2009.¡Р... · Ова верзија из 2009. године резултат је процеса...
TRANSCRIPT
Међународна стратегија за смањење ризика од катастрофа
2009. UNISDR Терминологија
Смањење ризика од катастрофа
Међународна стратегија за смањење ризика од катастрофа
Публикација Међународне стратегије Уједињених нација за смањење ризика од
катастрофа (UNISDR)
Женева, Швајцарска, мај 2009. године
© Уједињене нације, 2009. година
© Међународна стратегија Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа, 2009.
година
Сва права придржана
Дозвољено је слободно цитирање или објављивање публикације уз одговарајуће
навођење извора. UNISDR потиче репродукцију и превод публикације, у ком случају је
UNISDR-у потребно доставити примјерак превода или репродукованог документа.
Терминологија на енглеском језику и њени преводи на арапски, кинески, француски,
руски и шпански језик доступни су на веб-страници UNISDR-a на адреси:
www.unisdr.org/publications
и страници PreventionWeb на адреси:
www.preventionweb.net
Публикација штампана на
рециклажном папиру коришћењем
еколошких графичких боја.
Прихватљиви ризик (Acceptable Risk) 2
Прилагођавање (Adaptation) 2
Биолошка опасност (Biological hazard) 2
Грађевински прописи (Building code) 2
Капацитет (Capacity) 3
Развој капацитета (Capacity Development)
3
Климатске промјене (Climate change) 3
Планови за непредвиђене околности
(Contingency Planning) 4
Капацитет борбе (Coping capacity) 4
Корективно управљање ризиком од
катастрофа*1 (Corrective disaster risk
management) 4
Објекти од критичне важности (Critical
facilities) Error! Bookmark not defined.
Катастрофа (Disaster) 5
Ризик од катастрофа (Disaster Risk) 5
Управљање ризиком од катастрофа
(Disaster Risk Management) 5
Смањење ризика од катастрофа (Disaster
Risk Reduction) 6
План за смањење ризика од катастрофа*
(Disaster Risk Reduction Plan) 6
Систем раног упозоравања (Early Warning
System) 6
Услуге екосистема (Ecosystem Service) 7
Феномен Ел Нињо/Јужна осцилација (El
Niῆo Southern Oscillation Phenomenon) 7
Управљање ванредним ситуацијама
(Emergency Management) 7
1 Знак * означава новонастале концепте који нису у широко
распрострањеној употреби, али су од све већег професионалног значаја. О дефиницији ових термина у току су широке консултације и могуће је да ће се они мијењати у будућности
Хитне службе (Emergency Services ) 8
Деградација животне средине
(Environmental Degradation) 8
Процјена утицаја на животну средину
(Environmental impact assessment) 8
Изложеност (Exposure) 8
Опсежни ризик* (Extensive Risk) 9
Прогноза (Forecast) 9
Геолошка опасност (Geological Hazard) 9
Гасови стаклене баште (Greenhouse
Gasses) 9
Опасност (Hazard)2 10
Хидрометеоролошка опасност
(Hydrometeorological hazard) 10
Интензиван ризик* (Intensive Risk) 10
Планирање коришћења земљишта (Land-
use Planning) 11
Ублажавање (Mitigation) 11
Државна платформа за смањење ризика
од катастрофа (National Platform For
Disaster Risk Reduction) 11
Природна опасност (Natural Hazard) 12
Спремност (Preparedness) 12
Превенција (Prevention) 12
Управљање потенцијалним ризицима од
катастрофа* (Prospective Disaster Risk
Management) 13
Свијест јавности (Public Awareness) 13
Опоравак (Recovery) 13
Резидуални ризик (Residual Risk) 13
2 Хазард и опасност су два синонима која у заштити и спашавању имају донекле различиту употребу (нпр. у сеизмологији, хидрометеорологији и сл. користи се термин хазард, а не опасност, што је ствар увријежене стручне терминологије).
Отпорност (Resiliance) 14
Одговор (Response) 14
Накнадно ојачавање (прилагођавање
објеката) (Retrofitting) 14
Ризик (Risk) 14
Процјена ризика (Risk Assessment) 15
Управљање ризицима (Risk Management)
15
Пренос ризика (Risk Transfer) 15
Друштвено-природна опасност* (Socio-
Natural Hazard) 16
Структуралне и неструктуралне мјере
(Structural and Non-Structural Measures) 16
Одрживи развој (Sustainable Development)
17
Технолошке опасности (Technological
Development) 17
Рањивост (Vulnerability)17
Циљ Терминологије Међународне стратегије Уједињених нација за смањење
катастрофа (енгл. UNISDR) јесте да промовише заједничко разумијевање и заједничку
употребу појмова у области смањења ризика од катастрофа и да помогне властима,
практичарима и јавности у њиховим напорима на смањењу ризика од катастрофа.
Претходна верзија под називом „Терминологија: Основни термини у области смањења
ризика од катастрофа” објављена је у публикацији „Живјети с ризиком: глобални
преглед иницијатива за смањење ризика од катастрофа” из 2004. године. Наредне
године, према Хјого оквиру за дјеловање за период 2005. до 2015. године, од UNISDR-a
је затражено „ажурирање и дистрибуција међународне стандардне терминологије
везане за смањење ризика од катастрофа, најмање на свим службеним језицима
Уједињених нација, за коришћење у програмском и институционалном развоју,
операцијама, истраживању, плановима и програмима обуке те информисању јавности”.
