S V E S TSvest je najvia, integrativna psihika fukcija.Obezbedjuje jedinstvo funkcionisanja ostalih psihikih funkcija i registruje odvijanje ovekovog psihikog ivota u celini ( integrativna uloga )Svest se moe odrediti kao celina trenutnog duevnog ivota.Svest ima 2 konstitutivna elementa: - budnost i - aktuelni sadraj svesti.

Svest ukljuuje 3 momenta (Jaspers):

Realna prisnost doivljavanja (nasuprot spoljanjih zbivanja)Rascep, razdvajanje subjekt objekt (subjekt je misaono usmeren na predmete koje opaa, pedstavlja, zamilja) intencionalnostSvest o samom sebi (samosvest)

SVEST O SAMOM SEBIsvesnost sopstvene aktivnostisvest o sopstvenoj jedinstvenosti (to sam ja, jedan jedini)svest o sopstvenoj identinosti (to sam ja koji sam i bio i biu-projekcija u budunost, podrazumeva biografski kontinuitet)svest o samom sebi nasuprot drugim granice sopstvene linosti

POLJE SVESTI je podruje koje zahvata svesni doivljaj.ARITE SVESTI je podruje u kome je svesni doivljaj najizotreniji (i bledi ka periferiji polja svesti)irina polja svesti kao i izotrenost svesnog dogadjaja nije konstantna i promenljiva je u zavisnosti od razliitih psihikih zbivanja iz voljne, nagonske, emocionalne sfere kao i fiziolokih zbivanja stanje umora u bitnoj meri kompromituje irinu svesti i izotrenost svesnog dogadjaja.Spavanje predstavlja fizioloko ciklino sniavanje nivoa budnosti (cirkadijalni ritam).

U klinikoj praksi suava se definicija pojma svesti.Svest je sposobnost davanja tanih podataka o sebi, o drugim ljudima u okruenju, o vremenu i prostoru.U tom smislu procenjuje se:Orijentacija osobe prema samoj sebi (autopsihika orijentacija)Orijentacija prema drugima (alopsihika orijentacija)Orijentacija u vremenu ( temporalna orijentcija)Orijentacija u prostoru (spacijalna orijentacija)

Retikularna formacijaRetikularna formacija ostvaruje difuzno aktivirajue dejstvo na koru hemisfera velikog mozga.To je uzlazni aktivirajui retikularni sistem koji regulie tonus hemisfera i na taj nain obezbedjuje stanje BUDNOSTI.Aktivirajui retikularni sistem odgovoran je za proces budjenja, odravanje budnosti, aktiviranje panje, opaanja, asocijacija.Retikularna formacija smatra se delom alarmnog sistema mozga.

Noradrenalin (noradrenergina ushodna vlakna) odgovorna su za odravanje stanja budnosti.Dopamin igra ulogu u procesu budjenja.Postoji i inhibitorni retikularni sistem koji difuznom inhibicijom kore hemisfera dovodi do snienja nivoa budnosti i spavanja.

PANJAPanja je sposobnost usmeravanja psihike aktivnosti (uglavnom opaanja, miljenja, seanja) na odredjeno podruje kao i mogunost da se ta usredsredjenost odri u odredjenom vremenu.Panja ima 2 elementa:TENACITET sposobnost usredsredjivanja na objektVIGILNOST sposobnost prenoenja panje sa jednog na drugi objekt (odredjeni sadraj)

AKTIVNA (SELEKTIVNA) PANJA podrazumeva voljno usmeravanje i usredsredjivanje panje na odredjeni sadraj, aktivnost.PASIVNA (SPONTANA) PANJA vezivanje panje za sluajna spoljanja deavanja i sadraje, remeti aktivnu panju.Vigilnost i tenacitet obino su u obrnutoj srazmeri (to je vii stepen tenaciteta nia je vigilnost i obrnuto).KONCENTRACIJA usredsredjenost panje na odredjeni sadraj.

