RAZPRAVA 0 NACIONALNEM VPRASANJU V KPJLETA 1923 Dokumenti 0 oblikovanju federativnega nacionalnega programa KPJ

ZBRAL IN UREDIL TER OPOMBE NAPISAL MAG. JURIJ PEROVSEK v sodeJovanju s prof. dr. lankom Prunkom in prof. dr. lankom Pleterskim

Uvodno studijo napisala de. Latinka Perovic.

elP - katalogizacija v knjigi Narodna in univerzitetna knjiznica, Ljubljana

323.1(497.1) 329.15(497. I):323. IRAZPRAVA 0 nacionalnem vprasanju v KPJ leta 1923: dokumenti 0 oblikovanju federativnega nacionalnega programa KP J / zbral in uredil teT opomhe napisai Jurij Perovsek v sodeiovanju s lankom Prunkom in lankom Pleterskim ; uvodno studijo napisala Latinka Perovic ; [sezname osebnih, zemljepisnih in krajevnih imen sestavil Jurij Perovsek). - V Ljubljani : Partizanska knjiga. 1990

0017617664I. Perovsek . Jurij

RAZPRAVA o NACIONALNEM VPRASANJU V KPJ LETA 1923v

Dokumenti 0 oblikovanju federativnega nacionalnega programa KPJ

ZBRAL IN UREDIL TER OPOMBE NAPISAL MAG. JURIJ PEROYSEK v sodelovanju s prof. dr. Jankom Prunkom in prof. dr. Jankom Pleterskim

Uvodno studijo napisala dr. Latinka Perovic.

LJUBLJANA 1990

KAZALO Predgovor urednikov Dr. Latinka Perovie: Dve koncepcije jugoslovenske driave u shvatanjima jugoslovenskih komunista u debati 1923. godine St. I Nacionalni i plemenski problem u Jugoslaviji i radnicka klasa St. 2 Nacionalni problem u Jugoslaviji St. 3 Nacionalni problem u Jugoslaviji (Nacionalne borbe u Makedonijij . ..... ..... Nacionalni problem u Jugoslaviji St. 4 Politicka situacija i neposredni zadaci N. R. P. J. (Projekt rezoSt. 5 lucije za Zemaljsku konferenciju N. R. P. J. na dan 9., 10. ilL septembra 1923. godine) Plemenski problem Jugoslavije St. 6 Politicna resolucija pokrajinskega sveta KPJ za Siovenijo, spreSt. 7 jeta dne 22. julija 1923 v Ljubljani K problemu narodnega vprasanja v Jugoslaviji St. 8 Nacionalni problem u Jugoslaviji St. 9 St. 10 Nacionalni problem u Jugoslaviji St. 11 K diskusiji 0 nacionalnom pitanju St. 12 Razvitak i sudbina nacionalnog pitanja kod Jugoslavena St. 13 Samoodredenje naroda u Jugoslaviji St. 14 Nacionalno pitanje i nasi zadaci St. IS Iz diskusije St. 16 Diskusija 0 nacionalnom pitanju St. 17 Zadaci nase partije u nacionalnoj borbi St. 18 Nacionalno pitanje u Jugoslaviji St. 19 Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma St. 20 K problemu Siovencev, ki so vsled kapitalisticnega verzajskega miru postali suznji laskih kapitalistov St. 21 Nase drianje u hrvatskom pitanju St. 22 Predlog rezolucije 0 nacionalnom pitanju !it. 23 Za jasnocu i odlucnost u nacionalnom pitanju !it. 24 Nacionalno pitanje St. 25 Vzrok nacionalnega boja v Jugoslaviji. Avtonomija ali federalizem? St. 26 Nacionalno pitanje u Jugoslaviji !it. 27 Povodom knjige dr. S. Markovica 0 nacionalnom pitanju !it. 28 Razvoj nacionalnega vprasanja in NDSJ !it. 29 Politicka situacija i neposredni zadaci N. R. P. J . 7

9 39 42

m5253

6770 73

83

8589 89

94 97115

liS119 122 128

206210 213 219 232 236 238

250 256259 5

St. 30 St. 31 St. 32St. 33 51. 34 St. 35 St. 36 St. 37 St. 38

St. 39St. 40

St. 41St. 42

Protiv nejasnoce i zabune u nacionalnom pitanju Nacionalno pitanje . .. .. .. .... . . . Drug S. Markovic 0 prikazu druga R. Jovanovica Malo partijske istorie nacionalnog pitanja Se 0 nacionalnem vprasanju . .. .. .. .. ... .. . . . . . Jedno objasnjenje . . ... . .. .. ... .......... . U cemu je sus tina spora? Predlozi za izmene projekta rezolucije Tresla se brda, rodilo se nista Protiv konfuzije u nacionalnom pitanju (Povodom dva clanka u .. Borbi br. 37 i 38) Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije Jedinstven front 'revolucionara' i 'oportunista'

272 282 290 292 298 300 303307

309311

316 341348

Greske druga Cvijica Glose k narodnostnemu vprasanju Dva odgovora Nacrt tez 0 nacionalnem vprasanju v Jugoslaviji St. 46 Politicka situacija i nasi zadaci. Nasa nacionalna politika St. 47 Jedno objasnjenje St. 48 Nacionalno pitanje u Jugoslaviji i radnicka klasa St. 49 Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije SI. 50 Rezolucija 0 nacionalnom pitanju SI. 51 Rezolucija 0 makedonskom i trakijskom pitanju iiI. 52 Glediste Balkanske K. Federacije na narodnosno pitanje u Jugoslaviji iiI. 53 Referendum u partiji Seznam osebnih imen ....... . . Seznam zemljepisnih in krajevnih imen

SI. 43 St. 44 SI. 45

350 363 366376

385 386 394 398 405409 413427

431

6

PREDGOVOR UREDNIKOV Zbornik dokumentov .Rozprava0

naeionalnem vprasanju v KPJ leta 1923.

je ob zborniku "Vir; za zgodovino Komunisticne siranke no Siovenskem v letih

1919-1921 druga knjiga vedieiji, ki jo je Institut za novejso zgodovino v Ljub/jani (prej Institut za zgodovino delavskega gibanja) pricel izdajati leta 1980 podnaslovom Vir; za zgodovino Komunisticne stranke no Siovenskem. Zbornik "Raz-

prava 0 naeionalnem vprasanju v KPJ leta 1923. je plod zamisli Instituta za novejso zgodovino, da se znanstveno objavijo dokumenti, ki razkrivajo, kako so se v drugi polovici leta 1923 gradila statiSca, na osnovi katerihje KPJ na III. driavni konferenci, zbrani med I. in 4. januarjem 1924 v Beogradu, oblikovala svoj federativni naeionalni program. StatiSca, ki so prispevala k oblikovanju tega programa so se gradila v okviru siroke in jayne teoretskopoliticne razprave jugoslovanskih komunistov 0 nacionalnem vprasanju, ki je potekala preko glasil legalne Neodvisne delavske stranke Jugoslavije (NDSJ) od 31. maja do 30. deeembra 1923 - v tem casu pa so svoje poglede na nacionalno vprasanje v pisnih prispevkih predstavili vsi komunisti, ki so tvorili idejno in politicno jedro tedanje KPJ. Cas, vkaterem je potekala ta razprava lahko brez dvoma oznac;mo zo tisto pre/omno

obdobje, ki je opredelilo vso kasnejso naeionalno politiko KPJ (ZKJ). V razpravi je namrel prevladala ugotovitev, da je Jugoslavija mnogonaeionalna driava, ki jo bo/j kot drugi problemi ogroiata predvsem nacionalno vprasanje in velikosrbskiunilarnocenlralisticni hegemonizem, uve/javilo pa se je Iud; prepricanje. do se mora KPJ paSlav;t; no sIron zatiranih nesrbskih narodov, se boriti zo pravico samo-

odlocbe vsakega jugoslovanskega naroda posebej, v vprasanju driavne ureditve pa se odlocno zavzeti za federativni driavnopravni princip. Zbornik tako ne predstav/ja Ie zbirke dokumentov, ki oznacujejo zgodovinsko locnieo v razvoju KPJ, s kalero je hi! utemeljen njen hoj zo po/no nacionalno emancipacljo narodov Jugos/avi-

je, marvel razsirja tudi nas zgodovinski spomin pri vprasevanju, kdaj in kako so bila po lew 1918 ie oblikovana nacela, ki so v politicnem in driavnopravnem pogledu dosledno terjala nacionalno suverenost jugoslovanskih narodov v skupni driavi. V zborniku .Razprava 0 nacionalnem vprasanju v KPJ leta 1923 je objav/jeno 53 dokumentov. Med njimi je najvel Clankov, ki so jih posamezni udeleienci v razpravi objav/jali v .Radniku-Delaveu (eentralnemu glasilu NDSJ, ki je izhajalo v Beogradu), .Borbi (glasilu NDSJ, ki je izhajalo v Zagrebu), .Glasu svobode (glasilu NDSJ, ki je izhajalo v Ljubljani) in v meselniku .Borba (marksisticni reviji, ki je izhajala v Beogradu). Stevilcno manjSi del dokumentov predstav/jajo resolucije posameznih organizaeij ter konferene KPJ in NDSJ, in studiji, ki ju je 0 naeionalnem vprasanju v casu razprave v knjiini obliki objavil eden izmed tedaj najvidnejsih funkeionarjev KPJ, dr. Sima Markovic. V zbornik je vk/jucena se posebna resolueija Balkanske komunisticne federacije 0 nacionalnem vprasanju v Jugoslaviji, sprejeta konee leta 1923, ki je med drugim tudi prispevala k oblikovanjufederativnega nacionalnega programa KPJ. Clanki in drugi dokumenti so v zborniku razvrsceni kronolosko, tj. po casovnem zaporedju njihove objave (v glasilih NDSJ ali v knjiini obliki) oziroma po datumu njihovega slfejema na sejah posameznih organizaeij ter konferene KPJ in NDSJ. Dokumenti so tiskani v jeziku izvirne objave stem, da je vse gradivo, ki je bilo natisnjeno v eiriliei (Clanki v .Radniku-Delaveu, studiji dr. Sime Markovica, resolueiji Ill. driavne konferenee KPJ 0 naeionalnem vprasanju ter makedonskem in trakijskem vprasanju), v zborniku objav/jeno v latinski transkripeiji. V zborniku je preveden Ie en doku7

ment, nemSki izvirnik Politicne resolucije Pokrajinskega sveta KPJ za Siovenijo z dne 22, julija 1923, Clanki, ki so v casu razprave izhajali v nadaljevanjih, so vzborniku objav/jeni kot en dokument. Vsi dokumenti so Tozen v jeziku, ludi v osta/em identien; izvirn; objavi, edini uredniski pasegi pa so hili izvden; Ie v primeru

oCitnih pravopisnih ali tiskarskih napak,V pripravi zbornika Razprava 0 nacionalnem vprasanju v KPJ leta 1923, je bila potrebno zhrali obseino gradivo, pri cerner sma uredniki imeli dragoceno

pomoc delavcev Narodne in univerzitetne knjiinice v Ljubljani in de/avcev Zgodovinskega arhiva Centralnega komiteja Zveze komunistov Siovenije v Ljubljani. Zato pomoc se na tern mestu ielimo se posebej tapla zahvaliti Nus; Stempihar iz ca-

sopisnega oddelka NUK, prejSnjemu vodji ZA CK ZKS Martinu /vanicu, sedanji vodji ZA CK ZKS Darinki Drnovsek, Tomaiu Potocniku iz ZA CK ZKS in Dubravki Angelovski iz delovne skupnosti CK ZKS, ki je prizadevno pretipkala vse gradivo, izvirno objavljeno v cirilici. Nasa posebna zahvala pa gTe seveda za/aib; Partizanska knjiga v Ljubljani, ki je ta zbornik z velikim razumevanjem uvrstila v svoj program in ga zaloiila, Ob koncu sma strokovni in sirSi javnosti dolini povedati tudi naslednje: ko jebi! zbornik Razprava0

nacionalnem vprasanju v KPJ leta 1923 ie v tisku, sma

izvedeli, da je nasa kolegica, beograjska zgodovinarka dr, Desanka PeSic pray taka pripravila in pri beograjski zaloibi Komunist oddala v tisk zbornik dokumentovo razpravi a nacionalnem vprasanju v KPJ leta 1923, Ker je bilo v tistem trenutku tiskarsko delo za zbornik Razprava a nacionalnem vprasanju v KPJ leta 1923 ie skoraj opravljeno in da ne bi prislo do dvojne objave dokumentov a tej razpravi, sma obvestili dr, Desanko PeSic a skorajsnjem izidu zbornika, ki sma ga uredili, dr, Desanka PeSic pa je potem, ko je pregledala zbrano gradivo in pripadajoCi znanstveni aparat za zbornik, pripravljen v Ljubljani ocenila, da istih dokumentov ne bi kazalo dvojno objavljati. Zato sma se dogovorili, da zbornik Razprava a nacionalnem vprasanju v KPJ leta 1923 izide taka v Ljubljani kat tudi v Beogradu, njegov sozaloinik pa naj bi bila se beograjska zaloiba Komunist. Stem je dr. Desanka PeSic - ial na skoda svojega lastnega dela - pokazala, dacen; nasa namero objaviti celolno razpravD jugosJovanskih komunistov 0 nacio-

nalnem vprasanju leta 1923. Njeno odloCitev, da odstopi objavo te razprave svojimstanovskim tovarisem v Ljubljani, imamo za veliko priznanje. Hkrati smo ji dolin;

tudi zahvalo za dva njena predloga. Prvic, za predlog, naj kot uvodno studijo kzborniku objavimo razpravo dr. Latinke Perovic, Dve koncepcije jugoslovenske driave u shvatanjima jugoslovenskih komunista u debati 1923. godine (ta je bila

sprva predvidena za objavo v zborniku, ki ga je pripravila dr. Desanka PeSic), indrugic, hvaleini smo ji tud; za predlog, naj v zbornik Razprava 0 nacionalnem vprasanju v KPJ leta 1923 uvrstimo se dva dokumenta - Glediste Balkanske k. federacije na narodnostno pitanje u Jugoslaviji (dok. st. 52) in obsirno poroCilo, objavljeno v Radniku-Delavcu februarja 1924 Referendum u Partiji (dok. st.

