2009 seminarski rad marko dogovic

U�IVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGA�IZACIO�IH �AUKA

SEMI�ARSKI RAD

STRA�E DIREKT�E I�VESTICIJE KAO

FAKTOR PRIVRED�OG RASTA I RAZVOJA

Mentor: Ime i prezime studenta i broj indeksa:

prof. dr Dragana Kragulj Marko Dogović 103/09/M

Beograd, decembar, 2009.

2

APSTRAKT

Strane direktne investicije (SDI) imaju veliki značaj za privredni rast i razvoj

zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. Dosadašnja iskustva pokazuju da su strana

ulaganja igrala značajnu ulogu u strukturnim promenama proizvodnje, izvoza i načinu

poslovanja u zemljama korisnicama ovih sredstava. U radu su opisani načini stranih

ulaganja i dat je pregled najvrednijih SDI u Srbiju, kao i njihov značaj. Posebna pažnja

posvećena je uticaju SDI na ključne makroekonomske pokazatelje, kao i uticaju svetske

finansijske krize na priliv SDI u našu zemlju. U radu su izneti podaci %arodne Banke,

Ministarstva finansija i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, na osnovu kojih je

urađen niz tabela i grafika.

3

SADRŽAJ

1. POJAM, ZNAČAJ I CILJEVI PRIVREDNOG RASTA I RAZVOJA ........................ 4

2. FAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA ....................................................................... 6

3. INDIKATORI RAZVIJENOSTI .................................................................................. 7

4. MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA – IZVOZ KAPITALA ........................ 9

5. INVESTICIONI OBLIK IZVOZA KAPITALA .......................................................... 11

5.1. Direktne investicije ........................................................................................ 11

5.2. Portfolio investicije ........................................................................................ 12

5.3 Razlike između greenfield SDI i drugih vrsta investicija ............................... 13

6. MIKROEKONOMSKI I MAKROEKONOMSKI EFEKTI STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA I NJIHOVE KORISTI ................................................... 15

6.1. Mikroekonomski aspekt ................................................................................. 15

6.2. Makroekonomski aspekt ................................................................................ 16

7. ZNAČAJ STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA ZA SRBIJU ................................ 17

8. PREDNOSTI I SLABOSTI SRBIJE ............................................................................ 20

8.1. Prednosti Srbije .............................................................................................. 20

8.2. Slabosti Srbije ................................................................................................ 21

9. SDI I KLJUČNI MAKROEKONOMSKI INDIKATORI U USLOVIMA SVETSKE FINANSIJSKE KRIZE............................................................................... 22

10. ZAKLJUČAK ............................................................................................................. 28

LITERATURA ................................................................................................................. 29

4

1. POJAM, Z�AČAJ I CILJEVI PRIVRED�OG RASTA I RAZVOJA1

Privredni razvoj ne možemo posmatrati van konteksta celokupnog društvenog razvoja, jer

kako je privreda jedan od najznačajnijih podsistema društvenog sistema, tako je i privredni

razvoj neodvojiv od ukupnog društvenog razvoja. Socijalne, političke, istorijske,

geografske, kulturne i ostale neekonomske oblasti bitno utiču na ekonomske dimenzije

privrednog razvoja.

„Privredni razvoj (economic developement) je složen društveni proces putem kojeg

svaka zemlja teži ka prelasku iz nižih u više faze ekonomske razvijenosti.“2 Dok

privredni rast (economic growth) definišemo kao povećanje nacionalne proizvodnje

tokom određenog vremenskog perioda, veće od porasta stanovništva. Iz datih definicija,

uviđamo da je privredni razvoj širi i kompleksniji proces od privrednog rasta.

Postoje dva osnovna načina za postizanje privrednog rasta:

1) povećana upotreba inputa u cilju povećanja outputa

2) optimalno korišćenje proizvodnih kapaciteta pri kojem se rast outputa ostvaruje

istom količinom inputa ali da pri tome raste efikasnost njihovog korišćenja.

Privredni rast se može izraziti preko pokazatelja stope rasta bruto domaćeg proizvoda,

nacionalnog dohotka, kretanja bruto domaćeg proizvoda i nacionalnog dohotka per capita.

Privredni razvoj se razmatra kao pokazatelj međusobnih odnosa makroekonomskih

agregata kao što su društveni proizvod, nacionalni dohodak, zaposlenost, akumulacija,

investicije, potrošnja, ali i kroz čitav niz drugih ekonomskih i neekonomskih elemenata,

pa se stoga definiše i kao multidimenzionalni proces. Trebalo bi napomenuti i da nema

privrednog razvoja bez privrednog porasta, dok obrnuta relacija ne mora da postoji, tj.

moguć je privredni rast bez privrednog razvoja. Jedna od osnovnih komponenti

privrednog razvoja je promena ukupne društvene strukture i privrede (promene su

najizraženije u proizvodnom sastavu, odnosno učešću sektora poljoprivrede i industrije u

ukupnoj proizvodnji). Sa privrednim rastom omogućava rast kako društvenog, tako i

nacionalnog dohotka. Da bi se privredni razvoj realizovao potrebno je unapred definisane

ciljeve uskladiti. Podizanje životnog standarda stanovništva i razvoj proizvodnih

potencijala su dva najvažnija cilja. Pri tome treba voditi računa da brojnost i raznolikost 1 Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 305 2 Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija,

Kragulj, Beograd, str. 306

5

ciljeva i njihova dinamičnost, otežavaju adekvatan izbor razvojnih prioriteta. Ciljevi

privrednog razvoja zavise od stepena ekonomske razvijenosti zemlje i njene veličine. Iako

su mnogi razvojni ciljevi međusobno komplementarni, često se u savremenim privredama

nameće potreba savlađivanja problema konfliktnosti cilljeva (npr. dinamiziranje

privrednog rasta i poštovanje ekoloških standarda, zatim konfliktnost dugoročnih i

kratkoročnih ciljeva, i sl.). Zato bi trebalo, da svaka zemlja vodi računa o pravilnom

izboru razvojnih prioriteta ali i o tome da obezbedi materijalne uslove koji su potrebni za

ostvarenje željenih ciljeva.

U poslednje vreme, dosta je popularan tzv. održivi razvoj (sustainable developement) koji

podrazumeva samo onaj razvoj koji obezbeđuje podmirenje potreba sadašnjih generacija,

ali bez ugrožavanja mogućnosti zadovoljenja potreba buducih generacija. Bazira se na

optimalnom balansiranju između ekonomskih, socijalnih i faktora životne sredine u

institucionalizovanim okvirima. „Podrazumeva dinamičan razvoj i ekonomski rast uz

ostvarenje pravednosti, s akcentom na zapošljavanje i povećanje ličnih prihoda u okviru

konkurentnijeg privatnog sektora. Dugoročno održivi razvoj podrazumeva da se

bogatstvo, resursi i mogućnosti moraju rasporediti na takav način, da svi građani mogu da

uživaju bar minimalne standarde bezbednosti, ljudskih prava i ostalih privilegija.“3