Ова верзија из 2009. године резултат је процеса UNISDR-овог тренутног прегледа стања
на овом пољу, као и консултација са широким спектром стручњака и практичара током
различитих међународних, регионалних и државних дискусија и дешавања. Дефиниција
термина се сада састоји од једне реченице. Коментари, односно напомене у пасусима
које су везане за сваки од термина нису дио дефиниције већ је њихова сврха да унесу
додатни контекст, квалификације и објашњења. Треба споменути да термини нису
нужно међусобно искључиви, а у неким случајевима могу имати и преклапајућа
значења.
Терминологија је ревидирана како би укључила термине који су кључни за савремено
разумијевање и развијајућу праксу смањења ризика од катастрофа, али искључују
термине који немају посебно значење осим уобичајеног рјечничког. Такође су
укључени и бројни нови концепти у настајању који нису у широкој употреби, али имају
све већу стручну релевантност. Ти појмови су означени звјездицом (*) и њихова
дефиниција може да се мијења у будућности. Енглеска верзија Терминологије из 2009.
године обезбјеђује основу за припрему на другим језицима. Коментари и предлози за
будуће ревизије су добродошли и њих треба упутити UNISDR-у.
(Види www.unisdr.org).
Прихватљиви ризик (Acceptable Risk) Ниво потенцијалних губитака који друштво или заједница сматра прихватљивим у
датим друштвеним, економским, политичким, културним, техничким и условима
животне средине.
Напомена: У грађевинарству се термин „прихватљиви ризик“ такође користи за
процјену и дефинисање структуралних и неструктуралних мјера које су потребне за
смањење могуће штете по људе, имовину, службе и системе до одабраног
подношљивог нивоа, према прописима или „прихваћеној пракси”, а који се заснивају на
познатој вјероватности коју са собом носи опасност и други фактори.
Прилагођавање (Adaptation) Прилагођавање природним или вјештачким системима као одговор на стварне или
очекиване климатске подражаје или њихове утицаје, чиме се ублажава штета или
искоришћавају корисне прилике.
Напомена: Ова дефиниција се бави проблемима климатских промјена и преузета је из
Оквирне конвенције Уједињених народа о климатским промјенама (енгл. UNFCCC).
Шири концепт прилагођавања такође се односи и на неклиматске факторе као што су
ерозија или слијегање тла. Прилагођавање се може појавити и на аутономан начин, на
примјер, усљед промјена на тржишту или као резултат намјерних политика и планова
прилагођавања. Многе мјере смањења ризика од катастрофа могу директно да
допринесу бољем прилагођавању.
Биолошка опасност (Biological hazard) Процес или појава органског поријекла или она која се преноси биолошким векторима
(преносницима), укључујући изложеност патогеним микроорганизмима, токсинима и
биоактивним тварима које могу да изазову губитак живота, повреде, болести или друге
утицаје на здравље, штету на имовини, губитак зараде и службе, социјалне и
економске поремећаје или оштећење животне средине.
Напомена: Примјери биолошких опасности су избијање епидемија, биљних и
животињских заразних болести, најезде кукаца или ширење других животињских
болести и штеточина.
Грађевински прописи (Building Code) Скуп прописа или одлука и припадајућих стандарда намијењених за контролу аспеката
пројектовања, градње, материјала, измјена и коришћења структура које су потребне за
безбједност и добробит људи, укључујући отпорност на рушење и оштећења.
Напомена: Грађевински прописи могу да садрже и техничке и функционалне стандарде,
те би требали да укључују лекције из међународног искуства које би требале да буду
усаглашене с националним и локалним околностима. Системско обезбјеђење примјене
је кључни услов за ефикасно спровођење грађевинских прописа.
Капацитет (Capacity) Комбинација свих предности, атрибута и расположивих ресурса унутар заједнице,
друштва или организације, које могу да се користе за постизање договорених циљева.
Напомена: Капацитет може да укључује инфраструктуру и физичка средства,
институције, друштвене способности суочавања, као и људско знање, вјештине и
колективне атрибуте попут друштвених односа, вођства и руковођења. Капацитет се
може описати и као способност. Процјена капацитета је израз за процес којим се
капацитет групе разматра у односу на жељене циљеве, те се ради даљих активности
утврђују недостаци у капацитетима.
Развој капацитета (Capacity Development) Процес којим се људи, организације и друштво системски потичу и развијају своје
капацитете током времена да би се постигли друштвени и економски циљеви,
укључујући и унапређење знања, вјештина, система и институција.
Напомена: Развој капацитета је концепт који превазилази појам изградње капацитета и
обухвата све аспекте успостављања и одржавања раста капацитета током времена.
Укључује учење и различите врсте обучавања, али и континуиране напоре на развоју
институција, политичку свијест, финансијска средства, технолошке системе и шире
друштвено и културно окружење.
Климатске промјеne (Climate Changes) (а) Међувладин панел о климатским промјенама (енгл. IPCC) дефинише климатске
промјене као „промјене у стању климе које могу да се утврде (нпр. помоћу
статистичких тестова) на основу промјена средњих вриједности и/или промјенљивости
њених особина, а које трају дуже вријеме, обично деценију или дуже. Климатске
промјене могу да буду посљедица природних унутрашњих процеса или спољних
утицаја, односно постојаних антропогених промјена у саставу атмосфере или у
коришћењу земљишта”.
(б) Оквирна конвенција Уједињених нација о климатским промјенама (енгл. UNFCCC)
дефинише климатске промјене као „промјену климе која се приписује директно или
индиректно људској активности која мијења састав глобалне атмосфере и која је, уз
природне климатске варијабилности, забиљежена током упоредивих временских
периода”.
Напомена: За потребе смањења ризика од катастрофа било која од ових дефиниција
може да буде погодна, зависно од појединачног контекста. Дефиниција UNFCCC-а је
више ограничена јер не обухвата климатске промјене које могу да се припишу
природним узроцима. Дефиниција IPCC-a може да се парафразира за потребе
свакодневног, уобичајеног говора као „промјена климе која траје деценију или дуже, а
која произлази из природних узрока или људских активности”.