53). Sprejeli sma oba predloga, k novo pridanim dokumentom pa dodali se znanstveni aparat.

V Ljubljani, 16. januarja 1990 Uredniki

8

Dr. Latinka Perovie:DVE KONCEPCIJE JUGOSLOVENSKE DRZAVE U SHVATANJIMA JUGOSLOVENSKIH KOMUNISTA U DEBATI 1923. GODINE

Ne podje Ii za rukom da se Austrija pretvori u modernu ddavu, to De vodi raspadanju Austrije, oslobadjanju njenih narodnosti, vee jednom laganom procesu raspadanja, koji prema politickim prilikama moie trajati kraee iIi duie, sto u svakom slucaju vodi kocenju drustvenog i politickog napretka, pri cemu ni jedna klasa ne bi vise trpela nego proletarijat. Ovaj se isto tako ne da rukovoditi ni uzdanjem u promisao spolja, kao ni promislju ozgo. On teli da radi na zemljistu, na koje je stavljen da ovo udesi prema svojim interesima opstega razviea. A zato mu je potrebno r.senje nacionalnoga pitanja. Jer tek kad se ddava kraljevina i zemalja zameni ddavom narodnosti, koje five autonomno jedna pored druge i zajedno uticu, tek tada, ee se mob razvijati klasinska borba u potpunoj cistati. Samostalnost narodnosti jeste prirodna osnovica svake moderne klasinske borbe, narod mora biti slobodan u svakom pogledu , ako proletarijat hoee da je u stanju, i ako namerava, da s punim pIa mom izdaje na sup rot svome socijalnom protivniku. Proletarijatu je za njegovo normalno i svestrano razvice potrebna nezavisnost svoje narodnosti, kao i opste izbomo pravo, sloboda udruiivanja, sloboda stampe. Proleterski internacionalizam De znaci odricanje narodnosti, nego slobodu i jednakost narodnosti.~( Karlo Kaucki, Socijalizam i nacionalno pilanie (Nacionalna borba i drfavno pravo U Auslriji), Beograd, 1898. Debata 0 nacionalnom pitanju u Jugoslaviji, koja je, 1923. godine, vodje na u Nezavisnoj radnickoj partiji Jugoslavije (NRPJ), preko koje je delovala tada vee zabranjena Komunisticka partija Jugoslavije, bila je do srede sezdese tih godina, tek pominjana u istoriografiji.' Obrt je nastao sa temeljnim raspravarna i referatima prof. dr. Janka Pleterskog u godinama 1967-1971," a sa knjigom dr. Dusana Lukaca Radnicki pokrel U Jugoslaviji i nacionalno pilanje 1918-1941, koja se pojavila 1972. godine, dobili smo prvu monografsku obradu te debate. Debata je ubrzo postal a i predmet jedne doktorske disertacije,' aI Julijana Vrcinac, Rad j zakljucci Prve, Druge i Trece konferencije Komunisticke partije JugosJavije .. , IstoriJa xx veka. Zbornik radova , It Beograd; Slavica KOpTivica-O~ tric , .. Udio Augusta Cesarca u diskusiji 0 nacionalnom pitanju u KPJ 1923. godine .. , Pufev; revo/ucije, Zagreb, 1966. I . Vidi Janko Pleterski, Nacionalno vpraIanje v Jugoslaviji v feoriji in poUliki KPJ- KPS" . Prispevki za zgodovino delavsk ega gibanja, VII , 1967, br. 1-2, str. 277- 316; Isti , ,.Na cionalno pitanje u JugosJaviji u teoriji i politici KPJ-KP5, Jugoslovenski istorijski casopis, 1969, br. 1- 2, str. 28-69: Isti , .. KPJ i nacionalno pilanje u prvoj jugoslovenskoj drlavi. (Referat na kongrcsu jugoslovenskih istoricara septcmbra 1969 u Ohridu. Naslava iSforije - Pouk zgOder. pokazati primerom da je diktatura proletarijata poluga za nacionalno oslobodenje malih naroda, znab podmetnuti dinamit pod imperijalistieke svetske sile, koje ugnjetavaju stotine miliona ljudi najrazlicnijih narodnosti.cc 4 I Staljin vrlo tacno postavlja alternativu: nIli cerna nacionalno pitanje u

185

okviru Saveza j u praksi resiti ispravno, tako da ceo Istok uvidi da je nas Savez predstraZa Cijim se tragom mora poCi, sto ce znaCiti pocetak kraha svetskog irnperijalizma - iii cerna napraviti kakvu gresku , proigrati poverenje potistenih naroda u proletarijat Rusije. sto ce znaciti dobit za irnperijalizam ... 5 Otuda je sasvim razumljivo sto su boljsevici reseni da sa najvecom obazrivoscu pristupe izgradnji celokupnog drzavnog aparata novostvorenog Saveza. Burzoazija, pa i jedan deo sovjetskih Cinovnika, pokazuju sklonost da u novom Savezu ne gledaju one sto je on u stvari: savez ravnopravnih ddavnih jedinica, koji je pozvan da osigura slobodni razvitak svih nacionalnih republika, nego pokusavaju da Savez predstave kao korak na putu likvidacije nacionalnih republika, kao poeetak stvaranja takozvane njedinstvene nedeljive drfave. Boljsevici ustaju najodlucnije protiv takog izopacavanja. zigosuCi ga kao antiproletersko i reakcionarno i naglasujuci napsolutnu potrebu egzistencije i daljeg razvitka nacionalnih republika. Stvaranje jedinstvenog Saveza Socijalistickih Sovjetskih Republika nema niceg zajednickog sa drzavnim centralizmom kako se on obicno shvata, jer svaka nacionalna republika, koja dobrovoljno stupa u Savez, zadriava pravo i da istupi iz saveza . Na taj nacin je svakoj nacionalnoj republici osiguran bitni elemenat n)ene nezavisnosti. Prakticna izgradnja Saveza vrsice se u duhu ovih direktiva: 1. da se pri stvaranju eentralnih organa Saveza osigura jednakost u pogledu prava i duznosti pojedinih republika, kako u njihovim medusobnim odnosima tako i u njihovim odnosima prema centralnoj vladi Saveza; 2. da se u sistemu vrhovnih organa Saveza stvori jedan speeijalan organ koji ce, na podlozi jednakosti, predstavljati sve nacionalne republike i nacionaloe provineije, i u kome ce po mogucstvu biti zastupljeni svi narodi koji u ovim republikama zive; 3. da izvrsni orgaoi Saveza budu postavljeni na takvu osnovu, koja osigurava stvarno ucesce predstavnika pojedinih republika i vodi raeuna 0 nevoljarna i potrebama svih naroda koji su clanovi Saveza; 4. da se republikama zagarantuje dovoljno siroka finansijska i narocito budzetska kompetencija. koja ce omoguciti sopstvenu ddavno-administrativou, kulturnu i ekonomsku inicijativu; 5. da organi nacionalnih republika i provincija budu sastavljeni poglavito iz liea koja poznaju jezik, obicaje. naCin zivota i navike doticnih naroda; 6. da se donesu specijalni zakoni koji osiguravaju upotrebu maternjeg jezika prema svima drZavnim organima i svima vlastima, zakoni ko)i ce sa revolucionarnom strogoscu kain)avati svakog onog ko)i povredi nacionalna prava, a narolito prava nacionalnih man)ina; 7. da se pojaca vaspitni rad u Crvenoj vojsci u duhu razvijanja ideja bratstva i solidarnosti svih naroda Saveza i da se preduzmu praktiene mere za organizovanje nacionalnih vojnickih odreda zajedno sa svima merama koje su potrebne za osiguranje pune samoodbrambene sposobnosti Republike. Tako izgradeni Savez predstavljace odista najlepsu formu bratske saradnje svih naroda na velikom delu definitivnog oslobodenja iz kapitalistickog ropstva. Jedno je nesumnjivo, sto boljsevici narocito podvlace: dok je kapital na vlasti i dok sitna bUrZoazija i, naroeito, seijaci, puni nacionaiistiekih predrasuda, budu isli sa kapitalistima, dotle su nacionalne borbe uopste neizbeine. Medutim , kad seljaci i ostali sitnoburZoaski slojevi podu sa proletarijatom, tj. kad diktatura proletarijata bude osigurana, onda se moze smatrati, da su osigurani

186

i nacionalni mir i nacionalna sloboda. Zato je diktatura proletarijata u oblikusovjetske vlasti upravo ana baza na kojoj se jedino moze osigurati trajna bratska saradnja svih naroda u jednoj saveznoj dd3Vi. Ruska revolucija je na putu da to oCigledno. zivim primerom, pokaze celom svetu, a narocito potistenim

kolonijalnim i polukolonijalnim narodima i to ce nesumnjivo biti i ostati jedna od najvelicanstvenijih istorijskih tekovina.! l

J

Vidi Staljinov referat na XII kongrcsu RKP. Politiko Sovetskoj "'ost; po nociona/nom voprosu {/917-1920} , 1920, str. 6-7. Vidi pomenuti Staljinov rderat.Inprecorr , No. 18.

~S

Referat na XII kongresu RKP(b), 23 . april 1923 . g.

VII. NACIONALNO PITANJE I SOCIJALIZAM.

Raznolika shvatanja 0 bicu nacije dovela su, sasvim prirodno, i do raznolikih zakljucaka 0 buducnosti nacije i njenoj ulozi u socijalistickom drustvu.Bauer je, kao sto sma videii, postavio problem nacije na jednu vrlo siroku

osnoyu i u tome je, upravo, osnovna slabost njegove teorije. Citavu nemackuistoriju, na primer, od Pragermana pa naovamo, Bauer posmatra kao niz uza-

stopnih transformacija, pri kojima uvek kao nesta primerno ostaje nacija: nacija se taka , u raznim istorijskim periodima, javlja u raznim oblieima , sa raznim karakterima, ali pri svim tim metamorfozama ostaje nacija. Za Bauera je, kao sto smo vee jed nom naveli, nacija ..jedan nikad nedovrSeni produkl jednog neprekidnog procesQ.i Za Bauera je, prema tome, naeija nesto veeito, apsolutno:

ona je bila i u doba prvobitnog komunizma, pa ce ostati i u socijalistickomdrustvu. Nasuprot tome shvatanju, mi smo, u duhu marksistieke teorije, naciju de-

finisali kao istorijsku kategoriju jedne odredene epohe u razvitku kapitalistickog drustva. Otuda je razumljivo sto ce se nase glediste 0 buducnosti nacije iz osnova razlikovati od Bauerovog. U polemici protiv Beuerovog shvatanja,Pannekoek pise, u vee ranije pomenutoj raspravi: ).Za Bauera je nacija trajni

fundamentalni elemenat covecanstva; njegova leorija je posmalranje lilave ljudske iSlorije pod uglom nacionalnoga. Privredni oblici se menjaju, klase postaju ipropadaju , ali su sve to sarno promene nacije u okviru nacije. Nacija ostaje ono primarno eemu klase i njeDe promene daju sarno promenljivu saddinu. 2

Za karakteristiku Bauerovog miSljenja

0

perspektivama nacije u socijali-

stiekom drustvu naveseemo ove stavove: .. Uticanje na nacionalni karakter , odredivanje promena ovog karaktera uzima drustvo na sebe, buduea istorija

naroda postaje proizvod njegove svesne volje. Tako ce nacija buducnosti moci ono sto nacija u drustvu proizvodnje espapa nikad ne moze: da sarna sebe vaspitava, da sarna svoju sudbinu kuje, da buduce promene svoga karaktera sarnasvesno odreduje. Tek socijalizam daje naciji punu autonomiju, pravo sarno-

opredeljenja, otriuCi je od dejstva njoj nepoznatih i od njenog uticaja nezavisnih sita.ll) Zatim: ))Fakt da socijalizam naciju eini autonomnom, njenu sudbinu

187

proizvodom njene sopstvene svesne volje, prouzrukuje sve vece diferendranje nacija u socijalistickom drustvu, sve ostrije izrafavanje njihovih osobenosti, sve

ostrijeg razlikovanja njihovih medusobnih karaktera. Pa onda: .. Autonomijanacionalne kulturne zajednice u socijalizmu znaCi nuzno, uprkos izjednacavanju malerijalnih kullurnih sadriaja, ipak sve veie diferenciranje duhovne kullure nacija. Uvlacenje celoga naroda u nadonalnu kulturnu zajednicu, osvajanje punog samoopredeljenja od strane nacije, sve vece duhovno diferendranje nacija - to znaci socija/izam.s