„Mada je jedan od prvenstvenih ciljeva svake zemlje postizanje što većeg nivoa

ekonomske razvijenosti, značaj privrednog razvoja je izuzetno naglašen za sve nerazvijene

zemlje. Bez ubrzanog privrednog razvoja, povećanja ukupnog obima materijalne

proizvodnje i bruto domaćeg proizvoda per capita i suštinske promene strukture svoje

privrede nije moguće osloboditi se ekonomske zavisnosti i neokolonojalnih odnosa. Oba

ta procesa, s jedne strane privredni rast, s druge, strukturne promene privrede, teku

istovremeno i nalaze se u međusobnoj uslovljenosti. Bez strukturnih promena ne može se

ostvariti brz privredni rast, niti se strukturne promene vrše u zemljama čija privreda

stagnira i gde ne rastu GDP i nacionalni dohodak. Uz pomoć države i merama aktivne

ekonomske politike nerazvijene zemlje pokušavaju da se, u relativno kratkom roku,

iščupaju iz svoje vekovne ekonomske zaostalosti. Ipak, jedna od osnovnih karakteristika

procesa privrednog rasta je sporost i dugotrajnost.“4

3 Izvor: http://www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu/ 4 Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 307

6

2. FAKTORI PRIVRED�OG RAZVOJA

U određenoj zemlji i u određenom vremenskom periodu, faktori koji utiču na privredni

razvoj deluju u skupu i efekat zavisi upravo od uzajamnog delovanja tih faktora.

Posmatrajući samo jedan faktor, uzet iz konteksta, kao sam nema veliki značaj, ali u grupi

sa ostalim faktorima dobija veliku važnost.

Prema klasičnoj podeli faktora privrednog rasta i razvoja, postoje četiri vrste:

1. prirodni resursi, pri čemu se prirodno bogatstvo može podeliti na tri dela:

a) sunčeva energija

b) minerali

c) izvori biosfere (zemlja, voda, vazduh, flora i fauna);

2. rad pod kojim podrazumevamo upotrebljavanje, tj. trošenje čovekove radne snage,

a koji može biti proizvodnog ili neproizvodnog karaktera;

3. kapital shvaćen kao proizvodna sredstva koja učestvuju u procesu proizvodnje i

4. preduzetništvo koje podrazumeva ukupne organizatorske, rukovodeće,

upravljačke i nadzorničke poslove i sposobnosti preduzetnika neophodne u

proizvodnom procesu.5

Svaki od navedenih faktora dovodi do odgovarajuće zarade: angažovanjem zemlje

ostvaruje se zemljišna renta, radne snage – plata, kapitala – kamata i preduzetništva –

preduzetnička dobit.

Navedimo još neke bitne faktore privrednog rasta i razvoja neke zemlje ili regiona:

1. Društveno politički faktori

2. Stanovništvo

3. Kadrovi i nauka

4. Međunardno okruženje

5. Poljoprivredna proizvodnja

6. Proizvodnja, tehnika i tehnološke promene i inovacije

Veći stepen prioriteta imaju faktori privrednog razvoja koji imaju širi opseg delovanja,

deluju na duži rok i koji ne podležu čestim promenama, a imaju snažno pozitivno dejstvo

na kretanje i razvoj privrede.

5 Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 308

7

3. I�DIKATORI RAZVIJE�OSTI6

Ocena stepena privredne i društvene razvijenosti može se dati analitičkim posmatranjem

komponenata razvoja kao i njihovim dekomponovanjem na indikatore. Merenje

agregatnih veličina kao što su proizvodnja, zaposlenost, dohodak itd. omogućava

sagledavanje, kako dostignutog nivoa privrednog razvoja, tako i brzine promena u procesu

razvoja, a što je od izuzetne važnosti za sprovođenje adekvatne ekonomske politike u cilju

rešavanja relevantnih razvojnih problema.

Korišćenje jednog indikatora može u određenim uslovima biti dovoljno za ocenu stanja i

razvoja, ali često je jedan indikator nedovoljan da utvrdi odgovarajući nivo i strukturu

razvijenosti, pa je potrebno primeniti i više od jednog indikatora kako bi se zadovoljio cilj

analize. Tako je, na primer, društveni proizvod per capita u razvijenim zemljama davao

dosta dobre rezultate, ali kod nedovoljno razvijenih zemalja ovaj pokazatelj nije bio u

stanju da pruži adekvatnu sliku nivoa i promena ukupne razvijenosti, pa je bilo neophodno

primeniti više indikatora. Zato se često postavlja pitanje koju kombinaciju indikatora

primeniti da bi se dobila najadekvatnija slika s obzirom na cilj postavljen u analizi.

Indikatori privrednog razvoja mogu biti izraženi naturalno ili vrednosno. Naturalni

pokazatelji izražavaju dostignuti nivo privrednog razvoja određene zemlje i najčešće se

koriste za izražavanje obima proizvodnje pojedinih proizvoda (nafta, čelik, ugalj, mleko,

šećer, itd.). Dok vrednosni izrazi predstavljaju novčane pokazatelje u određenoj valuti.

Jedan od najvažnijih i najčešće korišćenih pokazatelja je bruto domaći proizvod – BDP

(Gross domestic product-GDP). Ako se izražava u tekućim cenama onda je to nominalni

BDP (nominal GDP), mada tako izražen nije potpuno pouzdan zbog uticaja promena cena,

pa je bolje koristiti realni BDP (real GDP) pri čemu se za eliminisanje tog uticaja koriste

stalne (bazne) cene, uzete od neke bazne godine.

Pokazatelji privrednog rasta mogu biti per capita i agregatni. Pokazatelji per capita su

najčešće korišćeni indikatori razvoja i izražavaju određene veličine po glavi stanovnika,

dok agregatni pokazatelji predstavljaju zbirne iznose pojedinih makroekonomskih

veličina( pogledati grafikon br.3).


8

Grafikon br. 1: Realni rast srpskog GDP-a 2001-2008. godine

Izvor: Republički zavod za statistiku

Grafikon br. 2: Rast GDP-a u zemljama u tranziciji u peridu 2004.-2008. godine

Izvor: MMF

Grafikon br. 3: Ukupan GDP (u milionima USD) i GDP po stanovniku

Izvor: Republički zavod za statistiku

9

4. MEĐU�AROD�O KRETA�JE KAPITALA – IZVOZ KAPITALA

Sa ekonomske tačke gledišta, kretanje kapitala predstavlja najvažniji oblik međunarodnog

kretanja faktora proizvodnje. Slobodan promet kapitala treba, u osnovi, da usmeri, kapital

prema onim geografskim oblastima koje pružaju mogućnost ostvarivanja najvećeg profita

i najrentabilnije proizvodnje.7

Kretanje kapitala iz jedne države u drugu može se posmatrati sa različitih aspekata, pa

tako i podeliti na osnovu različitih kriterijuma. Navodim dve najvažnije podele:

Prva, osnovna i najvažnija podela podrazumeva dva oblika izvoza kapitala: kreditni i

investicioni (privatni), tj. kapital koji potiče od međunarodnih institucija (Svetska banka,

EBRD, Evropska investiciona banka, itd.) i kapital iz privatnih izvora. Po svom značaju

prednost imaju privatni izvori u toliko što je njihovo poslovanje orijentisano na

potencijalni profit, pa je zbog toga efikasnost poslovanja veća. (pogledati šemu na str. 14)

Investicioni oblik izvoza kapitala postoji onda kada se radi o neposrednom učešću u

privrednim aktivnostima drugih zemalja i to kroz:

1) osnivanje samostalnih preduzeća (greenfield investicije)

2) kupovinu već postojećih (brownfield investicije, merdžeri i akvizicije)

3) kupovinu i prodaju akcija i obveznica (portfolio ulaganja)

4) zajednička ulaganja (strano preduzeće uzima značajan deo u novoosnovanom

domaćem preduzeću).

