1-sadrzaj sa uvodnikom:0-sadrzaj sa...

H E R E T I C U SCasopis za preispitivanje proslosti

Vol. VI (2008), No. 1

-- --

SADR@AJ

Uvodnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

SPOROVI OKO NACRTA ZAKONA O DENACIONALIZACIJI

Jovica TrkuljaStranputice denacionalizacije u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Vladimir Vodineli}Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Zlatko Stefanovi}Zakon o denacionalizaciji – analiza nacrta iz 2007. godine . . . . . 47

Miroslav Prokopijevi}Lo{ predlog zakona o restituciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Srboljub Gli{i}Analiza Baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini . . . . . . . . 64

PriloziNacrt zakona o denacionalizaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89Dokumentacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

Istra`ivanjaKrstan Male{evi}

Srbija izme|u (kvazi)tradicije i (post)modernizacije . . . . . . . . . . . 147

OglediBo{ko Toma{evi}

Pesni{tvo kulture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

TokoviDesimir To{i}

Smisao slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

ZbivanjaVladimir Petrovi}

Pregled dinamike procesuiranja ratnih zlo~ina u Srbiji . . . . . . . . . . 189Marinko M. Vu~ini}

Dobrica ]osi} na Deltinom ledolomcu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197

PoglediMarinko M. Vu~ini}

Ko su ~uvari demokratije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201Svetlana Gradinac

Pogled iz drugog ugla na epskog junaka Marka Kraljevi}a . . . . . . 204

IntervjuiSlobodan G. Markovi}

Desimir To{i} o svom ìvotu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207Poruke i pouke srpskog oktobra (9) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232Branislav ânak

Borba protiv nacionalizma i rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233êdomir Anti}

Svedok i istori~ar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259

Besede\or|e Zveki}

Srpske besede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319

Se}anjaAleksandar A. Miljkovi}

Odlomci iz se}anja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323

DosijeJovica Trkulja

Rehabilitacija politi~kih osu|enika u Srbiji (1) . . . . . . . . . . . . . . . 353Rehabilitacija Slobodana Jovanovi}a (dokumenti)

Zahtev za rehabilitaciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359Re{enje Okru`nog suda u Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264

Osvrti, recenzije, prikaziMarinko M. Vu~ini}, Jugoslaviju nije imao ko da brani . . . . . . . . . . 375Marinko M. Vu~ini}, Novi pogledi na liberalne principepravde i politi~ke ekonomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376

In memoriamMomir Milojevi}

Se}anje na Aleksandra A. Miljkovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381

Uputstvo za saradnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385

2

3

Imaju}i u vidu da pravo svojine predstavlja jedno od osnovnihljudskih prava, ~asopis Hereticus je od osnivanja posvetio pitanju resti-tucije – denacionalizacije du`nu pa`nju i objavio jedan tematski broj natu temu (br. 1 za 2004. godinu). Posle gotovo sedam godina od demo-kratskih promena u Srbiji Vlada Republike Srbije preliminarno je po-dràla nacrt Zakona o denacionalizaciji na sednici maja 2007. godine.Nakon toga, po~etkom oktobra 2007. godine Ministarstvo finansija Re-publike Srbije u~inilo je dostupnim nacrt pre~i{}enog teksta Zakona odenacionalizaciji i otvorilo dvomese~nu javnu raspravu na ovu temu.Centar za unapre|ivanje pravnih studija i ~asopis Hereticus u saradnji sa Mreòm za restituciju organizovali su okrugli sto povodom javne ra-sprave o navedenom zakonskom predlogu. Cilj okruglog stola je bio dase: 1) osvetli denacionalizacija kao mera pravnog savladavanja autori-tarne pro{losti, 2) analiziraju uzroci dugog ka{njenja Srbije u dono{enjuovog va`nog zakona, 3) da se ponudi ocena o sada{njem zakonskompredlogu, 4) da se predloè eventualna pobolj{anja sada{njeg predloga.

Okrugli sto o nacrtu Zakona o denacionalizaciji se odvijao naosnovu uvodnih izlaganja, kra}ih saop{tenja i diskusija, a odràn je 8.novembra 2007. godine u Beogradu. U radu skupa je u~estvovalo petna-estak nau~nika i stru~njaka koji su podneli deset saop{tenja. Naàlost,samo je pet u~esnika u predvi|enom roku dostavilo autorizovane pri-loge, koji su uvr{teni u ovaj temat. Re~ je o prilozima Jovice Trkulje,Vladimira V. Vodineli}a, Zlatka Stefanovi}a, Miroslava Prokopijevi}a iSrboljuba Gli{i}a. Redakcija Hereticusa je spremna da u narednim bro-jevima obajvi autorizovane priloge i ostalih u~esnika ovog skupa. U pri-logu tematu objavljujemo pomenuti nacrt Zakona o denacionalizaciji idokumenta vezana za njegovo dono{enje.

Nakon temata slede uobi~ajene rubrike Hereticusa. U rubrici Is-traìvanja objavljujemo prilog Krstana Male{evi}a o protivre~jima tra-dicije i modernizacije u Srbiji. U Ogledima nastavljamo da objavljujemokriti~ko ~itanje i prevrednovanje savremene srpske poezije iz pera Bo{kaToma{evi}a. Tokovi ovog puta donose jedan studentski rad iz 1941. go-dine, politi~ara i publiciste Desimira To{i}a – “Smisao slobode”. U njemu,idu}i tragovima Rusoa, Francuske revolucije, Mila i drugih liberala, To{i}isti~e slobodu kao svoj ìvotni kredo i defini{e je kao “sve ono {to ne{kodi drugima”. Pri tome on slobodu stavlja u dru{tveni kontekst, kao

. . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . .

UVODNIK

4

“pravo koje ~ovek nalazi u odnosu na druge individue”. U rubrici Zbi-vanja Vladimir Petrovi} daje pregled dinamike procesuiranja ratnih zlo-~ina u Srbiji, a Marinko Vu~ini} pi{e o razo~aravaju}oj farsi prilikomotvaranja Deltinog poslovnog centra u Novom Beogradu, u kojoj suudvori~ki u~estvovali istaknuti srpski politi~ari i intelektualci. U Pogle-dima se identifikuju tzv. ~uvari demokratije u Srbiji (Marinko Vu~ini~) iiz drugog ugla osvetljava lik epskog junaka Marka Kraljevi}a (SvetlanaGradinac). Rubrika Intervju sadrì prvo razgovor koji je sa DesimiromTo{i}em vodio Slobodan G. Markovi} 199?. godine u okviru projektaVe}a za demokratske promene u Srbiji pod naslovom “Suo~avanje satotalitarnim nasle|em u komunizmu u Srbiji, 1944-1958”. Potom sledideveti nastavak serijala “Poruke i pouke srpskog oktobra”, ovog putarazgovor Silvije Nadjivan sa Branislavom ânkom i êdomirom Anti-}em. U rubrici Besede je jedan zanimljiv zapis \or|a Zveki}a iz 1876.godine o Srbima kao besednicima.

Nova rubrika Se}anja posve}ena je uspomenama nedavno premi-nulog saradnika Hereticusa, Aleksandra A. Miljkovi}a, na ìvot u Beo-gradu u prvih nekoliko godina posle Drugog svetskog rata. Po~ev odovog broja u rubrici Dosije nastoja}emo da pratimo i objavljujemo do-kumente vezane za procese rehabilitacije politi~kih osu|enika i ka`nje-nika u Srbiji. Ovog puta to su dokumenti o rehabilitaciji Slobodana Jo-vanovi}a. U rubrici Osvrti, prikazi, recenzije sadràni su prikazi knjigaPredraga Golubovi}a o pravnim i politi~kim aspektima raspada Jugo-slavije i F.A. Hajeka “Pravo, zakonodavstvo i sloboda”.

Ovaj broj zaklju~ujemo se}anjima na dvojicu preminulih prijateljai saradnika Hereticusa – Desimira To{i}a i Aleksandra A. Miljkovi}a.

Beograd, Uredni{tvomarta 2008.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

TEMA BROJA

Sporovi oko Nacrta zakona o denacionalizaciji

Miodrag Taba~ki, – Rodoljupci, Beograd, 1986.

Hereticus, 1/2008 Desimir To{i}

Stranputice denacionalizacije u Srbiji

�

Jovica Trkulja Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

STRANPUTICE DENACIONALIZACIJE U SRBIJI

Rezime: Denacionalizacija je jedan od najva`nijih koraka demokratske vlasti posle obaranja autoritarnog reìma. Ona predstavlja va`nu pretpostavku za politi~ki i moralni oporavak srpskog dru{tva koje je decenijama bilo pod jar-mom autoritarne, partijske dràve i uslov za izgradnju modernog demokratskog dru{tva. Zakon o denacionalizaciji i prate}i zakoni koji treba da ozna~e raskid sa praksom kr{enja ljudskih prava u pro{losti odavno su postali stvarnost u drugim dràvama u tranziciji. U Srbiji sedam godina posle pada Milo{evi}evog autoritar-nog reìma jo{ uvek nije uspostavljen dru{tveni konsenzus u pogledu dono{enja Zakona o denacionalizaciji, tako da je Srbija danas jedina postkomunisti~ka zemlja u jugoisto~noj Evropi koja nije donela zakon o restituciji. U tom kontekstu Vlada Republike Srbije je preko resornog ministarstva – Ministarstva finansija uputila na javnu raspravu nacrt Zakona o denacionalizaciji. Javna rasprava je trajala tokom oktobra i novembra 2007. godine. Ovaj tekst je prikaz onoga {to je autor usmeno izloìo na okruglom stolu ~asopisa Hereticus o radnom tekstu ovog zakona. Tom prilikom on se bavio pitanjem denacionalizacije kao mere pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji i nastojao da osvetli uzroke dugog ka{njenja Srbije u dono{enju ovog va`nog zakona.

Klju~ne re~i: pravno savladavanje autoritarne pro{losti u Srbiji, pravna dràva, lustracija, rehabilitacija, pravo na restituciju – denacionalizaciju, Nacrt zakona o denacionalizaciji.

Uvod

Imaju}i u vidu da pravo svojine predstavlja jedno od osnovnih ljud-skih prava, ~asopis Hereticus je od osnivanja posvetio pitanju restitucije – denacionalizacije du`nu pa`nju i objavio jedan tematski broj na tu temu 2004. godine.�

Posle gotovo sedam godina od demokratskih promena u Srbiji i dva- desetak modela zakona o denacionalizaciji Vlada Republike Srbije prelimi-narno je podràla nacrt Zakona o denacionalizaciji na sednici od �0. maja

� V. Hereticus, vol. II (2004), broj 4.

UDK __________________

Hereticus, 1/2008 Jovica Trkulja

8

2007. godine. Ministarstvo finansija Republike Srbije u~inilo je dostupnim 4. oktobra 2007. nacrt pre~i{}enog teksta Zakona o denacionalizaciji i ot-vorilo javnu raspravu na ovu temu koja }e trajati do 9. novembra 2007.

Centar za unapre|enje pravnih studija i ~asopis Hereticus u sara-dnji sa Mreòm za restituciju organizovali su okrugli sto povodom javne rasprave o navedenom zakonskom predlogu. Cilj okruglog stola je bio da se: �) osvetli denacionalizacija kao mera pravnog savladavanja autoritarne pro{losti, 2) analiziraju uzroci dugog ka{njenja Srbije u dono{enju ovog va`nog zakona, 3) da se ponudi ocena o sada{njem zakonskom predlogu, 4) da se predloè eventualna pobolj{anja sada{njeg predloga.