Konstatujuci da i kapitalizam pokazuje tendenciju da nacije sto ostrijerazgraniCi, Bauer veli:~~Ali

ee tek socijalisticko drustvo sve nacije raznolikoseu

nacionalnog vaspitanja i obicaja loliko meausobno razgraniCili, koliko su danasmedusobno razgraniceni sarno obrazovani Ijudi raznih nacija.((6

A kako Bauer zamislja unutarnje uredenje socijalistickog drustva, vidi se iz sledecih reCi: ..Promena Ijudi, koju ce izazvali socijalislicki naCin proizvodnje,neminovno vodi grupisanju /judi po nacionalnim zaiednicama. Internacionalna podela rada neminovno vodi ujedinjenju nacionalnih zajednica u jedno socijalno lelo viseg reda. Sve nacije su ujedinjene u cilju zajednii!ke vladavine nad prirodom, ali se to jedinstvo sasto}i iz nacionalnih zajednica, ko}e su pozvane na samostalni razvitak i slobodno uiivan}e njihove nacionalne kulture - to je nadonalni princip socija/izma. 7

Kao sto se vidi, Bauer, dosledno svojoj teoriji, zamislja da ce nacije tek u socijalistickom drustvu postati glavni stoieri oko kojih ce se okretati ceo drustveni fivo!. Bauer zamiSlja socijalisticko drustvo kao savez nacija, pa pripisuje nacijama u socijalistickom drustvu otprilike one funkcije koje u kapitalistickom drustvu pripadaju drfavama. Internacionalna podela rada omogucice svakoj naciji da na svojoj teritoriji proizvodi sarno ona dobra za koja na doticnoj teritoriji postoje najpovoljniji prirodni uslovi: u zamenu za ta dobra ona ce dobijati sve ostale potrebne artikle. Tako ce se tek u socijalistickom drustvu ostvariti ideal ekonomskog kosmopolitizma, san klasicne ekonomije. Svakanacija ce na taj nacin, ekonomski osigurana, moei do vrhunca razviti svoju nacionalu kulturu i svi clanovi nacije imaee moguenosti da ucestvuju u nacional-

noj kulturi. I pored oCigledne tendencije za izjednacavanjem materijalne kulture, Bauer misli da ee sam fakt nacionalne percepcije neminovno dovesti do sve

veceg duhovnog diferenciranja nacija u socijalistickom drustvu. Bauerova slika socijalistickog drustva ima nekoliko organskih mana, od kojih su najmarkantnije ove dYe. Pre svega, savrseno je proizvoljna pretpostavka da ee socialisticki nacin proizvodnje neminovno dovesti do ))grupisanja

Ijudi po nacionalnim zajednicama. Ta pretpostavka nema niceg zajednickog ni sa marksistickim pojmom nacije, ni sa marksistickim shvatanjem drustvenograzvitka uopste. To isto vazi i za drugu pretpostavku )~o sve veeem duhovnom diferenciranju nacija(( u socijalistickom drustvu. Jer, sta nam, pre svega, u tom

pogledu kaie dosadasnje iskustvo? Mi smo pokazali da je kapitalizam tvorac modernih nacija: on budi zaostale narode i izvodi ih na istorijsku pozornicu. Kako se konkurentske borbe izmedu kapitalistickih klasa raznih nacija uvek oblace u ruho nacionalne ideologije, to je ocevidno da se u kapitalistickomdrustvu neminovno vdi diferenciranje nacija. To je }edna nesumnjiva tendenci-

ja kapitalizma. Ali nam, s druge strane, iskustvo otkriva i jednu drugu, sasvim suprotnu tendenciju: sve veci saobracaj medu nacijama glaca njihove specificne osobenosti. Ukoliko je saobracaj medu nacijama fivlji, utoliko je njihov medu188

sobni i materijalni i duhovni uticaj vee;: nacije se pribliiuju jedna drugoj ne sarno u pogledu materijalne nego i duhovne kulture. I tako, pored tendencije dijerencijacije postoji istovremeno i tendencija unijikacije nacija. Bauer je zaboravia na avu deugu, dok je cnu prvu proizvoljno uzdigao na visinu jednog zokona drustvenog razvitka. Marksisticki, dialekticki metod ispitivanja, medutim, zahteva da se, prilikom proucavanja jedne pojave, uzmu U obzir sve tendencije koje se manifestuju u toku te pojave, da se sve one svestrano izmere,

da se svaka od njih prouci u vezi sa okolnostima koje joj olakvasavaju iii ometaju dejstvo - pa da se tek onda donese definitivan zakljucak 0 uticaju svake od tih tendencija na tok proucavane pojave. Ako tako postupimo i u slucaju 0 kome je rec, moiemo najpre zakljuciti da jc u kapitalisti.neutralnost. Da se razumemo! Ne kazem, da smo trebali postati nacionaliste, Radicevci iii sta slicno. To niti smo trebali, niti sroeh. Ali: mi

smo trebali borbu za obnovu radnickog pokreta spojiti sa borbom potlacenih naroda protiv beloteroristickog rezima 2 i hegemonije srpske burZoazije. Timpre, sto nam je moralo biti jasno, da srpska bUrZoazija ne ce moci dugo vremena uscuvati svoju hegemoniju nad mnogobrojnijim i ekonomsko-kulturno jacim nesrpskim narodima. Nasa je "neutralnost'sutili~( , ,)povukli se sa bojista(~ i taka si ).sami spremili poraz(( kao lto to trubi - i ostaje jos marksist - nas prijatelj Mbt, nego nas je rdim sa onemogueenjem svakog javnog rada izolirao od masa, zacepio nam usta, svezao ruke i - jaci od radnickog pokreta, porazio gao U nacionalnim borbama mi nismo mogli aktivno da ucestvujemo ne zbog toga jer bi ne imali dovoljno precizirane linije u nacionalnom pitanju, nego zbog toga,jer se uopce nismo mogli legalno borili, pa cak ni za obranu livotnih interesa radnicke klase, za sindikaIe, za legalnu partiju. Mase potlacenih naroda nisu zbog toga jer smo mi "bili pasivni(, presle nacional. bUrZoazijama, kao 5to misli drug Mbt, nego je nacionalnim bUrZoazijama bas zbog nelegalnosti naseg pokreta uspevalo da ne sarno nacionalno nego i socijalno nezadovoljstvo iskoriscuju u borbi za svoje konkurentske interese. S obnavljanjem nale stampe mi smo odmah poveli borbu protiv hegemonije srpske bUrZoazije, protiv sovinizma, za temeljitu reviziju ustava, samoodredenje naroda i balkansku federativnu republiku. Ali te nase parole nisu bile dovoljno jasne i sistematicne, bilo je odvise kolebanja; mi nismo imali precizirane linije u nacionalnom pitanju. Zadatak je sada partijske konferencije da nam tu liniju dade . ..Radi se sarno 0 polilitkoj jasnoCi i leorijskoj promisljenosli nasih parola, kao sto je rekao Lenjin, povlaceci rezultate svoje diskusije s Rozom Luxemburg. Mi cemo pak u buducem broju videti, kako su zabune druga Mbt u analizi nacionalnog pitanja u Jugoslaviji, 0 znacaju nacionalno-demokratske revolucije, 0 reviziji ustava i 0 zadacima nase partije daleko i od politicke jasnoce i od teorijske promisljenosli.

4. JED AN KORAK NAPRED, OVA NAZAD. Odlucno odbivsi glediste druga S. Markovica da se nacionalno pitanje zasada pred nas postavlja kao ustavno pitanje i da je zadatak proletarijata da se zaloli za autonomisticko uredenje driave," drug Mbt ucinio je jedan korak napred. Ali on se dao zavesti na tako nepromisljene tvrdnje i u njih se toliko zapleo, da je time odmah ucinio i dva koraka nazad. Zrtvom tog rakovog napredovanja druga Mbt postao je u njegovom drugom clanku moj projekat rezolucije. Da vidimo: kako? Prema drugu Mbt predlog rezolucije ,)nam ne kaze nista(~ iii nam malo zna da kale 0 proslosti, sadasnjosti i buducnosti. U slvari pak, 2. tacka pred277

loga govori 0 proSlosti, I. i 2. 0 sadasnjosti, a 4.-8. 0 buducnosti. 26 Prema njemu, predlog rezolucije Dam ne kaze nista, da Ii je spor, po tendenciji svog historijskog razvitka prolazan iIi trajan; da Ii idemo k stapanju iIi k odalecenju triju naroda; sta je pred nama, ravnopravnost, hegemonija iii razlaz. I to lato, jer da predlog rezolucije ),uzroke sadanjim sporovirna oe vidi u jed nom ekonomsko-historijskom procesu, vee za uzrok sporova postavlja niz raznih nesretnih slucajeV3((, U stvari pak, predlog rezolucije poCiva na analizi historijskih procesa i konkretne historijske situacije (a ne "nesretnih slueajeva) i to u I. taeki u internacionalnom, a u drugoj tacki u jugoslavenskom okviru. Pored toga on u 2.

tacki" analizira ekonomske i politieke uzroke, iz kojih je historijski proces nacionalnog ujedinjavanja Srba, Hrvata i Slovenaca bio zaustavljen, a nastupio proces razvijanja sve dubljih naco suprotnosti, da bi se na kraju te tacke doSlo do osnovne teze, da je ova ddava jedna nacionalitetna ddava i da bi se postavila jasna razlika izmedu ugnjetavajuce i ugnjetavanih nacija. Predlog rezolucije jasno kaze, da je spor prolazan, jer ce nestati s odstranjenjem klasa, koje su njegovi nosioci. Predlog dijalektieki jasno kaie, da smo iSli i ujedinjavanju (teza), da smo danas us led konkretne historijske situacije u procesu razjedinjavanja (antiteza) j da cerna u iz osnova promenjenoj situaciji opet i6i u praces uje-

dinjavanja (sinteza). Predlog zasad vidi pred nama hegemoniju, za buducnost predvida i mogucnost odceplenja (ako naco ugnjetavanje onemogucuje razvoj ugnjetavane nacije) i u slobodi samoodredenja vidi slabljenje separatizma i bratsku jednakopravnost. Ja nemam, kao sto mi opet podvaljuje drug Mbt, 0 buducnosti dva miSljenja, nego i na buducnost gledam kao na borbu klasa, u kojoj ce nacionalne bUrZoazije fadi svojih konkurentskih in teresa stvarati, a sloboda samoodredenja i federacija radnicko-seljackih republika odstraniti nacionalne sporove. Ova miSljenja ima naprotiv drug Mbt, koji najpre porice da je ujedinjenje u jednu driavu Srba, Hrvata i Slovenaca" znacilo stvaranje objektivnih uslova za proces formiranja jedne nacije iz triju srodnih nacija, a posle tvrdi - da nam je dosadasnji razvitak nesumnjivo dokazao da Srbi i Hrvati

idu k stapanju(!) Meslo takovih proluslovnih metafizickih tvrdnja, predlog rezolucije daje materijalistilko-dijalekticko shvatanje historijskog procesa u proslosti, sadasnjosti i buducnosti. Metafizicko pak i skroz nemarksisticko shvatanje nagnalo je druga Mbt, da jedini hislorijsko-materijalisticki ispravan term in zavrsetka nacionalnodemokratske odnosno bUrZoasko-demokratske revolucije okrsti metafizie-

kom spekulacijom (golom besmislicom)(!)i da kao nasu glavnu parolu i. zvezdu vodilju (!) u nacionalnom pitanju istakne ravnopravnost pod svaku

cenu(!) [Termin] nacionalne ravnopravnosti spada u ideologiju burioaske demokracije i s njome nas drug Mbt vraea za 70 godina nat rag - Mazzini-u" ipokretu Mlade Evrope, zaboravivsi na sve borbe, koje je s Mazziniem u vreme I. Internacionale vodio Marx. Termin: zavrsetak nacionalno-demokratske revolucije nije nikakva metafizieka spekulacija i gola besmislica, nego je on

opee poznat u marksistickoj literaturi (a naroeito u delima Lenjina). Svaka proleterska revolucija ima najpre da zavrsi burzoasko-demokratsku revoluciju (u prvom redu da unisti nacionalno ugnjetavanje i feudalne odnose), da bi mogla preCi u fazu socijalisticke revolucije. Tako je bilo u ruskoj revoluciji i sarno tako moei ce biti u svima zemljama gde bUrZoazija ne moze dovrsiti bUrZoasko-demokratsku revoluciju, pa i kod nas. Tu je posle ranije izaSle odlicne stu-

278

dije druga A . Cesarca Razvoj i pouke nase nacionalne revolucije u 31. broju Borbec(lO suvisno oduzimati njen prostor.

Samo tako ~to uopee ne moze da marksisticki shvati nacionalno pitanje u Jugoslaviji, drug Mbt moze izneti besmislicu, da bi hrvatske seljacke mase 1918. god. bile prihvatile poziv bUrZoazije na .. revolucionarni rat (!) protivsrpske hegemonije i poricati da se hrvatska i slovenacka burioazija nisu u stra-

hu pred nezadovoljnim radnim narodom grada i sela stavile podosnovni motiv.

za~titu

srpske

rnilitaristicke monarhije. Da je on prouCio historijske dokumente, govore i

Clanke iz tog vremena, on bi vidio, da kroz sve njih taj strah prolazi kao Ne shvatajuei objektivnu situaciju, drug Mbt, ne shvaea ni osnovne zadatke jedne revolucionarne proleterske partije u nacionalnom pitanju, koji su iz-

neseni u 3. tacki predloga rezolucije." Stoga on i moze ustvrditi besmislicu, da smo posle sloma Austrije trebali izdati .. parolu revoluc. borbe za ravnopravnostC( i da nasa zvezda vodiljac( mora biti ravnopravnost pod svaku cenu, a ne oportunisticke sofisterije (!), da Ii je odcepljenje svrsishodno. Slucajno je stay 0 svrsishodnosti iii nesvrsishodnosti odcepljenja s gledi~ta interesa progresa i klasne borbe proletarijata jedan programalski slav svih revolucionarnih proleterskih partija, kojega je jos 1913. god. Lenjin unio u rezoluciju 0 nacionalnom pitanju ruske partije." Drug Mbt narocito me je pocastio, kad me jepod svojom sretnom zvezdom vodiljorn - strpao medu takove oportunisticke sofistecc kao sto su Lenjin.