OPAANJE

Opaanje je psihika funkcija kojom se postie prepoznavanje informacija, prepoznavanje predmeta ukljuujui i njihovo znaenje.Opaanje je ulno saznanje.Uslovi normalnog opaanja:Dotok informacija iz okolnog sveta, iz sopstvene psihike aktivnosti i iz sopstvene telesnosti, iz socijalnog ambijentaAnatomska ouvanost ulnog aparataOdsustvo mentalnih poremeajaOuvanost engrama

FIZIOLOGIJA OPAANJAANALIZATOR - prijem i obrada informacija RECEPTOR periferni deo analizatora posebno diferencirane elije osetjive za prijem odredjenih drai.Pojedini receptori smeteni su u odredjene ulne organe, pojedini u receptivna polja, a neki receptori su nejednako rasporedjeni po odredjeim organima i tkivima.Eksteroreceptori reaguju na promene u spoljanjoj sredini. Mogu biti distantni (dra deluje sa distance, svetlo, zvuk) i kontaktni (direktan kontakt sa receptorom ukus, dodir)Interoreceptori smeteni su u unutranjim organima.

Receptori imaju sposobnost da odredjeni oblik energije (zvuk, svetlost, termika dra, mehanika dra) transformiu u bioelektrini receptorni potencijal generatorski potencijal.Receptori imaju izrazito visoku osetljivost za odredjene (adekvatne) drai.Receptori imaju sposobnost adaptacije na dra koja se ispoljava u smanjenju njihove osetljivosti na odredjenu dra u uslovima njenog produenog delovanja smanjuje se generatorski potencijal i vie je izraena kod eksteroreceptora.

AFERENTNI NERVI su drugi deo analizatoraGeneratorski potencijal nastao u receptorima u aferentnim nervima izaziva akcioni potencijal. Akcioni potencijal preko odredjenih subkortikalnih anatomskih struktura (relejne strukture talamus skoro za sve modalitete) dospeva do CENTARA u kori velikog mozga u kojima se formira oseaj elementarni doivljaj kao posledica dejstva drai.U primarnim senzornim zonama formira se elementarni oseaj.

Asocijativne, sekundarne senzorne zone su delovi hemisfera velikog mozga koje se nalaze u neposrednoj okolini odgovarajuih primarnih zona.Ove zone obezbedjuju potpuno prepoznavanje primljenih informacija. Oteenje ovih zona omoguava primarni oseaj uz nemogunost interpretacije istog.Tercijarne asocijativne zone kore hemisfera velikog mozga viestruko sloeno obradjuju informacije iz razliitih analizatora. Od tih zona zavise najsloenije psihike funkcije miljenje, govor.Asocijativni korteks rasporedjen je u frontalnom, parijetookcipitalnom i temporalnom regionu korteksa.

Leva hemisfera odgovorna za verbalne, lingvistike, aritmetike i analitike funkcije.Desna (nedominatna) hemisfera za prepoznavanje predmeta i procenu njihove prostorne dimenzije kao ukljuujui i dimenzije sopsvenog tela.Ranija koncepcija o cerebralnoj dominaciji zamenjena je koncepcijom o komplementarnoj specijalizaciji hemisfera jedne hemisfere za govorne funkcije (kategorika hemisfera), a druga za vizuelno-prostorne odnose (reprezentativna hemisfera).Percepcija i pamenje vezani su za funkcije obe hemisfere.

Osnovne dimenzije opaajnog procesa su:Prostor, vreme, objekti, pokreti i postoje u opaajnom svetu svih ljudi.INDIVIDUALNE varijacije uslovljene su brojnim faktorima: Uzrast Iskustvo Fizioloki inioci (umor, hormonalni status preosetljivost na mirise u trudnoi)Motivacija i stanje nagonaEmocije Socijalni i profesionalni stausKultura i obiajnost sredine

Formiranje opaajnog polja je prvi akt percepcije Projekcija informacije u odgovarajuu opaajnu ravan (spoljanja, unutranja ovekom telesni i mentalni prostor, socijalni ambijent)Projekcija svesti znaenja i ogovarajue pratee emocionalne komponente u opaeno in personalizacije.PERCEPCIJA kao opaanje neega je apersonalna sve do shvatanja opaenog (APERCEPCIJA).

PAMENJE

Pamenje je sloen proces koji se sastoji odprijema i obrade, skladitenja i prizivanja informacija (ekforisanje).

