Platon

Drava pravednosti

Sadraj Uvod .........................................................................................3 O problemu Platonovih dela......................................................3 O pravdi kao sponi izmeu drutvenog i pojedinanog............4 Podela rada kroz staleke razlike...............................................5 Vlast i filozofska misao kao vezivna tkiva za pravednu dravu........................................................................................7 Vaspitanje vodi ka uzornoj dravi.............................................9 O znaaju Platonove Drave....................................................11 Zakljuak o Platonovoj teoriji pravedne drave .....................12 Literatura..................................................................................13

2

UvodSin je Aristonov i Periktionin, otac mu vodi poreklo od potonjeg atikog kralja Kodra, a majka od Solona. Rodio se u 88. olimpijadi (427. godine p.n.e.), dakle, etiri godine od poetka Peleponeskog rata. Umesto svog izvornog imena Aristokle, rano je dobio ime Platon (odnosno iroki), valjda zbog irokih ramena, ela ili, moe biti, zbog lepog stasa, a po nekima zbog opirnosti u izlaganju. U mladosti je dobio iroko obrazovanje, koje se tada moglo dobiti. Osnove itanja i pisanja uio je kod Dionisija, gimnastiku je vebao kod Aristona iz Arga, od koga je i dobio nadimak, u muzici su ga poduavali Drakont iz Atine i Metal iz Akraganta, dok je slikarstvo kao i pisanje pesama rano odbacio kao "senku senke". Kao dvadesetogodinjak upoznao se sa Sokratom, sluao ga sedam-osam godina, a posle Sokratove smrti sa njegovim drugim uenicima i pristalicama otiao je u Megaru kod Euklida, osnivaa Megarske sokratske filozofske kole. Tu nije dugo ostao, nego se vratio u Atinu, a onda slede njegova putovanja u Egipat, u Kirenu, gde je due vreme ostao kod matematiara Teodora, pa onda u Veliku Grku, gde je optio sa pitagorejcima. Posredovanjem pitagorejaca Platon biva pozvan na dvor sirakukog tiranina Dionisija Starijeg. Prijateljstvo filozofa i tiranina, ipak, biva ubrzo razvrgnuto, pa Platon biva prodat na ostrvu Egini kao rob. Otkupi ga Anikerid iz Kirene, koji mu bee stari prijatelj, i vrati u Atinu. Novac koji su Platonovi prijatelji skupili s namerom da nadoknade Anikeridov otkup, ovaj ne htede primiti, nego za njega otkupi jedan vrt u Atini, koji bee posveen heroju Akademu. U tom vrtu Platon je osnovao svoju filozofsku kolu, Akademiju, kojoj bee cilj obrazovanje mladia u filozofskim, politikim i praktiko-etikim pitanjima. Platonova namera da stvori uzorni dravni poredak koji bi poivao na ideji sofokratije (da filozofi budu kraljevi ili da kraljevi budu filozofi) navela ga je da jo dva puta prenebregne vlastito loe iskustvo s tiraninom sirakukim. Dva je puta prekidao svoj rad u Akademiji odlazei na Siciliju tiraninovom sinu i nasledniku Dionisiju Mlaem, da bi se posle toga potpuno povukao iz politikog ivota i posvetio radu u Akademiji i ivotu filozofa. Izvori kau da je tri puta uestvovao u ratnim pohodima: na Tanagru, na Korint i na Delij. Umro je godine 347. kao osamdesetogodinji starac i bio sahranjen u blizini Akademije.

3

O problemu Platonovih delaProblem platonovih dela, tj. da se izloe u sistematskom obliku, uslovljava vie razloga kao to su: znaajne razlike u oblicima filozofiranja, to nikada ne govori u svoje ime, to su njegovi dijalozi najee svojevrsna meavina razliitih oblika miljenja, a problem se javlja i u vezi sa autentinou i hronologiji stvaranja Platonovih dela. Platonovu knjievnu zaostvtinu sredio je aleksandrijski bibliotekar Trasil, a izdanje je obuhvatalo trideset i pet dijaloga i trinaest pisama. Svi spisi, izuzev pisama, jesu tematski po sadrini i dijaloki po formi i danas se ustalila njihova podela u etiri grupe. Prvoj grupi, sokratskom razdoblju, bi pripadali: Ijon, Odbrana Sokratova, Kriton, Hipija Manji, Lauhet i Trasimah (nacrt prve knjige za Dravu), u kojima se uglavnom vri odreivanje etikih pojmova. Drugoj grupi, prelaznog perioda, pripadaju: Protagora, Hipija vei, Eutidem, Kratil, Meneksen, Alkibijad I, Gorgija i Menon. Treu grupu, zreloga doba, sainjavaju: Gozba, Fedon, Drava i Fedar, u kojima zasniva svoje uenje o idejama. I na kraju, u etvrtu grupu, kasnog razdoblja, spadaju: Parmenid, Teetet, Sofist, Dravnik, Fileb, Timej, Kritija (koji je ostao nedovren), Zakoni i dodatak zakonima, gde se Platon okree ovostranom svetu, pokuavajui da uskladi svoje ideje sa istorijskim injenicama, naglaavajui vie logiku stranu a manje ontoloku.

