2004-vol3

UDK 167.7:63 YU ISSN: 0354-1320

ZBORNIK NAU^NIH RADOVA

Vol. 10. br. 3 2004.

RADOVI SA XIX SAVETOVANJAUNAPRE\ENJE PROIZVODNJE VO]A I GRO@\A

Beograd

Redakcioni odbor

Sa{a Krstanovi} (Beograd), Mirko Ivanovi} (Beograd), Savo Vu~kovi} (Beograd),

Milan Adamovi} (Beograd), Dragan [kori} (Novi Sad), Tihomir Kasalica (Beograd),

Lazar Avramov (Beograd), Petar Mi{i} (Beograd), Slobodan Milenkovi} (â~ak), @ivorad

Gaji} (Beograd), Vladislav Ognjanov (Novi Sad), Tripo [}epanovi} (Zrenjanin), Zorica

Pajki} (Beograd), Zora Jeli~i} (Beograd).

Izdava~ki savet

Vaso Komneni} (Beograd), Gordan Zec (Beograd), Predrag Jovin (Beograd), Gor-

dana [urlan-Momirovi} (Beograd), Milan Nedi} (Beograd), Radmila Beskorovajni

(Beograd), Slavica ôli} (Beograd), Goran Grubi} (Beograd), @arko Obradovi}

(Beograd), Viliman Koljaji} (Beograd), Slobodan Vukovi} (Beograd), Janja Kuzevski

(Beograd).

Glavni i odgovorni urednik

Vaso Komneni}

Urednici

Slavica ôli}

Sneàna Milosavljevi}

Uredni{tvo i administracija

11213 Beograd, Padinska Skela

Tel: 011/8871-175, 8871-174, Fax: 8871-125

E-mail: [email protected], [email protected]

www.agroekonomik.co.yu

Priprema: GRID Studio, Beograd

[tampa: Grafiprof, Beograd

Tira`: 200 primeraka

Ovaj Zbornik Nau~nih radova XIX Savetovanja unapre|enje proizvodnje vo}a i gro`|a,

{tampan je uz finansijsku pomo} Ministarstva nauke i za{tite ìvotne sredine Republike

Srbije.

Sadràj

D. @uni}, S. Matija{evi}, R. Kojovi}ELEMENTI RODNOSTI I KVALITETA GRO@\A SORTI NAMENJENIHPROIZVODNJI VRHUNSKIH BELIH VINAU JAGODINSKOM VINOGORJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

\. Papri}, I. Kuljan~i}, Mira Medi}ISPITIVANJE NOVIH SORTI VINOVE LOZE NA KARLOVA^KOM UZGOJNOM OBLIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

V. OgnjanovSAVREMENI TRENDOVI U PROIZVODNJI BRESKVE U EVROPI SA OSVRTOM NA SITUACIJU U NA[OJ ZEMLJI . . . . . . . . . . . 19

M. Mitrovi}, M. Nikoli}LETNJI HIBRID KRU[KE - IV/45 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

D. \urovi}UTICAJ TEMPERATURE NA ULAZAK SORTI KAJSIJE U PERIOD VEGETACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Jasminka Milivojevi}FIZIOLOGIJA CVETANJA I OPLODNJE SORTI JAGODE (Fragaria ananassa Duch.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

M. Raki}evi}, M. Mitrovi}, M. Blagojevi}, @aklina Karaklaji}-Staji}UTICAJ RAZNIH DOZA MINERALNOG \UBRIVA NA PRINOS I KRU-PNO]U PLODA NEKIH SORTI [LJIVA U GUSTOJ SADNJI . . . . . . . . . . . 47

Ivana Stani}, \ur|ina Ruì}, S. Milenkovi} RAZMNO@AVANJE VISOKO@BUNASTE BOROVNICE CV BERKELEY ZELENIM REZNICAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

\ur|ina Ruì}, Tatjana Lazi}, Milena Kuzmanovi}RAZMNO@AVANJE SLABO BUJNE PODLOGE ZA KRU[KU, PYRODWARF (Pyrus communis L.) MIKROPROPAGACIJOM IN VITRO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

Sneàna Milosavljevi}, G. Zec, Slavica ôli}, D. Marinkovi}PROIZVODNJA ZDRAVOG SADNOG MATERIJALA JAGODE - MIKRO-PROPAGACIJA IN VITRO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

S. Stamenkovi}, S. Milenkovi}ZNAÂJ FEROMONSKIH KLOPKI U PROGNOZI I SUZBIJANJU BRESKVINOG SMOTAVCA Cydia molesta Busch.(Lepidoptera, Tortricidae) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

UDK: 634.852Originalni nau~ni rad

ELEMENTI RODNOSTI I KVALITETA GRO@\A SORTINAMENJENIH PROIZVODNJI VRHUNSKIH BELIH VINA

U JAGODINSKOM VINOGORJU

D. @uni}, S. Matija{evi}, R. Kojovi}*

Izvod: U na{em poznatom vinogorju u kome se gaje prete`no sorte za obojena vi-na postoje vrlo povoljni uslovi za uzgoj belih vinskih sorti. Sorte Burgundac beli, Rizlingrajnski, Kladovska bela i Godominka u konkretnim uslovima ispoljavaju zavidne prino-se i kvalitet gro`|a.

Klju~ne re~i: bele vinske sorte, jagodinsko vinogorje, prinos gro`|a, kvalitet gro-`|a.

Uvod

Jagodinsko vinogorje je od davnina poznato po proizvodnji obojenih vina. Sorteza bela vina u ovom vinogorju zauzimaju relativno male povr{ine, a za to nema nekogposebnog stru~nog opravdanja. Iako je tradicija gajenja sorti za obojena vina duga i bo-gata u ovom vinogorju se po na{em mi{ljenju s obzirom na ekolo{ke uslove uspe{no mo-gu gajiti sorte za bela vina. Poslednjih decenija sortiment belih vinskih sorti namenjenvrhunskim vinima je znatno oboga}en pa smo smatrali izuzetno korisnim da u konkre-tnim uslovima ispitamo pona{anje nekih introdukovanih i relativno novih doma}ih sortiza bela vina.

Materijal i metode rada

Za ova ispitivanja odabran je objekat AD Navip - Jagodinski podrumi u Jago-dini. Po svojoj lokaciji objekat pripada {umadijsko-velikomoravskom vinogradarskomrejonu, jagodinskom podrejonu i vinogorju. Ovo vinogorje sa srednjom godi{njom tem-peraturom vazduha od 11,5oC, 206 dana vegetacionog perioda, sumom aktivnih tempera-tura od 3670oC i srednjom godi{njom koli~inom padavina od 596 mm, ima povoljne uslo-ve za uspevanje sorti gotovo svih epoha sazrevanja. U zasadu je zemlji{te tipa gajnja~esa ne{to ve}im sadr`ajem gline.

5

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) 5-10

* Dr Dragoljub @uni}, van. prof., mr Sa{a Matija{evi}, asistent, Poljoprivredni fakultet Zemun - Be-ograd, mr Radisav Kojovi}, asistent - Agronomski fakultet ^a~ak

Sorte su zasa|ene u kolekcionom zasadu na rastojanju 3,0 x 1,25 m, a formiranaje bilateralna kordunica sa visinom stabla od 1,0 m. Na horizontalnim delovima kordu-nice nalaze se po 2 rodna ~vora u kojima se obavlja me{ovita rezidba. Kod svih sorti jepo rodnom ~voru rezidbom ostavljen po 1 luk od 10 okaca i jedan kondir od 2 okca takoda je optere}enje po ~okotu iznosilo 48 okaca odnosno po 1 m2 13 okaca. Za ova ispiti-vanja kori{}eno je po 10 ujedna~enih ~okota svake sorte.

Kao materijal za ova ispitivanja kori{}eno je gro`|e sorti: Burgundac beli, Rizlingrajnski, Kladovska bela i Godominka.

Za utvr|ivanje elemenata potencijalne rodnosti, prinosa gro`|a i kvaliteta gro`|akori{}ene su standardne ampelografske metode. Ispitivanja su sprovedena u periodu2000. - 2002. godine. U periodu ispitivanja vinograd se nalazio u 18 - 20 godini starosti.

Rezultati istra`ivanja

Ispitivane bele vinske sorte namenjene proizvodnji vrhunskih belih vina ispoljilesu u periodu ispitivanja relativno dobru rodnost (tab. 1. i 2. i graf. 1.).

Tab. 1. Elementi potencijalne rodnosti (prosek 2000 - 2002 godina)

Tab. 2. Ostvareni prinosi gro`|a po ~okotu i jedinici povr{ine

6


Graf. 1. Masa grozda u (g)

U periodu ispitivanja aktiviranje okaca u ispitivanih sorti bilo je u skladu sa o~e-kivanim za vinske sorte. Naime, neaktivirano je ostalo 14 - 21 % okaca {to se moè sma-trati normalnim (Nakalami}, 1981; @uni} i sar. 1994, 1995, 2004).

Najve}i procenat rodnih lastara imala je sorta Rizling rajnski, a najmanji sorta Go-dominka. Apsolutni koeficijenti rodnosti imali su vrednosti od 1,0 (Godominka) do 1,6(Burgundac beli). Oni su bili u granicama vrednosti koje za iste sorte u razli~itim ekolo-{kim uslovima navode brojni autori: Avramov i @uni} (2001); Avramov i sar. (1987); Ga-ri}, (1997); Tadijanovi}, (1983); @uni} i sar. (1995, 2004) i dr.

Relativno veliki broj rodnih lastara i relativno mala prose~na masa grozda uslovi-li su ispoljavanje za sorte namenjene proizvodnji vrhunskih belih vina, zadovoljavaju}eprinose gro`|a. U tom pogledu, sorta Godominka je imala najmanje prose~ne prinosegro`|a 3,60 kg/~okotu - 0,96 kg/m2. Kod nje ispoljeni prinos gro`|a je bio statisti~ki zna-~ajno manji u odnosu na ostale sorte. S obzirom da se radi o sorti koja je najranije sazre-vala te da je ispoljila zavidan kvalitet gro`|a, ispoljeni prinosi gro`|a mogu se smatratidovoljnim. Po prinosima gro`|a prednja~e Rizling rajnski i Kladovska bela koje su uproseku imale prinos od 13 t/ha. Za sortu Burgundac beli koja slovi za slabo prinosnusortu (Cindri} i sar. 1994; Pospi{ilova, 1981; Boìnovi}, 1996), moè se re}i da je u kon-kretnim uslovima dala vrlo dobre prinose od oko 11,8 t / ha.

Kvalitet gro`|a ispitivanih sorti je u konkretnim uslovima bio vrlo dobar. Naime,prose~ni sadràj {e}era u {iri imao je vrednosti od 20,9 % (Rizling rajnski) do 26,1 %(Godominka). Izme|u Godominke i ostalih ispitivanih sorti ispoljene su razlike koje sustatisti~ki potvr|ene kao zna~ajne i vrlo zna~ajne.

U pogledu ispoljenog sadràja ukupnih kiselina u gro`|anom soku razlike nisu bi-le statisti~ki zna~ajne. Sadràj ukupnih kiselina kretao se od 7,1 - 8,0 g/l.

7


Tab. 3. Pokazatelji kvaliteta gro`|a

U celini gledaju}i kvalitet gro`|a svih ispitivanih sorti bio je vrlo dobar pa se spravom moè re}i da su sorte dale odli~nu sirovinu za spravljanje vrhunskih belih vina.

Posebno treba ista}i da je sorta Godominka u konkretnim uslovima dala gro`|eod koga se mogu spravljati i desertna vina.

Zaklju~ak

Na osnovu rezultata ispitivanja rodnosti i kvaliteta gro`|a 4 bele sorte namenjeneproizvodnji vrhunskih belih vina mogu se izvesti slede}i zaklju~ci:

Jagodinsko vinogorje pruà uslove za uspe{no gajenje belih vinskih sorti poputBurgundca belog, Rizlinga rajnskog, Kladovske bele i Godominke.

Srednji prinos gro`|a (9,6 t/ha) i visok sadràj {e}era u {iri (26,1 %) odlika sudoma}e sorte Godominka.

Visok prinos gro`|a (13 t/ha) i srednji sadràj {e}era u {iri (20,9 % i 21,7 %) ka-rakteristi~an je za sorte Rizling rajnski i Kladovska bela.

Sorta Burgundac beli odlikuje se stabilnim prinosom i kvalitetom gro`|a. Posebno treba ista}i da dve doma}e sorte Kladovska bela i Godominka po ka-

rakteristikama ~ak i nadma{uju standardne introdukovane sorte. U pogledu kva-liteta gro`|a posebno se isti~e sorta Godominka, koju po na{em mi{ljenju trebamasovnije {iriti u konkretnim i sli~nim agroekolo{kim uslovima.

8


Literatura

1. Avramov, L.; @uni}, D.; Kafe|oli, A.; Krasni}i, A. (1987): Prilog iznala`enjunajpogodnijeg uzgojnog oblika za sortu Rizling italijanski u suvore~kom vino-gorju. Savremena poljoprivreda 9 - 10. Novi Sad.

2. Avramov, L.; @uni}, D. (2001): Posebno vinogradarstvo. Megraf. Beograd.3. Bo`inovi}, Z. (1996): Ampelografija. Akademik. Skoplje.4. Cindri}, P.; Kora}, N.; Kova~, V. (1994): Sorte vinove loze. Prometej. Novi

Sad.5. Gari}, M. (1997): Uticaj uzgojnog oblika i na~ina rezidbe na rastenje prinos i

kvalitet gro`|a sorti Rizling italijanski i Smederevka. Doktorska disertacija.Beograd.

