1.strategija razvoja saobraćaja 2008 do 2015

Izvor : Poslovno udruenje drumskog saobraaja Srbijatransport a.d. Beograd

1

STRATEGIJA RAZVOJA ELEZNIKOG, DRUMSKOG, VODNOG, VAZDUNOG I

INTERMODALNOG TRANSPORTA U REPUBLICI SRBIJI OD 2008. DO 2015. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 4/2008)

I UVODNI DEO

Strategijom razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine (u daljem tekstu: Strategija), utvruje se stanje u tim oblastima transporta, uspostavlja se koncept razvoja infrastrukture i transporta, definiu se dugoroni i oroeni ciljevi razvoja transportnog sistema i akcioni plan za njihovu realizaciju, a imajui u vidu potrebu za odrivim razvojem transporta u Republici Srbiji. Smernice za takav razvoj postavljene su na nivou celog sistema i bazirane su na principima bezbednosti, intermodalnosti, primene savremenih tehnologija, komplementarnog korienja svih vidova saobraaja i racionalnog korienja raspoloivih kapaciteta i resursa u dravi u korist svih graana Republike Srbije.

Strategija je ciljno orijentisana i zasnovana na viziji za 2015. godinu koja uzima u obzir drutveni razvoj, opredeljenje Republike Srbije ka lanstvu u Evropskoj uniji, odrivi razvoj transportnog sistema i stabilne institucije.

Prilikom razmatranja znaaja oblasti transporta u bilo kojoj dravi, posmatraju se dva dominantna aspekta, i to kvalitet ivota i ukupan ekonomski razvoj. Transport ima direktan uticaj na pojedinanu mobilnost i dostupnost bliih i udaljenijih oblasti, ali zbog svog znaajnog uticaja na racionalno korienje vremena utie i na kvalitet ivota ljudi u irem smislu. Strategija moe da opredeli uticaj transporta na kvalitet ivota i razvoj privrede i u odnosu na pojedinca i u odnosu na drutvo u celini.

Bolja transportno-infrastrukturna opremljenost Republike Srbije omoguava da se vie roba i usluga proizvodi, troi i izvozi, poveavajui opte blagostanje.

Transportna infrastruktura se moe posmatrati i kao instrument za ravnomerni regionalni razvoj, jaanje teritorijalnog integriteta i ouvanje celovitosti drave.

Usmerene investicije mogu doprineti ravnomernijoj raspodeli bruto drutvenog proizvoda po stanovniku. Pri planiranju treba imati u vidu da privreda u razliitim podrujima ima razliitu strukturu i da pojedina podruja zavise od transporta vie od drugih.

Da bi pozitivno uticao na ekonomski razvoj, transportni sistem mora da dostigne odreeni nivo razvoja. Postojee stanje tog sistema moe se objasniti posledicama ekonomskog pada u periodu 1990. do 2000. godine i sporog oporavka. Da bi se dostigao nivo drava kandidata i drava lanica Evropske unije potrebno je dostii nivo razvoja koji je uporediv sa tim dravama. Strategija odreuje korake na tom putu i ukazuje na prioritete.

Faze razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji su: obnova, rekonstrukcija i modernizacija i izgradnja. Brzina realizacije navedenih faza varira, razlikuje se po vidovima saobraaja i zavisi od politikih interesa Evropske unije i drugih lanica meunarodne zajednice, meunarodnih finansijskih institucija, finansijske sposobnosti drave i razvoja politike situacije u Republici Srbiji.

U fazi obnove cilj je da se transportni sistem dovede u projektovano stanje kao osnov za dalja ulaganja. Posle ove faze svi delovi teritorije Republike Srbije bie dostupni za transport, tete na infrastrukturi bie potpuno otklonjene i na mreama svih vidova saobraaja bie obezbeen osnovni nivo usluge. Finansiranje ove faze obavljae se uz podrku dugoronih kredita meunarodnih finansijskih institucija, donacija i domaih izvora.

U fazi rekonstrukcije cilj je dostizanje nivoa koji je uporediv i kompatibilan sa nivoom u dravama lanicama Evropske unije radi ujednaavanja karakteristika transportne infrastrukture i tokova.

Identifikovana "uska grla" u Republici Srbiji bie otklonjena. Granini prelazi i procedure dostii e evropske standarde. Finansiranje ove faze obavljae se iz kredita meunarodnih finansijskih institucija, fondova Evropske unije i domaih izvora.


2

U fazi modernizacije i izgradnje cilj je da transportni sistem Republike Srbije bude kompatibilan sa transportnim sistemom Evropske unije sa tendencijom dalje modernizacije. Nakon sprovoenja ove faze Republika Srbija e biti spremna da se pridrava najveeg dela standarda Evropske unije u oblasti transporta, bie uspostavljeni transportni lanci, a transportno trite Republike Srbije bie konkurentno. Finansiranje ove faze obavljae se iz: fondova Evropske unije; kredita meunarodnih finansijskih institucija; domaih fondova; sredstava javno-privatnog partnerstva i sl.

Racionalne i dosledne politike razvoja pojedinih vidova saobraaja doprinee ekonomskom prosperitetu, omoguie efikasno korienje sredstava iz budeta Republike Srbije i obezbedie poveanje bezbednosti saobraaja i instrumente za efikasno upravljanje infrastrukturom.

S obzirom na to da javne investicije i ulaganja u transportnu infrastrukturu znaajno utiu na okruenje, delovi Strategije za pojedine vidove saobraaja predviaju mere zatite ivotne sredine i odrivog razvoja i obezbeuju njihovo sprovoenje.

Pristup transportu u Strategiji zasnovan je na sledeim principima:

1) strategija transporta mora biti fokusirana na obezbeenje kvaliteta ivota, ouvanje ivotne sredine, dobrobiti i mobilnosti pojedinaca;

2) aktivni pristup transportu utie na razvoj transportnog sistema i ne odgovara samo na tranju prilagoavajui se dogaajima. Uspena i aktivna strategija transporta nudi meusobno povezana reenja za sve vidove saobraaja;

3) strategija transporta vodi rauna o dugoronim ciljevima drave i usklauje ih sa potrebama pojedinaca;

4) strategija transporta je aktivna u oblastima gde su bezbednost, zdravlje stanovnitva ili ouvanje ivotne sredine ugroeni neumerenim rastom transportnog sistema.

Strategija ima sledee funkcije:

1) daje smernice za donoenje odluka u oblasti transporta i planski dokument koji obuhvata funkcionisanje svih vidova saobraaja;

2) predstavlja izvor informacija o stanju, problemima, scenarijima, optim ciljevima i ciljevima po vidovima saobraaja i pojedinim merama u oblasti transporta;

3) usmerava i daje informacije privredi i zainteresovanim graanima;

4) daje smernice za donoenje odluka dravnim organima i organima lokalne samouprave.

Osnovni koncept Strategije odreen je dugoronim ciljem - lanstvom u Evropskoj uniji, koji je Republika Srbija postavila kao svoj strateki i nacionalni interes. Potrebno je da Republika Srbija: definie svoju evropsku poziciju; kreira i primeni transportnu politiku kojom e iskoristiti sopstvene prilike i koncentrisati se na svoje prednosti; odredi svoju poziciju prema susedima; definie transportne politike prema svakoj susednoj zemlji.

Kod formiranja dugorone strategije razvoja transportne mree veoma je vano objektivno i jasno razdvojiti ciljeve Republike Srbije i regiona jugoistone Evrope i uoiti razlike kako bi se interesi uskladili na obostranu korist.

Strategija i politika razvoja saobraaja Republike Srbije do 2010. godine, koju je Vlada usvojila 1998. godine, dala je okvir za sva vana pitanja, uglavnom u skladu sa tadanjim pristupom Evropske unije i drugih relevantnih tela, ali je taj okvir preambiciozan i prevazien razvojem situacije i nije ga mogue primeniti zbog politikih i ekonomskih promena u dravi i okruenju.

Dokumenti koji daju okvir za izradu Strategije su:

1) Zakon o Prostornom planu Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 13/96), sadri poglavlje "Saobraaj i komunikacije". Uprkos tome to preporuke ovog prostornog plana u sadanjim ekonomskim i politikim okolnostima ne deluju realno, opte smernice, naroito one koje razmatraju koridore i multimodalne transportne vorove, dobro su sagledane i mogu se primeniti i u budunosti;

2) Regionalni projekat infrastrukture Balkana (REBIS Transport), 2003. godina;

3) Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, jun 2005. godine;


3

4) Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine ("Slubeni glasnik RS", broj 21/07);

5) Strategija integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj 11/06);

6) Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja ("Slubeni glasnik RS", broj 22/06);

7) strategija kojom se ureuje privredni razvoj Republike Srbije;

8) Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji.

Ostali dokumenti koji se bave pitanjima strategije eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji su specifino i segmentno orijentisani na pojedine vidove saobraaja i polaze od sopstvenih scenarija razvoja pojedinih subjekata u tim oblastima transporta za razliite periode planiranja.

Strateki ciljevi razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta dati su u Prilogu 1, Akcioni plan - ciljevi, aktivnosti i nosioci aktivnosti u realizaciji Strategije razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine, koji je odtampan uz ovu strategiju i ini njen sastavni deo.

Skraenice koje se koriste u tekstu Strategije imaju sledee znaenje:

AGC - Evropski sporazum o najvanijim meunarodnim eleznikim prugama (European Agreement on Main International Railway Lines);

AGN - Evropski sporazum o glavnim unutranjim plovnim putevima meunarodne vanosti (European Agreement on Main Inland Waterways of International Importance);

AGR - Evropski sporazum o glavnim meunarodnim saobraajnim arterijama (European Agreement on Main International Traffic Arteries);

AGTC - Evropski sporazum o vanim meunarodnim linijama za kombinovani transport i prateim postrojenjima (European Agreement on Important International Combined Transport Lines and Related Installations);

ADR - Evropski sporazum o meunarodnom prevozu opasnih materija u drumskom transportu (European Agreement concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Road);

ADN - Evropski sporazum o meunarodnom prevozu opasnih materija unutranjim plovnim putevima (European Agreement Concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Inland Waterways);

BDP - bruto drutveni proizvod;

DTD - Dunav Tisa Dunav kanal;

ITF - Meunarodni transportni forum (International Transport Forum - ranije CEMT);

EU - Evropska unija;

EK - Evropska Komisija;

EIB - Evropska investiciona banka;

EAR - Evropska agencija za rekonstrukciju;

EBRD - Evropska banka za obnovu i razvoj;

ECAC - Evropska konferencija civilnog vazduhoplovstva;

EASA - Evropske agencije za bezbednost vazdune plovidbe (The European Aviation Safety Agency);

EURO RAP - Evropski program procene puteva (The European Road Assessment Programme);

EUROCONTROL - Evropska organizacija za bezbednost vazdune plovidbe;

HLG - Grupa na visokom nivou za proirenje glavnih Transevropskih transportnih osa na susedne drave i regione (High Level Group);

IPA - Instrument za predpristupanje EU (Instrument for Pre-accession Assistance);

ICAO - Meunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva;

ITS - Inteligentni transportni sistemi (Intelligent Transport Systems);


4

JAA - Zajednike vazduhoplovne vlasti Evrope (Joint Aviation Authorities);

MAP - Petogodinji plan za razvoj Osnovne mree;

MFI - meunarodne finansijske institucije;

PPP - javno-privatno partnerstvo;

RID - Pravilnik o meunarodnom prevozu opasnih materija u eleznikom transportu;

REBIS - Regionalni projekat za transportnu infrastrukturu Balkana (Regional Balkans Infrastructure Study-Transport Final Report);

RO-RO - transport drumskih vozila, eleznikih teretnih kola ili intermodalnih transportnih jedinica brodom;

RTC - robno-transportni centar;

SEETO - Transportna opservatorija za jugoistonu Evropu (South-East Europe Transport Observatory);

TEU - jedinica ekvivalentna 20-to stopnom konteneru;

TEN-T - Trans-evropske transportne mree;

UPP - unutranji plovni putevi;

UVT - unutranji vodni transport;

UIC - Meunarodna unija eleznica;

UIC C - tovarni profil vozila koji omoguava transport drumskih teretnih vozila, drumskih poluprikolica i velikih kontenera na odreenim eleznikim teretnim kolima;

FIDIC - Meunarodno udruenje konsultanata inenjera (The International Federation of Consulting Engineers);

Hucke-pack - kombinovani elezniko-drumski transport;

CARDS - Program pomoi EU;

SEE - Centralna i istona Evropa;

CER/GRB/CCFE - Udruenje eleznica Evrope;

WB - Svetska banka (World Bank).