O pravdi kao sponi izmeu drutvenog i pojedinanogKnjiga I jeste uvod, u kojoj se opisuje sadranost i razgovor Sokratov sa Kefalom, predstavnikom starijeg narataja, koji ne govori sluajno o Temistoklu, osnivau atinske pomorske moi, i bavi se odreivanjima pojma pravde. Data odreenja nose konvencionalno obeleje. Za Polemarha, na primer, koji bee vaspitavan u privredno-trgovakom duhu svoga oca Kefala, pravednost jeste samo potenje trgovaca, individualno ispunjavanje obaveza kao poslovnih ljudi. Tek Trasimah, oivljava i produbljuje raspravu. Istiui da se prednost, u smislu ouvanja pozitivnog prava, sastoji u korist jaeg, ili prevedeno politikim jezikom, u korist aktuelne vlasti, a da nepravednost jeste monija nego pravednost, daje sreniji ivot i zato je korisnija. Sokrat pobija njegovo stajalite time to pre svega preiuje smisao vladalatva i izvodi da je pravednost nevaljalstvo i neznanje, ona seje mrnju i razdor, i zato nepravednik ne moe iveti srenije nego pravednik, a pravednost je dravotvorna vrlina i mudrost, i zato pravednik mora moralno iveti, a ko moralno ivi, srean je. U knjigama II- IV traga se kroz nove pokuaje u pronalaenju pravnih pojmova radi definisanja pravde, a u knjigama V-VII raspravlja se o potrebnim uslovima za moguno ureenje pravne drave. Posle predloga Platonove brae za produenje raspravljanja, Sokrat nalazi za shodno da pravednost, radi lakeg poimanja njene sutine, ne ispituje u ivotu oveka pojedinca, nego u ivotu drave kao uveanog pojedinca. Poreenje drave i pojedinane due jeste hard core i esencijalna misao celoga spisa, jer su iste kosmike snage koje moraju biti ureene u pojedincu i dravi, i ista je volja koja nareuje ureenje drave i pojedinane due. Nalaenju pravde u dravi, prethodi najpre istorijsko raspravljanje o postanku i razvitku drave, i ono neprimetno prelazi u normativno raspravljanje o pravnoj dravi.

4

Zadatak dravi jeste da zajedniki ivot ljudi uredi tako da vrlinom svi postanu sreni. ivot oveka kao pojedinca podvrgnut je zadatku drave. Individualna moralnost nije drugo nego poluga za izgraivanje dravne ili drutvene etike, i o tome podvrgavanju celokupnog individualnog ivota svrsi celine satoji se specifini karakter Platonove etike. Trvenjem pojedinca i drave izbija pojam pravde kao iskra, a iz toga onda odreuje se zadatak ivota oveka pojedinca. Zbog toga to Platon drutveni princip istie nad individualnim, odnosno pravi sintezu individualizma i kolektivizma. Stoga se pojedinac ima smatrati kao lan koji slui zajednici, i u svemu to ini i stvara on vai samo kao deo u velikoj celini neke zajednice.

Podela rada kroz staleke razlikeKrajnji razlog stvaranja drave jeste uzajamno potpomaganje ljudi u cilju zadovoljavanja najprostijih ivotnih potreba, i to kroz staleku podelu rada, jer se ne raa svako jednak sa svakim, nego se razlikuje prema svojim prirodnim sposobnostima, jedan je stvoren za ovaj, a drugi pak za neki drugi posao."A ta sada? Treba li da jedan od ovih radi sam za sve ostale, da na primer, jedan zemljoradnik nabavlja hranu za etvoricu, da upotrebi etvorostruko vreme i trud oko nabavke hrane i da je onda podeli drugima. Ili ne treba da se brine o ostalima, nego da sam za sebe spremi etvrti deo tog... Zevsa mi! Dok ti to govori, pada mi napamet da niko nije po svojoj prirodi sasvim slian nekom drugom, nego su njihove sposobnosti drukije, jedan je za ovaj rad, a drugi za onaj" (Drava, II, 370-b).