6. Nakalami}, A. (1981): Varijabilnost rodnosti nekih sorti vinove loze u zavisno-sti od ekonomskih uslova i na~ina gajenja. Doktorska disertacija. Beograd.

7. Pospi{ilova D. (1981): Ampelografija ^SSR. Bratislava.8. Tadijanovi}, \. (1983): Oblici ~okota i rezidba sa planiranjem prinosa vinove

loze. Nolit. Beograd.9. @uni}, D.; Avramov, L.; Mladenovi}, K. (1994): Uticaj na~ina rezidbe na zele-

no i optere}enja luka rodnim lastarima na prinos i kvalitet gro`|a cv. Rizlingitalijanski. Poljoprivreda 372 - 374, (158 - 164). Beograd.

10. @uni}, D.; Avramov, L.; Mladenovi}, K. (1995): Uticaj razli~itog optere}enjaluka rodnim lastarima na svojstva kultivara Kladovska bela. Poljoprivreda,375 - 378, (239 - 244). Beograd.

11. @uni}, D.; Matija{evi}, S. (2004): Rezidba vinove loze. Poljoprivredni list.Beograd.

9


UDC: 634.852Original scientific paper

ELEMENTS OF YIELD AND GRAPES QUALITY OF VARIETIESFOR THE PRODUCTION OF HIGEST QUALITY WHITE

WINES IN JAGODINA VINEYARD AREA

D. @uni}, S. Matija{evi}, R. Kojovi}*

Summary

In our well - known vineyard area where mostly varieties for coloured wines aregrown also exist good conditions for white wine varieties. Varieties : Pinot blanc, Rie-sling , Kladovska bela (Pinot noir x Prokupac noir) and Godominka (Dimyat - autogamyself polination) in those conditions has shown high yield and quality of grapes.

Key words: white wine varieties, jagodina vineyard area, grape yield, grape qua-lity

10


* Prof. Dragoljub @uni}, Ph. D., Sa{a Matija{evi}, M. Sc., Faculty of Agronomy, Zemun, Radisav Ko-jovi}, M. Sc. Faculty of Agronomy, ^a~ak.

UDK: 634.84 Originalni nau~ni rad

ISPITIVANJE NOVIH SORTI VINOVE LOZE NA KARLOVA^KOM UZGOJNOM OBLIKU

\. Papri}, I. Kuljan~i}, Mira Medi} *

Izvod: Vi{egodi{nja ispitivanja u poljskim uslovima na jednostavnom obliku ~o-kota - Karlova~ki uzgoj, pokazala su njegovu pogodnost za nove sorte i selekcije loze.Od ispitivanih sorti, po svim pokazateljima se izdvaja @upljanka. Sorta Sila ima visok pri-nos i bujnost ~okota, Rizling italijanski klon 54 pokazuje visok sadràj {e}era, a sorta No-va dinka ima samo povi{en sadràj kiselina u gro`|u, dok su ostali pokazatelji najmanji.

Klju~ne re~i: sorta, vinova loza, uzgojni oblik.

Uvod

Proizvodnja gro`|a podrazumeva ostvarenje toliko visokog prinosa, pri ~emu sedobija najbolji kvalitet gro`|a. Ovi elementi ovise pre svega od sorte i lozne podloge, aliisto toliko od tehnologije proizvodnje i uslova sredine.

U tehnolo{kom procesu proizvodnje gro`|a, zna~ajno mesto zauzima uzgojni ob-lik ~okota. Polazi se od toga da se vinogradarska praksa susre}e sa radnom snagom kojaje na vrlo niskom nivou stru~nosti. Takav potencijal stru~nosti zahteva primenu sasvimjednostavnih na~ina gajenja, a da se pri tome ne umanjuje kvantitet i kvalitet prinosa(Cindri} i sar. 1986.).

Polaze}i od problema uzgojnog oblika i ~injenice da se u Institutu stvaraju i se-lekcioni{u nove sorte, iste se ve} duì niz godina gaje upravo na Karlova~kom uzgoju(Papri} i sar. 1998., 2002., 2003., Cindri} i sar. 2000.).

Materijal i metod rada

Istraìvanja obuhvataju devetogodi{nji period (1995. - 2003. god.) punog plodo-no{enja. Ogledni vinograd je na potesu Bocka u Sr. Karlovcima, zasa|en 1992. godi-ne, sa gustinom sadnje 3,0 x 1,2m. i Karlova~kim uzgojem (Skica 1.).

11


* Prof. dr \or|e Papri}, prof. dr Ivan Kuljan~i}, prof. dr Mira Medi}, Poljoprivredni fakultet, NoviSad.

Skica 1. [ema uzgojnog oblika

U ogledu su slede}e sorte: Rizling italijanski klon SK- 54, @upljanka, Sila i NovaDinka, kalemljene na podlozi Berlandieri x Riparia SO4.

Posmatrani su slede}i parametri: prinos gro`|a, sadr`aj {e}era i kiselina u gro`|u,kao i masa rezidbom odba~ene loze (vegetativni potencijal).

Prirodni uslovi sredineKlimatski pokazatelji (tab. 1.) ukazuju da je samo 1995. god. po temperaturi od-

govarala vi{egodi{njem proseku (1952.-1991.). Godina 1996. je hladnija, kako na godi-{njem (10,7oC), tako i na vegetativnom nivou (16,7oC), a {to se odnosi i na slede}u 1997.god. (16,6oC), u odnosu na dugogodi{nji prosek (11,6oC i 17,3oC).

Vremenski period izme|u 1998. i 2003. godine karakteri{e znatno vi{a vegetaci-ona temperatura, nego {to je to odlika vi{egodi{njeg perioda. Posebno je to izra`eno uslede}im godinama: 2000., 2002. i 2003. godini.

Tab. 1. Podaci o temperaturi (oC) i padavinama (mm) u Sr. Karlovcima

12


Suma vegetacionih temperatura (3551 - 41980C), naj~e{}e prevazilazi prose~nuvi{egodi{nju vrednost (35480C).

U devetogodi{njem periodu istraìvanja, karakteristika je da u ve}ini godina ko-li~ina padavina prevazilazi vi{egodi{nji prosek. Posebno je to izraèno 1999. godine(1028 mm), 1996. i 2001. (906,8., 907,9 mm). Me|utim, isto tako je za uo~iti godine, ka-da je izuzetno mala koli~ina padavina u vegetaciji: 127,7, 337,4 i 293,0 mm (2000., 2002.i 2003. godina).

Rezultati rada i diskusija

Prinos gro`|aIspitivane sorte su ispoljile velike razlike u prinosu gro`|a (tabela 2.). Iz podata-

ka se moè sagledati da se sorta Sila (2,00 kg/m2), a isto i @upljanka (1,86 kg/m2), odli-kuju znatno ve}im prinosom u odnosu na druge dve posmatrane sorte (1,55 kg/m2 Novadinka i 1,52 kg/m2 Rizling it.).

Razlike u ostvarenim prinosima su i statisti~ki opravdane. U isto vreme treba re-}i, da su kod svih sorti prinosi visoki, ~ak iznad o~ekivanog.

Tab. 2. Prinos gro`|a (kg/m2)

Sadràj {e}era u gro`|uU periodu ispitivanja sorte su tako|e, ispoljile zna~ajan uticaj na koli~inu {e}era

u gro`|u (tabela 3.).Bitno ve}i sadràj {e}era bio je u gro`|u sorti @upljanka (22,1 %), Rizling it.

(21,5 %), a u odnosu na ostale sorte. Vidi se iz podataka, da sadràj {e}era nije mnogovezan za visinu prinosa, pa se moè re}i da sorta ~ini osnovu za ovaj pokazatelj.

13


Uop{te se moè konstatovati da je sadràj {e}era kod svih sorti je takav da obez-be|uje proizvodnju kvalitetnog vina.

Tab. 3. Sadràj {e}era u gro`|u ( % )

Sadràj kiselina u gro`|uKoli~ina kiselina, zavisno od sorte, kre}e se od 7,1 g/l kod Sile, do 10,2 g/l u sor-

te @upljanka (tabela 4.).

Tabela 4. Sadràj kiselina u gro`|u (g/l)

14


Razlike izme|u sorti su visoko zna~ajne i zna~ajne, {to upravo ukazuje, da je ovojedno od va`nih obele`ja sorte.

Prinos zrele lozeVegetativni potencijal, posmatran preko mase rezidbom odba~ene loze (tabela 5.)

izuzetno zavisi od sorte vinove loze.

Tab. 5. Prinos zrele loze (kg/m2)

Sorta @upljanka sa 0,366 kg/m2 i Sila sa 0,266 kg/m2 pokazuju visoko zna~ajnove}u bujnost u odnosu na druge dve sorte. Najmanji vegetativni potencijal je pokazalasorta Nova dinka (0,197 kg/m2). Uo~ljivo je da sorte kod kojih je ostvaren ve}i prinosgro`|a imaju i veliku bujnost i obrnuto, {to zna~i da su ovo obele`ja sorti vinove loze.

Rezultati Cindri}a i sar. (1986.) o pogodnosti Karlova~kog uzgoja za ve}i brojsorti, potvr|uju se i u ovom radu.

Tako|e, o pogodnostima podloge SO4, obele`ju @upljanke, da daje visoke prino-se sa mnogo {e}era, visokom kiselinom i izuzetnoj bujnosti, govore i istra`ivanja Papri-}a i sar. (2003, 2004).

Zaklju~ak

Na osnovu napred iznetih podataka mo`e se izvesti slede}i zaklju~ak.- Karlova~ki uzgojni oblik, kao jednostavan, pogodan je za gajenje ispitivanih no-

vih sorti vinove loze.- Sorte su ispoljile zna~ajan uticaj na sva posmatrana svojstva: prinos gro`|a, kva-

litet gro`|a i vegetativni potencijal.

15


- Bez obzira na ostvarene razlike sorte se mogu uspe{no gajiti u uslovima fru{ko-gorskog vinogorja.

Literatura

1. Cindri}, P.; Kora}, N.; Medi}, M. (1986): Ispitivanje belih vinskih sorti rejoni-ranih u Vojvodini na jednom jednostavnom uzgojnom obliku. Jugoslovenskovinogradarstvo i vinarstvo, br.2-3., Beograd.

2. Cindri}, P.; Kora}, N.; Kova~ V. (2000): Sorte vinove loze, Novi Sad.3. Kuljan~i}, I.; Papri}, \. (1998): Rodnost novih sorti vinove loze sa neutralnom

aromom vina gajenih na razli~itim uzgojnim oblicima, Poljoprivreda, 388-389.,Beograd.

4. Papri}, \.; Kuljan~i}, I.; Medi}, M. (1998): Uticaj lozne podloge na neka bio-lo{ka i tehnolo{ka svojstva sorte Sila., Savremena poljoprivreda, Vanredni brojXXI., Novi Sad.

5. Papri}, \., Kuljan~i}, I., Medi}, M. (2002): Novostvorena sorta Sila, gajena narazli~itim loznim podlogama. Zbornik nau~nih radova sa XVI Savetovanjaagronoma, veterinara i tehnologa., Beograd.

6. Papri}, \.; Kuljan~i}, I.; Medi}, M. (2003): Rezultati folijarnih analiza kodsorte @upljanka na razli~itim loznim podlogama., Zbornik nau~nih radova saXVII Savetovanja agronoma, veterinara i tehologa, Beograd.

7. Papri}, \.; Kuljan~i}, I.; Medi}, M. (2004): Uticaj lozne podloge na neke oso-bine sorti @upljanka i Sila., Savremena poljoprivreda, Br. 1-2., Novi Sad.

16


UDC: 634.84Original scientific paper

CULTIVATION OF NEW VINE CULTIVARS USING KARLOVA^KI TRAINING SISTEM

\. Papri}, I. Kuljan~i}, Mira Medi} *

Summary

Field investigation of Karlova~ki training system showed its suitability for newvine varieties and selections. Outstanding results were obtained with cultivar @upljanka.The highest yield and vigour was obtained in cultivar Sila. Italian risling clone 54 accu-mulated the highest content of sugar. Nova Dinka had sufficient acid content but all ot-her characteristics were unsatisfactory.

Key words: cultivar, grape, training system.

17


* Prof. \or|e Papri}, Ph.D., prof. Ivan Kuljan~i}, Ph.D., prof. Mira Medi}, Ph. D., Faculty of Agri-culture, Novi Sad.

UDK: 634.25Pregledni rad

SAVREMENI TRENDOVI U PROIZVODNJI BRESKVE U EVROPI SA OSVRTOM NA SITUACIJU U NA[OJ ZEMLJI

V. Ognjanov*

Izvod: U radu se razmatraju kvantitativni i kvalitativni pokazatelji kojim je odre-|ena sada{nja proizvodnja breskve u najrazvijenijim zemljama Evrope i kod nas. Stru-kturne karakteristike savremenog trì{ta breskve i nektarina odnose se na plasman sve-ìh plodova i preradu. Savremeni sortiment breskve je definisan na osnovu kvaliteta plo-da i adaptabilnosti za na{e uslove gajenja.

Klju~ne re~i: breskva, sortiment, proizvodnja, prerada, trì{te.