Istu teorijsku nepromiSljenost i zbrku, koju pokazuje u analizi nacionalnog pitanja i zadacima koje postavlja naSoj partiji, pokazuje drug Mbt i u po litickim parolama, koje mu nose cisto formalan karakter. Prva mu je: federal izam (kakav?) kao jedino resenje i to zato - jer sarno on omogucava ravnotezu medu bUrZoazijom SHS, a time i ravnopravnost medu narodima. Nakon sto

je, oborivsi se na shvatanje, da je nas zadatak borba za ravnoteZu medu burZoazijama - ucinio jedan korak napred - on sad postavlja kao glavnu parolu ono isto, protiv cega se inace najodlucnije bori i nazivlje to pravilnom argumentacijom, za federalizam. Dok meni podvaljuje da pi~em kao da je radnicko-seIjacka vlada moguea u monarhiji SHS, dotle on sam tvrdi da federalizam znab ravnopravnost (~to ne mora biti), da se federalizam ne moze postiei u Jugoslaviji bez revolucionarne borbe (a moze se postici i obicnim revizijom Ustava) i da u Jugoslaviji nije moguea danas druga federacija osim republikanske (dok je bas obratno slucaj). Zaplevsi se u formalnim pojmovima federalizma, monarhije i republike, jer ih je li~io njihove klasne sadrzine, on pateticki zavrsava s tvrdnjom to je republikanska federacija, dok je jasno, da se republikanska federacija uopee nemoze postiCi revizijom monarhistickog Ustava. Iz te opce teorijecc, i tih zadataka i parola on zatirn povlaCi ove vrlo prakticne i konkretne direktive za rad: Mi cerno na pro morati zahtevati i nacionalnu vojskuc< . Predratna jauresisticka i pacifisticka soc. demokracija i da-

nas pacifist g. Radie sa zahtevom narodne milicije ipak su revolucionarniji od druga Mbt, koji je jedan ispravan zahtev: da se vojska svake nacije nalazi nateritoriju te nacije, prosirio u zahtev za nacionalnu, t. j. hrvatsku vojsku. Tak-

va hrvatska vojska bila je domobranstvo" i neka mi drug Mbt veruje, da mu ne eu biti zahvalan ako sa svojim zahtevom postigne, da ja jo~ jednom postanem - ).Matekcc.279

Da svrsimo: l. Drug Mbt ne precizira nista i teSko ga je uhvatiti bilo Za glavu bilo za rep. 2. On je nelojalan i njegovo podvaljivanje ideoloski je odra, jedne bolesne pojave u nasem pokretu. 3. On nemarksisticki shvata uzroke poraza radnickog pokreta u Jugoslaviji. 4. On krivo ocenjuje i gotovo manijacki precenjuje nase pogreske u nacionalnom pitanju i slabi klasni principijelni stav nase partije prema Radicevom pokretu. 5. On nemarksisticki analizira nacio_ nalno pitanje u Jugoslaviji. 6. On skroz pogresno shvata zadatke nase partije. 7. On izbacuje jos nepromiSljenije i nejasnije parole. 8. On postavlja najneprak_ ticnije i najrnanje konkretne parole za cad ... Jednom reci: On stvara zbrku u nacionalnom pitanju. Nakon sto je ucinio jedan korak napred, on je odmah uCinio dva koraka nazad i njegove su zabune doista vrlo daleko i od politicke jasnoce i od teorij_ ske promiSljenosti. Medutim rezolucija, koju partijska konferencija ima da donese, treba da bude teorijski tako promiSljena i njene parole treba da budu politicki tako jasne, da partija ne ce svoje napredovanje na jednoj strani placati sa embete 34 rakovim korakom na drugoj strani.

t Tu opozarja avtor na svoj "Predlog rezolucije 0 nacionalnom pitanju". ki ga je objavita Borba, leto II, lit. 36,4. 10. 1923. - Glej dok. st. 22. 2 Misljena je 5. tocka Cvijicevega .,Predloga rezolucije 0 nacionalnom pitanju, - Glej dok . 1. 22. 1 Odstavku. 4 Misljeni sta 6.in 7. tocka Cvijicevega "Predloga rezolucije 0 nacionalnom pitanju. - Glej dok . 1. 22. j Ante Ciliga. 6 Clanek Anteja Cilige, "Za jasnocu i odlucnost u nacionalnom pitanju je v enem nadaljevanju objavila Borba , leta II, !it. 37 in 38, II. in 18. 10. 1923. Clanek je v zborniku objavljen kat dok. 23. 7 Ante Ciliga je do tedaj v razpravi 0 nacionalnem vprasanju objavil naslednje clanke: .. Razvitak i sudbina nacionalnog pitanja kod Jugoslavena (dok. St. 12), >.Sarnoodredenje naroda u Jugoslaviji .. (dok. st. l3), Zadaci nase partije u nacionalnoj borbi (dok. st. 17) in clanek .,ZajasnoCU i odlucnost u nacionalnom pitanju (dok. st. 23), ki je izsel v enem nadaljevanju. 8 Ta in vsi ostali navedki ter omernbe, s katerimi Gj. Cvijic opozarja na posamezne ocene in trditve Anteja Cilige, se nanasajo na Ciligov clanek Za jasnocu i odluenost u nacionalnom pitanju. - Glej dok. h. 23. 9 Misljeni so pristasi idej hrvaskega politika Josipa Franka (1844-1911), ki se je leta 1895 10cil ad Stranke prava in ustanovil Cisto stranko prava. Zavzemal se je za zedinjenje hrvaskih defel z Bosno in Hercegovina in popolno izgradnjo hrvaske drzavnosti znotraj Habsburske monarhije. Pri tern je vodil sistematieno protisrbsko politiko in si je prizadeval, da bi se onemogaCilo vsako ofje polilicno sodelovanje med Hrvati in Srbi na Hrvaskem. Njegov vpliv je bil v hrvaskem politicnem iivljenju usoden, saj so iz vrst njegovih naslednikov irlli vodilni e1ementi ustastva. 10 Navedka sta vzeta iz avtorjevega "Predloga rezolucije a nacionalnom pitanju . - Glej dok. 22. 11 Glej op. 6. 12 Tu avtor verjetno misli na razpravo sovjetskega politika in predsednika Izvrsnega komiteja Komunistiene interoacionale G. J. Zinovjeva na III. plenumu IKKI, junija 1923 v Moskvi. Zinovjev je tedaj 06tal KPJ, da ne razume nacionalnega vprasanja kot enega izmed najpomembnejsih vprasanj tedanjega easa in je odkrito podvomil tudi v teorijo KPJ 0 'Cistern razrednem boju', po kateri naj nacianalno vprasanje ne bi zadevala revolucionarne stranke delavskega razreda. 13 Zakan a zasCiti driave, s katerim so bili prepovedani KPJ in njeni sindikati ter vsakrsna komunisticna dejavnost, je bil sprejet 2. avgusta 1921. I~ Misljen je sprejem Zakona a zaseiti driave. IS Centralisticna Vidovdanska ustava je bila sprejeta 28. junija 1921. 16 Misljena je Borba, meseenik NDSJ, ki je izhajal od avgusta do decembra 1923 v Beogradu.

't.

't.

280

11 Idejo 0 Balkanski federaciji je oblikovala prva socialnodemokratska balkanska konferenk" se je zbrala od 7. do 9. januarja 1910 II Beogradu. ca. Itt Delo socialnodemokratskih politicnih in strokovnih organizacij leT delavski tisk so bili na ~kem prepovedani kmalu po atentatu na prestolonaslednika Franca Ferdinanda, 28. junija ~;: v Sarajevu. Ta pr~poved je veljala do maja 1917, ko je hrva~ki ban odobril obnovitev delova. trokovnih delavsklh zvez. nJ3 S I' Vilim 8uk~eg (I 874-1924), hrva~ki socialnodemokratski politik. Pred prvo svetovno vojno urednik glasila. hrva~ke socialnodemok~tske s!ranke .. ~voboda ... (00 1901 do . ~9?2), v lelih 1905- 1914 tajmk Medstrokovnega sveta ID uredmk strankmega gJaslla ..Slobodna r1Jec"'. leta 1905 k paj z V. Koracem sodeloval pri ustanovitvi Hrvasko-srbske koalicije. Leta 1918 c!:lan Narodne5aU Vijeca SH~ v Zagre~u .i n Zaca~neg~, nar?dne~a predsta.vnihv~ .K~aljevine SHS. V let.i.h f919-1920 mimster v vladl LJube Davldovlca. Bil tudl predsedmk Soclaitstlcne stranke JugoslavlJe in Glavne delavske zveze. Leta 1922 ga je rdim imenoval za predsednika Osrednjega urada za zavarovanje delavcev. 20 Misljeno je znano Rennerjevo gledanje na nacionalno problematiko. ki je temeljilo v reduciranju nacionalnega vprasanja na zgolj pravno vpra.sanje, s cemer si je Renner prizadeval nevtralizirati nevarnost politic!:nega 'separatizma' in razpad mnogonacionalne Habsburske monarhije. Vee o tern glej dok. sl. 15, op. 9. 21 Misljeni so I. i. frankovci. 0 tem glej vee v op. 9. 22 Misljen je kongres zedinjenja socialnodemokratskih strank jugoslovanskih narodov (od 20. do 23. aprila 1919 v Beogradu), na katerem je bila ustanovljena Soeialistic!:na delavska stranka Jugoslavije (komunistov). H Na tern mestu avtor smiselno povzema 9. toCko resolucije Politic!:na situacija in naloge Kornunislicne partije v Jugoslaviji, ki jo je sprejelll. kongres KPJ , zbran med 20. in 25. junijem 1920 v Vukovaru. 2. Volilve v Konstituanto so bile 28. novembra 1920. IS Svoje tako gledanje na nacionalno vpraSanje v Jugoslaviji je Sima Markovic zagovarjal v VIII. poglavju svoje knjige Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma. - Glej dok. St. 19. 26 Misljene so locke iz Cvijicevega .. Predloga rezolucije 0 nacionalnom pitanju .. . - Glej dok .

II. 22.Glej op. 26. Misljena je Kraljevina SHS. 29 Giuseppe Mazzini (1805-1877), italijanski revolueionar in pOlitik, boree za zedinjenje haJije. Leta 1831 ustanovil revolucionarno druhvo Giovine Italia (Mlada Italija), katerega glavni namen je bil osvoboditev ltaJije in ustanovitev republike. V letih 1848-1849 sodeloval v bojih za zedinjenje Italije in nato bil na ceiu .. Rimske republikeM. Ko je v Rimu ZOpel prevzel oblast papez Pij IX. emigriral v lujino in leta 1850 v Londonu ustanovil Evropski demokratic!:ni odbor, ki naj bi po evropskih drfavah siril Mazzinijeve zamisli 0 repubJikanski federativni Evropi. Leta 1870 se vrnil v Italijo in poizkusal izvrsiti republikanski prevrat v Siciliji. Po neuspdnem poizkusu zopet emigriral . Pred smrtjo se je lajno vrnil v ltalijo. )0 Misljeno je prvo nadaljevanje clanka Avgusta Cesarea .. Nacionalno pitanje i nasi zadaei" , objavljeno v Borbi, leta It, st. 31,23.8. 1923. - Glej dok. sl. 14. II Misljena je 3. tocka Cvijicevega .. Predloga rezolucije 0 nacionalnom pitanjuM. - GJej dok. Sl. 22. II Misljena je Resolucija 0 nacionalnem vprasanju, sprejeta na .. poletnem .. posvetovanju CK RSDDS(b) s strankinimi delavci , ki je bilo od 6. do 14. oktobra 1913 v avstrijski poljski vasi Poronin. 8esedilo te resolueije je oblikoval V. I. Lenin . H Misljena je oborofena formacija Ogrsko-Hrvaske kraljevine na Hrvaskem in v Siavoniji, uSlanovljena po Hrvasko-ogrski nagodbi iz leta 1868. ). Z embele misli avtor na Ciligov psevdonim Mbt.2121

281

St.NACIONALNO PITANJE*

31

Dosadasnja diskusija po nacionalnom pitanju jasno je svima ukazal a svu dubinu, komplikovanost i delikatnost nacionalnog pitanja. Ali je ta diskusija kao i ceo pripremni rad za konferenciju, isto tako pokazao koliko dUbokih rasmimoilazenja u pogledu ima kod pojedioih drugova, a naroCito u oacional_ oom pitaoju. I dubinu tih diferencija oe treba po nasem miSljenju oi najmaoje prikrivati, 10 bi naprotiv za proletarijal bilo objeklivno flelno jer bi i prikrivene te diskusije ipak razdirale Partiju i smelale njenoj konslruklivnoj delalnosli. Naprotiv iznosenje svih tih razliCitih pogleda pred partijsku javnost sarno ce pripomoCi da se stvari rasciste i da Partija izradi sebi jednu ispravnu revolucio_ namu politiku . Moji predhodnici u diskusiji a narocito drug K. Novakovic' olaksali su mi u mnogome posao, precistili mnoga pitanja tako da se mogu umesto velikih teorijskih iztaganja zadrzati sarno na nekim pitanjima od prakticke vainosti za nas pokret i njegovu politiku u nacionalnom pitanju.