Okrugli sto o nacrtu Zakona o denacionalizaciji se odvijao na osnovu uvodnih izlaganja, kra}ih saop{tenja i diskusija, a odràn je 8. novembra 2007. godine u Beogradu. Ovaj tekst je prikaz onoga {to sam usmeno izloìo na ovom skupu. Tom prilikom bavio sam se problemom denacionalizacije kao mere pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji i nastojao da odgovorim na pitanja: za{to u Srbiji nije donet zakon o denacionalizaciji i za{to je ba~ena senka na, ina~e pravno, eti~ki nesporan institut restitucije.

Smisao restitucije i kompenzacije

U pravnom savladavanju autoritarne pro{losti posebno teàk i de-likatan problem predstavlja restitucija i denacionalizacija. Uspostavljanje komunisti~ke vladavine u Srbiji bilo je skop~ano sa grubim kr{enjem ljudskih prava. Izme|u ostalog to se izraàvalo i u eksproprijaciji, konfis-kaciji i nacionalizaciji privatne imovine i njenom stavljanju pod dràvno vlasni{tvo i kontrolu. Ova oduzimanja su ~esto bila deo politi~kog progona onih kojima je oduzimano, a u mnogim slu~ajevima dovodilo je do njihove smrti i egzila. Uz to, ta oduzimanja privatne svojine, po pravilu, nisu imala pravni osnov, niti su uklju~ivala isplatu kompenzacije.

Nakon pada Berlinskog zida �989. godine i posle propasti ovih reìma, javila su se o~ekivanja da se ova svojina vrati bilo onima kojima je bila oduzeta ili njihovim potomcima. @elja za restitucijom i denaciona-lizacijom, ili bar odgovaraju}om kompenzacijom bila je neizbe`ni pratilac sna`ne privla~nosti koju su vrednosti ljudskih prava imale za one koji su se suprotstavljali komunizmu. Najzad, briga za za{titu svojinskih interesa i prava bila je od samog po~etka stavljena u kontekst vrednosti pravne dràve i vladavine prava. Me|utim, iako su mere restitucije i denaciona-lizacije bile politi~ki i pravno proklamovane u mnogim zemljama Cen-tralne i Isto~ne Evrope, one, ipak, nisu bile op{teprihva}ene, jo{ manje realizovane. Unutra{nji i me|unarodni izazovi i pritisci koji su im bili upu}eni umnoàvali su se, ali samo sa ograni~enim uspehom, tako da su


�

velika o~ekivanja i ciljevi denacionalizacije u zemljama u tranziciji samo delimi~no ostvareni.2

Ova uporedna iskustva ukazuju da su restitucija i kompenzacija samo deo pristupa otklanjanju posledica grubog kr{enja ljudskih prava od strane autoritarnih poredaka. Bez obzira na sve te{ko}e zemalja u tran-ziciji, mere restitucije i kompenzacije se moraju preduzeti zarad ispunjenja obaveza prema ljudskim pravima, a tamo gde nisu preduzete jo{ uvek mogu biti nu`ne zarad ispunjenja duboko ukorenjenih o~ekivanja. Razume se da pravna legislativa i judikativa ne mogu da re{e sve te{ko}e do kojih je dovelo li{avanje i oduzimanje svojine gra|anima od strane partijske, ideolo{ke dràve. Oni posebno ne mogu ublaìti, jo{ manje otkloniti bol, patnju i tragi~ne posledice koje su pogodile pojedine gra|ane i njihove porodice koje su im nanete inicijalnim aktom oduzimanja imovine, kao i godinama progona i poniàvanja koje su posle toga usledile. No i pored toga, restitucija i denacionalizacija su nu`ne za ispravljanje istorijskih nepravdi i predstavljaju klju~nu meru pravnog savladavanja autoritarne pro{losti.3

Iskustva zemalja u tranziciji ukazuju da su neophodni faktori za sprovo|enje denacionalizacije: politi~ka svest, ekonomska mo}, socijalna podr{ka, pravna regulativa, adekvatna organizacija dràve, spremnost politi~ke elite. Zemlje u kojima su se stekli ovi faktori su relativno uspe{no apsolvirale pitanje restitucije. I obrnuto, zemlje u kojima ne postoje ovi preduslovi pitanje denacionalizacije je formalizovano ili gurnuto u daleku budu}nost. Pri tome, u tim zemljama “nedostatak nije u merama restitucije kao takvima, nego u konstantnom neuspehu nacionalnih sistema da obe-zbede po{tovanje prava koja proklamuju”.4

Neuspe{ni poku{aj denacionalizacije u Srbiji

Vode}e opozicione stranaka Srbije su se u periodu od �990. do 2000. godine zalagale za mere pravnog savladavanja autoritarne pro{losti – za ot-varanje dosijea tajnih slu`bi, rehabilitaciju politi~kih osu|enika i ka`njenika, lustraciju, restituciju i denacionalizaciju. Te mere su predvi|ene u njihovim programima i predstavljale su lajtmotiv u svim izbornim kampanjama. To je posebno do{lo do izraza 2000. godine kada je �9 opozicionih stranaka formiralo koaliciju DOS (Demokratska opozicija Srbije) za vanredne par-lamentarne izbore. Ova koalicija je, izme|u ostalog, prihvatila modele i

2 Up. Jeremy McBride, “Kompenzacija i restitucija za zadiranja u svojinu u postkomunisti~koj Evropi”, Hereticus, br. 4/2004, str. 7-36.

3 Up. Vladimir Todorovi}, “Denacionalizacija u Srbiji de lege ferenda”, Hereticus, br. 4/2004, str. 54.

4 Jeremy McBride, op. cit., str. 36.


10

nacrte zakona za ostvarivanje tzv. tranzicione pravde i obe}ala dono{enje po hitnom postupku zakona o otvaranju dosijea tajnih slu`bi, o rehabili-taciji, lustraciji i denacionalizaciji. Me|utim, posle pada Milo{evi}evog reìma oktobra 2000. godine kada je DOS do{ao na vlast ova obe}anja nisu ispunjena. Dodu{e Zakon o lustraciji je donet maja 2003. godine ali se ne primenjuje, a Zakon o rehabilitaciji od aprila 2006. godine se primenjuje sa puno problema i kontra legem. Zakon o otvaranju dosijea tajnih slu`bi i Zakon o denacionalizaciji jo{ uvek nisu doneti.

Iako su u stru~noj javnosti podrobno obra|ena i {iroj, posebno po-liti~koj javnosti Srbije dobro poznata pitanja pravne zasnovanosti, celisho-dnosti, jednakosti, pravi~nosti i neophodnosti denacionalizacije, dono{enje Zakona o restituciji se gura pod tepih i odlaè u daleku budu}nost. Pri~a o denacionalizaciji u Srbiji o~igledno nije vi{e motivisana iskrenom èljom za otklanjanjem posledica zla autoritarne pro{losti i ispravljanja istorijskih nepravdi. “Na srpskoj pozornici, ona (denacionalizacija) je odavno samo jedno od oru|a za ru{enje, odnosno osvajanje vlasti, za trgovinu obe}anjima, prodaju intelektualnih usluga, privla~na fraza u izbornim kampanjama. Praksa voluntarizma i despotizma svake nove vlasti je ve} dovoljno dugo tradicija Srbije. Svaka nova vlast èli da pi{e istoriju ispo~etka, od svog dolaska”.5

U takvoj situaciji vlade Republike Srbije koje su dolazile posle 2000. godine, po pravilu su zaboravljale svoja izborna obe}anja o sprovo|enju denacionalizaciji. Van njihove optike ostali su modeli mogu}ih zakona o denacionalizaciji. Prvi takav model uradila je grupa stru~njaka Centra za unapre|ivanje pravnih studija �998. godine. Krajem 2002. i po~etkom 2003. godine po narud`bi Ministarstva finansija RS Centar za unapre|ivanje pravnih studija je uradio novi model zakona o denacionalizaciji, naslovljen Zakon o vra}anju oduzete imovine i obe{te}ivanju za oduzetu imovinu. U to vreme grupa gra|ana (\oki} B. Dragan, Aran|elovi} S. Ivana i Anti} J. Slobodan) “u èlji da se ukinu posledice imovinskih nepravdi od �94�. do danas, i svesni da se te nepravde ne mogu u potpunosti ispraviti” pod-neli su Narodnoj skup{tini Republike Srbije Predlog zakona o povra}aju imovine i obe{te}enju6 i Predlog zakona o privremenoj zabrani raspola-ganja odre|enom imovinom.7

5 Zlatko Stefanovi}, “Denacionalizacija u Srbiji – hronologija obe}anja”, Hereticus, br. 4/2004, str. 37.

6 Republika Srbije Narodna skup{tina Beograd, Org. jed. 03, broj 46-�405, 30.5.2003.

7 Republika Srbije Narodna skup{tina Beograd, Org. jed. 03, broj 46-�475/03, 30.5.2003.


11

Promenom sastava Vlade RS, pomenuti model Centra za unapre|ivanje pravnih studija i drugi modeli/predlozi zakona o denacionalizaciji po~etkom 2004. godine izgubili su bilo kakav zna~aj, a nova Vlada se odlu~ila da posao otpo~ne iz po~etka. U tom cilju je formirana Komisija za pripremu radnog teksta nacrta Zakona o vra}anju oduzete imovine i obe{te}enju za oduzetu imovinu.8 Ova Komisija nije bila ekspertska i ona se bavila vi{e prethodnim pitanjima nego su{tinskim i nije uspela da uradi pomenuti nacrt Zakona.

Pod teretom pritiska izazvanog politi~kim obe}anjima i zahtevima Saveta Evrope za sprovo|enje denacionalizacije, vlada Vojislava Ko{tunice je u svom prepoznatljivom stilu “re{avanja problema odlaganjem” 2005. godine inicirala dono{enje Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, sa rokom prijavljivanja do 30. juna 2006. godine. O~igledno nije bilo politi~ke volje i spremnosti da se ozbiljno suo~i sa problemom resti-tucije, koji je ponovo odloèn u daleku budu}nost. Srpska politi~ka elita se potpuno oglu{ila o svoje me|unarodno preuzete obaveze (prema Savetu Evrope) da do kraja 2007. godine donese Zakon o denacionalizaciji.