Kako će na narednim stranicama biti više reči o investicionim ulaganjima, trebalo bi reći i

par reči o kreditnom obliku izvoza kapitala.

Kreditni (kamatonski ili zajmovni) oblik izvoza kapitala se javlja onda kada se vrši

kreditiranje stranih preduzeća ili država, pri čemu investitor dobija fiksne kamate od

dužnika. Kretanje zajmovnog kapitala dugo je predstavljalo dominantan oblik kretanja

međunarodnog kapitala. Međutim, sa razvojem finansijskih tržišta, njegovo učešće u

ukupnom kretanju kapitala znatno opada. Dakle, osnovni kriterijum za obim i pravac

kretanja kapitala je razlika u visini profita ili dividende kod investicionog oblika izvoza

kapitala, odnosno, uvisini kamatne stope ako je reč o zajmovnom kapitalu. Investicioni


10

oblik izvoza kapitala je povoljniji nego kamatonosni, s obzirom da omogućava ostvarenje

većih profita (mada je i rizik ulaganja znatno veći).8

Druga podela potiče od Svetske banke, i to je podela prema motivima za investiranje. Ova

podela može biti veoma korisna, jer se na ovaj način mogu jednostavno odrediti ciljne

grupe investitora.

Prema ovoj podeli, postoje:9

1) investicije koje traže resurse:

- investicije koje traže prirodne resurse (rude, sirovine ili poljoprivredne proizvode);

- investicije koje traže jeftiniju ili specijalizovanu radnu snagu;

2) investicije koje traže tržište:

- investicije koje dolaze na tržišta odakle je uvoz određenih proizvoda visok;

- investicije koje prate kretanje svojih kupaca – velikih kompanija;

- investicije koje prate određene trendove na tržištu i angažuju lokalne dobavljače;

3) investicije koje traže povećanje produktivnosti proizvodnje, što podrazumeva

racionalizaciju proizvodnje, ili povezivanje proizvodnih operacija sa drugim kompanijama

u cilju smanjenja troškova i/ili specijalizacije proizvodnje;

4) investicije koje traže već postojeće kapacitete kako bi zadržale i promovisale

dugoročne ciljeve svoje kompanije (one su okrenute, pre svega, privatizaciji i akviziciji,

jer kupovinom postojećih kompanija zadržavaju proizvodni program i postojeće tržište).

Takođe, cilj može biti i da se od sirovina proizvedu finalni proizvodi koji se po visokim

cenama prodaju u onoj zemlji iz koje su te sirovine uvezene ili da se prodajom ovih

proizvoda na svetskom tržištu ostvaruju visoki profiti, jer je tražnja za njima velika i cene

veoma visoke . Motivi se mogu sagledati i u mogućnosti uvozne supstitucije, izbegavanja

carinskih barijera, stvaranja novih prostora za svoju delatnost, ostvarenje ekonomske i

političke dominacije, obezbeđenje vojno-strategijskih ciljeva itd.10

8 Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 386 9 http://www.siepa.gov.rs 10 Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 388

11

5. I�VESTICIO�I OBLIK IZVOZA KAPITALA

Strani kapital u zemlju može ući po dva osnova, i to po osnovu direktnog investiranja

(greenfield ulaganja, merdžeri, akvizicije) ili kroz kupovinu akcija kompanija - portfolio

investicije (u slučaju tranzicionih zemalja to se odnosi na privatizaciju). Po svom značaju

ističu se direktne investicije. (pogledati šemu na strani 14)

5.1. Direktne investicije

Direktne investicije predstavljaju najrizičniji oblik međunarodnog kretanja kapitala, ali

zato obezbeđuju i najveće profite. Podrazumevaju dugoročna ulaganja kapitala u

inostranstvu, ali i ulaganja u tehničko-tehnološki proces, organizaciju rada itd. Vlasnik

kapitala zadržava i funkciju svojine i funkciju upravljanja, tj. izvoznik kapitala organizuje

i kontroliše upotrebu kapitala. Razlikuje se nekoliko oblika ulaganja kapitala u formi

stranih direktnih investicija.

Po svom značaju istakao bih pre svega greenfield strane direktne investicije zbog koristi

koje donose privredi u razvoju u koju se ulaže i njihovih direktnih efekata na mikro i

makro aspekte domaće privrede. Jer to su investicije koje podrazumevaju izgradnju

potpuno novih proizvodnih kapaciteta koji su u 100% vlasništvu tog investitora, što znači

da on odlučuje o sudbini tih sredstava. Izgradnjom novih fabrika i preduzeća „na ledini“,

putem greenfield SDI, direktno se doprinosi povećanju proizvodnih kapaciteta zemlje i

zapošljavanju novih radnika. Takođe, greenfield investiranje ima i značajan efekat na

povećanje ukupnih investicija jer daje pozitivan signal ostalim potencijalnim

investitorima. Ovakve investicije su od posebnog značaja za zemlje u tranziciji, međutim

najteže je privući ih jer su greenfield investicije najosetljivije na investicioni ambijent, pa

su tako i ređa opcija kod zemalja u tranziciji jer je rizik investitora veći, a i nestabilni su

uslovi privređivanja.

Brownfield strane direktne investicije podrazumevaju kupovinu već postojećih zgrada,

skladišta i kancelarijskih prostora od strane stranih investitora. Napuštene i zapuštene

lokacije i objekti u gradskim zonama su poseban izazov za investitore. Dugi period

nekorišćena gradska zemljišta postaju ekološki, socijalni i estetski problem grada, te stoga

treba stimulisati investitore da osposobe za upotrebu postojeće industrijske objekte i

lokacije gde već postoji prateća infrastruktura. U zemljama u tranziciji ovaj vid investicija

je češći slučaj, nego greenfield investicije, iz razloga što u tim zemljama postoji mnogo

12

neiskorišćenih kapaciteta kao i velikih kompanija iz socijalističkog perioda koje, na

primer, čekaju proces privatizacije ili stečaja.

Merdžeri i akvizicije (mergers and aquisitions) predstavljaju direktna ulaganja putem

spajanja i preuzimanja. Merdžeri podrazumevaju spajanja dva ili više odvojenih i

nezavisnih međunarodnih kompanija u jedan novi entitet. Akvizicija podrazumeva

pripajanje preduzeća u inostranstvu njegovom kupovinom, čime preduzeće koje je

pripojeno dobija novog vlasnika i novi menadžment. Kod merdžera i akvizicija dolazi do

promene vlasništva nad postojećim resursima, tako da ovaj oblik investiranja ne dovodi do

povećanja oblika proizvodnje i zaposlenosti. Dešava se i da u početnom periodu dođe do

smanjenja kapaciteta i otpuštanja određenog broja radnika. Ipak merdžeri i akvizicije

mogu uticati na povećanje ukupnih investicija u narednim periodima i značajno doprineti

privrednom rastu zemlje kroz unapređenje poslovanja firmi i transfer tehnologije. Isto tako

ovim oblikom ulaganja može se rešiti problem opstanka domaćih preduzeća koja su pred

bankrotstvom.11

Joint venture investicije (zajednička ulaganja) strano preduzeće uzima značajan udeo u

novoosnovanom domaćem preduzeću.

