2 [65] - son, 2020

6
2 [65] - SON, 2020 2 [65] - SON, 2020 2 [65] - SON, 2020

Upload: others

Post on 05-Jun-2022

1 views

Category:

Documents


0 download

TRANSCRIPT

Page 1: 2 [65] - SON, 2020

2 [65] - SON, 20202 [65] - SON, 20202 [65] - SON, 2020

Page 2: 2 [65] - SON, 2020

«O‘ZBEKISTON QISHLOQ VA SUV XO‘JALIGI»

æóðíàëè èëìèé èëîâàñè

ÀÃÐÀÐ-È£ÒÈÑÎÄÈÉ,ÈËÌÈÉ-ÀÌÀËÈÉ

ÆÓÐÍÀË

1. Ìà³îëàëàð:— èëìèé ìàçìóíãà ýãà á´ëèøè,

òàä³è³îòëàðíèíã äîëçàðáëèãè âà ìà³ñàäè àíè³ ê´ðñàòèëèøè;

— òóøóíàðëè âà ðàâîí áà¸í ýòèëèøè;

— îõèðèäà ýñà àíè³ èëìèé âà àìàëèé òàâñèÿëàð òàðçèäà õóëîñàëàð áåðèëèøè äàðêîð.

2. Ìà³îëà ´çáåê ¸êè ðóñ òèëèäà ¸çèëèøè ìóìêèí. Óíèíã μàæìè øàêë âà æàäâàëëàð (ê´ïè áèëàí 1,5 áåò), àäàáè¸òëàð ð´éõàòè, èíãëèç òèëèäàãè àííîòàöèÿ (3—4 ³àòîð) áèëàí áèðãà 5 áåòäàí, èëìèé õàáàðëàð ýñà 3 áåòäàí îøìàñëèãè êåðàê. Þáîðèëàäèãàí ìàòåðèàëëàð À-4 ´ë÷àìäàãè î³ ³î²îçäà, 1,5 èíòåðâàë âà 14 êåãëäà, Times New Roman μàðôèäà ¸çèëìî²è ëîçèì.

3. Ìà³îëàíè ðàñìèéëàøòèðèø (ôîðìóëàëàðíè ¸çèø «Ìicrîsîft Å q u a t i o n 3 . 0 » ä à ñ ò ó ð è ä à , æàäâàëëàðíè òóçèø, ãðåê÷à, êàòòà âà êè÷èê μàðôëàðíè àæðàòèø, ñ´çëàðíè ³èñ³àðòèðèø âà áîø³àëàð) èëìèé æóðíàëëàð ó÷óí ³àáóë

³èëèíãàí òàðòèáëàðäà áàæàðèëàäè. Ìà³îëà ìàçìóíèãà ìîñ Ó¤Ò èíäåêñè áèðèí÷è ñàμèôàíèíã òåïàäàãè ÷àï áóð÷àãèãà ³´éèëàäè. Ìà³îëà îõèðèäà àäàáè¸òëàð ð´éõàòè, ìóàëëèôíèíã èñìè, øàðèôè âà èø æîéèíèíã íîìè àíè³ ê´ðñàòèëèøè êåðàê.

4. Íàøð ó÷óí òàé¸ð ìà³îëà àëáàòòà ýêñïåðò õóëîñàñè á´ëãàí μîëäà, 2 íóñõàäà ýëåêòðîí âàðèàíòè áèëàí ³àáóë ³èëèíàäè. Èêêèí÷è íóñõà ìóàëëèôëàð òîìîíèäàí èìçîëàíàäè. Ìóàëëèôëàðíèíã óé âà èø ìàíçèëëàðè, èñìè âà øàðèôëàðè, òåëåôîí ðà³àìëàðè ò´ëè³ ê´ðñàòèëèøè øàðò.

5. Òàëàáëàðãà æàâîá áåðìàéäèãàí ìà³îëàëàð ³àáóë ³èëèíìàéäè. Çàðóð μîëëàðäà òàμðèðèÿò ìà³îëàíè òà³ðèç ó÷óí þáîðèøãà μà³ëè. Òàμðèðèÿòãà òîïøèðèëãàí ìà³îëà âà ìàòåðèàëëàð ìóàëëèôëàðãà ³àéòàðèëìàéäè.

«O‘ZBEKISTON QISHLOQ VA SUV XO‘JALIGI» âà «AGRO ILM» æóðíàëëàðèäà ÷îï ýòèëàäèãàí

èëìèé ìà³îëàëàðãà ³´éèëàäèãàíÒ À Ë À Á Ë À Ð

ÒÀ¥ÐÈÐ ¥ÀÉÚÀÒÈ

2020 éèë, Март-апрель 2 (65)-сон

Áèð éèëäà îëòè ìàðòà ÷îï ýòèëàäè.

Îáóíà èíäåêñè–859

Ìàíçèëèìèç: Òîøêåíò 100004,

Øàéõîíòîμóð òóìàíè À.Íàâîèé ê´÷àñè, 44-óé.

