SVENSK STANDARD SS-EN 13941

Faststlld 2003-04-04

Utgva 1

Fjrrvrmesystem Konstruktion och installation av rrsystem med frisolerade rr med fast frband mellan vrmeisolering och medierr respektive mantelrr

Projektovanje i montaa predizolovanog sistema vieslojnih cevi u daljinskom grejanju

ICS 91.140.10 Sprk: engelska

Objavljeno: maj 2003 Copyright SIS. Zabranjeno je umnoavanje u bilo kom obliku.

Europastandarden EN 13941:2003 gller som svensk standard. Detta dokument innehller den officiella engelska versionen av EN 13941:2003. Evropski standard EN 13941:2003 ima status vedskog standarda. Ovaj dokument sadri zvaninu verziju EN 13941:2003 na engleskom jeziku. Dokumentet bestr av 112 sidor. Upplysningar om sakinnehllet i standarden lmnas av SIS, Swedish Standards Institute, tel 08 - 555 520 00. Standarder kan bestllas hos SIS Frlag AB som ven lmnar allmnna upplysningar om svensk och utlndsk standard. Postadress: SIS Frlag AB, 118 80 STOCKHOLM Telefon: 08 - 555 523 10. Telefax: 08 - 555 523 11 E-post: sis.sales@sis.se. Internet: www.sis.se

EUROPEAN STANDARD EN 13941 NORME EUROPENNE EUROPISCHE NORM Mart 2003 ICS 91.140.10

Verzija na engleskom jeziku

Projektovanje i montaa predizolovanog sistema vieslojnih cevi daljinskog grejanja

Ovi Evropski standardi su odobreni od strane CEN-a 27.10.2002. lanovi CEN-a su u obavezi da rade u skladu sa CEN/CENELEC Meunarodnim propisima koji bezuslovno zahtevaju da ovi Evropski standardi imaju status dravnih standarda. Najnovije liste i bibliografska uputstva koje se tiu ovakvih dravnih standarda mogu se nabaviti podnoenjem zahteva Centralnoj Upravi ili bilo kom lanu CEN-a. Ovi Evropski standardi postoje u tri zvanine verzije (na engleskom, francuskom i nemakom). Verzija koja je prevedena na bilo koji drugi jezik u odgovornosti je lana CEN-a i kao takva kada je overena od strane Centralne Uprave ima isti status kao i zvanine verzije. lanovi CEN su tela za dravne standarde Austrije, Belgije, Republike eke, Danske, Finske, Francuske, Nemake, Grke, Maarske, Islanda, Irske, Italije, Luksemburga, Malte, Holandije, Norveke, Portugala, Slovake, panije, vedske, vajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva.

EUROPEAN COMMITTEE FOR STANDARDIZATION COMIT EUROPEN DE NORMALISATION EUROPISCHES KOMITEE FR NORMUNG

Management Centre: rue de Stassart, 36 B-1050 Brussels

2003 CEN All rights of exploitation in any form and by any means reserved Ref. No. EN 13941:2003 E

worldwide for CEN national Members.

EN 13941:2003 (E) 2

Sadraj Predgovor Uvod 1 Delokrug 2 Normativna uputstva 3 Jedinice i simboli 3.1 Jedinice 3.2 Simboli 4 Pojmovi i definicije 5 Opta razmatranja o projektovanju sistema 5.1 Opti zahtevi 5.2 Eksploatacioni vek 5.3 Preliminarna ispitivanja 5.4 Odreivanje projektne klase 5.4.1.1 Procena rizika 5.4.1.2 Projektne klase 5.5 Projektna dokumentacija 5.5.1 Opte 5.5.2 Radni podaci 5.5.3 Podaci vezani za cevovod 5.5.4 Specifikacije kontrole kvaliteta 6 Komponente i materijali 6.1 Osnovni zahtevi 6.1.1 Opte 6.1.2 Nestandardizovane komponente 6.2 Komponente elinih cevi 6.2.1 Opte 6.2.2 Dokumentacija 6.2.3 Karakteristine vrednosti za elik 6.2.4 Posebni zahtevi za kolena i prikljuke 6.2.5 Posebni zahtevi za suenjima i proirenjima 6.2.6 Posebni zahtevi za druge komponente 6.3 Izolacija poliuretanskom penom 6.4 PE obloga 6.5 Ekspanzioni jastuci 6.6 Ventili i oprema 6.6.1 Opti zahtevi 6.6.2 Obeleavanje i dokumentacija 7 Delovanja i granina stanja 7.1 Opte 7.2 Pojednostavljena procedura analize 7.3 Delovanja 7.3.1 Opte 7.3.2 Klasifikacija delovanja 7.4 Granina stanja 7.4.1. Opte 7.4.2 Granina stanja za eline radne cevi 7.4.3 Uslovi potisnog napona 7.4.4. Granina stanja PUR i PE

EN 13941:2003 (E) 3

8. Montaa 8.1 Opte 8.2 Transport i skladitenje 8.3. Iskopavanje kanala za cev 8.4. Montaa cevi i komponenata 8.4.1 Opte 8.4.2 eline cevi 8.4.3 PUR PE spojnice 8.4.4 Pratea oprema 8.4.5 Ekspanzione zone 8.5 Zavarivanje elinih cevi i ispitivanje elinih zavarenih spojeva 8.5.1 Opte 8.5.2 Sistem kvaliteta za razliite projektne klase 8.5.3 Kvalifikacija procedura zavarivanja 8.5.4 Potroni materijal za zavarivanje 8.5.5 Mesto i pozicija zavarivanja 8.5.6 Zavarivanje 8.5.7 Posebne procedure 8.5.8 Ispitivanje zavarenih spojeva 8.5.9 Dokumentacija 8.6 Ispitivanje vrstoe na pritisak i ispitivanje zaptivenosti 8.7 Montaa oblonih cevi, spojeva i izolacija na terenu 8.8 Zatrpavanje rova 8.9 Kolena cevi i druge komponente 8.9.1 Kolena cevi 8.9.2 Ogranci 8.9.3 Ventili i oprema 8.10 Putanje u rad 8.10.1 Opte 8.10.2 Punjenje vodom radi poetka rada 8.10.3 Sistem nadzora 8.11 Posebne konstrukcije 8.11.1 Posebne komponente 8.11.2 Nadzemni cevovodi sa predizolovanim cevima 8.11.3 Umetanje u oblonu cev 8.12 Graevinski radovi tokom faze rada Aneks A (normativ) Projektovanje cevnih komponenti koje su pod unutranjim pritiskom A.1 Opte

A.2 Simboli

A.3 Prave cevi i kolena

A.3.1 Prave cevi

A.3.2 Kolena

A.4 Prikljuci i veza za grane

A.4.1 Opti aspekti i ogranienja

A.4.2 Ojaanje

A.5 Suenja i proirenja

A.5.1 Minimalna debljina zida konusa

A.5.2 Ekscentrini reduciri

A.6 Polusferni krajevi

EN 13941:2003 (E) 4

Aneks B (informativno) Geotehnika i uzajamno delovanje cevi i tla B.1. Delokrug

B.1.1 Opti zahtevi

B.2 Simboli i jedinice

B.3 Karakteristike tla potrebne za sveukupnu analizu (uzajamno delovanje cevi i tla)

B.3.1 Moduliranje meusobnog uticaja tla i cevi

B.3.2 Trenje cevi i tla (aksijalno)

B.3.3 Koeficijent horizontalnog otpora tla (bono)

B.3.4 Kombinovana krutoa PUR pene, ekspanzionih jastuka i tla

B.4 Karakteristine vrednosti za optereenje tla i karakteristike tla

B.4.1 Opte

B.4.2 Studija mehanike tla

B.5 Specifini zahtevi postojanosti

B.5.1 Opte

B.5.2 Vertikalna stabilnost

B.5.3 Horizontalna stabilnost

B.6 Posebni zahtevi kod paralelnih iskopavanja

B.6.1 Opte

B.6.2 Smanjeno trenje

B.7 Zahtevi koji se odnose na meko tlo i okolnu oblast

B.7.1 Opte

B.7.2 Razliita okruenja

Aneks C (informativno) Sveukupne i analize poprenog preseka C.1 Opte

C.2 Simboli

C.3 Pregled graninih stanja za elik

C.4 Lokacije koje treba proceniti

C.4.1 Komponente koje treba uzeti u obzir

C.4.2 Povrine koje treba uzeti u obzir

C.5 Delovanja

C.5.1 Opte

C.5.2 Ciklusi delovanja

C.6 Sveukupne analize

C.6.1 Opte

C.6.2 Elastinost

C.6.3 Granini uslovi

C.7 Izraunavanje naprezanja

C.7.1 Pojednostavljena procedura

C.7.2 Analize poprenog preseka, elik

EN 13941:2003 (E) 5

C.7.3 Prave cevi

C.7.4 Kolena

C.7.5 Prikljuci

C.7.6 Ostale komponente

C.7.7 PUR pena i PE obloga

C.8 Analize zamora materijala

C.8.1 Podaci o granici zamora materijala

C.8.2 Podaci o granici zamora materijala, detaljni nacrt

C.8.3 Projektovani vek trajanja do zamora materijala

C.9 Kasnija delovanja

Aneks D (informativno) Izraunavanje gubitaka toplote D.1 Opte

D.2 Gubitak toplote po paru cevi

D.3 Termiki otpor tla

D.4 Termiki otpor izolacionog materijala

D.5 Otpor razmene toplote izmeu napojne i povratne cevi

Bibliografija

EN 13941:2003 (E) 6

Predgovor Ovaj dokument (EN 13941:2003) je pripremio Tehniki Komitet CEN/TC 107 Sistem montanih cevi daljinskog grejanja, sekretarijata koji je pod rukovodstvom Danske Asocijacije za Standarde. Ovim Evropskim Standardima e biti dat status dravnih standarda, ili putem publikacije identinog teksta ili andosmanom, najkasnije do septembra 2003, dok dravni standardi koji su u kontradiktornosti sa ovim treba da budu povueni najkasnije do septembra 2003. Aneks A je normativ, dok su Aneksi B, C i D informativni. Ovaj dokument sadri i bibliografiju. U skladu sa Internim propisima CEN/CENELEC, sledee zemlje su u obavezi da sprovode ove Evropske Standarde: Austrija, Belgija, Republika eka, Danska, Finska, Francuska, Nemaka, Grka, Maarska, Island, Irska, Italija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveka, Portugal, Slovaka, panija, vedska, vajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo.

EN 13941:2003 (E) 7

Uvod Ove standarde je pripremila JWG1, grupa koja je radila u saradnji sa CEN/TC 267 Industrijske cevi i cevovod, a u skladu sa delokrugom CEN/TC 107.

Zadatak CEN/TC 107/TC267/JWG1 je da navede propise za projektovanje, proraun i montau cevodovodnog sistema za podzemnu toplovodnu mreu u skladu sa EN 253, EN 448, EN 488 i EN 489.

CEN/TC107/TC267/JWG1 takoe moe da navede propise za funkcionalne testove predizolovanog

vieslojnog cevovodnog sistema podzemne toplovodne mree.

Osnovni propisi projektovanja, prorauna i montae su zasnovani na funkcionalnim zahtevima.

Svrha ovog rada je da ustanovi jednobrazne osnove za projektovanje, izgradnju i rad sistema daljinskog grejanja, da se obezbedi da sistem bude pouzdan, efikasan i bezbedan za okolinu, ivotnu sredinu i zdravlje stanovnika.

Oprema koja se koristi za povezivanje cevovodnog sistema mora da bude u koordinaciji sa EN 489.

Ovaj standard uzima u obzir steeno iskustvo, nova saznanja o ponaanju materijala, naprezanju i dozvoljenim deformacijama kao i o usavravanju tehnike montae. Odeljci ovog standarda meusobno su povezani i pa se pri upotrebi ne mogu razdvajati. Standard se sastoji od glavnog dela i etiri aneksa. U zavisnosti od svojstva pojedinanih klauzula, napravljena je razlika u ovim standardima izmeu propisa i pravila primene. Propisi sadre:

- opte izjave, definicije i zahteve za koje nema alternative, kao i

- zahteve i analitike modele za koje nikakve alternative nisu dozvoljene izuzev u sluaju kada je to posebno navedeno.