5.2. Portfolio investicije

Po drugom osnovu, strani kapital u zemlju može ući kroz kupovinu akcija kompanija.

Portfolio investicije podrazumevaju ulaganje slobodnog kapitala u kupovinu hartija od

vrednosti od strane nerezidenata, bez namere da se time utiče na poslovnu politiku

preduzeća. Ulaganja mogu biti u vidu vlasničkih HoV (akcije) ili dužničkih hartija od

vrednosti (obveznice), pa tako i dohodak u vidu dividendi i kamata. Ovo je indirektni

oblik investiranja, gde se domaći kapital premešta u inostranstvo, pri čemu investitor

nema prava da organizuje i kontroliše upotrebu kapitala. Za portfolio investicije se

najčešće odlučuju institucionalizovani investitori kao što su penzioni fondovi, uzajamni

fondovi, fondovi PiO, itd. Pri tome, investiraju na dugi rok, ali bez preteranog rizika, kako

bi što bolje očuvali i uvećali svoj kapital.


13

5.3 Razlike između greenfield SDI i drugih vrsta investicija

Kada su u pitanju razlike između greenfield i drugih vrsta investicija, ističe se da, na

kratak rok, zemlja domaćin ima više koristi od greenfield nego od drugih vrsta SDI.

Sledeća tabela ukazuje na neke od razlika između greenfield i drugih tipova investiranja.

Tabela br. 1: Razlike između greenfield SDI i drugih oblika investiranja

Greenfield SDI Drugi oblici investiranja

Donose strani kapital zemlji domaćinu što

dovodi do povećanja vrednosti kapitala

Donose strani kapital zemlji domaćinu, ali

ne dovode uvek do povećanja vrednosti

kapitala

Uvek dovode do transfera bolje ili

savremenije tehnologije

U slučaju da je lokalna firma u velikim

teškoćama i zatvaranje je jedina

mogućnost, spajanje ili privatizacija može

da odigra ulogu „spasioca“

Uvek pri ulasku u zemlju dovode do

otvaranja novih radnih mesta

Ne dovode do otvaranja novih radnih mesta

pri ulasku u zemlju; mogu da dovedu do

otpuštanja

Greenfield investicije povećavaju broj

preduzeća, pa samim tim i konkurenciju, pa

ne povećavaju koncentraciju na tržištu

Investicije koje ulaze kroz spajanja i

pripajanja mogu da dovedu do povećanja

koncentracije i monopola

Greenfield investicije su mnogo stabilniji

izvor kapitala jer predstavljaju dugoročno

ulaganje u fiksnu imovinu

Portfolio investicije su kratkoročne prirode

i u uslovima krize mogu da dovedu do

„bega“ kapitala

Na duži rok mnoge od ovih razlika između načina ulaska investicija se smanjuju ili

potpuno nestaju. Merdžeri i akvizicije često ulažu u proizvodnju i transfer nove ili bolje

tehnologije kao i greenfield investicije. Razlike između ova dva načina ulaska kada je u

pitanju otvaranje novih radnih mesta, često se smanjuju tokom vremena i više zavise od

motiva ulaska nego od načina.

14

Šema: Klasifikacija oblika izvoza kapitala

OBLICI IZVOZA KAPITALA

KREDITNI KAPITAL (prvenstveno državni)

INVESTICIONI KAPITAL (prvenstveno privatni)

Vlasničke HoV – Akcije

PORTFOLIO INVESTICIJE

Dužničke HoV – Obveznice

KRATKOROČNI DEPOZITI U INOSTRANE

BANKE

Joint venture investicije

Merdžeri (mergers)

Akvizicije (aquisitions)

Brownfield investicije

Greenfield investicije

DUGOROČNI SPOLJNI ZAJMOVI

DIREKTNE INVESTICIJE

15

6. MIKROEKO�OMSKI I MAKROEKO�OMSKI EFEKTI STRA�IH

DIREKT�IH I�VESTICIJA I �JIHOVE KORISTI

6.1. Mikroekonomski aspekt

Kad je reč o mikroekonomskom aspektu, tu se prvo misli na uticaj stranih direktnih

investicija na performanse preduzeća, tokom samog procesa proizvodnje, a i kasnije,

načina prodaje, marketinga i drugih aktivnosti.

Ukoliko je u pitanju privatizacija, iskustvo iz proteklih deset godina tranzicije je pokazalo

da su strani direktni investitori sposobniji za vođenje procesa restrukturiranja u

preduzećima nego domaći vlasnici i menadžeri. To je uglavnom zbog činjenice da, na

nivou preduzeća, proces prestrukturiranja podrazumeva fundamentalne promene u

strukturi i upravljanju preduzeća, što nailazi na značajan otpor. Promena vlasništva je

često neophodan uslov da bi se izvele takve reforme jer je veoma mali broj domaćih

investitora koji bi mogli da budu u ulozi strateškog investitora tj. dugoročnog investitora

sa iskustvom u poslovanju preduzeća.

S druge strane, strani investitori koji dolaze putem greenfield ulaganja, unose sa sobom

savremenu tehnologiju i znanje čijim se korišćenjem poboljšava kvalitet proizvoda, usluga

i rada preduzeća. Sledeći pozitivan uticaj jeste u polju modernizacije upravljanja u

preduzećima. Kako strani ulagači uglavnom potiču iz razvijenih tržišnih ekonomija u

kojima je maksimizacija profita odavno najvažniji cilj bilo kog proizvodnog procesa, te je

kontrola i upravljanje proizvodnjom od velikog značaja, oni poseduju savremena znanja i

veštine uspešnog korporativnog upravljanja koje je uglavnom nepoznato domaćoj

privredi. Takođe deluju i u pravcu modernizacije asortimana proizvoda; strane kompanije

uglavnom uvode nove proizvodne asortimane na domaće tržište o kojoj god grani privrede

da je reč: hrana, piće, lekovi, kozmetika, usluge mobilnih operatera i sl. Strane direktne

investicije takođe znače i novi metod prodaje, adekvatan tržišnoj privredi gde marketing

ima značajnu ulogu. Konačno, prednost stranih investicija ogleda se i u tome što se tim

putem domaća preduzeća, kojima stranci upravljaju integrišu u svetsko tržište, te se stoga i

domaća privreda uključuje u proces globalizacije, čiji su veliki pokretač strane investicije.

Sve gore navedeno se najčešće odnosi na velike multinacionalne kompanije, koje su u

stanju da prihvate poslovni rizik ulaska na nedovoljno razvijeno tržište, što manje

kompanije ipak često nisu u mogućnosti.

16

6.2. Makroekonomski aspekt

Postoji jaka zavisnost između stranih direktnih investicija i drugih makroekonomskih

pokazatelja u državi. Prilivi stranog kapitala često se koriste za pokrivanje velikih deficita

u tekućem računu prouzrokovanih uvozom potrošačkih i investicionih proizvoda koji se ne

proizvode u zemlji.

Iskustva velikog broja zemalja su pokazala da su strane direktne investicije povoljniji

kanal priliva neophodnog stranog kapitala u odnosu na uzimanje klasičnih kredita na

međunarodnom finansijskom tržištu.