Òåë/ôàêñ: 242-13-24.242-13-54.

e-mail: [email protected] telegram: qxjurnal_uz;Càéò: www.qxjurnal.uz

Ñ «AGRO ILM» æóðíàëè.

AGRO ILMAGRO ILM

Æóðíàë 2007 éèë àâãóñòäàí ÷è³à

áîøëàãàí.

Áîø ìóμàððèð:Òîμèð

ÄÎËÈÅÂ

ÌÓÀÑÑÈÑ:¤çáåêèñòîí

Ðåñïóáëèêàñè £èøëî³ âà Ñóâ õ´æàëèãè

âàçèðëèêëàðè

Æóðíàë ¤çáåêèñòîí Ìàòáóîò âà àõáîðîò àãåíò ëèãèäà 2019 éèë 10 ÿíâàðäà 0291-ðà³àì áèëàí ³àéòà ð´éõàòãà îëèíãàí. ¤çáåêèñòîí Ðåñïóáëèêàñè Îëèé àòòåñòàöèÿ êîìèññèÿñè Ðà¸ñàòèíèíã 2013 éèë 30 äåêàáðäàãè ¹201/3-ñîíëè ³àðîðè áèëàí ³èøëî³

õ´æàëèê ôàíëàðè, òåõíèêà, âåòåðèíàðèÿ μàìäà 2015 éèë 22 äåêàáðäàãè 219/5-ñîíëè ³àðîðè

áèëàí è³òèñîäè¸ò ôàíëàðè á´éè÷à èëìèé æóðíàëëàð ð´éõàòèãà êèðèòèëãàí.

Б.Холиқов, (Ҳайъат раиси) А.АбдуллаевА.АбдусатторовС.АзимовШ.АкмалхановҲ.АтабаеваД.Ёрматова.П.ИбрагимовБ.Исроилов

Н.КаримовИ.Маҳмудов Ш.НамозовФ.НамозовР.НизомовШ.НурматовМ.ПардаевА.Равшанов И.РахматовС.РаҳмонқуловА.Рустамов

А.РўзимуродовЙ.СайимназаровЖ.СатторовМ.СатторовБ.СувоновК.СултоновФ.ТешаевМ.ТошболтаевА.ТўхтақўзиевТ.ФармоновН.Халилов

А.ХожиевН.ХушматовА.ҲамзаевР.ҲакимовА.ҲошимовС.ШамшитовБ.ШариповБ.ЭлмуродовИ. ҚўзиевР.Қўзиев

ТАҲРИРИЯТ

Page 3: 2 [65] - SON, 2020

AGRO ILM – O‘ZBEKISTON QISHLOQ VA SUV XO‘JALIGI№2. 2020 1

М.ТОШБОЛТАЕВ. Қишлоқ хўжалиги соҳасидаги фундаментал тадқиқотлар самарасини баҳолашга доир тавсиялар.................3

Ш.КОЗУБАЕВ, М.ТУРАБХОДЖАЕВА, Ғ.АБДУВОХИДОВ, Н.АБДУРАХМАНОВА. Уруғчилик занжири ва уни бошқариш механизми ......................................................................................4Р.НАЗАРОВ. Состояние и перспективы развития хлопководства Узбекистана.....................................................................................6О.ЭРГАШЕВ. G.HIRSUTUM L. турига мансуб янги ғўза навида айрим хўжалик белгиларининг бир неча авлодларда фенотипик намоён бўлиши................................................................................7П.ИБРАГИМОВ, Б.ЎРОЗОВ, Ф.ТОРЕЕВ, М.ЛАТИПОВ.Институт коллекциясида сақланаётган тизмаларнинг таснифи..............9А.САЙЫМБЕТОВ. Турли композицияли компостларнинг ғўза ҳосилдорлигига таъсири...................................................................10Х.АЛЛАНОВ, А.ШАМСИЕВ, М.АВЛИЁҚУЛОВ, Н.ДУРДИЕВ. Ингичка толали ғўза навлари агротехникаси..............................11Ж.ДЖАББОРОВ, Д.АХМЕДОВ, Э.ҲОЛЛИЕВ, Б.ХАЛМАНОВ, Д.АХМЕДОВ. Назорат кўчатзорида ўрганилган нав ва тизмалар-нинг қимматли-хўжалик белгилари кўрсаткичлари ..........................13Х.ИБРАГИМОВ, Р.КАРИМОВ. Хоразм вилояти шароитида янги нав ва тизмаларнинг конкурс нав синови ..................................14И.ИРНАЗАРОВ. Ўзбекистоннинг жанубий минтақалари деҳқончилиги муаммолари ва илмий-амалий ечимлари...........15Ш.САМАНОВ, Б.АМАНОВ. Ингичка толали нав ва тизмаларни дурагайлаш асосида олинган F1-F2 ўсимликларида тола узунлиги белгисининг ирсийланиши ва ўзгарувчанлиги............................17Д.АҲМЕДОВА, Г.МАХСУДОВА. Истиқболли “С-01” ғўза нави ҳосилдорлигининг айрим экологик омилларга боғлиқлиги ..............18А.ЖАЛОЛОВ, Ш.НАМАЗОВ, С.МАТЁҚУБОВ. Жуфт дурагайлаш орқали яратилган ўрта толали СП-7303 ғўза нави айрим миқдорий белгиларининг ирсийланиши........................................................19Б.МАТЯКУБОВ, Д.ЮЛЧИЕВ. Режим орошения хлопчатника на лугово-аллювиальных почвах низовья Амударьи.........................20