Propisi su tampani slovima uobiajene veliine (font 10). Pravila primene su opte prihvaeni propisi, koji prate propise i ispunjavaju njihove zahteve. Pravila primene: Pravila primene i komentari na propise i pravila za primenu su tampani u fontu 8. Ovo je pravilo primene. Alternativna pravila za projektovanje se mogu koristiti umesto pravila za primenu koja su data u ovim standardima, pod uslovom da je alternativno pravilo u skladu sa odgovarajuim propisima i podudarno u odnosu na otpornost, upotrbu i trajanje sistema. Aneks A je deo standarda (propisa). Aneksi B, C i D imaju status pravila primene. Ovi standardi sadre brojne zahteve kojima je cilj da obezbede valjan rad distributivnih mrea daljinskog grejanja. Zahtevi navedeni u ovim standarima predstavljaju funkcionalne zahteve.

EN 13941:2003 (E) 8

Zahtevi i propisi koji su sadrani u ovim standardima treba da budu primenjeni uzimajui u obzir osnovnu svrhu standarda kao i odreeni projekat o kome je re. Pretpostavlja se da korisnik ovih standarda ima potreban tehniki uvid u predmet primene i potrebno znanje o pravnim i drugim propisima koji su vezani za praktinu primenu standarda. U delokrugu ovih standarda se mogu pojaviti posebne situacije koje njegov sadraj ne pokriva. U svakom specifinom sluaju potrebno je izvriti procenu da li se sadraj standarda odnosi na odreenu situaciju u kojoj je potrebna njegova primena. CEN/TC 107 L Montani cevovodni sistemi daljinskog grejanja trenutno priprema standarde za predizolovane fleksibilne cevi cevovodnog i kontrolnog sistema.

EN 13941:2003 (E) 9

1. Delokrug Ovi standardi odreuju propise za projektovanje, proraune i montau podzemnog sistema predizolovanih toplovodnih cevi i prenosne mree, Slika 2, sa cevnom konstrukcijom u skladu sa EN 253, a za kontinualni rad sa toplom vodom razliitih temperatura do 1200C i povremeno sa vrnim temperaturama do 1400C i maksimalnim unutranjim pritiskom od 25 bara (nadpritisak). Pravilo primene: Za vee dimenzije cevi i pritisak ispod 25 bara moe se traiti vea debljina zida od one koja je navedena u EN 253 za prave cevi, kolena i prikljuke. Naela standarda se mogu primeniti na sisteme predizolovanih cevi koje su pod pritiskom veim od 25 bara, imajui u vidu da posebna panja treba da se obrati na uticaj pritiska. Prikljune cevi koje su u mrei (npr. cevi u kanalima, ventilske komore, prelaz iznad saobraajnica itd.) mogu se projektovati i ugraditi u skladu sa ovim standardima. Standardi podrazumevaju upotrebu vode, koja je po mekoi, demineralizaciji, deaeraciji, dodavanju hemikalija ili na neki drugi nain obraivana u cilju spreavanja unutranje korozije i taloga u cevima. Ovaj standard nije primenljiv za sledee jedinice:

- pumpe,

- izmenjivae,

- instalacije kotla i rezervoara,

- instalacije kod korisnika. Potrebno je da bude obezbeena puna radna sposobnost i trajanja ovih jedinica uzimajui u obzir uticaj sistema daljinskog grejanja i druge uticaje koji se pojavljuju zbog uslova pod kojima su ugraene. Smernice za proveru kvaliteta proizvoda i testirispitivanje spojnica na terenu date su u aneksu A EN 448:2003, aneksu D EN 253:2003, aneksu A 488:2003 i aneksu B EN 489:2003. Smernice za zavarivanje polietilenskog omotaa su date u aneksu B EN 448:2003. Procena oekivanog veka trajanja, uzimajui u obzir temperaturne promene, data je u aneksu B EN 253:2003. 2. Normativna uputstva Ovi Evropski Standardi sadre uputstva sa i bez datuma koja su preuzeta iz drugih izdanja. Ova normativna uputstva su navedena na odreenim mestima u tekstu, a publikacije su date dalje u tekstu. Za uputstva sa odreenim datumom, kasniji amandmani ili izmene bilo koje od ovih publikacija mogu se primenjivati na ove Evropske Standarde samo onda kada su u njih uneti amandmanom ili izmenom. Za uputstva neutvrenog datuma, primenjuje se najnovije izdanje publikacije (ukljuujui amandmane). EN 253 2003 Cevi daljinskog grejanja - Predizolovani vieslojni cevovodni sistemi za

toplovodnu mreu sa direktno poloenim cevima cevna konstrukcija za eline radne cevi, poliuretansku termoizolaciju i spoljne obloge od polietilena.

EN 287-1 Atest za varioce fuziono zavarivanje Deo 1: elici. EN 288-1 1992 Specifikacija i kvalifikacija postupka zavarivanja za materijale od metala Deo

1: Opti propisi za fuziono zavarivanje. EN 288-2 : Specifikacija i atesti procedure zavarivanja za materijale od metala Deo 2:

Specifikacija procedure zavarivanja kod elektrolunog zavarivanja. EN 288-3 : Specifikacija i atesti procedure zavarivanja za materijale od metala Deo 3:

Testovi procedure zavarivanja kod elektrolunog zavarivanje elika.

EN 13941:2003 (E) 10

EN 444: Ispitivanje bez razaranja Opti principi radiografskog ispitivanja materijala od

metala pomou X i gama zraka. EN 448 2003 Cevi daljinskog grejanja - Predizolovani vieslojni cevovodni sistemi za

toplovodnu mreu sa direktno poloenim cevima Konstrukcija armature elinih radnih cevi, poliuretanske termoizolacije i spoljnog polietilenskog omotaa.

EN 488 : 2003 Cevi daljinskog grejanja - Predizolovani vieslojni cevovodni sistemi za

toplovodnu mreu sa direktno poloenim cevima Konstrukcija elinih ventila za radne eline cevi, poliuretanske termoizolacije i spoljnog polietilenskog omotaa.

EN 489 2003 Cevi daljinskog grejanja - Predizolovani vieslojni cevovodni sistemi za

toplovodnu mreu sa direktno poloenim cevima Konstrukcija spojnica za eline radne cevi, poliuretanske termoizolacije i spoljnog polietilenskog omotaa.

EN 571-1 Ispitivanje bez razaranja Ispitivanje penetrantima Deo 1: Opti propisi. EN 583-1 Ispitivanje bez razaranja Ultrazvuno ispitivanje Deo 1: Opti principi. EN 719 1994 Koordinacija zavarivanja Zadaci i obaveze. EN 729-1 Zahtevi kvaliteta zavarivanja fuziono zavarivanje materijala od metala Deo 1:

Smernice za izbor i upotrebu. EN 729-2 Zahtevi kvaliteta zavarivanja fuziono zavarivanje materijala od metala Deo 2:

Sveobuhvatni zahtevi kvaliteta. EN 729-3 Zahtevi kvaliteta zavarivanja fuziono zavarivanje materijala od metala Deo 3:

Standardni zahtevi kvaliteta. EN 729-4 Zahtevi kvaliteta zavarivanja fuziono zavarivanje materijala od metala Deo 4:

Osnovni zahtevi kvaliteta. EN 970 Ispitivanje bez razaranja fuzionih zavarenih spojeva Vizuelno ispitivanje. EN 1289 Ispitivanje bez razaranja fuzionih zavarenih spojeva Ispitivanje zavarenih

spojeva penetrantima Prihvatljivi nivo. EN 1290 Ispitivanje bez razaranja fuzionih zavarenih spojeva Ispitivanje zavarenih

spojeva magnetnim esticama. EN 1291 Ispitivanje bez razaranja fuzionih zavarenih spojeva Ispitivanje zavarenih

spojeva magnetnim esticama Prihvatljivi nivo. EN 1418 Varioci Atest za varioce za fuziono zavarivanje i zavarivanje otporom

(zavarivanje otporom - sabijanjem) sa potpuno mehanizovanim i automatskim zavarivanjem materijala od metala.

EN 1435 Ispitivanje bez razaranja zavarenih spojeva Radiografsko ispitivanje zavarenih

spojeva. EN 1589 Gasovodi Cevovodi za maksimalni radni pritisak preko 16 bara Radni

zahtevi. EN 1712 Ispitivanje bez razaranja zavarenih spojeva Ultrazvuno ispitivanje zavarenih

spojeva Prihvatljiv nivo. EN 1714 Ispitivanje bez razaranja zavarenih spojeva Ultrazvuno ispitivanje zavarenih

spojeva.

EN 13941:2003 (E) 11

EN 10204 Proizvodi od metala Vrste dokumentacije za ispitivanje. EN 10216-2 Beavne eline cevi za upotrebu pod pritiskom - Tehniki uslovi isporuke Deo

2: Nelegirane i legirane eline cevi sa posebnim karakteristikama pri povienoj temperaturi.

EN 10217-2 Zavarene eline cevi za upotrebu pod pritiskom - Tehniki uslovi isporuke

Deo 2: Elektrino zavarivanje nelegiranog i legiranog elika sa posebnim karakteristikama pri povienoj temperaturi.

EN 10217-5 Zavarene eline cevi za upotrebu pod pritiskom - Tehniki uslovi isporuke

Deo 5: Zavarivanje pod zatitnim slojem nelegiranog i legiranog elika sa posebnim karakteristikama pri povienoj temperaturi.

EN 13018 Ispitivanje zavarenih spojeva bez razaranja Vizuelno ispitivanje Opti

principi. EN 25817 Luno zavareni spojevi od elika Smernice sa nivoima kvaliteta u sluaju

nedostaka (ISO 5817:1992). EN 29692 Prekriveno elektroluno zavarivanje obloenom elektrodom, metalom sa

zatitnim elektrodama, elektroluno zavarivanje topljivom elektrodom u zatiti gasa i gasno zavarivanje - Priprema spojnica za elik (ISO 9692:1992).

ISO 1000 Sl jedinice i preporuke za upotrebu njihovih sadritelja i drugih odreenih

jedinica. ISO 3419 Nelegirana i legirana elina armatura sueono zavarena. ISO/TR 15608: 2000 Zavarivanje Smernice za sistem materijala od metala (ISO/TR 15608:2000)

EN 13941:2003 (E) 12

3 Jedinice i simboli 3.1 Jedinice Sistem jedinica koje su primenjene u ovim standardima je SI sistem (Systme International d'Units), vidite ISO 1000 i ostale. Upotrebljavane su sledee jedinice i njihovi kvadrati:

Duina m (metar) mm (milimetar) Masa kg (kilogram) Sila N (Njutn) Naprezanje N/mm2 (Njutn po kvadratnom milimetru) Pritisak Pa (Paskal = Njutn po kvadratnom metru)

Druge koriene jedinice

Temperatura 0C (stepeni Celzijusa) Pritisak bar (1 bar = 105 Pa = N/mm2)

3.2 Simboli

A Povrina

d Kohezija tla, fabrika tolerancija

D Prenik omotaa

d Prenik radne cevi

E Modul elastinosti

F Sila trenja

F Dozvoljeno naprezanje, sila trenja po jedinici povrine, izvijanje

G Teina

I Moment inercije

i Faktor poveanog naprezanja

L Duina trenja

I Duina

M Moment savijanja

N Normalna sila, broj punih ciklusa

n Broj

p Unutranji pritisak

Re Zadata minimalna gornja vrstoa na istezanje

Rm Zatezna vrstoa

R Poluprenik savijanja

r Poluprenik cevi

T Temperatura

t Debljina zida cevi

W Koeficijent preseka (otporni moment)

Z Dubina rova (merena do ose cevi)

Koeficijent toplotnog izduenja

EN 13941:2003 (E) 13

Specifina teina, parcijalni koeficijent sigurnosti

Ugao trenja izmeu cevi i tla, pomeranje usled toplotnog izduenja

Izduenje

Ugao

Koeficijent toplotne provodljivosti

Koeficijent trenja izmeu cevi i tla

Gustina

Normalno naprezanje

Naprezanje na smicanje

Poisson-ov koeficijent

Unutranji ugao trenja tla Indeksi

a Delovanje

b Cev ogranka (na prikljunim vezama)

c Omota

d Projekat

fat Zamor materijala

i Unutra, unutranji

j Referenca

m Sredina, membrana, materijal

min Minimum

n Nominalni, broj (zamor materijala usled viestruko ponovljenog ciklusa optereenja)

o Spolja, Spoljanji

r Glavna cev (na prikljuku)

res Rezultirajui

u Lom

v Vertikalno Odvojena lista simbola je data u aneksima A, B i C.

EN 13941:2003 (E) 14

4 Pojmovi i definicije U svrhu ovih standarda, dati su pojmovi i definicije u EN 253:2003. Primenjuje se sledee. 4.1 delovanje grupa koncentrisanih ili rasporeenih sila koje deluju na cevni sistem (delovanje izazvano silom), sluaj zadatih ili prinudnih deformacija u sistemu (delovanje izazvano pomeranjem). Delovanja se esto nazivaju Optereenjima. 4.2 ciklus delovanja jedan ciklus delovanja podrazumeva jedan uticaj sa datim opsegom naprezanja. Jedan ciklus delovanja se sastoji od jednog punog toka delovanja (to predstavlja dva puta amplitude delovanje izraunate iz prosene vrednosti).