RADNA MEMORIJAPojam je zasnovan je na tezi o egzekutivnom kontrolnom sistemu koji vri privremeno odravanje i obradu tekuih informacija.Centralnom egzekutivnom kontrolnom mehanizmu podredjena je fonoloka petlja za privremeno skladitenje jezikih informacija i vizuospacijalna "kontura" (vizuospacijalne informacije) koje su medjusobno odvojene u funkcionalnom i anatomskom smislu kod modanih oteenja ispoljava se oteenje samo jednog od modaliteta.Anatomski osnov ovog sistema su dorzolateralni delovi prefrontalnog korteksa.U vremenskom intervalu kraem od 0,5 sek. radna memorija je skoro autonomna u odnosu na dugorono pamenje. Zbog toga, sistem radne memorije ostaje intaktan kod bolesnika sa diencefalinim i hipokampusnim amnestikim sindromom.

KRATKORONO PAMENJEPrvu etapu ini poetni zapis u obliku tzv. "senzorne memorije". U vizuelnom (ikonikom) modelu informacija se zadrava oko 250 msec, a u akustikom (ehoikom) oko 2 sec. Naziva se jo ultrakratkorono pamenje.U kratkoronom (primarnom, neposrednom) pamenju podaci se zadravaju oko 0,5 min., a fizioloki kapacitet je 7 (+/- 2) informacije. U ovoj fazi zapoinje analiza, ponavljanje i prizivanje informacija u cilju dugoronog pamenja.Anatomski osnov ovog pamenja su neokorteks hemisfera velikog mozga pri emu je leva hemisfera odgovorna za pamenje verbalnih, a desna vizuelnih informacija.

DUGORONO PAMENJEDugorono pamenje podrazumeva kodiranje, konsolidaciju, skladitenje i prizivanje informacija i zapoinje nakon 0,5 sec od pristizanja informacije u okvir panje.

Deli se na:skoranje (zadravanje informacije do nekoliko minuta) i davnanje pamenje (obuhvata znanja i iskustva steena tokom ivota)

Osnovne vrste kognitivnih operacija u okviru mnestikih aktivnosti:stvaranje zapisa (engrami) ukljuuju panju i svesni naporkonsolidacija tragova pamenja obezbedjuje njihovo prolazno ili trajno deponovanje u sistemu kratkoronog ili dugoronog pamenja. S e m a n t i k o kodiranje informacija, tj. uspostavljanje asocijativnih veza medju informacijama je sutina ovog procesa.prizivanje (ekforisanje) je zavrna kognitivna operacija putem prepoznavanja (rekognicije) i putem slobodnog priseanja.

U okviru dugoronog pamenja postoje konceptualni sadraji kao uoblieno znanje iz razliitih oblasti (matematiko, leksiko, istorijsko) podaci o ivotnim dogadjajima (epizodiko, autobiogafsko pamenje)U okviru dugoronog pamenja ustanovljena su jo dva funkcionalno i anatomski odvojena sistema:Eksplicitno (deklarativno) pamenje sadraji su eksplicitnog karaktera i mogu se deklarisati u verbalnom obliku (odnosi se i na konceptualne i na epizodike sadraje)Implicitno (nedeklarativno) pamenje odnosi se na usvajanje motornih vetina i kognitivnih rutina tokom uvebavanja odredjene motorne aktivnosti.

Anatomske strukture koje imaju kljunu ulogu: medijalne strukture temporalnih renjeva (nosilac je eksplicitnog pamenja)diencefalon uloga je manje jasna u odnosu na prethodne strukture, ali je takodje odgovoran za eksplicitno pamenjebazalni telencefalon ("basal forebrain") izmedju diencefalona i modanih hemisferapokazana je i uloga Pepezovog kruga i frontalnih renjeva

Mehanizmi memorijepostoje 2 grupe teorija:

Funkcionalne ( dinamike ) i Strukturalne ( statike )

MEHANIZMI MEMORIJEPrema FUNKCIONALNIM uskladitenje novih infomacija zavisi od promene u aktivnosti tj. dinamikom stanju neurona, pri emu ne dolazi do strukturnih promena. Reverberantni krugovi (oscilatorne veze) su primer, ali se njima moe objasniti samo kratkorono pamenje, tj. nekonsolidovana memorija.STRUKTURALNE polaze od injenice o izrazitoj stabilnosti konsolidovane memorije to implicira tezu da uenje dovodi do modifikacije u nekim modanim strukturama koje mogu biti ekstraneuronalne, intraneuronalne i interneuronalne.

