[kola pelarstva za poetnike]

Predrag Cvetkovi

Kako zapoeti sa pelarenjem?

Sa pelarenjem se obino zapoinje u toku prolea ili leta. Najbolje je upoznati se sa nekim pelarom iz okoline i posetiti njegov pelinjak. Moemo ga zamoliti da prisustvujemo pregledima pelinjih drutava koje on vri, a kada se malo priviknemo na zujanje i poneki ubod pela, pomagaemo mu u radu sa pelama i pri vrcanju meda. Od njega ili nekog njegovog kolege, moemo kupiti rojeve ili kompletna pelinja drutva i tako zasnovati sopstveni pelinjak. itaemo pelarsku literaturu, nabaviti osnovnu opremu i pribor i odmah zapoeti sa sadnjom medonosnih biljaka u blizini naeg pelinjaka.

Moda e se poneko ba ovih zimskih dana zainteresovati za pelarstvo i poeleti da i sam odgaja pele. Dok nestrpljivo oekuje prolee, savetujemo mu da nabavi neku knjigu o pelarenju i da se ukljui u rad lokalnog udruenja pelara, kako bi se upoznao sa lokalnim pelarima i prisustvovao predavanjima.Na naem sajtu moi e da sazna koji ga sve poslovi oekuju i ta treba da pripremi i naui, imae uvid u rad pelarskih drutava, a moi e da postavlja pitanja i dobija odgovore elektronskom potom.

Izbor mesta za pelinjak

Mesto na kome se nalazi pelinjak je od ogromne vanosti za uspeh u pelarenju, pa njegovom izboru treba posvetiti posebnu panju. Pri tome, pelar treba da vodi rauna o vie faktora, od kojih su najvaniji prisustvo dobre pelinje pae i ocedit i sunan teren, zaklonjen od jakih vetrova, kao i da postoje dobri prilazni putevi. Poeljno je da pelinjak, bar na samom poetku pelarenja, ne

bude daleko od pelareve kue, kako bi mogao ee da ga obilazi i da posvetu odogovarajuu panju pelinjim drutvima.

Opredeljenje za tip konice

Pelari, posebno poetnici, esto su u dilemi kojim tipom konice da pelare. Obino se opredeljuju za onaj o kome neto vie saznaju iz literature, a esto je presudan tip konice pelara preko koga pelar - poetnik uspostavi svoj prvi kontakt sa pelama. Svaki pelar najee istie prednosti konica sa kojima pelari, ali oni objektivniji e istai da se visoki prinosi mogu postii svim tipovima konica i da je samo vano ovladati tehnikom pelarenja.

U naoj zemlji, u neto veem procentu su zastupljene DB (Dadan Blat) konice u odnosu na LR (Langstrot Rut). Ostali tipovi konica su A, poloke, Farar, a ima i drugih. Poeljno je da na jednom pelinjaku bude zastupljen samo jedan tip konica, to znatno ubrzava i olakava rad, a to se posebno odnosi na vee pelinjake.

[kola pelarstva za poetnike]

Predrag Cvetkovi

Osobine pojedinih tipova konica

Dadan Blatova konica

Konica sa jednim telom visine 31cm, koje slui kao plodite i 2 polunastavka, spoljanje visine 15,5cm, za smetaj vika meda.

Standardna konica ima 12 ramova, ali je sve popularnija i DB konica sa 10 ramova. Unutranje dimenzije rama su 420270mm. Satonoa rama je duine 470mm.

Dubok ram omoguava dosta prostora za razvoj legla, deponovanje polenovog praha i meda. To je posebno pogodno za zimovanje. Medne kape mogu da budu visoke 10 pa i 15cm, to omoguava sigurno prezimljavanje, bez potrebe za intervencijama pelara. Jedan ram sa obe strane napunjen medom tei 3 do 4kg. Kada ga pele vrlo gusto prekriju, na njemu moe biti do 300 grama pela. Znai, plodite DB konice moe da prihvati oko 3,6kg pela.