Uvod

Breskva, Prunus persica (L) Batsh, predstavlja privredno zna~ajnu vo}nu vrstu iprimer kako nauka, kvalitetna i visoka proizvodnja idu uporedo, odnosno jedna druguuslovljavaju i nadogra|uju. Savremeno breskvarstvo u Evropi je umetnost koja ima svo-je korene jo{ u anti~koj Gr~koj i Rimu, a ispoljava se kroz oplemenjiva~ki rad koji ka-rakteristike ploda i biljke dovodi do savr{enstva i tehnolo{ki razvitak koji omogu}ava re-alizaciju punog genetskog potencijala na prinos.

Cilj ovoga rada je da se sagleda trenutna situacija u proizvodnji breskve u najra-zvijenijim evropskim zemljama i kod nas i ukaè na pravce daljeg razvoja.

Proizvodnja breskve i nektarina

U okviru EU ~etiri zemlje su glavna proizvodna podru~ja za breskvu: Italija, [pa-nija, Francuska i Gr~ka, pra}ene Portugalom, Nema~kom i Austrijom u znatno manjojmeri. Ukupna proizvodnja breskve i nektarina ovih zemalja je porasla za 18,8% u odno-su na 1995. god. i danas iznosi 4.362.000 t. Najve}e pove}anje proizvodnje breskve u po-slednjih 5 godina beleìmo u [paniji, 39% i Gr~koj 12.5% dok su te vrednosti za Francu-sku i Italiju 1.0% odnosno 7,7%. U odnosu na navedene zemlje proizvodnja breskve uSCG je zanemarljiva i iznosi oko 50.000 tona (graf. 1.). U starijim zasadima dominirabreskva sa sortama srednje kasnog vremena sazrevanja. Nektarine se malo gaje, a sorti-

19


* Prof. Vladislav Ognjanov, Poljoprivredni fakultet, Department za vo}arstvo i vinogradrstvo, NoviSad.

ment je sveden skoro isklju~ivo na ~etiri sorte: Independence, Flavortop, Stark Redgoldi Fantasia, koje sazrevaju u intervalu od tri nedelje po~ev od po~etka augusta. U novimzasadima nektarine su zastupljene bar u procentu jednakom breskvi.

Prose~an izvoz ~etiri najve}a proizvo|a~a breskve i nektarina je oko 600.000 to-na, dok se najve}i deo, 84% ukupne proizvodnje, plasira na doma}im trì{tima. Pove-}anja izvoza nema jer je pove}anje proizvodnje pra}eno pove}anjem potra`nje na doma-}im trì{tima. Otvorena trì{ta za ovo vo}e su zemlje centralne i severne Evrope gde sumogu}nosti izvoza velike. Predvi|anja ukazuju da }e plasman nektarina u zemlje EU bi-ti znatno lak{i nego breskve. U 2003. izvoz breskve iz SCG iznosio je 2.415 t a nektari-na 362 t u vrednosti 1.181.000 US $. U isto vreme je u na{u zemlju i uvezeno 61 t bre-skve i 80 t nektarina u vrednosti od 69.000 US $.

Slede}a zna~ajna komercijalna razlika odnosi se na plasman plodova ùtog i be-log mezokarpa jer ta osobina bitno odre|uje kvalitet, pre svega ukus miris i aromu. Usvetu i kod nas, preovladavaju plodovi breskve i nektarina ùtog mesa pre svega zbogbolje transportabilnosti i traja{nosti posle berbe. Ipak, danas nektarine belog mesa ~akuìvaju epitet egzoti~nog vo}a. Najve}a tra`nja za plodovima bresaka i nektarina belogmesa je u Francuskoj, severnoj Italiji i Nema~koj. U poslednjih nekoliko godina svedocismo istog trenda i u na{oj zemlji.

20


Strukturne karakteristike savremenog trì{ta breskve i nektarine

Neke posebne okolnosti odre|uju ili }e ubudu}e bitno odre|ivati proizvodnju i pla-sman plodova ove vo}ne vrste. Pre svega to se odnosi na ~injenicu da se 67% plodova uFrancuskoj plasira preko mega i supermarketa, a situacija je sli~na i u drugim visokora-zvijenim zemljama. Taj procenat je svakim danom sve ve}i i u nekim zemljama je dosti-gao 95% zbog stapanja i grupisanja kompanija u velike korporacije. Njihove potrebe nijelako zadovoljiti ni po kvalitetu i kvantitetu ni po dinamici potreba tokom godine. Odgo-vor na ovakvu situaciju su velike proizvodne kompanije i brojna udruènja proizvo|a~a.Sve se ovo de{ava u uslovima gde se traì najvi{i kvalitet plodova i najvi{e garancije nji-hove zdravstvene ispravnosti. Hemijske analize na prisustvo rezidua pesticida su koracikojima se dodatno sti~e poverenje potro{a~a. Zato se posebno radi na modernizaciji i una-pre|enju tehnologije gajenja da bi se pribliìli poslednjim vrlo zahtevnim merama kontro-le kvaliteta plodova. To omogu}ava kompanijama sa modernom proizvodnjom da po~nuproizvodnju sa rezervisanim plasmanom za odre|enog kupca. Samo takva proizvodnjaima epitet sigurne i dohodovno pouzdane. Potreba za standardizovanom robom je svakimdanom sve ve}a dok je plasman plodova koji ne odgovaraju veli~inom ili stepenom zrelo-sti jako oteàn. U ovoj situaciji posebno delikatan zadatak imaju oplemenjiva~i jer cilje-ve oplemenjivanja danas odre|uju kompjuteri u supermarketima. Sa jedne strane ima-mo veliku raznolikost u ponudi i tendenciju supermarketa da uspostave njihove standardekoji su vrlo uski i nefleksibilni. Dobit se u savremenom breskvarstvu ostvaruje samo vi-sokim profesionalizmom i potpunim posve}enjem proizvodnji. Profit se sve ~e{}e sti~e uuslovima sve niìh cena koje moè da kompenzuje samo visoka proizvodnja. Vrlo su ret-ki momenti kada potra`nja prevazilazi ponudu a ako se to i desi taj period ne traje dugo.

U svetu se nektarine plasiraju sa 98% kao sveì plodovi za razliku od breskve gdese taj procenat kre}e izme|u 40 i 50%. Oko 40 % plodova se konzervira, 1-2% se su{i,5-8% se plasira kao smrznuto vo}e, a samo 2-3% se preradi u dèmove, èlirane proiz-vode, rakiju i sok. Kod nas je industrijska prerada samo rezerva u slu~ajevima kada je tr-ì{te prezasi}eno velikom ponudom plodova u sveèm stanju. Ti plodovi ne predstavlja-ju dobru sirovinsku osnovu za preradu u kompote, koji su najcenjenija prera|evina i mo-gu se visoko rentabilno plasirati na doma}em i inostranom trì{tu. Takav pristup ni koddrugih proizvoda ne zadovoljava najvi{e tehnolo{ke standarde.

Savremeni sortiment breskve i nektarine

Postoji na hiljade sorti bresaka, a svake godine iz oplemenjiva~kih programa {i-rom sveta imenuje se na stotine novih. Skoro svaki region u svetu pa i pojedina~ne vo-}arske oblasti imaju oplemenjiva~ke programe koji stvaraju sorte adaptirane za konkret-ne uslove sredine i trì{ta. Zato nema sorte koja dominira svetskom proizvodnjom, pa ~akni na nacionalnim nivoima. U proizvodnji se nalazi znatno ve}i broj sorti nego {to je tokod jabuke i kru{ke. Izbor sorte pre svega odre|uje opredeljenost za gajenje breskve,nektarine ili industrijske breskve. U svakoj od ovih grupa vreme zrenja pokriva period od3 do 4 meseca, a za sazrevanje najranijih sorti dovoljno je od cvetanja dva meseca, a naj-kasnijih {est meseci. Raznolikost pomolo{kih karakteristika je tako|e velika.

21


Iako se moè gajiti i u tropskim klimatskim oblastima, breskva je primarno vo}-ka umereno kontinentalne zone u pojasu izme|u 30o i 45o severne i ju`ne geografske {i-rine. Sorte kao Red Ceylon nemaju potrebe za niskim temperaturama i gaje se u tropskimpredelima, dok sorte Nectar i La Premier zahtevaju preko 1000 ~asova zimskog odmorai gaje se u Kanadi. Optimalna duìna zimskog odmora za sorte koje se gaje u srednje--evropskom okruènju je 750-900 ~asova. Breskva ne zahteva sveè no}i da bi razviladobru obojenost plodova kao jabuka, jer je obojenost plodova breskve vi{e u funkciji sor-te i eksponiranosti svetlu. Visok kvalitet plodova postiè se i u regionima sa srednjim ivisokim temperaturama u toku leta.

Sorte ranog vremena sazrevanja, koje sazrevaju za manje od tri meseca od cveta-nja, imaju lo{iji kvalitet ploda nego one srednje ranog do srednje kasnog vremena sazre-vanja, jer su im plodovi sitni sa velikim procentom puknutih semenki. U tu grupu spada-ju sorte breskve Early Crest (-38), Gold Crest (-36), Queen Crest (-34) i Maycrest (-29)i nektarina Mayfire (-24). Ove sorte treba gajiti samo za zadovoljenje lokalnih potreba zasveìm plodovima. U ovom periodu sazrevanja ni u najrazvijenijim breskvarskim zem-ljama nema puno boljih sorti.

Sorte najnovije generacije, koje sazrevaju u julu i augustu, naj~e{}e se ne mogurazlikovati po ukusu, obojenosti plodova ili veli~ini, pa potro{a~i kvalitet ne vezuju zaodre|enu sortu. To kod nas nije slu~aj jer se gaje i savremene sorte, ali velikim delom istare sa znatno slabije obojenim plodovima. Spring lady (-19), Royal Gem (12), Roy-al Glory (-5), Domiziana (0), Rome star (+17) i Early O Henry su ùtomesnate sorte bre-skve sa krupnim, potpuno obojenim i transportabilnim plodovima. Atraktivnost ùtome-snatih sorti nektarina u istom periodu sazrevanja tako|e zasluùje epitet savr{en, ali su iosetljivije na niske zimske temperature. U kontinentalnim uslovima gajenja kao najprila-go|enije su se pokazale Rita Star (-17), Supercrimson (-10), Springred (0), Maria Aure-lia (+25), Venus (+29), Orion (+32) i Morsiani 51 (+37). Neke od njih su u 2002. god.na ravni~arskim lokalitetima, kada je proletni mraz potpuno uni{tio rod jabuke, doneleekonomski zna~ajan rod.

Kod boje mesa prednost definitivno imaju sorte ùtog mesa. Belo meso je cenje-no samo na dalekom istoku, a u evropskim zemljama jedino atraktivno obojene nektari-ne, krupnih plodova a belog mezokarpa imaju svoje prepoznatljivo mesto u sortimentukao {to su Early Silver (-19), Superqueen (-2) i Silver Ray (+25).

Plodovi za stonu upotrebu su cenjeniji ako se mezokarp odvaja od ko{tice. U sa-vremenim sortimentima najrazvijenijih breskvarskih zemalja i glo|u{e dobijaju sve zna-~ajnije mesto. Transport plodova i upe{no ~uvanje plodova u hladnja~i nije mogu}e kodkalanki jer degradacija mezokarpa po~inje sa unutra{nje strane. Zato sortiment nektarinavrlo kasnog vremena sazrevanja, koje se mogu ~uvati od 3 do 4 nedelje, kao {to su Max7 (+60), Caldesi 85 (+60) i California (+70), treba introdukcijom obogatiti i sa nekolikonovih atraktivno obojenih glo|u{a kao {to je to stara sorta Flamekist (+65). Time bi seponuda plodova breskve mogla produìti na ceo oktobar pa i duè. Trì{te }e dati ocenukoliko je to opravdano jer se kod nas tra`nja za plodovima breskve i nektarine u perioduposle 15. septembra znatno smanjuje. Breskve vrlo kasnog vremena sazrevanja tako|e semogu uspe{no ~uvati u hladnja~ama ali je njihova atraktivnost znatno slabija.

22


Budu}nost proizvodnje i plasmana breskve i nektarina

Sigurno je jedno da }e samo najbolji opstati na trì{tu jer uspeh svih sa ovakvomekspanzijom proizvodnje bi zna~io ekonomski kolaps proizvodnog sektora. To mo`dazvu~i okrutno i neohrabruju}e. Ali u tome je {ansa breskvarstva na{e zemlje. Po svojimklimatskim karakteristikama, akumulacionim jezerima, preradnim kapacitetima i blizinievropskog trì{ta, gde je breskva traèn i visoko vrednovan proizvod, na{i tradicionalnobreskvarski regioni bi trebalo da budu evropski breskvarski raj. Na{a proizvodnja u na-rednih 10 do 15 godina }e uvek biti jeftinija od one u razvijenim evropskim zemljama.To je na{a {ansa samo ako je budemo razvili na savremenim evropskim principima. Tonije te{ko jer su neki krajevi sa jedinstvenim proizvodnim uslovima, kao na primer Fru-{ka Gora, na ponovnom po~etku jer nema ni jednog ozbiljnijeg zasada u kome prepozna-jemo gore navedene kriterijume. Proizvodnja na malim privatnim povr{inama je usitnje-na, razjedinjena, heterogena sa sortimentom koji je ~esto najmanje dve decenije star.

