2 manirizam, janson

8/6/2019 2 Manirizam, Janson

1/13

RENESANSA

4.Manirizam i drugi pravci

ta se dogodilo posle visoke renesanse? pre pedeset godina odgovor nato pitanje prosto bi glasio:posle visoke renesanse dola je pozna renesansa, II kojoj su glavnu ret vodili beznaajni podraavaoci

velikih majstora prethodne generacije i koja je trajala sve ! dok se krajem veka nije pojavio baroknistil. Iako danas mnogo pozitivnije gledamo na umetnike koji su sazreli posle 1520. godine, iodbacujemo naziv pozna renesansa kao netaan, mi tektreba da prihvatimo neki naziv za onih 75 gkoji dele visoku renesansu od baroka. Svaki naziv znaio bi da se to razdoblje odlikuje nekim stilom,ali nikom nije potlo za rukom datakav stil i definie. Ali,ako nije bilo jedinstvenog stila II godinama1525---1600, za!to bi se taj kratki vremenski razmak uopte smatrao periodom. izuzev II negativnomsmislu, kao interval izmeu dve vrhunske take, kao to je renesansa gledala na srednji vek? Moda bise tatekoa mogla reiti nataj nain to bi se to razdoblje shvatilokao doba krize u kojem je poniklo nekoliko suparnikihtendencija,a ne jedan preovlaujui ideal -ili kao razdoblje puno unutarnjih protivrenosti,veoma slino ~njem, i otuda za nas neobinozanimljivo.

Sto se tie raznih pravaca u umetnosti posle visokerenesanse, danas se najvi!e raspravlja o manirizmu.Ali, domaaj i znaenje tog naziva ostajuproblematini. Njegovo prvobitno znaenje je uskoi puno potcenjivanja jer je oznaavalo grupu slikarasredine XVI veka u Rimu i Firenci iji je samouvereni,tizvetaeni, usiljeni stil izveden iz izvesnihcrta Raffaella i Michelangela. U novije vreme hladani gotovo prazan formalizam njihovog dela, priznatje kao specijalan oblik jednog irokQll: pokreta koji jetunutra!nju viziju., ma kako subjektivnu ili fantastinustavljao iznad dvostrukog autoriteta prirode i k1asika.Neki naunici su proirili definiciju manirizma ukljuiv!

i u njegaak i pozni stil samog MichelangelaTu vidimo neto to se uzd.ife do pobune protiv klasineuravnoteenosti umetnosti visoke renesanse.Duboko uznemirujui, udljivi, vizionarski stil, kojiukazuje na duboko usaenu unutarnju zebnju. Vasarijevatvrenje da je Rosso i zvr~ io samoubistvopo s\'oj prilici ne odgovara istini,ali izgleda vrloverovatno kad gledamo ovu sliku, Rossov prijateljPontorma bio je isto tako udna linost. Introspektivani snebivljiv. on se nedeljama zatvarao u svoj stan,nedostupan ak i za svoje prijatelje. Njegovi udesnoomjni crtei, kao to je Studlj'a mlade devojJuS56. Pontormo. SrwJJja 'nkJdt chwjkt. Oko 1526,

Crtd cn'enom pisaHko", Galeriji UfIizi, Firencaprvr~~~i b~~~o ut~i~k~ld~~~::t~~:::~j~O~~ Ineposredno pred 1520. godinu, u delu nekih mladih)rtumetnika u Firenci. Oko 1521. godine Rosso Fiorentino,najekscentrin iji lan te grupe, izrazio je novistav s punim ubeenjem naSkid4nju s krsta (tablau boji 43). Niim nismo pripremljeni na potresnodejstvo ove rd etke nainjene od oblika nalik na paukekoja se die u pravcu mranog neba. Likovi su uzbueni