Drutva u DB konici mogu jako dobro da se razvijaju u prolee i bez velikih intervencija. Ipak, dobro je jo u jesen pele ostaviti na neto manjem broju ramova, npr. 10 pa u prolee eventualno izbaciti jo neki ram sa loijim saem, koji je ostao sa malo meda. Tako e se stvoriti uslovi da mogu da se dodaju lepi izgraeni ramovi ili satne osnove i plodite ispuni ramovima do bagremove pae. Kod jakih drutava i u dobroj pai, to se obino deava i ranije, pa je potrebno stavljati medita u vonoj pai. Drutva koja nisu dovoljno jaka, pojaavaju se dodavanjem ramova sa leglom iz drugih konica ili na neki drugi nain. Obino se zamera DB konici da se mora raditi ramom a ne nastavkom, da je drutva teko odvratiti od rojenja. Meutim, rad DB konicom nije komplikovan i ne zahteva mnogo intervencija pelara. Popularna je i to su plodite i medite razdvojeni ne samo posebnim telima (to je sluaj i kod veine drugih konica), nego i razliitom visinom tela, pa je jasno ta pripada pelama a ta pelaru.

Langstrot Rutova konica

To je konica koja se sastoji od tri jednaka nastavka spoljanje visine 242mm. Ram je spoljanje visine 232mm a duina satonoe je 480mm. To je za 1cm due od satonoe DB rama, a po visini za 7cm krae.

U novije vreme, ustalilo se nekoliko naina gajenja pela u ovim konicama.

Po jednom, dva nastavka se koriste za plodite i meusobno im se menjaju mesta. To je podsticajno za razvoj legla, a kao meru protiv rojenja posebno preporuuju umetanje treeg nastavka sa satnim osnovama ili izgraenim saem izmeu ta dva. Kada je drutvo zazimljeno sa mngo pela i hrane u gornjem nastavku, dobra matica ve na poetku prolea ispuni leglom gornji nastavak i spusti se u donji. To je vreme da se zamene mesta nastavcima i ako je potrebno kasnije, jo jednom. Po takvom nainu pelarenja, pelinja drutva bi trebalo da imaju pred bagremovu pau najmanje dva puna nastavka pela. Onda im se mogu dodati i po dva LR tela za medite. Prilikom pripreme drutava za zimu, preporuuje se iznad plodinog nastavka staviti nastavak sa zapeaenim medom (15-20kg) a u iju sredinu se stave 2-3 rama sa leglom odozdo i veom mednom kapom (ili bar ramovi sa velikom mednom kapom i praznim saem ispod). Na taj nain se obezbeuje da ziimsko

Pelinja zajednica

Pelinju zajednicu ine matica, pele radilice i trutovi. U zavisnosti od doba godine i njen sastav se menja. Krajem prolea i u leto je najbrojnija, a na izmaku zime najmanja. U prolee i u leto okuplja maticu, trutove i radilice, a u jesen i zimu, u normalnom drutvu, po pravilu, nema trutova, da bi se u prolee opet pojavili. Matica i pele radilice raaju se iz oploenih jaja, a trutovi iz neoploenih.

Matica

Matica je jedina polno zrela enska jedinka u drutvu. Da li e se iz oploenog jajeta, razviti matica ili pela, zavisi od hrane kojom pele budu hranile larvu koja se razvije iz jajeta. Ako je hrane matinim mleom, za 16 dana od polaganja jajeta, razvie se matica. Ukoliko je hrane bioloki manje vrednom hranom, iz nje e se razviti pela. Matica izlee na orijentacioni let radi upoznavanja okoline 4 5 dana posle izlaska iz matinjaka, a 2-3 dana kasnije na svadbeni let, radi sparivanja. Sparuje se visoko u vazduhu sa desetak i vie trutova, koji posle ina sparivanja uginjavaju. Nekoliko dana posle toga (2-3), matica poinje da nosi jaja i nosi ih celog svog ivota, sa izuzetkom jednog dela jesenu ili zime, kada drutvo miruje i ne odgaja leglo. ivi obino 2-3 godine, ali i due.

