2p6 - konstruktivizam ii deo

Leonid Aleksandrovič Vesnin* ?. ?1880, Jurjevec+ ?. ?1933, Moskva

1900-1909 Studira na Umetničkoj akademioji u St. Petersburgu1923 Profesor na Vhutemasu1925 Sa braćom osniva OSA-u

Viktor Vesnin je sdiplomirao na petrogradskom Građevinskom fakultetu kao i njegova braća i u periodu od 1915. do 1921. sagradio brojne hemijske i industrijske komplekse, a u okviru njih i radnička naselja, u raznim delovima tadašnje Rusije. Najpoznatije delo, međutim, mu je hidrocentrala na Dnjepru na kojoj je koristio sopstvene eksperimente sa konstruktivističkom formom i stilom. Bio je izuzetan teoretičar, aktivan član Akademije nauka SSSR, Saveza arhitekata i redakcije časopisa Savremena arhitektura i profesor jednog od najboljih moskovskih fakulteta Visoke tehničke škole (kasnije Vhutemas). Prvi je predsednik Svesavezne Akademije arhitekture SSSR.

Viktor Aleksandrovič Vesnin* 09. april.1882, Jurjevec

+ 17. septembar.1950, Moskva

Aleksandar Aleksandrovič Vesnin* ?. ?1883, Jurjevec+ ?. ?1959, Moskva

1901-1912. Studira na Građevinskom fakultetu u St. Petersburgu, a zatim i slikarstvo na Umetničkoj akademiji.1921. Osniva INChUK u Moskvi1921-1936. Profesor na Vhutemasu i Vhuteinu (danas Marhi) u Moskvi1925. Sa braćom osniva OSA-u1926-1930. Glavni urednik časopisa Savremena arhitektura

Viktor Vesnin је pisao još 1934. godine:"Od parole “zabranjuje se" u modernoj arhitekturi vrlo se lako preslo nа jednu drugu parolu: "sve је dozvoljeпo”.

Prelazak od apsolutnog racionalizma ka potpunom ukidanju racionalnog, čini mi se previse naglim."

"Vizuelni identitet svakog elementa" stalna je tema arhitekture od Paladija do danas. U Renesansi se govorilo o zalančavanju, integraciji, gradaciji., Primeri projektovane i izgrađene arhitekture na principima nezavisnosti delova i elemenata dominiraju modernem arhitekturom. Nalazimo ih kod velikih graditelja vrlo često, kao i u velikim

pokretima (Konstruktivizam, Funkcionalizam, Brutalizam...). Čini se da su moderne istorije arhitekture u ovom pravcu podcenile doprinos trojice braće Vesnin čiji su projekti Lenjinove Biblioteke i Palate Rada iz 1920-tih godina još

dramatičnije govorili o samostalnosti i autonomiji delova i elemenata, nego Bauhaus Gropijusa ili Korbizije iz iste epohe. I što je najvažnije: samo na prvi pogled odnosi elemenata i funkcija bili su heterogeni. U arhitekturi braće

Vesnin objekat je podeljen na različite delove i po funkciji i po morfologiji, a različiti korpusi građevine su bili povezivani nizom prostornih i funkcionalnih linija, sve do koridora, pasarela i pergola. (RR)

Scenografija za predstavu Drug Četvrtak u Kamernom teatru u Moskvi, 1922.

Parada i Masovno pozorište povodom I kongresa III Internacionale na Čodinskom polju u Moskvi, 1921.

Scenografija za predstavu Drug Četvrtak u Kamernom teatru u Moskvi, 1922.

Narodni dom, 1923. Akcionarsko društvo, 1924.

Najbolji pojedinačni primeri moderne arhitekture, ali i više pokreta unutar nje, pokazuju kao stalni koncept upravo princip da se poseban plastični, likovni značaj, akcenat da programima, komunikacijama, konstrukciji i funkcijama, kao i završnom sloju fasadne obrade.

Gropijus je to uradio gradeći Bauhaus u Desau, Korbizije svojim projektom Palate Lige Naroda u Ženevi i za Palatu Sovjeta, braća Vesnini radiIi su u istem duhu na velikom broju svojih građevina itd. Ni Aalto nije hteo da se liši ove uverljive logike, a Luis Kan je od toga načinio svoju ličnu teoriju prostora koji služe i prostora koji su opsluženi…(RR)

Palata Pravde u Moskvi, 1923.