Prednost proizvodnje koja se nalazi blizu zna~ajnih doma}ih i evropskih trì{ta ipreradnih kapaciteta, kao {to je to region Grocke ili Fru{ka Gora, omogu}ava berbu plo-dova u optimalnoj zrelosti, brz i kvalitetan transport do svih destinacija, a da se potro{a-~ima ponudi najvi{i kvalitet u svakom smislu koju breskvu kao vrstu krase. Sada{nja si-tuacija je ipak blià drugoj krajnosti bez ikakvih inicijativa da se stanje promeni.

Jedan od krajnjih efekata odràvanja nau~nih i stru~nih skupova je publicitet zaposao kojim se bavimo i bez ~ega sve postaje besmisleno. Publicitet je zrak optimizmakoji omogu}ava pove}anja tra`nje i konzumiranja vo}a. Potro{a~i veruju da je najboljevo}e konzumirati u sveèm stanju. Publicitet koji prati plasman sveìh plodova naj~e{}eih odvra}a od toga ili zbunjuje jer se uvek svodi na Na{i plodovi, italijanski, francuski,gro~anski itd., su najkvalitetniji {to je pogre{no. Oni moraju biti pre svega uop{teni i uosnovi imati poruku :

DAJTE SVOJOJ DECI SVE@ PLOD BILO KOG VO]A SVAKI DAN

Publicitet je oru`je i prera|iva~ke industrije koji sve vi{e usmerava potro{nju kanjihovim proizvodima. Samo ako potro{a~i veruju da je najbolji kvalitet vo}a ugra|en uproizvode prera|iva~ke industrije, kao {to je dèm, jogurt ili industrijski desert, ova gra-na ima budu}nost. Ova dva pravca treba da se razvijaju odvojeno i kao komplementarnegrane a ne kroz rivalitet na trì{tu.

Literatura

1. Daza, Real R. (2003): The European Market for Peaches and Nectarines. Me-diteranean Peach Symposium, Agrigento, Italy.

2. Ognjanov, V. (2004): Savremeni trendovi u proizvodnji breskve. Vo}arstvo i Vi-nogradarstvo 4:4-5.

3. Rodriguez, Navaro J. (2003): The Peach Industry in Spain: Art, Research, De-velopment. Mediteranean Peach Symposium, Agrigento, Italy.

23


UDC:634.25Review paper

PEACH PRODUCTION CURRENT TRENDS IN EUROPE ANDSERBIA AND MONTENEGRO

V. Ognjanov*

Summary

Paper presents qualitative and quantitative parameters, which defines current pe-ach production in Europe and in Serbia and Monte Negro. Structural circumstances of thecurrent peach and nectarine market are analyzed separately for fresh consumption and in-dustrial processed. Peach and nectarines varieties have been classified according to the-ir maturation date, fruit quality and adaptability to climatic conditions.

Key words: peach, varieties, production, processing, market.

24


* Prof. Vladislav Ognjanov, Ph. D., Faculty of Agronomy, Novi Sad.

UDK: 634.13: 631.52Originalni nau~ni rad

LETNJI HIBRID KRU[KE - IV/45

M. Mitrovi}, M. Nikoli}*

Izvod: U radu su prikazane privredno-biolo{ke osobine letnjeg hibrida kru{keIV/45 nastale ukr{tanjem Klapove sa Ko{ijom ranom sredinom sedamdesetih godina.Karakteri{e se ranim zrenjem, redovnom i obilnom rodno{}u, lepim atraktivnim izgle-dom i dobrim kvalitetom ploda. Posle vi{egodi{njih ispitivanja u uporednim sortnimogledima na vi{e lokaliteta ovaj hibrid je ispoljio niz pozitivih osobina i tako skrenuo pa-`nju proizvo|a~a posebno ~injenicom da dozreva u vreme kada na trì{tu nema veliki iz-bor kvalitetnih sorti kru{aka.

Klju~ne re~i: kru{ka, hibrid, kvalitet ploda.

Uvod

Pored vi{e hiljada sorti kru{aka koje svetska pomolo{ka nauka beleì (preko 7.000),u pojedinim periodima zrenja nema kvalitetnih sorti koje bi zadovoljile sve postavljene ci-ljeve i u proizvodnji dale dobre komercijalne rezultate. Takav je slu~aj i sa sortama kojedozrevaju sredinom jula, posle Ko{ije rane a pre Butire Moretini. S obzirom na sve nedo-statke sorte Ko{ija rana (sitan plod, slaba kompatibilnost sa dunjom, prevelika bujnost napodlozi sejanac divlje kru{ke i velika osetljivost na plamenja~u kru{ke ~iji je uzro~nik bak-terija Erwinia amylovora) kao i lo{e privredno biolo{ke osobine nekih starijih sorti (Vilde-rova rana, Andre Desport, Bisingova poletna i dr.) to je ovaj problem jo{ izraèniji.

Tako|e, novije sorte istog perioda sazrevanja Timpuri de Dimbovica i Precoce diFiorano nisu ispunile o~ekivanja i ispoljile su niz nedostataka dok je jedino bugarska sor-ta Trapezica veoma dobra ali nije dovoljno poznata javnosti. Novijih kvalitetnih italija-nskih sorti pomenutog vremena zrenja Toske i Etruske uop{te nema kod nas, osim u ogle-dima i sporadi~no u nekim zasadima sa manjim brojem stabala.

Treba napomenuti da je jedan od ciljeva oplemenjivanja kru{ke u svetu i kod nasstvaranje sorti ranog i veoma ranog vremena zrenja (Nikoli}, 1998, Mi{i}, 2003).

U Centru za vo}arstvo i vinogradarstvo u â~ku na oplemenjivanju kru{aka ra-di se jo{ od 1950. godine pri ~emu je stvoreno preko 45.000 hibrida (Stan~evi}, Nikoli},1986). Od tog broja vi{e desetina je odabrano kao perspektivno, postavljeni su u upore-dne sortne oglede na duì vremenski period. Do sada su samo tri priznata za sorte (Tre-vlek, [ampionka i Junsko zlato), jedan je u proizvodnji i bez priznavanja (@ilavka), a tri

25


* Dr Milisav Mitrovi}, Institut Srbija, Centar za vo}arstvo i vinogradarstvo, â~ak, prof. dr Mihaj-lo Nikoli}, Poljoprivredni Fakultet, Zemun.

su postavljena u oglede za priznavanje u sorte. Razlog malog broja priznatih sorti u sve-tu i kod nas leì u ~injenici da je kru{ka jedna od najnezahvalnijih vrsta za oplemenjiva~-ki rad koji je vrlo dug sa neizvesnim ishodom.

Od vi{e letnjih hibrida stvorenih u Centru za vo}arstvo i vinogradarstvo u â~kuvi{e njih je pokazalo zadovoljavaju}e rezultate u proizvodnji: II/4 i IV/2 IP (izrazito rani-pre Junske lepotice), VI/6 (pozno letnji), I/14 (pozno letnji- crvenog mesa ploda) i I/9 (let-nji sa izrazito crvenom pokoìcom ploda), Stan~evi} i sar. (1984), kao i hibridi novije ge-neracije VI/30 i II/15 izrazito kvalitetnog mesa ploda, lepog i atraktivnog oblika i boje ivremenom zrenja. Me|u hibridima starije generacije IV/45 zauzima posebno mesto.

Poreklo

Hibrid IV/45 nastao je ukr{tanjem Klapove ljubimice (Claps Favorite) sa Ko-{ijom ranom (Coscia precoce) 1974. god., a odabran i izdvojen 1980. kao perspektivan.

Osobine stabla

Stablo je srednje bujno sa pravim i sna`nim deblom i glatkom korom pepeljasto-sive boje. Kro{nja je piramidalna i razgranata sa puno obrastaju}eg rodnog drveta. Ske-letne grane imaju otvoren ugao {to olak{ava formiranje èljenog oblika.

Ima puno rodnih grana a dominiraju jednogodi{nje rodne gran~ice na dvogodi-{njem drvetu i prstenasti izra{taji.

Cvetni pupoljci su uglavnom u vr{noj zoni gran~ice i na terminalnom delu (sli~-no sorti Santa Marija) pa se letorasti povijaju pod teretom roda.

Letorasti su jaki i zdepasti, u osnovi zelenosivi sa dopunskom ljubi~astom bojomsli~no Klapovoj, pa se ovaj hibrid po tome lako raspoznaje.

List je izduèno {iljast, tamnozelene boje.Cvet srednjekrupan, po 5 do 6 u gronji, ruòlik, okruglastih kruni~nih listi}a pa

celo stablo deluje veoma atraktivno i privla~no za p~ele (sl. 1).

Sl.1. Stablo hibrida IV/45 u cvetu

26


Kompatibilnost sa dunjom je zadovoljavaju}a mada je u ve}ini ogleda ovaj hibridkalemljen na posredniku ili na sejancu divlje kru{ke.

Fiziolo{ke osobine

Hibrid IV/45 cveta srednjerano zajedno sa velikom grupom sorti kru{aka tako dauvek ima za njega dovoljno dobrih opra{iva~a kao {to su: Viljamovka, Gijova, Krasan-ka, Starkov deli{es, Hardijeva i dr. Sam hibrid ima dobru produkciju polena i nektara paga p~ele rado pose}uju, tim pre {to su cvetovi jako uo~ljivi. To je verovatno i razlog do-brog opra{ivanja i kasnije dobre oplodnje.

Rodnost je veoma dobra i redovna. Ra|a u grozdovima, ~esto od 5 do 7 plodo-va pa i vi{e (sl.2).

Sl.2. Plodovi hibrida IV/45

Osobine ploda

Plod hibrida IV/45 je srednje krupan, prose~ne mase oko 98 g (tab. 1.), izduènokru{kastog oblika, a plodovi su ~esto blago nakrivljeni ili ~ak imaju i valjkast oblik. Pe-teljka je srednje duga, elasti~na i koso nasa|ena na plod. â{ica je poluotvorena.

Pokoìca je ~vrsta i elasti~na i u punoj zrelosti deluje grubo pri konzumiranjupa je to jedna od mana ovog hibrida. U osnovi je zelenoùte boje povrh koje ima dostadopunskog rumenila, posebno sa osun~ane strane, {to plodu daje veoma lep i atraktivanizgled.

Meso ploda je ù}kasto, so~no, blago aromati~no, slatko nakiselo i bogato uosnovnim hemijskim komponentama (13,5% rastvorljivih suvih materija). Sitnozrnasteje strukture i nema mnogo kamenih }elija. U punoj zrelosti veoma topivo, a posle 7 da-na lagano po~inje da gnjili od semene ku}ice ka periferiji. Zbog ~vrsto}e pokoìce plod~esto vi{e od polovine ugnjili a i dalje veoma lepo izgleda.

27


Vreme zrenja

Hibrid IV/45 sazreva po~etkom tre}e dekade jula, nekoliko dana pre Butire Mo-retini, a isto toliko posle Ko{ije rane (tab. 1.). U periodima hladnijeg prole}a i po~etkaleta sazrevanje se pomera 5 do 7 dana.

Plodovi hibrida IV/45 mogu da se ~uvaju u obi~nim prohladnim skladi{tima i do10 dana kada po~inje da gnjili a u hladnja~ama i znatno duè.

Tab. 1. Pomolo{ke osobine hibrida kru{ke IV/45 i njegovih roditelja(vi{egodi{nji prosek)

Proizvodne osobine hibrida IV/45

Hibrid IV/45 je veoma rodan letnji hibrid kru{ke. Zbog srednje razvijenog habi-tusa moè se gajiti na rastojanjima 4 x 2m ili 4 x 1,5m. Vreme zrenja omogu}ava mu do-bar plasman i komercijalizaciju.

Nije preterano osetljiv na bakterijsku plamenja~u kru{ke koju izaziva Erwiniaamylovora, ali nije ni otporan na nju. Uz redovne i blagovremene agrotehni~ke mere ne-ge ovaj parazit ne nanosi ve}e {tete ovom hibridu.

Zaklju~ak

Hibrid kru{ke IV/45 stvoren i odabran pre vi{e od 20 godina u proizvodnji je ubrojnim ogledima dao zadovoljavaju}e rezultate. Po vremenu zrenja popunjava prazninuu letnjim kru{kama pa se lako realizuje i dobro unov~ava {to je za proizvo|a~e veomabitno. Tako|e, lep i atraktivan plod srednje krupno}e i zadovoljavaju}eg ukusa doprino-se dobroj komercijalizaciji ove kru{ke.

Na osnovu pokazanih proizvodnih i pomolo{kih karakteristika ploda ovaj hibridtreba da se uvrsti u mreù ogleda za priznavanje za novu sortu jer je po oceni mnogih istru~njaka i proizvo|a~a do sada bio neopravdano zapostavljen.

28


Literatura:

1. Mi{i}, P.D. (2002): Specijalno oplemenjivanje vo}aka. Partenon i Institut Sr-bija, Beograd.

2. Nikoli}, M.; Milutinovi}, M. (1998): Pear breeding and characteristics of selec-ted hybrids. Acta Horticulturae, 475:123-126.

3. Stan~evi}, A.; Nikoli}, M.; Mutapovi}, A. (1984): Pear breeding and characteri-stics of new selected hybrids. Acta Horticulturae, 161: 111 - 114.

4. Stan~evi}, A.; Nikoli}, M. (1986): Oplemenjivanje kru{ke i osobine priznatihsorti i odabranih hibrida. Zbornik sa Jugoslovenskog simpozijuma o selekciji ioplemenjivanju vo}aka, ^a~ak, 35-44.