Планови за непредвиђене околности (Contingency Planning) Процес управљања који анализира специфичне потенцијалне догађаје или ситуације
које би могле да угрозе друштво или животну средину и унапријед утврђује рјешења да
би се омогућили правовремени, ефикасни и примјерени одговори на такве догађаје и
ситуације.
Напомена: Планирање за непредвиђене околности резултује организованим и
координираним активностима с јасно утврђеним институционалним улогама и
ресурсима, информационим процесима и оперативним рјешењима за специфичне
актере, онда кад је то потребно. Засновано на сценаријима могућих ванредних или
хитних услова или катастрофа, ово планирање омогућује кључним актерима да
предвиде, очекују и ријеше проблеме који могу да се појаве током кризе. Планирање за
непредвиђене околности је важан дио укупне спремности. Планови се морају редовно
ажурирати и увјежбавати.
Капацитет борбе (Coping Capacity) Способност људи, организација и система да се коришћењем доступних вјештина и
ресурса суоче с неповољним условима, ванредним ситуацијама или катастрофама и
управљају њима.
Напомена: Капацитет борбе захтијева непрекидно праћење, ресурсе и добро
управљање, како у уобичајеним околностима, тако и за вријеме кризе или неповољних
услова. Капацитети борбе доприносе смањењу ризика од катастрофа.
Корективно управљање ризицима од катастрофа* (Corrective
Disaster Risk Management) Руководеће активности које се баве исправљањем или смањењем ризика од катастрофа
које су већ присутне и циљ им је да то и остваре.
Напомена: Циљ овог концепта је разликовање ризика који су већ присутни, а којима је
сада потребно управљати и смањивати их, те потенцијалних ризика који би могли да се
развију у будућности уколико не постоји политика за смањење ризика. Види и
„управљање будућим ризицима”.
Објекти од критичне важности (Critical Facilities) Примарно физичке структуре, технички објекти и системи који су социјално,
економски или оперативно неопходни за функционисање друштва или заједнице, како
у уобичајеним условима, тако и у екстремним околностима ванредне (хитне) ситуације.
Напомена: Објекти од критичне важности су елементи инфраструктуре који подржавају
основне службе у друштву, а укључују, на примјер, транспортне системе, ваздушне и
морске луке, струју, воду и комуникационе системе, болнице и здравствене установе, те
ватрогасне и полицијске центре и службе јавне управе.
Катастрофа (Catastrophy) Озбиљан поремећај у функционисању заједнице или друштва који укључује шире
људске, материјалне, економске и еколошке губитке и утицаје, а надилази способност
погођене заједнице или друштва да се против њега бори коришћењем властитих
ресурса.
Напомена: Катастрофе се често описују као резултат комбинације: изложености
опасности, присутних услова рањивости и недовољног капацитета или мјера за
смањење или суочавање с потенцијалним негативним посљедицама. Утицаји
катастрофа могу да укључују губитак живота, повреде, болести и остале негативне
утицаје на људску, физичку, менталну и друштвену добробит, заједно с оштећењем
имовине, уништавањем средстава, губитком служби, социјалним и економским
поремећајима и деградацијом животне средине.
Ризик од катастрофа (Disaster Risk) Потенцијални губици у катастрофама, у смислу људских живота, здравственог стања,
егзистенције, имовине и услуга, који могу да се појаве у одређеној заједници или
друштву током одређеног будућег периода.
Напомена: Дефиниција ризика од катастрофа одражава концепт катастрофа као исхода
континуирано присутних услова ризика. Ризик од катастрофа обухвата различите врсте
потенцијалних губитака које је често тешко квантификовати. Ипак, са знањем о
доминантним опасностима и обрасцима популационог и социоекономског развоја,
ризици од катастрофа могу да се процијене и мапирају, барем у ширем смислу.
Управљање ризицима од катастрофа (Disaster Risk Management) Систематски процес коришћења управних директива, организација и оперативних
вјештина и капацитета за спровођење стратегија, политика и унапређених капацитета за
суочавање да би се смањили штетни утицаји опасности и могућност појаве катастрофе.
Напомена: Овај израз је шира верзија општијег појма „управљања ризиком” за
рјешавање специфичних питања ризика од катастрофа. Управљање ризицима од
катастрофа настоји да избјегне, смањи или пренесе штетне утицаје опасности кроз
активности и мјере за спречавање, ублажавање и спремност.
Смањење ризика од катастрофа (Disaster Risk Reduction) Појам и пракса смањења ризика од катастрофа кроз системске напоре да се анализирају
узрочни фактори катастрофа те да се њима управља, укључујући смањену изложеност
опасностима, смањену рањивост људи и имовине, разумно управљање земљиштем и
животном средином, те побољшану спремност на штетне догађаје.
Напомена: Свеобухватни приступ смањењу ризика од катастрофа наведен је у Хјого
оквиру за дјеловање, који је УН усвојио 2005. године, а чији је очекивани исход
„значајно смањење губитака од катастрофа у животима и друштвеним, економским и
еколошким ресурсима заједнице и државе”. Систем Међународне стратегије за
смањење ризика од катастрофа (енгл. ISDR) обезбјеђује инструмент за сарадњу међу
владама, организацијама и актерима цивилног друштва и помаже у спровођењу Оквира.
Иако се понекад користи израз „смањење катастрофа”, потребно је споменути да појам
„смањење ризика од катастрофа” пружа бољу препознатљивост континуиране природе
ризика од катастрофа и трајни потенцијал за смањење тих ризика.