Kada se radi o izgradnji potpuno novog preduzeća, „na ledini“, ono koristi u potpunosti

nove resurse za razliku od privatizacije, što znači novo zapošljavanje, nova proizvodnja,

veći output, veći realni GDP, pa samim tim i viši životni standard i veći privredni rast, što

je neophodno privredi u razvoju.

Kod investicija je važno pomenuti i uticaj multiplikacije na tražnju; nove investicije

podstiču mnogo širu privrednu aktivnost od same te investicije, na primer izgradnja nove

fabrike koja će zaposliti nove radnike i stvarati nove proizvode, tokom samog procesa

investiranja znači i zapošljavanje i angažovanje građevinarskih kapaciteta, cementne

industrije, koja će snabdevati građevinski materijal, fabrike mašina i oprema koje će

isporučiti ta osnovna sredstva, fabrike stakla, nameštaja, proizvođače energije, itd.

Grafikon br. 4: Efekat multiplikacije12

12 Izvor: N. Gregori Mankju, 2008., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet Beograd

AD3

AD1

Prvobitno pomeranje AD usled izgradnje fabrike

Nivo cena

Količina

outputa

AD2

Dodatno pomeranje usled multiplikacije

17

7. Z�AČAJ STRA�IH DIREKT�IH I�VESTICIJA ZA SRBIJU

Tokom proteklih nekoliko godina, Srbija je dosta napredovala u pogledu političkih i

ekonomskih reformi. U toku su brojne značajne zakonodavne reforme, koje su u više

navrata pohvaljene od strane vodećih međunarodnih institucija, a koje za cilj imaju

usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije. Izveštaj o izvodljivosti EU, posebno

daje značaj reformama u oblasti makroekonomske stabilnosti, poboljšanja finansijskog

sektora, zakonodavne aktivnosti i spoljnih odnosa.13 Međunarodnim kompanijama se u

Srbiji garantuje isti pravni tretman kao i domaćim firmama. Isto tako, dozvoljeno im je da

ulažu sredstva u bilo koju industriju, kao i da slobodno transferišu sve finansijske i druge

aktive, uključujući profit i dividende.

Strani investitori koji su u Srbiju došli na početku tranzicije ostvarili su visoke prinose,

često zbog slabe konkurencije u mnogim delatnostima ili pak (u slučaju banaka) zbog

izuzetno visokih aktivnih kamatnih stopa. To je naročito bio slučaj sa investiranjem u

banke i hartije od vrednosti - obveznice devizne štednje i akcije boljih preduzeća i banaka

na Beogradskoj berzi.

Sve zemlje u razvoju, gde spada i Srbija kao zemlja u tranziciji, smatraju strane investicije

značajnim izvorom privrednog razvoja, modernizacije, rasta proizvodnje, zaposlenosti i

prihoda. One isto tako imaju veliki i politički i ekonomski značaj jer daju signal drugima

da ta zemlja ima određene performanse i ekonomsku budućnost i da se ulaganje može

pokazati kao profitabilno. Sa te strane gledano, kreatorima ekonomske politike je vrlo

važno da stvore odgovarajuću investicionu klimu koja pogoduje privlačenju stranih

direktnih investicija. Isto tako, dobar signal investitorima je dat i potpisivanjem CEFTA14

sporazuma koji je Srbija potpisala 19. decembra 2006., kao i potpisivanjem EFTA15

sporazuma 17. decembra 2009. Faktor koji značajno doprinosi povoljnoj investicionoj

klimi je i stimulativno poresko okruženje.

S obzirom da strana ulaganja u privredni razvoj jedne zemlje predstavljaju vrstu

specifičnog ekonomskog posla, koji podrazumeva jasno definisanje prava i obaveza obe

strane, potrebno je unapred obezbediti adekvatnu zakonsku regulativu i odgovarajuće

propise koji će učiniti da se strani ulagač, po pitanju opstanka svog kapitala u stranoj

13 Izvor: www.siepa.gov.rs

14 Sporazum o zoni slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi (CEFTA) 15 Sporazum o zoni slobodne trgovine između Republike Srbije i država Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA)

18

zemlji, oseća zakonski sigurno i zaštićeno. U Srbiji još uvek ne postoji jasan pravni okvir,

niti postojeći zakoni pružaju dovoljnu osnovu za gradnju transparentnog legalnog sistema

koji bi povećao nivo poverenja i zainteresovanosti stranih investitora za ulaganje u ovo

područje. Posebnu grupu problema čini i nepostojanje reforme javne administracije i

upravljanja javnim finansijama. Administrativna procedura za otvaranje novog preduzeća

je izuzetno složena i može da oduzme mnogo vremena, ali se radi na tome da se smanji.

Između ostalog, investitore uglavnom brine i brzi rast plata u javnom sektoru, što može da

pojača pritisak na inflaciju, ukorenjena korupcija, kao i još uvek nereformisano pravosuđe.

Pored toga, „socijalističko“ radno zakonodavstvo u Srbiji previše štiti radnike i ne

stimuliše otvaranje novih radnih mesta. Sadašnji sistem zakupa gradskog građevinskog

zemljišta ometa osnivanje novih firmi, a tržište nekretnina takođe trpi zbog postupka

izdavanja dozvola za gradnju, koji je i dalje nedefinisan. Jedan od načina za rešavanje

ovog problema bila bi restitucija imovine oduzete za vreme komunizma koja je preduslov

za definisanje vlasništva u sektoru nekretnina.16

Treba istaći da budućnost srpske privrede u najvećoj meri zavisi od povećanja priliva

stranih investicija. Iz tog razloga treba preduzeti dodatne mere na planu stvaranja

kvalitetnijeg poslovnog ambijenta u svakom pogledu, koji će za strane investitore

predstavljati izazov.

Zabrinutost u vezi sa stranim direktnim investicijama postoji i zbog toga sto su investicije

ulazile uglavnom u sektor nerazmenljivih dobara – bankarstvo, osiguranje, energetiku,

telekomunikacije i nekretnine.17 Iz razvojne perspektive, najznačajnije su investicije koje

podstiču produktivnost i tehnološki napredak, naročito u sektoru razmenljivih dobara,

pošto podstiču konkurentnost i izvoz. Priliv u sektor nerazmenljivih dobara može da

izazove i neželjene posledice (čak i ako poveća produktivnost) ako ne generiše devizni

priliv. Veliki priliv investicija u sektor nerazmenljivih dobara, naročito u sektor

nekretnina, često dovodi do kreditne ekspanzije, porasta cena imovine, koji vodi rastu

plata i dovodi do premeštanja resursa od razmenljivih ka nerazmenljivim dobrima. Sa

rastućom tražnjom za uvozom i smanjenom ponudom razmenljivih dobara, deficit tekućeg

platnog bilansa postaje neminovan.