Г.АЛЛАШОВ, П.ТОРЕШОВ. Влияние различных норм высева семян на урожайность озимой пшеницы сорта АСР.........................22Д.ЖЎРАЕВ, О.АМАНОВ. Дон сифати ва ҳосилдорлиги юқори бўлган тизмаларни танлаш..........................................................23А.ИМИНОВ, Ш.МИРЗАЕВ. Кузги буғдойда маҳаллий ва минерал ўғитлар қўллашнинг такрорий етиштирилган мош ҳосилдорлигига таъсири..........................................................................................24Ш.АМАНТУРДИЕВ, Д.РАШИДОВА, Ш.ШАРИПОВ, В.ШПИЛЕВСКИЙ. Компоненты урожайности пшеницы в зависимости от влияния нанопрепаратов..............................................................25М.ХАЙИТОВ, А.ҚУРБОНБАЕВ. Нав танлов кўчатзори тизмала-рининг қимматли хўжалик белгилари..........................................27Б.ҚОДИРОВ, Қ.УСМОНОВ, А.НОРМАТОВ, М.ОБИДИНОВ. Шоли навлари ҳосилдорлигига уруғлик сифатининг таъсири.........28М.АЗИМОВА, Ш.АҲМЕДОВ, Ш.ШОДИЕВ, А.ИСМОИЛОВ, М.УЗОҚОВА. Турли ўғит меъёрлари ва экиш муддатларининг кузги юмшоқ буғдой навлари дон сифатига таъсири............................29М.НАЗАРОВ, М.ГАЙБУЛЛАЕВА. Дон-дуккакли ўсимликларда фото-синтез жараёнларига экологик омиллар таъсири.............................30А.РОСАБОЕВ, Н.МАХМУДОВ. Дуккакли экинлар уруғининг сифат кўрсаткичларини ошириш йўллари...............................................32

А.ИМИНОВ, Ш.КАРИМОВ, Д.УСМОНОВА. Тупроқдаги микробио-логик жараёнларнинг ўзгаришига дуккакли дон экинларида азот-ни фаол ўзлаштирувчи туганак бактериялар ва минерал ўғитлар қўллашнинг таъсири...................................................................33Д.САИТХАНОВА, М.САТТАРОВ. Шолини турли усулларда экиш ва баргидан озиқлантиришнинг аҳамияти..................................34Х.КЕЛДИЯРОВ. Кўп йиллик жавдар турларини Ўзбекистоннинг адир минтақасида иқлимлаштириш – сифатли озуқали хашак ва ўтлоқ си-фатида фойдаланиш имкониятлари..................................................36С.МУСТАНОВ, Г.СУВОНОВА, З.МУСТАНОВА. Нўхат экини ўсиши ва ривожланишига уруғ ўлчамининг таъсири..............................37Ў.МАҲМУДОВ, Б.ХАЛИКОВ. Экиш муддатлари ва меъёрлари-нинг такрорий ерёнғоқ ҳамда соя экини ривожланиш фазаларига таъсири..........................................................................................38

П.ЭГАМБЕРДИЕВ. Узумнинг “Ризамат” нави ҳосилдорлигининг куртак юкламасига боғлиқлиги...........................................................39Р.ТАШМАНОВ, А.ЮСУПОВ, Ш.ИШНИЯЗОВА. Кишмишбоп узум навларини дала шароитида қуритиш усуллари.............................39У.МАМАТОВ. Узум коллекциясининг техник нав-намуналари узумбо-шининг механик таркиби ва биокимёвий хусусиятлари....................41М.ИБРАГИМОВ, А.НУРХОЖАЕВА, М.ЖАДИГЕРОВА. Қорақалпоғистон шароитида помидор навларини танлаш ва етишти-риш технологиясини такомиллаштириш...........................................43А.ХАМЗАЕВ, М.ИНОМОВА. Ўрмончиликда ёпиқ илдиз тизимли кўчат етиштиришнинг аҳамияти..................................................44З.АБДИКАЮМОВ, М.РАСУЛОВА. Интенсив боғларда гилос да-рахтлари шох-шаббасига шакл бериш усулининг ҳосилдорлик кўрсаткичларига таъсири...................................................................45А.AБДИГАПБАРОВ. Ош лавлаги уруғининг унувчанлигини лабора-тория шароитида аниқлаш.................................................................46А.ЭЛМУРОДОВ, Э.АБДУМУРАТОВ. Топинамбурнинг “Эътироф” на-вининг ўсиши, ривожланиши ва маҳсулдорлик кўрсаткичлари.......47И.БЕГИМҚУЛОВ, И.ЭРГАШЕВ, Ж.РАЗЗОҚОВ. Картошка навлари туганакларидаги чипси чиқимига экиш муддатининг таъсири........48Г.ЕРЕЖЕПОВА. Сабзининг маҳаллий шароитларга мослашган серҳосил навларини танлаш...............................................................49И.ЭРГАШЕВ, Ж.РАЗЗОҚОВ, И.ШАКАРОВ. Генератив уруғлардан етиштирилган картошка туганак репродукцияларини иқтисодий самарадорлиги.............................................................................51