Razlozi za to su brojni: �) Denacionalizacija je skupa, jer puno ko{ta i podrazumeva ogromna sredstva koja dràva mora da obezbedi za obe{te}enje (procenjuje se da bi vrednost koju bi dràva trebala da plati u novcu iznosila minimum 4-5 milijardi evra a da bi vrednost dobara za koja se potraùje denacionalizacija iznosila oko �00 milijardi evra, kada bi sve bilo ispla}eno u novcu.); 2) Denacionalizacija je komplikovana, jer zahteva precizni pravni reìm i proceduru a to podrazumeva dono{enje brojnih restitucionih zakona i propisa; 3) Denacionalizacija je rizi~na, jer sprovode}i je politi~ari mogu izgubiti podr{ku onih koji su u me|uvremenu kupili oduzetu imovinu (naro~ito tzv. tajkuna-mecena pojedinih partija), ili se nalaze u zgradama koje se vra}aju, 4) Politi~ke elite koje su se smen-jivale na vlasti posle 2000. godine nisu shvatale neophodnost ostvarivanja tranzicione pravde i va`nost privatne svojine, vladavine prava i trì{ne privrede.9

Ipak, posle sedam godina od demokratskih promena u Srbiji, Vlada Republike Srbije je �0. maja 2007. godine podràla Nacrt Zakona o dena-cionalizaciji. Tom prilikom je istaknuto da se zakonom o denacionalizaciji “duboko ulazi u sferu ekonomsko-socijalnih i svojinsko-pravnih odnosa

8 Sl. glasnik RS, br. �00/2004.9 Videti priloge u ovom tematu Hereticusa vol VI, br. � (2008): ): Vladimir V. Vo-

dineli}, “Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog”, Zlatko Stefanovi}, “Za-kon o denacionalizaciji - analiza Nacrta iz 2007. godine”, Miroslava Prokopijevi}a, “Lo{ predlog zakona o restituciji” i Srboljuba Gli{i}a, “Analiza Baze podataka o prijavljenoj i oduzetoj imovini”.


12

tranzicione Srbije, a doti~u i prava na imovinu, pravi~nosti i etike, tako da se njegova dejstva multipliciraju ne samo na obaveznike i korisnike denacionalizacije, ve} i na sve gra|ane, pa i na neke strane dràvljane. înjenica da ure|uje sistemska i zna~ajna pitanja restitucije nepokretnosti i isplate obe{te}enja u najmanje narednih 20 godina, name}e i obavezu da ovaj Nacrt bude {iroko javno i strukovno razmotren i analiziran”.�0

Po~etak javne rasprave o ovom Nacrtu predvi|en je za �0. oktobar 2007. godine, nakon sednice Odbora za privredu i finansije, posle koje }e pre~i{}en tekst Nacrta zakona biti postavljen na sajt Ministarstva finansija. Planirano je, tako|e, da se nakon zavr{etka javne rasprave od dva meseca, 9.��.2007. godine, posebna me|uresorna radna grupa koju }e formirati ministar finansija, razmotri sve primedbe i sugestije i sa~ini kona~ni tekst Nacrta zakona o denacionalizaciji koji }e biti upu}en vladi na razmatranje u toku novembra 2007. godine.

U okviru javne rasprave o Nacrtu zakona organizovano je vi{e ok-ruglih stolova u cilju pribavljanja mi{ljenja zainteresovanih subjekata i stru~ne javnosti o radnoj verziji teksta Nacrta zakona o denacionalizaciji. Ove konsultacije nisu predstavljale obaveznu javnu raspravu u smislu Po-slovnika Vlade, koja prethodi razmatranju Nacrta zakona koji Vladi dostavi ovla{}eni predlaga~, ve} prethodno pribavljanje relevantnih mi{ljenja.��

U javnoj raspravi stru~njaci su uputili veoma o{tre kritike ovom Na-crtu zakona o denacionalizaciji i doveli u pitanje niz njegovih odredaba:

• Ukazano je da Nacrt uspostavlja druga~iji reìm restitucije u odnosu na vaè}i Zakon o vra}anju imovine crkvama, {to je neodrìvo, jer diskrimini{e sve ostale korisnike denacionalizacije.

• Nacrt ne koristi mogu}nost, otvorenu ukidanjem dràvnosvojinskog monopola na gra|evinskom zemlji{tu, da obnovi princip jedinstva svojine na zemlji{tu i objekata na njemu (superficies solo cedit).

• Nacrt je protivan Ustavu Republike Srbije i Evropskoj konvenciji za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, “protivan im je i time {to bi da, bez neophodnog opravdanog razloga (op{teg interesa) i bez ikakve na-knade, ukine prava zakupa i li~ne slu`benosti na stvarima koje se vra}aju ranijim vlasnicima, ~ime ne po{tuje zajem~eno pravo na nesmetano uìvanje imovine”.�2

�0 Program javne rasprave o Nacrtu zakona o denacionalizaciji, Republika Srbija, Ministarstvo finansija, Sektor za imovinsko pravne odnose, Broj:0��-00-00�3�/2007-05, od 04.�0.2007. godine.

�� Op{irnije o tome videti u prilozima u rubrici Dosije ovog broja Hereticusa .�2 Vladimir V. Vodineli}, “Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog”, op. cit.

str. ??


13

• Nacrtom se kr{i Ustav i “nedopu{tenom retroaktivno{}u poni{tavanja pravnih poslova raspolaganja nacionalizovanom imovinom, i retroaktivno- {}u odgovornosti za {tetu na osnovu apartne neoborive presumcije nesave-snosti”.�3

• Po ovom Nacrtu teret restitucije se uglavnom prebacuje na sada{nje vlasnike. Oni bi podneli 90% tereta, raniji vlasnici 5%, a dràva u obliku nov~ane obaveze tako|e 5%.�4

• Nacrt je favorizovao samo jednu stranu – prava ranijih vlasnika ne vode}i ra~una o standardima po{tovanja osnovnih prava drugih lica, koja }e ovakvom denacionalizacijom biti grubo pogaèna.�5

Posle ove kritike u stru~noj javnosti Nacrt zakona o denacionalizaciji je okarakterisan kao “nelegalno sredstvo za ostvarivanje legitimnog cilja”. O~ekivalo se da Nacrt zakona bude dostavljen Vladi na usvajanje po~etkom drugog kvartala 2007. godine. Imaju}i u vidu da je Predsednik Republike Srbije raspustio Skup{tinu i da je vlada koja radi tehni~ka vlada, danas, maja 2008. godine je neizvesno kada }e Nacrt zakona o denacionalizaciji biti dostavljen vladi na razmatranje, kao i kada }e kao Predlog zakona u}i u skup{tinsku proceduru.

Na taj na~in, Srbija je ostala jedna od retkih postkomunisti~kih zemalja koja nije stvorila osnovne zakonske uslove za sprovo|enje dena-cionalizacije. Za{to?

Analiziraju}i iz ugla pravnog savladavanja autoritarne pro{losti (posebno mere za sprovo|enje restitucije i denacionalizacije), dosada{nje poteze postmilo{evi}eve vlasti, koji su preduzimani u proteklih skoro osam godine, moèmo zaklju~iti da je u Srbiji to pitanje, od 5. oktobra 2000. do danas, maja 2008. godine bilo van optike njene politi~ke elite. Iz slede}ih razloga: �) Mi smo suo~eni sa procesom ne prevladavanja i savla-davanja ve} prerade pro{losti i izmene kolektivnog pam}enja. Jer, pro{li doga|aji i zbivanja se prevrednuju tako {to se neki aspekti zanemaruju ili se prenagla{avaju a u funkciji opravdanja nekih zaokreta i potreba u teku}im dru{tvenim procesima i aktuelnoj politici. 2) Srbija je suo~ena sa imperativom pravnog savladavanja autoritarne pro{losti istovreme-no u uèm smislu (revidiranje zloupotreba nepravne dràve) i u {irem smislu (savladavanje pro{losti iza ratova, etni~kih, verskih i sl. sukoba). 3) Za razliku od zemalja u tranziciji srednje i isto~ne Evrope iza kojih je dvadesetogodi{nje iskustvo, Srbija ima tek sedmogodi{nje iskustvo nakon petookobarskog prevrata 2000. godine. 4) U Srbiji nema po~etnih uslova za

�3 Ibid.�4 V. Zlatko Stefanovi}, Zakon o denacionalizaciji – analiza Nacrta iz 2007. godine“,

op. cit. str. ?? �5 Ibid.


14

pravno savladavanje autoritarne pro{losti, jer nema jasnog razgrani~enja izme|u `rtava i po~inioca, izme|u stradalnika i beneficijara autoritarnih reìma. 5) Ovde je bilo isuvi{e dobrovoljnih sau~esnika biv{eg autori-tarnog reìma. 6) Nepostojanje volje politi~ke elite i nezainteresovanost naroda za suo~avanje i savladavanje zla autoritarne pro{losti; jo{ manje za odgovornost funkcionera i beneficijara biv{eg reìma za kr{enje zakona i ljudskih prava. 7) Nepodno{ljiva lako}a zaborava koja caruje Srbijom. 8) Nakon preuzimanja vlasti od strane DOS-a krajem 2000. godine do danas na delu je kontinuitet, izme|u novog i starog, Milo{evi}evog reìma, jer su stubovi autoritarnog poretka ostali nepromenjeni. Posle parlamentarnih izbora decembra 2003. i 2007. godine prisustvovali smo ne diskontinuitetu i raskidu sa polugama i mehanizmima autoritarne vladavine i nepravne dràve. Na delu je bila restauracija pomenutih mehanizama i poluga au-toritarnog reìma: monopola nad finansijskim kapitalom, monopola nad dràvnim aparatom, monopola nad ideolo{kim aparatima i monopola nad vojno-policijskim kompleksom.

Iz tih razloga politi~ke promene na srpskoj politi~koj sceni nakon 2000. godine svode se na rokadu doju~era{njih voza~a i suvoza~a koji Srbiju i dalje vode ka autoritarnoj vladavini partijske dràve i vladavine pomo}u prava.

Zaklju~ak

Denacionalizacija je jedan od najva`nijih koraka demokratske vlasti posle obaranja autoritarnog reìma. Ona predstavlja va`nu pretpostavku za politi~ki i moralni oporavak srpskog dru{tva koje je decenijama bilo pod jarmom autoritarne, partijske dràve i uslov za izgradnju modernog demokratskog dru{tva. Zakon o denacionalizaciji i prate}i zakoni koji treba da ozna~e raskid sa praksom kr{enja ljudskih prava u pro{losti odavno su postali stvarnost u drugim dràvama u tranziciji. U Srbiji sedam godina posle pada Milo{evi}evog autoritarnog reìma i nakon nekoliko predloènih modela i nacrta zakona o denacionalizaciji, jo{ uvek nije us-postavljen dru{tveni konsenzus u pogledu restitucije i kompenzacije, tako da je Srbija danas jedina postkomunisti~ka zemlja u jugoisto~noj Evropi koja nije donela Zakon o denacionalizaciji.

Razlozi za to su brojni, objektivni i subjektivni, i svode se na ~in-jenicu da je u Srbiji posle demokratskih promena 2000. godine na delu ne diskontinuitet ve} kontinuitet sa autoritarnom vladavinom nepravne dràva i da politi~ke elite koje su se smenjivale u poslednjih sedam godina nisu shvatile neophodnost savladavanja zla autoritarne pro{losti i ostvarivanja tranzicione pravde.


15

Jovica Trkulja

DOwNfALLS Of DENATIONALISATION IN SERBIA

Summary

The restitution of property is one of the most significant steps of the democratic government after of the over-throw of the authoritarian regime. It represents an important presumption for the political and moral recovery of the Serbian society which was for decades under the thumb of an authoritarian, partisan state and the condition for building the modern democratic society. The Restitution of Property Act and following acts which should mark a break with the practice of violation of human rights in the past long since became reality in other transitional countries. In Serbia seven years after the fall of the Milosevic authoritarian regime there is still no social consensus concerning the adoption of a Restitution of Property Act; thus, Serbia is today the only post communist country in South East Europe which did not pass a Restitution of Property Act. In this context the Government of the Republic of Serbia through the competent ministry, the Ministry of finance, referred for a public debate on the draft Resti-tution of Property Act. The public debate lasted during October and November 2007. This article is the overview of author’s presentation at the round table of the magazine Hereticus concerning the draft act. On that occasion the author dealt with the issue of restitution as a measure of legal overcoming of the authoritarian past in Serbia and tried to enlighten the audience on the causes of long delays of Serbia in passing this important act.