II PREGLED STANJA U ELEZNIKOM, DRUMSKOM, VODNOM, VAZDUNOM I INTERMODALNOM TRANSPORTU U REPUBLICI SRBIJI

1. Ekonomska osnova

Prilikom definisanja stratekog okvira i ciljeva razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta polazi se od procene postojeih uslova, funkcionalne sposobnosti za dostizanje postavljenih ekonomskih ciljeva i koordinacije sa razvojnim strategijama drugih drava i integracija.

2. Spoljno okruenje

U meunarodnom kontekstu postoji irok strateki i institucionalni okvir koji mora biti potovan prilikom izrade nacionalne strategije eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta. Najvaniji segmenti tog okvira za Republiku Srbiju su:

1) Bela knjiga EK "Evropska transportna politika za 2010. godinu: Vreme odluke";

2) Odluke ECMT o Pan-evropskim koridorima i oblastima;

3) Zavrni izvetaj HLG, novembar 2005. godine;

4) Program pomoi EK na izradi studijske i projektne dokumentacije (EAR);

5) Planovi meunarodnih finansijskih institucija (EIB, EBRD, WB);

6) Studija REBIS;

7) Viegodinji planovi SEETO.


5

Bela knjiga "Evropska transportna politika za 2010. godinu: Vreme odluke", uspostavlja zajednike ciljeve politike transporta EU, zasnovane na sistemskom planiranju vodei rauna o intermodalnosti. U osnovi re je o razvoju Transevropske mree, pravinom odreivanju cena u transportu, zatiti ivotne sredine, bezbednosti saobraaja, drutvenoj odgovornosti, jaanju unutranjeg trita i jaanju eksterne dimenzije trita (tranzita i izvoza transportnih usluga).

Panevropski koridori i oblasti definisani su na dve Ministarske konferencije (ECMT na Kritu 1994. godine i u Helsinkiju 1997. godine). Cilj HLG, koja je formirana 2004. godine, bio je da identifikuje podskup mrea koje najbolje povezuju EU (TEN mreu) sa njenim susedima i dugorono jaaju regionalne integracije. Najvaniji segmenti Transevropske mree na teritoriji Republike Srbije su:

1) Koridor X sa svojim kracima - Xb (Beograd-Budimpeta) i Xc (Ni-Sofija), koji je najznaajniji drumski i elezniki pravac na teritoriji Republike Srbije. Utvren je kao deo Jugoistone multimodalne ose definisane u Zavrnom izvetaju HLG, deo je Osnovne regionalne transportne mree (Core Regional Transport Network - u daljem tekstu: Osnovna mrea) i povezuje Austriju/Maarsku, Sloveniju/Hrvatsku, Republiku Srbiju i Bugarsku/Makedoniju/Grku. Na njemu se u Republici Srbiji nalazi 792 km puteva i 760 km eleznikih pruga;

2) Koridor VII (reka Dunav), koji spaja Centralnu Evropu preko Republike Srbije sa Crnim morem i deo je Jugoistone multimodalne ose, pogranina je reka i protie preko teritorije Republike Srbije na duini od blizu 600 km.

U finalnom izvetaju HLG iz novembra 2005. godine definisani su prioritetni evropski projekti na Panevropskim koridorima VII i X u smislu proirenja TEN-T na susedne drave i regione. U istom izvetaju obraena su i tzv. "horizontalna pitanja": intermodalnost, interoperabilnost, sigurnost i bezbednost u transportu i infrastrukturi, uklanjanje nefizikih barijera i upravljanje saobraajem.

EK u okviru programa CARDS i meunarodne finansijske institucije EIB, EBRD i WB pomau velike investicione projekte u Republici Srbiji, koji su orijentisani na hitne projekte odravanja, izgradnje i rekonstrukcije infrastrukture i projekte izgradnje institucionalnih kapaciteta. Oekuje se da e ova podrka, pre svega za infrastrukturne projekte du evropskih koridora, biti nastavljena i tokom narednih godina.

IPA kao novi instrument za pretpristupnu pomo formiran je 2005. godine na osnovu regulative Saveta o osnivanju instrumenta za predpristupnu pomo broj 1085/2006 od 17. jula 2006. godine. Prioriteti i finansijska sredstva za implementaciju tih prioriteta utvruju se Viegodinjim indikativnim programskim dokumentom (MIPD), koji priprema EK u konsultaciji sa Nacionalnim IPA koordinatorom i resornim ministarstvima.

IPA je namenjen iskljuivo za potrebe stabilizacije i pristupanja EU i u Republici Srbiji zamenio je program CARDS. Republici Srbiji je u 2007. godini iz IPA fonda namenjena suma od 186,7 miliona evra.

Projekat REBIS, koji je finansiran od strane EK kroz program CARDS, zavren je jula 2003. godine i obuhvatio je Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, BJR Makedoniju, Hrvatsku, Srbiju, ukljuujui UNMIK Kosovo (UNSCR 1244). Zavrni izvetaj studije REBIS koncentrisao se na multimodalnu Osnovnu mreu, slino Transevropskoj mrei EU.

SEETO je osnovana kao deo Regionalnog CARDS programa EU za 2003. godinu, obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, BJR Makedoniju, Hrvatsku, Srbiju, ukljuujui UNMIK Kosovo (UNSCR 1244) i kao jedan od osnovnih zadataka ima izradu MAP. Do sada su usvojeni MAP 2006-2010. godine i MAP 2007-2011. godine, a u pripremi je MAP 2008-2012. godine.

3. Uticaj okruenja

Republika Srbija je okruena Panevropskim koridorima i njihovim kracima, i to: Budimpeta-Arad-Krajova-Sofija-Solun (Koridor IV); Arad-Bukuret-Konstanca (krak Koridora-IVa); Budimpeta-amac-Sarajevo-Ploe (krak Koridora-Vc); Valona-Tirana-Skoplje-Sofija (Koridor VIII). Takoe, u okruenju Republike Srbije nalazi se Jadranska magistrala, koja e du jadranske obale spojiti krake Koridora-Va i Vc (Rijeka-Ploe) preko Crne Gore, sa Koridorom VIII u Valoni.

Navedeni koridori ubrzano se grade, a naroito nakon ulaska Bugarske i Rumunije u EU, i to: uz istonu granicu Koridor IV, na zapadu Koridor Vc, na jugu Koridor VIII i na jugozapadu Jadranska magistrala. U tom smislu obim tranzita na Koridoru X moe stagnirati, ak i opadati.

Meunarodni tranzit kroz Republiku Srbiju se posle 2000. godine nije vratio na Koridor X kako se oekivalo, jer su se tranzitni tokovi putnika i robe jo devedesetih godina preorijentisali na druge pravce i/ili vidove saobraaja, destimulisani velikim brojem graninih prelaza, trajanjem i uslovima granine kontrole, nepredvidivim dogaajima i sl.


6

Uvoenje viznog reima (nove drave lanice EU - Maarska, Rumunija, Bugarska), granine i carinske formalnosti i intenzivan razvoj pojedinih deonica mree autoputeva u jugoistonoj Evropi objektivno umanjuju mogunost privlaenja intenzivnijih tranzitnih tokova na putne pravce kroz Republiku Srbiju u neposrednoj budunosti.

Naroito treba imati u vidu autoputni pravac kroz severnu Grku (Via Egnatia) koji privlai tokove sa Bliskog Istoka, Turske, Bugarske i Makedonije na trajekte preko Jadranskog mora u Italiju i koji, kao racionalnija i povoljnija veza sa zapadnom Evropom, znaajno menja ukupnu sliku saobraajnih tokova u regionu.

Na teritoriji Republike Srbije poveae se tranja transportnih usluga na pravcima Severoistok-Jugozapad (Ukrajina-Rumunija-Italija) i Istok-Zapad (Bugarska-Bosna i Hercegovina), to e biti posledica novih domaih i tranzitnih tokova.

Imajui u vidu da je 2000. godine nestao osnovni politiki razlog za saobraajnu izolaciju Republike Srbije, postoje ozbiljni argumenti da pravac Temivar-Beograd-Podgorica-Bar-Bari dobije status kraka Koridora V i da pravac dolinom Zapadne Morave postane deo Osnovne mree.

Koridor X danas ima veu vanost kao tranzitni pravac nego kao osovina prostornog razvoja Republike Srbije budui da se znaajne koncentracije stanovnitva i aktivnosti nalaze izvan njegovog neposrednog uticajnog podruja, tj. u zapadnoj Srbiji i dolini Zapadne Morave.

S druge strane, neki drugi putni pravci u zemlji danas imaju visok intenzitet saobraaja sa znaajnom stopom rasta (pre svega unutranjeg, bez veeg udela tranzita - npr. pravci Beograd-aak i Pojate-Kruevac-Kragujevac-aak-Poega). Stoga je neophodno ozbiljno razmatrati i druge strateke putne pravce, koji se na jednoj strani nastavljaju na putne pravce iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a na drugoj na putne pravce iz Rumunije i Bugarske.

4. Transport u Republici Srbiji

4.1. Drumski transport

Sa ukupnom duinom puteva od oko 38.000 km, mrea puteva u Republici Srbiji je dobro razvijena, mada je njen kvalitet smanjen zbog nedostatka investicija i nedovoljnog odravanja u periodu od 1990. do 2000. godine. Na teritoriji Republike Srbije se nalazi 792 km puteva Koridora X sa njegovim kracima - Xb i Xc.

Rehabilitacija puteva zapoeta je 2001. godine i procenjuje se da je za zapoetu rekonstrukciju mree potrebno jo oko 600 miliona evra. Za rehabilitaciju i odravanje mree dravnih i lokalnih puteva u narednih deset godina bie potrebno oko 6,2 milijardi evra.

Nedostatak sredstava za modernizaciju i odravanje putne mree uz zastareo vozni park uticao je na znaajno smanjenje bezbednosti saobraaja na putevima. Uz stopu motorizacije u Republici Srbiji od oko 224 vozila na 1.000 stanovnika 2005. godine, broj poginulih u saobraajnim nezgodama je vei od pet na 10.000 registrovanih vozila, to je skoro pet puta vie od saobraajno najbezbednijih zemalja EU. U saobraajnim nezgodama u Republici Srbiji 2006. godine poginulo je 900 ljudi, a 18.407 ih je tee ili lake povreeno, a od 1990. godine do danas u Republici Srbiji je poginulo vie od 18.000 ljudi, a vie od 266.000 ljudi je tee ili lake povreeno. Zbog toga se bezbednost saobraaja na putevima u Republici Srbiji ne moe smatrati zadovoljavajuom.

Drumski transport u Republici Srbiji predstavlja dinamian i dominantan vid saobraaja koji uestvuje sa oko 80% u ukupnom obimu prevezenog tereta, odnosno sa oko 74% u ukupnom broju prevezenih putnika. Privredni subjekti koji obavljaju drumski transport, a koji su bili u drutvenoj svojini su uglavnom privatizovani i funkcioniu u uslovima slobodne konkurencije, a uloga dravnih organa je ograniena na ureivanje ove oblasti u smislu izdavanja licenci, dozvola za drumski prevoz, nadzor, itd.