16 Izvor: Begović B., Mijatović B., Paunović M., Popović D., 2008.,Grinfild strane direktne investicije u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, str. 25 17 Izvor: Begović B., Mijatović B., Paunović M., Popović D., 2008.,Grinfild strane direktne investicije u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, str. 27

19

Kada su u pitanju greenfield investicije u Srbiji, opšte mišljenje je da je njih bilo

nedovoljno od početka procesa traznicije. Ipak, veoma značajan investitor iz grupe

greenfield investicija je slovenački Merkator, koji je na srpskom tržištu prisutan od 2002.

godine, a čija ulaganja u izgradnju tržnog centra na Novom Beogradu iznose 43 miliona

evra. Takođe su značajne i investicije austrijske kompanije OMW u gradnju benzinskih

pumpi širom Srbije, koje iznose 100 miliona evra. Od stranih investitora na srpskom

tržištu je prisutna i američka firma za proizvodnju limenki Ball Packaging, zatim Metro

cash and carry i Coca Cola HBC, koja ima najduži investicioni staž u Srbiji.18

Tabela br. 2: �ajvrednije SDI u Srbiji

Kompanija Zemlja porekla

Sektor Vrsta ulaganja Iznos (mil.EUR)

1 Telenor Norveška Telekomunikacije Privatizacija 1.602 2 Mobilkom Austria Group Austrija Telekomunikacije Greenfield 570

3 Philip Morris – DIN SAD Duvanska industrija Privatizacija 518 4 Stadt Nemačka Industrija Tržište kapitala 475 5 Banca Intesa – Delta

Banka Italija Bankarstvo Tržište kapitala 462

6 Interbrew – Apatinska pivara

Belgija Pivara Tržište kapitala 430

7 NBG Grčka Bankarstvo Privatizacija 425 8 Mercator Slovenija Maloprodaja Greenfield 240 9 Lukoil – Beopetrol Rusija Naftna industrija Privatizacija 210 10 Holcim – Novi Popovac Švajcarska Cement Privatizacija 185 11 OTP Bank Mađarska Bankarstvo Privatizacija 166 12 Alpha Bank – Jubanka Grcka Bankarstvo Privatizacija 152 13 U.S. Steel – Sartid SAD Prerada lima i čelika Privatizacija 150 14 Metro Cash & Carry Nemacka Veleprodaja Greenfield 150 15 OMV Austrija Benzinske pumpe Greenfield 150 16 Coca Cola SAD Bezalkoholna pića Tržište kapitala 142 17 Africa Israel Corp. Tidhar Izrael Nekretnine Tržište kapitala 120 18 Droga Kolinska Grand

prom. Slovenija Industrija Greenfield 100

19 Merkur Slovenija Maloprodaja Greenfield 60 20 Ball Corporation SAD Industrija Greenfield 60 21 GTC International Holandija Nekretnine Greenfield 58 22 Hellenic Petroleum Grčka Energija Greenfield 50 23 Veropulos Grčka Maloprodaja Greenfield 34 24 Laiki Bank – Centrobanka Kipar Bankarstvo Tržište kapitala 33 25 Neochimiki – Rafinerija

nafte Beograd Grčka Energija Privatizacija 31

26 General Group – Delta osiguranje

Italija Osiguranje Tržište kapitala 30

27 Grawe Austrija Osiguranje Greenfield 30 28 Hotel IN Grčka Turizam Greenfield 20

18 Izvor: Ekonomski anali, Ekonomska tranzicija u Srbiji 2001-2005.

20

8. PRED�OSTI I SLABOSTI SRBIJE

8.1. Prednosti Srbije19

� Ljudstvo i sposobnosti: konkurentna radna snaga (obučena, sa znanjem engleskog

jezika i tradicionalnom izloženošću inostranstvu)

� Centralni položaj u Jugoistočnoj Evropi i dobar pristup tržištima preko procesa

pristupanja EU, regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini i Sporazuma o

slobodnoj trgovini sa Rusijom

Slika br. 1: Srbija – centar Jugoistočne Evrope

Izvor: Siepa

� Niža cena rada za kvalifikovane radnike i radnike koji se mogu obučiti

� Industrijska/istraživačka tradicija i iskustvo u inženjerskim/proizvodnim poslovima

� Prirodni resursi i uslovi za proizvodnju u poljoprivredi i šumarstvu

� Poboljšana investiciona klima koja se i dalje unapređuje

� Stopa poreza na dobit preduzeća je jedna od najnižih u regionu

19 Strategija razvoja i podsticanja stranih ulaganja

21

8.2. Slabosti Srbije

Glavne slabosti u privredi potiču od desetogodišnjeg unutrašnjeg sukoba i, kao posledice toga,

međunarodne izolacije devedesetih godina prošlog veka. Početkom 1990. godine Srbija je bila

industrijski i tehnološki naprednija od većine svojih suseda i mnoga njena preduzeća poslovala

su konkurentno na međunarodnom tržištu. Ipak, period međunarodne izolacije učinio je da su

mnogi industrijski sektori zastareli, a time je stvorena i nekonkurentnost, iseljavanje mnogih

obučenih i kvalifikovanih radnika i ukupni desetogodišnji zaostatak u otpočinjanju programa

privatizacije i reforme zakonodavnog sistema.

Zapravo, glavni problem Srbije je konkurentnost i to bi trebalo da bude prioritet.

Bez obzira na značajan napredak koji je Srbija ostvarila u proteklim godinama, ekonomska

ostvarenja su nešto na čemu treba još dosta raditi, što se vidi iz mnogih važnih pokazatelja:

� Značajan trgovinski deficit koji je posledica oslanjanja na zajmove

� Stopa zapošljavanja i broj ljudi sa unosnim zaposlenjem u proizvodnoj,

međunarodno konkurentnoj industriji i uslugama su prema međunarodnim

standardima niski, mada su ipak bolji nego u mnogim susednim zemljama

� Manjak ukupne konkurentnosti zbog manjka investicija i zakasnelog otpočinjanja

procesa privatizacije

� Loš imidž u inostranstvu, predstava političke nestabilnosti

„Aleksandar Šperl, predsednik Upravnog odbora Vip mobajla, kompanije koja je u prve dve godine poslovanja uložila skoro 200 miliona evra, smatra da su dva najveća problema sa kojima se suočavaju strani investitori birokratija i nesigurnost.

Većina propisa i zakona su zastareli i treba ih menjati. %isu orijentisani prema poslu. Ukoliko ih sada promenite, biće mnogo bolje kada kriza prođe. %edavno smo videli maratonsku sednicu u parlamentu, kada je usvojeno preko dvadeset zakona. Mnogo je stvari unapređeno i osavremenjeno. To je dobar način da se stvari poboljšaju.

Država mora da stvori sredinu u kojoj može da se posluje i sa tim ne treba da se čeka jer je vreme novac. Mora da se pošalje signal da se stvari popravljaju i da se birokratija smanjuje. Ukoliko investitori vide da se zakoni i propisi menjaju, oni će odlučiti da ovde ulože svoj novac. Kazaće da je tržište dobro i da nema velikih prepreka za poslovanje. Lično sam bio zapanjen kolika količina papirologije je potrebna da bi se bilo šta uradilo.“20

20 Izvor: Blic, članak: Šperl-Birokratija koči investitore, 11.09.2009.god.

22

9. SDI I KLJUČ�I MAKROEKO�OMSKI I�DIKATORI U

USLOVIMA SVETSKE FI�A�SIJSKE KRIZE

Nakon političkih promena u Srbiji priliv stranih direktnih investicija beleži trend rasta koji

je trajao sve do kraja 2006. godine. Najveći udeo u ukupnom prilivu imali su prihodi od

privatizacije, dok su greenfield investicije imale znatno manji udeo. U periodu od 2000.

do 2007 godine Srbija je značajno popravila svoj udeo u ukupnom svetskom prilivu

stranih direktnih investicija i pomerila se sa 116. mesta na 71. To nije bio samo slučaj sa

Srbijom, već i sa svim zemljama Zapadnog Balkana.21 Na sledećem grafiku prikazane su

neto SDI u Srbiju, u periodu od 2001. do 2009. godine, s tim da je za 2009. godinu uzeta

prognoza od 1.5 milijardi evra.