Key words: legal overcoming of the authoritarian past in Serbia, Rechstaat, lustration, rehabilitation, right to restitution – denationalisation, Restitution of Property Act.

Hereticus, 1/2008 Vladimir V. Vodineli}

16

Vladimir V. Vodineli}Centar za unapre|ivanje pravnih studija, Beograd

DENACIONALIZACIJA: VELIKO I[ÊKIVANJE IZVESNOG

Povodom Nacrta Zakona o denacionalizaciji Srbije 2007

Rezime: Dràva nije bila du`na da denacionalizuje. Niti su `rtve svojevre-menog oduzimanja imovine iz ideolo{kih razloga imale pravo na denacionalizaci-ju. Ali je dràva sama sebe obvezala na denacionalizaciju, najdocnije Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine 2005. Taj zakon je vi{e od onoga {to njegov naziv kazuje: stvorio je ~vrsto pravno o~ekivanje denacionalizacije, ~ime je pre|ena point of no return, a ujedno odredio metod denacionalizacije – vra}anje oduzete imovine i obe{te}ivanje za oduzetu imovinu (I). Taj metod denacionalizacije primenio je i Zakon o vra}anju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama 2006. Kao ni taj zakon, tako ni sada Nacrt op{teg zakona o denacionalizaciji (novembar 2007) ne koristi mogu}nost, otvorenu ukidanjem dràvnosvojinskog monopola na gra|evinskom zemlji{tu, da obnovi princip je-dinstva svojine na zemlji{tu i objekata na njemu (superficies solo cedit). Ali se Nacrt ne drì ni toga kako je Zakon o vra}anju imovine crkvama konkretizovao metod denacionalizacije vra}anjem i obe{te}ivanjem. Umesto toga, diskrimini{e sve ostale korisnike denacionalizacije jer oni ne bi dobili naknadu onda kada crkva ho}e, jer bi dobili manje i po nepovoljnijim merilima nego crkva, i jer bi dobijali samo do granica unapred limitiranog fonda, dok za crkvu takvog ograni~enje nema. Sve dok za crkvu bude vaìlo druga~ije, diskriminacija svih ostalih bi}e protivna zabrani diskriminacije, po{to nema opravdanje ni u kakvom objekti-vnom i razumnom razlogu a uz to je neproporcionalna (II). Kao {to je time Na-crt protivan Ustavu i Evropskoj konvenciji za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, protivan im je i time {to bi da, bez neophodnog opravdanog razloga (op{teg interesa) i bez ikakve naknade, ukine prava zakupa i li~ne slu`benosti na stvarima koje se vra}aju ranijim vlasnicima, ~ime ne po{tuje zajem~eno pra-vo na nesmetano uìvanje imovine (IV). Ustav kr{i jo{ i nedopu{tenom retro-aktivno{}u poni{tavanja pravnih poslova raspolaganja nacionalizovanom imo-vinom, i retroaktivno{}u odgovornosti za {tetu na osnovu apartne neoborive presumcije nesavesnosti (III). Ako sve to ipak dobije zakonsku snagu, Zakon o denacionalizaciji predstavlja}e nelegalno sredstvo za ostvarivanje legitimnog cilja. U odnosu na to manju teìnu imaju druge njegove mane: nedostaju}e i ne-primerene odredbe (V). Takav kakav je Nacrt nije u stanju da stavi ta~ku na ve-liko i{~ekivanje pravno ina~e izvesne denacionalizacije (VI).

UDK __________________

Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

17

Klju~ne re~i: pravo na denacionalizaciju, obaveza denacionalizacije, srpski Nacrt zakona 2007, ogre{enja o Ustav i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima

Srbija je i dalje zemlja pravno nesavladane autoritarne pro{losti. Pravno savladavanje razu|ene autoritarne pro{losti nije obavljeno ni po jednoj stavci. Bilo zato {to potrebni pravni akti nisu ni doneti ({to je slu~aj sa pravnom rehabilitacijom u {irem smislu,1 otvaranjem dosijea, denacio-nalizacijom), bilo zato {to doneti pravni akti nisu sprovedeni (slu~aj ekstra profita, lustracije), bilo zato {to su doneti pravni akti neodgovaraju}i, pa ni ne omogu}uju postizanje svrhe (slu~aj otvaranja dosijea,2 pravne reha-bilitacija u uèm smislu).3

Kada je u tom bilansu nesavladane autoritarne pro{losti re~ o iz-radi zakona kojim bi se sveobuhvatno uredila denacionalizacija imovine oduzete svojevremeno podràvljenjem iz ideolo{kih razloga, tada dosa-da{nju istoriju denacionalizacije u Srbiji tvori ~ak dvocifreni broj zakon-skih nacrta, spravljenih u nevladinom sektoru, po~ev jo{ od osamdesetih godina 20. veka, i bar tri zakonska nacrta, nastala u okrilju vlasti, po~ev od 2002. godine. Od kojih nijedan nije postao zakon! Poslednji me|u njima, sada iznet na javnu raspravu: Republika Srbija – Ministarstvo finan-sija, Nacrt Zakona o denacionalizaciji, Pre~i{}en tekst za javnu raspravu novembra 2007. godine (dalje: Nacrt 2007), predmet je pa`nje u ovoj prilici.

I. BITNA PROMENA NORMATIVNOG OKRU@ENJA(Neopoziv odgovor na nulto pitanje: da li denacionalizovati,

i na prvo slede}e: kako denacionalizovati)

Analizirati i uporediti sve dosada{nje nacrte, bio bi zahvalan posao za osvetljavanje jednog aspekta na{e novije pravne istorije. A posebno, uporediti nacrte potekle od nevladinih organizacija sa onim, stvorenim u prisustvu vlasti. Me|utim, zbog bitnih promena koje su se u Srbiji desile u oblasti prava u najnovije vreme – ta~nije 2005. i 2006. godine – vrlo je ograni~ena vrednost pore|enja nacrta nastalih pre tog vremena i onih

1 O razlikovanju pravne rehabilitacije u uèm smislu i u {irem smislu, up. V. V. Vodineli}, Pravna rehabilitacija `rtava politi~ke represije, Hereticus (âsopis za preispitivanje pro{losti), 2, 2004, str. 9. i d.

2 Vidi V. V. Vodineli}, Otvaranje dosijea slu`be dràvne bezbednosti – kraj ili tek po~etak?, Izbor sudske prakse, 7-8, 2001, str. 5. i d., isti, Otvaranje dosijea politi~ke policije: Dockan je ili ipak nije?, Hereticus (âsopis za preispitivanje pro{losti), 1, 2004, str. 31. i d.

3 Up. V. V. Vodineli}, Rehabilitacija, svemu uprkos (Osvrt na srpski Zakon o re-habilitaciji od 2006. godine i njegovu primenu), Hereticus (âsopis za preispiti-vanje pro{losti), 1, 2007, str. 251. i d. = Izbor sudske prakse, 6, 2007, str. 16. i d.


18

sro~enih potom, bez obzira na njihovu nevladinu ili vladinu provenijen-ciju. Posredi su pravne promene od izuzetnog zna~aja za ure|ivanje dena-cionalizacije, tj. za budu}i zakon o tome. Sa tim promenama se u pogledu ure|ivanja denacionalizacije, s jedne strane, otvaraju pojedine mogu}nosti kojih do sada nije bilo (a), a, sa druge, zatvaraju neke mogu}nosti kojih je do sada bilo (b), pa oboje uti~e i na pristup razmatranju Nacrta 2007 (d), kao teksta nastalog na putu ostvarivanja ve} ranije stvorene pravne obaveze dràve Srbije da sprovede denacionalizaciju (c).

(a) Jedna od tih bitnih promena jeste detronizovanje Ustavom Re-publike Srbije od 2006. godine njegovog veli~anstva – dràvnosvojinskog monopola na gra|evinskom zemlji{tu,4 koji se zasnivao na Ustavu Repu-bike Srbije od 1990.5 Gra|evinsko zemlji{te ne mora vi{e da bude isklju-~ivo u dràvnoj svojini, niti pravo imaoca objekta na tom zemlji{tu je-dino moè da bude pravo kori{}enja, tj. gra|evinsko zemlji{te moè biti u privatnoj svojini. To onda otvara mogu}nost da se u pogledu gra|evinskog zemlji{ta i gra|evinskih objekata izgra|enih na gra|evinskom zemlji{tu, obnovi ili modifikuje davna{nji, jo{ rimskopravni,6 princip superficies solo cedit: da obe nepokretnosti pripadaju istom licu, vlasniku zemlji{ta, tj. da isto lice bude vlasnik i objekta i zemlji{ta,7 i da se primeni u odre|enoj meri u regulisanju denacionalizacije.

(b) Jedna druga bitna promena predstavljena je dono{enjem i stu-panjem na snagu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (dalje: Zakon o prijavljivanju oduzete imovine) 2005.8 i Zakona o vra}anju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama 2006. godine (dalje:

4 ^lan 88. u vezi sa ~lanom 87. Ustava Republike Srbije, “Slu`beni glasnik RS”, br. 98/2006.

5 Ustav Republike Srbije (“Slu`beni glasnik RS”, br. 1/1990), ~lan 60. st. 1: “Prirodna bogatstva i dobra u op{toj upotrebi, kao dobra od op{teg interesa, i gradsko gra|evinsko zemlji{te u dràvnoj su ili dru{tvenoj svojini”. St. 3: “Na dobrima od op{teg interesa i na gradskom gra|evinskom zemlji{tu moè se, pod uslovima utvr|enim zakonom, ste}i pravo kori{}enja”.

6 Gaius Institutiones 2.73: praeterea id quod in solo nostro ab aliquo aedificatum est, quamvis ille suo nomine aedificaverit, iure naturali nostrum fit, quia superfi-cies solo cedit.

7 Od starijih gra|anskih zakonika v., na primer, Op{te prusko zemaljsko pravo (ALR) od 1794, I 2 § 4, francuski Gra|anski zakonik (Code civil) od 1804, ~l. 554, 555, austrijski Op{ti gra|anski zakonik (AGZ) od 1811, §§ 295, 297, Srpski gra|anski zakonik od 1844, §§ 187, 189, Op{ti imovinski zakonik za Knjaèvinu Crnu Goru od 1888, ~l. 35. i d., {panski Gra|anski zakonik (Código civil) od 1889, ~l. 334.

8 Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, “Slu`beni glasnik RS”, br. 45/2005.


19

Zakon o vra}anju imovine crkvama).9 Oba zakona kao princip postavlja-ju vra}anje oduzete imovine,10 a obe{te}ivanje, kao supsidijerni na~in, a ujedno, kako tim osnovnim re{enjem, tako i drugim pravnim re{enjima postavljaju u Srbiji standard obavezuju}i za pravno savladavanje autori-tarne pro{losti i u pogledu imovine oduzete drugim subjektima u vreme autoritarne vladavine. Time se u odre|enoj meri zatvaraju ranije, do tada postoje}e mogu}nosti druga~ijeg pravnog ure|ivanja pitanja na~ina dena-cionalizacije svojevremeno oduzete imovine.