Meunarodni drumski transport u Republici Srbiji, odnosno pristup meunarodnom transportnom tritu, veim delom se obavlja u reimu kvota bilateralnih i multilateralnih CEMT dozvola to dodatno, u uslovima postojanja znaajnih administrativnih i fizikih prepreka (npr. jo uvek nepovoljan vizni reim za profesionalne vozae, zastoji na graninim prelazima i sl.), ima negativan uticaj na konkurentnost naih prevoznika na meunarodnom transportnom tritu.

Upravljanje mreom dravnih puteva je pretena delatnost Javnog preduzea "Putevi Srbije". Mreom optinskih puteva i ulica upravljaju organi jedinica lokalne samouprave.


7

4.2. Javni gradski i prigradski prevoz putnika

Javni gradski i prigradski prevoz putnika obuhvata drumski, elezniki i vodni prevoz. Ureivanje javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika je u nadlenosti organa jedinice lokalne samouprave.

U Republici Srbiji je u 2000. godini mobilnost bila oko dva do tri puta manja nego u razvijenim dravama Evrope, pri emu je 96% putnika i 70% putnik-km bilo vezano za dnevna kretanja, uglavnom u gradskim podrujima, a samo oko 4% putovanja i 30% putnik-km odnosilo se na povremeni prevoz.

Javni prevoz putnika u gradskim podrujima je znaajno vei u odnosu na vangradska podruja. Oko dve treine putovanja obavlja se sredstvima javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika dok samo treinu ine meumesna putovanja. Vie od treine stanovnitva Republike Srbije ivi u est najveih gradskih naselja i u njima se realizuje oko 95% putovanja. Znaajnije uee u javnom gradskom i prigradskom prevozu putnika eleznica ima samo u Beogradu (Beovoz).

S obzirom na to da 75% stanovnitva ivi u gradovima, transportnim uslugama i infrastrukturi u gradovima potrebna je posebna panja. Meunarodno iskustvo jasno ukazuje na potrebu ukljuivanja jedinica lokalne samouprave u finansiranje razvoja javnih gradskih i prigradskih mrea.

4.3. elezniki transport

Magistralne eleznike pruge prolaze kroz sve vee gradove i ukrtaju se u zonama Beograda i Nia. Od ukupne duine eleznike mree u Republici Srbiji (3.809 km), 1.768 km predstavljaju magistralne pruge, a elektrificirano je 1.247 km (32.7%).

Samo 7% pruga (276 km) ima dva koloseka. Proseno zadovoljavajua gustina mree na nivou Republike Srbije veoma je neravnomerna i osetno opada ka jugu.

Oko 25% magistralnih pruga eleznike mree u Republici Srbiji nalazi se na Koridoru X i njegovim kracima - Xb i Xc.

Samo oko 45% pruga u Republici Srbiji ima dozvoljeno osovinsko optereenje od 22,5 t dok je na 30% pruga to optereenje ispod 16 t.

Dozvoljena brzina prelazi 100 km/h na svega 3,2% pruga, a najvei deo (oko 50%) mree dozvoljava maksimalnu brzinu do 60 km/h. Sa izuzetkom pojedinih sekcija pruga Beograd-id i Velika Plana-Ni, koje su dvokolosene, elektrificirane i na nekim deonicama dozvoljavaju vee brzine, sve ostale pruge imaju zastarele tehnike i tehnoloke parametre. ak i na nekim sekcijama ovih pruga ima deonica u vrlo loem stanju tako da se brzina esto privremeno ograniava na 20 km/h ili nie.

JP "eleznice Srbije" raspolau sa oko 480 lokomotiva, 8.500 teretnih i 550 putnikih vagona. eleznika vozna sredstva su relativno stara i nepouzdana. Prosena starost eleznikih voznih sredstava prelazi 30 godina, a stopa raspoloivosti u zavisnosti od tipa varira izmeu 26% i 61%.

Nedovoljno ulaganje u osnovno odravanje na eleznici posledica je opteg privrednog zaostatka u prethodnom periodu, loe organizacije, nedostatka sredstava, socijalne i kadrovske politike. Sadanje stanje eleznike infrastrukture karakterie potreba da se u projektovano stanje vrati i modernizuje jo oko 1.000 km magistralnih pruga, tj. oko 57% glavne mree pruga, odnosno 26% kompletne eleznike mree. Za rehabilitaciju i odravanje eleznike mree u narednih deset godina prema procenama bie potrebno oko 3,9 milijardi evra.

Upravljanje javnom eleznikom infrastrukturom, javni prevoz putnika i robe i odravanje eleznikih voznih sredstava su pretene delatnosti JP "eleznice Srbije". Ovo javno preduzee je krajem 2000. godine zapoljavalo blizu 33.000 ljudi, a do kraja decembra 2006. godine broj zaposlenih je smanjen za vie od 37%, na oko 20.857.

JP "eleznice Srbije" suoene su sa loim stanjem eleznike infrastrukture i nedostatkom savremenog voznog parka. Rehabilitacija i poboljanje potrebni su na celoj duini Koridora X, koji je okosnica sistema (25% mree i preko 50% transportnih aktivnosti).

4.3.1. Direkcija za eleznice

Direkcija za eleznice je obrazovana kao posebna organizacija radi obavljanja strunih, regulatornih i drugih poslova u oblasti eleznikog transporta utvrenih Zakonom o eleznici ("Slubeni glasnik RS", broj 18/05).


8

4.4. Vodni transport

Republika Srbija ima povoljne ekonomske i geografske karakteristike za teretni, putniki i turistiki UVT. Potencijal UPP (reke i kanali) je znaajan, ali stanje infrastrukture nije zadovoljavajue. Posle 1990. godine dolo je do velikog zastoja u odravanju UPP i pratee infrastrukture.

Osnovni elementi sistema UVT na teritoriji Republike Srbije su reke Dunav, Sava i Tisa (ukupno oko 960 km), kao i mrea plovnih kanala u okviru Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (HS DTD-600 km). Ukupna duina UPP u Republici Srbiji pri srednjem nivou vode je oko 1.680 km.

U pogledu godinjeg obima transporta i kapaciteta najvanije luke su Beograd, Panevo, Smederevo i Prahovo. Najvei broj luka na UPP u Republici Srbiji povezan je sa glavnim eleznikim prugama i putevima ili su veoma blizu njih, to ima strateki i logistiki znaaj. Samo luke Beograd i Panevo imaju kontenerske terminale, mada je obim kontenerskog transporta bio veoma mali, dok ostale luke nude raznovrsne usluge i uglavnom su specijalizovane za opti i rasuti teret.

Flota brodova na UPP u Republici Srbiji ima oko 450 plovnih objekata, uglavnom zastarelih, sa raspoloivim kapacitetom transporta od oko 435.000 t i ukupnom snagom od 68.000 kW.

Ukupni promet luka u 2000. godini bio je oko 40% prometa iz 1989. godine. Na tako veliko smanjenje naroito je uticao pad domaeg transporta. Uz malo poveanje, u 2004. godini transport robe u lukama dostigao je 8,7 miliona tona.

Za rehabilitaciju i odravanje sistema UVT u narednih deset godina prema procenama bie potrebno oko 290 miliona evra, a dodatnih oko 220 miliona evra potrebno je za razvoj intermodalnog transporta.

Oekuje se da e sa obnavljanjem i poveanjem proizvodnje u velikim industrijskim postrojenjima u Republici Srbiji (eliane, hemijska industrija, cement, nafta) tranja za vodnim transportom robe znaajnije porasti zbog njegovih komparativnih prednosti.

Prevoz putnika na UPP u Republici Srbiji ima pre svega turistiki karakter. Broj putnika-turista koji na svojim renim krstarenjima poseuju Republiku Srbiju znaajno raste svake godine i predstavljae osnovu za razvoj znaajne privredne aktivnosti u oblastima transporta, turizma, trgovine i drugih usluga.

4.5. Vazduni transport

Vazduni transport u Republici Srbiji posmatran je u odnosu na aerodrome, aviokompanije, Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i Agenciju za kontrolu letenja.

Ukupan obim rada u vazdunom transportu u Republici Srbiji u 2004. godini iznosio je 1.387 milijardi putnik-km ili oko 185 putnik-km po stanovniku godinje. U poreenju sa oko 650 putnik-km po osobi godinje u EU-15 moe se zakljuiti da e stopa rasta biti visoka i da e rast biti stabilan.

4.5.1. Aerodromi

U Republici Srbiji je registrovano oko 80 aerodroma, heliodroma i letilita.

Za komercijalne svrhe u Republici Srbiji se koriste etiri aerodroma (Beograd, Ni, Vrac i Bor). Aerodromi "Nikola Tesla" u Beogradu i "Konstantin Veliki" u Niu, koji su deo Osnovne mree, koriste se za meunarodni transport, a Aerodrom Pritina je trenutno pod upravom UNMIK-a i NATO snaga.

Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu je najvei aerodrom u Republici Srbiji preko njega se odvija oko 75% putnikog i 90% robnog transporta. Kapacitet tog aerodroma je preko 5,6 miliona putnika godinje, a trenutno se koristi neto vie od 35% tog kapaciteta. Osniva Aerodroma "Nikola Tesla" je Republika Srbija.

U toku prvih est meseci 2007. godine na aerodromu "Nikola Tesla" ostvaren je porast broja putnika od 13% i prometa aviona od 1% u odnosu na prethodnu godinu, a usluge tog aerodroma koristilo je 1.728.917 putnika i obavljeno je 30.538 avio operacija.

Aerodrom "Nikola Tesla" raspolae specifinom aerodromskom opremom i vozilima za pretovarnu i transportnu manipulaciju u opsluivanju savremenih putnikih i teretnih (cargo) aviona. S tim u vezi, oekuje se izgradnja novog kargo terminala i logistikog centra za domai i meunarodni transport tereta. Navedeni projekat se u ovom trenutku nalazi u fazi pokretanja postupka javnog tendera za izbor najpovoljnijeg ponuaa.

Planira se promena namene vojnih aerodroma Kraljevo-Laevci, Batajnica, Uice-Ponikve i Sjenica u civilne aerodrome. Studije izvodljivosti u vezi navedene transformacije moraju obuhvatiti analizu osnovne namene, opslunog podruja, neophodne opreme, kao i finansijskih sredstava neophodnih za realizaciju itavog procesa.


9

4.5.2. Aviokompanije

Javno preduzee "JAT Airways" osnovala je Republika Srbija za obavljanje delatnosti prevoza putnika i robe. JP "JAT Airways" ima u funkciji 16 velikih putnikih aviona prosene starosti preko 20 godina (prema podacima iz avgusta 2007. godine: 10 V737-300, 1 V737-400 i 5 ATR-72). U 2006. godini JP "JAT Airways" je prevezao 1.200.000 putnika (od ega 20% na linijama za Crnu Goru, a 80% na ostalim meunarodnim linijama) i oko 4.000 t robe. Mrea redovnih linija JP "JAT Airways" dopire do 35 gradova sa ukupno 174 polaska nedeljno u letnjoj sezoni. Ukupni koeficijent iskorienja kapaciteta avio flote u 2006. godini iznosio je oko 47%, a sedita 57,1%.

Pored JP "JAT Airways" u Republici Srbiji postoji i nekoliko manjih kompanija koje obavljaju delatnost arter i kargo transporta, kao i avio-taksija. U okviru postupka privatizacije JP "JAT Airways" izabran je konsultant u vezi sa izradom i implementacijom strategije privatizacije tog javnog preduzea.

4.5.3. Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije

Direktorat civilnog vazduhoplovstva drave Srbije i drave Crne Gore osnovan je u oktobru 2003. godine radi obezbeivanja uslova za nesmetano obavljanje poslova od znaaja za ostvarivanje prava i dunosti u oblasti vazdunog transporta i primene meunarodnih standarda i preporuka u toj oblasti. Nakon prestanka dravne zajednice Srbija i Crna Gora, Republika Srbija je preuzela osnivaka prava u Direktoratu i promenjen mu je naziv u Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

U toku 2005. godine Srbija i Crna Gora primljena je u lanstvo EUROCONTROL-a i JAA. U toku 2006. godine potpisani su Multilateralni sporazum o uspostavljanju Zajednikog evropskog vazduhoplovnog podruja i Sporazum o odreenim aspektima vazdunog transporta tzv. Horizontalni sporazum.