Pele radilice

To su enske jedinke sa nerazvijenim polnim organima, najbrojniji lanovi pelinje zajednice. Njihovo razvie, iz oploenih jaja, traje 21 dan. U jakom pelinjem drutvu, u toku leta, moe biti vie desetina hiljada pela radilica, 40-50.000 i vie. U toku prolea i leta, ive 35 do 45 dana a pele izleene krajem leta i u jesen, ive do prolea naredne godine, kako bi izvele novo potpmstvo. Prvi deo ivota provode u konici, tada se nazivaju kune pele koje iste konicu, hrane larve, hrane maticu, lue vosak, prihvataju nektar i obavljaju druge poslove. Kasnije, izleu na orijentacioni let, donose vodu, nektar, polenov prah, uvaju konicu.

Trutovi

Trutovi su muke jedinke, koje se razvijaju iz neoploenih jaja. Trutova obino ima od nekoliko stotina do nekoliko hiljada. Bioloki zadatak im je oplodnja matice, ime se omoguavaj nastavak vrste. Kada prestane pelinja paa i proe

sezona rojenja, pele isteraju trutove iz konice i oni do jeseni uginu. U jesen i zimu se mogu sresti jedino u drutvima koja nemaju maticu ili u onima koja se spremaju da je zamene. Na prolee, kada otopli i pojavi se unos nektara i polena, matica opet zalee, pored oploenih, i neoploena jaja, iz kojih se razvijaju trutovi. Za razliku od pela, trutovima je dozvoljeno da slobodno uleu u sve konice. Unutar konice, trutovi se obino nalaze na ramovima kraj legla, sa polenovim prahom ili medom. ive obino oko 2 meseca, a u bezmatinim drutvima i due.

Pelinju zajednicu treba shvatati kao jedinstvenu celinu. U toku miliona godina, koliko pela, kao jedinka postoji, od insekta koji je iveo pojedinano, stvorila je visokoorganizovanu zajednicu, izuzetno prilagoenu spoljnoj sredini.

ZIMSKO UGINUE PELA

Predrag Cvetkovi

Fotografije:Oliver Mihajlovi

Mnogo je moguih uzroka zimskog stradanja pela a ovom prilikom osvrnuemo se na najee.

Glad. Nedostatak hrane je est uzrok stradanja. Tom prilikom uginjava celo pelinje drutvo ili samo pele koje se nau u pojedinim "ulicama" izmeu ramova na kojima nema hrane. Hladno vreme onemoguava kretanje pela i pomeranje klubeta na vea rastojanja na sau pa se deava stradanje usled gladi i u sluajevima kada u drugim delovima konice ima dovoljno hrane (sa strane ili u nastavcima iznad klubeta). Pele koje su stradale imaju ispruene rilice, uvuene su u prazno sae i nalaze se najee na ramovima na kojima nema meda, ili je med udaljen od klubeta. Deo pela je iz klubeta pao na podnjau.

Varoa i virusi. Pelinja drutva koja su bila jako zaraena varoom i virusima koje ona prenosi su u veini sluajeva stradala i pre zime, ali ako pelar to nije uoio ranije, to sada moe videti. Znaci koji nas upuuju na ovakvu sumnju su nalaenje konica u kojima i nema pela (napustile su konicu), zatim jako oslabljena pelinja drutva - vrlo malo pela koje najee i uginjavaju zato to ne mogu da obezbede minimalno grejanje klubeta ili eventualnog legla, iscrpljene su i esto boluju i od nozemoze.

Nozemoza. Stradanje pela od nozemoze se obino ne dogaa sredinom zime ve tek pri

samom kraju, i u prolee. Znaci koji ukazuju na bolest mogu biti smee mrlje od izmeta na konici, ramovima i sau, pele koje teko hodaju i poleu, slabljenje pelinjeg drutva i sl. Potrebno je razlikovati nozemozu od uobiajenog ienja pela. Najsigurnija dijagnoza se daje u ovlaenim veterinarskim ustanovama a da bi se bolest koliko-toliko predupredila, savetuje se slanje uzoraka mrtvih pela na pregled a to je uostalom po naredbi republikog veterinarskog inspektora u Srbiji i zakonom obavezujue za pelare. Uzorkovanje treba izvriti najbolje u januaru ili februaru.