Lenjingradska Pravda, 1924.

Dvorac Sovjeta, 1932. Poštanska štedionica u Moskvi, 1925.

Dom Prosvete, Sverdlovsk 1928.

Lenjinova biblioteka, Moskva 1928.

Dnjeparska hidrocentrala, 1929-32.

Klub u Bakuu, 1930.

Pozorište, Harkov 1931.

Pozorište deo Doma kultre, Moskva 1933.

Dom kulture, Moskva 1933-37.

Zgrada vlade, Kijev 1934.

Rešenje obale Moskve, Moskva 1934.

Narkomtjažprpom, Moskva 1934.


Mojsej Ginzburg* ?. ?.1902, ?+ ?. ?? ?

Poslovna zgrada, Moskva 1926. Vlada u Mahačkali, 1926.

Paviljon, Pariz 1925.

Beloruski univerzitet, Minsk 1927.

Vlada u Alma Ati, 1927.

Pijaca, Moskva 1927.

Poslovna zgrada, Moskva 1927.

Stambene jedinice, Moskva 1927.

Stanovi za Ministarstvo fnansija, Moskva 1928-29.

Stambena zgrada, Moskva 1929.

Dvorac Sovjeta, 1932.

Narkomtjažprom, Moskva 1934.

EPILOG

Ladovski, Društveni dom 1920. Ladovski, Paviljon u Parizu 1925.

Ščusev, Lenjinov mauzolej 1924-30.

Ščusev, Poštanska štedionica 1926.

Barhin, Izvestija 1927.

Golosov, Klub železničara 1927.

Golosov, Filmski grad 1927.

Golosov, Elektrobanka 1926.

Golosov, Klub Zujev 1927.

Vaencov, Grad budućnosti 1928.

Smolenskaja, Stan za 10000 ljudi 1928.

Krasilnikov, Dom odbora 1928. Kočar, Naselje 1928.

Meljnikov, Dom Mossovjeta 1929.

Mohotovič, Stambena jedinica 1930.

Miljutin, Minimalna stambena jedinica 1930. Mohotovič, Minimalna stambena jedinica 1930.

Montažne stambene jedinice 1931.Žoltovski, Stambena zgrada 1931-34.

Grupa autora, Dvorac Sovjeta 1932.



Hamilton (USA), Dvorac Sovjeta 1932.

Jofan, Golfrih, Ščuk, Dvorac Sovjeta verzije iz 1932. i 1933

Ščusev, Dvorac Sovjeta 1932. Meljnikov, Dvorac Sovjeta 1932.

Ščuk, Dvorac Sovjeta 1932.

Vesnini, Dvorac Sovjeta 1932.

Žoltovski, Dvorac Sovjeta 1932.

Barhinov, Sintetičko pozorište 1931. Meljnikov, Pozorište MOPSP 1932.

Golosov, Pozorište 1933.

Barhin, Majerholdovo pozorište 1933.

Nikolajev, Studentski dom 1933.

Kompleks stambeni zgrada 1935.

Fomin, Narkomtjažprom 1934.

Golosov, Narkomtjažprom 1934.

Jofan, Narkomtjažprom 1934.

Ščuko, Narkomtjažprom 1934.

Meljnikov, Narkomtjažprpom 1934.

Ščuko, Pozorište u Rostovu 1936.

Vojna akademija, 1932-37. Pozorište Crvene armije 1933-40.

Jofan, Paviljon u Parizu 1937.

Jakov Černjihov* 17. decembar 1889, Pavlovgrad+ ?. ?1951, MoskvaPalate komunizma, 1934-41.

Crteži i umetnost ggrafičke prezentacije, 1927.

101 Arhitektonska fantazija, 1933.

Konstrukcije arhitektonskih i mašinskih oblika 1931.

Arhitektonske romanse i Industrijske minijature, 1920 - 41.

Panteoni velikog otadžbinskog rata, 1942-45.

2p6 - konstruktivizam ii deo

Documents