U cilju razvoja i unapreenja bezbednosti vazdunog saobraaja nastavlja se intenzivna saradnja sa meunarodnim organizacijama u oblasti civilnog vazduhoplovstva, tj. sa ICAO, EUROCONTROL, ECAC i JAA.

4.5.4. Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore

Osnovni zadatak Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: Agencija), kao provajdera usluga vazdunog saobraaja, je upravljanje, razvoj i odravanje sistema kontrole letenja civilnih i vojnih vazduhoplova u cilju bezbednog, redovnog i efikasnog odvijanja vazdunog transporta. U okviru Agencije posluju Centar za obuku kontrolora letenja i drugog strunog osoblja za sopstvene potrebe kao i za potrebe drugih provajdera i Sluba za kalibrau koja prua usluge provere ispravnosti rada navigacionih ureaja iz vazduha.

Agencija prua navigacijsko, meteoroloko i tehniko obezbeenje vazdunog transporta u vazdunom prostoru Republike Srbije, Republike Crne Gore, 55% gornjeg vazdunog prostora Bosne i Hercegovine, kao i meunarodnih voda junog dela Jadranskog mora.

Vazduni prostor Republike Srbije podeljen je na gornju oblast informisanja u letu (UIR) iznad 8500 m (FL285), donju oblast informisanja u letu (FIR) ispod 8500 m (FL285), kao i terinalne (TMA) do 4500 m (FL145) i aerodromske zone.

Prosena duina ruta u gornjem vazdunom prostoru je 314 km (170NM), a u donjem vazdunom prostoru je 309 km (1167NM).

U 2006. godini Agencija je ostvarila sledee rezultate:

- ukupan broj operacija iznosio je 380.245 letova pri emu je prosena duina leta bila 289 km (156 NM);

- ukupan broj preleta iznad teritorije koja je u nadlenosti Agencije iznosio je 329.711 letova;

- ukupan broj poletanja i sletanja na aerodromima u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori iznosio je 50.534 letova uz godinji trend rasta od 15%.

Integracijom u sistem objedinjene naplate rutnih naknada EUROCONTROL (EUROCONTROL CRCO) svrstali smo se u red sa jo 37 evropskih zemalja i obezbedili ravnopravnu i urednu naplatu izvrenih usluga.


10

4.6. Intermodalni transport

Pored injenice da je tokom devedesetih godina intermodalni transport bio u prekidu, postoji delimino izgraena infrastruktura, kako na eleznici - elezniki integralni transport, tako i u lukama (luke u Novom Sadu, Beogradu, Panevu i Prahovu) za pretovar kontenera. Kod postojeih terminala prisutna su znaajna ogranienja uslovljena postojeom lokacijom, zastarelom opremom i raspoloivim investicijama za razvoj. Takoe, vie puta definisana mrea terminala i strateki planovi razvoja nisu realizovani.

Kombinovani drumsko-elezniki transport na eleznici se poslednjih godina postepeno obnavlja i u stalnom je porastu. U 2002. godini je iznosio oko 15.000 TEU, da bi u 2006. godini dostigao 4-5 kontenerskih vozova dnevno u tranzitu ili oko 77.500 TEU, u uvozu i izvozu oko 13.000 TEU i u lokalnom transportu oko 22.000 TEU. Tome je znaajno doprinela rekonstrukcija est tunela i 19 mostova tokom 2006. godine na pruzi Ni-Dimitrovgrad, ime je omoguen tovarni profil vozila UIC C du celog eleznikog Koridora X u Republici Srbiji.

Promet intermodalnih transportnih jedinica u lukama je proteklih godina bio mali, od etiri luke koje raspolau kontenerskim terminalima u 2003. godini zabeleen je promet kontenera samo u luci Beograd (2200 TEU) i u luci Dunav Panevo (500 TEU).

5. Transportno trite

Uvoz i izvoz roba je tokom devedesetih godina bio znatno smanjen, a usled uvoenja politikih i ekonomskih sankcija SR Jugoslaviji tradicionalni tranzit kroz Republiku Srbiju je bio gotovo prekinut. Posledica izolacije Republike Srbije je drastian pad transporta, naroito eleznikog, koji ak i na kraju 2005. godine ne prelazi etvrtinu od transporta sa kraja osamdesetih godina. Zbog niske ekonomske aktivnosti, malog rasta industrijske proizvodnje u periodu od 2000. do 2005. godine i nedovoljno razvijenog unutranjeg transportnog trita, intenzitet korienja raspoloivih transportnih kapaciteta je veoma nizak.

Tranja za transportnom uslugom u Republici Srbiji krajem 2005. godine znatno je manja nego poetkom devedesetih godina. Ona polako raste i krajem 2005. godine se nalazi na nivou izmeu 30% i 40% od tranje koja je postojala u periodu 1989-1990. godine.

Izmeu pojedinih vidova saobraaja postoji znaajna razlika u tranji.

Prema podacima objavljenim u Statistikom godinjaku Srbije za 2006. godinu, uee eleznikog transporta u ukupnom prevozu putnika (realizovani putnik-km) u 2005. godini bilo je 6,3%, uee drumskog transporta bilo je 42,2%, javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika 40,8% i vazdunog transporta 10,7%. Prema istom izvoru, transportni rad u prevozu robe u zemlji (u ostvarenim tkm) je u 2005. godini iznosio ukupno 6.832 miliona tona-km, sa ueem eleznikog transporta od 50,96%, UVT 23,74% i drumskog transporta od samo 9,95%. Pomenuti podaci ne odraavaju realno stanje po pitanju vidovne raspodele na transportnom tritu jer prema primenjenoj metodologiji, jo iz osamdesetih godina, nisu obuhvaeni privredni subjekti u privatnoj svojini u drumskom transportu, koji ine njegov najvei deo.

Prema proceni Republikog zavoda za statistiku uee eleznikog transporta u ukupnom prevozu putnika (realizovani putnik-km) u 2006. godini bilo je 9,2%, uee drumskog transporta bilo je 73,8% i vazdunog transporta 17%. Transportni rad ostvaren sredstvima javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika u istoj godini je iznosio 5.456,6 putnik-km. U ukupnom transportu robe u 2006. godini drumski transport je uestvovao sa 80%, elezniki sa 11%, a UVT sa 4.5 %, dok je u ukupno ostvarenom transportnom radu od 13.528 miliona tona-km, uee drumskog bilo 48.3%, eleznikog 31% i UVT 13% (metoda procene objavljena u Statistikom Biltenu 2299, Saobraaj i veze, izdanje Saveznog zavoda za statistiku i u publikaciji "Studija, analize, prikazi" br. 138, Beograd 1999, Savezni zavod za statistiku).

6. Prognoze tranje u transportu

Oekivane promene ekonomskog rasta predstavljaju osnovu za prognozu tranje u transportu. Tokom perioda od 2000. do 2005. godine, prema zvaninim statistikim podacima, rast BDP varirao je izmeu 1,5% (u 2003. godini) i 7,1% (u 2004. godini), sa prosekom od blizu 5%. Rast u 2005. godini u odnosu na 2004. godinu iznosio je 6,5%. Ovaj rast obuhvatio je i znaajne prihode od privatizacije. Rast BDP u 2006. godini u odnosu na 2005. godinu je bio 5,8%. U poreenju sa istim periodom prethodne godine, BDP u prvoj polovini 2007. godine je porastao za 8%. Posmatrano po aktivnostima i rastu BDP najvei doprinos je dala oblast transporta.

Oekivanja poveanja tranje u transportu ukljuuju bri razvoj industrije (elik, cement itd.), pojaane trgovinske i tranzitne tokove, otklanjanje prepreka i omoguavanje slobodne plovidbe, poboljanje kapaciteta pratee infrastrukture du Panevropskih Koridora VII i X. Na osnovu iskustava novih drava lanica EU moe se oekivati brz ekonomski razvoj tokom perioda neposredno pre i posle pridruivanja EU. Verovatno je da rast


11

BDP od 5% godinje (ili vie) nee moi da se odri na dui period, ve e se na kraju pribliiti stopi ekonomskog rasta u EU.

S druge strane, ekonomski rast moe da bude smanjen negativnim dogaanjima, kao to su politike prepreke na putu pridruivanja EU, manji porast proizvodnje i time uslovljen nii rast BDP, problemi sa vraanjem dugova, odranje negativnog prirodnog prirataja stanovnitva, odlaganje sprovoenja restrukturiranja velikih javnih preduzea u oblasti transporta, via cena goriva, nezaposlenost itd.

U kontekstu budue tranje treba imati u vidu:

1) transportne aktivnosti i investicije u transportni sistem u Republici Srbiji e pratiti porast BDP sa odreenim elastinostima;

2) raspodela po vidovima saobraaja zavisie od velikog broja faktora, pre svega od privrednog razvoja zemlje, domae i regionalne transportne politike, kapaciteta i ponuenih usluga;

3) prognoze za jedan vid saobraaja moraju uzeti u obzir kapacitet i usluge koje e nuditi i drugi vidovi koji se nadmeu za obavljanje istog transportnog rada;

4) bez obzira na rezultate prognoze, imajui u vidu meunarodne trendove, rast kontenerskog transporta bie u porastu;

5) pretpostavka je da se u Republici Srbiji u dugoronom periodu ne moe sa sigurnou utvrditi prognoza transporta, ak i uz korienje najboljih metoda;

6) za procenu verovatnoe da li e neki projekat vratiti uloenu investiciju bie potrebno koristiti metode za analizu rizika;

7) sadanja modalna raspodela, za koju se procenjuje da iznosi oko 80-85% za drumski, 10-15% za elezniki i oko 7% za UVT, verovatno e opstati jo izvesno vreme, sasvim sigurno u narednom srednjoronom periodu;

8) postojei kapaciteti transportnih mrea u Republici Srbiji, uz potrebnu modernizaciju i lokalna poboljanja, bie dovoljni u narednom desetogodinjem periodu (prema REBIS i WB do 2015. godine).

III OSNOVE ZA REALIZACIJU STRATEGIJE

Realizacija stratekih ciljeva u oblasti transporta ne moe se postii samo linearnim sledom aktivnosti, a mnogi faktori koji deluju paralelno i istovremeno mogu da uspore ili ubrzaju dostizanje ciljeva. Ovi faktori mogu proizlaziti iz unutranjeg ili meunarodnog okruenja i mogu se manifestovati u razliitim periodima i na razliite naine. Uopteno govorei, u stratekom pristupu razvoja oblasti transporta, treba iskoristiti prednosti i prilike koje se ukazuju, otkloniti slabosti i izbei probleme koji stoje na putu.

1. Razvoj transportnog sistema

Privlaenje meunarodnih tokova roba i putnika predstavlja okvir za oblikovanje razvoja transportnog sistema i odreivanje prioriteta u stratekom planiranju.

Prostorni plan Republike Srbije do 2010. godine daje pravno vaei okvir za dugorono planiranje. Uzimajui u obzir navedeno, unapreenje transportne infrastrukture mora se prvenstveno koncentrisati na poboljanje postojeih mrea, nivoa bezbednosti i usluga, izgradnju dodatnih traka/koloseka i obilaznica u kontekstu poboljanja stanja ivotne sredine, izmetanje tranzitnih tokova iz urbanih gradskih zona, a naroito kada se transportuju opasni tereti, modernizaciju opreme, rekonstrukciju raskrsnica i otklanjanje/saniranje visokorizinih deonica puta. Posebna panja se mora posvetiti objektima transportne infrastrukture i njihovoj zatiti. Ove aktivnosti treba obavljati u punoj saradnji i koordinaciji dravnih organa, javnih preduzea, privrednih drutava, preduzetnika i agencija.