Oznake

1 Jedan ciklus delovanja

2 Temperaturni opseg ili opseg naprezanja

SLIKA 1 Ciklus delovanja 4.3 vieslojni sistem se sastoji od radnih cevi, izolacionog materijala i omotaa povezanih izolacionim matrijalom. 4.4 hladno montirajue predizolovane vieslojne cevi u sistemu daljinskog grejanja u kome se cevi montiraju i putaju u rad bez prethodnog prednaprezanja predgrejavanjem. 4.5 plastino razvlaenje materijala spora progresivna deformacija materijala usled uticaja naprezanja. 4.6 projektovani pritisak je unutranji pritisak koji je jednak ili vii od maksimalnog radnog pritiska u bilo kojoj taki cevovoda koji se pojavljuje u komponenti sistema ili delu cevovoda i pomnoen je parcijalnim stepen sigurnosti.

EN 13941:2003 (E) 15

4.7 projektovana temperatura je maksimalna temperatura koja se koristi za projektovanje komponenti ili dela cevovoda. 4.8 delovanje izazvano pomeranjem je delovanje izazvano prinudnom deformacijom ili pomeranjem, npr. toplotnom ekspanzijom ili sleganjem tla. 4.9 distibucioni cevovod je cevovod koji ide od proizvodnog postrojenja ili prenosnog voda do grejnih instalacija. Glavne distributivne mree su glavni cevovodi ili kuni radni prikljuci, vidite Sliku 2. 4.10 elastini materijal je materijal koji je priblian linearnoj elastinosti do istezanja pri naprezanju ili do 0,2% otpornosti na naprezanje i ima minimalno 14% izduenja pri lomu. 4.11 duboko izvueni prikljuci su prikljuci proizvedeni sa ucrtanim obodom na koji se cevi grane zavaruju. Obod se zavaruje na prenosni komad koji poveava debljinu zida tako da je lokalno naprezanje prikljuka smanjeno pre prave cevi sa normalnom debljinom zida. 4.12 montani prikljuci se prave zavarivanjem cevi grane direktno na cev voda. 4.13 granica zamora je opseg naprezanja konstantne amplitude koja pod datim okolnostima dovodi do pucanja usled umora materijala. 4.14 delovanje izazvano silom je delovanje koje zadrava svoju veliinu nezavisno od deformacija strukture, npr. delovanje pritiska i teine. 4.15 kuni radni prikljuak je cevovod koji vodi od glavnog cevovoda do instalacija korisnika, vidite Sliku 2.

EN 13941:2003 (E) 16

Oznake 1. PRENOSNI SISTEM 2. DISRTIBUCIONI SISTEM 3. PRENOSNA CEV 4. GLAVNA CEV 5. KUNI RADNI PRIKLJUAK 6. NAPOJNA CEV 7. POTROA 8. CEV POVRATA 9. KOMORA ZA VENTILE 10. PROIZVODNJA TOPLOTE 11. STANICA ZA RAZMENU TOPLOTE 12. PUMPNA STANICA

Slika 2 Distribucioni i prenosni sistemi 4.16 instalaciona temperatura podrazumeva podizanje temperature od temperature prostorije tokom polaganja ili montae, od one koja preovladava u vreme delovanja. 4.17 glavni cevovod cevovod koji napaja vie grejnih instalacija. Vidite Sliku 2

EN 13941:2003 (E) 17

4.18 broj ekvivalentnih ciklusa punog delovanja je broj ciklusa delovanja sa konstantnim punim opsegom delovanja izraunatim iz poznate ili pretpostavljene istorije temperature pomou Palmgren-Miner-ove formule i odgovarajue SN-krive. 4.19 radni pritisak je maksimalni unutranji pritisak koji deluje na zidove cevi u bilo kojoj taki ili u bilo kom delu cevovoda pri zadatoj radnoj temperaturi. Pravilo primene: Ovo je, potreban unutranji pritisak uzimajui u obzir statiki pritisak, frikcione gubitke i zadati spoljni pritisak. 4.20 radna temperatura je temperatura vode u komponenti ili delu cevovoda tokom zadatih radnih uslova. 4.21 sistem sa predgrevanjem je sistem koji se posle montae, a pre zatrpavanja zagreva do temperature predgrevanja da bi se sistem proirio bez vrenja dodatnog naprezanja. 4.22 predizolavani sistem je sistem koji se montira na terenu, a sastoji se od montanih cevnih elemenata i komponenti sa integrisanim zatitnim omotaem, izolacijom i radnom cevi. 4.23 pritisak podrazumeva nadpritisak ili podpritisak u poreenju sa normalnim atmosferskim pritiskom. Ukoliko drugaije nije navedeno, pritisak se odnosi na merni pritisak. 4.24 temperatura prednaprezanja je temperatura koja se primenjuje tokom prednaprezanja predgrevanog sistema. Pravilo primene: Temperatura predgrejavanja se bira kao priblino prosena temperatura za dobijanje aksijalnog naprezanja u odnosu na nivoe aksijalnog naprezanja pri odreenoj temperaturi sredine i maksimalnoj radnoj temperaturi. 4.25 osnovno naprezanje se izraunava (sa oznake) preko membrane ili rezultirajueg naprezanja pomou Tresca-ove ili Mises-ove formule. Pravilo primene: Formule su date u 7.4.3. 4.26 rezultirajue naprezanje je svo naprezanje koje se pojavljuje u jednoj taki, tj. naprezanje membrane plus naprezanje koje varira preko debljine zida. 4.27 vek trajanja je vremenski period u kome se oekuje da mrea radi bez veih zamena, uz uobiajeno odravanje i radne uslove koji su opisani u projektu.

EN 13941:2003 (E) 18

4.28 radna cev je elina cev koja sadri vodu. 4.29 jednom napregnut kompenzator radi tokom predgrevanja. Posle predgrevanja kompenzator je blokiran. 4.30 istezanje deformacija jedinice tj. produenje ili smanjenje po jedinici duine. 4.31 opseg naprezanja je razlika izmeu maksimalnog i minimalnog naprezanja pojedinanog ciklusa optereenja, vidite Sliku 1. 4.32 prednaponski pritisak (vodeni udarac) je variranje pritiska u relativno kratkom periodu, koje je uzrokovano promenom brzine cirkulacije vode. Ovakva promena moe da bude posledica zatvaranja ventila, kvara pumpe, pregrejavanja, udara od nepovratnih ventila, blokade, pucanja u cevovodu, itd. 4.33 sistem podrazumeva potpunu instalaciju cevovoda ukljuujui spojnice, ogranke, prateu opremu itd. i prikljune cevovode. 4.34 temperaturni opseg podrazumeva apsolutnu vrednost razlike izmeu dva temperaturna ekstrema koja se pojavljuju u jednom ciklusu, uzimajui u obzir radne i uslove i uticaje sredine, vidite Sliku 1. 4.35 ispitni pritisak unutranji pritisak koji se pojavljuje unutar cevovoda ili dela cevovoda tokom ispitivanja vrstoe (ispitivanja vrstoe na pritisak ) ili ispitivanja zaptivenosti (ispitivanja zaptivenosti pritiskom). 4.36 prenosni cevovod je glavni cevovod koji vodi od proizvodnog postrojenja do distribucionog cevovoda, vidite Sliku 2. 4.37 ventili i pratea oprema predstavljaju kontrolnu, radnu i sigurnosnu opremu koja je direktno postavljena na cevovod daljinskog grejanja. 4.38 zavareni prikljuci su napravljeni kovanjem i obino su beavni.

EN 13941:2003 (E) 19

5 Opta razmatranja o projektovanju sistema 5.1 Opti zahtevi Projektovanje i ugradnja cevovodnog sistema daljinskog grejanja treba da obezbedi da sistem bude:

- prihvatljivog trajanja, vrstoe i pouzdanosti u odnosu na spoljna i unutranja optereenja i udare, kojima sistem moe da bude izloen u normalnom radu.

- prihvatljive sigurnosti pri neuobiajenim radnim uslovima ili havarijama u kojima treba da bude obezbeena bezbednost ljudi i okoline,

- dobro energetski iskorien,

- dobrih radnih svojstava,

- sigurne isporuke. Pravilo primene: Trokovi vezani za montau, odravanje i rad koji se tokom godina poveavaju, treba da budu uraunati u vrednosnu procenu sistema. Procena radnih karakteristika treba da uzme u obzir mogunost ispitivanja i odravanja. 5.2 Eksploatacioni vek Kada je sistem koji je projektovan prema ovim standardima izloen temparaturi koja prelazi 1200C, potrebno je ponovo izraunati eksploatacioni vek komponenti imajui u vidu da su premaeni ovde dati zahtevi za eksploatacioni vek od 30 godina pri stalnom radu na 1200C koji su proraunati u skladu sa aneksom B EN 253:2003. Pravilo primene: Minimalni zahtev za tipsko testitanje EN 253 (zasnovano na jaini na smicanje izmeu PUR pene i eline cevi) je eksploatacioni vek od 30 godina pri stalnom radu na 1200C. Ako ukupno starenje zahteva trajanje due od 30 godina pri radu na 1200C potrebni su posebni dokumenti o karakteristikama starenja. 5.3 Preliminarna ispitivanja Potrebno je izvriti preliminarna ispitivanja koja se sastoje od procene svih uslova vanih za projekat daljinskog grejanja. Ova ispitivanja treba da razjasne sva pitanja planiranja, projektovanja, izvrenja i faze rada kao i posledice bilo koje vrste kvara u sistemu. Postupak koji se zasniva na preliminarnim ispitivanjima predstavlja osnovne podatke aktuelnog sistema npr. podatke koji se odnose na:

- rad,

- pritisak i temperaaturu,

- dimenzije,

- dubinu iskopa (kanala),

- materijale,

- razdaljinu i prenoenje toplote do drugih radnih mrea, zgrada i prikljuaka,

- geotehnike parametre i parametre podzemnih voda, itd.

EN 13941:2003 (E) 20

Pravilo primene:: Preliminarna ispitivanja obuhvataju objanjenja sledeih pitanja:

- trasa cevovoda,

- radne uslove sistema, npr. varijacije pritiska i temperature i zahteve za sigurnom isporukom,

- radni mod sistema tokom faze rada i odravanja kao i otpor na odgovarajue udare kao to su:

- optereenja prouzrokovana instalacijom i radom,

- unutranje i spoljno optereenje i deformacije,

- posledice posebne vrste kvara sistema,

- zahteve nadlenih organa, sredine i tree strana,

- naine izvrenja. 5.4 Odreivanje projektne klase 5.4.1 Procena rizika Potrebno je izvriti procenu moguih dogaaja koji bi mogli dovesti do povrede personala ili da imaju posledice po ivotnu sredinu ili drutvo. Pravilo primene: Pri proceni mogueg rizika treba uzeti u obzir mogunost kvara kao i uticaje koji dovode do njega. Uticaji koji dovode do kvara u sistemu daljinskog grejanja su vezani za temperaturu, pritisak i prenik cevovoda. Mogunost kvara je zasnovana na unutranjim i spoljnim faktorima i kvalitetu projekta, montae i rada. Mogui rizici su:

- isticanje tople vode kao posledica prskanja ili curenja, to ukljuuje rizik od kljuanja, poplave, preplavljivanja prolaza itd.,

- oteenje instalacije, ukljuujui prekid snabdevanja toplotom,

- oteenje instalacije ukljuujui rizik od daljeg irenja oteenja instalacije,

- gubitak sigurnosti isporuke grejanja. Posledice kvara mogu biti vezane za ceo sistem ili samo jedan deo sistema. Projektna klasa odreuje nivo projekta i instalacije cevovodnog sistema. 5.4.2 Projektne klase Izbor projektne klase je povezan sa nivoom sigurnosti i sloenosti izvrenja u odnosu na procedure projektovanja i konstrukcije. U odnosu na preliminarna ispitivanja i procenu rizika, cevovodni sistem se moe klasifikovati u jednu od sledeih klasa:

Tabela 1 Projektne klase

Projektna klasa A - mali i srednji prenici cevi sa malim askijalnim naprezanjem - cevi sa malim rizikom povrede radnika ili okoline cevi sa malim rizikom od ekonomskih gubitaka

Projektna klasa B - veliko aksijalno naprezanje, mali i srednji prenici cevi

Projektna klasa C - cevi velikog prenika i / ili sa visokim pritisakom - cevi sa velikim rizikom povrede radnika ili okoline posebne ili sloene kontrukcije

EN 13941:2003 (E) 21

Pravilo primene: Posebne ili sloene kontrukcije se odnose na prelaze preko pruga, autoputeva, plovnih kanala koji se obino projektuju uz konsultacije sa vlasnicima i / ili nadlenim organima. Kod prelaza preko rovova i odbranbenih nasipa od poplave mogu biti zahtevane dodatne mere u cilju spreavanja plavljenja priobalnog pojasa. Delovi sistema koji nisu direktno izloeni pritisku ali ija havarija ukljuuje lom ili curenje u delovima pod pritiskom, zastupljeni su u istoj projektnoj klasi kao i delovi koji su pod pritiskom. Cevovodi koji su pristupani tokom rada treba najmanje da budu svrstani u projektnu klasu B. Prema oekivanim uticajima, projektne klase A, B i C su odreene na Slici 3.