2/13

ali kruti. kao da ih je zamrzao iznenadan, ledeniudar vetra. cak se i draperije spwtaju u krutim, pravimlinijama. Beje su opore,a svetlost je sjajnaalinerealna, to sve pojaavaavetinjski utisaktog prizora. Tu vidimo neto to se uzd.ife do pobuneprotiv klasineuravnoteenosti umetnosti visoke renesanse.Duboko uznemirujui, udljivi, vizionarski stil, kojiukazuje na duboko usaenu unutarnju zebnju. Vasarijevatvrenje da je Rosso i zvr~ io samoubistvopo s\'oj prilici ne odgovara istini,ali izgleda vrloverovatno kad gledamo ovu sliku, Rossov prijateljPontorma bio je isto tako udna linost. Introspektivani snebivljiv. on se nedeljama zatvarao u svoj stan,nedostupan ak i za svoje prijatelje. Njegovi udesnoomjni crtei, kao to je Studlj'a mlade devojJu(sl. 556) dobro odraavaju te crte njegovog karaktera;model koji gleda pot~teno pred sebe reklo bi se dazazire od spoljnjeg sveta, kao zaplaen od traume nekogpoluzaboravljenog doivljaja.Ovaj tantiklasillit stil Rossa iPontoma, prvuJfazu manirizma, ubrzo je zamenio jedan drugi vidtog pokreta. Ovaj nije bio tako otvoreno antiklasiaRi bio je manje optereten subjektivnim oseanjima,ali je bio isto toliko udaljen od pouzdanog, stabilnogsveta \'isoke renesanse. ParmigianinovAucoportre(sl. 557) ne nagovdtava nikakav psiholooki nemir;umetnikov lik je mio i doteran, obavijen nenim leonardovskimsJumatom. I izoblienja su objektivnaa ne proizvoljna, jer slika belei ono tO je Parmigianinovideo dok je gledao svoju sliku u konveksnomogledalu. Ali zato ga je toliko oarao taj pogled _krozogledalo? Slikari ranijih perioda koji su tu ideju koristilikao pomo za posmatranje,,filtrirali su ta izoblienja(kao na sl. 448, 459), izuzev kada je slika u ogledalu

bila stavljena nasuprot neposrednom pogledu naisti prizor (v. sl. 450). Meutim, Parmigianino svojomslikom zamenjuje samo ogledalo, upotrebljavajuiak i specijalno pripremljenu ispupenu plou. Danije modaeleo da pokae da ne postoji jedna jedinanana stvarnost, da je izoblienje isto tako prirodnokao nonnalni izgled st\'ari? Karakteristino je dase njegova naUIla nepristrasnoSl ubrzo pren'orilaII svoju suprotnost. Vasari nam kae da je Pannigianinopred kraj svoje kratke karijere (umro je 1540.godine, u trideset i sedmoj godini) bio opsednutalhemijom i da je postao Kovek bradat, duge kose,zapwten, i gotovO divljak.. Njegovaudna mata

se nesumnjivo ogleda i na njegovom najuvenijemdeluMadona dugog vrata (tabla u boji 44). Ta slikaje nastala kada se vratio u svo; rodni grad Parmuposle vitgoditnjeg boravka u Rimu. Na njega jeduboko uticala ritrnina ljupkost Raffaellove umetnosti(upor. sl. 551),ali je on preobrazio likove starijegmajstora u jedan osobit, nov soj bia: njihoviudovi, izdueni i glatki kao od slonovae, kretu selagano i bez napora, otclovljujui ideallepote istotoliko udaljen od prirode kao ma koji vizantijski


3/13

lik. I ambijent u koji su smeteni isto je tako proizvoljan,sa svojim nizom ogromnih - oiglednobespredmetnih - stubova koji se uzdiu iza sitnefigure jednog proroka. Parmigianino je izgleda bioreen da nas sprei da ita natoj slici merimo merilima obinog iskustva. Ovde smo se pribliili onom,izvetaenom stilu za koji je naziv manirizam prvobitnoi bio iskovan.Madona dugog vrataje vizijanadzemaljski savrena,a njena hladna elegancijaniie manje neodoljiva od snage Rossovog Skidanjas kwa.

Poddena za jedan kolovan,ak istanan UkUS' 1ta elegantna fa7.8 italijanskog manirizma obraala seposebno aristokratskim mecenama kao to su bilitoskanski vojvoda i francuski kralj, i uskoro je postalamedunarodna (v. str. 403). Taj stil je dao sjajne portrete,kao tO je portret Eleonore od Toleda,eneCesima I Medicija, koji je nainio Cosimav dvorskislikar Agnolo Bronzino (sl. 558). Model se ovdepojavljuje kao lan jedne vie drutvene kaste,a nekao individualna linosti ukruCJ1a i nepomil:naiza barijere svoje obilato ukra!ene haljine, Eleonoraizgleda srodnija PannigianinovojMadani - uporediteruke - nego obil:nom biu od krvi i mesa.U Veneciji se manirizam pojavio tek oko sredineveka. Njegov vodei predstavnik Tintortno (1518-94) bio je umetnikudesne energije i pronalazakogduha, koji je sjedinjavao u svom delu svojstva kakoantik1asitne tako i elegantne faze. On je navodno eleotda slika kao Tizian a da komponuje kao l\1ichelangelOt,ali njegov odnos prema ovoj dvojici majstora,:~~p=' ~~:n~~o ~:o~:: k~t!~~ I(tabla u boji 45), jedno od mnogobrojnih njegovih

ogromnih platna za Scuola di San Rocco, dom Bratstva$V. Roka, izrazito je suprotno TizianovomHriJlUs !nUXIim vOICem (sl. 555). Smeli potezi kiice,iveboje i nagli prelazi izmedu svetlosti i senke pokazujuIta je Tintoretto dugovao starijem umetniku,aitavakompozicija zaista i podseta naMadonu sa lanovimaporodice Pesaro (v. sl. 552). Ali celokupni utisak je \nesumnjivo maniristiki; grozniavi emociona1izam treperave,nerealne svetlosti i avetinjski Hristos, mriavi nepomil:an medu uzbuenim mike1anelovskimfigurama, podsea nas na Rossovo Skidanje s krsta.JO! je spektakulami;e Tintorettovo poslednje velikodelo,Tajna veera (sl. 559). To platno na sve mogue