(c) Ve} pre dono{enja 2006. godine najnovijeg denacionalizacionog propisa – Zakona o vra}anju imovine crkvama, postalo je pravno izvesno da u Srbiji denacionalizacije oduzete imovine mora biti. Ta je izvesnost samo jo{ jednom potvr|ena dono{enjem i tog zakona. Takvu pravnu obavezu dràva Srbija je stvorila sama sebi radnjama koje je preduzela, i mora}e je izvr{iti.

Da dràva Srbija izvr{i denacionalizaciju svojevremeno oduzete imovine – takva pravna obaveza nije izvorno postojala, niti proisticala ni iz jednog pravnog akta, ni doma}eg, ni me|unarodnog. Ratifikovanje Evropske konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njeno stupanje na snagu u Srbiji 2004.11 godine tako|e nije nametnulo obavezu denacionalizacije. Ta konvencija, tj. ~lan 1. Prvog protokola uz nju,12 jem~i, dodu{e, pravo na neometano uìvanje imovine, i po njemu su, is-tina, nedopu{teni nasrtaji na zajem~eno pravo svojine i druga imovinska prava nacionalizacijom, konfiskacijom, eksproprijacijom bez odgovaraju}e naknade i dr. Ali, Konvencija ne vaì za pro{lost, ne name}e obaveze u pogledu povreda prava svojine i imovine koje su nastale pre njenog stu-

9 “Slu`beni glasnik RS”, br. 46/2006.10 I Zakon o rehabilitaciji, “Slu`beni glasnik RS”, br. 33/2006, govori o vra}anju

imovine, ~lan 8: “Pravo na naknadu {tete i pravo na povra}aj konfiskovane imovine rehabilitovanog lica uredi}e se posebnim zakonom”.

11 Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene u skladu sa Protokolom broj 11, Protokola uz konvenciju za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 4 uz konvenciju za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojim se obezbe|uju izvesna prava i slobode koji nisu uklju~eni u konvenciju i prvi protokol uz nju, protokola broj 6 uz konvenciju za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne, protokola broj 7 uz konvenciju za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, protokola broj 12 uz konvenciju za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda i protokola broj 13 uz konvenciju za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima, “Slu`beni list SCG – Me|unarodni ugovori”, 9/2003, 5/2005, 7/2005.

12 Protocol to the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamen-tal Freedoms, 213 UNTS 262, na snazi od 18.5.1954, a kod nas na snazi, kao i Konvencija, od 3. marta 2004.


20

panja na snagu13. Konvencija ne jem~i pravo na restituciju.14 A, ako je od vremena nacionalizacije, konfiskacije i drugih mera proteklo znatno vreme, nekada{nji vlasnici nemaju legitimno o~ekivanje da }e denacionalizacija biti sprovedena, ve} puku nadu, koja ne predstavlja imovinu za{ti}enu Konvencijom.15 Prosta nada, puko o~ekivanje ni ina~e po Konvenciji ne uìva za{titu.16 Ali, i kada dràva sama sebe ne obaveè na denacionali-zaciju izri~ito, moè takvu obavezu da stvori samoj sebi konkludentno: ako svojim radnjama stvori kod gra|ana opravdano, osnovano o~ekivanje17 da }e izvr{iti denacionalizaciju. Dràva Srbija je takvo osnovano o~ekivanje negda{njih vlasnika (i njihovih pravnih sledbenika) po~ela da stvara ve} po~etkom poslednje decenije 20. veka, donose}i propise o vra}anju po-ljoprivrednog zemlji{ta,18 nastavila zatim Zakonom o privatizaciji 2001,19 da bi ga definitivno i neopozivo u~vrstila donev{i Zakon o prijavljivanju oduzete imovine 2005, a to samo jo{ potvrdila dono{enjem Zakona o re-habilitaciji 2006,20 i Zakona o vra}anju imovine crkvama 2006, kojim je pravo na denacionalizaciju i sadrìnski ure|eno. Tako je sama stvorila veliko i pravno ~vrsto o~ekivanje denacionalizacije, i, ujedno, pre{la ta~ku sa koje nema povratka.

13 “... the Court points out that is has no competence ratione temporis to examine this part of the application as it relates to events prior to 20 June 1995, that is the date of the entry into force of the Convention with regard to Lithuania, and 24 May 1996, i.e. the date of the entry into force of Protocol No. 1 with regard to Lithuania”, Jasiūniené v. Lithuania, 6.3.2003, st. 38.

14 “... the Court recalls that the Convention does not guarantee, as such, the right to restitution of property”, Jasiūniené v. Lithuania, 6.3.2003, st. 40.

15 “The hope that a long-extinguished property right may be revived cannot be regarded as a ”possession” within the meaning of Article 1 of Protocol No. 1”, Jasiūniené v. Lithuania, 6.3.2003, stav 40.

16 X v. Germany, 1980, European Commission of Human Rights, Decisions and Reports, 18, str. 219.

17 Osnovano (opravdano) o~ekivanje, uklju~uju}i i osnovano o~ekivanje u odnosu na zakonodavca, predstavlja usvojenu kategoriju Evropskog suda; vidi, na primer, u vezi sa ~lanom 1. Prvog protokola: “the applicants had a legitimate expectation to be compensated by the Greek legislature for the taking of their estates”, The Former King of Greece and Others v. Greece, 23.11. 2000, stav 98; up. i Bugajny and Others v. Poland, 6.11.2007, stav 59.

18 Zakon o na~inu i uslovima priznavanja prava i vra}anju zemlji{ta koje je pre{lo u dru{tvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemlji{nog fonda i konfiskaci-jom zbog neizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, “Slu`beni glasnik RS”, br. 18/91, 20/92, 42/98.

19 Zakon o privatizaciji, “Slu`beni glasnik RS”, br. 38/2001, 18/2002, 45/2005, ~lan. 61. st. 1. t. 3: “5% sredstava izdvoji}e se za ispla}ivanje naknade licima ~ija je imovina nacionalizovana”.

20 ^lan 8.


21

Osim toga, kao za svako drugo pravo obuhva}eno konvencijskim jemstvom, tako i, jednom kada je priznato, pravo na denacionalizaciju, kao pravo tada zahva}eno konvencijskim jemstvom prava na neometano uìvanje imovine (~lan 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda),21 ne sme ostati iluzorno i teo-retsko, ve} mora biti stvarno i efikasno.22 To jest, princip pravne dràve i u njemu sadràno o~uvanje legitimnog pouzdanja u dràvu i pravo, nalaè da pravo na denacionalizaciju mora da se doista sprovede, a ne samo pro-pisima prizna i uredi.23

21 ^lan 1. re~ 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju : “Svako fizi~ko ili pravno lice ima pravo na nesmetano uìvanje svoje imovine”.

22 Evropski sud za ljudska prava u nizu je prilika istakao, sa vaènjem u pogledu bilo kog konvencijskog prava: “that the Convention is intended to guarantee not rights that are theoretical or illusory but rights that are practical and effec-tive”, na primer, Airey v. Ireland, 9.10.1979, stav 24, Artico v. Italy, 13.5.1980, stav 33, Soering v. the United Kingdom, 7. 7.1989, stav 87, Cruz Varas and Ot-hers v. Sweden, 20.3.1991, stav 99, R.M.D. v. Switzerland, 26.9.1997, stav 51, United Communist Party of Turkey and Others v. Turkey, 30.1.1998, stav 33, Daud v. Portugal, 21.4.1998, stav 38, Estima Jorge v. Portugal, 21.4.1998, stav 32, Aït-Mouhoub v. France, 20.10.1998, stav 52, Waite and Kennedy v. Germany, 18.2.1999, stav 67, Matthews v. the United Kingdom, 18.2.1999, stav 34, Beer and Regan v. Germany, 18. 2.1999, stav 57, Ýlhan v. Turkey, 27.6.2000, stav 91, Riepan v. Austria, 14.11.2000, stav 29, Heaney and McGuinness v. Ireland, 21.12. 2000, stav 45, Öneryildiz v. Turkey, 30.11.2004, st. 69, 130, Stoll v. Switzerland, 10.12.2007, stav 128, Jakubi~ka and Magyaricsová v. Slovakia, 18.12.2007, stav 51, Bajrami v. Albania, 18.12. 2007, stav 3, Phinikaridou v. Cyprus 20.12.2007, stav 64.

Isto tako i u vezi sa pravom na neometano uìvanje imovine iz ~lana 1. Prvog protokola, v., recimo, Sporrong and Lönnroth v. Sweden, 23.9.1982, stav 63, Stran Greek Refineries and Stratis Andreadis v. Greece, 9.12.1994, stav 66, Al-lenet de Ribemont v. France (1), 10.2.1995, stav 35, Chassagnou and Others v. France, 29.4. 1999, stav 100, Broniowski v. Poland, 22.6.2004, st. 151, 143, 146, Hutten-Czapska v. Poland, 19.6.2006, stav 168, stav 151, Folgerø and Others v. Norway, 29.6.2007, stav 101, Bugajny and Others v. Poland, 6.11.2007, stav 58.

23 Pou~an je za to, ba{ u pogledu prava na denacionalizaciju, skora{nji slu~aj Bro-niowski v. Poland, 8.9.2005, st. 162, 168, 170, 173, 182, 184-186. Stav 168: “... the authorities made public promises – confirmed by statutes, for instance section 17 of the 1991 Act – to enact specific legislation dealing with forms of compensa-tion for loss of property and the rules for the restitution of property to the Bug River claimants”. Stav 170: “By that date the authorities had not yet enacted the promised restitutive legislation; in fact, the relevant bill was later ultimately rejected by Parliament ...”. Stav 173: “... that conduct of the authorities was in-compatible with the constitutional principle of maintaining citizens’ confidence in the State and the law made by it, ensuing from the rule of law”. Stav 184: “The rule of law underlying the Convention, and the principle of lawfulness in Article 1 of Protocol No. 1, require States not only to respect and apply, in a foreseeable


22

(d) Ali, dràva Srbija nije sama sebe obvezala samo na denaciona-lizaciju. Obavezala se i na to kako }e je provesti.

Ako je i pre dono{enja Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine postalo pravno izvesno to da u Srbiji denacionalizacije mora biti, to je bilo ono jedino {to je do tada postalo izvesno. Obaveza dràve Srbije da pravno uredi pitanje svojevremeno oduzete imovine, zna~ila je do tada za nju samo to: da pravno mora da uredi pitanje svojevre-meno oduzete imovine. Od tada pa nadalje nije vi{e postojala mogu}nost da se sve ostavi po starom – da se povodom svojevremeno oduzete imo-vine podvu~e debela crta i primeni pristup: nikom ni{ta.24 Ali, do tada nije postojala obaveza da se pitanje svojevremeno oduzete imovine uredi ba{ na odre|eni na~in. Jer, Zakon o na~inu i uslovima priznavanja prava i vra}anju zemlji{ta koje je pre{lo u dru{tvenu svojinu po osnovu poljo-privrednog zemlji{nog fonda i konfiskacijom zbog neizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda od 1991. godine,25 jeste, dodu{e, primenio odre|eni na~in denacionalizacije (izabrao je metod vra}anja kao princip, a nov~ane naknade, kao podredni vid). Ipak, po{to se taj zakon ticao samo jedne vrste oduzetih nepokretnosti, a svojevremeno su oduzimane i sve druge vrste nepokretnosti a i pokretnosti, i po{to se ticao samo dve situacije njenog oduzimanja, dok je svojevremeno bilo i brojnih drugih situacija oduzimanja, to onda taj zakon nije mogao stvoriti obavezu dràvi da na isti na~in postupa u denacionalizaciji i ina~e. Sve do dono{enja Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine,

and consistent manner, the laws they have enacted, but also, as a corollary of this duty, to ensure the legal and practical conditions for their implementation ... the imperative of maintaining citizens’ legitimate confidence in the State and the law made by it, inherent in the rule of law, required the authorities to eliminate the dysfunctional provisions from the legal system and to rectify the extra-legal practices”.