Mrtve pele na podnjai Uginue od gladi

tetoine. Mievi i rovice mogu da predstavljaju uzroke stradanja pela jer u jesen i tokom zime ulaze u konice, uznemiravaju pele i prave tete. Rovice se i hrane pelama, pa mogu da naprave vrlo velike tete. Znak da su bile u konici su isitnjene mrtve pele na podnjai (nekada i na satonoama pa i na letu), delovi tela pela, kao i tragovi njihovog izmeta na satonoama. Znak da su mievi bili prisutni su isitnjeni komadi saa na podnjai, izgrieno i oteeno sae, a mievi esto u konicama naprave i itava gnezda.

Tragovi izmeta na zidu konice Kostur rovice

OSNOVNO O VRSTAMA MEDA

Prema nainu dobijanja, moe biti: vrcani (centrifugiran), med u sau, presovan (gnjeeni), topljen itd.

Prema konzistenciji moe biti u tenom i kristalisanom stanju, a postoje i prelazi izmeu tih stanja, kao i posebno, elatinasto stanje za neke (malobrojne) vrste medova.

Podela se moe napraviti i prema geografskom poreklu, na region odakle potie ili prema nadmorskoj visini terena.

Prema tehnolokoj obradi, moe biti bez obrade, zatim proceen (kroz sita), filtriran (kroz posebne filtere), pasterizovan, dekristalisan (zagrevan), preraen u finokristalisan itd.

U zavisnosti da li potie od jedne ili vie vrsta biljaka, deli se na monoflorni i poliflorni.

Ispod su navedene znaajnije vrste monoflornih medova. Data su i njihova najvanija lekovita svojstva i neke od primena, pri emu treba imati u vidu da med bez obzira na vrstu zadrava svoja osnovna svojstva i optu primenu.

Bagremov med. Prozraan, ima bledo zelenu nijansu, koja moe ii i u svetlo utu. Visoko je cenjen, aromatian i prijatan, blagog ukusa, zbog ega se preporuuje deci i starijima. Dugo ne kristalie. Vrlo je pogodan za proizvodnju meda u sau.

Smanjuje luenje kiselina u elucu, regulie funkciju eluca, pomae zaustavljanje krvarenja, kod kalja, visoke temperature, moe se koristiti kod bolesti oiju itd.

Lipov med. Svetlo ute boje, specifinog mirisa i prilino izraenog otrog ukusa, na osnovu kojih se vrlo lako prepoznaje. Vremenom kristalie, krupnozrnasto.

Veoma je dobro sredstvo za izazivanje znojenja i zbog toga skoro nezamenljiv kod oboljenja izazvanih prehladom. Zbog izraenih anibaktericidnih svojstava predstavlja dobro profilaktiko (preventivno) sredstvo, koristi se kod angine i kod mnogih upalnih procesa, rana, opekotina i sl. Preporuuje se kod razliitih bolesti eluca, jetre i bubrega.

Kestenov med. Med od pitomog (jestivog) kestena je tamno ut, slabog mirisa, gorkog ukusa, nekada smatran treerazrednom vrstom a sada je jedan od najvie traenih, zbog svojih lekovitih svojstava i bogatstva u polenu. Pomae kod bronhitisa, astme i drugih bolesti disajnih puteva, bolesti krvnih sudova, popravlja apetit. Ima jako baktericidno dejstvo, sadri u sebi mnogo vodonik peroksida pa je dobar za obradu rana i kod angine. Fotografija: Oliver MIhajlovi

Suncokretov med. To je posle kestenovog meda jedan od najbogatijih polenom. ute boje, vrlo brzo kristalie u sitne kristale. Posebno se preporuuje kod prehlada, gripa, kijavice, bolesti disajnih organa.

Heljdin med. Taman, jakog, otunog mirisa i ne ba prijatnog ukusa. Veoma bogat mineralnim materijama, posebno gvoa. Posebno koristan kod anemija, hipo i avitaminoze, razliitih krvarenja, povienog pritiska, bolesti krvnih sudova i mnogih drugih bolesti.

Deteline. Daju manje ili vie svetle medove, prijatnog ukusa i blagog mirisa. Med se smatra pogodnim u leenju kalja, arterioskleroze, bolesti jetre, za pojaano mokrenje, za ienje krvi, pri raznim upalama i dr. Med od detelina ima nisku vrednost dijastaze.