1.1. Privlaenje meunarodnih tranzitnih tokova

Ekspanzija privrede i trita je trajan zadatak drave, budui da je interes ulaganja budetskih sredstava u transportni sektor prvenstveno usmeren na stimulaciju:

1) opteg ekonomskog razvoja i direktnog i/ili indirektnog povraaja uloenih sredstava i dugorone odrivosti investicija;

2) ouvanja i razvoja manje razvijenih ili nerazvijenih podruja u zemlji.


12

Dobra transportna integracija u meunarodnim okvirima imae stimulativni efekat na privredu Republike Srbije. U dugoronom smislu transportna integracija u meunarodnim okvirima e poveati budetski potencijal drave za uee u manje profitabilnim sadrajima transportne infrastrukture. Ta transportna integracija e takoe omoguiti uravnoteeno oblikovanje nacionalne transportne mree i bolje transportne veze izmeu perifernih i ekonomski manje razvijenih i naprednijih podruja. Imajui u vidu geografski poloaj i predvidljiv razvoj ekonomskih odnosa u irem regionu, uprkos veoma konkurentnom okruenju, Republika Srbija jo uvek ima mogunosti da brzim i adekvatnim merama transportne politike stvori preduslove za privlaenje meunarodnih tranzitnih tokova.

Integrisano okruenje, zasnovano na primeni savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija, pomou instrumenata transportne politike treba da na svim nivoima obezbedi najire mogue korienje savremenih ITS aplikacija za praenje relevantnih parametara transporta (tokovi, brzina i gustina, nivoi ekolokih pokazatelja, meteoroloki podaci). Potrebno je ustanoviti centar za prikupljanje, obradu i distribuciju relevantnih podataka i standardizovati primenu ITS, informacionih i komunikacionih tehnologija.

Uspenom implementacijom Strategije integrisanog upravljanja granicom i Akcionim planom za njeno sprovoenje istovremeno se stvara pretpostavka za razvoj privrednih aktivnosti i nesmetano odvijanje prekogranine trgovine i otvorenost granice za efikasan protok putnika i robe u regiji.

2. Generalni plan razvoja transportnog sistema

Generalni plan razvoja transportnog sistema (celokupne transportne infrastrukture), kao i dinamiki program njegovog sprovoenja, neophodno je pripremiti u skladu sa Strategijom i optim razvojnim ciljevima Republike Srbije sa sledeim sadrajem:

1) opti ciljevi (strateki, strukturni);

2) oroeni ciljevi (pravni okvir na evropskom i regionalnom nivou, na nivou meunarodnih projekata, na nacionalnom nivou, uz analizu ekonomske i funkcionalne izvodljivosti);

3) osnovni elementi (valorizacija stanja, maksimalni transportni kapaciteti i mogunost korienja postojee infrastrukture, procena trendova transportne tranje, bezbednost u saobraaju, aspekti zatite ivotne sredine);

4) predlozi (transportna mrea, transportno-tehnike karakteristike, investicioni trokovi, upravljanje i odravanje, finansijske mogunosti i izvori, prioriteti-vremenski raspored);

5) sprovoenje (budeti, akcioni planovi, priprema projektne dokumentacije, obezbeenje finansijskih sredstava, regionalna i meudravna saradnja, koordinacija nadlenih sektora, odgovornost za realizaciju programa).

Finansiranje transporta mora se sprovoditi vodei rauna o principu odrivosti sa stabilnim izvorima finansijskih sredstava.

2.1. Komplementarna transportna strategija

Uzimajui u obzir iskustva razvijenih evropskih zemalja u oblasti transporta, politika razvoja transporta u Republici Srbiji treba da bude u funkciji subsidijarnih ciljeva i da se bazira na analizi efektivnosti i efikasnosti pojedinih oblasti. To bi trebalo da omogui izbor i ponudu optimiziranih transportnih opcija, koje se postiu korienjem intermodalnih reenja.

Glavne odrednice komplementarne transportne politike mogu da se uopte kroz:

1) preusmeravanje tranje prema ekoloki prihvatljivijim vidovima saobraaja;

2) primenu relevantnih i najsavremenijih tehnologija;

3) pravine naknade za korienje infrastrukture;

4) intermodalnu kooperaciju u transportu;

5) izmene propisa;

6) fleksibilno odreivanje naknada za tranzit;

7) spreavanje nepotrebnog transporta;

8) drutveno i ekoloki prihvatljiviju organizaciju javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika;


13

9) olakanje integracije transportnih mrea (reavanje problema na graninim prelazima koji se odnose na infrastrukturu, organizaciju, sinhronizaciju i granine procedure).

U skladu sa postavkama transportne politike EU, koja je utvrena u Beloj knjizi "Evropska transportna politika za 2010. godinu: Vreme odluke" i Strategije odrivog razvoja transporta (Savet ECMT, Prag 2000. godina), glavni ciljevi komplementarne transportne strategije su:

1) svrsishodno planiranje i upravljanje transportnim tokovima;

2) smanjenje tetnih efekata transporta na okruenje;

3) poveanje bezbednosti u saobraaju;

4) poveanje efikasnosti transportnog sistema;

5) kompenzacija posledica deregulacije trita i liberalizacije u oblasti transporta.

Pored toga to neki ciljevi nisu direktno osetljivi na kriterijume zadovoljenja stvarne transportne tranje, u dugoronom periodu oni obezbeuju optimalnu integraciju oblasti transporta u nacionalni i meunarodni okvir progresivnog ekonomskog razvoja.

Da bi se realizovali ciljevi Strategije potrebna je dosledna saradnja ministarstva nadlenog za poslove saobraaja sa drugim organima i agencijama radi obezbeenja efikasnog sprovoenja instrumenata Strategije u kljunim aspektima regulatorne politike, investicione politike, politike poreza i cena, socijalne politike, regionalnog planiranja i upravljanja transportom.

Na osnovu strune procene infrastrukturnih kapaciteta i potrebe za razvojem transportnih mrea, razvojni planovi i aktivnosti u oblasti transportne infrastrukture treba da se zasnivaju na generisanju javne tranje i preusmeravanju tranje sa jednog vida saobraaja na drugi.

Drava treba da obezbedi jednake uslove za korienje transportne infrastrukture, ogranii nekontrolisani razvoj pojedinih segmenata i stimulie konkurenciju vidova saobraaja.

Imajui u vidu strateki cilj da se pobolja pozicija Republike Srbije u meunarodnom transportu, Strategija treba da naglasi racionalnu i ciljno orijentisanu stimulaciju razvoja eleznikog, intermodalnog i vodnog transporta na meunarodnim koridorima. Takoe, potrebno je da se usklade razliiti vidovi saobraaja radi uspene intermodalnosti, tako da se stvori sistem koji e predstavljati konkurentnu alternativu prevozu koji se obavlja iskljuivo drumskim transportom.

3. Investiciona politika

Investiciona politika i programi ulaganja u transportnu infrastrukturu zasnivaju se na identifikaciji relevantnih kritinih elemenata upravljanja tom infrastrukturom, i to na:

1) definisanju distribucije ulaganja u pojedine vidove saobraaja;

2) definisanju odnosa ulaganja izmeu izgradnje i odravanja transportne infrastrukture za svaki vid saobraaja, naroito uzimajui u obzir rekonstrukcije i zaostatak u redovnom odravanju;

3) adekvatnoj naknadi za korienje infrastrukture (institucionalna i drutvena ogranienja koja ometaju naplatu stvarnih trokova);

4) reavanju problema produktivnosti (viak radne snage, nedostatak konkurentnosti);

5) trinoj i regulatornoj reformi;

6) partnerstvu javnog i privatnog sektora;

7) usvajanju evropskih normi;

8) metodologiji donoenja odluka o investicijama.

Nedostatak sredstava zahteva delotvorna reenja u oblasti transporta. Da bi se ciljevi realizovali to je efikasnije mogue, za usmeravanje pri odluivanju moraju se koristiti analiza rentabilnosti (Cost-Benefit) i viekriterijumska analiza.

U to veoj meri treba birati reenja koja na efikasniji nain koriste postojeu infrastrukturu. Pre nego to se predloe novi putevi/pruge ili njihova rekonstrukcija moraju se razmotriti i druga alternativna reenja. Sistem planiranja, u skladu s tim, treba da omogui koordinaciju mera u oblasti transporta. Promena organizacione strukture i upravljanja sistemom moe da da veoma dobre rezultate uz relativno mala ulaganja. Kao uzor treba koristiti sledei redosled postupaka:


14

1) definisanje i sprovoenje mera koje utiu na transportne zahteve i izbor vida saobraaja;

2) definisanje i sprovoenje mera koje vode ka efikasnijem korienju postojee infrastrukturne mree;

3) poboljanja i manje rekonstrukcije infrastrukture;

4) nove investicije i vee rekonstrukcije infrastrukture.

Perspektiva celine sistema mora da bude osnovni princip prilikom razmatranja buduih akcija. Pre nego to se donese odluka o novim investicijama treba traiti reenja koja koriste postojeu infrastrukturu. Potrebno je uraditi studije alternativnih reenja kako bi se dokazalo da su alternative analizirane i da se o njima diskutovalo. Mora se formirati plansko-analitiki sistem koji e u okviru oblasti transporta omoguiti saradnju i ocenjivanje razliitih tipova mera.

Sposobnost drave da usmerava ulaganja i ciljevi razvoja transporta nalau jaanje intermodalnosti. Imajui u vidu postojeu neuravnoteenu vidovnu raspodelu, to se posebno odnosi na davanje odreene vanosti ulaganjima u infrastrukturu eleznikog, vodnog i intermodalnog transporta.

Uspostavljanje jednakih uslova za korienje infrastrukture zahteva puno angaovanje eksternih trokova koje odreeni vid saobraaja prouzrokuje iroj drutvenoj zajednici.

4. Upravljanje transportnom infrastrukturom

Upravljanje transportnom infrastrukturom koja je u vlasnitvu drave postepeno e se prenositi na organe autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Nadzor nad upravljaima transportne infrastrukture obavlja ministarstvo nadleno za poslove saobraaja, a redovne i nezavisne finansijske provere upravljaa transportne infrastrukture i njihovih podugovaraa moraju se obavljati najmanje jednom godinje.

Potrebno je obezbediti pravni okvir za prenos poslova iz oblasti finansija, prihoda, aktivnosti i obaveza u komercijalni/privatni sektor. Programi restrukturiranja postojeih privrednih subjekata u dravnoj svojini treba da obezbede razdvajanje funkcije upravljanja infrastrukturom od funkcije transportnih operacija i povezanih usluga. Upravljanje infrastrukturom takoe ukljuuje formiranje kruga privatnih davalaca usluga u oblasti odravanja infrastrukture, stvarajui na taj nain pravino i konkurentno okruenje.

U kontekstu procesa prostornog planiranja i projektovanja najvanijih saobraajnih pravaca vano je:

1) odrediti stvarno stanje projektne i planske dokumentacije;

2) obezbediti objektivnu i nezavisnu reviziju dokumentacije;

3) izraditi studije izvodljivosti prema visokim meunarodnim standardima;

4) obezbediti javnost postupaka i pristupanost celokupne dokumentacije.

Uesnici u procesu odluivanja moraju biti kvalifikovani i odabrani tako da timovi i njihova organizacija budu u skladu sa znaajem predmeta i plana, efikasnou realizacije projekata i oekivanim nivoom kvaliteta.

Restrukturiranje, komercijalizacija i privatizacija velikih privrednih subjekata u dravnoj svojini imaju kratkoroni do srednjoroni prioritet u razvoju oblasti transporta uz donoenje odgovarajuih propisa i usvajanje efikasne organizacije sistema upravljanja na dravnom i niim nivoima.

Potrebno je ustanoviti sistematsku aktivnost ministarstva nadlenog za poslove saobraaja koja je usmerena ka poveanju bezbednosti u saobraaju, razvijanju preventivne aktivnosti i koordinaciji svih subjekata na unapreenju opte bezbednosti u saobraaju.

Usvajanje i primena propisa EU, tehnikih normi i standarda koji e se primenjivati u oblasti transporta u Republici Srbiji mora postati organizovana i trajna aktivnost.