B i o h e m i j s k e (molekularne) teorije memorije neuronska aktivnost tokom uenja uslovljava sintezu RNK i kodiranih proteina (osnova engrama).Teorija o "drugom glasniku" sinaptika aktivnost izaziva promene u sintezi na taj nain neurotransmiteri ili hormoni aktiviraju deo receptora na postsinaptikoj membrani koji sadri adenil-ciklazu koji je enzim katalizator prevodjenja ATP u ciklini cAMP, a cAMP u eliji dovodi do fosforilacije proteina i sinteze RNK.S t r u k t u r a l n e promene eksperimentalno je pokazano da boravak u sredini obogaen senzorijalnim sadrajima dovodi do poveavanja dendritskog grananja, poveava brojnost neuroglije i gustinu sinaptikih veza, posebno u neokorteksu.

UENJEje posebna forma pamenja koja se sastoji u voljnom i aktivnom ponavljanju informacija sa ciljem da se one trajno zadre.

Uslovi produktivnog uenja:inteligencija motivacija (elja da se zna to i drugi znaju, elja za takmienjem, za profesionalnom afirmacijom i drutvenim uspehom, elja za nagradom, zadovoljavanje radoznalosti, kompenzacija nekog nedostatka)

pravilan vremenski raspored uenja (sagledati informaciju u celini, a zatim pristupiti elaboraciji po delovima; hijerarhija ili piramida najoptiji delovi na vrhu piramide; pre uenja novog gradiva ponoviti prethodno, uiti vie dana po manji broj sati)svesno postavljanje ciljaadekvatan odabir metoda uenja sa psihofiziolokom dispozicijom (auditivni, vizuelni tipovi)retroaktivna inhibicija (ako se nakon odredjene materije ui slian sadraj, tada je zaboravljanje izraenije, manja je efikasnost)

presliavanje (lake se postie da je naueni sadraj je nivou reprodukcije, a ne samo prepoznavanja)miini tonus (miini tonus od 1/8 maksimalnog tonusa predstavlja optimalni uslov za mentalnu efikasnost sedenje na stolici bez naslona; ako se ui nezanimljiv sadraj za osobu potreban je vei miini tonus)

MILJENJEPsihika funkcija pomou koje ovek, koristei misaone operacije, sagledava realne odnose izmedju predmeta i pojava na osnovu ega donosi odgovarajue zakljuke.Misaone operacije su: analiza, sinteza, komparacija, apstrakcija, konkretizacija, generalizacija, indukcija, dedukcija, selekcija, asocijacija, stvaranje hipoteza, formiranje sudova i donoenje zakljuaka. R a s u dj i v a nj e ona forma miljenja koja je utemeljena na logikoj povezanosti ideja.

ZAKLJUAK induktivni (misaoni hod od pojedinanog ka optem) deduktivni (od opteg ka pojedinanom) po analogiji intuitivni (ima jednu premisu koja je i sud i zakljuak)

Miljenje je logiko saznanje (opaanje ulno saznanje) Miljenje se odvija pomou pojmova. Pojam je odraz zajednikog u nizu pojedinanih sluajeva.

VRSTE MILJENJA k o n k r e t n o (primitivno,magijsko,arhaino) u kome nema jasnog principa kauzaliteta, zakljuci se formiraju na osnovu predstava, a ne na osnovu pethodnih misaonih operacija, ne pravi se razlika izmedju objekta i njegovog simbola. Sree se kod dece, shizofrenih, nedovoljno edukovanih.

a p s t r a k t n o (kritiko) miljenje odvija se pomou pojmova pri emu se koriste misaone operacije i formiraju jasni i realni zakljuci.

ELEMENTI MILJENJA

F o r m a nain izlaganja i formiranja misli, loginost i unutranja kohezija miljenja, asocijativnost, postojanje ciljne tendence, brzina i tok misaonog procesa.

S a d r a j odnosi se na temu koja se izlae, predstavlja samu sutinu injenica, ouvan kauzalitet pojava, upotrebu misaonih operacija i nain izvodjenja zakljuaka.