~:~~e~e:::ei~:or:::~i v;:o~~e~e:: Jse,Hristos se jal uvek nalazi u centru kompozicije,ali, ovoga puta sto je postavljen upravno na planslike, u uvelil:anoj perspektivi j Hristova mala figura,na pola udaljenosti, izdvaja se jedino sjajnim oreolom.Tintoretto se raspritao nadugako i nairoko da bidogaaj postavio u okvir "sVakidanjice, ispuni\iiscenu slugama, posuem za hranu i pie i domaimivotinjama. Ali sve to slui samo zato da se drama-titnosuprotstavi prirodno natprirodnom, jertu su jnebeske sluge - dim iz zapaljene uljane svetiljke cudesno


4/13

se pretvara u jataanela koji se skupljaju iznadHrista u trenutku kad on uenicima nudi svoje telo ikrv, u obliku hleba i vina. Tintortnov glavni cilj jebio da prikae instituciju tajne svetog pril:e3, pra:.varanje zemaljske hrane u boansku. On jedva nago\'e$tavaljudsku dramu Judine izdaje,tako vanu :zaLeonardaauda se lepo vidi izolovan s ove strane'stola,ali njegova uloga je tako beznaajna da bi o,-d;od njega skoro pomislio da je sluga). _Poslednji - i moda najvei - maniristiki slikartakode je uio u venecijanskoj Ikoli. DomeoW:.Theotocopoulos (1541- 1614), s nadimkom El Great.,dooao je sa Krita, koji je tada bio pod mletakomvla!tu. Najraniji uitelj mu je verovatno bio ntbkritski slikar, koji je slikao u vizantijskoj tradia.,Ubrzo posle 1560. godine El Greco je doao u \" conecijui brzo je prihvatio sve pouke od Tiziana, Tmtorenai drugih majstora. Jednu deceniju kasnijtupoznao je u Rimu umetnost Raffaella, Miche1angdai manirista srednje Italije. Godine 1576/77. oti!ao je:u Spaniju i iveo je u Toledu do krajaivota. Ati.ipak je ostao tuin u novom zaviaju j mada duho-.,.klima protivreformacije, koja je bila posebno snah:zu Spaniji, moe da objasni egzaltiranu oscajnostnjegovog zrelog dela, savremeno pansko slikarstvobilo je su\'ie provincijalno da bi utic::lIo na njegll.;\" jegov stil je bio formiran jo pre nego to je stigaoIu Toledo. On nikad nije zaboravio s\'oje vizantijskoporeklo - do kraja se potpisivao na slikama na grkom.~aj\'ee i najsjlljnije od El Grecovih velikih dela rll jen ih po narudibini je Sahrana grofa Orgaza (sl. SOO,tabla u boji 47), Ogromno platno u crkd Santo Tomslavi jednog srednjovekovnog dobrot\'ora koji je bio

tako poboan da su sesv. Stefan i sv. Avgustin udotvorno pojavili nil sahrani i lino poloili telo ugrob. SIlhrana je obavljena 1323. godine,ali El Grecoje predstavlja kao savremen dogaaj, portretiuimeu uesnicima sahrane mnoge od mesnih plemiai svctenika. Tu divotnu izlobu boja i tkanina na IIoklopu i odei jedva bi prevaziao i sam Tizian. Neposredno iznad njih grofovu duu (malu magliastu( iguru nalik naanele na Tintorenovoj Tajnoj tle-len)jedan andeo nosi na nebo. Nebeski skup kojiispunjava gornju polo\'inu slike naslikan je sasvimdrukije nego donja polovina; svaki oblik - oblaci,udovi, draperije - uestvuje u kovitlacu koji se kao

plamen die prema udaljenom liku Hrista. Ovde se,jo vie nego u Tintorenovoj umetnosti, razliitividovi manirizma stapaju u jedinstvenu \'iziju zanosa..\\eutim, njegov puni znaaj postaje jasan tek kadvidimo delo u njegovom prvobitnom okviru (sl.560).Kao kakilv ogroman prozor, ono ispunjavaitav zidkapele. Donja ivica platna nalazi se na 182 cm iznadpoda,a poto je dubina kapele svega oko 5,50 m,moramo dobro da zabacirno glavu da bismo videligornju polovinu slike. El Grecovo naglo skraivanje


