- Istorijski razvoj saobraaja -

Efikasna distribucija robe i promet putnika je oduvek bio vaan faktor za odravanje ekonomske kohezije, jo od doba starih carstva do modernih drava danas u svetu. Sa tehnolokim i ekonomskim razvojem, sredstva za postizanje tog cilja su znaajno evoluirala. Tako je i razvoj saobraaja u tesnoj vezi sa prostornim razvojem ekonomskog sistema. itav istorijski period razvoja saobraaja mogue je pratiti od preindustrijskog do savremenih saobraajnih mrea na poetku XXI veka, a kroz pet velikih faza, gde se svaka odlikuje specifinim inovacija u transportnom sektoru. 1. Pre pojave parne maine i inovacija u industrijskoj revoluciji krajem XVIII veka, nisu postojale nikakave forme motorizovanog saobraaja. Transportna sredstva su se mahom vezivala za ivotinjsku tegleu snagu u kopnenom saobraaju ili za snagu i pravac duvanja stalnih vetrova u pomorskom saobraaju. Bilo je ogranienja u koliinama robe koja se prevozila, kao i u brzini transporta ljudi i roba. Vodeni saobraaj je bio najvie razvijen i najefikasniji, tako da su gradovi na obalama mora ili velikih reka trgovali sa udaljenim regionima i na taj nain zadobijali veu ekonomsku, politiku i kulturnu mo i vei uticaj nad okolnom teritorijom. Zato nije ni iznenaujue to su se prve civilizacije razvile upravo u dolinama velikih reka, kako zbog dobrih uslova za bavljenje poljoprivredom, tako i zbog trgovine (npr: doline Tigra i Eufrata, Nila, Inda, Ganga, Hoang Hoa). Kako je efikasnost transportnog sistema u ovom periodu bila izuzetno niska, tako je trgovina uglavnom imala lokalni karakter. Iz perspektive regionalnih ekonomija, u takvom okruenju uticaj grada na okolni prostor kroz trgovake veze bio je najvie do 50 km u preniku. Meunarodna trgovina je i tada postojala, ali su proizvodi kojima se trgovali spadali u kategoriju luksuzne robe (bili su izrazito skupi i dostupni malom broju bogatih), jer je bilo re o zainima, svili, vinu, parfemima robi koja je do Evrope dovoena uvenim Putem svile (Put svile je trgovaki put koji je najdue koriten u istoriji oveanstva bio u upotrebi oko 1500 godina). U takvom okruenju, bilo je teko govoriti o bilo kakvom urbanom sistemu, ve pre o relativno samostalnim ekonomskim sistemima sa vrlo ogranienom trgovinskom razmenom. Ipak, kao najpoznatiji izizeci ovog pravila jesu uvena Rimska imperija i Kinesko carstvo. Oba carstva su tokom svoje istorije posveivale velike napore izgradnji saobraajne mree, pokuavajui na taj nain da odre kontrolu nad svojom velikom teritorijom tokom dueg vremena. Rimljani su bili poznati graditelji puteva, te su tako prvo premostili kopnene provincije na Apeninskom poluostrvu, a potom i u drugim delovima carstva, povezujui velike gradove u Mediteranu. Kako je carstvo raslo, tako se putna mrea razvijala i dostigla u jednom trenutku 80000 km odlino izgraenih puteva (III vek). Sa druge strane Zemljine kugle, Kinesko carstvo je bilo daleko poznatije po ozgradnji sistema kanala i renom saobraaju. Ti kanali inili su sitem pod nazivom Veliki kanal (neki delovi i danas postoje). Tokom period XIV-XVII veka ovaj sistem dostigao je duinu od 2500 km,povezujui Peking na severu i Handou na jugu sa obolaom mora na istoku (dva velika rena basena Jangcekjanga i Hoanhoa). Sastojao se od niza staza karvanskih puteva kroz Centralnu Aziju u duini od 6400 km. Prolazio je kroz sune predele stepa, ali i izrazitih pustinjskih oblasti kao to su pustinje Gobi i Takla Makan.

2. Tokom srednjeg veka trgovina se intenzivirala i to trgovina pomorskim putem. Plovidbe su bile intenzivne La Manom, Severnim morem, Baltikim morem i Mediteranom, gde je bilo skoncentrisano i najvie luka (Venecija, Barselona, Lisabon, Bordo, Hamburg, Norvi, London). Najvie se trgovalo groem, vinom, vunom, drvetom, kamenom, sa soli, ili nekim luksuznim robama. Tokom XIV veka pojavili su se savremeniji i bri brodovi (karavele i galeoni). Evropljani su krenuli u traganje za novim, alternativnim i pomorskim putem za bogatu Indiju jer su padom Carigrada 1453.godine Turci konano presekli kopnene trgovake puteve sa Bliskim i Dalekim Istokom. Tom prilikom, poto je re bilo o jedrenjacima, glavni uslov i faktor plovidbe bili su stalni vetrovi i kretanje morskih struja, pa su tako i traganja za alternativnim pravcima bila znatno uslovljena ovim prirodnim faktorima. Ipak, Evropljani su krajem XV i tokom XVI i XVII veka uspeli da otkriju amerike kontinente, oplove Afriku, naprave krunu turu oko Zemljine kugle, otkriju Australiju, plove po Okeaniji, i na taj nain znatno proire granice i mogunosti pomorskih saobraajnih pravaca. U tom periodu smenjivalo se nekoliko velikih pomorskih sila: panija i Portugalija, Holandija, Engleska. Do kraja XVII veka najvei deo kolonija u svetu drali su Evropljani i zahvaljujui njima odvijala se intenzivan kolonijalna trgovina, korienjem pre svega pomorskog saobraaja (Iz Evrope su odvoeni industrijski proizvodi ka kolonijama u Americi, Africi i Aziji, dok su razliita dobra stizala u Evropu iz ovih kolonija: trgovina robljem iz Afrike ka Centralnoj i Junoj Americi, tropskim kulturama (eerna trska) iz Azije i June Amerike ka Evropi i Severnoj Americi, trgovina duvanom, drvetom i krznom iz Severne Amerike prema Evropi. Meutim ovaj sistem je doiveo slom u XIX veku kada se prvi put uvode u saobraaj parobrodi, kada dolazi do sloma robovlasnitva u kolonijama i kada veliki broj kolonija u Americi i Aziji, a kasnije i u Africi stie nezavisnost).3. Nova era u razvoju saoraaja bila povezana sa industrijskom revolucijom i primenom parne maine u konstruisanju savremenih saobraajnih sredstava. Zato se u nekom istorijskom razvoju saobraaja prvo izdvaja period od 1800-1870. godine, kada se deavaju brojne inovacije, vane i za razvoj saobraajnog sistema:

- parna lokomotiva Stivensona 1812.godine i njen prvi put od stanice Stokton do stanice Darlington u Engleskoj, nakon ega elezniki saobraaj poinje intenzivni razvoj. Zavretak transkontinentalne pruge u SAD 1869. godine bio je od presudnog znaaja za teritorijalni razvoj ove drave. Tada je konano Istona obla SAD povezana kopnenim putem sa Zapadnom obalom.;

- prvi parobrodi se pojavljuju 40-ih godina XIX veka i oznaavaju pravu revoluciju u renom i pomorskom saobraaju. Razvoj pomorskog saobraaja bio je podstaknut i prokopavanjem dva velika kanala koji su uticali neposredno na skraivanje meunarodnih pomorskih puteva - Suecki kanal 1869.godine (Izgradnja i otvaranje Sueckog kana skratilo je putovanje od Evrope do Azije za 6000km. Odmah je region oko Sueca postao ekonomski i politiki interesantan, a najvie je u to vreme profitirala Velika Britanija, iji je Egipat bio kolonijalni posed) i - Panamski kanal 1914.godine (Panamski kanal skratio je plovidbu oko June Amerike za oko 13000 km i time znaajno poveao promet robom izmeu Atlantika i Pacifika).4. Moderna era u razvoju saobraaja zapoinje krajem XIX veka (od 1870) i to daljim razvojem eleznikog saobraaja (razvija se u Evropi i Severnoj Americi, ali se gradi i u siromanim delovima Afrike i Azije kao orue za uspeno osvajanje resusrsnih dobara u tim zemljama od strane kolonijalnih posednika primer je Indija koja je bila engleska kolonija i kao posledica intenzivne gradnje eleznike mree iz tog perioda Indija i danas ima najguu elezniku mreu na svetu). Potom dogaaju se epohalni pronalasci telegrafa i telefona ime zapoinje era telgrafsko-telefonskog saobraaja, odnosno era kasnije savremenih telekomunikacijskih sredstava.

Posebno vaan momenat u razvoju svetskog saobraaja, a pre svega drumskog, bila je konstrukcija T-modela (U periodu od 1913-1927.godine prodato je ukupno 14 miliona T modela Forda, to ga je svrstalo na drugo mesto proizvoaa automobila, odmah iz Volksvagena i njegove uvene bube. Takva produkcija automobila zahtevala je i poveanu proizvodnj usirovima (metala i gume, nafte), ali i modernizaciju putne drumske mree) u fabrici automobila Ford u SAD, ime je oznaen poetak masovne proizvodnje automobila, odnosno potronje istih. Pre toga prethodili su pronalasci motora sa unutranjim sagorevanjem (Daimler 1889.godine) i dizel motora (Dizel 1885.godine), kao i pneumatskih guma (Dunlop 1885.godine). sa druge strane, ako su automobili znaajno uticala na razvoj drumskog saobraaja, to je bilo jo uvek u sferi prometa putnika. 5. Kada je re o prometu roba, poetkom, a posebno tokom XX veka, ekonomija obima i poveanje proizvodnje i potronje u svim sferama uticali su na razvoj saobraaja (kabasti i teki tereti tipa ruda ili poljoprivrednih proizvoda sada su mogli da se prevoze jeftinije i bre na vee udaljenosti zahvaljujui unapreenju brodogradnje). Tankeri za prevoz nafte i njenih derivata su, takoe, primer razvoja saobraaja, jer se sada ovaj energent mogao prevoziti na velike udaljenosti. Saobraaj je intenziviran od Blliskog istoka prema Zapadnoj Evropi, Severnoj Americi i Japanu, jer su tankerske rute za prevoz nafte bile najbrojnije upravo na ovim destinacijama. Istovremeno i tonaa tankera se stalno poveavala (od 100000 tona 60-ih godina XX veka do dananjih 550000t). Poetak XX veka oznaio je i pojavu jednog novog vida saobraaja avionskog. Nakon prvog leta balonom 1783. godine, prvi znanian let bio je let brae rajt 1903. godine ime zapoinje era avionskog saobraaja. U poetku avionski saobraaj se koristio za transport putnika i pote, a tek od 1919.godine zapoinju prvi letovi za transport robe. Meutim i danas ovaj vid saobraaja se smatra izuzetnom skupim za transport kabastih i tekih materijala, te se transport robe avionskim saobraajem ograniava samo na neke vrste roba i najvie putnika. Dostignua nauke i tehnike u avionskom saobraaju, ipak, su najpre bila vezana za vojnu industriju. U toku XX veka razvio se i telekomunikacioni saobraaj, u kome su poslednje decenije XX veka bile obojene prodorom Interenta i internet veza kao posebnog vida komunikacija.

PAGE 1