20. gradske saobracajnice

GRADSKE SAOBRAĆAJNICE

�� •• Vangradski putevi iVangradski putevi i�� •• Gradske saobraGradske saobraććajniceajnice

Po funkcionalnom značaju i ulozi u prostornoj organizaciji grada, putna mreža u gradu se deli na primarnu i sekundarnu:

Elementi primarne putne mreElementi primarne putne mrežžee Elementi sekundarne putne mrežeElementi sekundarne putne mreže-- gradski autogradski auto--putevi................. (GA)putevi................. (GA) -- pristupne ulice ................... (PU)pristupne ulice ................... (PU)-- gradske magistrale................. (GM)gradske magistrale................. (GM) -- parkirališta ........................ (P)parkirališta ........................ (P)-- gradske saobragradske saobraććajnice............ (GS)ajnice............ (GS)-- sabirne ulice............................. (SU) sabirne ulice............................. (SU)

Funkcionalne karakteristike:Funkcionalne karakteristike:Dva osnovna zadatka saobraćajnica su

-- Da omoguće daljinska kretanja iDa omoguće daljinska kretanja i-- Da obezbede neposredan pristup lokacijiDa obezbede neposredan pristup lokaciji •

GRADSKE SAOBRAĆAJNICESISTEMI PUTNE MRESISTEMI PUTNE MREŽŽE I PRINCIPI U PLANIRANJUE I PRINCIPI U PLANIRANJU

-- radijalno radijalno –– koncentrikoncentriččnini

-- ortogonalniortogonalni

Kod formiranja sistema putne mreže neophodno je poštovati sledeće principe:

-- Putna mrePutna mrežža mora biti uskladjena sa urbanistia mora biti uskladjena sa urbanističčkom nadgradnjomkom nadgradnjom..-- SaobraSaobraććajnice koje ajnice koje ččine putnu mreine putnu mrežžu organizuju se po hijerarhijskom principuu organizuju se po hijerarhijskom principu..-- Potrebe organizovanja JGS su bitan kriterijum za komponovanje pPotrebe organizovanja JGS su bitan kriterijum za komponovanje putne mreutne mrežžee..-- Moraju se poMoraju se pošštovati prirodni uslovi odnosno ogranitovati prirodni uslovi odnosno ograniččenjaenja..


-- Magistralne saobraMagistralne saobraććajnice (GAajnice (GA--GM) treba voditiGM) treba voditi uz ivice radnih zona proizvodnihuz ivice radnih zona proizvodnih delatnostidelatnosti..

-- Prostorne skupine homogenih namena treba daProstorne skupine homogenih namena treba da budu povezane saobrabudu povezane saobraććajnicama koje su ajnicama koje su tangencijalno polotangencijalno položžene u odnosu na njihene u odnosu na njih. .

-- SaobraSaobraććajnice primarne putne mreajnice primarne putne mrežže treba dae treba da budu namenjene iskljubudu namenjene isključčivo protoivo protoččnomnom saobrasaobraććaju.aju.

-- Kod svih saobraKod svih saobraććajnica sa povrajnica sa površšinskiminskim raskrsnicama neophodno je utvrditi ritam raskrsnica.raskrsnicama neophodno je utvrditi ritam raskrsnica.

GRADSKE SAOBRAĆAJNICETEHNIČKI PRINCIPI U PROJEKTOVANJU: NIVO USLUGE


MERODAVNE BRZINEOSNOVNA BRZINAOSNOVNA BRZINA

RARAČČUNSKA BRZINAUNSKA BRZINA

PROJEKTNA BRZINAPROJEKTNA BRZINA

Primenjuje se kao i kod vangradskih saobraPrimenjuje se kao i kod vangradskih saobraććajnicaajnica,, ali samo na saobraali samo na saobraććajnicama ranga GAajnicama ranga GA

ii GM, gde postoji potpuna kontrola pristupa.GM, gde postoji potpuna kontrola pristupa.