I. SOCIJALDEMOKRA TSKO I REVOLUCIONARNO MARKSISTICKO GLEDISTE NA NACIONALNO PITANJE.

U dosadasnjoj diskusiji nije sa dovoljnom jasnocom istaknuta niti razlika stava socijalne demokratije to jest II. Internacionale i revolucionarnog marksizma niti prakticoi znacaj te razlike u gledistima za nasu proletersku politiku. Medjutim ispitivanje te razlike jeste od presudnog znacaja za nasu orijentaciju u resavanju nacionalnog problema u Jugoslaviji. Prvi socijaldemokrati su uvek zabasurivali cinjenicu da je nacionalno pitanje u vezi sa pilanjem oslobodjenja kolonijalnih naroda ispodjarma imperijalizma. II. Internacionala havi/a se sarno sudbinom ~~naprednih i civilizovaniht( porobljenih naciJa dok je po/puna zanemarivaia })zaoslale narode k%nija sviju vrs/a. Revolucionarni marksisti ne sarno da tu razliku oe postavljaju vee ani svima silama nastoje da sve te nacionalne pokrete poveiu i povedu ih u borbu protiv svetskog imperijalizma, - zajednickog neprijatelja. Druga internacionala je umesto jasne parole i praya nacija i kolonija na samoopredeljenje do odcepljenja, do obrazovanja nezavisne driave isticala nejasnu i razplinutu parolu prava na samoopredeljenje, koju je ona u praksi svodila na parolu borbe za aUlonomije u opfle. ZahvaljujuCi takvom drianju i takvoj prakticnoj politici i mog.o je svetski imperijaliz.m da mime duse prihvati takyu parolu ))prava na samoopredeljenje~. i pod tom zastayom da yodi ugnjetacki imperijalisticki rat. Revolucionarni marksisti isticu na suprot toj paroli. koja se izvrgl. u orudje imperijalizma parolu i praklii'nu poliliku za pravo samoopredeIjenja do odcepljenja. Takvom praklii'nom politikom revolucionami marksisti dospevaju i da skinu masku sa lie. imperij.lista i da u isto doba uniste svako nepoverenje radnika jedne nacije prema radnicima drugih nacija, stvarajuCi ti Clanek Rajka Jovanovica . - Radnik- Delavec, leto II, ~t. 88 in 89, 4. in 8. II. 1923.

282

~\va politika je ruskom proletarijatu donela simpatije podjarmljenih nacija.

osnovu za njihovo dobrovoljno ujedinjenje u borbi protiv imperijalizma.

a Druga Internacionala, a ovo treba naroCito POdVllCi, posmatrala je nacio-

Ini problem izdvojeno od borbe protiv kapitalizma za njegovo obaranje a za naposravu hegemonije proletarijata. Naprotiv imperijalisticki rat je pokazao a u:volucionarna borba proletarijata je to potvrdila do su nacionalno i kolonijalno r itanje nerazdvojni od pitanja oslobodjenja od kapitalizma i da podjarmljene na~ije mogu biti oslobodjene borbom za obaranje i obaranjem kapitalizma. I svetski pro!elarijat mora da poveie svoju revolucionarnu borbu sa borhom radnih masa podjarmljenih nacija i kolonija protiv imperijalizma - a za vlast prole tarijatao To je mazda najvaznija razlika izmedju revolucionarnih marksista i socijaldemokrata, i avu razliku De treba oi jednog momenta ispustiti iz vida. Zasluga ruskih boljsevika i jeste bas u tome sto su jasno i precizno podvukli i formulisali ove razlike izmedju marksista i socijaldemokrata (koje smo gore citirali) i time svetskom proletarijatu ukazali jasno tdiste celokupnog problema. NaroCito ce takvo postavljanje problema biti vazno i za jugoslovenski proletarijat prilikom izrade njegove prakticke politike u nacionalnom pitanju, a naroCito prilikom ocene pojedinih gledista na nacionalni problem u Jugoslaviji.

2. OPORTUNISTICKI POOLED! NA NACIONALNO PITANJE U NASOJ PARTIJI. Diskusija po nacionalnom pitanju pokazala je da izvestan broj drugova unasoj Partiji zastupaju jednom, na prvi pogled revolucionarno ali u sustini

oportunisticko glediste na resenje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji. Drug Sima Markovic u svojoj knjigi .Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma(( a za njim i drug Filip Filipovic 2 stali su na glediste da se nacionalno pitanje za sada u Jugoslaviji javlja kao ustavno pitanje, da se posto nijedan vea i ozbiljniji pokret nacionalni u Jugoslaviji ne trazi odcepljenje od Jugoslavije, i posto bi cepanje, kao ideal sitne bUrZoazije, bilo ekonomski neprogresivno, prole-

tarijat Jugoslavije ima se boriti, priznajuci u principu pravo samoopredeljenjado odcepljenja za autonomisticku reviziju Ustava )koja u konkretnoj situaciji najbolje odgovara interesima radnicke klase cele zemlje~~ tim vise sto je za autonomiju i moderna hrvatska bUrZoazija i sto bi autonomije najbolje razvile

sve produktivne snage zem/je i stvorile potrebne us/ove za n,aciona/ni mir. 3 Posmatrajuci izlaganja druga Markovica a zatim i clanak druga Filipovica vidi se da ti drugovi u svojoj analizi nacionalnog problema imaju pred ocima sarno nacionalne pokrete ))civilizovanijih nacija Jugoslavije - hrvatske i slovenacke i svoju prakticnu politiku prema tome i orijentisu, vodeCi naroCito pritome racuna0

teznjama modernog hrvatskog kapitalizma. Pokretu

zaostalih~~

i "polukolonijalnih makedonskih seljaka i sitnih bUrZoa ti drugovi prilikomanalize nacionainog pitanja i proieterskog stava prema njemu prakticno ne po-

klanjaju nikakvu paznju. Jer mora se sasvim zanemariti makedonski problemkad se nacionalno pitanje u Jugoslaviji hoee ugurati u okvire ustavnog pitanja!

Kako se pokret makedonskih seljaka moze staviti u okvir ustavne borbe? Gde je taj legalni makedonski pokret koji se bori za reviziju ustava. i kakav mu je program? Zar pokret makedonskih seljaka nije borba za dovrsenje njihove nacio-

283

nalno-demokratske revolucije i zar nije bas ta nesposobnost drugova Markovi. ea i Filipoviea da povezu sve te revolucionarno-nacionalne pokrete seljastva i sitne burzoazije Hrvatske, Makedonije i dr. i da onda pred sobom vide jasno da je to pokret ugnjetenih nacija protiv srpske hegemonije a za dovrsenje na. cionalne revolucije, i uCinila da oni nacionalno pitanje shvate kao ustavno! Po tome sto su po starom socijaldemokratskom nac;nu sarno upirali oc; na civilizo. vanije.{ nacionalne pokrete, a i tu na teinje i pokrete ne radnih vee vladajuCih kla. sa Ii drugovi nisu mog/i marksislii!ki da obuhvale eelokupan naeionalni problem u Jugoslaviji.

Ali ti drugovi nemaju sarno tu pogresan stay. I ako se plalonski izjasnjava. ju za pravo samoopredeljenja do odcepljenja drugovi S. M. i F. F., pOput kla. sicnog stava II. Internacionale, vade ~~prakticno politiku ).samoopredeljenjau u granicama Jugoslavije, politiku autonomija. [stina oni kao razlog za to novo. de da u Jugoslaviji nema pokrela za odeepljenje i nezavisnosl. A pokret make. donski, a pokret hrvatskih seljackih masa za nezavisnom republikom i docni. jom slobodnom fdederacijom? Mi verujemo drugovima da hrvatski i slove. nacki krupan kapital neee momentalno nezavisnost i federaciju, ali zar su te teznje za nas merodavne iii su za nas vise revolucionarne teznje radnih masa? Drugo i kad ne bi bas bilo pokreta za odcepljenje mi bi, a to je drug Novako. vic lepo dokazao, mi bi to pravo morali i u prakticnoj politici priznati.' GIedis. te drugova Markovica i Filipovica ne znaci praklicno glediste borbe za pravo samoopredeljenja do odcepljenja i proletarijat bi, u slucaju da se njihovo gle. diste prihvati, ostoo izvan pokreta radnih mosa za nezavisnoseu i slobodom. I onda kad u praksi takvu politiku sprovodi, koja je politika oportunisticka, nije cudo sto drug Filipovic kao polaznu tacku svoju uzima deklaraciju II. Interna cionale )~o pravu na samoopredeljenje .. s a ne 0 pravu na samoopredeljenje do odcepljenja i pokusava da nam tu rezoluciju koja je sluzila za osnovicu zlo glasnoj nacionalnoj politici II. Internacionale predstavi kao temelj revolucio name marksisticke nacionalne politike! Svi ti pogresni stavovi drugova Markovica i Filipovica do laze od toga Ito oni, kao i teoreticari II. Internacionale praktiino izdvajaju nacionalni problem od problema revolucionarne borbe proliv kapitalizma. Karakteristicno je to da oni nemaju U odredjivanju svoga stava nikad pred oeima situaciju stvorenu raspa danjem svetskog imperijalizma, nacionalno pitanje onakvo koko se ono donas poslavlja u eposi Versaljskog Mira i medjunarodne prolelerske revolueije. Sarno zbog toga sto ne gledaju pred sobom u raspadanje svetskog imperijalizma i hod proleterske revolucije ti drugovi mogu doci do tog menjsevickog zakljucka da ee autonomisticka revizija ustava doneti bolji razvoj produktivnih snaga i uslove za nacionalni mir? Ovaku utopiju moze da poredi sarno menjsevieko verovanje u moguenost progresivnosti kapitalizma u ovoj svetskoj revolucionarnoj eposi!Boreei se za autonomisticku reviziju ustava proletarijat se ne vezuje sa na cionalnim oslobodilackim pokrelima narodnih masa ugnjelenih naeija Jugoslavije. On se od njih izoluje, ali u naknadu zato on se vezuje sa Qutonomistiekom burioazijom, sto objektivno skodi i proleterskoj klasnoj borbi i nacionalno-revolucionarnim pokretima radnih masa. I boreCi se za menjsevicku iluziju da ce autonomisticka revizija ustava doneti povoljno resenje nacionalnog pitanja po proletarijat i radne mase i po nacionalni mir proletarijat bi se u stvari borio to

284

~a~ijU burioaske k/asne diktalUre u Jugos/aviji.

d favanje se/jackih i sitnoburioaskih masa pod ulicajem burioazije i za konsoli-

3 ZNACI LI AUTONOMISTICKA REVIZIJA USTAVA JEDINSTVENI . FRONT BURZOAZIJE I KONSOLIDACIJU BURZOASKE KLASNE VLADA VINE. U jed nom svom clanku u .. Radnickom Dnevniku od 2. novembra, koji je olanak drug Filipovic inkriminisao,' ja sam eventualni sporazum hrvatske i srpske bUrZoazije prestavio kao ostvarenje jedinstvenog fronta jugoslovenske bUrZoazije i poostrenje ofanzive kapitala. Moje je glediste tada izazvalo veliku kritiku, ali sadasnji dogadjaji to glegiSte potpuno opravdavaju. Ali pre svega da se razumemo. Sta je glavni stub reakcije srpske burzoazije? Centralizam? Ne! Militarizam, monarhija i krupno birokratski vrhovi. Jedna autonomisticka revizija ustava mogla bi se vrsiti sarno na osnovu priznanja ovih triju faktora, na osnovu kapilU/acije pred njima. To uvidja i konferencija Srednje Linije i zato ona i predlale da se vrsi norma Ina revizija Ustava sa unapred odredjenim clanovima za revidiranje, to jest izjava 0 neprikosnovenosti militarizma i monarhlje. 7 To dakle predlazu dalekovidi~( bUrZoaski politicari. Isto u glavnome znaci i protoko! sporazuma.8 Hrvatska bUrZoazija koja Slalno kuka za Proticevom vladom,' gotova je da, uz dobru podelu canka, tako kapitulira - da se sporazume. Pitanje je sada hoce Ii revolucionarni proletarijat da svojim autonomistickim paroiama pomogne bUcZoaziji da u avu kapitulaciju koja bi znacila ocuvanje svih reakcionarnih i kontrarevolucionarnih sila pOYllte i seljacke mase iii ce naprotiv nastojati da bUrZoaziju izoluje i poostri borbu za samoopredeljenje? Parolama druga Markovica prvi ce rezultat biti postignut. Drugo hoee Ii ta revizija doneti nacionalni mir. Sporazum srpske i hrvatske bUrZoazije ne bi resio pitanje nacionalnih manjina, a ni pitanje Makedonije, i tako bi se nacionalno ugnjetavanje, sarno u drugim formama mozda, sarno nastavilo. Ni hrvatski kapital se ne bi odrekao masnog vardarskog zalogaja . Da Ii bi sporazum znacio poostrenje ofanzive kapitala, na to daje odgovor zahtev zagrebackih industrijalaca, bankara i trgovaca Ministru Socijalne Pol iI ke da se zastitno zakonodavstvo ukine i radnicke organizacije razjure! To je progresivna ugnjetena bUrZoazija druga Filipovica! Jasno je dakle da bi ovakva borba proletarijata bila borba za konsolidaciju bUrZoaske diktature a ne borba za slabljenje srpske reakcije da su sarno oportunisticke iluzije verovanje u to da bi autonomisticka revizija ustava donela nacionalni mir. Za takve ciljeve ne sme se boriti proletarijat koji uvek i svoju borbu u nacionalnom pitanju mora podrediti interesirna medjunarodne revolucije. Ali 0 tome kakav stay treba da ima jugoslovenski proletarijat govoricemo u iducem clanku. Pre" nego sto predjem na pitanje kakvo bi glediste trebao da zauzme jugoslovenski proletarijat, hteo bi da sarno sa nekoliko reCi odgovorim na jedno vazoo pitanje, koje su mi neki drugovi iz beogradske organizacje postavili posle mog prvog clanka. Ti su me drugovi sa cUdjenjem pitali kako ja mogu tako valjane borce kao drugove Markovica i Filipovica da proglasim za oportuniste i socijaldemokrate. CUdjenje tih drugova bilo bi sasvim opravdano da sam ja