5/13

sraunato je nato da postigne iluziju beskrajnostigornjeg prostora, dol. oni nii likovi u prvom planuizgledaju kao da su na pozornici (jer im je noge odsekao pervaz ispod same slike). Velika kamena ploatakoe pripada celini i predstavlja prednju stranusarkofaga u koj i dva sveca polau grofovo telo. Nataj nain, ona obja~njavaakciju na samoj slici. PosmatraopaZatri stupnja realnosti: sam grob. posvoj prilici postavljen u zidu u visini njegovog oka,zatvoren pravom kamenom ploom; savremenu reprizuudesne sahrane; i viziju nebeske slave kojojprisUStvuju neki od uesnika. Pukim sluajem ElGrC(:ov zadatak ovde bio je slian Masaedovom nanjegovoj fresci Sv. Trojice (v. sl. 492); postojea suprotnost omogu3\'a da se odmeri dinamian razvojumetnosti naZapadu od vremena rane renesanse. ,Plod El Grecovog uenja u Veneciji jeste njegovomajstorstvo u portretisanju. O njegovim odnosimasa modelima koje je slikao uglavnom znamo malo.ali nil njegovom znamenitom pometu Fraya FelixaHortensija Paravicina (sl. 561) model, eminentni pesniki naunik, bio mu je i prijatelj koji je genije ElGrecaslavio u vie soneta. Taj portret je umetniki potomakTizianovog Coveka s rukavicom (v. sJ. 553) iPontormovih portreta (v. sJ. 556),ali, natom portretu ras poloenjenije ni sanjarenje ni povuenost u sebe.Paravicinove nene, izraajne ruke i bledo lice odajuduhovnu estinu ija snaga nas oarava. Takvi su,skloni smo da verujemo. bili sveci protivreformacije- mistici i intelektualci istovremeno.Ako je manirizam dao linosti koje danas izgledajusasvim tsavremenef - El Greco\'a slava je danas

vea nego ikada ranije - njegova vodea ulogaje bila osporavana u XVI veku. Jedan drugi pravac,koj i se takoe pojavio oko 1520. godine. ve je primenjivao tako mnogo odlika baroknog stila da bi semogao nazvati protobarokom. Correggio (1489/911.---1534), najznaajn iji predstavniktoga pravca, bio jefenomenalno obdaren severno-italijanski slikar koji \je najvei deo svoga kratkog ivota proveo II Parmi.Kao mladi bio je pod uticajem Leonarda i Venecijanaca, zatim Michelangela i Raffaella,ali ga njiho\'ideal klasine uravnoteenosti nije privlaio. Njegomnajvee delo, freskaUspmje Bogorodice II kupolikatedrale u Parmi (sl. 562), je remek-delo iluzionistikeperspektive, irok, blistavo osvedien prostor ispunjen

likovima koji lebde. Mada se oni kreu satakvom i vou kao da siJa gravitacije za njih ne postoji,oni su zdrava, snana bia od krvi i mesa,a ne bestelesniduhovi, i oni iskreno uivaju u svom besteinskomstanju. Za Correggia nije postojala velikarazlika izmedu duhovnog i telesnog zanosa, to vidimoako uporedirr.o Uspenje Bogorodice s njegovom slikomJupiteriJo (sl. 563), platnom iz niza koja prikazujuljubav klasinih bogova. Nimfa, obamrla u zagrljajuJupitera koji je uzeo na sebe oblije oblaka, je krvni


6/13

srodnikandela na freski koji kliu od radosti. Leonardovskisfumato kombinovan s venecijanskim osear-ljem za boju i fakturu daje utisak uzbudljivogsladostraa, koji daleko premaa Tizianov uBahalla!Ijama (v. tablu u boji 42). Correggio nije imao neposrednihnaslednika niti ikakvog trajnog uticaja naumetnosttoga veka,ali oko 1600. godine poeli suveoma mnogo da cene njegovo delo. U toku narednihsto pedeset godina divili su mu se kao ravnom Raffaellui Michelangelu - dok su maniristi, ranije takoznaajni, bili uveliko zaboravljeni