План за смањење ризика од катастрофа* (Disaster Risk Reduction
Plan) Документ који припрема власт, сектор, организација или предузеће и који наводи
опште и специфичне циљеве за смањење ризика од катастрофа заједно са сродним
радњама потребним за остварење тих циљева.
Напомена: Планови за смањење ризика од катастрофа требали би да се ослањају на
Хјого оквир, те би их требало разматрати и координирати у оквиру релевантних
развојних планова, расподјеле ресурса и програмских активности. Планови на
националном нивоу треба да буду специфични за сваки ниво управне надлежности и
прилагођени различитим друштвеним и географским условима. У плану треба да буде
наведен временски оквир и одговорности за спровођење, као и извори финансирања.
Гдје је то могуће, урадити повезнице с плановима прилагођавања климатским
промјенама.
Систем раног упозоравања (Early Warning System) Скуп капацитета потребних за израду и достављање правовремене и смислене
информације упозорења како би се омогућило појединцима, заједницама и
организацијама којима пријети опасност да се припреме и да поступе на одговарајући
начин и у одговарајуће вријеме како би се смањила могућност штете или губитака.
Напомена: Ова дефиниција обухвата низ фактора потребних за постизање ефикасних
одговора на упозорења. Систем раног упозоравања који је усмјерен на људе обухвата
четири кључна елемента: знање о ризицима, праћење, анализу и прогнозирање
опасности, комуникацију и дистрибуцију обавијести и упозорења, те локалне
могућности одговора на примљена упозорења. Такође се користи израз „end-to-end”,
односно потпун систем упозоравања како би се нагласило да систем упозоравања треба
да обухвати све кораке од откривања опасности до одговора заједнице.
Услуге екосистема (Ecosystem Service) Предности које људи и заједнице добијају од екосистема.
Напомена: Ова дефиниција се ослања на Миленијумску процјену екосистема.
Предности које екосистеми могу да пруже укључују „регулационе услуге”, као што су
регулисање поплава, суша, пропадања земљишта и болести, заједно с „услугама
пружања”, као што су храна и вода, „пратећим услугама”, као што су формирање тла и
кружење нутријената, те „услугама културе” попут спортских, духовних, вјерских и
других нематеријалних користи. Интегрисано управљање земљом, водом и живим
ресурсима које промовише очување и одрживо коришћење пружа основу за одржавање
услуга екосистема, укључујући и оне које доприносе смањењу ризика од катастрофа.
Феномен Ел Нињо/Јужна осцилација (El Niῆo Southern Oscillation
Phenomenon) Сложена интеракција тропског Пацифика и глобалне атмосфере која резултује
нередовним епизодама промијењених образаца океана и времена у многим дијеловима
свијета, често са значајним утицајима током више мјесеци, као што су измијењена
морска станишта, промјене у падавинама, поплавама, сушама, олујама и промјене у
њиховим обрасцима.
Напомена: Ел Нињо, дио феномена Ел Нињо ‒ Јужне осцилације (енгл. ENSO), односи
се на значајније натпросјечне температуре океана које се јављају уз обале Еквадора,
Перуа и сјеверног Чилеа и дуж источног екваторијалног Тихог океана, док се дио под
називом Ла Ниња односи на супротне околности, односно температуре океана значајно
испод просјека. Јужна осцилација се односи на пратеће промјене у глобалним узорцима
притиска ваздуха које су повезане с промијењеним временским обрасцима
забиљеженим у различитим дијеловима свијета.
Управљање ванредним ситуацијама (Emergency Management) Организација и управљање ресурсима и одговорностима за рјешавање свих аспеката
ванредних ситуација, првенствено спремности, одговора и иницијалних корака у
опоравку.
Напомена: Криза или ванредна ситуација јесте опасно стање које захтијева хитну
акцију. Ефикасна хитна акција може да помогне у спречавању ескалације догађаја у
катастрофу. Управљање ванредним ситуацијама укључује планове и институционална
уређења за укључивање и усмјеравање напора власти, невладиних актера, добровољних
и приватних агенција на свеобухватни и координирани начин у одговор на цијели
спектар хитних потреба. Умјесто термина „управљање ванредним ситуацијама“
понекад се користи израз „управљање катастрофама”.
Хитне службе (Emergeny Services) Скуп специјализованих агенција које имају одређене одговорности и циљеве у служењу
и заштити људи и имовине у ванредним ситуацијама.
Напомена: Хитне службе обухватају агенције као што су органи цивилне заштите,
полиција, ватрогасци, хитна помоћ и хитне медицинске службе, Црвени крст и Црвени
полумјесец, као и специјализоване хитне јединице организација за снабдијевање
електричном енергијом, транспорт, комуникације и друге сродне услуге.
Деградација животне средине(Environmental Degradation) Смањење капацитета животне средине да испуни социјалне и еколошке циљеве и
потребе.
Напомена: Деградација животне средине може да промијени учесталост и интензитет
природних хазарда и да повећа рањивост заједница. Врсте деградације усљед дјеловања
људског фактора су различите и обухватају злоупотребу земљишта, ерозију и губитак
тла, претварање тла у пустињу, пожаре, губитак биоразноликости, крчење шума,
уништење шума мангрова, загађење земље, воде и ваздуха, климатске промјене, пораст
нивоа мора и нестанак озона.
Процјена утицаја на животну средину (Environmental Impact
Assessment) Процес којим се процјењују посљедице предложеног пројекта или програма на
животну средину, који представља саставни дио процеса планирања и одлучивања ради
ограничавања или смањења штетних утицаја пројекта или програма.