29


UDC: 634.13: 631.52Original scientific paper

PEAR SUMMER HYBRID-IV/45

M. Mitrovi}, M. Nikoli}*

Summary

Pear hybrid IV/45 was bred and selected more than 20 years ago. It has performedsatisfactory in a number of trials in the production. In terms of ripening, hybrid IV/45fullfils the gap of summer pears, and hence is highly profitable for the producers. More-over, attractive fruit of moderate size and satisfactory aroma contribute to a proper com-mercialization of this pear.

In compliance to the production and pomological fruit properties, this hybrid de-serves merit, and should be included in the trials related to the new cvs release. Accor-ding to the estimate of a number of experts and producers, hybrid IV/45 has unjustifiablybeen neglected up to now.

Key words: pear, hybrid, fruit quality

30


* Milisav Mitrovi}, Ph. D., ARI SERBIA, Fruit and Grape Research Centre, ^a~ak, Mihajlo Nikoli},Ph.D. Faculty of Agriculture, Belgrade.


UTICAJ TEMPERATURE NA ULAZAK SORTI KAJSIJE U PERIOD VEGETACIJE

D. \urovi}*

Izvod: U periodu zime 1998.-99. i 1999.-2000. ispitivali smo po~etak vegetacijeizraèn preko pove}anja sadràja vode u gran~icama kod {est sorti kajsije na lokalitetuRadmilovac. Dobijene rezultate smo upore|ivali sa temperaturnim uslovima Radmilov-ca i vremenom cvetanja sorti, kako bi ustanovili me|usobnu povezanost izme|u pove-}anja vode u gran~icama, vremena cvetanja i temperature vazduha.

Sorta kod koje je uo~eno najranije kretanje vegetacije, odnosno sorta koja je naj-osetljivija na temperaturna kolebanja je Cegledi orija{. Sorte koje ispoljavaju najve}u ne-zavisnost u pogledu promene temperature vazduha su Zamorozoustoj~ivij i Roksana.

Klju~ne re~i: kajsija, zima, sadràj vode, po~etak vegetacije, cvetanje, tempera-tura

Uvod

Kajsija vrlo rano zavr{ava podperiod biolo{kog mirovanja, tako da kra}i periodtoplijih dana moè da uti~e na pokretanje sokova u biljci. Nakon toga, naglo zahla|enje,naj~e{}e tokom februara meseca, zati~e vo}ku u aktivnom stanju, te dolazi do smrzava-nja te~nosti u tkivima i trajnog o{te}enja organa (Pejki} i Ninkovski, 1987). To uzrokujene samo neredovnu rodnost kajsije, ve} je jedan od ozbiljnih ~inilaca prevremenog su-{enja stabala kajsije tzv. apopleksije. Tako|e, kajsija je vrsta koja se posle badema odli-kuje najranijim cvetanjem, zbog ~ega su cvetovi kajsije vrlo ~esto izloèni negativnomdejstvu poznih prole}nih mrazeva (\uri}, 1999).

Intenzitet metabolizma kontinentalnih vo}aka u periodu zimskog mirovanja zavi-si od vrste, sorte i ekolo{kih uslova. Jedan od najsigurnijih pokazatelja pove}anja inten-ziteta metabolizma, odnosno skorog po~etka vegetacije je promena sadràja vode u jed-nogodi{njim gran~icama (Bulatovi} i sar., 1981). Da bi do{lo do pove}anja sadràja vo-de u jednogodi{njim gran~icama potrebna je pove}ana aktivnost korenovog sistema ko-ja je uslovljena pre svega temperaturom zemlji{ta, vla`no{}u, reìmom ishrane itd. Mi-nimalne temperature potrebne za po~etak rasta apsorpcionog korena prema Kolesnikovu(po Bulatovi} i Mratini}, 1996) za ko{ti~ave vrste kre}u se od 2 do 4oC u zemlji{tu. Po-treba korena za toplotom uslovljena je vrstom i sortom vo}aka. Cilj ovog rada je da se ispi-

31


* Mr Dejan \urovi}, Poljoprivredni fakultet, Zemun.

ta kako kolebanje temperature vazduha u periodu zime uti~e na reakciju sorti kajsije izraè-ne preko pove}anja sadràja vode u jednogodi{njim gran~icama.


Istraìvanja su obavljena u kolekcionom zasadu kajsije koji se nalazi na imanjuogledno-{kolskog dobra Radmilovac tokom zime 1998.-1999. i 1999.-2000. god. Za-sad je podignut 1993. godine sa okulantima kao sadnim materijalom. Podloga je dàna-rika, a razmak sadnje 4,5 x 4,5 m. Zasad se nalazi na blagoj padini okrenutoj prema ju-goistoku, na nadmorskoj visini od 120 m, na zemlji{tu tipa gajnja~a. Ispitivano je {estsorti kajsije: Stark erli orind`, Ma|arska najbolja, Zamorozoustoj~ivij, Cegeldi orija{,Kostjuènskij i Roksana.

U periodu od 1. decembra do 10. marta na svakih 10 dana uzimani su uzorci jed-nogodi{njih gran~ica kajsije kako bi se u njima odredio sadràj vode. Sadràj vode odre-|ivan je iz razlike u masi biljnog materijala pre i posle su{enja na 105oC. U istom perio-du pra}ene su svakodnevno temperature vazduha. Za po~etak cvetanja uzimani su datu-mi kada se otvori 10% cvetova, za puno cvetanje uzimani su datumi kada se otvori 80%cvetova, a za kraj cvetanja kada otpadne 90% kruni~nih listi}a (Wertheim, 1996).

Rezultati i diskusija

Prose~na dnevna temperatura u periodu od 1. novembra 1998. godine do 31. mar-ta 1999. godine iznosila je 2,71 oC (graf. 1). Prvi jesenji mraz dogodio se 9. novembra (-2,4 oC). Najhladniji period te zime je od 1. do 31. decembra sa prose~nom dnevnomtemperaturom od -2,3oC. Najhladniji dan u tom periodu je 26. decembar, kada je prose~-na temperatura bila -9,9oC. Apsolutna minimalna temperatura te zime iznosila je -12,4 oC (27. decembar). Te zime desila su se jo{ dva hladna perioda. Prvi izme|u 19. ja-nuara i 2. februara, sa prose~nom dnevnom temperaturom od -2 oC i apsolutnim minimu-mom od -9,5oC. Prodor drugog hladnog talasa desio se od 11. do 16. februara, sa prose~-nom temperaturom od -1,9 oC. Te zime poslednji dani sa mrazom od -2 oC bili su 14. i15. mart.

Graf. 1. Dinamika kretanja dnevnih temperatura u periodu od 1. novembra 1998. do 31. marta 1999. god. na lokalitetu Radmilovac

32


Promene sadràja vode u gran~icama sorti kajsije u periodu od 1. decembra 1998.god. do 10. marta 1999. god. prikazani su u grafikonu 2. Prose~no za sve sorte pove}a-nje sadràja vode za 3 do 4 % desilo se u periodu izme|u 20. februara i 1. marta. Ranijepove}anje sadràja vode u gran~icama utvr|eno je kod sorte Cegledi orija{ (oko 10. fe-bruara), {to je izazvano toplim periodom od 3. do 10. februara, kada su izmerene prose-~ne maksimalne temperature od 7,4 oC. Mi{i} (2002) navodi da ova sorta pripada grupisorti sa kratkim biolo{kim mirovanjem, {to odgovara rezultatima dobijenim u ovom ra-du. Sorte kod kojih je kasnije do{lo do pove}anja vode u gran~icama (oko 20. februara)su Ma|arska najbolja i Kostjuènskij. Najsporiju reakciju na pove}anje temperature va-zduha ispoljile su sorte Zamorozoustoj~ivij i Roksana jer je kod njih izmereno pove}an-je vode tek oko 1. marta.

Graf. 2.- Promene sadràja vode u gran~icama kajsije u periodu 1. 12. 1998. god. do10. 03. 1999. god.

Kod sorte Stark erli orind` utvrdili smo dva perioda pove}anja sadràja vode. Pr-vi oko 20. januara, a drugi oko 1. marta. S obzirom da se ova sorta odlikuje najranijimperiodom cvetanja, {to se vidi iz tabele 1., mi{ljenja smo da je do pove}anja aktivnostikod ove sorte do{lo oko 20. januara i to kao posledica toplog perioda od 6. do 19. janu-ara (8,7 oC). Da ova sorta ima kratko biolo{ko mirovanje navodi i \uri} (1980).

Druge ispitivane godine prose~na dnevna temperatura u periodu od 1. novembra1999. godine do 31. marta 2000. godine, bila je ne{to vi{a nego prethodne zime i iznosi-la je 3,6 oC (grafikon 3.).

Od 22. decembra nastupio je dug period hladnog vazduha koji je trajao do 27. ja-nuara, sa prose~nim dnevnim temperaturama od -3,4 oC. Ekstreman mraz desio se izme-|u 22. i 25. decembra kada se temperatura spu{tala do -14 oC. Jo{ ekstremniji mraz za-beleèn je od 22. do 27. januara, sa apsolutnim minimumom te zime od -15,6 oC. Nakon27. januara, nastupio je topliji period, sa srednjim dnevnim temperaturama preko 3 oC.Kratkoro~no zahla|enje desilo se izme|u 21. i 24. februara, kada su se minimalne tempe-rature spu{tale do -6,4 oC.

33


Graf. 3.- Dinamika kretanja dnevnih temperatura u periodu od 1. novembra 1999. do31. marta 2000. god. na lokalitetu Radmilovac

Te zime, usled nastupa toplog perioda od 27. januara, do{lo je do ranijeg pove}a-nja sadràja vode u gran~icama kajsije u odnosu na prethodnu zimu, prose~no za sve sor-te izme|u 1. i 20. februara (grafikon 4).

Graf. 4.- Dinamika sadràja vode u gran~icama kajsije u periodu 1.12. 1999. god.do 10. 03. 2000. god.

Te godine, najranija aktivnost zabeleèna preko pove}anja sadràja vode u nadze-mnim delovima vo}aka ustanovljena je kod sorti Cegledi orija{, Ma|arska najbolja i Ko-stjuènskij (oko 1. februara) i to samo nekoliko dana nakon prodora toplog vazduha. Sor-te kod kojih nije ustanovljeno pove}anje sadràja vode u gran~icama sve do 20. februa-ra (uprkos temperaturama preko 10 oC) su Zamorozoustoj~ivij i Roksana.

Upore|uju}i rezultate dinamike sadràja vode u gran~icama kajsije sa po~etkomcvetanja ispitivanih sorti (tab. 1), vidimo da se kasnije pove}anje vode u gran~icama u2000. godini nije odrazilo na ranije cvetanje te godine i to pre svega kao posledica pro-dora hladnog vazduha u periodu od 20. do 25. februara.

34


Tab. 1- Fenofaza cvetanja sorti kajsije

Najraniji po~etak cvetanja imale su sorte Stark erli orind` i Kostjuènskij. Ne{tokasnije cvetale su sorte Ma|arska najbolja, Cegledi orija{ i Zamorozoustoj~ivij, a najka-snije sorta Roksana. Sli~ne rezultate vremena cvetanja dobili su i Nenadovi}-Mratini} isar. (2003).

Upore|uju}i vreme po~etka cvetanja ovih sorti sa datumima kada je evidentiranopove}anje vode u gran~icama, zaklju~ujemo da su kod sorte Roksana kasno vreme kre-tanja vegetacije (izraèno preko pove}anja vode) i kasno vreme cvetanja u pozitivnoj ko-relaciji. Kod sorti koje su u ispitivanom periodu skoro istovremeno cvetale (Ma|arskanajbolja, Cegledi orija{ i Zamorozoustoj~ivij), pove}anje sadràja vode u gran~icama de-silo se u razli~itim terminima. Kod Cegledi orija{a oko 5. februara, Ma|arske najboljeoko 10. februara, a kod sorte Zamorozoustoj~ivij tek oko 25. februara. Iz ovoga moèmoda zaklju~imo da vreme cvetanja u najve}oj meri zavisi od ekolo{kih uslova neposrednopred cvetanje. Ranije kretanje vegetacije izraèno preko pove}anja vode u gran~icamanajverovatnije ima za posledicu pre svega pove}anu osetljivost cvetnih pupoljaka u pod-periodu ekolo{kog mirovanja.

Zaklju~ak

Na osnovu dvogodi{njih ispitivanja dinamike sadràja vode u gran~icama sortikajsije u periodu zime, vremena cvetanja i ekolo{kih uslova koji su vladali na lokalitetuRadmilovca moèmo zaklju~iti slede}e:

Ranije pove}anje sadràja vode u gran~icama kajsije uo~eno je u 2000. godini(oko 10. februara), u odnosu na 1999. godinu (oko 25. februara)

Pove}anje metabolizma kajsije u velikoj meri zavisi od ekolo{kih uslova, pre sve-ga temperature vazduha.

Sorta kod koje je uo~eno najranije kretanje vegetacije, odnosno sorta koja najose-tljivije reaguje na temperaturna kolebanja je Cegledi orija{. Sorte koje ispoljavaju najve-}u stabilnost u pogledu zavisnosti od promene temperature vazduha su Zamorozoustoj~i-vij i Roksana.