351

Trei pravac u slikarstvu Italije XVI vekatrebapovezati sa gradovima du severnog ruba Lombardi;ske nizije. kao to su Brescia i Verona. Izvestanbroj umetnika u toj oblasti radio je u stilu koji seoslanjao na Giorgionea i Tiziana,ali s mnogo veim

interesovanjem za stvarnost s\'akid~njice. Jedan odnajranijih i najzanimljiviiih od tih sevemoitalijanskihreaUsta bio je Girolamo Savoido iz Brescie,iji jeSv. Mateja (sl. 564), po svoj prilici, bio savremenikPannigianinoveMadone dugog vrata.Siroki, fluidnipotezi odraavaju dominantan uticaj Tiziana,ali velikivenecijanski majstor nikad ne bi stavio jevanelistuu isto domai ambijent. Skromni prizor u pozadinipokazuje da je sveeva okolina skromna, pa prisusanela nataj nain izgleda dvostruko udesnije, Tatenja da se sveti dogaaii prikau u okviru tronihkua i prostog naroda bila je karakteristi naza slikarstvo 'pozne gotiket. Savoido je do nje doao,verovatno, iz toga izvora. Takoe ponona

svetlost podsea na slike sa severa, kao .to jeRoenjeHri$lO'VO od Geertgenatot Sint Jansa (sl. 454),Glavni izvor svetlosti na Geertgenovoj slici je boanskozraenje malogaHrista,a Savoido sc sluiobinom uljanom svetiljkom za svoj slian arobani prisan efekat.jan~id;:l:a:lad~~;ns~ja J;~~~~8~z:~~:n~;:~: Istave. Roen i kolovan II Veroni, Veronese je, posleTintoretta, postao najznaajniji slikar u Veneciji;mada su se po stilu potpuno razliko,'ali jedan oddrugog, obojica su bili omiljeni. Razlikate se upadljivovideti ako uporedimo Tintoreuo\'u T ajnu veerui VeroneseovogHrisla u LeVIjevoj kui (sl. 565), kojiobrauje slinu temu. Veronese izbcgava svaku \'ezus natprirodnim. Njegova simetrina kompozicija jevraanje Leonardu i Raffaellu, u svcanom raspoloenjuprizora ogleda se Tizianov stil iz vremenaoko 1520. godine (upor. sl. 552), pa na prvi pogledizgleda da je slika delo visoke renesanse koja je zakasnilapedeset godina. Ali,tu nedostaje neto bitno- uzvieno, idealno shvatanje oveka, koje lei uosnovi svakog dela visokorenesansnih majstora. Veroneseslika jedan raskono svcani obed, pravu gozbu


7/13

za oi,ali nikakvu ften ju ljudske du~ef. Znaajnoje i to to mi ak nismo ni sigurni koji je dogaajjz Hristovog ivota on prvobimo imao nameru danaslika, jer je slici dao sadanji naziv tek poto jebio pozvan pred crkveni sud inkvizicije pod optubomda je svoju sliku ispunio .budalama, pijanicama,Kemcima, kepecima, i slinim prostaklucimatkoji ne prilie njenom s\'etom karakteru. Izvetajo tom suenju pokazuje da je sud smatrao da slikapredstavljatajnu veeru. Veroneseavom izjavom nijeuopte razjanjeno da li ;e to bilatajna \'cera ilivcera u Simonovoj kui. Za njega, oigledno,tonije predstavljalo bogzna kakvu razliku, Na kraju,dao joj je pogodno ime, Veera u Levijevo; kui,to mu je dozvolilo da uvredljive sporedne detaljeostavi na slici, On je tvrdio da oni ne zasluuju viezamerki nego nagotaHrista i sveta nafora na MichelangelovomStrafnom sudu, ali sud nije uspeo davidi analogiju: ... naStramom sudu nije bilo potrebnoslikati odeu, i natim likovima nema nieg to ne bibilo duhovnoc. Inkvizicija je, svakako, uzimala IIobzir samo neprikladnost Veroncseove umetnosti,a ne njenu ravnodunost prema duhovnoj dubini.Njegovo uporno odbijanje da prizna pravinost optube,njegovo uporno nastojanje na svom pravuda unese neposredno posmatranje pojedinosti, makako meprikladne., i njegova ravnodunost prematemi slike, izviru iz jednog stavatako neverovatnoekstrovertnog da nije bio opsteprih\'aen sve doX!X \'eka. Slikarevo polje rada, kao da je govo rioV.eronese, jest.e itav vidlji\'.i svet, i on tu ne priznajenikakav drugI autoritet oSIm s\'ojih cula.

ltali;anski vajari s kraja XVI veka ne mogu dase takmie s ostvarenjima slikara. j\loda je Michelangelovadivovska linost obeshrabrila no\'e talente,ali mnogo verovatniji razlog je nedostatak poslovakoji bi ih podsticali na rad. U svakom sluaju, najinteresantnijaskulpturatoga doba izraena je izvanItalije,a u Firenci je, posle smrti ,~ti chelangcl a, vodeivajar bio umetnik sa severa. Amiklasina faza manirizma,koju je predstavljao stil Rossa i Pomorma,nije imala pandana u vajarstvu; najblie joj je deloSpanca Alonsa Bcrruguctea. Berruguete je bio povezans osnh'aimaantiklasinog prm'ca u Firenci oko1520. godine. Njegov Sv. jO'iJan Krstitelj (sl. 566).