5. Institucionalna odgovornost

Strateko planiranje transporta, modeliranje i nadzor nad sprovoenjem Strategije moraju biti iskljuivo u nadlenosti ministarstva nadlenog za poslove saobraaja. Ministarstvo nadleno za poslove saobraaja mora biti organizaciono osposobljeno za preuzimanje odgovornosti za strateko upravljanje i planiranje.

Potrebno je izmeniti unutranje ureenje i sistematizaciju radnih mesta u tom ministarstvu i njegov rad prilagoditi zahtevima realizacije Strategije i Akcionog plana, a naroito obezbediti obavljanje zadataka koji se tiu brige o transportu na nivou sistema i predlaganju smernica za delovanje sektora u tom ministarstvu, koje je obrazovano za razliite vidove saobraaja. Takva izmena unutranjeg ureenja ministarstva nadlenog za poslove saobraaja zahteva jaanje tog ministarstva u kadrovskom smislu, koje takoe mora imati i posebnu


15

modernu analitiku i statistiku slubu, a normativne, upravne i inspekcijske funkcije u oblasti transporta moraju biti jasno razdvojene.

Pored ministarstva nadlenog za poslove saobraaja, u poslovima koji ulaze u delokrug drugih dravnih organa (granini prelazi, bezbednost, ekologija, opasne materije, poljoprivreda i vodoprivreda i sl.) institucionalnu odgovornost imaju i druga ministarstva i organi lokalne samouprave.

Potrebno je razvijati meunarodnu i meuresorsku saradnju koja obuhvata carinu, policiju, inspekcijske slube, zatitu ivotne sredine, kao i upotrebu voda i kontrolu bujica i poplava. Ministarstvo nadleno za poslove saobraaja treba da ima vodeu ulogu u organizovanju takve saradnje i da inicira donoenje odreenih mera Vlade koje se tiu i drugih institucija.

Republika Srbija mora da stimulie poboljanje meunarodnih odnosa i saradnje, a naroito odnosa sa meunarodnim asocijacijama u oblasti transporta, koristei naune, strune, ekonomske i diplomatske misije. Takoe se mora ostvariti ozbiljnije uee u meunarodnim projektima za razvoj transporta na svim nivoima.

6. Posebni ciljevi Strategije

Posebni ciljevi Strategije ne odraavaju uvek ili ak i ne ispunjavaju kriterijume stratekog i razvojnog planiranja transportnog sistema sa aspekta njegove neposredne ekonomske efikasnosti, ali doprinose ukupnim nacionalnim interesima, strategiji i politici na viem nivou. Ovo se na prvom mestu odnosi na kombinovane instrumente koji deluju u oblasti zatite nacionalne bezbednosti, razvoju perifernih, graninih i seoskih oblasti, mobilizaciji i koordiniranim meusektorskim aktivnostima u sluaju nepredvienih dogaaja, sinhronizovanim merama za stimulaciju ekonomskog i demografskog rasta odreenih oblasti, efikasnije zadovoljavanje potreba odreenih grupa stanovnitva (deca, mladi, stara lica ili osobe sa posebnim potrebama) i obezbeenje efikasnijeg sistema medicinske pomoi povreenima u razliitim vidovima saobraaja.

Potrebno je unaprediti objektivnu investicionu politiku na celoj transportnoj mrei sa ciljem da se uravnotei ekonomski razvoj svih podruja u zemlji. Kao posebni ciljevi pojavljuju se i zahtevi za specifinim oblicima transportnih sistema za potrebe nacionalnih parkova, zatienih oblasti i turistikih podruja.

Vaan segment posebnih ciljeva predstavlja blagovremeno razmatranje i priprema za brzu primenu i realizaciju saobraajnih i transportnih planova za vanredne situacije (prirodne nepogode, katastrofe, ratna dejstva, teroristiki akti). Deo budetskih sredstava moe se utedeti saradnjom i racionalnim korienjem infrastrukturnih, tehnikih i ljudskih resursa Vojske Srbije za potrebe civilnog i vojnog transportnog sistema.

IV VIZIJA TRANSPORTNOG SISTEMA U REPUBLICI SRBIJI 2015. GODINE

SA STANOVITA DRUTVENOG RAZVOJA - Transportni sistem u Republici Srbiji razvijen je u skladu sa potrebama drave tako da svaki potreban vid saobraaja moe da dopre do svake zajednice u dravi na adekvatan, bezbedan, pouzdan i efikasan nain i u bilo kom trenutku tokom godine.

SA STANOVITA OPREDELJENJA REPUBLIKE SRBIJE ZA ULAZAK U EU - Transportni sistem u Republici Srbiji je trino orijentisan, kompatibilan i integrisan u EU i u stalnoj je saradnji sa susednim dravama, razvija komplementarne strategije i olakava odvijanje meunarodnog transporta.

SA STANOVITA ODRIVOG RAZVOJA - Transportni sistem u Republici Srbiji koristi sve vidove saobraaja u skladu sa njihovim prednostima i na najkorisniji mogui nain, uzimajui u obzir eksterne trokove, trino orijentisan, stabilan sistem finansiranja, a bezbednost u saobraaju je poboljana do nivoa koji postie EU, negativni drutveni i ekoloki uticaji saobraaja se kontroliu i permanentno smanjuju.

SA STANOVITA STABILNOSTI INSTITUCIJA - Transportni sistem u Republici Srbiji, podran od strane dobro osmiljenih institucija, organizovanih i usklaenih prema potrebama, sa strunim i tehniki opremljenim kadrom, strukturiran je tako da javni i privatni sektor zajedno koriste transportni sistem i upravljaju njime na efikasan nain obezbeujui primenu Strategije.

V OPTI CILJEVI STRATEGIJE

Uzimajui u obzir osnove za realizaciju Strategije i zakljuke Swot analize eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji koja je data u Prilogu 2, koji je odtampan uz ovu strategiju i ini njen sastavni deo, a potujui viziju transporta Republike Srbije 2015. godine definisani su opti ciljevi Strategije, i to:


16

1) Transportna mrea Republike Srbije integrisana u Transevropsku transportnu mreu. U okviru realizacije ovog cilja potrebno je obaviti rehabilitaciju, rekonstrukciju i izgradnju Panevropskih Koridora VII i X, sistemskim pristupom razviti i racionalizovati transportnu mreu, potujui pri tome princip odrivog razvoja Republike Srbije. Pravac Beograd-Juni Jadran, pravci 3, 4, 5, 6, 7, 10 i 11, kao i odreene poprene veze Osnovne mree prihvaeni su kao deo TEN;

2) Efikasno korienje komparativnih prednosti svakog vida saobraaja. U okviru realizacije ovog cilja potrebno je razmotriti i smanjiti eksterne trokove i uvesti pravino odreivanje naknada za korienje transportne infrastrukture za sve vidove saobraaja. Jaanjem intermodalnog transporta potrebno je izvriti usmeravanje transportnih zahteva ka drutveno prihvatljivijim vidovima saobraaja;

3) Podizanje kvaliteta usluga transportnog sistema. U okviru realizacije ovog cilja potrebno je poveati efikasnost svih vidova saobraaja i celog transportnog sistema, boljom organizacijom transportnih operacija sa aspekta ekonominosti, bezbednosti i zatite ivotne sredine i primenom ciljno orijentisanog planiranja i upravljanja saobraajnim tokovima. Potrebno je razviti jedinstven transportni sistem, prilagoen zahtevima korisnika i efikasno i efektivno zadovoljenje potreba za individualnom mobilnou. Usvojene su komplementarne politike razvoja inteligentnih transportnih sistema za primenu u razliitim vidovima saobraaja na celoj teritoriji Republike Srbije;

4) Poveanje nivoa bezbednosti i sigurnosti transportnog sistema. U okviru realizacije ovog cilja potrebno je smanjiti broj poginulih na putevima i broj nezgoda u vodnom, eleznikom i vazdunom transportu u Republici Srbiji. Transport opasnih tereta usklaen je sa propisima EU i ADR, RID i ADN propisima;

5) Jaanje transportnog trita i njegova postepena deregulacija. U okviru realizacije ovog cilja potrebno je: obezbediti uslove za poboljanje konkurentnosti izmeu vidova saobraaja i unutar vidova na transportnom tritu; uspostaviti regulatorne, operativne i upravljake funkcije u oblasti transporta; obaviti postepenu i opravdanu deregulaciju i liberalizaciju transportnog trita i kompenzaciju efekata takvih mera; jaati konkurentnost domaih prevoznika na domaem i meunarodnom tritu; uspostaviti saradnju dravnih organa i privrednih subjekata u oblasti transporta u cilju razvoja transportnog trita;

6) Smanjenje negativnog uticaja transporta na ivotnu sredinu, u skladu sa principima odrivog razvoja. U okviru realizacije ovog cilja potrebno je transportni sistem Republike Srbije razviti u skladu sa principima odrivog razvoja, zatite ivotne sredine (smanjenje zagaenja vazduha, buke i uzroka globalnog zagrevanja) i drutvene odgovornosti;

7) Uspostavljanje stabilnog finansiranja razvoja transportnog sistema. U okviru realizacije ovog cilja potrebno je stvoriti uslove za odriv razvoj transportnog sistema kroz stabilne izvore finansiranja u budetu i drugim izvorima finansiranja i obezbediti efikasno odravanje transportnog sistema i efikasnost i efektivnost sistema gradskog i prigradskog prevoza putnika.

VI RAZVOJ TRANSPORTNOG SISTEMA

1. Drumski transport - vizija za 2015. godinu

Mrea javnih puteva u Republici Srbiji 2015. godine ima vii nivo usluge u odnosu na 2005. godinu. Sistem javnih puteva u Republici Srbiji orijentisan je kapacitetima prema tranji i zadovoljava sve zahteve unutranjeg i meunarodnog transportnog trita.

Sredstva investirana u prethodnom periodu omoguila su postupan razvoj mree autoputeva velikog kapaciteta na kojoj se obavlja i nacionalni dugolinijski transport i tranzit. Jedinstven sistem za elektronsku naplatu putarina uveden je i funkcionie na celoj mrei. Za cenu koju plaa, korisnik dobija niz visokokvalitetnih usluga - visok nivo bezbednosti, siguran i komforan parking, brzu pomo i servis, informacije o putu i saobraaju, dobre zdravstvene i ugostiteljske usluge.

Putarine se koriste za odravanje i izgradnju autoputeva. U drumskom transportu uveden je princip "zagaiva plaa" na osnovu koga vozila koja vie zagauju ivotnu sredinu plaaju vee nadoknade za korienje javnih puteva. Preostali deo mree dravnih puteva je obnovljen i ima visok nivo usluge. Redovno i zimsko odravanje su na nivou evropskih standarda, a finansiranje se obavlja preko specijalizovanog fonda. Izvori finansiranja tog fonda ureeni su zakonom. Lokalna samouprava na istim principima odrava i poboljava mreu optinskih puteva i ulica.

Izvrena je rekategorizacija mree i jasno su podeljene nadlenosti i odgovornosti za dravne puteve i za optinske puteve i ulice. Zavreni su i aurirani katastar javnih puteva i putnog zemljita, kao i svih korisnika javnih puteva i putnog zemljita koji su u obavezi da plaaju naknadu za njihovu upotrebu, to predstavlja jedan od znaajnih izvora finansiranja za odravanje putne mree na svim nivoima.


17

Zavrena je reforma u oblasti odravanja javnih puteva. Primenjuje se sistem pravine konkurencije i ugovaranje na bazi kvaliteta izvrenih usluga odravanja, ukljuujui i zimsko odravanje integrisano sa sistemom hidrometeorolokih stanica na celoj teritoriji Republike Srbije.

Efikasna organizacija i upravljanje saobraajem imaju veliki znaaj posebno u gusto naseljenim oblastima. Korienje inteligentnih transportnih sistema i integrisani pristup voritima u kojima se ukrtaju javni i individualni prevoz olakava upravljanje saobraajem.