Slika 3 Definicija projektne klase za elik sa zadatim minimumom vrstoe na istezanje Re(230C) = 235 N/mm2

Tabela 2 - Zahtevi za projektnom klasom

Pravilo primene: U odnosu na projektnu klasu potrebno je uzeti u obzir sledee:

- zahteve za dokumentacijom,

- odreivanje fat u Palmgren-Miner-ovoj formuli,

- zahteve zavarivanja,

- opseg ispitivanja zavarenih avova,

- kvalitet nadzora i opseg ispitivanja. Sve instalacije se uvek mogu klasifikovati u viu projektnu klasu od one koja je navedena na Slici 3.

Projektna klasa

Slika 3

Kontrlola zavarivanja

8.5.8

Analiza zamora materijala

7.4.2

Dokumentacija

A 5% 5fat = Opta dokumenatcija 7.2 B 10% 676fat , = Opta dokumenatcija 7.2 C 20% 10fat = Zahtevana posebna dokumenatcija

EN 13941:2003 (E) 22

Pravilo primene: Sledei uslovi se mogu dovesti do svrstavanja u viu projektnu klasu:

- projekat sistema i sloenost,

- uslovi tla i podzemnih voda,

- saobraajni uslovi,

- poloaj u odnosu na druge strukture ili komunalne mree,

- iskustvo sa odreenim instalacijama,

- novi metodi,

- lokacija cevovoda i mogunosti odravanja i remonta. 5.5 Projektna dokumentacija 5.5.1 Opte Sve cevne instalacije se moraju konstruisati na osnovu projektne dokumentacije koja je dovoljno detaljna da moe da obezbedi izvrenje projekta u pretpostavljenom kvalitetu. Ukoliko se tokom konstrukcije vre izmene u instalaciji, projektna dokumentacija mora da bude izmenjena u skladu s tim. Glavna projektna dokumentacija u svim projektnim klasama treba da se sastoji od:

- glavnih radnih podataka,

- podataka koji se odnose na cevovod,

- specifikacija kontrole kvaliteta. 5.5.2 Radni podaci Radni podaci:

- projektovani eksploatacioni vek, projektovani pritisak i projektovana temperatura,

- broj ciklusa radne temperature i pritiska i njihovo trajanje tokom eksploatacionog veka cevovoda (pretpostaveljna ema rada cevovoda tokom njegovog trajanja).

Pravilo primene: Potrebno je navesti odreene vrednosti za letnje i zimske uslove kao i oekivani broj punih ciklusa. 5.5.3 Podaci vezani za cevovod Podaci o lokaciji cevovoda, materijalima i posebnim uslovima. a) Podaci o trasi cevovoda. Crte treba da sadri sve informacije koje su potrebne za siguran i pouzdan projekat, kao to su:

- karta planirane trase,

- poduni profil,

- lokaciju cevovoda u odnosu na ostale strukture ukljuujui presecanje sa drugim cevovodima ili paralelne cevovode, poloaj kablova, zgrada i drugih prepreka,

- poloaj horizontalnih i vertikalnih kolena, prikljuaka i reducira, omotaa, vrstih taaka, betonskih kanala, itd.,

- informacije o mainskim radovima i posebnim konstrukcijama.

EN 13941:2003 (E) 23

Pravilo primene: Gore navedeni podaci se mogu prikazati u formi:

- geografskih karata sa, ako je mogue, naznaenim oblastima i ucrtanim pojedinanim trasama,

- karta trasa ili slinih crtea,

- detaljnih karat i crtea standardnih struktura koji prikazuju potrebne trase i obezbeuju sve informacije potrebne za procenu instalacije projekta.

Sledei crtei mogu biti zahtevani:

- crtei elemenata cevovoda, vrstih taaka, omotaa, itd.,

- crtei izometrijskih prorauna posebnih stuktura,

- rastojanja izmeu cevovoda i zgrada (premerena razdaljina) i projektnih klasa, na odvojenoj listi ili karti trase,

- crtei - plan pobijanja ipova. b) Podaci vezani za dimenzije cevovoda:

- spoljni prenik i tolerancije,

- nominalna debljina zida i tolerancije,

- bitni podaci o armaturi, ukljuujui poluprenike kolena i ostale informacije vezane za elemente cevovoda (reducire, prikljuke, itd.),

- dozvoljena korozija ukoliko je potrebno,

- podaci o podudarnim strukturama i osloncima koji utiu na raspodelu sile koja deluje na cevovod koji je nosilac medijuma.

c) Podaci o materijalu:

- specifikacije materijala i sertifikati. d) Podaci o instalaciji. Mogu biti potrebne informacije izmeu ostalog i :

- o bilo kom prednaprezanju kojem je bio izloen cevovod, take na kojima je i metodi kojima je prednaprezanje bilo primenjeno,

- o malim ugaonim odstupanjima i dozvoljenim elastinim savijanjima poluprenika koja su primenjena na cevovod, (i trajna i privremena),

- o ispitnom pritisaku,

- o temperaturi instalacije. e) Crtei izvedenog stanja

- registrovanje lokacije. Pravilo primene: Plan instalacije treba da ukljuuje take od a d.

EN 13941:2003 (E) 24

5.5.4 Specifikacije kontrole kvaliteta Pravilo primene: Za svaki projekat treba da bude uraen plan kontrole kvaliteta. Kontrola kvaliteta moe, na primer, da bude podeljena u pet faza:

- nabavka,

- projekat,

- montaa i prijem,

- putanje u rad,

- rad Kontrola kvaliteta treba da bude obezbeena u svakoj fazi i da obuhvata sledee domene:

- nadzor i organizaciju kontrole kvaliteta,

- nadzor i organizaciju ispitivanja. Predlae se:

- da se uporedi nacrt projekta sa posebnim ciljevima i uslovima planiranog rada, - da se proveri projekat,

- da se provere predizolovane komponente,

- da se proveri svaka faza izvrenja, da se obrati posebna panja na graevinske detalje,

- da se zahteva inspekcija, ispitivanje kao i sertifikati koji su navedeni u planu kontrole kvaliteta za upotrebljen materijal pre putanja u rad.

Tokom svake faze izvrenja isporuilac, proizvoa i vlasnik treba da imaju auriranu kompletnu dokumentaciju:

- opis materijal,

- plan kontrole kvaliteta,

- projektni izvetaj,

- izvetaj o putanju u rad,

- izvetaj o odravanju,

- sertifikate inspekcije za materijale, radove, zavarivanje, ispitivanja itd., kako je navedeno u planu kontrole kvaliteta, izvetaj o primopredaji korisniku.

6. Komponente i materijali 6.1 Osnovni zahtevi 6.1.1 Opte Predizolovani vieslojni sistemi cevi daljinskog grejanja koji imaju konstrukciju od elinih radnih cevi, poliuretanske termoizolacije i spoljnjeg omotaa od polietilena velike gustine, treba najmanje da budu u skladu sa osnovnim zahtevima za materijal EN 253, EN 448, EN 488 i EN 489. Sav materijal koji je bitan za pravilno funkcionisanje sistema treba da ima stabilne karakteristike tokom eksploatacionog veka sistema, imajui u vidu temperature i ostala delovanja kojima je materijal izloen. Zamor materijala, plastino razvlaenje materijala i starenje treba da se uzme u obzir u ovom kontekstu. Pri projektovanju sistema treba da se izraunaju karakteristike komponenata u vrednostima koje e vaiti sve vreme ekspoatacionog veka sistema. Pravilo primene: Karakteristike koje direktno ne utiu na eksploatacioni vek sistema, kao to je toplotna provodljivost, treba da budu izraunate sa ponderisanom prosenom vrednou.

EN 13941:2003 (E) 25

6.1.2 Nestandardizovane komponente U sluaju kada su predizolovane cevi koje nisu obuhvaene gore navedenim standardima koriene za cirkulaciju vode daljinskog grejanja, potrebno je utvrditi potrebne zahteve za svojstva materijala, vrstou i trajanje, na osnovu odgovarajuih Evropskih Standarda ili je potrebno dokumentovati suprotno - da su svojstva i projekat sistema u skladu sa zahtevima ovih standarda i vai sve vreme eksploatacionog veka sistema. Nestandardizovane komponente treba da ispune zahteve standardizovanih komponenata kada god je to mogue. 6.2 Komponente elinih cevi 6.2.1 Opte Komponente elinih cevi prema obimu ovih standarda podrazumevaju:

- prave cevi

- kolena

- prikljuke i prikljuke grana

- suenja i proirenja,

- ostale eline komponente kao to su prolazi kroz zid i jednom napregnuti kompenzatori (E-muf) 6.2.2 Dokumentacija Sve eline cevi i komponenete koje se koriste za izradu cevnog sistema, prema ovim standardima, treba da budu isporueni najmanje sa 3.1 B sertifikatom prema EN 10204. Proizvoa treba da vodi dokumentaciju sa sertifikatima. 6.2.3 Karakteristine vrednosti za elik 6.2.3.1 Opte Materijali za eline radne cevi treba da budu ili zavarene cevi u skladu sa EN 10217 2 ili EN 12017 5 ili beavne cevi u skladu sa EN 10216-2 sa tolerancijom prenika u skladu sa EN 253. Pravilo primene: En 253 navodi manju toleranciju prenika nego to je navedeno u gore pomenutim standardima za elik. Kao alternativa se mogu koristiti ekvivalentni Evropski ili nacionalni standardi. 6.2.3.2 elik sa zadatim karakteristikama na povienoj temperaturi Vrednosti naprezanja na poetku istezanja pri projektovanoj temperaturi treba da se izvedu iz zadatog naprezanja na poetku istezanja ili 0,2 % - otpornosti na naprezanje pri povienoj temperaturi datoj prema odgovarajuem standardu za materijal. Ove navedene minimalne vrednosti, koje su garantovane za uslove isporuke, mogu se koristiti u svrhe projektovanja, sem kada je poznato da e termika obrada dovsti do niih vrednosti. U takvim sluajevima vrednosti koje e se koristiti treba da budu dogovorene meu zainteresovanim stranama. U sluaju kada su eline cevi ili cevne komponente isporuene bez traenih sertfikata u skladu sa 6.2.2, zadato minimalno naprezanje na poetku istezanja treba da bude podeljeno dodatnim stepenom sigurnosti m,yield = 1,2. (Ovaj faktor treba da se pomnoi sa parcijalnim koeficijent istezanje osnovnog materijala, u skladu sa 7.4.2)

EN 13941:2003 (E) 26

Pravilo primene: Ispitivanja koja vri proizvoa elinih cevi pri povienoj temperaturi u cilju utvrivanja vrednosti vrstoe pri istezanju, za posebnu isporuku materijala mogu da dovedu do prihvatanja vie vrednosti vrstoe pri istezanju pri povienoj temperaturi u poreenju sa vrednostima navedenim u odgovarajuim standardima. 6.2.3.3 elik bez zadatih karakteristika na povienoj temperaturi U sluajevima kada standardi materijala za nelegirani i nisko legirani elik ne navode vrednosti za vrstou na izvlsenje pri povienim temperaturama, potrebno je primeniti sledee formule:

4001

720mp0.2

.

TRR

= za 500C T 1400C

6.2.3.4 Modul elastinosti (E) i koeficijent linearnog toplotnog irenja () pri povienoj temperaturi Pravilo primene: Sledee formule je potrebno koristiti za nelegirani i nisko legirani elik pri temperaturi do 1400C:

410175

421

=

T,E (N/mm

2)

610129

411

+=

T, (1/K)

Za osnovne projekte i temperature do 1000C, vrednost proizvoda E se moe vrednovati jednakim 2,52 N/mm2/K.