Напомена: Процјена утицаја на животну средину је инструмент политика који
обезбјеђује доказе и анализе утицаја активности на животну средину од фазе идеје до
одлучивања. Има широку примјену у националним процесима програмирања и
одобравања пројеката и за међународне пројекте развојне помоћи. Процјене утицаја на
животну средину треба да садрже детаљне процјене ризика и да пруже алтернативе,
рјешења или могућности за рјешавање уочених проблема.
Изложеност (Exposure) Људи, имовина, системи или други елементи присутни у зонама хазарда који тиме
подлијежу потенцијалним губицима.
Напомена: Мјере изложености могу да укључују одређени број особа или врсту
средстава у датом подручју. Оне се могу комбиновати с рањивошћу елемената
изложених било којој одређеној опасности да би се процијенили квантитативни ризици
повезани с одређеном опасношћу на подручју од интереса.
Опсежни ризик* (Extensive Risk) Широко распрострањени ризик повезан с изложеношћу популације на различитим
локацијама поновљеним или сталним условима хазарда, ниског или умјереног
интензитета, често изразито локализоване природе, што може да доведе до негативних
кумулативних утицаја катастрофа.
Напомена: Опсежни ризик је углавном карактеристика руралних подручја и урбаних
рубних дијелова, гдје су заједнице изложене понављаним локализованим поплавама,
клизиштима, олујном невремену или суши и рањиве су на такве појаве. Опсежни ризик
често је повезан са сиромаштвом, урбанизацијом и уништавањем животне средине.
Види такође израз „интензивни ризик”.
Прогноза (Forecast) Дефинитивна потврда или статистичка процјена вјероватности настанка будућег
догађаја или услова за одређено подручје.
Напомена: У метеорологији се прогноза односи на будуће стање, а упозорење се
односи на потенцијално опасна будућа стања.
Геолошка опасност (Geological Risk) Геолошки процес или појава која може да доведе до губитка живота, повреда или
других утицаја на здравље, оштећења имовине, губитка егзистенције и служби,
социјалних и економских поремећаја или оштећења животне средине.
Напомена: Геолошке опасности обухватају унутрашње процесе у тлу, као што су
потреси, вулканске активности и емисије, те сродне геофизичке процесе као што су
масовна помјерања, клизишта, одрони, урушавање, те кретање муља или отпада.
Хидрометеоролошки фактори битно доприносе некима од тих процеса. Цунамије је
тешко категоризовати, јер, иако их покрећу подморски потреси и други геолошки
догађаји, они су у суштини океански процес који се манифестује као обална опасност
узрокована водом.
Гасови стаклене баште (Green Houses Gasses) Гасовити састојци атмосфере, и природни и антропогени, који упијају и емитују
зрачење топлотног инфрацрвеног зрачења које емитује Земљина површина, сама
атмосфера и облаци.
Напомена: Ово је дефиниција Међувладиног панела о климатским промјенама (енгл.
IPCC). Главни гасови стаклене баште (енгл. GHG) су водена пара, угљен-диоксид,
азотни оксид, метан и озон.
Опасност (Hazard) Опасна појава, твари, људска активност или стање које може да доведе до губитка
живота, повреда или других утицаја на здравље, материјалне штете, губитка
егзистенције и услуга, социјалних и економских поремећаја или оштећења животне
средине.
Напомена: Опасности од интереса за смањење ризика од катастрофа наведене су у
фусноти 3. Хјого оквира за дјеловање као „...опасности природног поријекла и сродне
еколошке и технолошке опасности и ризици”. Такве опасности произлазе из
различитих геолошких, метеоролошких, хидролошких, океанских, биолошких и
технолошких извора, уз њихово могуће комбиновано дјеловање. У техничким
окружењима опасности су описане квантитативно на основу вјероватне учесталости
појављивања различитих интензитета за различита подручја, као што је утврђено на
основу историјских података или научне анализе.
Види друге изразе из Терминологије везане за опасност, као што су биолошка
опасност, геолошка опасност, хидрометеоролошка опасност, природна опасност,
друштвено-природна опасност, технолошка опасност.
Хидрометеоролошка опасност (Hydrometeorogical Hazard) Процес или појава атмосферске, хидролошке и океанографске природе која може да
доведе до губитка живота, повреда или других утицаја на здравље, материјалне штете,
губитка егзистенције и услуга, социјалних и економских поремећаја или оштећења
животне средине.
Напомена: Хидрометеоролошке опасности су тропски циклони (такође познати као
тајфуни и урагани), олује, туче, торнада, мећаве, обилне сњежне падавине, лавине,
обални олујни удари, поплаве, укључујући бујичне поплаве, суше, топлинске таласе и
хладноћу. Хидрометеоролошки услови такође могу да утичу на друге опасности, као
што су клизишта, пожари, најезде инсеката, епидемије, те транспорт и расипање
отровних твари и материјала из вулканске ерупције.
Интензиван ризик* (Intensive Risk) Ризик повезан с изложеношћу велике концентрације људи и привредних активности
догађајима интензивног хазарда, који могу да доведу до потенцијално катастрофалних
утицаја несреће уз високу смртност и губитак имовине.
Напомена: Интензиван ризик је углавном карактеристика великих градова или густо
насељених подручја која не само да су изложена интензивним опасностима као што су
јаки потреси, активни вулкани, обилне поплаве, цунамији, или велике олује, већ такође
имају и висок степен рањивости на те опасности. Види такође „распрострањени ризик”.
Планирање коришћења земљишта (Land-use Planning) Процес који спроводе органи јавне управе ради утврђивања, процјене и одлучивања о
различитим опцијама намјене земљишта, укључујући и разматрање дугорочних
економских, социјалних и еколошких циљева и импликација за различите заједнице и
интересне групе, те накнадна израда и усвајање планова који описују допуштене или
прихватљиве намјене.