Kupina. Divlja i pitoma kupina daju vrlo kvalitetan med, proziran, svetloute boje, vrlo prijatnog ukusa i mirisa. Pomae kod bolesti respiratornih organa.

Malina. Pitoma i divlja malina daju vrlo aromatian svetlout med, suptilnog mirisa, prijatnog ukusa, koji kristalie u vrlo fine kristale bele boje. Vrlo je koristan kod svih bolesti usled prehlade i preporuuje se kao profilaktiko sredstvo protiv gripa.

Voni med. Dobija se od razliitog drvenastog voa koje cveta u prolee. Dominiraju obino jabuke, trenje, a moe biti i nektara denerike, ljive, kao i maslaka, koji cveta kada i voke. Boje je obino tamnoute. Prijatnog je mirisa i ukusa, a ako preovladava kotiavo voe, miris moe biti na vone kotice, a ukus malo nagorak. Bogat je polenom i odlian za vakanje saa sa medom, leenje prehlada.

Uljana repica. Med je ut, brzo kristalie i tada dobije belo-sivkastu nijansu. Nije mnogo cenjen, verovatno samo zbog kristalizacije. Daje dobre rezultate u leenju ireva, jako je sredstvo za podsticanje mokrenja.

Vrijesak. Med je ute boje ili tamniji, zavisno od vrste vrijeska, jakog mirisa i prijatnog ukusa, elatinast, kristalie. Vrlo je cenjen i traen.

Vrba. Med ute boje, specifinog mirisa, pomalo nagorkog ukusa.

Lavanda. Daje svetlout med, vrlo jakog mirisa i ukusa. Spada u vrlo traene medove. Smatra se posebno pogodnim kod bolesti jetre, podstie pojaano luenje ui.

alfija (kadulja). Daje tamno ut ili jo tamniji med, prijatnog mirisa i ukusa, pomalo gorak. Vrlo traen zbog svojih lekovitih svojstava, posebno za bolesti disajnih organa. Pomae zaustavljanju krvarenja, protiv upala, ima jako baktericidno dejstrvo. Preporuuje se upotreba u kozmetike svrhe.

Poliflorni cvetni med je livadski, a u tu kategoriju moe se uvrstiti i planinski med.

Livadski. To je poliflorni med (potie od vie vrsta biljaka), pa s obzirom na razliito poreklo, vrste livada i drugo, moe mnogo varirati po boji, mirisu i ukusu. Boja mu je od ute i svetlo crvene, do tamno ute, crvene, a moe biti i tamniji. Miris je posebno izraen, prijatan, preovlauje miris dominante biljke. Ukus je prijatan, izraen, sladak, moe biti i malo kiselkast.

Med koji nije nektarskog porekla:

umski. Ta vrsta meda ne potie od nektara, ve je ili biljnog porekla ("medna rosa") ili ivotinjskog ("medljika"). U oba sluaja, pele ga sakupljaju sa listova i granica razliitog listopadnog i zimzelenog drvea i ree, bunja. Najee se javlja tokom leta, sve do jeseni, pri visokim temperaturama vazduha. Najea u Srbiji je hrastova

medljika, u Sloveniji naprimer jelova, sa smreke itd.

Hrastova medljika je gusta, lepljiva, tamno crvene boje koja skoro prelazi u crnu. Ne kristalie tako brzo, nema izraen miris a ukus je jak i specifian, pomalo nalik karamelu (ali ga ne treba meati sa pregrejanim medom). Sadri dosta mineralnih materija.

Jelova medljika je tamno zelene boje, ka crnoj. Nema izraen miris, prijatnog je ukusa. Vrlo je cenjena.

Sve vrste medljike imaju jaka antiseptika i protivupalna svojstva i pomau kod bolesti disajnih puteva i organa za mokrenje. Prisustvo smolastih materija daje purgativna svojstva i umirujue dejstvo na upale creva. Korisne su kod anemija.

Predrag CvetkoviOsobine pojedinih tipova konicaPelinja zajednicaMaticaPele radiliceTrutovi