35


Vreme cvetanja pre svega zavisi od ekolo{kih uslova neposredno pred cvetanje,dok ranije kretanje vegetacije izraèno preko pove}anja vode u gran~icama najverovatni-je ima za posledicu pre svega pove}anu osetljivost cvetnih pupoljaka u podperiodu eko-lo{kog mirovanja.

Literatura

1. Bulatovi}, S.; Bulatovi}-Danilovi}, M. (1981): Prilog poznavanja biolo{kog mi-rovanja kajsije. Jugoslovensko vo}arstvo 15, br. 55-56, 373-378.

2. Bulatovi}, S.; Mratini}, E. (1996): Biotehnolo{ke osnove vo}arstva. Newslines,Beograd.

3. \uri}, B. (1980): Duìna trajanja zimskog mirovanja cvetnih pupoljaka i vre-me cvetanja u nekih sorti kajsije. Jugoslovensko vo}arstvo 14, br. 53-54, 225-229.

4. \uri}, B. (1999): Gajenje kajsije. Partenon, Beograd.5. Mi{i}, P. (2002): Specijalno oplemenjivane vo}aka. Partenon, Institut za istaì-

vanja u poljoprivredi Srbija, Beograd.6. Nenadovi}-Mratini}, E.; Milatovi}, D.; Draèta, L. (2003): Biolo{ko-pomolo-

{ke osobine sorti kajsije u beogradskom podru~ju. Jugoslovesnko vo}arstvo 37,br. 141-142, 3-11.

7. Pejki}, B.; Ninkovski, I. (1987): Kajsija. Nolit, Beograd.8. Wertheim, S. I. (1996): Methods for cross pollination and flowering assessment

and their interpretation. Acta Hort. 423: 237-241.

36


UDC:634.21: 551.5Original scientific paper

THE INFLUENCE OF TEMPERATURE ON BEGINNING OF VEGETATION IN APRICOT

D. \urovi}*

Summary

During winter periods 1998-99. and 1999-00. we were investigated water contentin apricot branches and flowering time and its dependence on air temperature at the expe-rimental school property Radmilovac.

We have compared our results with temperature conditions of Radmilovac and ti-me of flowering for determines interactions between increase of water in branches, timeof flowering and air temperatures.

Cultivar Cegledi orija{ had the earliest beginning of vegetation and this cultivarshows the most rapid reaction, depend on air temperature changes. Some cultivars, likeZamorozoustoj~ivij and Roksana have good stability. In these cultivars change of watercontent in branches is the slowest.

Key words: apricot, winter, water content, beginning of vegetation, flowering,temperature.

37


* Dejan \urovi}, M.Sc., Faculty of Agriculture, Zemun.


FIZIOLOGIJA CVETANJA I OPLODNJE SORTI JAGODE (Fragaria ananassa Duch.)

Jasminka Milivojevi} *

Izvod: Istraìvanja u ovom radu obavljena su u kolekcionom zasadu jagode Po-ljoprivrednog fakulteta iz Beograda, na {kolskom oglednom dobru Radmilovac u peri-odu 2001.-2002. godine. Ogledom su obuhva}ene tri sorte jagode, dve novointrodukova-ne: Marmolada i Elsanta, i kao standard sorta Zenga zengana. Sve sorte su gajene na ban-kovima prekrivenim crnom polietilenskom folijom, na rastojanju sadnje 30 x 30 cm. Pro-u~avani su fenofaza cvetanja, kao i va`niji parametri generativnog potencijala (morfolo-{ke karakteristike cveta, procenat oplodnje i produkcija cvetova i plodova po bokoru).

Me|u ispitivanim sortama Zenga zengana (standard) je ispoljila niè vrednosti pa-rametara morfolo{kih karakteristika cveta, procenta oplo|enih tu~kova, broja ahenija uplodu i mase ploda u pore|enju sa ispitivanim novointrodukovanim sortama Marmola-dom i Elsantom, ali se istovremeno odlikovala i najve}om produkcijom cvetova i plodo-va po bokoru, te bi se mogla preporu~iti za {ire gajenje kao industrijska sorta u uslovimagro~ansko-smederevskog Podunavlja.

Klju~ne re~i: jagoda, sorta, vreme cvetanja, morfolo{ke karakteristike cveta,oplodnja.

Uvod

Ba{tenska jagoda (Fragaria ananassa Duch.), po obimu proizvodnje najzna~ajni-ja vrsta me|u jagodastim vo}em, nastala je spontanom hibridizacijom ~ileanske (Fraga-ria chiloensis Duch.) i virdìnijske (Fragaria virginiana Duch.) jagode, polovinom XVI-II veka u Francuskoj. Od novostvorene vrste vremenom su selekcionim radom stvorenemnogobrojne krupnoplode sorte ba{tenske jagode (Hancock i Scott, 1988). Po{to je sor-ta osnov uspe{ne proizvodnje vo}a, neophodno je pratiti izmene sortimenta jagode i in-trodukcijom najboljih sorti oboga}ivati svoje kolekcione zasade, radi uporednog prou~a-vanja i iznalaènja najboljih za gajenje u na{oj zemlji. Time bi se omogu}ilo intenzivi-ranje proizvodnje, koja ve} izvesno vreme ima opadaju}i trend (Mratini} i sar., 2003).

Cilj ovoga rada je da pruì odre|ene informacije o fenologiji cvetanja i parame-trima generativnog potencijala dve novointrodukovane sorte jagode (Marmolada i Elsan-

39


* Mr Jasminka Milivojevi}, Poljoprivredni fakultet, Zemun

ta), kako bi se kao rezultat komparativnog prou~avanja sa sortom standard (Zenga zen-gana) mogle preporu~iti za intenzivno gajenje u uslovima gro~ansko-smederevskog Po-dunavlja.


Ispitivanja su vr{ena u kolekcionom zasadu jagode Poljoprivrednog fakulteta izBeograda, na imanju OD Radmilovac. Kolekcioni zasad je podignut u jesen 1999. go-dine, na parceli koja se nalazi na nadmorskoj visini od 120m. Ekstremna su{a u 2000. go-dini uslovila je da dobijeni rezultati ne budu reprezentativni, te su u radu prikazani samorezultati istraìvanja dobijeni u periodu 2001.-2002.

Ispitivanjem su obuhva}ene tri sorte jagode, dve novointrodukovane: Marmola-da i Elsanta, i kao standard sorta Zenga zengana. Sve sorte su gajene u vidu pantljika sadva reda, na bankovima prekrivenim crnom polietilenskom folijom debljine 0,06mm i {i-rine 120 cm. Sadnja je obavljena na rastojanju 30 x 30cm. U toku ogleda, u zasadu jesprovo|ena standardna agro i pomotehnika, izuzev predvi|enog navodnjavanja siste-mom kap po kap, umesto koga je vr{eno interventno zalivanje ogledne povr{ine.

Prou~avanja su vr{ena pra}enjem ve}eg broja pokazatelja uz primenu odgova-raju}ih metodolo{kih postupaka. Analizirani su fenofaza cvetanja (po~etak, kraj i traja-nje cvetanja u danima), kao i va`niji parametri generativnog potencijala: morfolo{ke ka-rakteristike cveta (veli~ina, broj pra{nika i tu~kova po cvetu i njihov me|usobni odnos)i oplodnja ispitivanih sorti jagode (procenat oplo|enih tu~kova, broj ahenija i masa plo-da, broj cvetova i plodova po bokoru i procenat oplo|enih cvetova).

Navedeni parametri su odre|ivani fenolo{kim osmatranjem, kao i uobi~ajenimmorfometrijskim metodama, prebrojavanjem i prera~unavanjem.

Rezultati rada i diskusija

Fenofaza cvetanja ispitivanih sorti jagode Cvetovi jagode su skupljeni u cimoznu cvast (dihaziju), kod koje se cvetovi po-

stepeno otvaraju idu}i od vrha ka osnovi cvasti.U tabeli 1. prikazani su datumi po~etka i kraja cvetanja, kao i trajanje cvetanja u

danima ispitivanih sorti jagode, na osnovu kojih se moè konstatovati da sve ispitivanesorte prose~no po~inju sa cvetanjem u rasponu od 20.03. (Marmolada i Elsanta) do 24.03.(Zenga zengana). Prose~no najraniji zavr{etak cvetanja evidentiran je 04.05. (Marmola-da), a najkasniji 08.05. (Zenga zengana). Na osnovu toga moèmo zaklju~iti da u odno-su na sortu standard (Zenga zengana), obe ispitivane novointrodukovane sorte imaju ra-niji po~etak i zavr{etak cvetanja. Istovremeno, moèmo uo~iti da fenofaza cvetanja kodsvih ispitivanih sorti pribli`no traje, s tim da se najkra}e trajanje cvetanja uo~ava kod sor-te Zenga zengana (46 dana) sa variranjem po godinama ispitivanja od 5 dana, a najduètrajanje cvetanja kod sorti Marmolada i Elsanta (47 dana) sa variranjem po godinama od4 dana.

40


Tab. 1. -Fenofaza cvetanja ispitivanih sorti jagode

Upore|uju}i dobijene rezltate sa literaturnim, uo~ava se odstupanje od rezultataza vreme cvetanja novointrodukovanih sorti (Marmolada i Elsanta) do kojih su do{li Am-broì~-Turk i sar. (2001) u uslovima Slovenije, pri ~emu su evidentirali kasni po~etakcvetanja ovih sorti (krajem aprila meseca). Postojanje razlika se moè objasniti niìm te-mperaturama u uslovima Slovenije u odnosu na ekolo{ke uslove Radmilovca, kao i opti~-kim osobenostima crnog plasti~nog mal~a koji je primenjen u ovom ogledu i ~injenice dafolija pove}ava temperaturu zemlji{ta (Ham i Kluitenberg, 1994).

Morfolo{ke karakteristike cveta ispitivanih sorti jagode

Rezultati ovih istraìvanja prikazani su u tabeli 2. iz koje se moè videti da je sor-ta Zenga zengana (standard) ispoljila najniù prose~nu vrednost veli~ine cveta izraènuu vidu pre~nika (23,8 mm), te da su u pore|enju sa njom obe ispitivane novointroduko-vane sorte Marmolada i Elsanta imale ve}e prose~ne vrednosti za dati parametar.

Tab. 2. - Morfolo{ke karakteristike cveta ispitivanih sorti jagode

41


Na osnovu broja tu~kova i pra{nika u cvetu izra~unat je njihov odnos. Dobijenirezultati ukazuju da je najniù prose~nu vrednost odnosa broja tu~kova i pra{nika imalasorta Zenga zengana (14,5), a najvi{u sorta Elsanta (17,0) kod koje je zabeleèn najve}ibroj tu~kova po cvetu (437,6) i najniì broj pra{nika po cvetu (25,7) me|u ispitivanimsortama. Sorta Marmolada, koja se odlikuje najve}im brojem pra{nika po cvetu (27,6) ipribli`nim brojem tu~kova po cvetu (437,2) kao sorta Elsanta, imala je prose~nu vred-nost odnosa broja tu~kova i pra{nika u granicama pomenutih vrednosti (15,9).

Oplodnja ispitivanih sorti jagode

Jedna je od veoma zna~ajnih i kompleksnih osobina ~ije su najva`nije kompo-nente prikazane u tabeli 3. Dobijeni rezultati ukazuju na postojanje korelacije izme|ubroja tu~kova u cvetu i broja ahenija u plodu, kao i izme|u broja ahenija i mase ploda.

Ahenije u zbirnom plodu jagode su atipi~ne i sinkarpne po poreklu jer nastajuoplodnjom dve karpele, a perikarp nije srastao sa semenja~om zbog ~ega je seme locira-no na povr{ini ahenije (Mi{i} i Nikoli}, 2003).

Tab. 3. - Oplodnja ispitivanih sorti jagode

Analizom podataka prikazanih u tabeli 3. moè se uo~iti da je najve}i prose~anbroj ahenija u plodu (347,8) i procenat oplo|enih tu~kova (79,5) imala sorta Marmolada,koja se odlikuje i najkrupnijim plodom (14,6 g). Sa druge strane, sorta standard, Zengazengana ispoljila je najniì prose~an broj ahenija (225,2) i procenat oplo|enih tu~kova(59,8), kao i najsitniji plod (7,8 g), dok se sorta Elsanta za pomenute parametre nalazi ugranicama pomenutih vrednosti.

Porede}i dobijene rezultate mase ploda sa literaturnim, moè se konstatovati da jeznatno ve}a masa ploda kod sorti Marmolada i Elsanta ostvarena u uslovima Severne Ita-lije (Faedi i sar., 2000; Lovati i sar., 2000).

42


U radu je analiziran i procenat oplo|enih cvetova, izra~unat iz odnosa broja plo-dova i cvetova po bokoru, ~ije vrednosti su se kretale u rasponu od 77,3% kod sorte Mar-molada do 86,7% kod sorte Elsanta. S obzirom da je rodnost usko povezana sa oplo-dnjom (Grbi}, 1970), najve}i broj plodova po bokoru (75,2) sorte Zenga zengana kaostandarda, moè se objasniti najve}im brojem cvetova po bokoru (82,7) i relativno viso-kim procentom oplo|enih cvetova (79,3), koje je ova sorta ispoljila u ispitivanom perio-du. Pribli`ne vrednosti broja plodova po bokoru za sortu Zenga zengana dobio je Blago-jevi} (1999).