285

tako sto uradio. Ja ne sumnjam da su drugovi S. M. i F. F. valjani proleterski borci, koji su za svoja klasna ubedjenja podneli i podnose teSke htve. Ali kraj sve njihove opste klasnoborbene orijentacije ani mogu, kao i svaki ad nas - i kao sto se bas desila i piscu ovih redova kad je nepoznavajuci dobra stvar za. stupao oportunistieko glediste da se istakne zahtev indeksne najamnine, po pojedinim pitanjima da zauzmu oportunisticki stav, a narocito na ovako kliza_ vom pitanju kao sto je nacionalno. Ali ni njihove teske podnesene zrtve, oi

njihova nesumnjiva borbenost ne mogu ih postedeti da za neka pogresna shva_ tanja ne istrpe kritiku, koja nije liena, vee je sva nadahnuta ieljom za napret_ korn nase Partije. Ne treba izbegavati i najostrije, ali objektivne i argumentova_ ne kritike, njih treba i feleti, ista onoliko koliko treba izbegavati barustine licnih svadja, intriga i sitnicarenja ... 4. NAJVAZNIJI ZADATAK KLASNOSVESNOG PROLETARIJATA.Najvazniji zadatak za nas revolucionarne pro)etere, kojima ova epoha

raspadanja kapitalizma i stanja stvorenog Versaljskim Ugovorom jasno govori: da je problem oslobodjenja nacija nerazdvojan od problema borbe za obaranje svetskog imperijalizma i vlasti kapitala, da poveiemo nacionalne pokrete radnih masa ugnjetenih nacija sa pokretom proJetarijata protiv kapitalizma, otdu6i teradne mase ispod uticaja njihovih nacionalnih bUrZoazija i ujedinjuju6i ih u

opstoj borbi protiv zajedniekog neprijatelja imperijalizma i vlasti kapitala a za njihovo puno socijalno i nacionalno oslobodjenje. Borba od strane proletarijata za dovrsenje nacionalno demokratskih revolucija. koje su kapitalisticke klase u ovoj eposi raspada nesposobne da dovrfe, i za njihovu koordinaciju sa proleterskom borbom za obaranje diktature burioazije to je istorijski zadatak proletarijata u nacionalnom pitanju u ovoj eposi. Kad tame postavimo pitanje onda se iresavanje problema ukazuje, ali je to resavanje u interesu proletarijata a ne pojedinih autonomistickih iii hegemonistickih burZoazija.

Prema tome prvi je zadatak prilazak radnim masama ugnjetenih nacija kojepiste6i pod dvostrukim nacionalnim i klasnim jarmom i zbog toga idu za svojim nacionalnim bUrZoaskim partijama zeleCi da stresu neposredniji nacionalni jaram i nadajuci se, da ce pad om nacionalnog ugnjetavanja doci i socijalna sloboda. Nepoverenje nacionalnih masa prema proletarijatu moze proletarijat

da razbije proklamovanjem punog prava na samoopredeljenje do odcepljenjasviju naroda u Jugoslaviji, to jest proklamovanjem prava sviju nacija da formiraju svoju nezavisnu drfavu.

Ali to pravo proletarijat ne sme sarno platonski da istakne. Pred Cinjenicom da postoje u Jugoslaviji pokreti seljackih i sitnoburioaskih masa za nezavisnoscu i slobodom, Partija mora to pravo nacija na nacionalnu samostalnost, na dovrsenje njihovih nacionalnih revolucija, i u praksi da istakne. Sarno to istica-

nje nameee odmah N. R. P. J. dvostruku duznost: prvo da se bori protiv srpskog sovinizma, protiv nasilnicke hegemonije srpske burioazije, koja radi odrzanja svoje hegemonije jos vise pojacava svoj reakcionarni kurs. Boreci se aktivno protiv srpske hegemonije i isticuCi reakcionarne posledice takvog hegemonistickog sistema N. R. P. J. ce stvoriti i preduslove za pribliienje i srpskim sitnoburioaskim i seljackim masama, kojima ima prakticno da objasni potrebu

borbe protiv srpske hegemonije a za punu nacionalnu slobodu u Jugoslaviji.

286

Drugo : sarna borba protiv hegemonije srpske burzoazije namec~ i borbu protiv dr ugog neprijatelja samoopredeljenJa naroda a to ]e borba protlV naclOnalnth b rioazija hrvatskih. slovenackih i drugih koje su gotove da jednim reakcioucoim sporzumom sa srpskom bUrZoazijom iznevere teznje za slobodom i ne:visnos cu ugnjetenih radnih masa svoje ~acij~. Ta borba znaci u stvari demaskiranje nesposobnosti naclOnalmh burzoazlJ3 da dovrse svoJu naclOnalnu revoluciju i njihovu n~spos~?nost da U ovo) eposi revolucija i ~ont~arevolu~ija zas!Upaju interese svo]e naCI]e. Jedan drug IZ beogradske organizaCI]e pogresno 'e i dogmaticki shvatio da je bUrZoazija u kapitalistickom drustvu uvek glavni ~osilac nacionainog problema. Qna je to nesumnjivo u eposi normalnog razvitka kapitalizma. ali u ovoj eposi raspadanja kapitalizma (i tu treba prakticno vezivati problem nacionalni za problem raspadanja kapitalizma, sto izvesni drugovi ne Cine) ona prestaje sve vise da bude nosilac interesa nacije kao celine ita uloga vodja prelazi na proletarijat, koji kao branilac i nosilac interesa nacije povlaci za sobom najsire radne mase. (isto tako nekad nosilac nacionalne borbe moze biti i seljastvo. kao sto je slucaj u Hrvatskoj). Taj proces ne treba oi jednog momenta smetnuti s uma i proletarijat boreei se protiv pokusaja nacionalnih bUrZoazija da problem postave kao ustavni problem i da ga rese reakcionarnim sporazumom sa srpskom burzoazijom u stvari ubrzava proces razdvajanja radnih masa od njihovih nacionalistickih burioazija. Drugovi, koji zastupaju glediste autonomistieko, liseni su medjutirn ovog rnoenog oruz.ja. Sarno takva dvostruka borba moze uspeti tek onda ako ona bude u praksi vodjena energieno i sistematski. Morarno priznati jednu stvar, naroCito mi iz Srbije, da smo borbu protiv srpskog sovinizma vodili dosta mlako, dosta teoretski a ne i sa onom jaCinom sa kolikom su dogadjaji zahtevali da bude vodjena. To je is to toliko tacno koliko je pogresna primedba druga Mbt" iz Zagreba da se u srbijanskom delu N. R. P. J. vodila sovinisticka i paiicevska politika. 12 Drug Mbt je tu ostao duzan malo dokaza. dok je u neargumentisanim afirmacijama bio obila!. Isto tako u borbi protiv bUrZoazija ugnjetenih nacija, naroCito hrvatske i slovenaeke, mi morarno isticati Cinjenicu da autonornisticka revizija ustava ne znaci skidanje sa dnevnog reda nacionalnog problema kao sto pogresno reee jedan drug, vee da ana sarno znaci izdaju nacionalno-oslobodilacke borbe tih nacija. Budemo Ii pak zastupali pogresno glediste da ce posle autonornisticke revizije ustava nacionalno pitanje biti skinuto s dnevnog roda a istaknuta sarno iIi jedino socijalna pitanja onda cemo pasti u greSku Irske Labur. Partije, koja je pristala na autonomiju Irske izjavljujuCi da se time skida s dnevnag reda nacionalno pitanje i da se sada nameeu sarno socijalne borbe, pa se time izolovala od nacionalno-revolucionarne borbe seljastva i sitne bUrZoazije i postala indirektno orudje engleskog imperijalistickog ugnjetavanja i precutan saveznik irske burZoazije. Medjutim Komunisticka Partija frske borila se od prvog momenta, a i sad se bori, protiv burzoaske autonomisticne kapitu/acije pred eng/eskim imperijalizmom a za priznonje punog prava irskoj nociji na s/obodu i nezavisnost, i za docniju njenu slobodnu federaciju sa Engleskom, oslobodjenom vlasti kapitala. 0 ovome primeru trebali bi mnogi drugovi da prornisle.

287

5. RADNICKO-SELJACKI BLOK. - RADNICKO-SELJACKA VLADA.PristupajuCi paslu odvajanja radnih masa ugnjetenih nacija od njihovih

burzoazija, isto kao i odvajanju srpskih radnih masa od njihovih bUrZoazija, koja ih upotrebaljava za ugnjetavanje drugih nacija, mi moramo prici tim ffiasarna sa pozitivnim paroiama. Mi moramo istaCi masama nesposobnost burzoazija, da usled svojih konkurentskih interesa rese nacionalno pitanje u lugoslaviji. Sporazuma maze biti medju pojedinim i to naprednijim bUrZoazijama i to na Tacun zaostalih i na Tacun radnih masa, sto bi ostavilo otvoreno nacionalno pitanje. Isto tako burzoazija je nesposobna usled isprepIetanih utieaja svetskog imperijalizma, liS led stanja stvorenog Versaljskim i drugim ugovorima o miru da nacionalno pitanje potpuno resi. Potrebno je dakle radnim masamaukazati prakticno nerazdvojnost nacionalne barhe sa borbom protiv svetskog imperija/izma i vlasti burioazije. To radnicka klasa moze uCiniti jedino isticuCi po-

trebu saveza radnika i seljaka i srednjih slojeva u borbi protiv vlasti burzoazijei svetskog imperijalizma a za puno pravo samoopredeljenja sviju nacija Jugoslavije. Radnici i seljaci mogu jedini, zato sto nemaju konkurentskih interesa i zato sto nece da robuju svetskom imperijalizmu, da rese nacionalno pitanje.

Zato N. R. P. 1. treba da istakne parolu jedinstvenog fronta, bloka radnika i seljaka, protiv hegemonije srpske bUrZoazije i kapitularske politike naeionalne burzoazije (kao i protiv saveza makedonske burzoazije sa bugarskim beloteroristima) a za dovrsenje nacionalnih demokratskih revolucija putem jedinstve-

nog fronta radnika i seljaka i za obrazovanje radnicko-seljackih vIada na teritoriji svakog naroda Jugoslavije. To je stvarno najpunije pravo samoopre-

deljenja naroda. Tu vee padaju razne primedbe. Neki drugovi kazu: sto isticete tako daleku parolu radnicko-seljacke vlade. To je isto kao i afirmaeija da ee soeijalizam resiti naeionalno pitanje. Ne. Radni.cko-seljacka vlada, blok radnika i seljaka je parola sadasnjiee. Nju istice nesposobnost burzoazije i jace politicko kretanjesela. Mi imamo taj fakt da su seljacke i sitnoburZoaske mase nosioci nacionalne borbe u Hrvatskoj i Makedoniji. Te mase su jos u savezu sa svojim burioazijama. Ima Ii cega aktuelnijeg nego raditi na njihovom otrzanju iz tog saveza

a za stvaranje radnicko-seIjackog bloka? Drugo, zar bugarski dogadjaji nisu pitanje radnicko-seljacke vlade istakli na Balkanu?" Treee, zar treba ponavljati da radnicko-seljacka vlada nije isto sto i hegemonija proletarijata? Istieanje parole bloka radnika i seljaka nije odlaganje pojedinih problema vee njihovoaktuelno isticanje, ali is/ieanje u proeesu prole/erske klasne borbe u ovoj eposi raspadanja kapitalizma. Cetvrto, isticanje takve parole od najvece je vrednosti za odredjivanje nasih odnosa prema raznim nacionalnim pokretima. Ook nas taktika radnicko-seljackog bloka odvaja ad svake rna i indirektne kolaboracije sa au/onomistickom burioazijom, do/Ie nas upucuje na potpomaganje svih progre sivnih i republikanskih seljackih pokreta pOliSlenih nacija i na njihovo otrzanje

od utieaja njihovih burZoazija. Da je radnicko-seljacka vIada ispravna parola najbolji nam je dokaz i tosto jedino ta parola daje nama najsiru bazu za uvlacenje masa u borbu i za slabljenje kontrarevolucionarnih pozicija srpske bUrZoazije, koje pozicije spo-

razum sa hrvatskom bUrZoazijom moze sarno konsolidovati. Siabljenje jednogod stub ova balkanske kontrarevolucije nesumnjivo je u interesu borbe medju-

288

oarodnog i balkanskog pro\etarijata. Ali je najvaznije to da jedino parola radoieko-seljackih vlada daje proletarijatu mo~uc.nost da istakne, boreb se za priznanje prava samoopr.edeljenja do odeepljenja, 1 eeh~hodnost slobodne. fe : dereije naroda Jugoslavlje 1 balkansko-podunavsklh drzava. Radmel I seljael koji Sll sebi izvojevali nacionalnu slobodu, koji nemaju konkurentskih interesa , mog u tek tada uvideti da odeep/jivanja i komadanja nisu celishodna i da se potreba s/obodne Jederacije radnicko-seljackih v/ada namece. Radnici i seljaei oslobodjeni nacionainog ugnjetavanja mogu jedin; ispunil; svoju is/orijsku misiju da budu skup/jaCi jugos/ovenske i ba/kansko-podunavske zemlje. 6. REVIZIJA USTAVA I N. R. P. J. Pa dobra, upitace mnogi, vi se, dakle, barite protiv revizije ustava! Ne, mi treba da se borimo sarno protiv iluzije da ce revizija Ustava doneti resenje nacionalnog pitanja i da se borimo protiv onaka reakcionarnog sporazumevanja srpske, hrvatske i slovenaeke budoazije; kao sto je tome primer .. Markov protakal !4 gde se svi reakcionarni zakoni i odredbe zadrfavaju u snazi i gde se projektuje sarno podela sfera vlasti. Mi treba i dalje da se borimo za reviziju ovog reakcionarnog Ustava u pravcu prosirenja narodnih prava i sloboda, za puniju i slobodniju klasnu borbu, sto ce stvoriti i preduslove i za bolju borbu za resenje nacionalnog pitanja.