Напомена: Планирање коришћења земљишта даје важан допринос одрживом развоју, а
укључује студије и мапирање, анализу економских, еколошких и података о хазардима,
формулацију алтернативних одлука за коришћење земљишта, те припрему
дугогодишњих планова за различите географске и управне нивое. Планирање
коришћења земљишта може да помогне код ублажавања катастрофа и смањења ризика
спречавањем изградње насеља и кључних постројења у подручјима склоним
опасностима, укључујући и разматрање путних праваца, токова снабдијевања
електричном енергијом и водом, канализације и других кључних инфраструктурних
објеката.
Ублажавање (Mitigation) Смањивање или ограничавање штетних утицаја опасности и катастрофа.
Напомена: Штетни утицаји опасности често не могу да се спријече у потпуности, али
њихова размјера или озбиљности може да се знатно умањи различитим стратегијама и
активностима. Мјере ублажавања обухватају инжињерске технике и градњу отпорну на
опасности, као и унапређење политика заштите животне средине и свијести јавности.
Треба споменути да се „ублажавање” у политици климатских промјена дефинише
другачије, имајући у виду да је то и израз коришћен за смањење емисије гасова
стаклене баште који узрокују климатске промјене.
Државна платформа за смањење ризика од катастрофа (National
Platfrom for Disaster Risk Reduction) Генерички појам за националне механизме за координацију и усмјеравање политика за
смањење ризика од катастрофа које су мултисекторске и интердисциплинарне по својој
природи, уз учешће јавног, приватног и невладиног сектора у ангажману који укључује
све заинтересоване субјекте унутар земље.
Напомена: Ова дефиниција произлази из фусноте 10. Хјого оквира за дјеловање.
Смањење ризика од катастрофа захтијева знање, способности и допринос широког
распона сектора и организација, укључујући агенције Уједињених нација присутне на
националном нивоу. Катастрофе директно или неиндиректно погађају већину сектора, а
многи имају специфичне одговорности на које утичу ризици од катастрофа.
Националне платформе обезбјеђују средства за јачање националне акције за смањење
ризика од катастрофа, те представљају национални механизам за Међународну
стратегију за смањење ризика од катастрофа.
Природна опасност (Natural Hazard) Природни процес или појава која може да доведе до губитка живота, повреда или
других утицаја на здравље, материјалне штете, губитка егзистенције и услуга,
социјалних и економских поремећаја или оштећења животне средине.
Напомена: Природне опасности су подскуп свих опасности. Израз се користи за
описивање стварних опасности, као и латентних стања опасности која могу да прерасту
у будуће догађаје. Природне опасности карактеризује њихова величина или интензитет,
брзина настанка, трајање и подручје обухвата. На примјер, потреси су кратког трајања
и обично утичу на релативно мало подручје, а суша се споро јавља и нестаје, а често
утиче на велике регије. У неким случајевима хазарди могу да се истовремено јаве,
попут поплава узрокованих ураганом или цунамија насталог усљед потреса.
Спремност (Preparedness) Знања и способности које су развиле власти, професионалне организације за одговор и
опоравак, заједнице и појединци да би могли ефикасно да предвиде, одговоре и опораве
се од утицаја вјероватне, непосредне или садашње опасности или услова.
Напомена: Активности на развијању спремности спроводе се у контексту управљања
ризицима од катастрофа и циљ им је да изграде капацитете потребне за ефикасно
управљање свим врстама опасности и постизање преласка с фазе одговора на одрживи
опоравак. Припремљеност се заснива на анализи ризика од катастрофа и добрих
повезница са системима раног упозоравања, а обухвата активности попут планирања
непредвиђених ситуација, складиштења опреме и помагала, разраде рјешења за
координацију, евакуацију и информисање јавности, те одговарајућих обуке и вјежби на
терену. Активности морају да буду подржане формалним институционалним,
законским и буџетским могућностима. Сродан појам „ приправност” описује
способност да се брзо и на одговарајући начин одговори онда када је то потребно.
Превенција (Prevention) Безрезервно избјегавање негативних утицаја опасности и катастрофа.
Напомена: Превенција (односно спречавање катастрофа) изражава концепт и намјеру
да се у потпуности избјегну потенцијални негативни утицаји кроз спровођење
активности унапријед. Примјери тога су бране или насипи који елиминишу ризике од
поплава, прописи за намјену земљишта који не допуштају никаква насељавања у
високоризичним зонама, те сеизмички и инжињерски дизајн који обезбјеђује опстанак
и функцију критичних објеката у случају евентуалног потреса. Врло често није могуће
потпуно избјегавање губитака, те задатак постаје активност ублажавања. Једним
дијелом и из наведеног разлога, изрази превенција и ублажавање се понекад користе
као синоними у свакодневном говору.
Управљање потенцијалним ризицима од катастрофа* (Prospective
Disaster Risk Management) Активности управљања које се баве избјегавањем развоја нових или повећаних ризика
од катастрофа и циљ им је да то и остваре.
Напомена: Овај концепт се фокусира на бављење ризицима који могу да се појаве у
будућности, у случају изостанка политика смањења од ризика, а не ризицима који су
већ присутни и којима може да се управља и који могу да се смање у садашњем
тренутку. Види такође израз „корективно управљање ризицима од катастрофа“.
Свијест јавности (Public Awareness) Обим заједничког знања о ризицима од катастрофа, факторима који доводе до
катастрофе и активностима које могу да се спроводе појединачно и групно ради
смањења изложености и рањивости на опасности.
Напомена: Свијест јавности је кључни фактор у ефикасном смањењу ризика од
катастрофа. Свијест се развија, на примјер, кроз дистрибуцију информација путем
медија и едукативних канала, успостављањем информативних центара, мрежа и
активности у заједници у којима учествује више актера, те заговарањем које спроводе
високи јавни дужносници и лидери у заједници.