Ve} ranije je Evropski sud kao relavantnu okolnost pri odlu~ivanju o postojanju ogre{enja o ~lan 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju uzeo u obzir to {to je titular prava imao samo teoretsku mogu}nost da ostvari priznato pravo, vidi Stran Greek Refineries and Stratis Andreadis v. Greece, 9.12.1994, stav 66.

24 O osnovnim tipovima odnosa spram autoritarne pro{losti i njenih posledica, v. V. V. Vodineli}, Pravna odgovornost za autoritarnu pro{lost – jedan vid pravnog prevladavanja pro{losti, Nova srpska politi~ka misao, 1-2/2000, str. 31. i d., isti, Pro{lost kao izazov pravu – Srpska strana pravnog savladavanja pro{losti, Beo-grad, 2002, str. 5. i d.

25 “Slu`beni glasnik RS”, br. 18/91. 20/92, 42/98. i “Uredba za sprovo|enje za-kona o na~inu i uslovima priznavanja prava i vra}anju zemlji{ta koje je pre{lo u dru{tvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemlji{nog fonda i konfiskacijom zbog neizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, Slu-`beni glasnik RS”, br. 41/91, 44/91.


23

svi raspoloìvi na~ini podjednako su i tada jo{ uvek dolazili u obzir. Nije do tada, naime, bila stvorena pravna obaveza da se pitanje re{i na ba{ odre|eni me|u mogu}im na~inima. Dono{enjem Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine 2005. godine to se, me|utim, kona~no pro-menilo, a samo je u istom znaku reprizirano Zakonom o vra}anju imovine crkvama 2006. godine. Nije vi{e bilo izvesno tek to da denacionalizacije mora biti, nego i: kako. Ta bitna pravna promena iz 2005/2006. godine uti~e na prosu|ivanje sada{njeg Nacrta od 2007. i u pogledu toga kako je on koncipirao denacionalizaciju.

II. DENACIONALIZACIJA DISKRIMINACIJOM, DISKRIMINACIJA DENACIONALIZACIJOM

(Legitiman cilj nelegalnog metoda, nelegalan metod legitimnog cilja: slika prva)

Kako sprovesti denacionalizaciju – odgovor na to pitanje ne svodi se na disjunktivno opredeljenje o vrsti (vidu) denacionalizacije: da li vra}ati u naturi (tj. da negda{nji titulari oduzetih prava ili njihovi pravni sledbenici ponovo steknu oduzeta prava) ili obe{te}ivati (tj. dati im umesto toga neku vrstu naknade). [iri okvir ure|ivanja denacionalizacije podrazumeva odgovor i na niz jo{ op{tijih pitanja, me|u kojima je i ovo: koji nivo nejednakosti izme|u korisnika denacionalizacije je prihvatljiv, odnosno do koje mere ranija nepravda sme denacionalizcijom da bude zamenjena novom nepravdom. Ako se teì potpunoj jednakosti izme|u korisnika denacionalizacije, tada u obzir dolazi jedino denacionalizacija obe{te}ivanjem: jer, dok se (zbog raznih neotklonjivih prepreka) nikada ne moè svakome sve vratiti {to je oduzeto, svakome se za sve oduzeto moè dati obe{te}enje! Ako se ne teì potpunoj jednakosti, tada, izme|u ostalog, vra}anje moè biti princip a bilo davanje prava na nekoj drugoj stvari, bilo obe{te}ivanje u novcu ili druga~ije, podredni vid, primenjiv onda kada vra}anje nije mogu}e, s time da se ne stvori znatna nejednakost izme|u onih kojima se vra}a i onih koji se obe{te}uju, odnosno da se pojava takvih slu~ajeva spre~i dodatnim na~inima (na primer, ako se stvar vrati u svojinu obezvre|ena, tada sa vra}anjem kombinovati davanje prava na drugoj stvari ili obe{te}ivanje). Ako se ne teì tome da se svakome, svagda kada se moè, vrati ono {to je oduzeto, tada se i u poslu dencionalizacije oduzetih nepokretnosti otvara mogu}nost i za ve}u afirmaciju principa superficies solo cedit ili njegove modifikacije, tj. objedinjavanje svojine na zemlji{tu i objektu na tom zemlji{tu.26

26 Razne situacije predstavljene su u studiji: B. Begovi}. B. Mijatovi}, D. Hiber, Privatizacija dràvnog zemlji{ta u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, decembar 2006.


24

Ali, razli~ite mogu}e polazne dileme o tome “kako denacionalizo-vati” umnogome su u me|uvremenu re{ene pravnim aktima koje je dràva Srbija u me|uvremenu donela (Zakonom o prijavljivanju oduzete imovine 2005. i Zakonom o vra}anju imovine crkvama 2006). I to, re{ene na na~in obavezuju}i i za budu}i Zakon o denacionalizaciji (ako re{enja Zakona o vra}anju imovine crkvama i dalje ostaju da vaè) (a). Zato je u pristupu Nacrtu 2007. prvo nezaobilazno pitanje: po{tuje li on taj obavezuju}i na~in. Odgovor je odre~an, a Nacrt 2007. najve}i broj onih koji bi bili mogu}i korisnici denacionalizacije po tome zakonu ni~im opravdano diskrimini{e u odnosu na korisnike diskriminacije po Zakonu o vra}anju imovine cr-kvama i verskim zajednicama, a u pone~emu je i obrnuto (b). Dok je time Nacrt 2007. dominanto diskriminatoran u odnosu na one koji su korisnici diskriminacije po ovom drugom zakonu, on diskriminaciju pravi ~ak i unu-tàr krugà onih koji bi po ovom nacrtu bili korisnici denacionalizacije (c).

(a) Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine 2005. godine uredio je postupak prijavljivanja i evidentiranja imovine, oduzete svojevremeno (~lan 1). O svrsi prijavljivanja i evidentiranja oduzete imo-vine nije, me|utim, govorio na neutralan na~in, recimo, tako {to bi kazao da prijavljivanje i evidentiranje sluì re{avanju otvorenih imovinskih pi-tanja u vezi sa svojevremenim oduzimanjem imovine. Naprotiv, sasvim odre|eno je uputio poziv za prijavljivanje i evidentiranje koje }e kasnije sluìti podno{enju “zahteva za vra}anje imovine ili obe{te}enje”, a izri~ito re~e i to da }e “prava na vra}anje i obe{te}ivanje” biti ure|ena “posebnim zakonom”. Evo tih odredaba: “Podno{enje prijave oduzete imovine u smislu ovog zakona ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava na povra}aj oduzete imovine ili obe{te}enje za tu imovinu, ve} uslov da se takav zahtev podnese u skladu sa posebnim zakonom” (~lan 8); “Pravni osnov i prava u pogledu vra}anja imovine ili obe{te}enja po osnovu oduzete imovine prijavljene po odredbama ovog zakona, kao i postupak po zahtevu za ostva-rivanje prava na povra}aj oduzete imovine ili obe{te}enje za tu imovinu, uredi}e se posebnim zakonom” (~lan 9. st. 1); “Zahtev za ostvarivanje prava po posebnom zakonu iz stava 1. ovog ~lana, moè se podneti samo ako je prijava oduzete imovine podneta u roku iz ~lana 6. ovog zakona” (~lan 9. st. 2). “Vra}anje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama uredi}e se posebnim zakonom” (~lan 10).

Ukratko, nije samo odre|eno da }e posebnim zakonom biti re{eno pitanje denacionalizacije, nego i da }e ono tim posebnim zakonom biti ure|eno u vidu prava na vra}anje i prava na obe{te}ivanje.

Nije preterano tvrditi da je obe}avanje da }e se kasnije zakonski regulisati neko pravo postalo manir novije vlasti u Srbiji. Njime se sluì kako za to nadle`na, tako i nenadle`na vlast. Tako je Vlada Republike Srbije Uredbom o stavljanju na uvid odre|enih dosijea vo|enih o gra|anima


25

Republike Srbije u Slu`bi dràvne bezbednosti27 obe}ala dono{enje za-kona o postupanju sa dosijeima.28 Ni dan danji nema zakona o otvaranju dosijea politi~ke policije (a stvar se usloìla time {to je deo dosijea Bez-bednosno informativna agencija prepustila u me|uvremenu Arhivu Srbije, neopremljenom potrebnim propisima o postupanju sa dosijeima politi~ke policije, koji nisu obi~an redovan registraturni materijal, ve} sredstva represije, koja iziskuju druga~iji, poseban pravni tretman). Ali, dok Vlada svojim podzakonskim aktima ni ne moè, naravno, Narodnu skup{tinu da obaveè da donese bilo koji zakon, dotle kada se zakonodavna vlast sama sluì istim manirom, to onda stvara pravnu obaveznost, a neizvr{enje te obaveze proizvodi pravne posledice za dràvu Srbiju. Tako je Naro-dna skup{tina Zakonom o rehabilitaciji29 2006. godine odredila da }e se posebnim zakonom urediti pravo na naknadu {tete i pravo na povra}aj konfiskovane imovine rehabilitovanog lica. Jo{ i danas bez ikakvog rezul-tata. A, Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine 2006. godine, odredila je da }e jednim drugim zakonom urediti pravo na dena-cionalizaciju za sve (~lan 8), a jednim tre}im zakonom, za crkve i verske zajednice (~lan 9). Zakonom o prijavljivanju nadle`na zakonodavna vlast se opredelila i za odre|eni na~in denacionalizacije (~l. 8. i 9): pravo na denacionalizaciju je odredila kao pravo na vra}anje oduzete imovine i kao pravo na obe{te}ivanje za oduzetu imovine. Time je obvezala sama sebe, ne samo da sprovede denacionalizaciju, nego i u pogledu na~ina kako da to u~ini. Potom je, 2006. godine, Zakonom o vra}anju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama bliè uredila pravo na denacionalizaciju koje pripada crkvama i verskih zajednica, tako|e kao pravo na vra}anje i kao pravo na obe{te}ivanje.30

U pretpostavci da }e Zakon o vra}anju imovine crkvama i verskim zajednicama, takav kakav je u pogledu na~ina, uslova i merila denaciona-liazcije, ostati na snazi i po{to se donese op{ti zakon o denacionalizaciji, dràva Srbija ne bi smela op{tim zakonom o denacionalizaciji da za ostale `rtve svojevremnog oduzimanja imovine predvidi druga~iji na~in, uslove i merila denacionalizacije. Zato {to je na pridràvanje tog na~ina, uslova i merila denacionalizacije obavezuje du`nost po{tovanja najvi{ih izvora prava – Ustava i ratifikovanih me|unarodnih akata. O tome sada.