PROJEKTNI ELEMENTI I KRITERIJUMI U TRASIRANJUPROJEKTNI ELEMENTI I KRITERIJUMI U TRASIRANJU

IZBOR I DIMENZIONISANJE POPREIZBOR I DIMENZIONISANJE POPREČČNOG PROFILANOG PROFILA

Poprečni profil predstavlja polaznu projekciju saobraćajnice.

Sastoji se od zbira funkcionalnih i konstruktivnih elemenata koji zavise od

- kategorije saobraćajnice

- strukture korisnika i

- eksploatacionih pokazatelja


ELEMENTI KOLOVOZA ZA KOLSKI SAOBRAELEMENTI KOLOVOZA ZA KOLSKI SAOBRAĆĆAJ:AJ:

Trake za kontinualnu voTrake za kontinualnu vožžnjunju ts = 250 + Vr (cm) n = Qm/Qi

Trake za sporu voTrake za sporu vožžnju ( GA, GM )nju ( GA, GM ) tsp = 250 + 50 + Vs(cm) Vs - brzina sporog vozila u km/h

Trake za ubrzanje i usporenjeTrake za ubrzanje i usporenje tad = 3,50 m,uz obavezno vizuelno razgraničenje od glavnog kolovoza

Trake za prestrojavanjeTrake za prestrojavanje tm = 3,00 m, osim kod kružnih raskrsnica gde je tm= ts

IviIviččne trakene trake ti = 0,50 – 1,00 m samo na saobraćajnicama ranga GA i GMTrake za zaustavljanjeTrake za zaustavljanje

Služe za poslovno i prinudno zaustavljanje vozila.

tz = 2,50 m za saobraćajnice ranga GA i GM

tz = 1,50 m za dugačke mostove i tunele

tz = 2,00 m za saobraćajnice sa ivičnom izgradnjom

Trake za parkiranjeTrake za parkiranje

Predstavljaju uslovno dopušten element kod saobraćajnica lokalnog dometa (SU)

tp = 2,00 (2,50) m


ELEMENTI KOLOVOZA ZA JGSELEMENTI KOLOVOZA ZA JGS

Tramvajske trake Tramvajske trake -- ttTT

Kao poseban funkcionalni elemenat javljaju se kod samostalnih traka za tramvajski saobraćaj. Sastoje se iz kolovoznog dela za gornji stroj i obostranih ivičnih zaštita, što sve zavisi od primenjenog tipa i širine tramvajskih kola.

Poželjno je da se kod novogradnji predvidi širina normalnog koloseka od 1,435 m i konforna kola širine 2,80 m, kao i da tramvajski kolovozi budu projektovani sa širokim zaštitnim trakama, na kojima se mogu organizovati stajališta.

Tramvajske stanice Tramvajske stanice –– TRAMTRAMOrganizuju se ili kao posebno uredjen deo tramvajskog kolovoza u okviru jedinstvenog prostora za tramvaj ili kao njegova delimična proširenja.

Autobuske trake Autobuske trake -- ttBB

Projektuju se na GS i SU, za vodjenje brzih linija JGS (Q > 50 BUS/h).

tB = 3,50 m.

Autobuske stanice Autobuske stanice –– BUSBUStBUS = 3,00 m (min 2,50 m)

GRADSKE SAOBRAĆAJNICEELEMENTI KOLOVOZA ZA BICIKLISTIELEMENTI KOLOVOZA ZA BICIKLISTIČČKI I PEKI I PEŠŠAAČČKI SAOBRAKI SAOBRAĆĆAJAJ

BiciklistiBiciklističčke trake ke trake -- ttbb

Projektuju se kao sastavni deo protočnog kolovoza na saobraćajnicama manjeg značaja (SU, PU), ukoliko je 400 < Qb < 1000 bic/dan. tb = 1,00 m.

BiciklistiBiciklističčke staze ke staze –– bbss

Predstavljaju samostalne puteve koji se rade u regulacionom pojasu značajnijih saobraćajnica (GS). Mogu biti i potpuno nezavisne od njih.