Zaklju~ak

Na osnovu dvogodi{njih ispitivanja fiziologije cvetanja i oplodnje sorti jagodeMarmolada, Elsanta i Zenga zengana, gajenih u uslovima gro~ansko-smederevskog Po-dunavlja mogu se izvesti slede}i zaklju~ci:

Najraniji po~etak (20.03.) i zavr{etak (04.05.) fenofaze cvetanja evidentiran jekod novointrodukovanih sorti Marmolada i Elsanta, koje su imale i ne{to duè trajanjecvetanja (47 dana) u odnosu na sortu Zenga zengana (46 dana), kod koje je cvetanje naj-kasnije po~elo (24.03.) i najkasnije se zavr{ilo (08.05.).

Od ispitivanih sorti Zenga zengana (standard) imala je najsitniji cvet, kao i naj-niù prose~nu vrednost odnosa broja tu~kova i pra{nika (14,5), dok je najvi{u vrednostimala sorta Elsanta (17,0) kod koje je zabeleèn najve}i broj tu~kova po cvetu (437,6) inajniì broj pra{nika po cvetu (25,7).

Najniì prose~an broj ahenija u plodu (225,2) i procenat oplo|enih tu~kova(59,8), kao i najsitniji plod (7,8 g) ispoljila je sorta Zenga zengana, te su u pore|enju sanjom obe ispitivane novointrodukovane sorte imale ve}e vrednosti za date parametre.

Procenat oplo|enih cvetova se kretao u rasponu od 77,3% kod sorte Marmola-da do 86,7% kod sorte Elsanta, dok je sorta Zenga zengana (standard), sa najve}om pro-dukcijom cvetova i plodova po bokoru, imala procenat oplo|enih cvetova u granicamapomenutih vrednosti (79,3).

Nià produkcija cvetova i plodova koje su novointrodukovane sorte Marmola-da i Elsanta ispoljile u ispitivanom periodu, moè se objasniti njihovom potrebom za pot-punom primenom svih agro i pomotehni~kih mera, a posebno redovnog navodnjavanja una{im agroekolo{kim uslovima, {to u ovom ogledu nije bilo primenjeno. Me|utim, za-hvaljuju}i ve}im vrednostima pokazatelja morfolo{kih karakteristika cveta, procentaoplo|enih tu~kova, broja ahenija u plodu i saglasno sa time mase ploda, ove sorte bi semogle preporu~iti za intenzivnije gajenje kao stone sorte u uslovima gro~ansko-smede-revskog Podunavlja, dok se sorta Zenga zengana zbog izuzetne rodnosti, ali i sitnog plo-da i dalje preporu~uje za gajenje kao industrijska sorta.

43


Literatura

1. Ambro`i~-Turk, B.; Godec, B.; Koron, D.; Lokar, V.; Hudina, M.; Solar, A.;Usenik, V.; Fajt, N.; Vesel, V. (2001): Introdukcija in selekcija sadnih rastlin vletu 2001. Kmetijski In{titut Slovenije, Ljubljana.

2. Blagojevi}, R. (1999): Biolo{ke karakteristike nekih sorti jagoda u uslovimaNi{a. Jug.vo}. Vol. 33. br.125-126: 17-25.

3. Faedi, W.; Baruzzi, G.; Carloni, A.; Lucchi, P.; Sbrighi, P.; Turci, P. (2000):Cultivar e selezioni di fragola per il Nord Italia. Rivista di Frutticoltura N.12:26-34.

4. Grbi}, O. (1970): Uticaj samooplodnje na rodnost i kvalitet plodova jagoda.Jug.vo}. br.11-12: 111-115.

5. Ham, J.M.; Kluitenberg, G.J. (1994): Modeling the effect of mulch optical pro-perties culture. Agr. For. Meteorol. 71: 403-424.

6. Hancock, J.F.; Scott, D.H. (1988): Strawberry cultivars and worldwide patternsof strawberry production. Fruit Varieties Journal 42(3): 102-108.

7. Lovati, F.; Nuzzi, M.; Leva, A.A.; Colellis, G.D.; Testoni, A.; Magnani, S.; Luc-chi, P. (2000): Valutazione della qualita delle fragole in post-raccolta. Rivista diFrutticoltura N.12: 36-41.

8. Mi{i}, P., Nikoli}, M. (2003): Jagodaste vo}ke. Institut za istra`ivanja u poljo-privredi SRBIJA, Beograd.

9. Mratini}, E.; Milivojevi}, J.; \urovi}, D. (2003): Pomolo{ke osobine novoin-trodukovanih sorti jagode. PKB INI AGROEKONOMIK Zbornik nau~nih ra-dova,Vol. 9. Br. 1: 193-199.

44


UDC: 634.75: 581.145Original scientific paper

THE PHYSIOLOGY OF FLOWERING AND FERTILIZATION INSTRAWBERRY CULTIVARS (Fragaria ananassa Duch.)

Jasminka Milivojevi} *

Summary

Studies were conducted in the collective strawberry planting of the Faculty of Agri-culture of Belgrade, at the Experimental school property Radmilovac in the period from2001 to 2002. The experiment included three strawberry cultivars, two newly introduced:Marmolada and Elsanta, and standard cultivar Senga Sengana. All cultivars were grownon banks covered with black polyethylene foil, on planting distance 30 x 30 cm.

Flowering time and more important parameters of generative potential (morp-hological flower properties, percentage of fertilization and production of flowers and fru-its per plant) were researched.

Lower values for the most studied parametars were obtained in the cultivar Sen-ga Sengana, but this cultivar had the highest flowers and fruits production per plantamong studied cultivars. That is why cv. Senga Sengana can be recommended for pro-cessing and widely growing in the Belgrade region conditions. At the same time, newlyintroduced strawberry cultivars Marmolada and Elsanta, based on studied parameters andcomparation with standard cultivars, can be recommended for commercial growing forfresh market in the Belgrade region conditions.

Key words: strawberry, cultivar, flowering time, morphological flower properti-es, fertilization .

45


* Jasminka Milivojevi}, M.Sc., Faculty of Agriculture, Zemun.


UTICAJ RAZNIH DOZA MINERALNOG \UBRIVA NA PRINOSI KRUPNO]U PLODA NEKIH SORTI [LJIVA

U GUSTOJ SADNJI

M. Raki}evi}, M. Mitrovi}, M. Blagojevi}, @aklina Karaklaji}-Staji}*

Izvod: U radu su prikazana trogodi{nja ispitivanja uticaja raznih doza mineralnog|ubriva (8:16:24 + 3% Mg) na prinos i krupno}u ploda {ljive u gustoj V sadnji(4 x 0,7m 3 571 st/ha). Najve}i prinos zabeleèn je kod â~anske lepotice (40.862kg/ha)u tretmanu 2, sa 600kg/ha |ubriva i kod Stenleja (54.642kg/ha) u kontroli. Najve}i ploddobijen je kod Stenleja (25,5g) i â~anske lepotice (27,0g) u tretmanu 4 (800kg/ha |u-briva).

Klju~ne re~i: â~anska lepotica, Stenlej, V sistem, gusta sadnja, |ubrenje, pri-nos.

Uvod

Inteziviranje vo}arske proizvodnje postiè se primenom adekvatnih agrotehni~kihi pomotehni~kih mera kao {to su: |ubrenje, rezidba, navodnjavanje, za{tita itd. Pored na-vedenog, za pove}anje prinosa i uspeh u vo}arskoj proizvodnji veoma je zna~ajna i gu-stina sadnje vo}nih vrsta. Op{te je poznato da je u~injen ogroman napredak u proizvo-dnji jabuke sa pojavom vegetativnih podloga a naro~ito onih manje bujnih (M27, M9,M26). Tako su se pojavile plantaè ovog vo}a sa veoma velikim brojem stabala po jedi-nici povr{ine, koje stupaju na rod ve} u drugoj i tre}oj godini, i to sa veoma solidnim pri-nosima. Danas se, jednostavno, ne moè zamisliti proizvodnja jabuka bez kori{}enja sla-bo bujnih vegetativnih podloga koje omogu}uju veoma veliki broj biljaka po jedinici po-vr{ine (gustu sadnju).

Zadnjih godina ispituje se mogu}nost da se {ljiva gaji u gustoj sadnji, a da dobi-jeni prinosi po svom obimu i kvalitetu opravdaju visoka po~etna ulaganja.

Ojima et. al. (1980) je prou~avao gustu sadnju {ljive (Prunus salicina) cv Carme-sim u uslovima Brazila. On konstatuje da su kalemljenjem navedene sorte na podlogubreskve (cv. Okinava) i gajenim sa 2000, 1000, 650 ili 500 st/ha dobili prinose 15,5; 11,1;7,6 i 5,3 t/ha.

47


* Dr Milan Raki}evi}, dr Milisav Mitrovi}, Miladin Blagojevi}, dipl. in`., @aklina Karaklaji}-Staji},dipl. agronom., Institut Srbija, Centar za vo}arstvo i vinogradarstvo, â~ak

Drobota et. al. (1985) je u uslovima Rumunije prou~avao P. F. Scoldus podlo-gu u intezivnim zasadima {ljive. Do{ao je do rezultata da cv Stanly i Tulen Gras kalem-ljene na ovu podlogu i gajene na rastojanju 4 x 3m (833 st/ha) ili 4x2 m (1.250 st/ha) da-ju visok i redovan redovan prinos od 30,9 odnosno 18,9 t/ha sa 16,8 i 21,8 % {e}era.

Dinkova et. al. (1986) se bavila prou~avanjima vegetativnih i reproduktivnih oso-bina {ljive cv Kystendiska Sinya gajenim u razli~itim sistemima i razli~itim rastojanjimau redu. Ona konstatuje da sistem uzgoja uti~e na prinos {ljive, ali je uticaj gustine bilja-ka imao ve}i efekat.

Grzyb et. al. (2003) je prou~avao uticaj uzgojnog sistema i gustine sadnje na po-rast i plodono{enje {ljive kalemljenim na sejancima podloge Prunus divaricata. Oni suustanovili korelaciju izme|u povr{ine popre~nog preseka debla i prinosa kod polupriro-dne forme i uzgojnog oblika vretenastog `buna. Kod prvog uzgojnog oblika stabla sa106,9 cm2 povr{inom popre~nog preseka debla i dala su prinos od 200 kg po stablu, akod drugog sa popre~nim presekom stabla od 94,2 cm2 prinos je bio 152,5 kg po sablu.

Literaturnih podataka u vezi |ubrenja i ishrane {ljiva ima veoma malo.Vitanova (1984) je prou~avala uticaj mineralnog |ubriva na prinos i kvalitet plo-

dova Kyustendilska Sinya. Tretman sa 200 kg N + 240 kg P2O5 + 300 kg/h K2O dao jenajve}e prinose. Najve}e doze |ubriva nisu smanjile kvalitet ploda.

Verma et.al (1982) je u Indiji prou~avo primenu NPK u zasadu {ljiva starosti 11godina. Najve}i prinos i najbolji kvalitet ploda dobijen je kod stabala koja su |ubrena saNPK u odnosu 101,4 : 199,3 : 101,4 g/stablo.


Prou~avanja su obavljena u oglednom zasadu {ljiva posa|enom u jesen 1997. go-dine u krugu Instituta Srbija, Centra za vo}arstvo i vinogradarstvo, â~ak. Zemlji{tena kome je podignut vo}njak spada u teà aluvijalna zemlji{ta u neposrednoj blizini ko-rita Zapadne Morave. Ono je kisele reakcije (pH = 5,9), slabo obezbe|eno humusom(2,65 %), sadràj ukupnog N je 0,13%, srednje obezbe|eno sa K2O ( 20,4 mg/100g.) idobro obezbe|eno sa P2O5 ( 15 mg/100g.). Zasad je zasnovan sa jednogodi{njim bezvi-rusnim sadnicama okalamljenim na podlozi dènarika (Prunus carasifera) sa prevreme-nim gran~icama u sistemu V sadnje. Razmak sadnje je 4 x 0,7 m {to daje 3.571 sadni-ca po ha. U momentu sadnje sadnice su |ubrene sa 4 - 6 kg stajnjaka i 0,3 kg NPK(15:15:15). Neposredno po sadnji postavljen je naslon od bagremovih stubova u oblikuslova V, pod uglom od 75 sa dva reda ìce sa obe strane.

Pri formiranju uzgojnog oblika primenjivane su sve agrotehni~ke mere (|ubrenje,zrela rezidba, zelena rezidba, obrada me|urednog prostora, za{tita od bolesti i {teto~ina itd.)

U jesen 2000. godine (tre}a godina po sadnji) postavljen je ogled sa primenomrazli~itih doza mineralnog |ubriva formulacije 8:16:24 i to:

varijanta 1 - 400 kg/havarijanta 2 - 600 kg/havarijanta 3 - 800 kg/havarijanta 4 - 1000 kg/havarijanta 5 ( kontrola - bez |ubrenja)

48


Svaka od ovih varijanti |ubrenja bila je zastupljena u tri ponavljanja. Veli~inaosnovne elementarne parcelice iznosila je 68 m2. \ubrenje je primenjivano u 2000.,2001. i 2002. godini, a rezultati su dati za 2003. godinu.

Rezultati i diskusija

Iz podataka u tabeli 1. proizilazi da je 2003. godina su{na sa ukupnim godi{njimpadavinama od 500 mm. Padavine su neravnomerne, tako da je u periodu od 7. februarado 12. maja bilo svega 30 mm (izrazito su{no prole}e), a su{ni period se nastavlja i u to-ku leta (u avgustu 6,0 mm)

Tab. 1. Suma padavina u 2003.g. merena u stanici Centra za vo}arstvo i vinogradarstvo u ^a~ku.

