7/23/2019 10 Predavanja - Javne Politike

1/3

X PREDAVANJA

3.10. Tri klase problema u javnim politikama

U javnim politikama je posebno bitno identifikovati probleme prema kvalitetu struktuiranosti.

Podela je dosta jednostavna na:

Dobro struktuirane probleme

Osrednje dobro struktuirane probleme

Loe struktuirane probleme

Kvalitet struktuiranja problema merimo prema broju aktera, broju alternativa koje se identifikuju,

postojanja konsenzusa ili konflikata oko dobara ili vrednosti, rezultatima do kojih tako struktuiran

problem moe dovesti i mo!u"ih daljih kretanja i posledi#a.

Prema tome, dobro struktuiran problem podrazumeva da postoji samo jedan ili nekoliko akteraodlu$ivanja, da je broj alternativa o!rani$en, da postoji konsenzus oko dobara ili vrednosti, rezultati

do kojih tako struktuiran problem moe dovesti su si!urnost ili izvestan rizik i mo!u"a dalja

kretanja i posledi#e su ura$unljive.

Osrednje dobro struktuiran problem podrazumeva da tako%e postoji samo jedan ili nekoliko aktera

odlu$ivanja, daje broj alternativa o!rani$en i da postoji konsenzus oko dobara ili vrednosti.

&pe#ifi$nost koja se ovde javlja je da rezultati do kojih tako struktuiran problem moe dovesti su

nesi!urnosti dok je veoma teko predvideti i prora$unati mo!u"a dalja kretanja i posledi#e.

Loe struktuiran problem podrazumeva da postoji mno!o aktera odlu$ivanja, daje broj alternativa

neo!rani$en, da postoji konflikt oko dobara ili vrednosti, da su otuda rezultati do kojih tako

struktuiran problem moe dovesti su nepoznati dok su mo!u"a dalja kretanja i posledi#e su

neura$unljive.

'aredna tabela ukazuje na razlike koje postoje u strukturi ove tri vrste polisi problema.

(azlike u strukturi tri klase polisi problema:

)'*LUD+P)*U(+ -://'e0 folder//media//ima!e1.pn!- /2 3+(4+5O(36)'+

)'*LUD+P)*U(+ -media7ima!e1.pn!- /2 3+(4+5O(36

7/23/2019 10 Predavanja - Javne Politike

2/3

Ova poslednja !rupa problema, loe strukturisani, se naj$e"e pojavljuju u javnim politikama, to

ukazuje da kreatori i analiti$ari javnih politika moraju raspola!ati vetinama analize i kvalitetno!

izvo%enja svake faze, po$ev od definisanja problema.

U vezi sa ovim se pojavljuje problem u situa#iji kada se kvalitetno kreira politika za loe postavljen

problem. Ovo stanje je identifikovano kao !reka tre"e! tipa j i analiti$ari su joj posvetili veliku

panju shvataju"i problem koje moe izazvati. Obi$no se isti$e da iz mnotva problema trebaidentifikovati i izdvojiti !lavni, zatim da se treba upustiti u tra!anje i identifikovanje problema, kao

i u definisanje i spe#ifika#iju. Problemi mo!u biti po svojoj prirodi apstraktni, mo!u biti posebni 8

ili vrlo konkretni pa se i metode analize razlikuju. 9a uspenu analizu apstraktnih problema, koje

$esto definiemo kao meta probleme je neophodno primeniti kon#eptualne i opaajne vetine i opte

analiti$ke metode. Kod formalnih problema najbolje efekte u analizi daju matemati$ke i statisti$ke

metode itd.

3.11. Tipovi moela javni! politika

U zavisnosti od tipa problema kojima se konkretna javna politika bavi moe se !ovoriti i o

razli$itim modelima. 'ajhitniji su opisni i normativni dok normativne moemo dalje razvrstati naverbalne, simboli$ke i pro#eduralne.

Opisni model opisuje i objanjava problem i dalje predvi%a tok do!a%aja i ak#ije javne politike.

'ormativni model pored opisa i objanjavanja javno! problema ide korak dalje i predlae reenja,

daje preporuke i utvr%uje pravila i!re. Postoje razne vrste normativno! modela ali se posebno isti$u,

prema aktivnostima na koje stavljaju na!lasak, slede"e vrste:

)straiva$ki ;ueuin! model< koji identifikuje optimalni nivo uslu!a,

3odel zamene repla#ement model< koji identifikuje vreme,

3odel pronalaska inventor= mode> koji identifikuje obim pro#esa i vreme,

*ost benefit model koji identifikuje povratak koristi od uloeno!.

Prema formi u kojoj se iskazuje stavovi, normativni modeli mo!u biti verbalni, simboli$ki i

pro#eduralni. ?erbalni model koristi svakodnevni jezik kao instrument iskazivanja stavova, iskazi

su jasni i komunika#ija je laka.

&imboli$ki model koristi lo!i$ke, statisti$ke, matemati$ke simbole da iskae stavove. Obi$no se

koristi za predvi%anja, za pronalaenje optimalnih reenja za razli$ite probleme i situa#ije. Obi$no

se za simboli$ki model koriste formule kao @AaBbC ili !rafi$ki prikazi kao naredni:

4rafikon &imboli$ki mode:

)'*LUD+P)*U(+ -://'e0 folder//media//ima!e.pn!- /2 3+(4+5O(36)'+

)'*LUD+P)*U(+ -media7ima!e.pn!- /2 3+(4+5O(36

7/23/2019 10 Predavanja - Javne Politike

3/3

Pro#eduralni model se koristi za predvi%anje toka nekih javnih ak#ija u razli$itim okolnostima. Ovaj

model obezbe%uje, putem razli$itih kompjuterskih pro!rama, kreiranje razli$itih simula#ija kao

od!ovora na odre%ene problem.