Е.ТОРЕНИЯЗОВ, И.АЙТЫМОВ. Ҳар хил биотопларда учрайди-ган зараркунандаларнинг қишлоқ хўжалик экинлари далаларига миграция қилиш динамикаси.......................................................52Д.НУРАЛИЕВА. Иссиқхонада етиштириладиган бодрингда оққанотнинг биологик хусусиятлари ва келтирадиган зарари..........53Н.УТАПОВ, А.ХАЙТМУРАТОВ, Н.ТУФЛИЕВ. Зарарли чигирткаларга қарши самарали пуркагич................................................................55У.РУЗМЕТОВ, Н.САФАРОВА. Минерал ўғитларнинг доривор мой-чечак кўчатлари р ивожланишига таъсири...................................57Д.ЮЛДОШЕВА, О.ХУЖАЕВ, Ш.ГУЛМУРОДОВА. Тошкент вилояти шароитида учрайдиган бодомнинг сlastеrosporioz ва polystigmoz касалликлари ва уларга қарши кураш чоралари............................58Н.ОТАМИРЗАЕВ, Ш.ЭШОНҚУЛОВ, Р.ИБОДУЛЛАЕВА. Вегетация даврида шоли ўсимлигинига зарар келтираётган зарарку-нандаларни аниқлаш...........................................................................59

МУНДАРИЖА

ПАХТАЧИЛИК

ЎСИМЛИКЛАР ҲИМОЯСИ

МЕВА-САБЗАВОТЧИЛИК

ҒАЛЛАЧИЛИК

Page 4: 2 [65] - SON, 2020

№2. 20202 AGRO ILM – O‘ZBEKISTON QISHLOQ VA SUV XO‘JALIGI

К.МАМАТОВ. Иссиқхонада помидор куясига қарши синалган турли гуруҳга мансуб препаратларнинг самарадорлиги...........60

Е.ЛАРЬКИНА, А.ЯКУБОВ, Н.АБДИКАЮМОВА. Итоги селекцион-но-племенной работы по улучшению репродуктивных показателей, регулируемых по полу пород тутового шелкопряда.........................61Р.РЎЗИМУРАДОВ. Қоракўлчиликда қўчқорларни эрта баҳолаш имкониятлари................................................................................63А.ЯКУБОВ, Е.ЛАРЬКИНА, К.САЛИХОВА, У.АКИЛОВ. Способ сохранения поголовья гусениц тутового шелкопряда в случае наступления весенних заморозков.............................................64С.САТТОРОВ, Х.ИМОМОВ. Бухоро зот типидаги қўчқорлар авлоди-да сур рангининг ифодаланиши ва тарқалиши.............................65Н.АЗИЗОВА, Ф.КУЛДАШЕВА, О.ТУРАЕВ. Влияние массы пчелиных яиц на качество пчелиных маток.....................................................66Ф.ҚУРБОНОВ, О.ИСЛОМОВА, Ж.САТТОРОВ, А.ДАМИНОВ. Карп туридаги балиқларнинг цестодозларига қарши қўлланилган ан-тигельминтик препаратларнинг самарадорлиги.............................68

