4. dava Či i kvalitet/4 davaci.pdf · u sredini, izmedju obe grane diferencijalnog pneumatskog...

1

4 DAVAČI

Davači imaju različite oblasti merenja najčešće od (01-1) mm i ostvaruju visokutačnost očitavanja (obično lt 1microm)

Davači se prema konstrukciji prenosnih elemenata koji uvećavaju osnovnisignal (najčešće pomeranje pipka koji je u dodiru sa mernim predmetom) mogupodeliti na

- mehaničke- optičke- pneumatske- hidraulične- električne ili elektronske- kombinovane

4 DAVAČI

Električni davači mogu biti dalje- kontaktni- induktivni- kapacitivni- piezoelektrični- bolometrijski- fotoelektrični i- otpornički

Po obliku izlaznog signala davači mogu biti- neprekidni- diskretni- impulsni

a po načinu merenja

- kontaktni i

- beskontaktni

2

41 MEHANIČKI DAVAČI

Minimetar izradjuju firme Nirth SIPFortunawerke AG i druge (sl 41)

Merni pipak (10) pričvršćen za ravne opruge(8) prenosi kretanje na klackalicu (5) prekonožastog elementa (6) dok je nožasti deo (3)nepokretan i služi kao uporni oslonac

Za klackalicu je vezana preko dela (4)kazaljka (2) koja na skali (1) pokazujeodstupanje Silu merenja daje opruga (7) kojadeluje preko klackalice na pipak Minimetar sepričvršćuje na stalak preko tela (9) prečnikaoslash28H6 mm

Prenosni odnos

l

Li =


gde je

L-dužina od vrha nožastog dela (3) do vrha kazaljke

efektivna dužina kazaljke iznosi L=100mm

l -rastojanje izmedju tačaka dodira nožastih elemenata

može biti 1 mm 05 mm 02 mm ili 01 mm

Vrednost podeoka skale iznosi

za slučaj da je veličina podeoka 1mm što je uobičajeno

ic

1=

3


Mikrokator radi firmaJohansson i LIZ (Lenjingradskiinstrumentalnij zavod)Interesantan je jer su prenosnielementi zasnovani na sasvimdrugačijem principu od dosadprikazanih Predstavijen je naslici

Prenosni mehanizam jesastavljen od ugaone poluge (2)i specijalne uvijene opruge (3)koja svojim istezanjemodnosno uvijanjem pomerakazaljku (4) Vrlo je precizanTačnost očitavanja ide i do00002 mm ali ima i manjepreciznih sa vrednošćupodeoka od 00005 mm 0001mm i 0002 mm U zavisnostiod tačnosti imaju naziveMikrokator Minikator i slično

Oblast merenja 004 do 04 mm

42 OPTIČKI DAVAČI

Primenom optike u mernoj tehnici postiže se veća tačnost merenja Omogućenoje merenje bez habanja prenosnih elemenata što smanjuje grešku merenja Uvećini slučajeva optički sistem se kombinuje sa mehaničkim sistemom

Najčešći tipovi optičkih instrumenata su optimetri Cev optimetra predstavljaautokolimacioni durbin Osnovna optička šema optimetra prikazana je na slici

4

42 OPTIČKI DAVAČI

Ako na pravoj MN imamo u tački A izvor svetlostis zraci prolaze kroz sočivo iizlaze kao paralelan snop (zrak koji prolazi kroz centar sočiva ne menja pravac) idolazi do ogledala S obzirom da je upadni ugao zraka uvek ravan odbojnomzraci se od ogledala odbijaju (izvučeni punom linijom) prolaze opet kroz sočivoi padaju u tačku B simetrično postavljenu u odnosu na središnu tačku

Ako sada zakrenemo ugledalo za ugao Oslash upadni ugaoće biti promenjen tjpovećan za vrednost Oslash paće se zraci odbiti pod uglom većim nego uprethodnom slučaju i to za 2Oslash U specijalnom slučaju kada je Oslash=β2 tačka B ćese poklopiti sa fokusom F