jedan od reljefa radenih dvadeset godina kasnije zahor katedrale u Toledu, jo uvek je odjektogaiskustva.Koato, mravo telo, ruke kao kande iukoen, razrogaen pogled podseaju na nezemaljskuizraajnost Rossovog Skidanja $ krsta (v. tablu uboji 43). I El Greco je vero\'atno oseao neku vrstusrodstva s Berrugueteovom umetnou.Druga, elegantna faza manirizma pojavljuje sena bezbrojnim Skulpturama u italiji i van nje. Najpoznatijipredstavniktog sfila je Benvenuto Cellini


8/13

(1500-71 ), firentinski zlatar i vajar, koji ,'eliki deosvoje slave duguje s,'ojoj pustolovnoj autobiografiji.Zlami slanik za fra ncuskog kralja Fran\oisa l (sl.567), Cellinijeva jedino vee delo u plemenitommetalu koje je sauvano, izvrsno ukazuje na odlikei granice njego\'c umetnosti. Oigledno sporednafunkcija ovog predmeta jeste da u njemu stoje zatini.Poto so potie iz mora,a biber sa kopna, Cellini jeslanik u obliku amca stavio pod zatitu Neptuna,dok nad biberom, u majunom trijumfalnom lukubdi personifikacijaZemlje. Na osnovici se nalazefigure koje predstavljaju etiri godinja doba i etiridoba dana. Nataj nain, objekat u celini odraavakosmiko zraenje grobnice porodice Medici (upor.sl. 541),ali, u ovim minijaturnim razmerama Cellinijevprogram pretvara se u jednu vedru tvorevinumate. On eli da na nas ostavi utisak svojom duhovit o~u i vcitinom i da nas oara ljupkou svojihlikova. Alegorino znaenje kompozicije je prostoizgovor za ovu izlobu virtuoznost i. Kad nam on,na primer, kae da Neptun i Zemlja imaju po jednusavijenu i jednu ispruenu nogu da oznae planinei ravnice, mi samo moemo da se divimo tako savrenomodvajanju forme od sadrine. I pored Cellinijevogbezgraninog divljenja Michelangc1u, njegoveeleganme figure na slaniku imaju izduene, blagozaobljene i meke oblike kao Pannigianinove (v. tabluu boji 44). Pannigianino jc isto tako snano uticaona Francesca Primaticcia, Cclliniie\'og suparnikana dvoru Fran~oisa. I. Mnogostruko talentovanovek, Primaticcio je izradio nacn za unutranjudekoraciju nekih od glavnih odaja II kraljevskomdvorcu u Fontainebleauu, kombinuju i naslikane prizore

s bogato izvajanim okvirom u gipsanom malteru.Deo prikazan na slici 568 oigledno je namenjen onomistom aristokratskom ukusu koji se divio Cellinijevomslaniku. Ne samo to etiri dcvojke nemaju nikakvospecifino alegorino znaenje - njihova uloga podseanaaktove natavanici Sikstinske kapele - negoi igraju ulogu koja im ne odgovara. One pojaavajupilastre koji nose tavanicu. Vitke i ljupke karijatidesaimaju u sebi svu hotiminu bezbrinost manirizmadruge faze.Cellini, Primaticcio i drugi Italijani koje je zapoljavaoFran~ois I, stvorili su od manirizma dominantnistil u Francuskoj polovinom XVI veka,

a niihov uticaj dosezao je daleko izvan granica kraljevskogdvora. Po svoj prilici je dopro i do jednogdarovitog mladog vajara iz Douaia, J cana de Boulognea(1529-1608), koji je otiao u Italiju oko 1555. godineda se usavrava i ostao tamo da bi, pod italijanizDvanimimenom Giovani Bologna, postao najznamenitijivajar u Firenci u poslednjoj treini toga \eka. Njegovagrupa u mermeru, unatprirodnoj veliini,OemicaSabinjanke (sl. 569, 570), stekla je posebno priznanjei jo u\'ek zauzima poasno mesto u blizini Palazzo