27 “Slu`beni glasnik RS”, br. 30/2001, 31/2001.28 ^lan 4.29 Zakon o rehabilitaciji, “Slu`beni glasnik RS”, br. 33/2006, ~lan 8.30 Ve} je Zakon o na~inu i uslovima priznavanja prava i vra}anju zemlji{ta koje

je pre{lo u dru{tvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemlji{nog fonda i konfiskacijom zbog neizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda od 1991. godine, jeste, dodu{e, primenio isti taj na~in denacionaliza-cije: put vra}anja izabrao kao princip, a nov~anu naknadu, kao podredni metod.


26

(b) Iako je tako dràva Srbija ve} sebe obavezala, ne samo na to da sprovede denacionalizaciju, nego, ako ostaje da vaì Zakon o vra}anju imovine crkvama, i na to: kako da to u~ini, Nacrt 2007. prenebregava tu obavezu. Po{to je prethodno u istoj stvari – denacionalizaciji, donet vaè}i Zakon o vra}anju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama, koji ure|uje vra}anje i davanje obe{te}enja jednoj vrsti biv{ih vlasnika – crkvama i verskim zajednicama, sada vra}anje i davanje obe{te}enja svima ostalima ne sme biti ure|eno diskriminatorno, dakle, nepovoljnije po njih nego {to je po crkve i druge verske zajednice. Osim ako postoji razlog koji je u stanju da to opravda (op{ti interes), i samo u meri u kojoj je tako (proporcionalnost). A upravo je suprotno slu~aj sa ovim nacrtom – on je takav da bi iz njega, s obzirom na druga~iji vaè}i Zakon o vra}anju imovine crkvama, mogao da nastane samo jedan diskriminatoran zakon.

Poseban zakon za denacionalizaciju imovine oduzete crkvama, i njegovo pre~e dono{enje od op{teg zakona, vaè}eg za sve ostale, ne bi mogao da na|e opravdanje nego samo obja{njenje u ~injenici da u raspodeli dru{tvene mo}i crkva kod vladaju}e politi~ke elite stoji znatno bolje od drugih kandidata za denacionalizaciju,31 kako od drugih neprofitnih or-ganizacija – od zadu`bina, tako i od svih ostalih obi~nih smrtnika. Oprav-danje za pre~e dono{enje tog zakona moglo bi biti samo u tome {to crkve i verske zajednice predstavljaju tek jedan mali deo od ukupno na desetine i desetine hiljada potencijalnih korisnika denacionalizacije, i {to je ve} ra-nije najve}im delom postojala evidencija njima oduzete imovine. To je u stanju da bude legitiman razlog za to da se samo crkve i verske zajednice izuzmu u Zakonu o prijavljivanju imovine 2005. godine iz postupka i di-namike prijavljivanja i evidentiranja oduzete imovine, koje je propisivao taj zakon. (Naravno, pod uslovom da nije bilo i drugih takvih, recimo, na primer, zadu`bina, za koje je isto vaìlo u pogledu evidentiranosti oduzete imovine.) No, to nije u stanju da bude legitiman razlog i za to da se prema crkvama i verskim zajednicama primene druga~iji na~in, uslovi i merila denacionalizacije nego prema ostalim svojevremnim `rtavama. A ba{ se o tome radi.

Kada bi Nacrt 2007. postao zakon, bili bi prekr{eni Ustav Srbije od 2006 (~lan 21. st. 3),32 Evropska konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda zabranom diskriminacije (~lan 14), i Dodatni proto-kol broj 12 uz tu konvenciju (~lan 1),33 i Me|unarodni pakt o gra|anskim

31 U Ministarstvu pravde Republike Srbije jo{ 2002. godine izra|en je jedan Nacrt zakona o vra}anju imovine crkvama.

32 “Slu`beni glasnik Republike Srbije”, br. 98/2006.33 Na snazi kod nas od 3. marta 2004. vidi prim. 11.


27

i politi~kim pravima (~lan 26),34 koji svi odreda zabranjuju nedopu{tenu diskriminaciju. Diskriminacija je nedopu{tena, izme|u ostalog, i onda kada se razlikovanjem (isklju~enjem, ograni~enjem ili favorizovanjem) nekoga ko ima odre|eno li~no svojstvo u odnosu na druge koji su u istoj ili sli~noj situaciji ali nemaju to svojstvo, ugroàvaju, ograni~avaju ili onemogu}avaju njegova prava, bez opravdanog, razumnog razloga i nesrazmerno.35

Nacrt 2007. dominanto je diskriminatoran u korist crkve i verske zajednice a na {tetu svih ostalih (b.1), ali u pone~emu favorizuje sve ostale u odnosu na crkvu i versku zajednicu (b.2)

b.1. U jednoj te istoj stvari – denacionalizaciji, Nacrt 2007. predvi|a za sve ostale korisnike denacionalizacije, koji nisu ni crkva ni verska zaje-dnica, druga~ije uslove, merila i na~ine vra}anja i obe{te}ivanja nego {to je to predvi|eno za crkve i verske zajednice po Zakonu o vra}anju (resti-tuciji) imovine crkvama i verskim zajednicama 2006. I to, predvi|a nepo-voljnije re{enje nego {to je za crkvu i versku zajednicu. Toj diskriminaciji u korist crkve a na u{trb svih ostalih nedostaje i neophodno opravdanje (1), i neophodna proporcionalnost (2).

1. Mada su svima svojina i druga prava svojevremeno oduzimani kao vlasnicima odnosno titularima drugih prava, svima se ne vra}a i ne daje obe{te}enje kao li{enim vlasnicima, nego prema tome kakvo li~no svojstvo imaju, jesu li crkva odnosno verska zajednica, ili nisu. Tako nije klju~no to {to im je svima iz ideolo{kih razloga podjednako oduzeta svojina (ili drugo pravo), i da im se kao takvim, li{enim vlasnicima vrati oduzeto ili da se kao li{eni vlasnici obe{tete, nego je klju~no ko je taj kome je pravo svojine (ili drugo pravo) oduzeto. Diskriminaciju na osnovu nekog li~nog svojstva pravni poredak dopu{ta, me|utim, samo ako postoji razuman razlog koji je u stanju da opravda pravljenje razlike u korist nekoga a na u{trb drugoga koji se nalazi u istoj situaciji.

Evropska konvencija ne sadrì zatvorenu listu opravdanih, razu-mnih razloga koji su u stanju da legimi{u diskriminaciju.36 To nacionalnom zakodavcu pruà {ire mogu}nosti, ali ne i mogu}nost za proizvoljno diskri-minisanje, budu}i da razlog za diskriminaciju mora biti takav da diskrimi-

34 Zakon o ratifikaciji Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima, “Slu`beni list SFRJ”, br. 7/71.

35 To je ~vrsta praksa Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, i on to ponav-lja u svakoj odluci koja se ti~e diskriminacije. Evropski sud za ljudska prava je krajnja instanca za meritorno ispitivanje da li je u konkretnom slu~aju tako.

36 Za razliku od toga, Konvencija taksativno navodi u ~lanovima 8-11. razloge zbog kojih je jedino legitimno zadirati u prava zajem~ena tim ~lanovima (pravo na privatnost, slobodu mi{ljenja, savesti i vere, slobodu izraàvanja, slobodu oku-pljanja i udruìvanja).


28

naciju “razumno i objektivno opravdava”. Op{ti interes je tako|e u stanju da opravda diskriminaciju, ali pod uslovom da je nesumnjivo dokazano da konkretna diskriminacija sluì op{tem interesu. Evropski sud za ljudska prava je krajnja instanca za meritorno ispitivanje da li je u konkretnom slu~aju tako, a na dràvi je da to dokaè.37

Ni~im se, me|utim, ne moè pravdati da odre|eni biv{i vlasnici – crkva i verska zajednica, budu privilegisani u odnosu na ostale koji su u istoj situaciji – svima je odreda svojevremeno povre|eno isto pravo iz ideolo{kih razloga koji sa stanovi{ta pravne dràve i po{tovanja ljudskih prava podjednako nisu prihvatljivi, ko god da je bio `rtva, koje god li~no svojstvo imao. A, evo u ~emu se sastoji ta diskriminacija favorizovanjem crkvi i verskih zajednica, kojoj manjka legitimacija u vidu op{teg inte-resa.

Crkva i verska zajednica }e dobiti naknadu i onda kada gra|ani i ostali po Nacrtu 2007. ne}e. Dok Zakon o vra}anju imovine crkvama odre|uje: “Ako privredno dru{tvo ili drugo pravno lice dokaè da je svo-jinu na nepokretnosti steklo teretnim pravnim poslom, po trì{noj ceni u vreme prenosa prava svojine ili drugog prava koje u sebi sadrì pravo raspolaganja, to privredno dru{tvo, odnosno drugo pravno lice ostaje vlasnik nepokretnosti, a Republika Srbija je obveznik isplate nov~ane naknade” (~lan7. st. 2), dotle po ~lanu 18. st. 1. Nacrta 2007. u ovakvom slu~aju Republika Srbija nije obveznik pla}anja “trì{ne nov~ane naknade” (kao {to, me|utim, jeste po ~lanu 4. Zakona o vra}anju imovine crkvama), ve} “nov~anog obe{te}enja putem dràvnih obveznica i isplate u novcu” (~lan 17. st. 3).

Crkva i verska zajednica dobi}e vi{e nego ostali. Crkva odnosno verska zajednica ima pravo na punu nov~anu naknadu trì{ne vrednosti – na “trì{nu nov~anu naknadu” (~lan 4), dok po Nacrtu 2007. gra|ani i svi ostali pravni subjekti imaju pravo samo na ograni~enu naknadu – limitiranu u pogledu visine, a umanjenu shodno degresivnoj skali (~l. 54-55, 58).38

37 Vidi, primerice, Larkos v. Cyprus, 18.2.1999, stav 31: “The Court observes that the respondent State has sought to justify the difference in treatment (...) in the instant case the Government have not provided any convincing explanation of how the general interest will be served by evicting the applicant. (...) the Govern-ment have not adduced any reasonable and objective justification for the distinc-tion which meets the requirements of Article 14 of the Convention, even having regard to their margin of appreciation in the area of the control of property”.

38 “Ograni~enje obe{te}enja u op{tem interesu”, ~lan 55: “(1) Po biv{em vlasniku (uklju~uju}i sve njegove naslednike), kome je u skladu sa odredbama ovog zakona utvr|eno pravo na obe{te}enje, ukupan nominalni iznos obveznica ili nov~ane naknade, za nepokretne i pokretne stvari ne moè pre}i protivrednost od Euro 1.000.000. (2) Po jednoj nepokretnosti za koju je u skladu sa odredbama ovog


29

Nacrt polazi od toga da je navodno op{ti interes da se svima ostalima, osim crkvi i verskoj zajednici ograni~i pravo na obe{te}enje. Rubrum ~lana 55. glasi “Ograni~enje obe{te}enja u op{tem interesu”, a po{to nema takvog ograni~enja za crkvu i versku zajednicu onda izlazi da je op{ti interes da se svima ostalima, osim crkvi i verskoj zajednici ograni~i pravo na obe{te}enje. Me|utim, koji bi to bio op{ti interes da se samo crkvi i verskoj zajednici ni~im ne ograni~i pravo na obe{te}enje?