6.2.4 Posebni zahtevi za kolena i prikljuke Kod radnih cevi obino nije dozvoljena upotreba jednodelnih kolena napravljenih na delu sa pravim cevima. Uobiajeno je da se kolena i prikljuci prave od elika iste (ili vie) minimalne vrstoe pri istezanju nego prikljune prave cevi. Pri ugradnji kolena ili prikljuaka u cevovodni sistem, nominalna debljina zida zavarujueg kraja kolena ili prikljuka ne sme da bude manja od nominalne debljine zida prikljune prave cevi. Mogu se koristiti samo naleue grane. Nije dozvoljena upotreba ogranaka zavarenih na glavne cevi

Slika 4 Naleui prikljuak

EN 13941:2003 (E) 27

Prikljuci mogu biti ojaani poveanom debljinom zida glavne cevi i / ili cevi ogranka ili upotrebom kompenzujuih ploe da bi mogli da izdre unutranji pritisak, momente savijanja i aksijalne potisne sile pritiska u skladu sa zahtevima aneksa A i C. Pravilo primene:

Za proirene prikljuke projektne klase C, nominalno projktovano naprezanje treba u proseku da bude smanjeno do 90% od d dato u 6.2.3. 6.2.4.1 Kompenzujue ploe Ojaanje prikljuaka kompenzujuim ploama u projektnoj klasi C je ogranieno na stepen prenika dob/dor 0,8 gde su dob i dor spoljni prenici grane odnosno glavne cevi. 6.2.5 Posebni zahtevi za suenja i proirenja Materijali za suenja treba da imaju istu ili veu vrstou pri istezanju od prikljunih pravih cevi. Aneks A navodi dodatne zahteve koji su dati za nestandardizovane komponente. Pravilo primene: Kao alternativa ISO 4319 mogu se koristiti odgovarajui Evropski ili nacionalni standardi. Vidite 4.1.5 EN 448:2003. 6.2.6 Posebni zahtevi za druge komponente Druge komponente kao prolaz kroz zid i jednom napregnuti kompenzatori se smatraju nestandardizovanim komponentama za koje se primenjuju uslovi take 6.1.2. 6.3 Izolacija poliuretanskom penom Toplotna izolacija treba da bude u skladu sa zahtevima EN 253. Pravilo za primenu: Karakteristine vrednosti za PUR penu:

Modul elastinosti EPUR = 6,5 Mpa (dug period na 1400C)

EPUR = 10,0 Mpa (na 230C)

Zbog debljine izolacije vidite aneks D. 6.4 PE obloga PE obloga i zavarivanje PE obloge treba da bude uskladu sa zahtevima EN 253, EN 448, i EN 489. 6.5 Ekspanzioni jastuci Materijali odabrani za upotrebu u ekspanzionim jastucima treba da obezbede zahtevanu elastinost, da budu hemijski stabilni i imaju traenu vrstou, tokom celog eksplatacionog veka cevnog sistema, a pri projektovanom temperaturnom rasponu. Debljina jastuka treba da se izabere tako da temperatura povrine PE oblone cevi ne prelazi 500C. Modul elastinosti kao funkcija procenta kompenzacije (sekantni modul elastinosti) treba, zasnovan na ispitivanjima, da bude naveden od strane proizvoaa.

EN 13941:2003 (E) 28

Pravilo primene: Ekspanzioni jastuci treba da budu zatvorene jedinice i takve da mogu da obezbede progresivno zbijanje uzrokovano peskom koji ulazi u upljine nastale pomeranjm cevi. Kada se koriste krive optereenje-deformacije dobijene uni-aksijalnim ispitivanjem potrebno je utvrditi pomou Poisson-ovog koeficijenta da li su jastuci u praksi priblino dva puta krui. 6.6 Ventili i oprema 6.6.1 Opti zahtevi Predizolovani ventili treba da budu u skladu sa EN 488. Potrebno je da proizvodne metode i korieni materijali budu takvi da projektni uslovi mogu da budu ispunjeni tokom celog eksploatacionog veka. Ventili i oprema treba da budu dimenzionisani tako da mogu da izdre radne uslove i spoljna dejstva u skladu sa odgovarajuim poglavljima i aneksima ovih standarda. Potrebno je, u ogranienim delovima cevovoda, obezbediti vrenje preuzimanja visoke aksijalne sile pritiska. Predizolovane cevi podzemne instalacije treba da budu tako projektovane da zahtevaju minimalno odravanje. Svaka predizolovana komponenta treba da bude u potpunosti zavarena. 6.6.2 Obeleavanje i dokumentacija Potrebno je da ventili i oprema budu jasno i trajno obeleeni to bi omoguilo identifikaciju proizvoaa, klasu pritiska (ukoliko je primenljivo), projektnu temperaturu, itd. Proizvoa treba da vodi dokumentaciju iz koje se vidi da su komponente projektovane u skladu sa ovim standardima. Pravilo primene: Svaka montana komponenta koja je deo sistema daljinskog grejanja, treba da ima naznaku sa navedenim uslovima za koje je projektovana i proizvedena. Deklaracija treba da ima naznaene sledee projektne podatke:

- materijal i klasu,

- max. radni pritisak,

- maksimalno aksijalno naprezanje za delove pravih cevi ili maksimalnu aksijalnu silu,

- max. momenat savijanja (za ventile i jednom napregnute kompenzatore),

- nain montae.

A: Klasini nain montae (npr. predgrevanje, jednom napregnuti kompenzatori).

B: Hladna montaa. 7. Delovanja i granina stanja 7.1 Opte Projekat i prorauni treba da se izrade na takav nain da se obezbedi dovoljna dokumentacija koja bi pokazala da cevovodni sistem moe da izdri odreena delovanja i ispuni sigurnosne i radne zahteve tokom svog ekspolatacionog veka.

EN 13941:2003 (E) 29

Pravilo primene: Praenje postupaka projektovanja i prorauna odreenog cevovodnog sistema koji je dat na Slici 5 ukljuuje sledee korake: I Procena projektnih podataka

II Klasifikacija delovanja

III Podela cevovoda du predloene trase po odeljcima radi analize naprezanja.

IV Odreivanje projektne klase i mogunosti pojednostavljenih analiza.

V Selekcija postupaka koji treba uzeti u obzir.

VI Nacrt graninog stanja (i stepena sigurnosti koje treba primeniti)

VII Odreivanje sila poprenog preseka i pomeranja uslovljenih izraunatim grupama delovanja.

VIII Izraunavanje naprezanja (i/ili istezanja)

IX Izbor kriterijuma na kojima e se zasnivati procena (granina stanja i njihove granine vrednosti)

XI Provera izraunatih naprezanja, istezanja i deformacije graninih vrednosti Detaljnost ovih analiza za svaki od ovih koraka zavisi od:

- sloenosti cevnog sistema u potrebnom delu cevovoda

- fizikih parametara sistema

- projektne klase

II Klasifikacija delovanja (Montaa i faza rada)

I Projektni podaci - radni podaci - podaci o trasi - geografski podaci - podaci o cevima - podaci o sredini

III Podela cevovoda du predloene trase po

odeljcima radi analiziranja

IV Odreivanje projektne klase

IV Mogunosti pojednostavljenih

analiza - generalizovana dokumentacija - korienje proverenih pojedinosti

V Grupe postupaka koje treba uzeti u obzir za odreeni odeljak

cevovoda

VI Nacrt graninog stanja Parcijalni stepen sigurnosti

VII Izraunavanje sila, momenata i pomeranja (Sveukupne analize)

VIII Izraunavanje naprezanja

(i / ili istezanja) (Analize poprenog preseka)

IX Izbor kriterijuma na kome e

se zasnivati procena Granine vrednosti

X Procena

Slika 5 ema toka projektovanja sistema daljinskog grejanja

EN 13941:2003 (E) 30

7.2. Pojednostavljena procedura analize U projektnim klasama A i B, projekat i montaa se mogu vriti na osnovu generalizovane dokumentacije, s tim to ona mora da bude u skladu sa zahtevima ovog standarda i da ispunjava preduslove (vezane za pritisak, temperaturu, saobraaj, itd.) prema odgovarajuim lokalnim uslovima. Pravilo primene: Generalizovana dokumentacija moe da podrazumeva npr. standarde preduzea ili uputstva proizvoaa, pod uslovom da preduzee ili proizvoa vode dokumentaciju i da su njihovi standardi i uputstva u skladu sa ovim standardima. Proverene delovi konstrukcije se mogu ugraditi na osnovu steenog iskustva, pod uslovom da nova konstrukcija nije izloena jakim delovanjima. Pravilo primene: Granica zamora materijala mora uvek da bude proveravana proraunom brojeva punih temperaturnih ciklusa za cevovod o kome je re, vidite C.5.2. Broj ciklusa treba da bude nii od brojeva punih temperaturnih ciklusa predloenih u generalizovanoj dokumentaciji (minimalne vrednosti, vidite Tabelu 4). 7.3 Delovanja 7.3.1 Opte Delovanje treba da se odredi na takav nain da obrazac za izraunavanje koji se koristi obezbedi dovoljnu dokumetaciju potrebnu da instalacija bude u skladu sa radni zahtevima. Pravilo primene: Karakteristina vrednost stohastike promenljive delovanja se definie kao vrednost delovanja koja po verovatnoi od 95% nee biti premaena. Specifina teina u veini sluajeva moe da se izrauna na osnovu nazivhnih dimenzija i srednje vrednosti mase jedinice. Za procenu delovanja i moguih kombinacija, potrebno je uzeti u obzir fazu montae i fazu rada kao i sve predviene izmene pri upotrebi sadanje instalacije i povrina. Pravilo primene: Faza montae ukljuuje transport, obradu, zavarivanje, polaganje, zatrpavanje, ispitivanje, putanje u rad (treba imati u vidu da delovanje koji raste tokom faze montae moe da se nastavi tokom faze rada npr. prednaprezanje). Radna faza ukljuuje situacije po zavretku montae, bez obzira da li je cevovod u radu ili ne. Projektovana delovanja se dobijaju mnoenjem (ili deljenjem) karakteristinih vrednosti parcijalnim stepenom sigurnosti a. 7.3.2 Klasifikacija delovanja Delovanja i parcijalni stepen sigurnosti koje treba uzeti u obzir pri projektovanju dati su u Tabeli 3. Delovanja se mogu podeliti na:

- delovanja izazvana silom i

- delovanja izazvana pomeranjem.

EN 13941:2003 (E) 31

Tabela 3 - Klasifikacija delovanja i parcijalni stepen sigurnosti

Napomena 1 Pravilo primene:

U cilju smanjenja rizika od udara pritiska potrebno je preduzeti korake u projektovanju i radu. U projektnoj klasi C potrebno je analizirati mogunosti i posledice udarnog pritiska.

Napomena 2 Projektovani pritisak za vakum -1bar Napomena 3 Ukoliko nije prihvatljivo da cevi prate sleganje tla, teinu tla treba uzimati kao delovanje

izazvano silom. Napomena 4 U zavisnosti od standarda korienih za delovanje.

DELOVANJA IZAZVANA SILOM PARCIJALNI STEPEN SIGURNOSTI a PRITISAK

- radni pritisak

- udarni pritisak. Napomena 1

- spoljni pritisak

- unutranji vakum. Napomena 2

- ispitni pritisak

1,2

1,2

1,05

1,2

1,0

STALNA DELOVANJE

specifina teina

- cevna konstrukcija

- voda

- pratea oprema (ventili itd.)