9/13

Vecchio. Tema uzeta iz legendi anti~kog Rima,udanje izbor za vajarsko delo; osnivai grada, gomila PU- jstolova koj i su doli morem,tako kae pria, pokuavalisu uzalud da nau ene meu susedima, Sabinjanima,pa su se na kraju odluili na podvalu: pozvalisu ceta pleme Sabinjana u Rim na jednu prosla\'u,aonda su ih napali orujem, oteli im ene i natajnain obezbedili budunost svoje rase. U vezi saprirodom teme, delo Giovannija Bologne navodi nasda citiramo uvenu primedbu Samuela Johnsona oenama propovednicama (koje su gapodscale napsa koji ide na zadnjim nogama). tNije uraeno dobro:ali ovek se udi to je uopte uraeno ~ . U stv:lri,umetnik ne zasluuje takav podsmeh jer je isklesaotu grupu nemajui nikakvu odreenu temu na umu,da bi tako uutkao one kritiare koji su sumnjali unjegovu sposobnost da vaja monumentalne skulpture umermeru. IZ:lbr:lo je ono to mu je izgledalonajteie,tri lika suprotnih karaktera, ujedinjena u zajednikojakciji. O njihovom identitetu raspraVljali su uenipozn:lvaoci tog doha, koji su najzad doli do zakljukada je Oemica Sabilljallknajprikl:ldniji naziv. Eto,dakle, jo jednog umetnika kome tema nije bila vana,ali njegovo neinteresovanje imalo je drugi motiv negoVeroneseom. Zadatak koji je Giovanni Bologna samsebi post:lvio bio je da izvaja u mermeru, u velikimrazmerama, kompoziciju koju je trebalo gledati nesa jedne, nego sa svih strana. To je do tada bilopostignuto jedino u bronzi, i u mnogo manjim razmerama(v. sl. 511, 514). On je reio taj isto formalniproblem,ali, izoiujui svoju grupu iz sveta ljudskogiskustva. Ti likovi diu se spiralno uvis kao da senalaze u visokom, uskom valjkU, izvode jednu dobro

uvebanu koreografsku figuru,ije emocionalno znaenjeostaje nejasno .. ~1i se divimo njihovoj disciplini,ali ne nalazimo tu ni traga od pravogpatosa.Pojam manirizma kao stila jednog razdoblja, kaoto se seamo, stvoren je za slikarstvo. Kad smoga primenili na vajarstvo, na~li smo na male tekoe.Da li se on mate uspeno proiriti i naarhitekturu?Ako moe, koja svojstvatrebatu traiti?Ta pitanja su se pojavilatek u novije doba, pa nijeudno to na njih uvek ne moemo da odgovorimosasvim tano. Poneke graevine bi, bez sumnje, danasskoro svako nazvao maniristikim. Ali,to nam jone daje definiciju manirizma kao arhitektonskog

stila jednog razdoblja koja bi bila od trajnije vanosti .Takva gradevina je errizi u firenci Giorgia Vasarija.Ona se sastoji od dva duga krila - prvobimo namenjenaza kancelarije, kao to joj ime kae - koja sediu jedno naspram drugog, razdvojena uskim d\'oritem,i na jednom kraju spojena loom (sL 571 ).Vasarijevu inspiraciju ne trebatraiti daleko: ukraene'spiralne konzole i neobina kombinacija stubovai zida poreklom su iz predvorja biblioteke Laurenziane (na str. 362 mi smo citirali Vasarije\'u pohvalu


10/13

!I:ichelangelove neortodoksne primene klasinog renika).Ali Vasarijevom projektu nedostaje plastinasnaga i izraajnost njegovog uzora;tano je reeno,loda Uffizi ini pregradni zid koji je isto tako beznaajankao i fasada kapeJe Pazzi (v. sl. 486). Ono toje u Michel:mgelovom nacrtu puno napetosti postajeovde sasvim neodredeno - arhitektonski elementiizgledaju isto tako lieni snage kao i ljudski likovimanirizma druge faze,a njihovi odnosi kao hotimino.izvctaenk Isto to \'ai i za dvorite palate PiniBartolommea Ammanatija (sl. 572), uprkos njegovojparadnoj nametljivosti. Tu je primenjenatrospratnashema ~rhitektonskih redova koji se diu jedan iznaddrugoga, izvedena iz Colosseuma, prekrivena preteranomprimenom grubo tesanog kamena koja je .zarobila. stubove i svela ih na prilino pasivnu ulogu.Ta izboenja vie Skrivaju no to istiu masivnostzidova,ije izbrazdane povrine bude u namapomisaona dela mate kakvog poslastiara,Ako je to manirizam u arhitekturi, da li ga moemo nai u delu Andreje Palladija (1518-80), najvetegarhitekte s kraja XVI veka, koj i po znaajudolazi odmah iza Michelangela? Za razliku od Vasarija,koji je bio slikar i istoriar ba kao i arhitekta (njegovitiVOli umecnilw daju prvu povezanu ocenu italijanskerenesansne umetnosti), ili Ammanatija, koji je biovajar - arhitekta, Palladio ostaje u tradiciji humanistei teoretiara Leonea Battiste Albertija. Madasu njegov ivot i rad usredsreeni na njegov rodnigrad Vicenzu, njegove graevine i teorijski spisidoneli su mu ubrzo meunarodni ugled. Palladio jeuporno tvrdio daarhitekturom treba da vladajurazum i izvesna univerzalna pravila, za ta su savrien

primerant i ke g raevine. Nataj nain on je delioAlbertijevo osnovno shvatanje i njegovu \ rstu veruu kosmiko znaenje numerikih odnosa (v. str. 320).Oni su se razlikovali po tome kako je koji povezivaoteoriju i praksu. Kod Albertija je ta veza bila labavai fleksibilna, dok je PaU adio i u praksi sasvimbukvalno verovao u ono to je propove