Razvoj drumskog transporta usmeren je na poveanje konkurentnosti i profesionalnosti sektora, a pristup transportnom tritu u drumskom transportu zasniva se na principu nediskriminacije.

U potpunosti je sprovedeno usklaivanje propisa u oblasti drumskog transporta sa propisima EU sa aspekta tehnike, tehnologije, standardizacije, bezbednosti i upravljanja.

1.1. Savremena mrea puteva

Republika Srbija daje prednost sistemu interoperabilnih autoputnih koridora, kod kojih su na celoj duini koridora primenjeni isti standardi u smislu nivoa usluge, bezbednosti, sistema naplate putarine, informacija i razliitih usluga. Takav sistem doprinosi poveanju komfora korisnika i bezbednosti saobraaja na koridoru, uz dopunske efekte na ubrzanje ekonomskog razvoja i poveanje tranje usluga.

Postojea mrea magistralnih i regionalnih puteva duine je oko 15.000 km, a rekategorizacijom e se mrea dravnih puteva znaajno smanjiti. Prioritet u prvom srednjoronom periodu imae rehabilitacija, odravanje, kompletiranje i usklaivanje karakteristika dravnih puteva I reda i objekata na mrei tih puteva. Gradske obilaznice, dravni putevi II reda i optinski putevi i ulice e se razvijati u skladu sa potrebom da se usklade i homogenizuju karakteristike cele mree.

1.1.1. Koncept razvoja mree

Osnova mree javnih puteva sastoji se od drumskih koridora i pravaca Osnovne mree, koji omoguavaju da se Republika Srbija bolje povee sa okruenjem i da postane deo sistema Transevropske mree puteva. Koncept razvoja mree javnih puteva uzima u obzir:

1) privredni i demografski razvoj Republike Srbije i specijalne ciljeve;

2) trend poboljanja politikih odnosa u Evropi i formiranje integrisane Transevropske mree puteva i Osnovne mree;

3) poboljanje efikasnosti drumskog transporta i nadgradnju postojee mree izmeu zemalja zapadne, centralne, istone i june Evrope, bliskog i srednjeg Istoka;

4) politiki i geografski poloaj Republike Srbije u odnosu na okruenje i EU i obaveze koje proizilaze iz ukljuenja Republike Srbije u meunarodni sistem, tj. u Transevropsku mreu puteva;

5) veze sa republikama bive Jugoslavije koje se zajedniki planiraju preko SEETO i finansiraju uz pomo predpristupnih fondova EU.

U kontekstu odreivanja prioriteta za unapreenje postojeih i izgradnju novih javnih puteva treba sistematino koristiti savremene racionalne pristupe za podizanje kapaciteta navedenih puteva imajui u vidu raspoloiva sredstva, potrebe i mreu u celini, to podrazumeva mogunost etapne gradnje.

1.1.2. Glavne drumske transportne ose

Glavne drumske transportne ose strateki vane za Republiku Srbiju, usklaene sa HLG i Osnovnom mreom, su:

1) Koridor X: Ljubljana-Zagreb-Beograd-Ni-Leskovac-Skoplje-Solun;

2) Koridor X, krak Koridora-Xb: Horgo-Subotica-Novi Sad-Beograd;

3) Koridor X, krak Koridora-Xc: Ni-Dimitrovgrad-Gradina-Sofija.

Ostali putni pravci kao delovi Osnovne mree koji su vani za Republiku Srbiju su:

1) Pravac 3: veza Koridora Vc sa pravcem Beograd-Juni Jadran (granica sa Bosnom i Hercegovinom-Kremna);

2) Pravac 4: granica sa Rumunijom-Vrac-Panevo-Beograd-aak-Uice-granica sa Crnom Gorom;

3) Pravac 5: veza Koridora IVa sa Koridorom X (granica sa Bugarskom-Zajear-Parain);


18

4) Pravac 6: veza Koridora VIII sa pravcem Beograd-Juni Jadran (granica sa Crnom Gorom-Ribarie-AP Kosovo i Metohija);

5) Pravac 7: veza Koridora X sa AP Kosovo i Metohija (Ni-Prokuplje-Kurumlija-AP Kosovo i Metohija).

1.1.3. Dugoroni razvoj mree javnih puteva

U okviru dugoronog razvojnog koncepta, pored ve priznatih meunarodnih koridora i pravaca kroz Republiku Srbiju, znaaj individualnih saobraajnih tokova ili teina posebnih ciljeva trebalo bi takoe da potvrde dalji dugoroni razvoj transportne mree i dovedu do zahteva da oni budu ukljueni u Transevropsku i Osnovnu mreu. Takvi projekti na teritoriji Republike Srbije doprinee poboljanju meunarodnog, regionalnog i domaeg transporta, to se posebno odnosi na:

1) potencijalno novi meunarodni saobraajni koridor granica Rumunije-Vrac-Beograd (Osnovna mrea-Pravac 4);

2) projekat Beograd-Poega-Juni Jadran, koji predstavlja vezu Koridora X i Koridora IV u Rumuniji sa Jadranskim morem. Ovaj projekat prati Pravac 4 Osnovne mree;

3) putni pravac Zajear-Parain, koji predstavlja vezu Koridora IV u Bugarskoj sa Koridorom X u Srbiji. Ovaj putni pravac prati Pravac 5 Osnovne mree.

Posle prioritetne rehabilitacije mree, pravac Pojate-Kruevac-Kraljevo-aak treba predloiti kao novi deo Osnovne mree u cilju povezivanja Koridora X sa pravcem Beograd-Juni Jadran. Predloeni pravac prati postojee deonice mree javnih puteva. Transverzalnu vezu kraka Koridora-Xc sa pravcem 7 (Ni-Prokuplje-Kurumlija-AP Kosovo i Metohija) od Pirota do Leskovca treba uzeti u obzir u istom kontekstu.

Polazei od postojeih deonica autoputeva, postojee i oekivane tranje na glavnim pravcima mree javnih puteva Republike Srbije, prostorne raspodele broja stanovnika i ogranienih kapaciteta, kao strateki interes drave moe se definisati relativno brzo formiranje Osnovnog trougla autoputne mree Republike Srbije (Beograd-Pojate-aak-Poega-Beograd) sa bitnim posrednim uticajima du postojeih dvotranih puteva u irem podruju.

Ovaj generalni koncept moe se delimino modifikovati zbog neophodnih kompromisa i meunarodnih obaveza koji ne bi smeli da ugroze interes brzog formiranja osnovnog autoputnog trougla Republike Srbije.

1.1.4. Kratkoroni do srednjoroni razvoj mree javnih puteva

U skladu sa dokumentom HLG, evropska transportna politika ograniila je svoje prioritetne projekte do 2010. godine u odnosu na infrastrukturu javnih puteva Republike Srbije na sledei nain:

1) Lista 1-projekti u kratkoronom do srednjoronom periodu-Putevi:

a) 21-podizanje nivoa kvaliteta puta na sekcijama granica Maarske-Beograd-Ni-granica Makedonije;

b) 22-obilaznica oko Beograda, sekcija Batajnica-Bubanj potok;

2) Lista 3-drugi veliki projekti na multimodalnim osama i projekti od regionalnog ili od nacionalnog znaaja:

a) 38-most Gazela u Beogradu;

b) 39-intermodalna logistika platforma Beograda.

Prioriteti radova na mrei javnih puteva su:

1) izgradnja druge kolovozne trake na sekciji Horgo-Beograd (krak Koridora-Xb);

2) izgradnja deonica autoputa Leskovac-granica Makedonije (Koridor X) i Ni-granica Bugarske (krak Koridora-Xc);

3) glavni drumski koridori Osnovne mree imaju prioritet u rehabilitaciji/rekonstrukciji: Koridor X, sa njegovim kracima-Xb i Xc, Pravac 3 (Uice-granica Bosne i Hercegovine), Pravac 4 (granica Rumunije-Vrac-Panevo-Beograd-aak-Poega-Uice-granica sa Crnom Gorom), Pravac 5 (granica Bugarske-Zajear-Parain), Pravac 6 (granica Crne Gore-Ribarie-AP Kosovo i Metohija), Pravac 7 (Ni-Prokuplje-Kurumlija-AP Kosovo i Metohija) i transverzalne veze Pojate-Kruevac-Kraljevo-aak, Pirot-Leskovac-AP Kosovo i Metohija i Subotica-Baka Palanka. Etape realizacije e biti odreene na osnovu ekonomske izvodljivosti;


19

4) identifikacija uskih grla na Osnovnoj mrei javnih puteva u Republici Srbiji-putevi kroz i oko Beograda, mostovi na Dunavu i Savi u Beogradu i njegovoj blizini, obilaznica oko Beograda, put Beograd- Novi Sad (most kod Beke), privremeni elezniko-drumski most u Novom Sadu, Ibarska magistrala;

5) rekonstrukcija mostova na putnoj mrei u cilju poboljanja njihove strukture, stabilnosti i nosivosti. Usled neadekvatnog odravanja tokom godina i poveanja gustine saobraaja na nekim deonicama navedene mree mostovi su postali znaajna uska grla. Potrebno je uraditi posebnu analizu za definisanje prioriteta za rekonstrukciju mostova na Osnovnoj mrei;

6) priprema studije o prioritetnim merama za poveanje bezbednosti saobraaja na meunarodnim putevima u Republici Srbiji. Uvoenje zvanine metodologije za definisanje i sanaciju visokorizinih deonica puta i njihova popravka. Uvoenje raskrsnica sa krunim tokom gde god je to potrebno i mogue;

7) stabilizacija klizita koja prouzrokuju povremene prekide saobraaja i usporavaju saobraaj.

Smernice za projekte u toku su:

1) Obilaznica oko Beograda. Po projektu iz 1975. godine, koji je zasnovan na prognozama transporta do 2010. godine, zapoeta je gradnja puta sa etiri trake. Izgradnja je prekidana i nastavljana vie puta, zbog nedostatka sredstava i ratnih dejstava (unitenje mosta kod Ostrunice). Neophodno je projekte Obilaznice uskladiti sa vaeom EU regulativom i obezbediti primenu meunarodnih standarda, to se posebno odnosi na profile tunela. Trenutni prioritet ima zavravanje zapoetih deonica, ali u narednom srednjoronom periodu iz funkcionalnih razloga prednost treba dati zavravanju obilaznice na celoj duini, sa uim profilom od prvobitno projektovanog. Proirenje u skladu sa potrebama moe se izvesti u drugoj fazi;

2) autoput Horgo-Novi Sad-Beograd, koji se gradi kao autoput sa etiri trake. U okviru projekta predviena je rekonstrukcija postojeeg i izgradnja novog mosta preko Dunava kod Beke, iji zavretak se planira do kraja 2010. godine. Delovi ovog projekta obuhvaeni su koncesijom na autoputskom pravcu Horgo-Poega;

3) putni pravac Horgo-Beograd-Poega (deo kraka Koridora-Xb i puta Beograd-Juni Jadran)-deonice Horgo-Novi Sad (106.9 km, 2 trake-Lot 2) i Beograd-Poega (148 km, 4 trake-Lot 1) za koji je data koncesija za izgradnju, korienje i odravanje.

Specifini ciljevi su:

1) policentrini razvoj lokalne putne mree;

2) uspostavljanje sistema za upravljanje kolovozom na celoj mrei javnih puteva;

3) lanstvo u specijalizovanim meunarodnim telima i organizacijama;

4) uspostavljanje tela/organa za upravljanje bezbednou saobraaja;

5) uvoenje inteligentnih transportnih sistema, elektronskog sistema naplate i interoperabilnosti u sistem naplate putarina;

1.2. Razvoj drumskog transporta

Neujednaeni razvoj vidova saobraaja potvruje injenicu da su pojedini vidovi prilagodljiviji na krupne promene koje se deavaju u ekonomiji i proizvodnji. Povoljniji ekonomski uslovi za privredne subjekte, fleksibilnost i sposobnost da brzo odgovore na zahteve savremene ekonomije omoguili su najvee uee drumskog transporta na transportnom tritu. Uzimajui u obzir geografski poloaj Republike Srbije kao tranzitne zemlje, drumski transport, naroito meunarodni, ima vanu ulogu u ekonomskom razvoju zahvaljujui konstantnom porastu.