Опоравак (Recovery) Обнова и унапређење, по потреби, објеката, егзистенције и услова живљења у
заједницама погођеним катастрофом, укључујући и напоре на смањењу фактора ризика
од катастрофа.
Напомена: Задатак опоравка путем санације и обнове почиње убрзо након завршетка
фазе ванредне ситуације, а треба да се заснива на већ постојећим стратегијама и
политикама које обезбјеђују јасне институционалне одговорности за активности на
опоравку и омогућавају учешће јавности. Програми опоравка, заједно с већом свијести
јавности и ангажманом након катастрофе, пружају вриједну прилику за израду и
спровођење мјера за смањење ризика од катастрофа и примјену принципа унапријеђене
поновне изградње (енгл. Build Back Better).
Резидуални ризик (Residual Risk) Ризик који остаје у облику којим не може да се управља, чак и када постоје ефикасне
мјере за смањење ризика од катастрофа, а за који је потребно одржавати капацитете за
хитни одговор и опоравак.
Напомена: Присуство резидуалног ризика подразумијева сталну потребу за развојем и
подршком ефикасних капацитета хитних служби за ванредне ситуације, приправност,
одговор и опоравак, заједно с друштвеним и економским политикама попут
безбједносних мрежа и механизама за пренос ризика.
Отпорност (Resilience) Способност система, заједнице или друштва изложеног опасностима да се одупре,
апсорбује, одговори на посљедице опасности на благовремен и ефикасан начин и
опорави се од њих, укључујући очување и обнову својих битних основних структура и
функција.
Напомена: Отпорност подразумијева способност „опоравка” или „повратка” након
удара. Отпорност заједнице у односу на потенцијалне опасности одређена је степеном
до ког заједница има потребне ресурсе и колико је способна самостално да се
организује прије и током периода потребе.
Одговор (Response) Пружање услуга у ванредним околностима и помоћ јавности током или непосредно
након катастрофе да би се спасили животи, смањили негативни утицаји на здравље,
обезбиједила јавна сигурност и задовољиле основне егзистенцијалне потребе погођеног
становништва.
Напомена: Одговор на катастрофу највећим дијелом је усмјерен на непосредне и
краткорочне потребе и понекад се назива „помоћ при несрећама”. Фаза одговора и
накнадна фаза опоравка нису јасно разграничене. Неке активности код одговора, попут
обезбјеђења привременог смјештаја и водоснабдијевања, могу да се продуже и на фазу
опоравка.
Накнадно ојачавање/прилагођавање објеката (Retrofitting) Оснаживање или надоградња постојећих објеката да би били отпорнији на штетна
дејства опасности.
Напомена: Прилагођавање објеката захтијева разматрање нацрта и функција структуре,
удара које структура може да претрпи усљед посебних опасности или сценарија
опасности, те практичности и трошкова различитих могућности прилагођавања
објеката. Примјери прилагођавања објеката су учвршћивање зидова, ојачање стубова,
додатак челичних веза између зидова и кровова, постављање ролетни на прозорима, као
и унапређење заштите важних објеката и опреме.
Ризик (Risk) Комбинација вјероватности неког догађаја и његових негативних посљедица.
Напомена: Ова дефиниција пажљиво слиједи дефиницију ISO/IEC Водича 73. Израз
„ризик” има двије различите конотације. Наиме, у популарној употреби нагласак је
обично на концепту прилике или могућности, попут „ризика од несрећа”, док се у
техничким окружењима нагласак обично ставља на посљедице, у смислу
„потенцијалних губитака” за неки одређени узрок, мјесто и вријеме. Може да се
примијети да не дијеле сви исте ставове о значају и узроцима различитих ризика.
Види остале изразе везане за ризик из Терминологије, као што су прихватљиви ризик,
корективно управљање ризицима од катастрофа, ризик од катастрофа, управљање
ризицима од катастрофа, смањење ризика од катастрофа, планови за смањење
ризика од катастрофа, опсежан ризик, интензивни ризик, управљање потенцијалним
ризицима од катастрофа, резидуални ризик, процјена ризика, управљање ризицима,
пренос ризика.
Процјена ризика (Risk Assessment) Методологија за одређивање природе и обима ризика кроз анализу потенцијалних
опасности и оцјену постојећих услова рањивости који би заједно могли да нанесу штету
изложеним особама, имовини, услугама, животним условима и животној средини од
које становништво зависи.
Напомена: Процјена ризика (и с тим у вези мапирање ризика) обухвата: преглед
техничких карактеристика опасности, попут њихове локације, интензитета, учесталости
и вјероватноће, потом анализу изложености и рањивости укључујући физичке,
социјалне, здравствене, економске и еколошке димензије, те процјену ефикасности
превладавајућих и алтернативних капацитета за суочавање у погледу вјероватних
сценарија ризика. Овај низ активности понекад се назива и процесом анализе ризика.
Управљање ризицима (Risk Management) Системски приступ и пракса управљања несигурношћу да би се смањила потенцијална
штета и губици.
Напомена: Управљање ризицима обухвата процјену ризика и анализу, те спровођење
стратегија и конкретних активности за контролу, смањење и пренос ризика.
Организације га практикују у значајној мјери да би се смањио ризик код одлучивања о
инвестицијама и рјешавали оперативни ризици попут прекида у пословању,
немогућности производног процеса, оштећења животне средине, социјалних утицаја и
штете од пожара и елементарних непогода. Управљање ризицима је основни проблем
за секторе попут водоснабдијевања, енергетике и пољопривреде чија је производна
дјелатност директно погођена екстремним временским и климатским условима.