PePeššaaččke stazeke stazeČine obavezan sastavni deo poprečnog profila kod svih kategorija gradskih saobraćajnica. Mesto im je uz urbanističke sadržaje.

RAZDELNE TRAKERAZDELNE TRAKE-- Srednje razdelne trakeSrednje razdelne trake,, standardni su element kod značajnijih gradskih saobraćajnica.

Kod GA i GM, kod kojih se očekuje saobraćajno opterećenje Q > 10000 PA/dan po smeru i režimom kontinualnih tokova min tr = 2,00 m.

Kod GS i SU, da bi se u zonama površinskih raskrsnica formirale niše za leva skretanja i obezbedili prostori za zaštitu pešaka i smeštaj svetlosne signalizacije minimalna širina razdelne trake iznosi:

tr = tm + 2,00 = 5,00 m (4,50 m)

-- IviIviččne razdelne trakene razdelne trake

tri = 2,00 m, za trake sa parternim zelenilom

tri = 4,00 m, za trake sa visokim rastinjem i drvoredima


PROJEKTNI ELEMENTI SITUACIONOG PLANAPROJEKTNI ELEMENTI SITUACIONOG PLANAKružne krivine – isto kao i kod vangradskih puteva

Prelazne krivine – isto kao i kod vangradskih puteva

Preglednost u krivinamaPreglednost u krivinamaKod kolovoza sa jednosmernim saobraćajem – dužina preglednosti je jednaka dužini zaustavnog puta za forsirano kočenje.

Kod kolovoza sa dvosmernim saobraćajem – dužina preglednosti je jednaka dvostrukojdužini zaustavnog puta za forsirano kočenje.

ProProšširenje kolovoza u krivinamairenje kolovoza u krivinama

Uzima se u obzir samo ukoliko je ukupno potrebno proširenje veće od 30 cm.Ova potreba se javlja kod dvosmernih saobraćajnica sa R < 150 m i kod praktično svih fizički oivičenih kanala za leva i desna skretanja na površinskim raskrsnicama.Na jednosmernim saobraćajnicama i veznim rampama proširenje obavezno trebaizvršiti u krivinama R < 60 m, a u ostalim slučajevima samo ako je širina pratećezaustavne trake manja od 2,00 m.

R

at

s

2

2

=


Vertikalne krivine Vertikalne krivine –– min Rvmin Rv isto kao i kod vangradskih saobraćajnica.

PreporuPreporuččene vrednostiene vrednosti za gradske saobraza gradske saobraććajnice su:ajnice su:

Za konveksne vertikalne krivine

NIVELACIONI ELEMENTI U TRASIRANJUNIVELACIONI ELEMENTI U TRASIRANJU

PoduPodužžni nagibini nagibi:: min imin iNN = min i= min ihidhid odnosno za savremene zastore normalne rapavosti = 0,5%.

max imax iNN ima bitnog uticaja na eksploatacione efekte. Mogu se usvojiti sledeće

granične vrednosti:

U zonama površinskih raskrsnica mora se izvršiti ublažavanje ovih nagiba.

Za konkavne vertikalne krivine

GRADSKE SAOBRAĆAJNICEVODJENJE NIVELETEVODJENJE NIVELETEU gradskim uslovima niveleta je najčešće uslovljena urbanističkim nasledjem, odnosno potrebom da se nivelacija prilagodi planiranim arhitektonskim i komunalnim sadržajima.

Na putnim potezima sa površinskim raskrsnicama moraju se nivelaciono uskladiti odnosi ukrsnih saobraćajnica. Tada se vodjenje nivelete mora podrediti i uslovima za bezbedno obavljanje saobraćaja u konfliktnoj zoni raskrsnice.

GRADSKE SAOBRAĆAJNICEZBIRNI PRIKAZ PROJEKTNIH USLOVAZBIRNI PRIKAZ PROJEKTNIH USLOVA


Primenu + q+ qpp treba usloviti samo za brze gradske saobraćajnice GAGA i GMGM i to u rasponu do 3R3Rminmin ,

kod ostalih saobraćajnica do 2R2Rminmin .