Rezultat komparativnih prednosti drumskog transporta i poveanja obima tranzita preko teritorije Republike Srbije bie dalje poveanje obima drumskog transporta.

Izazovi sa kojima se suoava drumski transport karakteriu se veim oekivanjima korisnika za kvalitetnijom uslugom, vremenskim gubicima na graninim prelazima i zastojima u centralnim gradskim podrujima, visokim trokovima i sve veom konkurencijom. Rapidan razvoj drumskog transporta moe dovesti do zaguenja na glavnim pravcima i u gradovima i imati negativni uticaj na ivotnu sredinu i zdravlje stanovnitva i smanjenja nivoa bezbednosti saobraaja, tako da treba stvoriti uslove za preusmeravanje tranje na druge vidove saobraaja u cilju kontrole prekomernog razvoja drumskog transporta.


20

1.2.1. Upravljanje javnim putevima

Podela na dravne puteve I i II reda, optinske puteve i ulice ureena je Zakonom o javnim putevima ("Slubeni glasnik RS", broj 101/05). Rekategorizacija e biti sprovedena u narednom srednjoronom periodu. Uslov za primenu novih reenja je poboljanje modela finansiranja dravnih puteva i definisanje modela finansiranja mree lokalnih puteva. Problemi koje kategorizacija proizvodi poveavaju se sa ogranienjem resursa za odravanje javnih puteva. Vertikalne i horizontalne strukturne forme upravljanja putnom infrastrukturom moraju imati funkciju brige za najire interese stanovnitva i privrede i posebno moraju voditi rauna o uravnoteenom regionalnom razvoju.

Delatnost upravljanja dravnim putevima obavlja JP "Putevi Srbije", koje u skladu sa zakonom posluje na trinim principima. Poslovanje tog javnog preduzea najue je povezano sa metodologijom odreivanja naknada za korienje infrastrukture i trokova i cena redovnog odravanja mree kojom to javno preduzee upravlja. Deo delatnosti tog javnog preduzea su:

1) efikasna sluba za praenje i nadzor dravnih puteva, u cilju bolje kontrole stanja i poveanja efikasnosti odravanja tih puteva;

2) efikasnija i bolje prilagoena sluba kontrole osovinskog optereenja vozila, vanrednog prevoza i naplate zakonom propisanih naknada;

3) preventivno delovanje, organizacija, uvoenje i sprovoenje mera za poveanje bezbednosti na putevima;

4) efikasna sluba za upravljanje i voenje saobraaja na mrei dravnih puteva.

Obaveza i odgovornost upravljaa dravnih puteva bie priprema detaljnih uputstava za sve korisnike njegovih usluga, koja e preko Intraneta odnosno Internet-stranice biti na raspolaganju svim zainteresovanim pravnim i fizikim licima (procedure i praksa za svaku pojedinanu aktivnost, izdavanje uslova, podnoenje zahteva i prijava, saglasnosti u vezi zatite javnih puteva, informacije o putarinama i drugim naknadama koje su odreene Zakonom o javnim putevima i sl.).

Potrebno je u potpunosti aurirati katastar javnih puteva i zemljita koje je u posedu upravljaa javnih puteva da bi se sprovela dosledna kategorizacija mree u cilju boljeg usklaivanja sa drutvenim potrebama i nainima finansiranja.

Klasifikaciju javnih puteva u Republici Srbiji prema nivou bezbednosti treba uraditi u skladu sa EURO RAP standardima.

Postojee baze podataka o javnim putevima, putnih i drugih objekata na putevima, opremi i saobraaju nisu aurne, objedinjene i dostupne. Potrebno je ustanoviti, voditi i redovno aurirati jedinstvenu relacionu bazu koja e obuhvatiti sve relevantne podatke o tim putevima, uz punu tehniku i tehnoloku koheziju sa novim bazama za katastar zemljita koje koristi upravlja javnog puta, putne objekte, klizita, saobraajnu signalizaciju, komercijalne objekte uz i na javnim putevima, arhive starih projekata i projekata u toku, za arhivske projekte o zavrenoj izgradnji, arhive studija izvodljivosti i prethodnih studija izvodljivosti, tehniku dokumentaciju o rehabilitaciji i rekonstrukciji, za saobraajne nezgode i za eksterne trokove. Sve ove baze podataka treba da budu relaciono povezane, redovno aurirane i voene, kako bi bilo obezbeeno njihovo lako i transparentno korienje. Potrebno je odrediti i organ koji e biti iskljuivo zaduen za tanost, aurnost i jednostavan pristup ovoj bazi podataka.

Jedan od vanih uslova za sprovoenje Strategije je uspostavljanje interaktivne intranet mree celokupne oblasti drumskog transporta, iji bi nosilac trebalo da bude upravlja javnog puta sa razliitim nivoima pristupa za razliite korisnike i koja bi trebalo da bude povezana sa Internet stranicama policije, carine, Auto-moto saveza Srbije, osiguravajuih drutava, automatskih hidrometeorolokih stanica i hidrometeorolokih slubi, Vojske Srbije, organa nadlenih za bezbednost saobraaja, fakulteta i naunih instituta, Instituta za standardizaciju Srbije, projektantskih i konsultantskih kompanija, privrednih subjekata koji vre odravanje, ali takoe i ustanova za zatitu ivotne sredine, zatitu prirode, nacionalnih parkova, ministarstva nadlenog za oblast poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Republike direkcije za vode, JVP Srbijavode i JVP Vojvodinavode i sl.

1.3. Primena inteligentnih transportnih sistema

U sluajevima kada je zbog prostornih, ekolokih ili finansijskih ogranienja, realizacija novih infrastrukturnih projekata znaajno oteana, primena ITS omoguava efikasnije korienje postojee infrastrukture i na taj nain omoguava efikasnije i ekonominije kretanje putnika i robe svim vidovima saobraaja.


21

Trenutno stanje u primeni ITS u velikoj meri je uslovljeno nedostatkom finansijske podrke razvoju i primeni ITS na putevima, limitiranim znanjem o koristima koje nastaju primenom ITS i skromnim kapacitetom instutucija koje treba da promoviu i razvijaju ITS.

Smislena upotreba ITS, koordinirana i u skladu sa Strategijom, treba znaajno da pobolja efikasnost i bezbednost drumskog transporta i obezbedi znaajnija ulaganja u razvoj i primenu ITS aplikacija. Na ovaj nain bie smanjeni zastoji, poboljana energetska efikasnost, bezbednost i sigurnost u drumskom transportu i smanjen uticaj na ivotnu sredinu.

Smernice za razvoj i primenu ITS-a, donete i koordinirane od strane ministarstva nadlenog za poslove saobraaja, treba da stvore pravni i strateki okvir za promociju upotrebe ITS aplikacija i vee angaovanje privatnog kapitala.

1.4. Bezbednost saobraaja na putevima

U 2006. godini bilo je 900 poginulih, od tog broja 72% su poginuli na mrei puteva u naseljenom mestu, a 44% na putevima sa ogranienjem brzine do 60 km/h. U Beogradu je poginulo 283 osobe ili skoro treina od ukupnog broja (31%). Prema podacima saobraajne policije 50% su poginuli vozai motornih vozila (ukljuujui i motocikliste), a 24% su peaci dok putnici u motornim vozilima ine 24%. U naseljenim mestima najvei problem predstavlja procenat poginulih peaka, koji u Novom Sadu iznosi 60 % od ukupnog broja poginulih.

Stepen motorizacije u 2005. godini iznosio je 224 vozila na 1.000 stanovnika, a ekonomski rast od 1999. godine do 2005. godine doneo je porast broja registrovanih motornih vozila za 18%. Takoe, oko 90% putnika i 80% tereta se transportuje putevima. Usvajanjem novih propisa u bezbednosti saobraaja na putevima omoguava se uspostavljanje sistema upravljanja bezbednou saobraaja ime se postie efikasnost ukupnog drumskog transporta, smanjuje se broj poginulih i doprinosi smanjenju drutveno-ekonomskih trokova. Sa aspekta drumskog transporta neophodno je usklaivanje sa novim pravilima o periodima vonje i odmora vozaa i kontrolama na putu sa pravilima EU.

1.5. Poboljanje konkurentnosti domaih prevoznika na transportnom tritu

Zahvaljujui porastu privatnih transportnih privrednih subjekata i prisustvu stranih ulaganja u oblast drumskog transporta konkurencija se intenzivira velikom brzinom. Imperativ je sauvati i poboljati konkurentnost domaih prevoznika profesionalnim i racionalnim upravljanjem privrednim subjektima i transportnim operacijama pridravajui se principa nediskriminacije, fer konkurencije i poboljanjem kvaliteta pruene usluge.

Efikasan drumski transport koji ispunjava najvie standarde bezbednosti i profesionalnosti je neophodan za kontinuirani privredni razvoj drave. Stoga je neophodno stvoriti uslove u kojima bi u cilju daljeg razvoja harmonizovano delovali privreda i drava. Unapreenje ove saradnje potrebno je naroito u pogledu daljeg razvoja usluga, uvoenja moguih programa za razvoj privrednih subjekata i njihove meusobne saradnje, smanjenja trokova i dostupnosti informacijama o uslovima na tritu.

Razvoj drumskog transporta treba usmeriti na poveanje profesionalnosti u toj oblasti i usaglaavanje nacionalnih propisa sa propisima EU. Olakan pristup domaih prevoznika evropskom transportnom tritu u budunosti, a naroito nakon pristupanja EU, zavisie i od ispunjenosti kriterijuma koji se odnose na obavljanje delatnosti prevoza u drumskom saobraaju i to u pogledu odreenog nivoa profesionalnih kvalifikacija za menadere u transportnom privrednom subjektu, dobre reputacije i odreenog finansijskog stanja za taj subjekat.

1.6. Ouvanje ivotne sredine

Ouvanje ivotne sredine, unapreenje i stimulisanje svih vrsta istih tehnologija za izgradnju i odravanje javnih puteva predstavljaju osnovu dravne politike, to se odnosi i na stimulisanje korienja "istih" vozila i maina.

Nove tehnologije i materijali za izgradnju i odravanje javnih puteva mogu se primenjivati samo uz meunarodno validne dokaze o nekodljivosti i spreavanju nepovoljnog uticaja na ivotnu sredinu, ukljuujui vazduh, zemljite, povrinske i podzemne vode, a u skladu sa standardima EU. Treba spreavati i izbegavati preteranu upotrebu soli i ljunka za vreme zimske sezone i nadzirati efekte redovnog odravanja puteva, asfaltne baze, depoe recikliranog materijala, kamenolome, drenane sisteme za povrinske vode-sisteme za preiavanje itd.

Stanje voznog parka ima veliki znaaj ne samo sa aspekta efikasnosti funkcionisanja drumskog transporta, ve i sa aspekta zatite ivotne sredine i bezbednosti. Uzimajui u obzir konstantan porast drumskog transporta i injenice da su postignuti rezultati primenom mera koje se odnose na tehnike uslove za vozila


22

(uvoenjem EURO standarda za vozila u sistem raspodele dozvola za obavljanje meunarodnog transporta) neophodno je precizirati pravila koja se odnose na testiranje vozila i pojaati nadzor nad radom mernih stanica za vrenje tehnikog pregleda teretnih vozila i autobusa koji uestvuju u meunarodnom transportu.

Neophodna je bliska i efikasna saradnja i sinhronizacija aktivnosti saobraajnih vlasti sa nadlenim organima i agencijama (ministarstvo nadleno za zatitu ivotne sredine, ustanove za zatitu ivotne sredine, ustanove za zatitu prirode, nacionalni parkovi, ministarstvo nadleno za poljoprivredu i vodoprivredu i sl.).

Lokalne zajednice treba vie ukljuiti u reava

1.strategija razvoja saobraćaja 2008 do 2015

Documents