- potisak

- neutralni / pasivni pritisak tla (vidite Napomenu 4)

- sleganje tla. Napomena 3

1,0

1,0

1,0

1,2

1,0 1,5

1,2

PROMENLJIVA DELOVANJA (vidite Napomenu 4)

- saobraaj

- vetar

- sneg

1,0 1,5

DELOVANJA IZAZVANA POMERANJEM

TEMPERATURNE PROMENE

- promene tokom rada

- ciklus starta / gaenja

- bono delovanje tla

- trenje tla / cevi

1,0

STALNA DELOVANJA

- prednaprezanja toplotno, elektrino mehaniko

- sleganje tla. Napomena 4

- diferencijalno sleganje tla

- deformacije tokom montae

1,0 1,5

1,0

1,2

1,0

EN 13941:2003 (E) 32

7.4 Granina stanja 7.4.1. Opte Cevovodi sistema daljinskog grejanja treba da budu projektovani i konstruisani tako da verovatnoa prelaenja krajnjeg graninog stanje i graninog stanje upotrebljivosti bude izuzetno niska tokom planiranog radnog veka. Pravilo primene: Metodologija koja u daljem tekstu opisana predstavlja nain dokazivanja da su ispunjeni gore navedeni funkcionalni zahtevi. Uticaj projektovanih delovanja, izraunatih naprezanja, istezanja i deformacije ne sme da premai odgovarajua granina stanja meterijala cevi. Traena sigurnosna granica izmeu radnih uslova cevovoda i graninog stanja je izraena ternima: karakteristina vrednost, parcijalni stepen sigurnosti i projektovano delovanje. Pravilo primene (Preostale) nesigurnosti koje parcijalni stepen sigurnosti treba da kompenzuje ukljuuju:

- mogunost da delovanje bude vee od karakteristine vrednosti,

- mogunost da stvarna vrednost vrstoe cevovoda bude nia od koriene karakteristine vrednosti,

- odstupanje od fizike realnosti zbog naina izraunavanja koji je bio upotrebljen u procesu analize. Krajnja granina stanja su ona koja se odnose na kolapse i druge vidove kvara konstrukcije:

- kvar uzrokovan plastinom deformacijom (granino stanje A),

- pucanje uzrokovano zamorom materijala (vii ili nii ciklus), (granino stanje B),

- nestabilnost cevovodnog sistema ili dela sistema (granino stanje C),

- curenje (uzrokovano drugim uzrocima, npr. korozijom ili oteenjem uzrokovanim treom stranom), koje moe da utie na bezbednost.

Granina stanje upotrebljivosti odgovaraju stanjima preko kojih navedeni radni kriterijum nije ispotovan:

- deformacije i ulegnua koja negativno utiu na efektnu upotrebu ili odravanje cevovodnog sistema ili nanose tetu elementima zavrne obrade ili konstrukcionim elementima koji nisu deo cevovoda kao to su ugraena oprema i / ili podudarne konstrukcije (granino stanje D).

7.4.2 Granina stanja za eline radne cevi 7.4.2.1 Opte Za eline cevi sledea granina stanja se izvode iz krajnjeg graninog stanje i graninog stanje upotrebljivosti. 7.4.2.2. Granino stanje A: Kvar uzrokovan plastinom deformacijom Granino stanje A1: Krajnje granino stanje dostignuto jednim jakim dejstvom (kapacitet podnoenja optereenja) Granino stanje A2: Krajnje granino stanje dostignuto posle vie jakih dejstava (postepena plastina deformacija) Za delovanja se koristi parcijalni stepen sigurnosti u skladu sa Tabelom 3.

Granino stanje A1: Krajnje granino stanje dostignuto jednim jakim dejstvom (kapacitet podnoenja optereenja)

EN 13941:2003 (E) 33

Ravnotea polja naprezanja je svako polje naprezanja koje je neophodno da zadovolji jednaina uravnoteavanja za delovanja uzrokovana silom. Odgovarajue naprezanje u svakoj taki konstrukcije ne sme da bude vee od karakteristinog parametra za materijal podeljenog parcijalnim stepenom sigurnosti. Instalacija koja obuhvata ventile i prateu opremu, treba da se ispita pojedinanim povienim uticajem najnepovoljnije grupe delovanja uzrokovanih silom. Pravilo primene: Grupe delovanja obuhvataju radne uslove kao i uslove tokom ispitivanja pod pritiskom U nekim posebnim sluajevima aksijalna sila membrane nastala od delovanja uzrokovanih pomeranjem treba da bude ukljuena pri proraunavanju ravnotee polja naprezanja (npr. slobodno postavljene cevi sa visokim aksijalnim silama prednaprezanja i grejanja). Pri projektovanju se koristi model elasto-plastinog materijala. Pri proraunavanju se upotrebljava isto linearni odnos elastinog naprezanja istezanja, koji se koristi i za naprezanja koja prelaze vrstou pri istezanju. Projekat zidova vrste konstrukcije sa naprezanjem membrane i naprezanjem pri savijanju potvruje da je uoeno sledee kod glavnih naprezanja i kod osnovnog naprezanja grupnog naprezanja:

m

ed

mj

m

=

(T)R

,

dmj

dmj

mjd

d

resj

dm

dm

md

d

res

670za

670za

5152

51

670za

670za

5152

51

>

>

,

,

,,

,

,

,

,,

,

,

,

,

,

gde je

d projektovano naprezanje

m projektovano optereenje membrane

j,m projektovano osnovno naprezanje za optereenje membrane

res projektobvano ukupno naprezanje optereenja membrane i naprezanja pri savijanju

j,res projektovano osnovno naprezanje ukupnog naprezanja optereenja membrane i naprezanja pri savijanju

m parcijalni stepen sigurnosti za materijal

EN 13941:2003 (E) 34

Slika 6 Opseg graninog stanja A1 Pravilo primene: Zahtevi za res i j,res e uvek biti ispunjeni ako j,res Re (T) / m. Ipak gore dati uslovi e dozvoliti vea ovalna naprezanja.

Za prave cevi sa T 1400C, kruni napon iz unutranjeg pritiska moe da se izrauna iz

zt

dp

=min

odpd 2

gde je

pd projektovani kruni napon,

z faktor zavarivanja za uzdune zavarene spojeve (obino = 1 za zavarene spojeve uraene od strane proizvoaa cevi),

tmin nominalna debljina zida minus dozvoljena odstupanja debljine i mogua odstupanja zbog korozije. Pravilo primene: Granino stanje 1 se odnosi na spreavanje kvara do koga moe da doe zbog delovanja uzrokovanog silom. Granino stanje A1 moe da bude od presudnog znaaja za visok pritisak i u sluaju velikih momenata delovanja nastalih silom (npr. specifina tezina slobodno postavljenih cevi) ili kod ovalnih naprezanja (npr. nastalih pod dejstvom saobraaja ili teine tla). Parcijalni stepen sigurnosti za elik se koristi kod standarda za metarijal od nelegiranog i nisko legiranog elika koji daju vrednosti za vrstinu pri istezanju na povienoj temperaturi: Istezanje osnovnog materijala, istezanje ava zavarenog spoja, m = 1.25. Parcijalni stepen sigurnosti za delovanja vidite Tabelu 3. Pravilo primene: Sa parcijalnim stepenom 1,2 po pritisku ovo daje stepen sigurnosti 1,21,25 =1,5 za delovanja nastala silom. Granina stanja A2: Krajnja granina stanja dostignuta posle vie dejstava (postepena plastina deformacija) Pravilo primene: Granino stanje 2 se odnosi na veliki kolaps i blokadni napon. Potrebno je spreiti lomove nastale uzastopnim istezanjem ili postepenim poveavanjem plastine deformacije.

EN 13941:2003 (E) 35

Instalacija, ukljuujui ventile i prateu opremu, e biti ispitana na najnepoeljnije kombinacije delovanja sila i pomeranja. Pritisak radnog fluida moe da ima pozitivan uticaj npr. manji rizik od nestabilnosti (efekat balona), i nee biti ukljuen u ovakvim sluajevima. Pravilo primene Granino stanje za zaporno naprezanje kod potpuno ogranienog odeljka:

+

=

2

e

2

2

e

emax )(

4

3

)(

4

31

)(

TRTRE

TRT

pp

gde je

je stepen sigurnosti, = 0,7. Parcijalni stepen sigurnosti za p i T je 1,0.

T maksimalna pozitivna temperaturna razlika koja se pojavljuje u cevnom odeljku u bilo kom trenutku

p je kruno naprezanje, t2

dp

= ip

Postepena plastina deformacija (zaporno naprezanje) moe biti uzrokovana vrlo visokim pritiskom i velikim prenicima cevi. Zaporno naprezanje ne moe da se pojavi ukoliko su ispunjeni sledei zahtevi, vidite Sliku 7:

1. Granino stanje A je ispunjeno.

2. Granino stanje za istezanje u pravim cevima u C1 je ispunjeno.

3. p 20 bar.

Oznake 1. Lokalno izvijanje, homogeno istezanje

2. Zaporni mehanizam 25 bar, 1300C

3. Zaporni mehanizam 25 bar, 1400C

4. Granino stanje C1, vidite Sliku 3

Slika 7 Granina stanja za aksijalno istezanje za elik kvaliteta Re 235 N/mm

2

EN 13941:2003 (E) 36

7.4.2.3 Granino stanje B Pucanje uzrokovano zamorom materijala Granino stanje B1: Niski ciklus zamora materijala (uzastopno istezanje) Granino stanje B2: Visoki ciklus zamora materijala Za procene sigurnosti instalacija kod kojih je prisutan zamor materijala a = 1,0 se koristi za delovanja, a m= 1,0 se koristi za parametre materijala. Granino stanje B1: Niski ciklus zamora materijala (Uzastopno istezanje) Dokumentacija koja se odnosi na kvar uzrokovan zamorom materijala treba da obrati panju na odgovarajua delovanja u tim grupama tako da moe da se dobije stvarna slika o promenama u veliini i uestalosti promena naprezanja u individualnim komponentama. Zatita od kvara nastalog zamorom materijala treba da bude potvrena u smislu varijacija udara koji se oekuju u periodu eksploatacionog veka sistema. Pravilo za primenu: Ograniena stanja niskog ciklusa zamora materijala e biti bitna uglavnom za kolena, prikljuke, reducire, ali ih takoe treba proveriti i kod pravih delove cevovoda sa jakim aksijalnim silama, gde npr. zamor materijala ivice zavarenog spoja moe da bude od presudnog znaaja. Broj izabranih punih ciklusa delovanja za cevovode u normalnom radu ne sme da bude nii od broja ekvivalentnih punih ciklusa delovanja navedenih u Tabeli 4, vidite C.5.2

Tabela 4 Ekvivalentost punih ciklusa delovanja za m = 4 i Tref = 1100C

Magistralni cevovodi 100 Glavni cevovodi 250 Kuni radni prikljuci 1000

Pravilo primene: Veliki cevovodi mogu da budu npr. prenosni cevovodi i cevovodi prikljueni na proizvodno postrojenje. Normalan rad se vri npr. kada se regulacija temperature razvoda regulie u odnosu na sobnu temperaturu . Neuobiajen rad moe da bude uzrokovan slivanjem neiskoriene vode ili vraanjem zaostale vode preko noi. Najvei broj ciklusa obino stvaraju potroai u cevima povrata. Najnii broj punih ciklusa se moe oekivati npr. u mreama sa niskom temperaturom. Kontrola dovoljne sigurnosti od lomova nastalih zamorom materijala se vri pomou Palmgren Minerove formule

fati i

i

1

N

n

gde je:

ni broj ciklusa opsega naprezanja Si tokom zahtevanog zatadog projektovanog trajanja

Ni broj ciklusa opsega naprezanja Si koji uzrokuju kvar

fat stepen sigurnosti za lom usled zamora materijala

i broj razliitih opsega naprezanja Pravilo za primenu:

Ni se moe izraunati iz

4

iii

5000

=

=

SS

kN

m

gde je Si projektovani opseg naprezanja u N/mm2, vidite C.7.1.

EN 13941:2003 (E) 37

Potrebno je primeniti sledee vrednosti fat:

Tabela 5 Parcijalni stepen sigurnosti za zamor materijala

Projektna klasa fat

A 5 B 6,67 C 10

Kod stanja vieosnog naprezanja potrebno je uzeti u obzir sveukupni udar svih komponenti naprezanja. Osnovno naprezanje se moe izraunati pomou Tresca-ove ili von Mises-ove formule ili ukoliko mesto i smer naprezanja komponenti nisu poznati jednostavnim sabiranjem. Potrebno je obratiti panju na koncentracije naprezanja koje se pojavljuju kod kolena, prikljuaka, veza grana i sl. Kod zavarenih komponenata mora se obratiti panja na kvalitet zavarenog spoja i na obim ispitivanja. Granino stanje B2: Zamor materijala visokog ciklusa Pravilo primene: Granino stanje B2: Zamor materijal visokog ciklusa je vaan samo u sluaju kada su cevi veeg prenika, kada je zemljani prekriva male debljine i gust saobraaj ili se cevi nalaze iznad tla i izloene su vibracijama npr. vetru. Zamor materijal visokog ciklusa dalje nije obraivan, vidite Eurocode 3, Strukturalna upotreba elika. 7.4.2.4 Granino stanje C: iz Nestabilnost sistema ili dela sistema

Granino stanje C1: Lokalna deformacija ili nabiranje Granino stanje C2: Sveukupna nestabilnost (Istezanje savijanjem i gubitak uravnoteenosti

cevovodnog sistema) Instalacija, ukljuujui ventile i prateu opremu, mora da bude ispitana na najnepoeljniju grupu sila i delovanja nastalog pomeranjem. Za delovanja se primenjuje parcijalni stepen sigurnosti a prema Tabeli 3. Granina stanja lokalnog izvijanja, istezanje savijanjem i nabiranjem su vana uglavnom za prave delove cevovoda gde deluju velike sile, a uzrokovane su trenjem tla koje spreava toplotno irenje ili lokalnim sleganjem tla. Granino stanje C1: Lokalna deformacija ili nabiranje Potrebno je spreiti lokalne deformacije i nabiranje. Obezbeivanjem demonstracije koja bi mogla pokazati da lokalne deformacije i nabiranje nee uticati na stvaranje lomova i pod uslovom da su drugi zahtevi standarda ispunjeni, podzemne vieslojne predizolovane cevi se mogu koristi za istezanje pod pritiskom kroz ceo popreni presek. Pravilo primene: Potrebno je izbei koncentraciju plastine deformacije koja se moe pojaviti u cevnom sistemu sa povienim aksijalnim pritisnim naponima i oslabljenim poprenim presekom. Cevni sistemi sa povienim aksijalnim naprezanjima su cevni sistemi u kojima su temperaturna pomeranja manje ili vie spreena spoljnim silama trenja, npr. kod podzemnih vieslojnih preizolovanih cevi. Pritisak radnih fluida moe imati pozitivan uticaj npr. da smanji rizik od nabiranja (efekt balona), i u ovakvim sluajevima ga ne treba ukljuivati.