ANATOMSKE STRUKTUREOteenja frontalnih renjeva dovode do sledeih poremeaja funkcije miljenja:

oteenje apstraktnog miljenjaoteenje planiranja, organizacije i izvodjenja kognitivne aktivnostioteane konceptualizacijesnienje divergentnog miljenjanesposobnost odravanja kognitivnog seta u prisustvu ometajuih faktora, interferentnih stimulusa.

EMOCIJEOseanja (emocije) su subjektivni, lini stav ili odnos prema sadraju saznanja.Osnovno raspoloenje predstavlja dugotrajno i relativno ravnomerno (stabilno) opte stanje oseanja.Emocionalne reakcije se izraavaju u ponaanju i kao svesni subjektivni doivljajNajei uzrok formiranja emocionalnog stanja je u spoljanjoj sredini. U interakciji sa individualnim urodjenim i steenim osobinama kompletira se emocija kao pojava.

Afekt je intenzivno i kratkotrajno stanje emocija.

Analiza ponaanja pokazuje dva aspekta emocija: Motivaciona sila usmerava ponaanje Model ponaanja preformiranost motornog automatizma kojim se neka emocija pokazuje na specifian nain, odredjenoj emociji pripada odredjen ablon (model) ponaanja sastavljen od dobro integrisanih motornih elemenata po kojima je odredjena emocija prepoznatljiva (npr. tuga mimika, dranje tela)

Komponente emocija:EKSCITACIJA opta aktivacija organizma ukljuujui i mentalne procese. Javlja se u fazi alarma-stresa. Neuroanatomski i neurofizioloki ascendentni aktivirajui retikularni sistem modanog stabla, posebno rostralni deo i kaudalni deo hipotalamusa i sistem simpatikusa. Biohemijski osnovni medijator razdraenja je noradrenergiki sistem CNS, a periferno adrenalin.KOGNITIVNA poinje od percepcije ivotnih okolnosti u odnosu na koje se obrazuje emocija, a nastavlja se kroz projekciju sistema vrednosti same linosti, zatim i faktora socijalne sredine, posebno kulture.

SUBJEKTIVNI DOIVLJAJ moe da ima predznak zadovoljstva (monoaminska stimulacija) i nezadovoljstva (holinergiki sistem), stvara averzivni uslovni refleks.EKSPRESIJA oseanja se izraavaju kroz razliite telesne promene: koordinisane i integirisane kontrakcije popreno-prugaste muskulature omoguuju razliite oblike ponaanja, a vegetativni nervni sistem uslovljava razne visceralne reakcije. Pored nervnog sistema, znaajan je uticaj i endokrinih lezda tj. hormona.

KARAKTERISTIKE AFEKATADejstvo na svest (suava, razbistrava svest)Remeti logiko miljenjePrivodi u aktuelni sadraj svesti samo odredjenu vrstu sadraja (depresivno prebojavanje aktuelnog, ali i seanja)Afekt moe da preivi dogadjaj koji ga je izazvaoAfekt vremenom gubi na intezitetu

Afekt utie na izmenu psihikih sadraja, posebno miljenja. Sintimno miljenje - kada zbog postojeeg raspoloenja npr. depresivnog, sve doivljava ak i vesele dogadjaje sa depresivnom konotacijom.Katatimno miljenje - miljenje stoji pod uticajem jedne ideje snano povezane sa afektom.Afekt moe imati naknadno dejstvo.

Iradijacija afekta - afekti se vezuju za sadraje koji su na bilo koji nain stajali u vezi sa afektivno naglaenim doivljajem, ili se afekt prema nekoj osobi prenosi na druge nedune osobe koje su u vezi sa tom osobom.Projekcija afekta - sopstveni afekt osoba neopravdano lokalizuje u drugu osobu.

ISHOD AFEKTAIntelektualna obrada - racionalna analiza situacije koja je dovela do afektivnog stanja. Abreagovanje - pojava snanog pranjenja afekata na neadekvatan nain, nakon ega sledi subjektivno oseanje olakanja, zadovoljstva.Potiskivanje afekata - u nesvesnoKumulacija afekata - pojava gomilanja istih ili slinih afekata. To pojaava njihovo doivljavanje i moe doi do naglog pranjenja.