11/13

je definisao idealnu crkvu kao potpuno simetrinu,centralizovanu osnovu (v. str. 331 i sl. 505); Palladioje oigledno u istim principima naao i idealanletniikovac. Ali kako je mogao da opravda jedan istosvetovni kontekst za motiv proelja hrama? Zaudo,on je bio ubeen, oslanjajui se naantike knjievneizvore, da su rimske privatne kue imale tremovekao to su ovi (kasnija iskopavanja su ga opo\'t'gia,v. Str. 137). Ali Palladiova primena proelja hramane znai ovde samo ljubav zaantiku. On je verovatnosam sebe ubedio da je to opravdano jer je smatraotaj oblik i lepim i korisnim. U svakom s lu aju,tremoviVille Rotonde, divno usagla~eni sa zidovimaiza njih,ine organski deo rog projekta. Oni graevinidaju izgled mirnog dostojanstva i vedre ljupkostikoja nam se i danas dopada.Proelje crkve S. Giorgio Maggiore u Venecijipriblino istog datuma kao Villa Rotonda, dodajetom istom efektu novu rasko! i sloenost, Tu je problemza Palladija bio kako da stvori klasino konstruifasadu za jednu bazilikainu crkvu. Svakakomu je bilo poznato Albenijevo reenje (S. Andreau l\;1antovi; v. sl. 503), - proelje koje sadri motivtrijumfalnog luka;ali ovaj projekt, mada upeatl j ivologian i kompaktan, ni je odgovarao preseku bazilike,i, u stvari, osujetio je reenje problema. Palladio je- i ovog puta drei se onoga zata je verovao da jeantiki presedan - naho jedan drugaiji odgovor :on je preko niskog i irokog proelja hrama staviodrugo, visoko i usko proelje,to je trebalo da odrazirazliite visine glavnog i bonih brodova Teorijski,tO je sameno reSenje. Meutim, u praksi Palladioje ustanovio da ne moe da ouvata dva sistema ona.liko odvojeno koliko je tO zahtevala njegova klasicisti

ka svest i da ih sjedini u hannoninu celinu. O\'ajsukob ini nejasnim one delove reenja koji imaju,u neku ruku, dvostruku namenu ;tO bi se moglotumaiti kao maniristiko svojstvo. Sama osnov8(sl. 575) takoe odaje dvojstvo: glavni deo crkve jestrogo centralizovan - transept je dugaak isto kolikoi brod - ali duinska osa dolazi do izraaja u odvojenimodeljenjima za glavni oltar i kapelu iza njega.Palladiov ogroman autoritet projektanta spreavadati p rotivreni elementi na fasadi i osnovi S. Giorgia dou u sukob. Jedno drugo rclenje usavrili suu to vreme u Rimu Vignola i Giaccomo della Pona,Michelangelovi pomagai pri gr::adenju crk\'e S. Pem,

koji su se jo! uvek sluili njegovim arhitektonskimrenikom. Crkva JI Gesu. (Isus), je matina crknjezuita,te je zato moemo Sn1::atrati arhitektonskimotelovljenjem duha protivrefonnacije. Projektovanjeje zapoeto 1550. godine (Michelangelo je bio obeaoprojekt,ali ga nije dao). Njena sadanja osnova, kojuje dao Vignola, prihvaena je 1568. godine (sl. 576).Ona je u skoro svakom pogledu suprotna Pal1adiovomre~enju S. Giorgi a : ba7jlika, upadljivo kompaktnakojom dominira njen moni glavni brod. Boni bra.


12/13

dovi zamenjeni su kapelama, pa je pastva sasvimbukvalno bila $Okupljena kao stado' u jednoj velikojdvorani s neposrednim pogledom na ohar. Panja. auditorijuma' je apsoluno upravljena na oltar i predikaonicu,to nam potvruje i pogled na unutranjostcrkve (sl. 578), {Slika pokazuje kako bi izgledala crkvas ulice kad bi centralni deo fasade bio uklonjen. 1)


13/13

budunost i na njegovo posebno mesto u odnosuna prolost.T REI DEO i RENESANSA5. Renesansa na severu

2 manirizam, janson

Documents