Қ.ХУДОЙШУКУРОВ, Н.АМИРОВ. Хонгаронсой сел сув омбори-нинг Сурхондарё дарёси ҳавзасига таъсири...............................69И.БЕГМАТОВ, М.ХАЖИЕВ, Б.МИРНИГМАТОВ. Қишлоқ хўжалик экинларини етиштиришда сув исрофини камайтириш бўйича янги технологиялар...............................................................................70Қ.СИНДАРОВ, Э.МАМИДОВ, К.АЗИЗОВ, М.ТУХТАМИШЕВ. Қизилқум чўлидаги ўзи чиқиб ётувчи сув манбаларидан фойдаланиб ердан йил давомида озуқабоп экинлар етиштиришда жавдар экини-нинг маҳсулдорлик кўрсаткичлари...................................................72Х.МАХСАДОВ, С.ГАППАРОВ, С.МАХСАДОВ, Ж.ЎРОЛОВ. Мульчалаб суғориш усулларининг тупроқ ҳарорати ва зироат-ларнинг ўртача кунлик сув истеъмолига таъсири............................74А.ИМИНОВ, С.ХАТАМОВ, Д.УСМОНОВА. Ғўзанинг қуруқ мас-са тўплашига ўтмишдош экинларда қўлланилган органо-маъдан компост ва маъдан ўғитлар меъёрларининг таъсири...............75И.МАХМУДОВ, Д.ПАЛУАНОВ. Паст босимли гидротехника иншоот-лари заминларининг хавфсизлигини таъминлаш масалалари.......77Х.ТУРСУНОВ, М.АТАБАЕВА, А.РАХИМОВ, Г.ХОЛИҚОВА. Экиш усуллари, кўчат қалинлиги ва маъданли ўғитлар меъёри-нинг ғўза гуллашига таъсири.........................................................79И.ҲАСАНОВ. Бухоро вилояти пахтачилигида гидроморф тупроқларда азотли ўғитлардан самарали фойдаланиш.........80Х.МАХСАДОВ, С.ГАППАРОВ, Б.ХОЛМАТОВ, Ж.ЎРОЛОВ. Шўрланган ерларда зироатларни парваришлашнинг ўзига хос агротехникаси...............................................................................82Ф.ЖЎРАЕВ, Я.РАЖАБОВ, Ғ.КАРИМОВ. Мелиоратив ҳолати ёмон майдонларда техника ва технологияларни қўллаш самарадорлиги..............................................................................85Ф.ГАППАРОВ, Ж.НАРЗИЕВ, Б.АМАНОВ. Ирригация каналлари сувидан фойдаланишнинг самарадорлигини ошириш...................86Ш.УБАЙДУЛЛАЕВА, А.НИГМАТОВ, Н.АЗИЗОВА. Сув хўжалигида автоматлаштирилган тизимларни қўллаш..................................87Т.РАЖАБОВ, Т.РАЖАБОВ. Суғориладиган тупроқларнинг мелио-ратив ҳолати ва унумдорлигини ошириш йўллари..........................88Б.ҚОДИРОВ, Қ.УСМОНОВ, З.РАХИМОВ, Ш.ГУЛМУХАММАДОВА. Шоли навлари барг сатҳига шўрланишнинг таъсири.................90

Т.МАВЛАНОВ, Э.ТОШМАТОВ, Б.УРИНОВ, А.НУЪМОНОВ.Методика определения гидродинамической силы на поверхности оболочечной конструкции...........................................................92Д.ИСМАИЛОВ. Пути повышения плодородия почвы..................93Б.ХОЛМУРЗАЕВ, З.МУМИНОВА. Эрозияга учраган типик бўз тупроқлар унумдорлиги, кузги буғдой дон ҳосили ва сифатига такрорий экинларнинг самарадорлиги..............................................94А.АБДУРАХИМОВ. Қумли тупроқлар шароитида ўғитлаш меъёр-ларини мақбуллаштириш.............................................................95

Т.ХУДОЙБЕРДИЕВ, Б.БОЛТАБОЕВ, В.КАЛАШНИКОВ. Ғўза қатор ораларига дон уруғини экадиган сеялканинг янги конструкцияси................................................................................97А.ХОДЖИЕВ, Ш.ХАЙДАРОВА. Ғўза қатор ораларига органо-ми-нерал ўғитларни локал солувчи сошник ўғит ўтказувчи бўғизининг параметрини асослаш.....................................................................99Б.ХУШВАҚТОВ, Ш.ИШМУРАДОВ. Плуг дискининг параметрла-рини асослаш...............................................................................100Ш.РАЗЗАКОВ, Д.РАЗЗАКОВА, Ж.ЙУЛДОШОВ. Прогнозирование эксплуатационных параметров тракторов на этапы их проектиро-вания, эксплуатируемые на животноводческих комплексах.......101А.БЕКНАЗАРОВ, Ш.РАЗЗАКОВ. Ғўза қатор ораларига кимё-вий ишлов беришда баргларнинг гуруҳланиши ва барг юзалари қопланишини аниқлашнинг аналитик усули.................................102Н.МУРОДОВ, Ҳ.ОЛИМОВ, А.ЖЎРАЕВ, А.МУРТАЗОЕВ. Ғўза қатор орасида ҳосил қилинадиган бўйлама полнинг агротехник талаб бўйича кўндаланг профилини аниқлаш.......................................104Ж.ҚЎЧҚОРОВ, И.ҲАСАНОВ, Б.ТЎРАЕВ. Юмшатувчи дискли қурилма ўрнатилган базали ертекислагичнинг бурилиш радиуси ва дала-да ҳаракатланиш схемасини асослаш.........................................105

