7/23/2019 47830275 Desanka Maksimovic

1/3

Desanka Maksimovi (1898-1993)

Srpska knjievnost XX veka donela je, pored ostalog, i punu afirmaciju enskogstvaranja. Dok je XIX vek dao nekoliko pesnikinja od kojih nijedna nije mnogo znaila usvom vremenu, dotle je u knjievnosti XX veka ensko stvaranje u stalnom usponu. Od njih

je u prvi plan izila Desanka !aksimovi", koja je zajedno sa Isidorom Sekuli" najznaajnija

spisateljica koju je dala srpska knjievnost. #o$ena je u selu #arovnici kod %aljeva, ali jenjeno detinjstvo vezano za istorijsku &rankovinu. 'avr(iv(i gimnaziju u %aljevu, studirala jeknjievnost, istoriju i istoriju umetnosti u &eogradu. #adila je kao nastavnica srednje (kole uOrenovcu, &eogradu, Durovniku. )rve pesme ojavila je *+-, u asopisu !isao/, iotada pa do smrti ona je neprekidno stvarala, tako da spada u na(e najplodnije pesnike.Ojavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedake,romansijerske i putopisne proze. )revodila je poeziju sa slovenakog, ruskog, ugarskog ifrancuskog jezika. !e$u njenim mnogorojnim knjigama pesama moemo izdvojiti slede"e0Pesme, Zeleni vitez, Pesnik i zaviaj, Otadbino, tu sam, Miris zemlje, Zarobljenik snova,Traim pomilovanje, Nemam vie vremena, Letopis Perunovih potomaka, Pesme izNorveke, Niija zemlja, rt detinjstva, Miholjsko leto, kao i prie Ludilo sr!a i romanOtvoren prozori dr.

%e" nakon svoje prve zirke D. !aksimovi" shva"ena je kao na( najizrazitijipredstavnik tzv. enske lirike/, duhovno srodne enskoj narodnoj poeziji. Osoine koje suostale trajno oeleje njene poezije , sve do poslednjih zirki, su0 jednostavnost, istrina,raznovrsnost tema, ali i nedostatak duine, neoptere"enost univerzalnim prolemima.1jeno osnovno pesniko geslo je da poezija trea da ude razumljiva, jasna, iskrena,otvorena prema oveku i ivotu, upravo da izvire iz njih. Opredeljuju"i se za takav vidpesnikog stvaranja, ona je see videla i nalazila izvan pojedinih pravaca, avangardnihstruja, sasvim predana klasinom nainu pevanja. 2 svojim kasnijim zirkama D.!aksimovi" unosi"e socijalne teme, patriotska ose"anja , razmi(ljanja o ivotu i oveku, ali"e to uvek kazivati na jednostavan, prirodan, nekomplikovan nain. 3ao i kod drugih na(ihpesnika ranijih vremena, poseno 'maja, i u poeziji D. !aksimovi" otkrivamo sve olasti u

kojima se kretalo tradicionalno srpsko pesni(tvo od romantizma do na(ih dana0 intimnuliriku u kojoj najvanije mesto zauzima ljuav, poeziju prirode, rodoljuivu, socijalnu irefleksivnu liriku, pesme za decu.

Osnovu te poezije ini lirika raspoloenja. Ona proima sva njena tematska podruja,ali se najivlje ose"a u intimnoj poeziji. %eliki roj pesama ima ispovedni karakter.)esnikinja je okrenuta sei, svom intimnom svetu, njeno 4a je u sredi(tu lirske pesme. 2prvoj knjizi nalazi se ciklus sa karakteristinim naslovom 5akva sam ja/, koji i se mogaouzeti kao moto itavog njenog pesnikog opusa. 1i(ta manje nije osoen naslov jednepesme iz tog ciklusa"a i ja, lirski dijalog pesnikinje sa samom soom, razgovor izme$u dvepodeljene strane njene du(e, jedne koja ja zatvorena u svoju setu i usamljenost, i drugekoja i da poegne od see, da se sjedini sa drugima. Slina podeljenost izraena je upesmi Lirska protivrenost0 pesnikinja je ouzeta strepnjom, ona se oji da ide do kraja u

ilo kom ose"anju. 5a patrijarhalna enska pla(ljivost svojstvena je naroito njenoj ljuavnojlirici. #trepnja, $enja, Predose%anje, Opomena 6 to su neke od njenih najznaajnijihljuavnih pesama, reite ve" i po svojim naslovima. 'a prvu od njih reeno je da se moeshvatiti kao vrsta programske ljuavne pesme/ ove pesnikinje. 2 njoj je izreena misao da

je sre"a u lepoti ekanja ljuavi, a ne u njenom ostvarenju. 2 jednoj od njenih najlep(ihpesama,Zeleni vitez, oivljavanje prirode u prole"e udi elju za ljuavlju. 'eleni vitez jesimol sunca i prole"a i istovremeno olienje mu(karca.