Grafikon br. 5: Srbija - �eto SDI u mil. EUR (od 2001. do 2009. godine)

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije

Priliv stranih direktnih investicija u periodu od 2000. godine do polovine 2003. godine

beležio je rast, kad je došlo do usporavanja priliva usled problematične političke situacije

u zemlji i izbora. U 2004. godini zabeleženo je kratko usporavanje priliva SDI, da bi se u

2005. i 2006. godini rast priliva investicija nastavio. Naglo povećanje nastaje usled

prodaje mobilnog operatera Telenor-u, koji je kupio Mobtel za 1,513 milijardi evra. Već

naredne 2007. godine dolazi do osetno manjih priliva, jer nije bilo tako velikih 21 Izvor: Istraživanje - studija, 2009., Svetska ekonomska kriza i posledice po privredu Srbije, Institut fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd, str.64

184.00

502.20

1,205.70

776.60

1,244.60

3,492.20

1,820.80 1,812.10

1,500.00

0.00

500.00

1,000.00

1,500.00

2,000.00

2,500.00

3,000.00

3,500.00

4,000.00

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

23

privatizacija kao u 2006. Zatim u 2008. nastaje period stagnacije, da bi krajem godine

došlo do blagog pada koji je usled svetske finansijske krize produbljen u 2009. godini.

„Iako su mnogi najavljivali totalni krah investicija, za prva tri kvartala 2009. godine SDI

iznose 1,2 milijarde evra. U 2008. godini ta cifra bila je 1,8 milijardi evra. Do kraja

godine očekujemo 1,5 milijardi evra ukupnih stranih investicija, što se približava cifri od

pet odsto bruto domaćeg proizvoda. To uopšte nije loše za ovako tešku godinu i pokazuje

da Srbija i u ovim teškim vremenima nastavlja da bude atraktivna.“22

Međutim, mnogo veći pad investicija osetilo je tržište kapitala, a to i ne čudi ako znamo

da su portfolio investicije najpodložnije promenama, i da u uslovima krize brzo dovode do

„bega“ kapitala.

Grafikon br. 6: Kretanje indexa BELEX 15 i BELEXline (od juna 2008. do dec.2009.god.)

Izvor: Beogradska berza

Uzrok naglog pada vrednosti indeksa uzrokovano je povlačenjem inostranih portfolio investitora

sa tržišta Srbije usled očekivanja daljeg pada cena akcija i produbljivanja nastale krize. Najnižu

vrednost u posmatranom periodu indeksi Beogradske berze ostvarili su 11. marta 2009. godine,

kada je Belex 15 vredeo 354 indeksna poena, a Belex line 848 indeksna poena. Pad likvidnosti

se u Srbiji odrazio i na realan sektor kroz usporavanje privredne aktivnosti.

22 Izvor: RTS (22. nov. 2009.): izjava potpredsednika Vlade, Božidara Đelića, na tribini "Evropa za sve", posvećenoj promociji stavljanja Srbije na belu šengen listu

0.00

500.00

1,000.00

1,500.00

2,000.00

2,500.00

3,000.00

3,500.00

Jun

/08

Jul/

08

Au

g/0

8

Se

p/0

8

Oct

/08

No

v/0

8

De

c/0

8

Jan

/09

Fe

b/0

9

Ma

r/0

9

Ap

r/0

9

Ma

y/0

9

Jun

/09

Jul/

09

Au

g/0

9

Se

p/0

9

Oct

/09

No

v/0

9

De

c/0

9

BELEX 15

BELEXline

24

Pad priliva SDI utiče na smanjenje uvodjenja novih proizvodnih kapaciteta, što je imalo za

posledicu smanjenje broja novih radnih mesta, smanjen rast izvoza, smanjenu tražnju i krajnja

posledica jeste usporavanje privrednog rasta zemlje. Na sledećim grafikonima prikazan je bruto

domaći proizvod u milionima evra i bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u evrima.

Grafikon br. 7: GDP u mil. EUR (u periodu od 2000. do 2009.godine23)


Grafikon br. 8: GDP per capita u EUR (u periodu od 2000. do 2009.godine22)

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije 23 Napomena: Podaci za 2009. godinu predstavljaju procenu; preuzeti su sa sajta Ministarstva finansija (http://www.mfin.gov.rs/src/3532/ ) nakon poslednjeg ažuriranja 04.12.2009. i podležni su promenama

12,820.90

16,033.7017,416.40

19,075.0020,358.00

23,520.60

29,542.70

34,259.00

31,511.00

0.00

5,000.00

10,000.00

15,000.00

20,000.00

25,000.00

30,000.00

35,000.00

40,000.00

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

1,708.70

2,137.80

2,328.202,555.90

2,736.003,173.50

4,002.20

4,661.004,304.00

0.00

500.00

1,000.00

1,500.00

2,000.00

2,500.00

3,000.00

3,500.00

4,000.00

4,500.00

5,000.00

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

25

Grafikon br. 9: GDP realni rast u % (u periodu od 2000. do 2009.godine.24)


Na početku tranzicije, pošto se pristupilo restruktuiranju privrede, došlo je do pada ukupne

proizvodnje, kada je stopa rasta realnog GDP-a u periodu izmedju 2001. i 2003. godine beležila

silazni trend. Od sredine 2003. godine dolazi do naglog privrednog rasta, tako da je stopa

privrednog rasta u 2004. godini skoro utrostručena u odnosu na prethodnu godinu. U sledeće

dve godine dolazi do blagog smanjenja stope, da bi u 2007. godini zabeležen rast od oko 7%.

U 2008. godini primetno je usporavanje stope rasta privredne aktivnosti, da bi 2009.godine

Srbija zabeležila realan pad GDP-a od oko 3%

Privredna aktivnost je u 2009. godini drastično smanjena usled velikog smanjenja domaće

i izvozne tražnje, pada kreditne aktivnosti i smanjenja likvidnosti preduzeća. Najdublji pad

beleže industrija, građevinarstvo i trgovina na malo. Na smanjenje proizvodnje uticao je

veliki pad kreditne aktivnosti i agregatne tražnje, povećanje nelikvidnosti privrede i

dodatne opterećenosti dužnika deprecijacijom dinara. Međutim, smanjenje proizvodnje

nije pratilo veće zatvaranje preduzeća i veći pad zaposlenosti.25

24 Napomena: Podaci za 2009. godinu predstavljaju procenu; preuzeti su sa sajta Ministarstva finansija (http://www.mfin.gov.rs/src/3532/ ) nakon poslednjeg ažuriranja 04.12.2009. i podležni su promenama 25 Ministarstvo finansija, 2009., Analiza makroekonomskih i fiskalnih kretanja u periodu januar – jun 2009. godine, Beograd, str.4

5.60%

3.90%

2.40%

8.30%

5.60%5.20%

6.90%

5.50%

-3.00%

-4.00%

-2.00%

0.00%

2.00%

4.00%

6.00%

8.00%

10.00%

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

26

Grafikon br. 10: Stopa nezaposlenosti (od 2004. do 2009.godine)