М.КАЛОНОВ. Даромадларни ифодаловчи кўрсаткичларни тaҳлил қилиш услубиётини тaкoмиллaштиpиш..........................106Ж.САУХАНОВ, Ж.АТАЕВ. Гўшт етиштиришда яйловлардан фойдаланиш самарадорлигини эконометрик баҳолаш........108А.БУРХАНОВ, О.УМАРАЛИЕВ, А.ШОЕВ. Қишлоқ хўжалигида ко-операция муносабатларини ривожлантиришнинг ташкилий-тузил-мавий механизмларини такомиллаштириш масалалари..........109М.АЧИЛОВ. Ўзбекистонда мева-сабзавотчилик соҳасини модер-низация қилиш ва барқарор ривожлантириш йўналишлари........110Н.ОТАЖОНОВ. Экономические аспекты технологии машинного сбора хлопка-сырца в Узбекистане..............................................112М.ОТАХОНОВ, Қ.ХУДОЙШУКУРОВ, Н.АМИРОВ. Очиқ зовурларни лойиҳалашда иқтисодий самарадор кесимларни асослаш......114У.КОСТАЕВ. Навоий кон-металлургия комбинати давлат корхо-насида олиб борилаётган иқтисодий ислоҳотлар натижалари ва бошқарув ҳисобини ташкил этиш зарурияти...................................115И.НУРИТОВ, Ш.ИМОМОВ, К.УСМОНОВ. “Қишлоқ хўжалигини ме-ханизациялаштириш” таълим йўналишидаги бакалаврлар тайёр-лашга мўлжалланган ўқув режаларида амалиётларнинг назарий таълим билан интеграциялашувини таъминлаш............................117Ш.РАХМАНОВ, А.АБДУГАНИЕВ. Реализация моделей и ал-горитмов в задачах управления процессом культивирования хлореллы........................................................................................118А.БАБАДЖАНОВ. Аграр соҳада инновацион жараёнларни ри-вожлантиришда интеллектуал мулкдан самарали фойдаланиш-нинг илмий асослари.....................................................................119

ИҚТИСОДИЁТ

ИРРИГАЦИЯ-МЕЛИОРАЦИЯ

ЧОРВАЧИЛИК

МЕХАНИЗАЦИЯ

Page 5: 2 [65] - SON, 2020

AGRO ILM – O‘ZBEKISTON QISHLOQ VA SUV XO‘JALIGI№2. 2020 71

Республикамиз қишлоқ хўжалигида жуда кўп йиллардан бери техника экинларини суғоришда V-симон эгат усули (90% гача) ишлатилади. Ғўза, маккажўхори, жўхори, кунгабоқар, лавлаги ва бошқа шу каби техника экинларини суғоришда бу усул асосий ҳисобланади ва қуйидаги камчиликларга эга: юқори даражада-ги меҳнат ресурсларини ва малакани талаб этади; эгатга сув кўп берилиши сабабли унинг исрофи ошади ва ўсимликлар нобуд бўлади; эгатларга нотекис сув таралиши ҳисобига тупроқ эрози-яси содир бўлади ва дала юзасида ҳосил ҳар хил бўлиб қолади; далани сифатли текислаш талаб этилади; далада сув бир те-кис таралишини ва сув сарфини назорат қилиш қийин бўлади.

Юқоридаги камчиликларни бартараф этиш мақсадида замо-навий томчилатиб суғориш усулларини қўллаш ишлари амали-ётга жорий этилмоқда, лекин бу усулнинг салмоғи ҳозир 10% дан ошмасдан қолмоқда.

Шу сабабли ҳозир хўжаликларда “Асосий қишлоқ хўжалик экинларини парваришлаш ва маҳсулот етиштириш бўйича на-мунавий технологик хариталар (2015-2020 й.)” асосида пахта, маккажўхори ва бошқа шу турдаги техника экинларини суғориш учун экинлар қатор оралари бўйича V-симон шаклдаги эгатлар: 60 см қатор орасида: h=10-18 см; 90 см қатор орасида: h=15-25 см чуқурликда КХУ-4Б русумдаги ва ерларга нам суви бериш учун ЧКУ-4А русумли чизель-культиваторларэгат қазгичлари ёрдами-да бажарилади (1б-расм).

Таҳлиллар шуни кўрсатадики, бу усулда қишлоқ хўжалик экин-ларини суғоришда эгатдан оқаётган сувнинг қўп қисми экин ил-дизларига берилмасдан, ўсимлик ривожланиши учун берилган минерал ва органик ўғитлар билан бирга (айниқса биринчи сувда) ерга тўғридан-тўғри вертикал йўналишда сингиб кетади. Тошлоқ ва қумоқ тупроқли ерларда эса эгат сувининг бир қисми ерости (дренаж) сувларига қўшилиб кетади. Бунинг натижасида суво-сти сувлари баландлиги ошади ва айрим ҳолларда бу ерларда иккиламчи шўрланиш ҳодисаси юз беради.

ТИҚХММИ ходимлари томонидан қишлоқ хўжалик экинлари-ни етиштиришда қўлланилаётган суғориш усулларини ўрганиш бўйича бажарилган кўп йиллик илмий-тадқиқот, тажриба-кон-структорлик ва патент-тадқиқот ишлари ҳамда қишлоқ ва сув

хўжалиги амалиёти тажрибалари таҳлил қилинди. Бунинг нати-жасида ҳозирги вақтда қишлоқ ва сув хўжалиги амалиётида кенг экилаётган техник экинларни V-симон эгат усулида суғориш жара-ёнида содир бўлаётган камчиликларни бартараф этиш мақсадида, ушбу қазгич очадиган эгат кўндаланг кесимини парабола шакли-да 4 танлашни, унинг туб 3 ва ён қисмлари 2 ни механик усулда, унга ўрнатилган таянч ғилдираклари ёрдамида зичлаш (трамбов-ка) таклиф қилинди (2-расм).