42 OPTIČKI DAVAČI

Ako je a = 0001 mm - pomeranje pipka usled ostupanja od nominalne mere b =5000 mm - rastojanje pipka od obrtne tačke f = 200 mm - žižna daljina tadaćeveličina pomeranja tačke B u F biti (veličina l)

l=f tg2Oslash

tgOslash=ab

Prenosni sistem biće tada

φφφ

21

1222tgb

f

tg

tg

b

f

a

li

minus===

5

Na slici prikazan je Zeiss-ov optimetar kojiima auto-kolimacioni durbin Svetlost padana ogledalo (1) (smer svetlosti zraka označenje strelicom) a odatle se odbija na providnuploču sa skalom (2) s tim što je osvetljenasamo jedna polovina ploče Zraci prolazezatim kroz prizmu (3) sočivo (4) i padaju naogledalo (5) koje je u dodiru sa pipkom (6)Od ogledala se zraci odbijaju i vraćaju doploče (2) s tim štoće lik pasti iznad optičkeose tačno za istu veličinu za koju se crticaskale (izvor svetlosti) nalazi ispod te ose jerse skala (2) nalazi u žižnoj ravni sočiva (4)Pomeranjem pipka (6) zakreće se ogledalo(5) za veći ili manji ugao paće i pomeranjelika skale biti srazmerno u odnosu nanepomičnu nultu crtu Posmatranjem krozokular (7) očitaćemo veličinu pomeranja

42 OPTIČKI DAVAČI

42 OPTIČKI DAVAČI

Ultraoptimetar Principijelna šema data je na sl 45 Od izvora svetlosti (1) zraciprolaze kroz sočivo kondenzatora (2) i kroz ploču sa skalom (3) koja se nalazi užižnoj ravni objektiva (4) Dalje zraci idu paralelno i padaju na pomično ogledalo(5) odbijaju se do nepomičnog ogledala (6) vraćaju na prvobitno i dalje seusmeravaju ka objektivu (3) prolaze kroz njega padaju na providnu ploču (8)na kojoj je ugravirana nulta crta Ploča sa nultom crtom se nalazi u žižnoj ravnisočiva (7) Posmatrajući kroz okular (9) videćemo skalu sa velikim uvećanjem

6

42 OPTIČKI DAVAČI

Stavljanjem radnih predmeta pomeraće se pipak (10) i tada zakretati ogledalo(5) oko obrtne tačke (A) i time menjati upadni ugao zraka za veličinu Oslash paće seskala koju posmatramo u okularu pomeriti u odnosu na nultucrtu

Dvostruko odbijanje zraka od pokretnog ogledala omogućuje dvostrukopovećanje osetljivosti optimetra tako da pri zakretanju ogledala za ugao Oslash pridrugom odbijanju svetlosnih zraka odbojni ugaoće biti 4 Oslash

42 OPTIČKI DAVAČI

Prenosni odnos ultraoptimetra je tada

φφ

tg

tg

b

fi

4=

Zbog svoje velike osetljivostiinstrument se stavlja u stakleni zaklonkako bi se zaštitio od zračenja toploteličnosti koja meri Merenje se vršiisključivo u mernoj laboratoriji saobezbedjenim temperaturnimuslovima od 20degC i 50 vlažnostidok merni predmet mora da stoji 24 hpre merenja u laboratoriji Služi zakontrolu gra-ničnih merki i drugaprecizna merenja

7

43 PNEUMATSKI DAVAČI

Pneumatski davači služe pri kontroli otvora i osovina konusa rastojanja izmedjuosa otvora i slično Pneumatski metod merenja je vrlo pogodan ičesto se koristikod urentildeaja za aktivnu kontrolu za upravljanje na mašinama alatkama kao i kodsprava za sortiranje radnih predmeta Pogodni su za velikoserijsku i masovnuproizvodnju Služe za merenje na jednom ili više mesta

Pneumatski davači koriste promenu pritiska vazduha pri isticanju kroz otvor kojinastaje usled promene zazora izmedju merne glave i radnog predmeta

Merenje je beskontaktno pa je na taj način eliminisano habanje mernih glavatako da su uredjaji veoma trajni

U zavisnosti od mernog pritiska izradjuju se kao

- urentildeaji niskog pritiska (do 01 bara)

- urentildeaji visokog pritiska (od 1 do 2 bara)

Urentildeaji sa niskim mernim pritiskom iziskuju dobro očišćen deo pa se oni koristeu mernim laboratorijama pošto je takvo pripremanje mernogpredmeta ulaboratorijskim uslovima omogućeno Potrošnja vazduha je mala (oko 200 lh)ali im je mala i oblast merenja (oko 50microm)