Iz toga proistie da ako neko vri posao za koji je sposoban, on e lake postii vei i bolji uspeh nego li onaj koji za taj posao nije sposoban. Najprostija dravna zajednica sastoji se iz malog broja graana, od kojih se jedni brinu za hranu, drugi za stan, trei za odeu i obuu itd. Ova zdrava drava, u kojoj se podmiruju najprostije potrebe, proiruje se u bujnu dravu, u kojoj se graani ne zadovoljavaju vie arkadsko-idilskim nainom ivota, nego trae postelje i dueke, fin i skup nametaj, predmete od zlata i slonove kosti, trae zain i akonije, mirise i hetere, umetnost i pozorite. Tako u zdravu dravu dolaze razliite zanatlije, umetnici, pesnici, glumci, kuvari, pralje, berberi i povrh svega i lekari. Uskoro prostor za stanovnitvo te drave postaje nedovoljan i premalen, i to izaziva rat sa susedima i dovodi do stvaranja posebnog stalea, ratnikog, iz kojeg izdvajanjem najboljih proizilazi stale dravnika (arhonata). Sa bujanjem plemenskih snaga razvijaju se i poroci, razliiti staleki razdori i sukobi, i otuda se pojvljuje potreba stvarnja novog dravnog oblika. Taj trei dravni oblik je platonski. Suprotno sofistikom uenju o apstraktnoj jednakosti svih ljudi i o njihovoj egoizmom odreenoj volji, Platon u svojoj dravi polazi od dva principa. Od prirodne nejednakosti ljudi, jer apstraktno izjednaavanje u dravi sasvim protivrei prirodi, i od podele rada prema prirodnoj sposobnosti, jer pojedinac ne moe sam da proizvede sve to mu je potrebno za opstanak. Podela rada i staleke razlike odreuju sastav drave. Ceo dravni posao deli se na tri dela: privredu, odbranu i upravu, i svakome od tih delova pripada poseban stale sa svojim funkcijama i vrlinama. U Dravi, drutvena etika prethodi individualnoj, gde misao organskog jedinstva, koja je najsavrenije izraena u ljudskom organizmu, dala motiv za postavljanje dravnog ideala.

5

Kao to se dua oveka pojedinca deli na tri funkcije- razumsku, voljnu i poudnu, tako se i prava drava deli na tri stalea. Merilo pripadnosti jednom ili drugom staleu jeste prirodna obdarenost ili sposobnost za vrenje odreenih dunosti.

"Vi koji sainjavate dravu, svi ste braa! kazaemo im kao da smo mitolozi. Ali Bog, koji vas je oblikovao, udesio je da oni koji treba da zapovedaju budu pomeani sa zlatom, pa zato zasluuju da budu najvie cenjeni; srebra ima najvie u onima koji su nainjeni kao pomonici, a zemljoradnike i ostale zanatlije sainio je ponajvie od gvoa i bronze. A kako ste vi svi istoga roda, raaete, najveim delom, i decu koja je nalik na vas. Ali e se deavati i da zlatan rodi srebrno dete, a srebrni zlatno, i to e se naizmenino ponavljati i u drugim sluajevima. Zato Bog pre svega i najvie nareuje onima koji zapovedaju da ni nad im ne budu tako dobri uvari i da se ni o emu drugom ne staraju tako briljivo kao o potomstvu, i to zato da bi utvrdili koja je od prethodnih smea u njihovim duama zastupljena. Ako njihov potomak ima u sebi bronze i gvoa, ne smeju prema njemu imati nikakvo saaljenje, nego e mu odrediti mesto koje odgovara njegovoj prirodi i svrstae ga meu zanatlije ili zemljoradnike; ako bi meu ovima bio neko ko bi u sebi imao zlata i srebra, ukazae mu poast i unapredie ga, nekog kao uvara, nekog kao pomonika; jer, proroite kazuje da e drava potpuno propasti u onom vremenu kada je budu uvali gvozdeni i bronzani uvar" (Drava, III, 415-b,c).