Таклиф этилган, кўндаланг кесими парабола геометрик шакл-га эга бўлган эгат тайёрлаш учун жиҳоз пичоғи - 6 асоси па-раболанинг пастки қисми шаклга эга бўлиши (2-расм), унинг орқасига параболасимон кесим юзага эга бўлган резинали та-янч ғилдирак 5 билан алмаштириш талаб этилади (3-расм).

Муаллифлар томонидан таклиф этилган эгатқазгич (2, 3-расм) конструкцияси агротехника, агромелиорация ва экология тала-бларига тўла жабоб берадиган, эгат таг қисми 3 ва ён қисми 2 механик усулда зичлаштирилган, эгатга бериладиган сув верти-кал йўналишда минимал даражада ерга сизиб ўтадиган (филь-трланадиган), кўндаланг кесими параболасимон геометрик шак-лдаги 4 эгат тайёрлайди.

V-cимон эгатлар усулида экинлар суғоришда тупроқнинг нам-ланиш эпюрасини (контури) ўрганиш бўйича бажарилган илмий-

УЎТ: 631.333.8:621.21:628.179

ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК ЭКИНЛАРИНИ ЕТИШТИРИШДА СУВ ИСРОФИНИ КАМАЙТИРИШ БЎЙИЧА ЯНГИ ТЕХНОЛОГИЯЛАР

It is proposed to replace irrigation methods with the preparation of V-shaped grooves (more than 90%), which are widely used in the cultivation of industrial crops on farms, with furrows with a parabola profi le and the lower part of which is sealed with support rollers of the furrow maker. This method allows farmers to reduce water losses by 10-20% when cultivating and

watering industrial crops.

а) б)1-расм. Қишлоқ хўжалик экинларини V-симон эгат усулида суғориш

усули, унинг параметрлари ва ундан ерга сув сизиб ўтиши (фильтрацияси) йўналишлари: горизонтал текисликда (1, 2);

вертикал текисликда (3); б- эгатқазгич конструкцияси: 1-пичоқ, 2-фронтал ажратгич, 3-устун, 4-қанот.

2-расм. Таклиф этилган қазгич тайёрлайдиган эгат кўндаланг кесими шакли:1-кавальер; 2 - ён ва 3-таг қисми; 4 - парабола; 5 -

таянч ғилдирак; 6-парабола шаклдаги пичоқ (лемех).

2-расм. Таклиф этилган эгат қазгич конструктив схемаси лойиҳаси: 1-пичоқ, 2-фронтал ажратгич, 3-устун, 4- қаноат, 5-таянч ғилдирак.

Page 6: 2 [65] - SON, 2020

№2. 202072 AGRO ILM – O‘ZBEKISTON QISHLOQ VA SUV XO‘JALIGI

а) б)4-расм. Экинларини суғориш жараёнида содир бўладиган

тупроқнинг намланиш эпюраси (контури): а- V-симон эгат усулида; б-параболасимон эгат усулида; 1-сувли эгат, 2-намланиш эпюраси, 3-сувнинг горизонтал текисликда сизиб ўтиши, 4-сувнинг вертикал текисликда сизиб ўтиши, 5-капилляр кўтарилиш, 6-қуруқ тупроқ.

тадқиқот ишлари натижаларини таҳлил қилишдан бу усулда экин-лар суғорилганда намланиш эпюраси доирасимон шаклга эга бўлиши аниқланган. Бу усулида экинларни суғориш жараёнини ўрганиш бўйича бажарилган илмий тадқиқот ишларини таҳлил қилиш натижасида эгатга берилган сувнинг жуда оз қисми эгат-нинг чап ва ўнг томонларига сизиб ўтиши ҳамда унинг асосий қисми сувнинг оғирлик кучи ва атмосфера босими (напори) таъ-сирида ерга капиллярлар орқали вертикал йўналишда сизиб ўтиши аниқланган.

Муаллифлар томонидан таклиф қилинган, парабола шакли-даги эгатлар усулида техника экинларни суғоришда тупроқнинг намланиш эпюраси (контури) муаллифлар томонидан овалси-мон шаклда башорат қилинади.