U radionicama su medjutim pogodniji uredjaji visokog pritiska koji omogućujučišćenje radnih predmeta na licu mesta Potrošnja vazduha im je dosta velika(oko 2000 lh) ali im je i oblast merenja široka (od 100-1000microm)


8

Davač niskog pritiska sa vodenim manometrom koristi se za merenjena jednomili više mesta Na sl 46 prikazan je komparator tipa Solex

Komprimovani vazduh pod pritiskom od (35-5) bara iz mreže ili iz posebnogkompresora ulazi kroz ventil (1) u cev (2) koja je donjim krajem zaronjena u suds vodom (3) do dubine H


Visina vodenog stuba održavastalan pritisak u vertikalnoj cevisa kojim vazduh ulazi u komoru(5) preko kalibrisanog otvora (4)Pritisak u komori medjutimzavisi od količine vazduha kojiističe iz cevi (6) slobodno uatmosferu odnosno od zazoraizmedju merne glave (7) ipredmeta koji se meri Pritisak ukomori predstavijen veličinom hravan je razlici izmedju nivoavode u sudu (3) i nivoa vode ustaklenoj cevi (9) koja je ujedno imanometarska cev


Davač sa membranom (firme ETAMTC Francuska) prikazan je na slici Dovodvazduha pod pritiskom iz mreže ulazi u prostor (1) a odatle kroz mlaznice (2) i(3) ulazi u kanale ispred i iza membrane (4) koja je u vezi sa mernim vretenom(5) Mlaznica (6) služi za podešavanje nule (kalibraciju) na mernoj skali a izlazka mernoj glavi se odvija preko ispusta (S) i (S) Omogućuje merenje stepenasteosovine paralelnost upravnost konusnost ovalnost sklopa itd

9


Na slici vidi se konstrukcija jednog diferencijalnog komparatora sa talasastimcevima za kontrolu spoljnih mera

Vazduh pod pritiskom ulazi posle filtra u regulator pritiska (1) a zatim se namestus račva i prolazi kroz kalibrisan otvor - mlaznicu (2) i (3) Vazduh poslemlaznice (3) ulazi u mernu glavu (4) a vazduh iz miaznice (2)odlazi krozregulacioni sisak (5) u atmosferu s tim što se može pomoću konusnog vrha vijka(6) regulisati izlazni pritisak


U sredini izmedju obe grane diferencijalnog pneumatskog sistema nalazi semembrana koja miruje ako je pritisak sa obe strane jednak Ako se medjutimravnoteža poremeti zbog promene zazora prilikom merenjadodi će do promenepritiska sa jedne ili druge strane membrane u komorama (7a)i (7b) a time i dopomerenja rama (8) koji pokreće polugu sa zupčastim segmentom (9) i daljezupčanik (10) i kazaljku (11)

Vrednost skale podeoka iznosi obično od 02-2microm

10


Komparator sa plovkom radi na principu promene potrošnje vazduha koja zavisiod veličine zazora izmedju merne glave i površine radnog predmeta Vazduh izrazvodne mreže prolazi kroz instalaciju za pripremu vazduha (ventili prečistačiodvajač vode) (1) (2) (3) i (4) pa kroz dovodnu cev i mlaznice ulazi uprostor(5) a zatim u (6)

Odatle struji kroz konusnu cev (7) idalje u glavu (14) Promena potrošnjevazduha prisiljava plovak (9) koji sekreće u konusnoj cevi i koga pridržavastruja vazduh u svom kretanju nagoreda se zaustavi tamo gde prstenastizazor oko njega odgovara datojpotrošnji Sa povećanjem potrošnjevazduha plovak se podiže i obratno


Svakoj dimenziji radnog predmeta odnosno svakom zazoru izmedju merne glavei predmeta odgovara jedna potrošnja vazduha i jedan položaj plovka u ceviPored cevi se nalazi izbaždarena skala u željenim jedinicama (10) Za regulisanjevisine plovka u radu služi ventil (13) a količine vazduha koja ulazi u cev ventil(8)

Nula se podešava prema kalibru iligraničnim merkama

Mernu glavu pneumatskog komparatorapredstavija pipakčep prsten ili račvakoja se može montirati neposredno naurentildeaj ili se priključuje pomočugumenih creva

Uz svaki merni čep koji odgovarajednoj dimenziji radnog predmetaisporučuje se kalibar za podešavanjenule a može i jedan za donju a drugiza gornju granicu tolerancije