Od tri osnovna sastavna dela due, koji su, istina, imanentni svakom oveku, u jednoga je preteniji ovaj, u drugoga onaj deo, i zato nema smisla da se ljudima ini nasilje, tj. da im se odreuje posao za koji od prirode nisu obdareni. Svaki pojedinac raa se za jedan stale, i za pojedinca nema vieg ivotnog cilja nego da svojom obdarenou i sposobnou unapreuje posao za koji ga je priroda odredila. Prvi stale predstavljaju vladari ili savreni uvari drave, ija se karakteristika sastoji u donoenju zakona i odreivanju naela pravde. Funkcija due koja odgovara vladarima jeste um, za koji je karakteristina tenja za saznanjem i mudrou. Vrlina koja odgovara umu i tom staleu jeste mudrost. Drugom ili srednjem staleu pripadaju samo uvari ili vojnici, iji je osnovni zadatak da dravu brane od neprijatelja i da paze na izvravanje zakona. Funkcija due koja odgovara uvarima jeste srce ili volja, i ona se odlikuje plemenitim ambicijama, na primer udnjom za pobedom, au i slavom, a vrlina koja odgovara srcu i tome staleu jeste hrabrost i sranost. Trei stale jesu seljaci, radnici, zanatlije, trgovci, odnosno proizvoai koji se rukovode privrednim ciljevima i treba da se staraju za materijalnu podlogu drutvenog ivota. Funkcija due koja im odgovara jeste poudnost kao izvor niih pobuda i strasti, koja se zadovoljavaju materijalnim dobrima, a vrlina koja odgovara poudnosti i privrednom staleu jeste trezvenost i poslunost, ali se ona odnosi i na drugi i na prvi stale kao saglasnost u pitanju ko treba da vlada. etvrta i najvanija vrlina jeste pravinost, i ona je glavni uslov i podloga za izgraivanje i postojanje ostalih vrlina. Ona se sastoji u tome da svaki od tri stalea, po prirodi nejednaka, ima i obavlja samo svoj zadatak."Najvee zloinstvo prema sopstvenoj dravi, nije li to, po prirodi stvari, nepravinost? Kako ne bi bila?

6

To je dakle nepravinost. A opet emo rei: ako poslovni ljudi, pomonici i uvari, svako u svome rodu, ini ono to im pripada u dravi onda je to, ve po suprotnosti, pravinost i ono to dravu ini pravinom" (Drava, IV, 434 X, XI-c,d).

Vlast i filozofska misao kao vezivna tkiva za pravednu dravuKako svaki stale obavlja svoj zadatak, time jeste utrven put i za nalaenje i odreivanje pravednosti oveka i pojedinca. Kako u dravi svi stalei i sve jedinke slue odranju i napretku dravne celine, tako i u ljudskoj dui razliite njene funkcije, kao glasne ice, treba da ine harmoniju, jer time se odrava i razvija ivot oveka kao pojedinca."Ono to smo tamo videli, primeniemo sad na jednog oveka, pa ako i tu pronaemo isto bie dobro. Ali , ako se kod pojedinca pokae neto drugo, onda emo se ponovo vratiti na dravu, i ispitivaemo na njoj, pa kad budemo posmatrali oboje jedno pored drugog i budemo protrljali jedno o drugo, uiniemo da pravinost zasija iz njih kao vatra iz kremena, a kad se ona bude pojavila, onda emo je utvrditi kod nas samih" (Drava, IV, 435 XI-b).

Pravedan je ne samo onaj ko u svom individualnom ivotu ume da nae i da odrava punu harmoniju izmeu uma, afekata i pouda, nego i onaj koji u drutvenom ivotu nalazi svoje pravo mesto, na kome e po svojoj specifinoj obdarenosti najbolje umeti da slui zajednici i sebi, kao to je pravedna i ona zajednica koja ne ide za apstraktnim izjednaavanjem, nego svakoga postavlja na mesto gde on svojom specifinom sposobnou najvie moe koristiti i njoj i sebi. Ni jedan stale uzet za sebe ne predstavlja dravno jedinstvo, kod svih su jae naglaene njihove dunosti nego li njihova prava, svi su oni organi drave, i tek u njihovom skladnom funkcionisanju ispoljava se drava kao ostvarenje pravde. Tako pravednost postaje osnovna vrlina, na kojoj se osniva ne samo skladno funkcionisanje svih stalea u dravi nego i harmonina energinost svih duevnih snaga u oveku pojedincu. Ustav u Platonovoj uzornoj dravi jeste, dakle, moralno-aristokratski, tj. upravljaju najumniji, najbolji i najsposobniji, oni koji se u dravnim poslovima najbolje razumeju."Ako u dravama ne postanu filozofi kraljevi rekoh ili, ako sadanji kraljevi i vlastodrci ne postanu pravi i dobri filozofi, i ako oboje: politika mo i filozofija (ljubav prema mudrosti) ne postanu jedno, i ako se silom ne iskljue one mnogobrojne prirode koje tee samo za jednim, ili samo drugim, onda, moj dragi Glaukone, nee prestati nesree ne samo za drave nego, kako mislim, ni za ljudski rod, i dravno ureenje koje smo sada reima opisali nee postati mogue niti e ugledati svetlost sunca. I to je ono to mi ve odavno nareuje da oklevam, jer znam kakve e se neuvene stvari govoriti u vezi sa ovim. Jer je teko uvideti da nema drugog puta ka srei ni za pojedinca ni za celinu" (Drava, V, 473 XVIII-d,c).