Бу усулни таҳлил қилиш натижасида мавжуд эгат усулида экинларни суғорганда сувнинг асосий қисми унинг оғирлик кучи ва атмосфера босими (напори) таъсирида ерга капиллярлар орқали вертикал йўналишда сизиб ўтишга ҳаракат қилади, ле-кин эгатнинг таг қисми зичланганлиги сабабли сизиб ўтаётган сув миқдори 4 минимал даражагача камаяди. Бу усулда экинларни суғорганда эгатларга берилган сувнинг асосий қисми, тупроқда мавжуд бўлган минерал ва органик ўғитлар эритмалари ҳамунинг чап ва ўнг томонларига горизонтал йўналишда 3 сизиб ўтади ва ўсимликлар илдизини намлаш учун 5 капиллярлар орқали ет-

казиб берилади. Шу сабабли экинлар ривожланиши кучаяди ва бу усулда қишлоқ хўжалик экинларини етиштиришда сув исро-фини 10-20% гача камайтириш имконияти башорат қилинади.

Хулоса ва таклифлар:1.Таклиф этилган, техника экинларинисуғоришдапарабола

шаклидаги эгат усулини қўллаш ва унинг таг қисмини таянч ғилдирак ёрдамида зичлашсув исрофини 10-20% гача камайти-риш имкониятинияратади.

2. Парабола шаклидаги эгат ва унинг таг қисмини зичлаш учунКХУ-4Б ва ЧКУ-4А русумли культиваторлар эгатолгичлари конструкциясини “Ўзагротехсаноатхолдинг” АЖ корхоналарида такомиллаштириш, тайёрлаш ва фермер хўжаликларини таъ-минлаш талаб этилади. Бу махсус технологик жиҳозларни ва кўп сарф-харажатларни талаб этмайди.

Илҳом БЕГМАТОВ, профессор, т.ф.н., Турон Фанлар академияси академиги,

Машарип ХАЖИЕВ,доцент, т.ф.н.,

Ботир МИРНИГМАТОВ,катта ўқитувчи, (ТИҚХММИ).

АДАБИЁТЛАР1. Пахтачилик маълумотномаси/ Таҳрир ҳайъати.

Тошкент:Фан ва технологиялар, 2016. - 540 б.2. Қишлоқ хўжалиги экинларини парваришлаш ва маҳсулот

етиштириш бўйича намунавий технологик карталар. 2016-2020 йиллар учун. I-қисм ва II-қисм. -Тошкент, 2016 215 б.

3. ЭргашевС., БекмирзаеваИ., НазаркуловУ. ва б.Қурғоқчилик ҳудудларида сув ресурслариниминимал сарфлайдиган иррига-циява мелиорация ҳамда қишлоқ хўжалигиниюритиш усулла-ри бўйичақўлланма. Тошкент. 2012.-48б.

4. Ресурстежамкор қишлоқ хўжалик машиналарини яратиш ва улардан фойдаланиш самарадорлигини ошириш//Республика ил-мий-амалий конференцияси илмий мақолалар тўплами. Тошкент. “Фан ва технологиялар”, 2017. -541 б.

5. Хажиев М.Х. Сув исрофини камайтириш мақсадида КЗУ-0,3Е русумли канал қазгич конструкциясини такомиллашти-риш/ “Agro ilm”. 2018, махсус сон. 60-61 б.

УЎТ: 633.254(252)

ҚИЗИЛҚУМ ЧЎЛИДАГИ ЎЗИ ЧИҚИБ ЁТУВЧИ СУВ МАНБАЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИБ ЕРДАН ЙИЛ ДАВОМИДА

ОЗУҚАБОП ЭКИНЛАР ЕТИШТИРИШДА ЖАВДАР ЭКИНИНИНГ МАҲСУЛДОРЛИК КЎРСАТКИЧЛАРИ

The article explores the growth, development and productivity ratios of rye saplings from intermediate feed crops using isolated water sources in the Kizilkum sand environment.

Республикамиз иқтисодиётида чорвачилик, жумладан, унинг муҳим йўналиши қоракўлчилик салмоқли ўрин эгаллайди.

Мамлакатимиз умумий ер майдонининг ярмидан кўпроғини эгаллаб турган чўл ва адир ҳудудлари чорвачиликда, айниқса, қоракўлчилик, туячилик ва эчкичиликни ривожлантиришда муҳим ўрин эгаллайди.

Кейинги йилларда мамлакатимизда озиқ-овқат хавфсиз-лигини таъминлаш, қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари сифати ва экспорт салоҳиятини ошириш борасида жадал ислоҳотлар олиб борилмоқда, бу ҳозирданоқ аграр соҳада ўз натижала-

рини бера бошлади. Лекин жаннатмакон юртимизда соҳани янада ривожлантириш, фермерлар даромадини ошириш, озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлаш ҳамда табиий ресурс-лардан барқарор фойдаланиш борасида фойдаланилмаётган имкониятлар жуда кўп. Шу туфайли кейинги ўн йилликдаги истиқболларни белгилаб берувчи Ўзбекистон Республикаси қишлоқ хўжалигини ривожлантиришнинг 2020-2030 йилларга мўлжалланган Стратегияси, шунингдек, мазкур стратегияни амалга ошириш бўйича “Йўл харитаси” ишлаб чиқилди. Унга алоқадор Вазирлик ва идораларнинг мақсад ва вазифалари