Doivljaj prirode ispunjava itavu poeziju D. !aksimovi". &ilo o emu da peva, oljuavi, zaviaju, naciji, o socijalnim temama, ona je uvek u prirodi i sa prirodom. Odlikenjene poezije prirode su0 lagi, idilini tonovi, pastoralni doivljaj sveta, prole"ne radosti isveine, apsolutna dominacija zelene oje, svet pun sklada, pitomosti, istote. D.!aksimovi" je pesnik prole"a i prole"nog radovanja prirodi i ivotu. %eliki roj njenihpesama iz raznih zirki, ve" naslovima nagove(tava tu njenu zanesenost prole"em. 2 nekimpesama nalazimo zaviajne pastoralne slike, u njima ona peva o ovcama i pastirima, o (umii pticama, daje prizore sa potoka, na livadi. 1jeno uivanje u idilinoj ti(ini pra"eno je

7/23/2019 47830275 Desanka Maksimovic

2/3

sudelovanjem itave prirode. Iako u njoj preovla$uju svetli tonovi, poezija D. !aksimovi"zna i za mrana, ru(ilaka dejstva prirode. 2 pesmi Mrak uhva"en je trenutak kada sepojavljuje veernja tama, mrak doija oeleja negativnih junaka ajki, pretvara se upauka, auka, adaju. !otiv uijanja u prirodi susre"emo u vi(e njenih pesama0 svima jezajedniko saose"anje sa nevinim i nemo"nim rtvama nasilja. 5e pesme motivski i svojomajkovitom strukturom prethode njenoj najpoznatijoj ratnoj pesmi, &rvava bajka, u kojoj setako$e govori o nevinim rtvama nasilja, ali sada ljudskim, dejim rtvama.

2 pesmama kolektivnog nadahnu"a dodiruju se unutra(nji porivi pesnikinje saizazovima istorije, tako da se kod nje, manje nego i kod jednog drugog na(eg tradicionalnogpesnika, moe otkriti podeljenost izme$u unutra(njih i spolja(njih zahteva, umetnosti ipragmatike. Socijalnim temama ona prilazi vi(e sa moralno7psiholo(ke nego sa klasnestrane. 1jene pesme ispunjene ljuavlju prema socijalno ugroenim slojevima, premaradniku i seljaku, su posredno kritika dru(tva, ali ne sadre poziv na dru(tvenu akciju.)evala je o svojim zemljacima, ljudima iz &rankovine, o seljakim rigama i nevoljama kojene prestaju ni u asu smrti, o volovskim kolima na kojima umiru porodilje na putu od selado grada, o srdanosti i spontanosti oinih ljudi iz naroda. 2 socijalnim pesmama, vi(enego u ostalima, ima izvesnih narativnih elemenata, oino se u njima govori o nekomkonkretnom doga$aju. #odoljuive pesme D. !aksimovi" nastajale su najvi(e u vezi sa

ratom. 2 njima dominira ustanika tema, opevana su dva na(a najve"a ustanka0 )rviustanak *8-9. i narodni ustanak *+9*. :lavni junak rodoljuivih pesama je Srija, zemljavelikih tajni, u kojoj neprijatelja uvek oekuju neprijatna i opasna iznena$enja. 2 nekim odnajoljih pesama govori se o veliini rtvovanja za sloodu. S tom temom je povezano injeno najopsenije pesniko ostvarenje, poema Otadbino, tu sam, povest o herojskomdranju pred policijom i o smrti narodnog heroja Du(ice Stefanovi". 2 istorijskom spevuLetopis Perunovihpotomaka, sa temom iz najranije istorije Slovena na &alkanu, pesnikinjase zalae za slogu Sra i ;rvata. Iako sadri nekoliko pesama od velike vrednosti

7/23/2019 47830275 Desanka Maksimovic

3/3

zemlja. Svest o starenju, o tome da je smrt uvek prisutna i neodlona, doija na gustini ipostaje osnovna tema. Svetle oje i optimizam ustupaju mesto tamnim ojama i sumornimraspoloenjima, ali ez unutra(nje panike i drame. Sve poinje da lii na jedno velikospremanje pred konaan odlazakA sve ima olik svo$enja rauna, opra(tanja i potpunogmirenja sa onim (to "e do"i.