EN 13941:2003 (E) 38

Za cevi kod kojih ne postoji rizik od lokalne akumulacije istezanja, granina vrednost, cr za poduno pritisno naprezanje je:

0025,025,0:60Za cr =r'

t

t

r'

2, ss

cr =

Ukoliko je cev dobila ovalan oblik (zbog vertikalnog ili horizontalnog pritiska tla) srednji poluprenik se zamenjuje sa:

23

1

2'

m

'm

=

d

d

dr

gde je:

m

'

d

d ovalnost, takoe vidite granino stanje D

d najmanji prenik Pravilo primene: Gore navedene formule se mogu koristiti za procenu naprezanja pri savijanju (npr. pred-savijanje cevi ili moment savijanja pri sleganju tla). Za prave cevi sa povienim pritisnim naponom i normalnom varijacijom u debljini zida i u naprezanju na poetku istezanja pojavljuje se rizik od akumulacije istezanja, pa e gore date formule u ovom sluaju dati previsoke vrednosti. Pored toga nedostaci kao to su nepravilnosti kod zavarenih spojeva i druge geometrijske varijacije i varijacije materijala, mogu da dovedu do znatnog smanjenja u cr. Sigurnost u graninom stanju C1 se moe proveriti pozivanjem na vrena ispitivanja / iskustvo ili izraunavanjem. Ukoliko posebna dokumentacija nije dostupna, sledee granice se mogu koristiti za procenjivanje sigurnosti podzemnih vieslojnih predizolovanih cevi stanja C1. Granina stanja istezanja u pravim cevima su zasnovana na lokalnom izvijanju.

0,16%7,28m

za t

r

)%003,0m

,584(7,28m

za +r

rt

t

Za prave potpuno ograniene cevi koriste se vrednosti za E(T) i (T) iz poglavlja 3 pa su onda granino stanje za i T:

2N/mm3437,28m

za t

r

2N/mm11,7)m

9250(7,28m

za +r

r t

t

EN 13941:2003 (E) 39

K1307,28m

za Tt

r

8)Km

3500(7,28m

za +r

rt

Tt

Formule vae pri sledeim ogranienjima:

1. Sve komponente (npr. prikljuci i ventili) na ogranienom delu cevovoda treba da budu projektovane tako da mogu da odole velikim aksijalnim naprezanjima.

2. Cevovod treba da bude konstruisan sa jednakim kvalitetom elika i nominalnom debljinom zida.

3. Ne sme da bude slabih taaka kao to su mala ugaona odstupanja i nepravilnosti kod zavarenog spoja.

4. Potrebno je preduzeti odgovarajue mere u cilju ograniavanja naprezanja kod kolena zbog poveane ekspanzije.

5. Formule vae za vrste elik sa posebnim minimalnim istezanjem od oko 235 N/mm2 (za elik sa Re > 235 N/mm2 se kasnije

mogu izvesti druge vrednosti). Treba pomenuti i primere slabih poprenih preseka:

- kruni avovi sa nedovoljnom debljinom ava to je posledica nepravilnosti kod zavarenog spoja i sl,

- lokalno smanjenje dimenzija ili debljine zida (npr. prikljuci bez pojaanja),

- lokalna upotreba materijala sa niim naprezanjem na poetku istezanja. Granino stanje C2: Sveukupna nestabilnost (istezanje savijanjem i gubitak uravnoteenosti cevovodnog

sistema) Za paralelna iskopavanja, kod cevovoda sa velikom aksijalnom pritisnom silom moraju se preduzeti posebne mere predostronosti, vidite aneks B Pravilo primene: Granino stanje gubitak uravnoteenosti, itd. moe da bude bitno za cevovode ugraene sa ogranienim prekrivaem tla i / ili ispod nivoa podzemnih voda, vidite aneks B. Za nadzemne sisteme potrebno je utvrditi stabilnost, vidite Eurocode 3, Strukturalna upotreba elika. 7.4.2.5 Granino stanje D: Granino stanje upotrebe a = 1 je korieno za delovanje. m = 1 je korieno za parametre materijala. Granino stanje D obino ne utie na dimenzionisanje sistema daljinskog grejanja. Uslovi u kojima granino stanje D moe da bude od znaaja su dopustiva deflekcija cevnog mosta, diferencijalno sleganje tla i dopustivi udari na ventile i prateu opremu, vrste take, zidove konstrukcije itd. Ovalizacija Granina vrednost za najmanji prenik ovalizovanog poprenog preseka je dI> 0,94 d. Pravilo primene: Potrebno je obratiti panju na granine zahteve ovalizacije kao to je npr. slobodan prolaz ispitne opreme.

EN 13941:2003 (E) 40

7.4.3 Uslovi potisnog napona U uslovima potisnog napona sa glavnim naprezanjima 1, 2 i 3 osnovno naprezanje se moe izraunati iz Tresca-ove ili von Mises-ove hipoteze: Tresca:

13

32

21

j

max

=

Von Mises:

2322

12312

12212

1j )()()( ++=

7.4.4. Granina stanja PUR i PE 7.4.4.1 Granina stanja za PUR Pravilo primene: Za dugotrajna delovanja projektovani potisni napon PUR,d 0,15 N/mm

2 za PUR u skladu sa EN 253. Mogu se koristiti vie vrednosti za temperature ispod 1300C ili pene posebne vrstine. Za kratka delovanja PUR,d 0,3 N/mm

2.

PUR,d je kombinovano naprezanje i rezultat je bonog pomeranja eline cevi u PUR-u. To zavisi od istorije temperature odnosno od toga da li je delovanje kratkotrajno ili dugotrajno. Stvarna naprezanja u PUR-u se ne mogu lako izraunati. U svrhe projektovanja PUR,d se moe koristiti za bona pomeranja sa pretpostavkom dugotrajnog delovanja. Kod malih cevi (do 114 mm) moe da doe do neispunjenja zadatka PURa zbog velikog zateznog napona spoljanje krive cevi onda kada cev vri horizontalna pomeranja u tlu. Za velike cevi (do 610 mm) moe da doe do neispunjenja zadatka PUR a zbog jaine na smicanje na gornjem i donjem delu cevi uzrokavane ovalizacijom cevi. Jaina na smicenje pre i posle starenja PUR , vidite EN 253. Parcijalni stepen sigurnosti za PUR je m = 3. Za delove koji izmeu dva kolena imaju manji razmak od 20 m moe se koristiti parcijalni stepen sigurnost m = 3 u projektnim klasama A i B. 7.4.4.2 Granino stanje za PE Potrebno je izbegavati temperaturu preko 500C. Pravilo primene: Poviena temperatura omotaa (npr. tamo gde se koriste jastuci) e smanjiti eksploatacioni vek omotaa. Pod normalnim uslovim, naprezanje PE omotaa nije presudno. Lokalni udari (npr. pri hladnim vremenskim uslovima ili uzrokovani otrim predmetima) mogu da dovedu do loma ili do pucanja omotaa.

EN 13941:2003 (E) 41

8. Montaa 8.1 Opte Montaa treba da se vri:

- u skladu sa montanim planom i uputstvima proizvoaa sistema,

- u skladu sa projektnom dokumentacijom koja treba da obezbedi adekvatnu zatitu montaera i drugih radnika na gradilitu kao i svih ostalih ljudi,

- tako da instalacija i rad ne smetaju drugim strukturama ili instalacijama, npr. putevima. Samim tim ove strukture i instalacije nee moi da nanesu tetu cevnom sistemu.

Projektne klase su utvrene u skladu sa 5.4, a samim tim i potrebna projektna dokumentacija. Za instalacije i montau cevi i komponenata potrebno je koristiti samo materijale i metode koji su u skladu sa navedenim uputstvima, propisima i standardima. Pravilo primene: Delovi cevovoda koji se ne mogu ugraditi u skladu sa ovim standardima npr. delovi bez predizolovanih cevi, kao to su prelazi preko mostova, prelazi preko vode, moraju biti ugraeni od strane obuenog personala, a u skladu sa projektnim crteima i drugim standardima, pravilima i propisima. Ukoliko je tokom montae dolo do izmena potrebno je projektnu dokumentaciju promentiti u skladu sa tim. Potrebno je i ispitati graevinske i statike posledice svake izmene koju je neophodno napraviti. 8.2 Transport i skladitenje Pri utovaru, transportu i skladitenju cevi i armatura, potrebno je uzeti u obzir svojstva razliitih materijala, posebna uputstva data od strane proizvoaa ovih materijala i trenutne spoljne uslove da bi se spreilo izlaganja komponenata (npr. cevi i armature) tetnim uticajima i neistoi. Potrebno je preduzeti mere predostronosti da bi se izbeglo grebanje i urezivanje u materijal. Moraju se uzeti u obzir i posebni uslovi potrebni za PE omotae tokom transporta i skladitenja. Moraju se koristiti i dovoljno iroki kaievi, u skladu sa dimenzijama o kojima se radi, kao i odgovarajui oslonci. Pravilo primene: elini krajevi cevi moraju da ostanu zatvoreni zavrnim kapama. PUR pena se mora zatititi npr. pomou obloge za penu. Zbog rizika od kritinog preloma, moraju se preduzeti mere predostronosti u sluajima kada je temperatura ispod 100C. 8.3. Iskopavanje kanala za cev Kanal za cev treba da bude iskopan u skladu sa specifikacijama trase voda i njegove dubine. irina iskopa, pored ostalog, je odreena zahtevima za dovoljnim prostorom tokom montane faze, npr. mestu za zavarivanje, za aht, ali i mogunou sabijanja materijala za zatrpavanje sistema. U oblastima u kojima je meko tlo (organske materije i sl.) potrebno je obratiti posebnu panju prilagoavanju kanala za cevi moguim potrebama za dodatnim uvravanjem.

EN 13941:2003 (E) 42

8.4. Montaa cevi i komponenata 8.4.1 Opte Pre i tokom montane faze dno kanala mora da bude na jednakom nivou, dok se mora proveriti i poloaj kanala, njegova visina i irina, a ukoliko se u njemu nae neistoa ili kamenje, moraju se izvaditi. Posebna panja se mora pokloniti montai cevi i komponenati u sluajevima kada je potrebno ostaviti prostor za pomeranja u proirenjima za ekspanzione krake, prikljuke itd. Kada god se cevi i komponente pomeraju i premetaju, potrebno je obratiti panju da se PE omota ne oteti. Cevi treba polaagati u podlogu od peska ili drugu odgovarajuu podlogu, vidite 8.8. Pravilo primene: Mogu se koristiti vree sa peskom, stirol i drvene gredice. U sluaju upotrebe drvenih gredica, potrebno je obratiti panju na nedozvoljeni pritisak bilo koje povrine na PE omota cevi. Drvene gredice se moraju skloniti pre prednaprezanja i zatrpavanja cevi. Ukoliko je potrebno da se cevi seku, to treba da se izvri pod pravim uglom na osu cevi. Predoizolovana armatura se skrauje iskljuivo prema uputstvima proizvoaa. Razmak izmeu cevnih omotaa, u sluaju paralelnog polaganja cevi, treba da bude minimum 0,15 m ili u skladu sa montanim planom. 8.4.2 eline cevi Spajanje elinih cevi i ispitivanje elinih zavarenih spojeva je potrebno vriti u skladu sa 8.5, a ispitivanja pod pritiskom i / ili ispitivanja zaptivenosti se moraju vriti u skladu sa specifikacijama datim u 8.6. 8.4.3 PUR PE spojnice Montau spojnica je potrebno vriti u skladu sa specifikacijama datim u 8.7. 8.4.4 Pratea oprema Grane, komponente, ventili, oprema za odzraivanje i drenau kao i posebne komponente je potrebno ugraditi u skladu sa njihovim specifikacijama. 8.4.5 Ekspanzione zone Ekspanzioni jastuci, ukoliko je navedeno, treba da se montiraju u skladu sa uputstvom. U sluaju da je cevni sistem toplotno prednapregnut, potrebno je pratiti temperaturna i ekspanziona pomeranja. Temperatura prednaprezanja se mora odravati sve dok se kanal potpuno ne napuni, sem ako nije drugaije navedeno. Projektovanu temperaturu ne treba prelaziti tokom perioda prednaprezanja da bi se izbeglo oteenje PUR pene. Potrebno je obezbediti da mehanike sile ne oteuju delove cevi tokom mehanikog prednaprezanja.