11

Merenje se može vršiti beskontaktnommetodom kada vazduh iz priboraizlazi kroz zazor izmedju glave imernog predmeta i kontaktnommetodom kada kontaktni pipcidodiruju predmet a njihovimpomeranjem se vrši otvaranje ilizatvaranje ventila koji opet regulišepotrošnju vazduha

Na slici prikazane su šematski neke odmetoda beskontaktnog merenja


44 HIDRAULIČNI DAVAČI

Na slici data je šema hidrauličnog davača

Sredstvo za merenje je tečnost koja se nalazi uširokoj posudi (1) a na koju se nastavlja vrlouska cev (2) Pomeranjem dna suda izradjenogu obliku membrane (3) na kojoj se nalazipričvršćen pipak (4) pomeraće se i obojenatečnost vrlo osetno jer je razlika u prečnicimavelika Postavljanjem skale duž uske cevčicedavača promenu merne veličine lako možemoočitati

Povećanja postignuta sa ovakvim tipovimadavača kreću se od 500-2000x u zavisnosti ododnosa prečnika cevi i široke posudePrimenjuje se za usku oblast merenja userijskoj proizvodnji ali se ne koristi u samojradionici

12

45 ELEKTRIČNI DAVAČI

Princip merenja električnih i elektronskih mernih instrumenata se sastoji u tomeda se mehanička veličina čija nas vrednost interesuje pretvara u električnisignal koji se dalje registruje preko kazaljke na brojčaniku izbaždarenim uželjenim jedinicama digitalnom pokazivaču štampaču pisaču zatim kao zvučnisignal ili se pretvara u mehaničko kretanje u uredjaju za upravljanje


451 ELEKTRO-KONTAKTNI DAVAČI

Elektro-kontaktni davači su vrlo pogodni za serijsku i velikoserijskuproizvodnju u slučajevima gde su nam potrebni podaci da li je radni predmet ugranicama tolerancije ili nije a ne interesuje nas vrednost same merne veličine

13



Na sl 412 data je uprošćena električna šema kontaktnog davača za proveruotvora Sastoji se iz merne glave i električnog uredjaja za pokazivanje Prilikompomeranja pipka merne glave kretanje se prenosi na kontaktnu polugu tako dadolazi do zatvaranja levog kontakta (slučaj kad imamo škart) a relejni kalem Adobija tada napon pa se relejni kontakt a prekopčava ulevo Paralelnoće seprekopčati i relejni kontakt a priključka za upravijanje U ovom slučajuupaljena je crvena sijalica



Ako je pak merni predmet u granicama tolerancije nalaziće se relejni kontakti upoložaju kao na prikazanoj skici Tada je upaljena zelena svetlost

Kada je radni predmet izradjen sa merom za doradu zatvaraće se desni kontaktpa će se preko relea B prekopčati kontakti b i b Usled toga se pali belasignalna lampa

14



Ako se priključi na kleme 1 i 3 priključka za upravljanje akustični signalniuredjaj na primer zujalice sa dubokim tonom a na kleme 3 i 5 zujalica savisokim tonom ondaće kontrolor po zvuku prepoznati merna područja predmetaiznad i ispod mere dok za slučaj da tona nema mera otvora je u granicamatolerancije Ovakvi merni uredjaji se obično koriste u kontrolnim odelenjima gderade slepi kontrolori



Na slici dat je izgled ovakvog mernog instrumena firme CMahr sa dodatnimuredjajem za pokazivanje koji ima tri signalne lampe crvenu zelenu i belu

15



Sličan elektrokontaktni merni uredjaj ali za kontrolu spoljnih dimenzijaprikazan je na slici



Kretanje sa mernog pipka (1) prenosi se na kontaktnu polugu (2) kojaće stajati usredini ako je merni predmet (3) izradjen u granicama tolerancije i tada gorizelena svetlost Ako je predmet izradjen sa merom preko gornje granicetolerancije kontaktna polugaće se pomeriti ulevo i dodirnuće podesivi kontakt(4) tako daće se zatvoriti kolo struje preko tranzistora T koje omogućavapaljenje bele sijalice što označava doradu

Spuštanje pipka za slučaj da jepredmet ispod mere omogućujepomeranje poluge udesno anjeno spajanje sa kontaktom (5)izaziva paljenje crvene sijalicešto označava škart Merni pipakje snabdeven ograničavačemkretanja da se ugaona kontaktnapoluga ne bi preopteretila