Platon, dakle, trai vladu filozofa, ali on pojam filozofa ne uzima u bukvalnom, nego u simbolinom smislu. Filozofi ovde nisu uski strunjaci, nego ljudi koji su se oslobodili svih7

linih ambicija i apetita, svih sebinih strasti i, uopte, svake line zainteresovanosti. To su ljudi koji znaju i razumeju dravne poslove, te imaju na umu ona dobra to ih je filozofija obeleila kao najvie vrednosti. to je njima povereno voenje javnih poslova, to znai da poredak u dravi ne smeju odreivati subjektivna mnjenja samovoljnih pojedinaca ili, ak, i povodljiva i prevrtljiva narodna gomila, nego samo naunim saznanjem steene istine, jer samo one izgrauju puno jedinstvo volja, a to su najbitniji uslovi za zdrav narodni ivot. A da se ne bi razvijale poude na tetu hrabrosti i mudrosti, i da bi dravna zajednica bila jo vra, ukida se svako industrijsko i trgovako poslovanje i svaka privatna imovina bar za prva dva stalea, tj. uvare i vladare. Oni imaju zajedniku sferu i stanuju u zajednikim domovima, a za pokrivanje godinjih izdataka oni od treeg stalea, tj. privrednika, dobijaju odreenu platu. ta vie, za prva dva stalea ukida se brak i porodica i uvodi komunizam ene i dece uz strogu eugeniku kontrolu. Deca ne pripadaju roditeljima nego dravi, i ona ne smeju znati ko su im roditelji, jer svaki deak treba da postane svakom deaku brat, i svaka devojka sestra i svaki mukarac otac, i svaka ena mati. Na zamerku da arhonti i vojnici zbog zabrane privatne imovine nee iveti srenim ivotom, Platon odgovara da se pri osnivanju drave ne gleda na to kako e u njoj jedan stale biti posebno srean, nego da bude srena cela drava. U knjigama VIII-IX, Platon govori o veem ili manjem odstupanju od uzorne drave, o nestajanju pravde kao reda, sklada i mira, o propadanju drave kad njome stanu upravljati sve gori i gori ljudi. Platon je bio svestan da je njegova uzorna drava jedna idealna konstrukcija i da se realni politiki oblici od nje znatno razlikuju. Iz uzorne drave mogu se razviti, najvie zbog uprave neobrazovanih i nesposobnih, etiri tipina oblika drave u propadanju. To su timarhija ili timokratija, u kojoj astoljublje i rodoljublje ine princip ivota, a iz ove, kad se astoljublje rastavi od rodoljublja, te se izmetne u samoljublje i srebroljublje, nastaje oligarhija ili plutokratija, a ova kad pretera u gomilanju i obezbeivanju bogatstva, te se stanu pootravati razlike izmeu bogataa i siromaha, neizbeno vodi demokratiji, a ova se, kad se njena neograniena i razuzdana sloboda izrodi u bezvlae, pretvara u tiranidu, najgori od svih dravnih oblika, u kome narod robuje od svemoi izbezumljenom nasilniku, slui zloinakim instiktima besomunog gospodara i pustahije."Ako eli da vlada tiranin e morati da uklanja sve takve ljude, dok ne ostane ni jedan koji neto vredi, ni prijatelj ni neprijatelj. Tako je. On, dakle, mora otro da motri ko je od njih hrabar, ko ponosan, ko je mudar a ko ugledan; i tako e biti srean, jer e morati, eleo on to ili ne, da svima bude neprijtelj i da im radi o glavi sve dok ne oisti dravu. Da divnog li ienja! Da, suprotno onome to ine lekari sa telom rekoh. Jer oni oduzimaju ono to je najgore, a ostavljaju ono to je najbolje, a ovaj radi suprotno tome" (Drava, VIII, 567 XVII-b,c).