7. MOZE U SE NAtI .. PARTIJSKA SREDNJA UNIJA?"Kod mnogih drugova javice se pomisao da ce ipak biti moguce da se nadje jedna srednja Iinija izmedju dva glavna glediSta koja su se manifestovala u Partiji povodom nacionalnog pitanja.1S Ja mislim, da, posle ovih izlaganja, moze biti svakome jasno koliki ogromni jaz postoji izmedju ova dva gledista i koliko bi pokusaj neke beskrvne tobol. pomiritelne(( linije u Partiji bio objektivno stetan. Parlija ovoga pula mora da ima jasne i precizne direktive za svoju politiku u nacionalnom pitanju. Svaka dvosmislena ))autonomisticko-federativna , ,)revizionisticko-radnicko-seljacka u rezolucija bila bi vise nego stetna nasoj Partiji. Ta zelja da do takog jednog antiprineipijelnog i partiji stetnog komprornisa ne dodje i uCinila je da sam onako ostro u prvome a i U ovorne clanku istakao ogromne razlike izmedju oba gledista. Neka nam deviza bude: u pogledu prineipa i taktike najveca jasnoca, nikakvih kompromisa! Sarno tako nasa Partija moze postati vodja sviju radnih masa i izvrsiti svoju veliku istorijsku ulogu.l Avtor na tern tnestu opozarja na ,Janek Koste Novakovica .. Nacionalno pitanje u Jugoslaviji, ki ga jc objavil Radnik-Delavec, leto II , St. 85 , 86 in 87 , 25. in 28. 10. ter I. II. 1923. - Glcj dok . st. 26. 1 Avlo r tu misli na clanek Filipa Filipovica .. Nacionalno pitanje, objavljen v Radniku- Delavcu. lelo II . 5t. 84,21. 10. 1923. - Glej dok. 5t. 24. ) Navedki so vzeti iz VIII . poglavja Markoviceve knjige Nacionalno pitanje u svetlosti mark sizma. - Glej dok. 51. 19. ( Tu opozarja avtor na eno izmed sta lisc. ki jih je zastopal Kosta Novakovic v svojem clanku .. Nacionalno pilanje v Jugoslaviji. - Glej dok . S1. 26.

289

~ 0 tern glej clanek Filipa Filipovica, omenjcn v op . 2. - Z deklaraeijo 0 pravici do sarnuod_ locbe, omcnjeni v bescdilu, je misljella resolucija Mednarodnega soeial istienega delavskega in sindikalnega kongrcsa, zbranega med 27. jUlijcm in I. avgustom 1896 v Londonu 0 polni pravici samood locbe vsch narodov. Kongres je sprejel to resolucijo 30. julija 1896. 6 Misljen jc uvodni (Ianek, objavljen v Radnicko m Dncvniku , 2. novembra 1922. 0 tern glcj tudi dok . st. 24. 7 Tu misli avtor na kongres javnih delaveev, 10. septembra 1922 v Zagrebu. Pobudnik kongresa je bila skupina poslancev Samostojne demokratskc strankc , zbrana okoh Ljube Davidovica. Poleg te skupine so se kongresa udele!ili tudi nekate ri vidni politiki iz drugih mcseanskih strank. Kongrcs je imel znacaj proticentralisticne manifcstacije in se je zanel za revizijo Vidovdanske ustavc. Predlagai jc, da bi se izvedla administrativna dekoneentracija centralne drfavne oblasti, in sieer tako , da bi se njeni organi razbremenili zadev, ki so posebej zadevale interese posameznih krajev in pokrajin. Drugaee pa je kongres poudaril, naj OSlane jugoslovanska skupnost ena in nerazdeljiva in se zanel se za novo driavno ime - Jugoslovanska Kraljevina. Tako gledanje na rescvanje nacionalnega vprasanja v Jugoslaviji se je nato oznaeevalo tudi kot politika 1. i. "srednje linije. I Misljen je Markov protokol , sklenjen med strankami t. i. Federalisticnega bloka (HRSS, SLS in JMO) tcr srbsko Narodno radikalno stranko 13. aprila 1923 v Zagrebu. Vee a tern glej dok. sl. 2, op. 14. 'I Mi sljeni sta vladi , ki ju je vodil Stojan Protic v letih 1918 in 1920. S. Protica , ki je ocenjeval, da se nove drfave ne more urediti na osnovi eentralizma, sta pri oblikovanju obeh vlad podprli Hrvatska zajednica in Siovenska Ijudska stranka. 10 Na tern mestu se zacenja besedilo napovedanega elanka. II Ante Ciliga. Il Tako oeeno je zapisal Ante Ciliga v svojem Clanku .. Za jasnoeu i od lucnost u naeionalnom pitanju .. , objavljenem v Borbi, leto II , st. 37 in 38, I I. in 18. 10. 1923. - Glej dok . s1. 23. lJ Tu misli avtor na krvavi ofieirski puc , s katerim je bila v Boigariji 9. junija 1923 zrusena vlada levega agrarnega demokrata Aleksandra Stamboliskega. - Vee 0 tern glej dok . st. 26, op. 18. i4 Glej op. 8. i5 Misljena sta avtonomisticni driavnopravni koncept, katerega sta v zvezi z rdevanjem nacionalnega vprasanja v Jugoslaviji zagovarjaJa Sima Markovic in Filip Filipovic ter federalisticni, ki so ga podpirali zlasti razpravljalci iz Hrvaske in Siovenije (Ante Ciliga, August Cesarec, Gjuro Cvijic in Dragotin Gustineie), med srbskimi komunist i pa do tedaj ie zelo izrazito Kosta Novakovic, Trisa Kac1erovic in avtor tega clanka.

St.

32

DRUG S. MARKOVIC 0 PRIKAZU DRUGA R. JOVANOVICA*

U razgovoru sa jednirn drugom koji ga je posetio u kaznenom zavodu l drug Sima Markovic povodom prikaza Nacionalnog pitanja u svetlosti marksizma od strane druga Rajka Jovanovica u casopisu ,.Borbi ,2 rekao je i zamolio da se objavi u )~Radniku ovo: Drug R. Jovanovic nije uspeo da shvati sustinu nacionalnog pitanja kako se one konkretno kod nas postavlja. I to nije nikakvo cudo kad se ima u vidu da je drug Jovanovic za poslednje dve godine najaktivnije saradjivao u nasim listovima koji su za sve to vrerne zastupali iz osnova pogresna, oportunisticka i antimarksisticka gledista. Ja ialim sto nisam u mogucnosti da odmah opsirnije odgovorim na zamerke druga Jovanovica, ali bih ieleo da jos odmah podvucern sarno ovo . Prispevek Simc Markovica. -. Radnik- Delavec, leta II , s1. 89, 8. II. 1923.

290

Drug R. Jovanovic ne pravi u stvari nikakvu razliku izmedju nacionalnog

i ustavnog pitanja, pa svoju sopslvenu konfuziju tih raznih pitanja imputira mojoj knjizi, i ako je ta stvar u njoj izneta sa jasnoscu koja iskljucuje svaku dvosmislenost. Ja sam tvrdio i tvrdim, na osnovu analize konkretne situacije u Jugoslaviji da se nacionalno pitanje za sad svodi na ustavno, t. j. na pitanje unutarnjeg dr:!avnog uredjenja. ' To je konslalacija jednog fakla koji ne prestajc biti fakt ni onda kad ga ne mogu da shvate oni koji nisu naCiSIO ni so lim sla j e nacionalno ni sla je uslavno pitanje. Tvrdjenja druga Jovanovica 0 nekim nacionalno-bur:!oaskim revolucijama koje nose se/jacke mase u Hrvatskoj i Slavoniji'" nisu nista drugo, sa gledista marksizma, nego price za malu decu na koje je sasvim nepotrebno osvrtati se.

Drug Jovanovic vidi put za resenje nacionalnog pitanja jedino u obrazovanju federacije radnicko-se/jackih vlada no leriloriji svakog naroda u Jugoslaviji (I).' Ovo shvatanje, koje inace izgleda vrlo .. moderno , u stvari je sarno najnovija forma oportunislicke negacije marksislickog slava u nacionalnom pilanju u Jugoslaviji. Parola radnicko-seljacke vlade je parola koju je nasa partija istaklajos 1919. godine, tako da ona za nasu partiju ne predstavlja nista novo. Ali se resenje nacionalnog pitanja ne sme odlagati do obrazovanja radnieko-seIjaeke vlade u Jugoslaviji, jer je to , i ako po formi radikalno, u sustini vrlo oportunislicko izbegavanje problema pred kojim se neposredno sloji i koji Irati resenje. Marksisticki proletarijat zna da se nacionalno pitanje maze resiti i u okviru burzoaske drzave: zalo on zahteva rdenje toga pitanja jos danos, i to utoliko upomije ukoliko se burzoazija pokazuje nesposobnija da to pitanje r.si. ReSenje nacionalnog pitanja medjutim, moguce je sarno u refimu najpunije demokralije: zalo se proletarijat Jugoslavije, danas, pre svega, bori za najpuniju demokratiju , koja je uopste jedan od bitnih uslova za razvitak klasne borbe. Valja narocito naglasiti da borba za demokraliju, u danasnjoj siluaciji, ima jedaneminentno revolucionarni karakter, i zato je savdeno izlisno, kad je rec 0 resenju nacionalnog pitanja u danasnjoj situaciji, izmisljati neke druge nrevolucionarnell parole van zahteva za najpunijom demokratijom. To je osnovni stav

marksistickog proletarijata ne sarno u nacionalnom pitanju nego u celokupnoj danasnjoj praktienoj politici. Ko to ne uvidja, taj treba da se vrati na politickibukvar revolucionarnog marksizma.

I Sima Markovic je tedaj prestajal dvoletno zapo rno kazen, na katero je bil po povratku iz ZSSR obsojen 12. deeembra 1922. 2 Misljena je oeena knjige Sime Markovica Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma, ki jo je pod naslovom .. Povodom knjige Dr. S. Markovica 0 nacionalnom pitanju .. objavil Raj ko Jovanovic v revij i NDSJ Borba , leto [, ~ t. 3, oktober 1923, str. 116-122. - Glej dok . k 27. ) Tezo, da se nacio nalno vprasanje v Jugoslaviji javlja kot ustavno vpra!a nje je razvil S. Markovic v VIII. poglavju svoje knjige Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma . - Glej dok . 5t.

19., Rajko Jovano vic je zaslopal stalisce, da so kmecke mnozice na Hrvaskem nosilec nacionalno- burZoazne revolucije oziroma revolucionarno- nacionalnega gibanja za dovrsitev njihovc nacionalno-demok raticne revo lucije v prvem delu svojega clanka .. Nacionalno pitanje .. , ki ga je objavil Radnik- Delavec , leta II, st. 88 , 4. II. 1923. Drugi del tega clanka je objavil Radnik- Delavee v st . 89, 8. II. 1923. - Glej dok. St. 31. S To stalisce je zastopal R. Jovanovic v svoji oceni knjige Sime Marko vica Nacio nalno pitanJe u svetlosti marksizma , omenjeni v op. 2.