16


452 INDUKTIVNI ELEKTRIČNI DAVAČI

Induktivni električni davači omogućuju dobijanje merene vrednosti na osnovupromene induktivnog otpora kalema usled kretanja mernog pipka

Induktivni davači prema konstruktivnom izvodjenju mogu biti prosti (a)diferencijalni (b) transformatorski (c) i diferencijalni transformatorski (d) Pritome može biti sa pokretnim feromagnetnim jezgrom (1) unutar kalema (2) ili sapokretnom kotvom (3)


Primer diferencijalnog transformatorskog induktivnog davača sa pokretnimjezgrom firme Tesa prikazan je na slici

Pomeranje mernog pipka (1) i jezgra (2) koje je sa pipkom povezano izazivapromenu induktivnosti u dva zasebna kalema namotana na zajedničkomnemagnetnom telu Električni signal odlazi u pojačivač (4) ispravljač (5)analogni pokazivač (6) i linijski pisač (8) Okidno kolo (triger) (10) pretvaraanalogni signal u digitalni koji se registruje na digitalnom štampaču (11)

17


Na kompletu Tesamodul (slika) vidi se prenosna jedinica (1) sa dva ulaznamerna kanala kroz koje ulaze signali sa davača (A) i (B) sa potenciometrima zapodešavanje nule preklopnikom za biranje oblasti merenjaod plusmn3 microm doplusmn1000microm i dva izlaza analognog napona prema pokazanoj jedinici (2) u oblikudigitalnog ili analognog pokazivača prema klasifikatoru mere ili registratorskojjedinici (pisaču ili štampaču) i signal ka memoriji


Na slici prikazan je industrijski modularni tip uredjaja Compac - ženeva(švajcarska) koji sadrži davače uobičajene konstrukcije (a) i induktivne davače -pupitaste (b) i u kombinaciji sa elektronskim mernim uredjajem (c) ili digitalnimLED-pokazivačem (d) omogućuje pojedinačno zbirno ili diferencijalno merenje(e) (LED - Light Emitting Diode - svetleće diode)

Elektronski merni uredjaj jepogodan za merenja u serijskojproizvodnji Ima dva ulazna kanala(A i B) na koja se priključuju dvanezavisna davača Pored toga imaizlaz (out) na koji se možepriključiti pisač i štampač

18


453 KAPACITIVNI DAVAČI

Kapacitivni davači rade na principu promene kapacitivnosti kondenzatora usledpromene rastojanja izmedju ploča od kojih je jedna pokretna Kapacitet ovakvihdavača je vrlo mali i iznosi do 100 pF

Kapacitivni davači mogu biti pločasti ili cilindrični (slika abc) i diferencijalni(slika na sledećem slajdu)

Davač na sl 420 sastoji se od dva sistema nepokretnih ploča (1) i (2) a izmedjunjih se pokreću pokretne ploče (3) Svi zajedno obrazuju kondenzatore C1 C2Ci Kada su pokretne ploče (3) tačno na sredini izmedju dve nepokretnekapacitet kondenzatora C1=C2=hellip=Ci= const Ako se srednja (pokretna) pločazbog promene dimenzije i pomeranja pipka (3) premesti u novpoložaj zaveličinu (x) kapacitetće se promeniti pa je


x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2

Pri tome je suma dva susednakondenzatora C1 + C2 = const

19

Idejna šema diferencijalnog kapacitivnog mernog uredjaja(EAM Francuska)prikazana je na slici Napajanje uredjaja naizmeničnom strujom iz strujnogizvora (2) Nepokretne ploce (1) i pokretna vezana sa pipkom o-razujukondenzatore C1 i C2 (čija je kapacitivnost promenIjiva) povezanih u kolo sa C3i C4 kondenzatorima konstatne kapacitivnosti Podešavanje nule postiže se sa(CT) Pomeranjem pipka remeti se ravnoteža mosta i dobija signal koji sepojačava u pojačivaču (3) zatim odlazi u ispravljač (4) a odatle na pokazivač (5)i signalni pokazivač (6) semaforskog tipa koji ima izlaz za pisač ili štampač