8

Vaspitanje vodi ka uzornoj draviPlaton odvaja graanina od vezanosti za ma koju drugu organizaciju i sasvim ga podreuje organskoj celini, dravi, i ona upravlja celim ivotom svojih dravljana. Njegov cilj, u Dravi, nije toliko da utvrdi red koliko da obezbedi onu slobodu u kojoj svaki graanin moe vriti onaj posao za koji je najobdareniji i najsposobniji. I zato njegova drava nije toliko drava zakona koliko drava odgajanja i vaspitanja za takav poredak. Ona uzima na sebe brigu za podmladak time to odreuje koliko se dece ima roditi, ko ih i s kim i kada ima roditi, da se dobije zdravo i krepko pokoljenje. Sva se deca vaspitavaju ovako. Od prve do tree godine obraa se panja na telesnu negu, od tree do este na redu je pripovedanje mitova, od sedme do desete gimnastika, od desete do trinaeste itanje i pisanje, od etrnaeste do esnaeste pesnitvo i muzika, koje Platon, najvei predstavnik etiko-politikog pravca u muzici, kao vaspitno sredstvo pripisuje izvanredan znaaj (od muzikih skala Platon je prihvatio dorsku, kao trezvenu i muevnu, i frigijsku, a ostale je odbacio kao razuzdane i plaljive), od esnaeste do osamnaeste matematika, astronomija i harmonika, od osamnaeste do dvadesete vojniko vebanje. Posle toga dolazi prvi izbor. Ko nije, na primer, sposoban za nauku, ali je hrabar, ostaje u vojnikom staleu, ispit se vri nepristrasno i bez obzira na stale kojem uenik pripada. Da li e neko postati radnik, vojnik ili arhont, to se ne reava ni monopolisanjem prilika ni preporukama roaka. Oni koji su se pokazali kao najsposobniji produuju nauno obrazovanje u sinoptikom smislu do tridesete godine, kada dolazi drugi izbor, mnogo stroiji od prvog. Manje sposobni idu na inovnika mesta, a sposobniji bave se do trideset i pete godine dijlektikom, a onda postaju komandanti do pedesete godine. Tek tada mogu da stignu do cilja i da gledaju praizvor svetlosti, tj. da motre ideju dobra, i da postaju vladari."Posmatrajui dobro kao takvo, oni treba da ga uzmu kao uzor i da dravu, i graane i same sebe, svakoga prema njegovom delu, obrazuju po ugledu na nju, a najvie vremena treba da posvete filozofiji. Kad doe red na njih, onda treba da se pomue i sa dravnikim poslivima i da budu vladari radi drave, ne zato da bi radili neto lepo, nego kako bi inili ono to je nuno, i tako uvek treba da vaspitavaju i druge, pa kad ih ostave za sobom kao uvare drave, onda da se odsele na ostrva blaenih, gde e trajno stanovati. A drava treba da im podie spomenike i da im javno prinosi rtve, ako Pitija to dozvoli, kao bogovima, a ako ne, onda kao blaenim i boanskim ljudima" (Drava, VII, 540 XVIII-b,c).

Vaspitanje i obrazovanje nije, dakle, drugo nego razvijanje uroene sposobnosti, koja treba da se razvija kao dana mo vida i da preokretom due stie do saznanja vieg sveta. To stanje uspinjanja od neke vrste nonog dana do pravog dana, tj. od tamnih nasluivanja do prave najvie vizije slikovito je predstavljeno uvenom slikom o peini i svetlosti. oveku, dakle, koji je gledao u sunce ideje, pa se potom vratio u tamnu peinu, svetina se potsmeva, jer su mu oi isprva jo zasenjene, te se on ne snalazi u tami. To ne snalaenje nije posledica apstraktna mozganja, nego uzviena gledanja. Poto je dao sliku ivota u peini, Platon u produetku daje i svoje objanjenje te slike:"Ako, nadalje, ono uspinjanje i posmatranje onoga to je gore shvati kao putovanje due u sferu umnog, onda si na tragu onoga to ja slutim i to si od mene eleo

9

da uje. Ali, Bog zna da li je to to ja nagaam istinito. U svakom sluaju, prema onome kako se te stvari pojavljuju, meni izgleda jasno da u podruju saznatljivog ideja dobra je ono poslednje i da je tek s mukom moemo sagledati. Ali kad se ona jednom uvidi, tada iz samog rasuivanja nuno sledi da je ona uzrok svemu to je ispravno i lepo, da je u podruju vidljivog rodila svetlost i gospodara svetlosti, a da je u podruju umnog ona sama gospodarica koja daje istinu i um. Ovome bih jo dodao da onaj ko eli da u svome linom i javnom ivotu dela razumno, treba svoj pogled na nju da upravlja" (Drava, VII, 517 III-c).