291

St.I

33

MALO PARTIJSKE ISTORIE NACIONALNOG PITANJA* Ne bi bilo korisno da makar i mali deo clanova nase partije ostane pod utiskom , kao da se nacionalno pitanje tek sada postavlja kao neko novo pitanje pred revolucionarni proletarijat Jugoslavije. A to bi se moglo desiti, ako se u ovoj diskusiji zaboravi pogledati malo unazad, sarno ne onolisno malo kao sto je to u svome clanku ucinio drug Filip Filipovic, I koji partijske greske racuna od Radnickog Dnevnikac( naovamo, nego malo dalje tama od Vukovar. skog Kongresa, - a ako idemo jos dalje u toliko ce nam stvari biti sarno jasnije. Drug Filipovic poceo je sa rezolucijom londonskog kongresa II. Interna_ cionale od 1896.' g. i okrenuo se odmah na Radnicki Dnevnik od oktobra 1923. Izmedju toga ostaje nam 27 godina bez spominjanja. U tih 27 godina spada i 20 godina srpskog socijalizma, spada vise godina socijalisticke i komunisticke balkanske Federacije, spadaju i godine posle rata do Obznane i Zakona 0 zastiti drzave, godine postanka, razvica i delanja K. P. J., kada je i drug Filipovic bio na celu pokreta. Na sve to drug Filip se ne osvrce, nego se zadovoljava kupljenjem nekih perli iz nase stampe od poslednjeg vremena, hoteCi time valjda da pruzi mustre kako ne umeju 0 nacionalnom pitanju misliti Ijudi, koji su bili na partijskom radu u vreme njegovog osustvovanja ... Ne bih mogaoreci da je takva tendencija za pohvalu , jer se za nju oe moze reci da potice iz

objektivne zelje da se ukaze na greSke pokreta, da bi se za pokret nasao pravi put. A ono sto treba jeste istrazivati greske pokreta. No ovo se cini na drugi nacin , gledanjem u partijsku pros lost, u stavove koje je u datim situacijama partija zauzimala u pojedinim pitanjima . Necu da ulazim daleko u stvari pre ratova, u ideologiju, pravce i teznje jugoslovenskih socijaldemokratskih partija i socijaldemokratske Balkanske Federacije, rna koliko da bi bilo korisno i to uciniti; to nije neophodno. Pocnimosa novorn situacijom posle svetskog rata.

25. novembra 1918. g. prvi zbor partije u Beogradu prihvatio je deklaraciju Glavne Uprave Srpske Socijaldemokratske Partije. U toj deklaraciji odeljak V. glasi: Srbi, Hrvati i Slovenci su jedan oarod, jer imaju jedan jezik i jednake ostale etnicke osobine. Oni se kao jedan narod i osecaju i ujedinjenje zele. Otuda je njihovo ujedinjenje u jednu nacionalnu drZavu velika politicka, ekonomska i kulturna potreba, koja je van svake diskusije. Nacionalnim ujedinjenjem proletarijat dobija sire polje za agitaciju i organizaci-

Clanek Mose S. Pijadeja. - Radnik- Delavec, leto II , 51. 90, II. II. 1923.

Moso S. Pijode (1890-1957), slikar, novinar, revolucionar in funkcionar KPJ. Po prvi svelOvni vojni (od marca do oktobra 1919) izdajal dnevnik Slobodna ret, v katerem ostro napadal reiim . Leta 1920 vstopil v KPJ, in bil delegat na [I. (Vukovarskem) kongresu KPJ. Po aretaciji clanov Izvrsnega od bora KPJ leta 1921 clan namestniskega [0 KPJ. Leta 1922 predstavnik KPJ na II. konferenci Balkanske komunisticne federacije v Sofiji, konec tega leta aktivno sodeloval v pripravah na ustanovitev NDSJ .

292

ju i pouzdaniji oslonac za razvijanje klasne borbe i, u krajnjem smeru, za obracunavanje sa svojom nacionalnom burZoazijom. Nacionalnim ujedinjenjem prestaje mogucnost da pod nacionalizmom bUrZoazija skriva svoj klasni egoizam i povlaci za sobom i delove proletarijata. SkidajuCi naciona/no pitanje sa dnevnog reda, proletarijat ima cisto polje na kome se jasno vide klasne suprotnosti i na kome moze da se vidi Cista klasna borba. Nacianalnim ujedinjenjem je, ista tako , definitivno prestao izgovor za oddanje skupog, reakcionarnog i politicki vrlo opasnog militarizma, koji se trajno pravdao potrebom da se nas narod potpuno ujedini. Za nacionalno ujedinjenje je proletarijat delao i za izgradnju toga ujedinjenja ce delati odelito od bUrZoazije, sluzeci se metodima svoje organizovane borbe.c,

U odeljku VII receno je da je u ujedinjenoj ddavi Srba, Hrvata i Siovenaca, pored ostaloga, potrebno izvesti jos i ovo:Ukloniti sve ustanove koje na sebi nose karakter separatizma i koje bi separatizam plemenski iii pokrajinski mogle pothranjivati. Odeljak VIII kaze: Kao izraz narodnog ujedinjenja potrebno je uspostaviti odmah centralni ddavni parlamenat po srazmeri organizovanih politickih sila u pojedinim jugoslovenskim zemljama, koji bi iz sebe dao ddavnu vladu. Ova bi vi ada bila obavezna da odmah po zavrsenoj demobilizaciji izvrsi izbore za Ustavotvornu Skupstinu na osnovi opsteg, tajnog, jednakog, neposrednog i proporcionalnog prava glasa za oba pola. Ustavotvorna Skupstina valja kao najvisa suverena vlast da utvrdi celokupan ustavni poredak ddave.

Uzgred budi receno, u ovoj deklaraciji nema ni jedne reci 0 nacionalnim manjinama, 0 tudjim narodima koji su upali medju granice nove ddave. Valjda radost zbog postignutog nacionalnog ujedinjenja nije dopustala da se vidi ropstvo drugih ... Potpuno u duhu ove prve deklaracije bila je i druga deklaracija partije, koju je Dragisa Lapcevic' procitao na poslednjoj svecanoj sednici srpske Nar. Skupstine 29. decembra 1918. g. povodom vladine deklaracije 0 ujedinjenju .' Glavni delovi ove deklaracije uzeti su tekstuelno iz prve. Ovakav slav doiao je sarno kao najprirodniji rezullat i posledica svega miSIjenja i delovanja i teinja jugoslovenskih socijalnih demokratija pre ratova. To je bilo jedno nasledje prihvaceno bez razmisljanja kao najvece bogatstvo. Pisac clanka Klasna osnova ujedinjenju Jugoslovenac( u Radn. Novinama ad 16. febr. 1919. kaze: .. Negda smo sarno mi socijalisti bili one be Ie vrane koji smo dokazivali jednu tako prostu istinu: da su J ugosloveni jedna te ista nacija. Sad je ta istina postala oCigledna cak i nekim citavim partijama, koje su ranije stajale na gledistu bezmerno uskog sovinizma. Ta je istina zahvatila vee i one partije, koje su do skora bile do blesavosti zanesene najodvratnijim pokrajinskim partikularizmom. Nije se tako mislilo sarno u Srbiji. Akcioni Odbor ujedinjene socijalisticke opozicije u Hrvatskoj i Slavoniji veli u svome proglasu od marta 1919. g.: Samo jos suradnjom i pomoc.u nasih masa moglo je Narodno Vijeee provesti prevrat od 29. oktobra,' te suzbijati separatisticke elemente i potajne prijatelje srusenog austrougarskog rezima. Pokrajinska konferencija socijaldemokrat-

293

ske stranke u Dalmaciji, odrzana 25. marta 1919. u Splitu poCinje svoju rezol u_ ciju ovim stavom: Konferencija pozdravlja delo nacionalnog ujedinjenja i oslobodjenjanaseg troimenog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca, ali jednovremeno izjav.

Ijuje da ona to delo ne smatra kao skrajnji cilj politickih teinja jugoslo_ venskih socijalista, nego sarno kao jedan od preduslova za razvijanje i ja. canje klasne borbe jugoslovenskog proletarijata, grupisanog u jednoj jedinstvenoj i slobodnoj nacionalnoj drZavnoj organizaciji. U interesu sto potpunijega i snaznijega nacionalnog jedinstva, - konferencija osudjuje i odbacuje od sebe sve one stetne predrasude, koje, bilo u nacionalnom, bi10 u vjerskom pogledu vode k separatizmu i antagonizmu triju plemenaistoga naroda. Eta, sa ovako zavezanim oCirna, sa ovakvim nasledstvom llsle su jugoslovenske socijalisticke partije u novu ratom stvorenu situaciju. Narodno jedinstvo, cenlralisticka driava - to je bilo ispisano na nasem barjaku, bas kao i na barja-

ku vladajuCih burioaskih driavotvornih partija. Nacionalno pitanje smatralose u partiji stvaranjem dri:ave S. H. S.? skinuto s dnevnog reda, kako u prvim

danima nove drZave, tako i docnije:

0

kongresu ujedinjenja 1919.,'

0

Vukovar_

skarn Kongresu 1920.,9 prilikom izbora za Konstituantu 10 i u ceiokupnom de-

lovanju komunistickog poslanickog kluba do donosenja Ustava" i Zakona 0 zastiti driave." ledna mrtva tacka od koje se nije pomaklo ni koraka. Necemo ovde ispitivati jesu Ii pre ratova objektivni uslovi opravdavali teinju i rad jugoslovenskih socijalistickih partija na nacionalnom ujedinjenjuJugoslovena , necemo ispitivati je Ii takva ideologija bila pod onim uslovima

progresivna i revolucionarna; to bi nas odvelo daleko preko granica jednogaclanka i naseg zadatka u ovoj diskusiji. To se moze ostaviti za drugu priliku.

Ovo pozdravljanje nacionalnog ujedinjenja ustupa docnije mesto odbrani ideje narodnog jedinstva od vladajuce burioazije, - parlija uzima na sebe ulogucuvara i zaloge narodnog jedinstva prema burioaziji koja ga razorava . Narodno jedinstvo i centralisticko uredjenje drfave postaje osnovicom 0 kojoj se i ne

diskutuje, i onda kada se rashladilo prvobitno odusevljenje zbog ujedinjenja. Ni kongres ujedinjenja od 1919.]J dok je nova ddava bila jos u pocetku svoga organizovanja, ni Vukovarski Kongres drfan nekoliko meseca pred izbore za Konstituantu 14 koja je imala da uredi drfavu, nisu se zabavljali nacionalnim pi~ lanjem. niti pitanjem driavnog uredjenja, jer se pros/o sma/ralo da su narodno je~ dins/va i cen/ralizam izvan diskusije i pros/o se nije drialo da se i 0 /akvim pro~ blemima ima sta gavoriti. Tako akcioni program kongresa ujedinjenja" kaze u stavu 0 politickoj organizaciji: "Zastita nacionalnih manjina i potpuna pravna i politicka jednakost nedr~ zavljana sa drfavljanima. Jedna nacionalna driava sa najSirom samoupravom oblasti, okruga i opstina. "Mi imamo prava kad tvrdimo da su neprijatelji narodnog jedinstva bur~ zoaske partije . Sarno je proletarijat sa svojom radnickom partijom zaloga toga jedinstva ... (( vele maja 1919. ~,R. Novine(( . 16 - Drug Filipovic kaze na zboru 10. avgusta 1919.: Rezim pljacke, korupcije i nasilja doyen je u tesku krizu i pitanje toliko vafno i potrebno narodno jedinstvo, zaradi koga je toliko krvi pro liveno i ta liko dobara unisteno. (Moglo bi se - ja to ne Cinim - zakljuciti da je i rat vodjen za tako vafnu i potrebnu stvar bio opravdan.) - Septembra 1919.

294

kaie se u proglasu P?krajinskog Izvr :Odb~ra" za Hrvatsku: 1 danas .mozemo k nstatovati pO burzoazlJu poraznu CIOJemcu, da U pltanJu narodnog Jedtnstva to 'imo mnogo dalje nego u prve dane posle sloma Austro-Vgarske ... " Otrovs oJseme Habsburgovaca, sto ga ovi posejase u redovima jugoslovenskog naro~~ raspirajuci plemenske i verske razlike do fanatizma, mrinje i sovinistickih tr~sti, iskoriscuju se danas panoya do pravih orgija, i time se dovodi U opass ost i propast ujedinjenje nasega naroda i onemogucuje mu se da stupi u redo~e kulturnog sveta ... " - .. R. N."li od 15. septembra 1919. donose uvodni claoak pod naslovom ,.Za ujedinjenje(, Tu se pronalazi da nisu sarno Frankovci l9 i Radicevci protiv nacionalnog i drzavnog jedinstva Srba, Hrvata i

Siovenaca. Danas je ocigledno postalo da su separatisticki elementi u burioaziji i sve popularniji i sve agresivniji ... Ali, jos se upravo De zna - ani to kriju -

sta misle ti separatisticki, partikularisticki i federalisticki politicari burioazije. Zatim: Jos jedina partija, koja dosledno i iskreno radi na ujedinjenju svih produktivnih i revolucionarnih sila u Jugoslaviji jeste nasa socijalisticka radnicka partija. Bez ujedinjenog proletarijata, nema socialnog jedinstva. Manifest C. P. Veca" od 20. septembra 1919. konstatuje da burioaske vlade i partije pokazuju nesposobnost i izbegavanje da izvrse bar svoj istorijski zadatak u pogledu nacionalnog ujedinjenja, rusenja feudalnih ostataka i izvodjenja socijalnih i politickih reforama, I to se ponavlja na zborovima, na raznim progiasima, u izbornoj agitaciji i na protestnim mitinzima kroz celu 1919. i 1920. godinu, pa se to uzima i kao jed no jako oruzje protiv vladajucih partija i za sve vreme Vstavotvorne Skupstine. Tako akcioni program Vukovarskog kongresa" kaze: I,K. P. J. ce ostati i dalje na braniku ideje naciona/nog jedinstva i ravnopravnosti sviju nacionalnosti u zemlji. Ona ce sve site ulofiti da se spreCi poniStavanje politickih i grad