454 BOLOMETRIJSKI DAVAČI

Na slici predstavljena je merna glava bolometrijskog davača Pomeranjeodnosno uvijanje pipka (1) koji je slobodno postavljen u ravne opružne ploče (2)pretvara se u odgovarajuću električnu veličinu koju registruje merni instrumentizbaždaren direktno umicrom Kretanje se sa pipka prenosi dalje na oprugu (3) inamotaj galvanometra (4) koji se nalazi u polju magneta (5) Na namotaju (4)pričvršćen je leptir (6) i sa njim se zajedno pokreće tako da otvara više ili manjeprocepe (7) kroz koje protiče hladan vazduh

Promena količine vazduha menjaotpor električno zagrevanihbolometrijskih spirala 9-12 kojeobrazuju Wheatstone-ov mostDiferencijalni napon mosta stvaramoment uvijanja u namotaju (4)suprotan od mehaničkogmomenta nastalog od kretanjapipka Namotaj se okreće sve dokse suprotni momenti ne izjednače

20


Pomeranje vretena je proporcionalno jačini struje koja protiče kroz most aregistruje se na priboru (13)

Jedan deo diferencijalne struje vraća se pomoću tranzistora (14) na namotajgalvanometra i time odstranjuje variranje struje u mostu

Zagrevanje bolometrijskih spirala i napajanje dempfera (15) vrši se pulsirajućomispravljenom strujom koja se dovodi iz mreže pomoću magnetnog stabilizatora idiodnog ispravljača

Podešavanje nule vrši seekscentrom (17) preko poluge(18) pomoću koje se menja smernapona namotaja (19) i timemenja položaj nulte tačke naskali Oblast merenja se možemenjati pomoću otpornika (20)


455 FOTOELEKTRIČNI DAVAČI

Fotoelektrični davači koriste fotoelemente koji pretvaraju svetlosnu energijuuelektričnu Struktura fotoelemenata i njihove karakteristike različite su i od njihzavisi tip fotoelektričnih davača U praksi automatizovane kontrole dimenzijakoriste se najčešće fotoelementi u obiiku fotorezistora (fotootpornicifotoinduktivnaćelija) ili fotoćelija

Fotorezistori (fotootpomici) Šematski prikaz fotorezistora prikazan je na slici

21

Sastoji se od poluprovodničkog sloja (1) elektroda (2) i podloge (3) Kada nijeosvetljen fotorezistor ima veliku električnu otpornost koja se smanjuje poddejstvom svetlosnog fluksa (Oslash) Poluprovodnik je preko elektroda povezan uelektrično kolo pa se pod dejstvom fluksa (Oslash) javlja prelaz elektrona uatomima u slobodno stanje što izaziva skretanje kazaljkemiliampermetra



Na slici prikazan je davač za merenje dužina u razvrstanje na dobar dorada iškart konstrukcije LIZ (SSSR) Pomeranjem pipka (1) zakreće se ugaonapoluga (2) koja deluje na uvijenu oprugu (3)čiji je drugi deo uklješten Na opruzije pričvršćeno ogledalce (4) na koje pada snop svetla iz izvora (5) prolazeći krozsočiva kondenzatora (6) dijafragmu (7) i objektiv (8) Snop svetla se od ogledalausmerava kaskali (9) a zatim na prstenasta ogledala (11) i (12) koji se prekozupčanika (10) i (13) mogu zakretati u odnosu na osu koja se poklapa sa centromkrivine i osom obrtanja ogledalca (3)

Snop svetla usmeren od ogledalca (3)može da padne na oba kružnaogledala i tada su osvetljena obafotorezistora (14) i (15) pa je mernipredmet u granicama tolerancije Akose osvetli samo fotootpornik (14) ilisamo (15) predmetće biti iznad mere(dorada) ili ispod (škart) Kada snopsvetla padne na fotorezistor opadnenjegov omski otpor a jačina strujenaglo poraste tako da je generisanielektrični signal dovoljan da aktivirarelej povezan sa fotorezistorom

11 12 13

22

Na istom principu mogu se izradjivati i uredjaji za sortiranje predmeta u veći brojpodgrupa

Na sl 425 prikazan je davač kod koga se snop svetla odbija od ogledala (8)pričvršćenog na dvokrakoj poluzi (9) Poluga je uklještena u tački (A) a nadrugom kraju se nalazi merni pipak (10)