Пренос ризика (Risk Transfer) Процес формалног или неформалног пребацивања финансијских посљедица
појединачних ризика с једне стране на другу, при чему домаћинства, заједнице,
предузећа или органи власти прибављају ресурсе од друге стране, након што дође до
катастрофе, у замјену за текућа или компензациона друштвена или финансијска давања
за ту другу страну.
Напомена: Осигурање је добро познати облик преноса ризика, гдје се покривеност од
ризика прибавља од осигуравајућег друштва у замјену за плаћање премије
осигуравајућем друштву. Пренос ризика може да се појави у неформалном облику у
оквиру породице и мрежа заједнице гдје постоји реципроцитет код очекивања у
узајамној помоћи путем поклона или кредита, али и у формалном облику гдје власти,
осигуравајућа друштва, мултилатералне банке и други значајни субјекти који носе
ризике успостављају механизме да би се носили с губицима усљед дешавања великих
размјера. Такви механизми подједнако укључују осигурање и уговоре о реосигурању,
обвезнице у случају катастрофа, кредитне линије за непланиране околности и средства
резерве, гдје су трошкови покривени премијама, доприносима инвеститора, каматним
стопама и ранијим уштедама.
Друштвено-природна опасност* (Socio-natural Hazard) Феномен, односно појава, све присутније појаве одређених геофизичких и
хидрометеоролошких опасности, као што су клизишта, поплаве, слијегање земљишта и
суше, које произлазе из интеракције природних опасности с претјераним
искоришћавањем или деградацијом земљишта и ресурса животне средине.
Напомена: Овај израз се користи за околности у којима људска активност повећава
појаву одређених опасности изван њихове природне вјероватноће. Докази упућују на
све већи терет од катастрофа усљед таквих опасности. Друштвено-природне опасности
могу да се смање и избјегну одговарајућим управљањем земљишним и еколошким
ресурсима.
Структуралне и неструктуралне мјере (Structural and Non-
structural Measures) Структуралне мјере: Сва физичка градња ради смањења или избјегавања могућих
утицаја опасности или примјена грађевинских техника за постизање отпорности на
опасност и отпорност структуре или система.
Неструктуралне мјере: Свака мјера која не укључује физичку конструкцију, а користи
знање, праксу или споразум за смањење ризика и утицаја, посебно кроз политике и
законе, подизање свијести јавности, обуку и едукацију.
Напомена: Уобичајене структуралне мјере за смањење ризика од катастрофа су бране,
насипи за одбрану од поплава, заштита од океанских таласа, изградња отпорна на
земљотресе и склоништа за евакуацију. Уобичајене неструктуралне мјере укључују
грађевинске прописе, законе о планирању намјене земљишта и њихово спровођење,
истраживање и процјену, изворе информација и програме за јачање свијести јавности.
Потребно је споменути да се у грађевинском и структурном инжењерингу, израз
„структурални” користи у ужем смислу који подразумијева само носиве конструкције,
док се други дијелови, попут зидних облога и унутрашњег уређења називају
неструктуралним.
Одрживи развој (Sustainable Development) Развој који задовољава потребе данашњице без угрожавања способности будућих
генерација да задовоље властите потребе.
Напомена: Дефиницију је сачинила Брунтландова комисија 1987. године. Веома сажета,
дефиниција оставља многа неодговорена питања у смислу значења израза развој и
социјални, економски и еколошки процеси које укључује. Ризик од катастрофа је
повезан с неодрживим елементима развоја попут деградације животне средине, док с
друге стране смањење ризика од катастрофа може да придонесе постизању одрживог
развоја смањењем губитака и унапређењем развојне праксе.
Технолошке опасности (Technological Hazard) Опасност која потиче из техничких или индустријских услова, укључујући и несреће,
опасне процедуре, кварове инфраструктуре или специфичне људске активности које
могу да изазову губитак живота, повреде, болести или друге утицаје на здравље,
оштећења имовине, губитак зараде и услуга, социјалне и економске поремећаје или
штете за животну средину.
Напомена: Примјери технолошких опасности су индустријска загађења, нуклеарно
зрачење, токсични отпад, кварови на бранама, саобраћајне несреће, творничке
експлозије, пожари и излијевање хемикалија. Технолошке опасности такође могу да
настану директно као резултат утицаја природне опасности.
Рањивост (Vulnerability) Карактеристике и околности заједнице, система или имовине које га чине подложним
штетним утицајима опасности.
Напомена: Постоје многи аспекти рањивости, који произлазе из различитих физичких,
социјалних, економских и еколошких фактора. Примјери тих аспеката су лоше
пројектовање и изградња објеката, неадекватна заштита имовине, недостатак јавних
информација и свијести, ограничено службено препознавање ризика и мјера
приправности и небрига за мудро управљање животном средином. Рањивост значајно
варира унутар заједнице и током времена. Овом дефиницијом се рањивост утврђује као
карактеристика елемента од интереса (заједнице, система или имовине) која је
независна од своје изложености. Међутим, у општој употреби, израз се често користи у
ширем смислу да би укључио изложеност елемента.
UNISDR Женева
Тел. :+41 22 917 8908/8907
www.unisdr.org
UNISDR Канцеларија за везу,
Њујорк
UNISDR Африка, Најроби
www.unisdr.org/africa
UNISDR-20-2009-Женева
UNISDR Азија и Пацифик,
Бангкок
www.unisdr.org/asiapacific
UNISDR Сјеверна и Јужна
Америка, Панама
www.eird.org
UNISDR Европа, Женева
www.unisdr.org/europe
UNISDR Западна Азија и
Сјеверна Африка, Каиро
www.unisdr.org/wana