Tab. 2. Uticaj raznih doza |ubriva na prinos, krupno}u ploda i sadr`aj rastvorljivih suvih materija

49


Na osnovu podataka u tabeli 2. moè se konstatovati da je najve}i prinos dobijenkod kontrole (54.642 kg/ha), a najmanji kod varijante 3 (40.250 kg/ha). Masa ploda(25,5g) bila je najve}a u varijanti 4 (1.000 kg/ha) a najmanja (20,5 g) kod varijante 2.Sadràj rastvorljivih suvih materija bio je najve}i kod prve varijante (13,8%), a najmanjikod varijante 2 (10,3%).

Na osnovu ovih podataka se moè zaklju~iti da |ubrenje kao i doze primene |u-briva ne uti~u zna~ajno na pove}anje prinosa po stablu. Dobijeni podaci ukazuju da senakon trogodi{nje primene |ubriva u vi{im dozama (800 i 1000 kg/ha) treba prestati saprimenom ove mere, jer se prinosi ne pove}avaju, ~ak {ta vi{e stagniraju ili opadaju. Uprilog ovoj preporuci se moè i navesti i ~injenica da su u prethodne dve godine (2001.i 2002. god.) mrazevi u vreme cvetanja onemogu}ili biljkama adekvatno kori{}enje vi{ihdoza |ubriva za pove}anje prinosa.

Na osnovu podatka iz tabele 2. moè se konstatovati da je â~anska lepotica ima-la najve}i prinos u varijanti 2 (40.862 kg/ha), a najmanji u kontroli (23.453 kg/ha). Naj-ve}u masu ploda imala je varijanta 4 (27,0 g), a najmanju varijanta 5 - kontrola (23,3 g).Najve}i sadràj rastvorljivih suvih materija imale su varijante 4 i 5 (12,2%), a najmanjivarijanta 3 (11,5%)

Izme|u ispitivanih doza |ubriva postoje statisti~ki zna~ajne razlike na pragu zna-~ajnosti od 95% (F= 3,977587). Najve}i prinos po stablu kod sorte â~anska lepotica seostvaruje primenom |ubriva u dozama 600 i 800 kg/ha i izme|u ove dve doze primenene postoje statisti~ki zna~ajne razlike. Signifikantna razlika postoji izme|u ovih varijan-ti u odnosu na prinos ostvaren pri minimalnoj i maksimalnoj dozi primene. Najmanji pri-nos po stablu je utvr|en u kontroli. S obzirom da je prinos po hektaru izvedena veli~inaod prinosa po stablu statisti~ka obrada podataka se ne vr{i, pa se statisti~ke razlike istotuma~e.

Zaklju~ak

Na osnovu prou~avanja o uticaju primene raznih doza kompleksnog mineralnog|ubriva formulacije 8:16:24 na prinos i kvalitet ploda {ljiva â~anske lepotice i Stenlejau uslovima teèg aluvijalnog zemlji{ta i super guste sadnje (V sistem) mogu se iz-vu}i slede}i zaklju~ci :

Najve}i prinos plodova kod Stenleja dobijen je u kontroli (54.642 kg/ha), a za-tim sledi varijanta sa najvi{om dozom |ubriva (1.000 kg/ha) sa 47.500 kg/ha. Ostale do-ze |ubrenja daju manje prinose. înjenica da je kontrola dala najve}i prinos kod ove sor-te moè se objasniti izmrzavanjem cvetova u prethodne dve godine kada su bili mali pri-nosi.

Najve}i prinos kod â~anske lepotice imala je varijanta 2 (40.862 kg/ha), a naj-manji kontrola (23.453 kg/ha). Kod ove sorte sve varijante |ubrenja dale su ve}e prino-se u odnosu na kontrolu, a statisti~ki zna~ajne razlike postoje kod doza od 600 i 800kg/ha navedenog |ubriva.

U toku 2004. godine mora se uraditi agrohemijska analiza zemlji{ta po varijan-tama |ubrenja, kako bi se ustanovilo stanje hraniva u zemlji{tu, a imaju}i u vidu posto-je}e prinose dobijene u 2003. godini.

50


Literatura

1. Drobota, G.; Drobota, M.A. (1985): Performance of P.F.Scoldus rootstocks inintesive plum orchards. Horticultura 29, 61-62.

2. Dinkova, Kh.; Honeyborne, G. E. (1986): Vegetative and reproduktive perfor-mance of the plum cultivar Kyustendinska Sinya Sliva trained by different si-stems. Rastenievidnie Nauki 23 (12) 101-108.

3. Grzyb, Z. S.; Sitarek, M. (2003): The effect of training systems and plantingdensity on growt and fruiting of plum trees budded on divaricata prune seedlingroodstock. Folia Horticulturae 15 69-74.

4. Ojima, M.; DallOrto, F. A. C.; Rigitano, O.; Veiga, A.de A.; Tombolato, A. F.C.; Sabino, J. C.; Egydio, S. M.C. (1980): High density planting of the plum(Prunus salicina) cultivar Camesin. Bragantia 39, 175-179.

51


UDC:634.22: 631.82Original scientific paper

THE EFFECT OF DIFFERENT FERTILIZER RATES ON THEYIELD OF SOME PLUM CULTIVARS IN DENSE PLANTING

M. Raki}evi}, M. Mitrovi}, M. Blagojevi}, @aklina Karaklaji}-Staji}*

Summary

This paper presents the results of the three year experiment off plum growing insuper dense V planting system (4 x 0.7 m=3.571) with the application of the differentmineral fertilizers rates (8:16:24+3% Mg). The highest yield has been obtained in cv â-~anska lepotica in treatment 2, with 600 kg/ha (40.862 kg/ha) and in cv Stanley with thecontrol (54.642 kg/ha). The largest fruit size was recorded in cv Stanley with treatment4 (25.5 g) and in cv â~anska lepotica with the same treatment (27.0 g).

Key words: â~anska lepotica, Stanley, V system, dense planting, fertilization,yield.

52


* Milan Raki}evi}, Ph.D., Milisav Mitrovi}, Ph.D., Miladin Blagojevi}, B. Sc., @aklina Karaklaji}-Staji}, B.Sc., ARI SERBIA, Fruit and Grape Research Centre, â~ak.


RAZMNO@AVANJE VISOKO@BUNASTE BOROVNICE CV BERKELEY ZELENIM REZNICAMA

Ivana Stani}, \ur|ina Ruì}, S. Milenkovi} *

Izvod: U cilju {irenja borovnice i njenog uvo|enja u planta`nu proizvodnju ispi-tivana je mogu}nost razmnoàvanja cv Berkeley zelenim reznicama. Rezultati istraìva-nja su pokazali da je najbolje koristiti klasi~ne, zelene reznice sa vr{nih delova izdanakatretiranjem bazalnih delova sa IBA-om i uzdu`nim paranjem kore, kao i zelene reznice sapetom, tako|e tretirane sa IBA-om.

Klju~ne re~i: visoko`bunasta borovnica, zelene reznice, IBA, paranje kore,oìljavanje.

Uvod

Prona|eni i prou~eni fosilni ostaci svedo~e o tome da su divlje forme borovniceveoma stare. Nasuprot tome ova vrsta vo}a se ubraja u grupu najmla|ih gajenih biljaka.Naime, tek sa razvojem prehrambene industrije i upoznavanjem nekih od osobina plodaona dobija na zna~aju. U kulturu ju je uveo dr F.V. Coville, 1906. godine, a rad na plan-skoj hibridizaciji je zapo~eo 1913. godine (Mi{i} i Nikoli}, 2003). Najve}i proizvo|a~ove vrste vo}aka su SAD, a zatim slede Kanada, Poljska, Litvanija i dr.

Sedamdesetih godina pro{log veka u na{u zemlju su introdukovane ameri~ke so-rte borovnice ~ime i zapo~inje njeno gajenje na planini Midòr, u okolini Uìca (JelovaGora), Bijelog Polja i na Vlasini. Rezultati proizvodnje borovnice u na{oj zemlji su veo-ma skromni. Razlozi za ovakvo stanje u proizvodnji su brojni, a kao jedan od osnovnihnavodi se i nerazra|ena proizvodnja sadnog materijala, nedostatak sadnog materijala i vi-soka cena (Mi{i} i Nikoli}, 2003).

Plod borovnice ima hranljive, farmaceutske, dijetetske i tehnolo{ke vrednosti, aposebno je bogat u koli~ini flavonoida, posebno podgrupe antocijana koji su va`ni anti-oksidansi (Mi{i} i Nikoli}, 2003).

Nedostatak ove kulture u planta`nom gajenju kod nas, njen nutritivni zna~aj, kaoi relativno te{ko razmnoàvanje, opredelili su i cilj ovih istraìvanja da se usavr{i i raz-

53


* Ivana Stani}, dipl. in`. agron., dr \ur|ina Ruì}, dr Slobodan Milenkovi}, Institut "Srbija", Centarza vo}arstvo i vinogradarstvo, â~ak.

radi jednostavan metod njenog razmnoàvanja. Borovnica se standardno razmnoàvazrelim i zelenim reznicama, a ima i nekih rezultata metodom mikropropagacije in vitro(Lyrene, 1978; Orlikowska, 1986). Iako manje zastupljeno, razmnoàvanje borovnice pu-tem zelenih reznica ima svojih prednosti. Na ovaj na~in se moè dobiti ve}a koli~ina sad-nog materijala od jedne mati~ne biljke, omogu}ava se brè {irenje novih sorti (Eck,1988), kao i sorti koje se te{ko razmnoàvaju zrelim reznicama (http://berrygrape.ore-gonstate.edu).


Ispitivanja su obavljena sa zelenim reznicama sorte Berkeley koja je stvorena uSAD (Stanley x GS-149). To je srednje rana sorta ~iji prvi plodovi sazrevaju po~etkomjula. @bun je bujan, vitalan i rodan, ne podnosi jake mrazeve i umereno ra|a.

Reznice su uzete iz proizvodnog zasada borovnice firme Agropartner iz Lu~a-na (objekat Vin~a), avgusta 2003. godine i to sa sna`nih, razvijenih mladara, kao i sa sla-bijih bo~nih izdanaka. Izdanci su sa mati~nih biljaka odsecani i od njih su pravljene je-dna, ili dve reznice u zavisnosti od duìne (sl. 1). Slabiji bo~ni izdanci su skidani pokre-tom na dole (sl. 2 a), tako da je sa reznicom polazio i deo drveta i kore koji se ozna~avakao peta, ili sedlo (sl. 2 b). Obe kategorije reznica su bile duge 12 do 15 cm. Sa njihje skinuto svo li{}e, izuzev 2 do 3 vr{na lista koji su redukovani na 1/3 povr{ine. Jedandeo reznica sa petom stavljen je na oìljavanje bez ikakvog tretmana, dok je drugi deoreznica potapan bazalnim delom u rastvor (indol-3-buterna kiselina) IBA, koncentracije1g l-1 u trajanju 10 sec.

Klasi~ne reznice su podeljene u tri grupe. Kod prve grupe je izvr{eno tretiranjerastvorom IBA, koncentracije 1g l-1 u trajanju 10 sec. Kod druge grupe je izvr{eno paran-je kore sa jedne strane reznice sa dva duà reza, a sa druge strane, ispod pupoljka jednimkra}im rezom. Kod tre}e grupe reznica primenjena je kombinacija oba navedena tretma-na.

Sve kategorije reznica su postavljane u me{avinu strugotine, pH vrednosti 4,6 ibelog treseta Klasmanna, ~ija je pH vrednost 6 - 6,5, u odnosu 2:1, u staklari (sl. 3). Iz-nad prostora za oìljavanje bila je navu~ena PVC folija koja je obezbedila dodatnu za{ti-tu materijala od intenzivne sun~eve svetlosti koja ina~e negativno uti~e na ne`ni biljnimaterijal, kao i za o~uvanje vla`nosti (Shelton i Moore, 1981). Materijal je navodnjavantri puta dnevno, dok je oro{avanje lisne mase vr{eno 6 puta u toku dana. Ukupno je po-stavljeno 417 reznica.

Kontrola oìljavanja je izvr{ena u jesen, 2 meseca od postavljanja reznica na oìl-javanje i u prole}e, posle perioda zimskog odmora.

Rezultati istraìvanja i diskusija

Najbolji rezultati oìljavanja su postignuti sa klasi~nim reznicama kod kojih je iz-vr{eno paranje kore i tretman sa IBA-om (sl. 4 a). Period zimskog mirovanja su preìve-le sve biljke, a reznice sa kalusom su po~ele da formiraju korenov sistem, tako da je ko-

54


na~ni rezultat bio 20,54% oìljenih reznica (tab. 1). Korenov sistem je bio dobro razvi-jen i formirao se iz pupoljka ispod kog je pravljen kra}i rez (sl. 4 b). U ovoj kombinaci-ji me|u oìljenim reznicama je bila samo jedna uzeta iz bazalnog dela izdanka, {to se sla-è sa navodima Schwartze i Myhre (1968), koji isti~u da su navedeni delovi izdanaka su-vi{e zreli da bi mogli da formiraju korenov sistem.

Tab.1. Parametri oìljavanja zelenih reznica visoko`bunaste borovnice cv Berkeley

Reznice sa petom i tretirane sa IBA-om su pri jesenjoj kontroli imale 5,83%oì

2004-vol3

Documents