Eksplozivno pranjenje afekata - nastaje kod naglog i intenzivnog porasta afektivnog naboja.Odlaganje afekata - privremeno pomeranje izbijanja afekata u vidu odloene afektivne reakcije, posebno esto kod afekta iznenadnog straha ili besa.

Manifestacija emocijaemocionalni doivljaj (introspekcija; bol, radost)emocionalna ekspresija (ponaanje, pokazivanje emocija)kognitivna (saznajna) komponenta (sposobnost da registrujemo i drugima saoptimo sopstvenu emociju; poremeaj - aleksitimija)fizioloke promene (vegetativne)

PODELA EMOCIJAPrema intenzitetuslabe (radost)intenzivne (ekstaza)Prema nivu tenzije ka aktivnostiaktivne (bes, ljutnja, strah)pasivne (tuga)Prema prijatnostiprijatne (radost, zadovoljstvo)neprijatne (strah, tuga)

Stenike (stimuliue, podstiu delatnost)Astenike (sniavaju delatnost)

Nagonske (strah, bes, strepnja)Socijalne (ljubav, mrnja, stid, ljubomora)

Veina emocija su sloene i predstavljaju skup razliitih oseanja. Retko su iste (bes, strah)

VOLJAVolja je sposobnost oveka da mobilie i upotrebi svoju psihiku energiju u realizaciji svesno postavljenog cilja, a to istovremeno podrazumeva i mogunost odbacivanja neprihvatljivih tendencija.Radnje se dele na:voljnenevoljne

VOLJNE RADNJEFaze voljnog procesaJavljanje pobuda, elja, a pod uticajem vitalnih i socijalnih nagonaformiranje namere (motivacija), borba motiva, odmeravanje razloga za i protiv; doivljaj odluke i planiranje naina njenog izvrenjaizvrenje odluke, realizacija plana

NEVOLJNE RADNJEOdvijaju se nezavisno od svesne namere, od volje.Refleksna radnja - urodjeni model ponaanja koji predstavlja odgovor efektora na nadraaj receptora (u osnovi je refleksni luk)Naueni automatizmi - radnje koje se naue, a zatim ponavljaju tako da se mogu obavljati i bez aktuelnog uea svesti (vonja bicikla, hodanje). Zapoinju se svesnom odlukom. Posebna vrsta - pratei automatizmi- sinkinezije.

Nevoljni mimiki pokreti - ekspresija emocionalnog stanja.Nagonske radnje - pod uticajem nagona, obino vitalnih; npr. beg u opasnoj situaciji.Impulsivne radnjePrisilne radnjeAutomatske radnje

NAGONINagoni predstavljaju urodjene potrebe organizma. Specifini su za odredjenu vrstu - memorija vrste.Nagonske potrebe se zadovoljavaju nezavisno od iskustva jedinke, prema nenauenim, uglavnom sloenim obrascima ponaanja.Nezadovoljavanje nagona izaziva unutranju napetost i nezadovoljstvo, dok je zadovoljenje nagona praeno prijatnou.

PODELA NAGONAVitalni nagoninagon za odranjem vrsteroditeljskiseksualni nagonnagon za samoodranjemnagon za ivljenjemnagon za ishranom

Socijalni nagoni i motivinagon opora, afilijativni, gregarni nagonnagon za igrom, razonodomnagon za takmienjem, isticanjemaltruistiki nagonmotiv radoznalosti i saznanja

ovek svoje vitalne nagone zadovoljava na socijalno prihvatljiv nain, u skladu sa socijalnim normama.

INTELIGENCIJAInteligencija je sposobnost iznalaenja najadekvatnijeg odgovora na nove konkretne zadatke.Postoje dva faktora inteligencije:S (specific) - oznaava posebnu sposobnost, obdarenost za neku vrstu delatnostiG (general) faktor - predstavlja optu sposobnost snalaenja u konkretnim situacijama.

KRITERIJUMI PROCENE INTELIGENCIJEPsihometrijski - psiholokim testovima. Najpoznatiji je V-B skala

kriterijum socijalne adaptiranosti

KATEGORIJE U ODNOSU NA IQ90 - 110 - proseno inteligentni70 - 90 - fizioloka tupost50 - 70 - lako duevno zaostali20 - 50 - umereno duevno zaostaliispod 20 duboko duevno zaostali

120 - 140 veoma inteligentne osobe