POPREPOPREČČNI NAGIBI I VITOPERENJE KOLOVOZANI NAGIBI I VITOPERENJE KOLOVOZAKao i na vangradskim putevima odredjuju se iz uslova bezbednosti i odvodnjavanja, qqpp = 2,0%= 2,0%max qmax qpp = 6,0%= 6,0% - za brze gradske saobraćajnice i denivelisane raskrsnice

max qmax qpp = 4,0%= 4,0% - za ostale saobraćajnice

Primenljive vrednosti nagiba rampi vitoperenja kreću se do 0,5%,0,5%, a na denivelisanim

raskrsnicama do max imax irr = 1,0%.= 1,0%.

GRADSKE SAOBRAĆAJNICEGEOMETRIJSKO OBLIKOVANJE RASKRSNICAGEOMETRIJSKO OBLIKOVANJE RASKRSNICAIzvodi se projektnim linijama odredjenih geometrijskih zakonitosti, čiji oblici i tok treba da prate strujanja vozila na širem području raskrsnice.

Direktni tokovi se vode u punoj širini i broju kroz područje raskrsnice. Sve devijacije radi proširenja kolovoza treba da budu obavljene kontinualnim linijama sa krivinama koje odgovaraju računskoj brzini glavnog toka. Manipulativne trake u zoni postrojavanja treba da budu izdvojene iz protočnog dela kolovoza po uslovima koji odgovaraju brzini Vs = 0,8 (0,7) Vs = 0,8 (0,7) ··VrVr, kako po linijama vodjenja tako i po širini.

Principi voPrincipi vođđenja direktnih i manipulativnih traka enja direktnih i manipulativnih traka

kod trokrake raskrsnicekod trokrake raskrsnice

Mogući načini vođenja osnovnih kolovoza u zoni raskrsniceMogući načini vođenja osnovnih kolovoza u zoni raskrsnice

a)a) Kod raskrsnice u kriviniKod raskrsnice u krivini

b)b) Kod četvorokrakih raskrsnica u pravcuKod četvorokrakih raskrsnica u pravcu

c)c) Kod trokrakih raskrsnica u pravcuKod trokrakih raskrsnica u pravcu


Minimalne širine kolovoznih elemenata u kanalisanoj raskrsnici Minimalne širine kolovoznih elemenata u kanalisanoj raskrsnici sa jednotračnim kolovozimasa jednotračnim kolovozima

TmTm = 3 sec= 3 sec Ds = 3Ds = 3··Vs/3,6 (m)Vs/3,6 (m) Vs = (0,7 Vs = (0,7 –– 0,8)0,8)··VrVr

Standardni elementi geometrije manipulativnih trakaStandardni elementi geometrije manipulativnih traka

GRADSKE SAOBRAĆAJNICEOIVIČENJE KOLOVOZAOIVIČENJE KOLOVOZA

Kolovozne površine u raskrsnicama se omeomeđđuju iviuju iviččnjacima h = 12 cmnjacima h = 12 cm, koji sem konstruktivne funkcije imaju i funkciju fizičkog i vizuelnog usmerivača saobraćaja.

Zbog toga geometrijski oblici ivičnih linija treba da odgovaraju tragovima vozila koja vrše manevar promene pravca.

Oivičenja kolovoza na poziciji levih i desnih skretanja izvode se trocentričnom krivinom, koja najbolje aproksimira krivu tragova.

Konstrukcija ove krive je obavezna da bi se izvršilo pravilno markiranje vodeće linije, proverila širina kanala za leva skretanja i oblikovao kapljasti završetak razdelnih ostrva.

RR22 min = 7,0 mmin = 7,0 m RR22 max = 15,0 mmax = 15,0 m preko toga AA11 : R: R22 : A: A22 = 1= 1 :: 11 :: 11


OSTRVA ZA KANALISANJEOSTRVA ZA KANALISANJE

20. gradske saobracajnice

Documents