Platonovi stalei nisu pravno zatvorene drutvene skupine kao kaste, nego se jedan od drugog razlikuju svojim linim osobinama i stepenom svoje line vrednosti i sposobnosti za vrenje dunosti, te svako prema sposobnosti pokazanoj na ispitu moe iz jednog stalea prelaziti u drugi. Izmeu Platonovih stalea nema, kao u kasta, takvih ograda da ih pojedinac svojom linom sposobnou ne bi mogao savladati. Ako se zemljoradnikov sin istakne svojom filozofskom ili uvarskom sposobnou, dravni organi odreuju mu filozofsko ili uvarsko vaspitanje, ako li filozofov ili uvarev sin pokae zemljoradniku sposobnost, upuuju ga na zemljoradnike poslove. Dravne funkcije ne vri, dakle, aristokratija u starom smislu, ona koja se stara samo za istotu krvi, ali se ne rukovodi visokim moralnim istinama, nego samo moralna aristokratija, tj. oni koji se, bez obzira na svoje poreklo, pokau kao najbolji i najsposobniji za vrenje dunosti koja im je namenjena. Kao to se ne podudaraju sa starim kastama, tako se Platonovi stalei ne podudaraju ni sa dananjim klasama, jer ove se osnivaju na zajednici ekonomskih interesa, a Platonovi stalei na zajednici moralnih osobina i na stepenima duhovne prosveenosti i moralne preienosti i oblagoroenosti. Vaspitanje se odnosi kako na mukarce tako i na ene, kojim se, kao i mukarcima, otvaraju i pruaju iste duhovne mogunosti, te i one mogu da uestvuju u ratovanju i vladanju. Na kraju, Platonova drava uzima u svoje ruke umetnost i religiju. Ona odbacuje, ukida, svu mimetiku (podraavalaku) umetnost, ne trpi ak ni Homera, jer njegova delatnost ne moe sluiti odranju uzorne drave, a zadrava samo stvaralaku, onu koja se raa iz dravotvorne mudrosti."Onda je svaka umetnost koja podraava daleko od istine i to je, kako se ini, sve to ona moe da izrazi, jer od svake stvari obuhvata samo jedan mali deo i to samo njen izgled (sliku). Tako, na primer, slikar crta obuara ili stolara i ostale radnike, a da se pri tom nita ne razume u njihovu vetinu. Ali ako je slikar dobar, on e stolarevom slikom, koju izdaleka pokazuje, moi da prevari decu i nerazumne ljude, pa e kod njih stvoriti verovanje da je to zaista stolar" (Drava, X, 601 IV-b). "Tako emo, mislim, rei i za pesnika: svojim reima i izrazima daje on nekako razne boje od svake umetnosti, ali ne razume nita osim podraavanja, tako da ostali, koji takoe gledaju samo na rei, misle kako je sasvim lepo reeno ako neko metriki, ritmiki i harmoniki govori bilo o obuarima, bilo o ratovanju ili o neemu drugom: tom nainu govora je ta velika udotvorna mo uroena. Mislim da zna kako ogoljena izgledaju pesnika dela bez muzikalnih boja i govorena sama za sebe. Svakako si ih uo" (Drava, X, 601 IV-b).

10

O znaaju Platonove DravePlaton, itavom svojom prirodom, vie bee strastan teoretiar i prorok nove (odve utopijske) drave nego li hladan sistematiar saznanja, i svi njegovi dijalozi kako oni pre Drave tako i oni posle nje nisu nita drugo nego li biseri njegove politike filozofije. Drava jeste najsadraniji i najvaniji izvor za tumaenje i poznavanje Platonove filozofije, jer u njoj, pored teorijsko-politikog, jeste sadrano i njegovo gnoseoloko, psiholoko, etiko, estetiko i pedagoko uenje. Meajui otroumna zapaanja sa spekulativnim idealistikim konstrukcijama, logiku strogost i doslednost sa matovitim sanjarenjem, fenomenalnu kratkovidost sa genijalnom vizijom, progres sa konzervativizmom, Platon je do danas ostao koliko protivrean, toliko i inspiritivan. Po shvatanju, izvoenju, obilju misli, ona je ne samo najvelianstvenije i najorginalnije delo Platonovo, jer se u njemu fokusiraju svi zraci njegova genija, nego i jedan od najviih stvaralakih uzleta u istoriji helenske filozofije uopte."Oni ljudi koji neznaju za mudrost i vrlinu i koji imaju smisla samo za gozbe i slina uivanja, silaze, ini se, dole i odande se opet vraaju prema sredini, i ceo svoj ivot provode u lutanju izmeu bola i bezbolnosti. Oni nikad ne prekorauju taj prag; nikad ne uzdiu svoje oi prema pravoj visini i ne penju se tamo, oni nikad nisu bili ispunjeni pravom stvarnou i nikad nisu okusili pravo i isto zadovoljstvo, nego kao stoka gledaju nadole, uvek nagnuti prema zemlji i okrenuti stolu, i tu, u deranju i parenju, trae svoju hranu i uivanje. Kako bi eleli da imaju vie nego njihov sused, oni udaraju i bodu jedni druge gvozdenim rogovima i kopitama, i tako, zato to ne uzimaju pravu hranu i ne ispunjavaju stvarnim ono to u sebi imaju kao stvarno, ubijaju jedan drugoga zbog nezasienosti" (Drava, VII, 586 X-b).