EN 13941:2003 (E) 43

8.5 Zavarivanje elinih cevi i ispitivanje elinih zavarenih spojeva 8.5.1 Opte Ova klauzila definie zahtevani minimum za zavarivanje i ispitivanje spojnica elinih cevi u sistemu daljinskog grejanja vezano za 3 projektne klase. Pravilo primene: Mogue je dodatio dodatne zahteve u instalacionom planu u sluaju kada se bilo ta od dole navedenog smatra kritinim:

- istezanje cevovoda i sistema,

- trasa,

- projekat ili tehnika zavarivanja,

- materijali. Standardi za eline cevi navedeni u EN 253 su EN 10216-2, EN 10216-2, i EN 10217-5. Vrste elika u ovim standardima su u grupi 1 ISO/TR 15608:2000 za zavarivanje. Druge grupe materijala se mogu koristiti, ali zahtevi moraju da budu promenjeni u skladu sa njima. Armatura i druge komponente elika treba da budu napravljeni od vrste elika koja je kompatibilna sa pravim cevima i za zavarivanje treba da bude u grupi 1 ISO / TR 15608:2000. Ugovara zavarivanja kao to je pomenuto u 8.5.2 moe da bude ugovara, varilac, vlasnik ili organizacija ili osoba koja je odgovorna za deo projekta koji se odnosi na zavarivanje. 8.5.2 Sistem kvaliteta za razliite projektne klase Odnos izmeu projektne klase i zahteva o kvalitetu dat je u Tabeli 6, tabela daje opti pregled, dok se pojedinosti mogu nai u tekstu. Pravilo primene: Zahtevi o kvalitetu ukljuuju sledee asplkte u konstrukciji sistema:

Organizacija / personal ugovaraa:

varioc(i),

personal nadzora,

personal koje vri ispitivanja.

Procedure zavarivanja:

specifikacije,

metod zavarivanja,

materijal,

potroni materijal,

izvrenje radova.

Nivo ispitivanja

procenat ispitivanja bez razaranja,

razarajue ispitivanje i druga ispitivanja. 8.5.2.1 Ugovarai zavarivanja Zahtevi kvaliteta koje ugovara treba da ispuni zavise od projektne klase koja je primenjena na projekat u izgradnji. Nivo kvaliteta sa posebnim poljima delovanja koja su dodeljena svakoj klasi moe se videti u Tabeli 6 odeljak 1. Svaka via kategorija nivoa kvaliteta ukljuuje i zahteve niih kategorija.

EN 13941:2003 (E) 44

Tabela 6 Odnos projektne klase i kvaliteta

Projektna klasa Zahtevi za zavarivanje, ispitivanje zavarivanja i ugovarai

A B C

Odeljak 1 kvalitet:

EN 729-1 i EN 729-3, Standard

EN 729-1 i EN 729-4, Elementarno

X

X

X

Odeljak 2 Personal koje koordinira zavarivanjem:

Prema EN 719:1994, aneks A, potreban je sledei personal

Tehnolog za zavarivanja

Strunjak za zavarivanje

Poslovoa za zavarivanje sa minimum 2 godine tehnikog iskustva

X

R

X

X

Odeljak 3 Personal koji vri ispitivanja:

U skladu sa EN 473

R

R

R

Odeljak 4 Specifikacija procedure zavarivanja (WPS) i WPS saglasnost:

Procedura zavarivanja mora biti navedena i za nju dobijena saglasnost u skladu sa odgovarajuim delovima EN 288

R

X

X

X Zahtevi

R Preporuka

NAPOMENA: Upotreba odreene procedure zavarivanja je obino obavezan zahtev standarda koji je u primeni. Kada nema ovih

zahteva, o nainu ocenjivanje treba da se dogovore strane koje ugovaraju posao, u fazi davanja obavetenja o poslu ili nekoj drugoj fazi.

8.5.2.2 Varioci Varioci treba da budu kvalifikovani u skladu sa EN 287-1 na poljima tehnike zavarivanja, grupa materijala, dimenzionom opsegu i poloaju zavarivanja. Varioci koji rade na mehanizovanoj opremi za zavarivanje moraju da budu kvalifikovani u skladu sa EN 1418. Pravilo primene: Varioci uvek moraju da imaju vaei sertifikat u skladu sa EN 287-1. 8.5.2.3 Personal koji koordinira zavarivanjem Personal koji koordinira zavarivanjem treba da bude odgovoran za sva zavarivanja i ispitivanja. U zavisnosti od klase projekta, ove osobe treba sa imaju kvalifikacije prema EN 719 u zavisnosti od zahteva kvaliteta koji su potrebni, a dati su u EN 729 kao to je prikazano u Tabeli 6 odeljci 1 i 2. 8.5.2.4 Osoblje za ispitivanje Ispitivae zavarivanja metodama ispitivanja sa bez i razaranja treba da zaposli ugovara za cevovod, poslovoa cevovoda ili nezavisno preduzee za ispitivanje zavarivanja. Podrazumeva se da sva IBR ispitivanja vri kvalifikovan i sposoban personal. Pravilo primene: U cilju dokazivanja kvalifikacije, preporuljivo je da se personal proveri u skladu sa EN 473.

EN 13941:2003 (E) 45

8.5.3 Kvalifikacija procedura zavarivanja Procedura zavarivanja treba da bude navedena u skladu sa klauzulom 4 EN 288-1:1992 i potvrena u skladu sa 5.1.1 EN 288-1:1992 i Tabelom 6. Svi tipovi fuzionog zavarivanja su prihvatljivi, dok se za cevi t > 3 mm preporuuje prekriveno elektroluno zavarivanje oblonom elektrodom i elektroluno zavarivanje zatitnim elektrodama i u zatiti gasa. 8.5.4 Potroni materijal za zavarivanje Potroni materijal za zavarivanje treba da bude takvog kvaliteta da zavareni spojevi imaju mehanike osobine barem jednake izvornom materijalu. Potroni materijal za zavarivanje treba da odgovara osnovnom materijalu, proceduri zavarivanja i uslovima zavarivanja. Elektrode treba da budu u skladu sa odgovarajuim evropskim standardima i propraene dokumentom tipa 3.1 B u skladu sa EN 102004. Kada se elektrode izvade iz svog originalnog pakovanja, potrebno je da budu zatiene ili skladitene u skladu sa zahtevima proizvoaa na takav nain da to ne utie na njihove osobine niti karakteristike zavarivanja. 8.5.5 Mesto i pozicija zavarivanja Zavareni spojevi, posebno povezivani, treba da budu dogovoreni i projektovani na nain koji odgovara planiranom zavarivanju i tehnici ispitivanja. Poloaj zavarenih spojeva je od izuzetnog znaaja. Pri izboru oblika spojae potrebno je uzeti u obzir tehniku zavarivanja, mesto zavarivanja i pristupanost avu zavarenog spoja. Pravilo primene: Potrebno je obratiti panju na pomeranja izazvana temperaturnom razlikom tokom zavarivanja. 8.5.6 Zavarivanje 8.5.6.1 Priprema ivica spojeva i razliita debljina zida Priprema ivica spojeva treba da se vri prema EN 29692 izuzev za spojnice koje se postavljaju izmeu delova sa razliitom debljinom zida gde se primenjuje Slika 8. Za razliite vrednosti ne slaganja pri zavarivanju i razlike u debljini zida potrebno je primeniti Tabelu 7. Male razlike u merama krajeva cevi potrebno je ravnomerno rasporediti po celoj povrini centriranjem cevi.

EN 13941:2003 (E) 46

Tabela 7 Prilagoavanje ne slaganja pri zavarivanju i razlike u debljini zida

Ne slaganje pri zavarivanju

Razlika u debljini zida

Prihvatanje Napomena

Ne slaganje h 0,3 t, max. 1mm

Slika 8 detalj A Podeavanje prema spoljnom preniku

Ne slaganje 1mm< h 10mm

Podeavanje krajeva cevi

Ne slaganje h > 10mm

Posebna armatura

Predizolovani reducir,

Duina 5 puta ne slaganje

Razlika u debljini zida t 1,5 tn Slika 8 detalj B

Prilagoavanje debljih zidova t

Razlika u debljini zida t > 1,5 tn Slika 8 detalj C

Podeavanje obe strane

Za mala aksijalna ugaona odstupanja u spojevima zavarivanja izmeu pravih elemenata cevovoda kao to su cevi, reduciri i prikljuci, primenljive maksimalne dozvoljene vrednosti su date u Tabeli C 4. Pravilo primene: Ova ugaona odstupanja mogu da budu neophodna na terenu kod prilagoavanja trase cevi bez upotrebe malih montanih kolena cevi. Pre spajanja, krajeve cevi treba centrirati instrumentima za centriranje koji u isto vreme podeavanju ovalitet. Tokom zavarivanja cevi treba usmeravati tako da se postigne najbolje mogue poravnanje osa i unutranjih povrina.

Slika 8 Ne slaganja, razlike u debljini zida i priprema krajeva koji se spajaju

EN 13941:2003 (E) 47

8.5.6.2 Seenje i obeleavanje Cevi, delovi cevovoda i druge komponente koje zahtevaju obeleavanje treba da budu ponovo utisnute ili ponovo obeleene po liniji po kojoj treba da se preseku. Pravilo primene: Obeleavanje se primenjuje samo na projekte vie klase u sluaju kada je zahtevano potpuno obeleavanje. 8.5.6.3 Razmak ava zavarenog spoja Razmak ava zavarenog spoja treba da bude takav da se zona predgrejavanja ne preklapa niti ima uticaja, dok je apsolutni minimalni razmak 3,5 puta debljina zida. Pravilo primene: Preporuljiv je razmak odo 100 mm ili vie. 8.5.6.4 Interakcija uzdunih avova Uzduni avovi ili spiralni avovi treba da budu meusobno razmaknuti 10 puta debljina zida, minimalno 50mm. 8.5.6.5 Zavareni spojevi koji imaju vie od jednog prolaza Potrebno je da postoji minimalani razmak od 30 mm izmeu poetnog i krajnjeg poloaja prolaza. 8.5.6.6 Zavarivanje Povrina od 50 mm od zavarenog spoja sa obe strane spoja mora da bude oiena od praine, prljavtine, masnoa i vode, a potrebno je i da se zatiti i od vetra i kie. Pri temperaturi ispod 50C i pri visokoj vlanosti, povrina ava zavarenog spoja treba da se zagreva u cilju spreavanja kondenzacije. Treba izbegavati lune udare na povrini cevi. Ukoliko se luni udari pojave potrebno ih je ispraviti mirglanjem. Pravilo primene: Da bi se izbegla potencialno oteujua kretanja vazduha unutar cevi, potrebno je zatvoriti barem jedan kraj cevi tokom zavarivanja na otvorenom prostoru. 8.5.6.7 Postopci posle zavarivanja Posle zavretka zavarivanja potrebno je oistiti ostatke od zavarivanja. Povrinu zavarenog spoja je potrebno oistiti od ljake. Proces hlaenja ne treba ubrzavati. Pravilo primene: Pri temperaturi ispod 50C i u sluaju kada to vlasnik zahteva, av zavarenog spoja treba zatititi od preterano brzog hlaenja. 8.5.6.8 Ispravka loih zavarenih spojeva (oteenja) avovi zavarenih spojeva koji nisu u skladu sa navedenim zahtevima moraju biti popravljeni ili odseeni. Popravka se mora vriti u skladu sa prihvaenom procedurom zavarivanja.

EN 13941:2003 (E) 48

Kada je oteenje u vidu naprsline, treba ga popraviti samo ukoliko je uzrok pucanja utvren i oigledno je da se moe popraviti. 8.5.7 Posebne procedure