Što se tiče spoljnotrgovinske razmene, tu Srbija beleži deficit (tabela br. 3, grafik br.12). Većina

stranih direktnih investicija u Srbiji orijentisane su ka tržištu i spadaju u sektor nerazmenjlivih

roba. Retki su primeri investicija u Srbiji koji su orijentisani ka efikasnosti kao što je brownfield

investitor U.S. Steel koji predstavlja do sada najvećeg izvoznika ili na primer Ball Packaging

koji je greenfield investicija koja važi za izuzetno uspešnog izvoznika. Na primer, u Irskoj,

greenfield investitori, kao što su Intel, Dell, Pfizer i HP čine gotovo 90% irskog izvoza. Zato je

od velike važnosti za ekonomsku stabilnost jedne zemlje da privuče strane investitore

orijentisane ka efikasnosti, pošto one pomažu da se izbegne pregrevanje platnog bilansa, što i

jeste problem Srbije. Kada govorimo o izvozu Srbije, pokretač privrednog rasta u prethodnom

periodu bila je domaća tražnja u većoj meri nego izvoz. Srbija se kako se vidi iz grafika br. 11,

nalazi tek ispred Rumunije i Albanije, pa je i to jedan od pokazatelja da Srbija treba da se

ozbiljno posveti privlačenju investitora koji će poboljšati izvoz zemlje.

Grafikon br. 11: Učešće izvoza robe i usluga u GDP-u

Izvor: %BS

19.521.8 21.6

18.8

14.416.4

0

5

10

15

20

25

2004 2005 2006 2007 2008 2009

69.4

44.841.9

24.5

10.3

31

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Mađarska Bugarska Hrvatska Rumunija Albanija Srbija

27

Tabela br. 3: Spoljnoekonomska razmena u mil.EUR26

Godina Uvoz robe Izvoz robe Deficit robne razmene

1997 3.986 2.531 -1.455 1998 3.968 2.723 -1.245 1999 2.694 1.369 -1.325 2000 3.606 1.558 -2.048 2001 4.758 1.721 -3.037 2002 5.919 2.075 -3.844 2003 6.589 2.756 -3.833

200427 8.769 3.879 -4.890 2005 8.564 4.898 -3.666 2006 10.463 6.428 -4.035 2007 13.507 8.825 -4.682 2008 15.494 10.973 -4.521

200928 9.139 6.809 -2.330 Izvor: %BS

Grafikon br. 12: Spoljnoekonomska razmena u mil.EUR (od 1997. do 2009.godine)

Izvor: %BS

26 Izvor: NBS; Sektor za ekonomske anlize i istraživanja; Odeljenje statistike platnog bilansa 27 Napomena: Od 2004. godine uključena razmena sa Crnom Gorom 28 Napomena: Podaci za 2009. godinu su uzeti zaključno sa mesecom oktobrom

-10,000

-5,000

0

5,000

10,000

15,000

20,000

Uvoz robe

Deficit robne razmene

Izvoz robe

28

10. ZAKLJUČAK

Strane direktne investicije se smatraju naboljim i najbržim načinom oporavka zemalja u

tranziciji, kao i glavnim pokretačem rasta i razvoja postsocijalističkih privreda. Među njima,

greenfield investicije se smatraju najznačajnijim i one se vide kao glavni način ulaska kapitala u

zemlje Jugoistočne Evrope. Takvo mišljenje preovladava naročito u periodu kad tranzicija već

odmakne, jer se zemlja donekle stabilizuje, rizik je manji, a razlog je i to što su najveće

privatizacije tada već završene.

SDI dolaze u područja i grane gde imaju uslova da ostvare što veći profit uz, naravno, što je

moguće manji rizik. U tom smilsu, Srbija je dosta radila i napredovala kad je reč o stvaranju

kvalitetnog i stabilnog poslovnog i investicionog ambijenta, ali daleko od toga da su stvari

idealne, naročito u uslovima svetske ekonomske krize.

Nema sumnje da celokupno makroekonomsko okuženje predstavlja odlučujući faktor za

investitore pri donošenju odluka o svojim investicijama, a naročito kad je reč o greenfield

invetsicijama. Na mnoge elemente makroekonomskog okruženja država može da utiče.

Jedan od najvećih problema je dobijanje dozvola i pitanja vezana za zemljište. S obzirom da je u

direktnoj vezi sa greenfield investicijama, tu možda leži odgovor zašto takvih investicija nije

bilo više i zašto su drugi oblici investiranja bili intenzivniji.

Reforma oporezivanja i modernizacija su veoma važan element celokupnog paketa podsticaja

koji se nudi novim ulaganjima. Ukupna niska stopa oporezivanja i najniža u regionu daje

dovoljan podsticaj ozbiljnim investitorima.

S obzirom na stanje u svetu, izazvano posledicama svetske ekonomske krize, srpska privreda je

isto tako osetila ozbiljne promene. Pokretač privrednog rasta u prethodnim godinama u Srbiji

bila je u većoj meri domaća tražnja pre nego izvoz, tako da se znatan pad privredne aktivnosti

može objasniti padom domaće tražnje, a ne toliko svetske, na osnovu čega se dolazi do

zaključka da je kriza ozbiljno zahvatila i Srbiju. Ipak, izvoz Srbije, koji je u najvećoj meri

namenjen zemljama Evropske unije, osetio je recesiju, s obzirom da je i u tim zemljama tražnja

drastično opala. Ističe se da je ovogodišnji priliv stranih direktnih investicija za oko četvrtinu

manji nego prošle godine, u čemu udela ima i ekonomska kriza. Smanjenje izvoza, industrijske

proizvodnje, zatvaranje neefikasnih preduzeća, smanjenje zarada i rast nezaposlenosti su

posledice koje je Srbija osetila tokom 2009. godine. Jedan od načina za izlazak iz krize ili za

smanjenje njenih efekata je kreiranje uslova za značajnije privlačenje stranih direktnih

investicija.

29

LITERATURA

1. Begović B., Mijatović B., Paunović M., Popović D., 2008.,Grinfild strane direktne

investicije u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd

2. Blic, članak: Šperl-Birokratija koči investitore, (11.09.2009.god.)

3. Istraživanje - studija, 2009., Svetska ekonomska kriza i posledice po privredu

Srbije, Institut fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd

4. Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i

makroekonomija, Kragulj, Beograd

5. Ministarstvo finansija, 2009., Analiza makroekonomskih i fiskalnih kretanja u

periodu januar – jun 2009. godine, Beograd

6. Ministarstvo finansija, Dr Marinko Bošnjak, 2008., Kljucne makroekonomske

neravnoteže, Beograd

7. Ministarstvo finansija, Dr Marinko Bošnjak, 2008., Socioekonomski i strukturni

napredak Srbije, Beograd

8. N. Gregori Mankju, 2008., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet Beograd

9. Vlada Republike Srbije,2006., Strategija razvoja i podsticanja stranih ulaganja,

Beograd

10. www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu (15.dec.2009)

11. www.siepa.gov.rs (15.dec.2009)

12. www.rts.rs (22. nov. 2009.)

13. www.nbs.rs (02.jan.2010.)

14. www.b92.net (22. nov. 2009.)

15. www.mfin.gov.rs/src/3532 (04.dec.2009.)

2009 seminarski rad marko dogovic

Documents