11

Zakljuak o Platonovoj teoriji pravedne dravePoto je filozofija izraz optih karakteristika naeg miljenja njene e maksime odreivati i na odnos prema politici. Moda se moe rei i obrnuto, da je mnoga filozofija smiljena i zato da obrazloimo i utemeljimo vlastite politike stavove. Platon je smatrao da postojei oblici ureenja drave koji su se nudili u Staroj Grkoj [demokratija, oligarhija, aristokratija, monarhija (i tiranija)], nisu dobri. Filozofija je, prema tome, duna da razmotri pojam drave i prui principe za njeno pravedno ureenje. Platon se ovim pitanjem bavi u pomenutom velikom dijalogu "Drava". Tu on poinje od rasprave o stavu sofista koji smatraju da ne postoji jedan odgovor na pitanje ta je pravednost. Za njih je svaka "pravda" samo izraz interesa onoga ko je na vlasti i prema tome svi zakoni su jednako pravedni ili nepravedni. Ono to je za jednoga nepravedno, za drugoga je pravedno i nema naina da se odlui ko je u pravu. Sokrat, koji i u ovom dijalogu zastupa Platona, odbacuje ovo miljenje, jer smatra da je sigurno da pravedni ne mogu biti svi postupci, ve samo odreeni. Da bi odredio ta je pravednost, Platon poinje od ideje da je pravedno dati svakome ono to mu pripada, a da e pravedna drava biti ona u kojoj budu zadovoljeni interesi svih, a ne samo jednog dela drutva. Drugi princip na kome poiva Platonova ideja drave je da o svemu treba da odlui onaj koji zna, a ne veina, jer znanje nikada nije kod veine nego kod pojedinaca. Dobro se za Platona jedino prikladno upotrebljava kada se koristi naziv za transcendentni entitet ili kada se koristi da izrazi odnos ostalih stvari prema tom identitetu. (Mekintajer, Alister, Kratka istorija etike, str. 63.) Kada se ovi principi primene, nastaje drava u kojoj svako radi samo onaj posao za koji ima najvie sposobnosti, znanja i talenta i ne mea se u poslove drugih. Proizvoai i trgovci rade i uivaju plodove rada kroz imovinu koju stiu, ali ne uestvuju u drugim poslovima. Dravu tite vojnici, a vode je upravljai, koji su predati brizi o optem dobru. Zato i nemaju svoju imovinu ve ive umereno na raun drave uvajui zakone, branei dravu i bavei se naukom i filozofijom. Ovim slojevima se ne pripada po roenju nego po talentu. Platon je smatrao da bi se graevina ovakve drave brzo uruila ako ne bi poivala na tako vaspitanim graanima da predano slue dobru celine, gde svaki obavlja samo svoju dunost i ne mea se u poslove drugih. Da bi vladari pravilno vodili dravu prvo moraju u sebi savladati nagone za neumerenou i postii da njihov razum upravlja njihovim telom, onako kako e oni ubudue upravljati telom drave. Takvo vaspitanje postie se u mladosti - putem gimnastike i muzike, kojima bi se kasnije pridruilo izuavanje matematike i, na kraju, dijalektike ili filozofije.

12

Filozofija se tako pokazuje i kao neka kola nepristrasnosti. Dijalektika, odnosno, rasprava i argumenti slue da nas, koliko je to mogue, udalje od naih elja, interesa i predubeenja, i priblie nepristrasnoj istini o neemu. Filozofi su odreeni da vladaju jer im njihovo znanje o pravdi i vaspitanje da se dre toga znanja, omoguava da donose zakone koji koriste celini, odnosno, svim graanima drutva. Iako dizajnirana da sprei manjkavosti, osobito tiranije i demokratije onoga doba, Platonova drava ostala je kontroverzna u filozofiji. Ona je imala danas sporne autoritarne crte. Npr. vladari su mogli da propisuju sadraje umetnosti u dravi, meali su se u ono to bi danas nazvali privatnim ivotom graana, a Platon je smatrao i da je opravdano laganje podanika u svrhu nekog dobrog cilja. Platonova vizija drave moda je upravo dokaz da i najbriljivije opisana idealna drava moe biti manjkava, jer tako "dubok logos ima", da parafraziramo Heraklita.

13

Literatura1. Platon (1993). Drava. Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod. 2. uri, N. M. (1961). Istorija helenske etike. Beograd: Beogradski grafiki zavod. 3. Mekintajer, A. (2000). Kratka istorija etike, Beograd: Plato.

14