Snop svetla od lampe (5) prolazi kroz sočivakondenzatora dijafragmu i objektiv (4) (3)(6) odbija se od pokretnog ogledala (8) inepokretnih (2) i (7) i kao mrlja od 3 x 25mm pada na blok (1) sastavljenog od 59fotorezistora Pomeranje mrlje za 3 mmodgovara pomeranju pipka za 1microm ali serelej aktivira čim mrlja predje polovinuširine fotorezistora Fotorezistori se koristeu automatskim mernim uredjajima isistemima ačesto su uključeni u lanacračunskih i logičkih šema

2


Minimetar izradjuju firme Nirth SIPFortunawerke AG i druge (sl 41)

Merni pipak (10) pričvršćen za ravne opruge(8) prenosi kretanje na klackalicu (5) prekonožastog elementa (6) dok je nožasti deo (3)nepokretan i služi kao uporni oslonac

Za klackalicu je vezana preko dela (4)kazaljka (2) koja na skali (1) pokazujeodstupanje Silu merenja daje opruga (7) kojadeluje preko klackalice na pipak Minimetar sepričvršćuje na stalak preko tela (9) prečnikaoslash28H6 mm

Prenosni odnos

l

Li =


gde je

L-dužina od vrha nožastog dela (3) do vrha kazaljke

efektivna dužina kazaljke iznosi L=100mm

l -rastojanje izmedju tačaka dodira nožastih elemenata

može biti 1 mm 05 mm 02 mm ili 01 mm

Vrednost podeoka skale iznosi

za slučaj da je veličina podeoka 1mm što je uobičajeno

ic

1=

3





42 OPTIČKI DAVAČI



4

42 OPTIČKI DAVAČI



42 OPTIČKI DAVAČI


l=f tg2Oslash

tgOslash=ab


φφφ

21

1222tgb

f

tg

tg

b

f

a

li

minus===

5


42 OPTIČKI DAVAČI

42 OPTIČKI DAVAČI


6

42 OPTIČKI DAVAČI



42 OPTIČKI DAVAČI


φφ

tg

tg

b

fi

4=


7











8







9







10









11








12






13








14







15








16








17






18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





3





42 OPTIČKI DAVAČI



4

42 OPTIČKI DAVAČI



42 OPTIČKI DAVAČI


l=f tg2Oslash

tgOslash=ab


φφφ

21

1222tgb

f

tg

tg

b

f

a

li

minus===

5


42 OPTIČKI DAVAČI

42 OPTIČKI DAVAČI


6

42 OPTIČKI DAVAČI



42 OPTIČKI DAVAČI


φφ

tg

tg

b

fi

4=


7











8







9







10









11








12






13








14







15








16








17






18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





4

42 OPTIČKI DAVAČI



42 OPTIČKI DAVAČI


l=f tg2Oslash

tgOslash=ab


φφφ

21

1222tgb

f

tg

tg

b

f

a

li

minus===

5


42 OPTIČKI DAVAČI

42 OPTIČKI DAVAČI


6

42 OPTIČKI DAVAČI



42 OPTIČKI DAVAČI


φφ

tg

tg

b

fi

4=


7











8







9







10









11








12






13








14







15








16








17






18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





5


42 OPTIČKI DAVAČI

42 OPTIČKI DAVAČI


6

42 OPTIČKI DAVAČI



42 OPTIČKI DAVAČI


φφ

tg

tg

b

fi

4=


7











8







9







10









11








12






13








14







15








16








17






18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





6

42 OPTIČKI DAVAČI



42 OPTIČKI DAVAČI


φφ

tg

tg

b

fi

4=


7











8







9







10









11








12






13








14







15








16








17






18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





7











8







9







10









11








12






13








14







15








16








17






18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





8







9







10









11








12






13








14







15








16








17






18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





9







10









11








12






13








14







15








16








17






18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





10









11








12






13








14







15








16








17






18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





11








12






13








14







15








16








17






18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





12






13








14







15








16








17






18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





13








14







15








16








17






18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





14







15








16








17






18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





15








16








17






18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





16








17






18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





17






18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





18







x

AC

+=

δε

1

x

AC

minus=

δε

2


19







20










21






11 12 13

22





19







20










21






11 12 13

22





20










21






11 12 13

22





21






11 12 13

22





22





4. dava Či i kvalitet/4 davaci.pdf · u sredini, izmedju obe grane diferencijalnog pneumatskog...

Documents