Crkva }e za svu oduzetu imovinu dobiti u novcu koliko god da joj sleduje s obzirom na trì{nu nov~anu naknadu, a gra|ani i svi ostali, samo u okviru unapred limitiranog fonda od 4 milijarde evra (~lan 55. st. 5). [ta je op{ti interes da tako bude?

(I obe{te}enje koje bi mogli istovremeno dobiti, crkva i verska za-jednica dobi}e pre, tj. odmah, a ostali tek po{to se donesu jo{ neki dodatni propisi, ~lan 55. st. 6).

2. Niza{ta od toga, ni za jednu od diskriminacija u korist crkava i ver-skih zajednica nema, dakle, razumnog i objektivnog legitimi{u}eg razloga. Ako bi se i na{ao legitimacioni osnov za potpunije obe{te}ivanje crkava i verskih zajednica nego ostalih li{enih vlasnika, ova diskriminacija bi i tada bila nedopu{tena zbog neproporcionalnosti:39 ako postoji razlog za to da se

zakona utvr|eno pravo na obe{te}enje, ukupan nominalni iznos obveznica ili nov~ane naknade, ne moè pre}i protivrednost od Euro 1.000.000. (3) Ukoliko je biv{em vlasniku (uklju~uju}i sve njegove naslednike) izvr{eno delimi~no vra}anje podràvljene imovine, pravo na obe{te}enje zajedno sa vredno{}u delimi~no vra}ene imovine ne moè pre}i protivvrednost od Euro 1.000.000. (4) Prilikom obra~una iznosa nominalne vrednosti obveznica ili nov~ane naknade koja }e mu se isplatiti radi obe{te}enja, obra~unava se vrednost predmeta de-nacionalizacije u skladu sa ovim zakonom pa se umanjuje po slede}oj progresiji: 1. za raspon vrednosti izme|u Euro 20.000 do 100.000 umanjuje se za 20%; 2. za raspon vrednosti izme|u Euro 100.000 do 300.000 umanjuje se za 30%; 3. za raspon vrednosti izme|u Euro 300.000 do 600.000 umanjuje se za 40%; 4. za raspon vrednosti izme|u Euro 600.000 do 1.000.000 umanjuje se za 50%; 5. za raspon vrednosti izme|u Euro 1.000.000 do 1.400.000 umanjuje se za 55%; 6. za vrednost preko Euro 1.400.00 umanjuje se za 60%”.

39 Proporcionalnost je uslov za dopu{tenost diskriminacije, kao {to predstavlja op{ti uslov za dopu{tenost zadiranja u bilo koje od konvencijskih prava, a Evropski sud za ljudska prava ispituje je u vezi sa svakom diskriminacijom, up. primerice, slu~aj “Relating to Certain Aspects of the Laws on the Use of Languages in Education in Belgium” v. Belgium, 29.6.2007, stav 42: “This question must be examined in connection with the criteria which the Court has set out above for determining whether a given measure is of a discriminatory character within the meaning of Article 14 (art. 14). On this matter, the Court first notes that the legislature, in adopting the system in issue, has pursued an objective concerned with the public interest: to favour linguistic unity within the unilingual regions and, in particular, to promote among pupils a knowledge in depth of the usual


30

crkve i verske zajednice potpuno obe{tete a nepotpuno ostali li{eni vlasnici, ostalim vlasnicima se uz to nepotpuno obe{te}enje moè dati i naknada u vidu stvari iz dràvne svojine, i tako kompenzovati nelegitimna nejed-nakost stvorena priznavanjem samo nepotpunog obe{te}enja. Ukratko, i kada bi favorizovanje crkve sluìlo dopu{tenom cilju (op{tem interesu), defavorizovanje svih ostalih, razlikovanje na njihovu {tetu, prekomerno je – ve}e je nego {to je neophodno.40

b.2. Diskriminaciju Nacrt 2007. vr{i delimi~no i u obrnutom smeru: na {tetu crkve odnosno verske zajednice, uz favorizovanje ostalih korisnika denacionalizacije. Opet bez legitimi{u}eg razloga:

Pravo zakupaca nepokretnosti koje se vra}aju crkvi odnosno verskoj zajednici opstaje jo{ 2 godine od vra}anja (~lan 12. Zakona o vra}anju imovine crkvama), dok ~lan 24. Nacrta 2007. zakupcima koji su gra|ani ili ostala lica ostavlja samo jednu godinu. Za{to ta razlika?

Nadalje, vra}anjem imovine crkva sti~e svojinu koja i dalje ostaje optere}ena li~nom slu`beno{}u (arg. iz ~l. 12. i 13. Zakona o vra}anju imovine crkvama, gde se ne spominje ovo pravo kao pravo koje prestaje vra}anjem), dok gra|ani i ostali sti~u svojinu oslobo|enu od li~ne slu`benosti (~lan 25. st. 3. i 4. Nacrta 2007). êmu pa ta razlika?

Zatim, razlikuju se na~ela Nacrta 2007. i Zakona o vra}anju crkvama: po Nacrtu 2007. ne vaì, kao po Zakonu o vra}anju imovine crkvama (~lan 2), na~elo za{tite pravne sigurnosti sada{njih savesnih vlasnika i tre}ih lica, ve} samo prvih (~lan 4). Pitanje za{to, i ovde ostaje bez objektivnog i razumnog odgovora.

(c) Nacrt 2007. tako|e ima problema sa diskriminacijom zbog ni~im opravdanih razlika koje pravi i unutar kruga onih koji bi po tom nacrtu mogli biti korisnici denacionalizacije.

Sve je po~elo posve apartnom odredbom Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, da podno{enje prijave oduzete imovine (najdocnije 30.6.2006) predstavlja uslov za to da se zahtev za ostvarivanje prava na povra}aj oduzete imovine ili obe{te}enje podnese kada poseban

language of the region. This objective concerned with the public interest does not, in itself, involve any element of discrimination. As regards the relationship of proportionality between the means employed and the objective aimed at, greater difficulties are encountered in finding the answer”.

40 Diskriminacija moè biti nedopu{tena zbog razlikovanja na ne~iju {tetu koje je prekomerno; vidi, na primer, National Union of Belgian Police v. Belgium, 27.10.1975, stav 49 in fine, gde je sud ispitivao taj aspekt proporcionalnosti dis-kriminacije: “The Court considers that it has not been clearly established that the disadvantage suffered by the applicant is excessive in relation to the legitimate aim pursued by the Government. The principle of proportionality has therefore not been offended”.


31

zakon bude uredio pravo na denacionalizaciju (na vra}anje oduzete imo-vine odnosno obe{te}ivanje) (~l. 8, 9. st. 2).41 Protivustavno je propisati da se neko pravo moè izgubiti i pre nego {to se odredi u ~emu se to pravo sastoji. Podno{enje prijave oduzete imovine, izri~it je u tom pogledu Zakon o prijavljivanju i evidentitranju, ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava na povra}aj ili obe{te}ivanje (~lan 8), jer }e se pravo na povra}aj i pravo na obe{te}ivanje tek urediti posebnim zakonom (~lan 9. st. 1), ali ipak zahtev za ostvarivanje tog prava na povra}aj oduzete imovine odnosno na obe{te}enje za oduzetu imovinu, koje }e se pravo tek urediti posebnim zakonom, ne}e imati onaj ko ve} pre toga ne podnese prijavu oduzete imovine (~lan 9. st. 2). ûdovi{no re{enje: prekludirani ste u pravu (podno{enja zahteva za ostvarivanje prava na denacionalizaciju) mada jo{ niste ni stekli pravo na denacionalizaciju, niti uop{te znate u ~emu }e se sastojati, kada jednom bude ure|eno!? Po{to zakon o denacionalizaciji (koji bi definisao sadìnu tog prava) nije donet pre nego {to je istekao prekluzivan rok za prijavu oduzete imovine, oni koji se nisu prijavili izgubili su pravo a da nisu imali prilike ni da saznaju u ~emu se to pravo uop{te sastoji, za koje bi uprkos tome ovako morali da budu zainteresovani i da ~ak preduzmu radnju radi njegovog ostvarivanja, uprkos njegovoj nepoznatosti!

Ova pravna besmislica sada je samo ublaèna odredbom Nacrta 2007, da pravo na podno{enje zahteva za denacionalizaciju imaju i oni koji iz opravdanih razloga (ìvot u inostranstvu, bolest i dr.) nisu podneli prijavu podràvljene imovine po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (~lan 85).42 Ali, ova odredba Nacrta 2007. priznaje pravo na naknadno podno{enje prijave samo onima koji su imali pravo na pri-javljivanje oduzete imovine po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju, a nisu ga izvr{ili zbog nekog opravdanog razloga (ìvot u inostranstvu, bolest i dr.). Ona, paradoksalno, ne daje pravo na podno{enje zahteva za denacionalizaciju i onima koji, dodu{e, po Zakonu o prijavljivanju i evi-dentiranju nisu ni imali pravo da prijavljuju oduzetu imovinu, ali kojima

41 ^lan 8: “Podno{enje prijave oduzete imovine u smislu ovog zakona ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava na povra}aj oduzete imovine ili obe{te}enje za tu imovinu, ve} uslov da se takav zahtev podnese u skladu sa posebnim zakonom”. ^lan 9. st. 1: “Pravni osnov i prava u pogledu vra}anja imovine ili obe{te}enja po osnovu oduzete imovine prijavljene po odredbama ovog zakona, kao i postupak po zahtevu za ostvarivanje prava na povra}aj oduzete imovine ili obe{te}enje za tu imovinu, uredi}e se posebnim zakonom”. St. 2: “Zahtev za ostvarivanje prava po posebnom zakonu iz stava 1. ovog ~lana, moè se podneti samo ako je prijava oduzete imovine podneta u roku iz ~lana 6. ovog zakona”.

42 ^lan 85: “Pravo na podno{enje zahteva za denacionalizaciju imaju i ona fizi~ka lica koja iz opravdanih razloga (ìvot u inostranstvu, bolest i dr.) nisu izvr{ila prijavu podràvljene imovine po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine”.


32

sada sâm taj Nacrt 2007. uvodi pravo na denacionalizaciju! A on krug korisnika denacionalizacije ~ak trostruko pro{iruje: pravo na denacio-nalizaciju dato je sada i fizi~kim licima kojima je imovina oduzeta i pre datuma relevantnog po Zakonu prijavljivanju; zatim, priznato je i nekim pravnim licima, dok su po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine samo fizi~ka lica mogla biti podnosioci prijave oduzete imovine; i, kona~no, priznato je pravo na denacionalizaciju i za oduzimanja koja nisu vr{enja na osnovu propisa, dok su po Zakonu o prijavljivanju i evi-den-tiranju oduzete imovine podnosioci prijave oduzete imovine mogli biti samo oni koji su imovine li{eni na osnovu propisa. Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine priznao je pravo na prijavljivanje samo one imovine koja je oduzeta posle 9. marta 1945. godine (~lan 1) – sada Nacrt 2007. pravo na denacionalizaciju priznaje i za imovinu oduzetu i od 1. januara 1945. godine, a {tavi{e, sve od 6. aprila 1941. godine (~lan 1. st. 1).43 Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine priznao je pravo samo fizi~kim licima (~lan 1. st. 1) – sada Nacrt 2007. pravo na denacionalizaciju priznaje i nekim nekomercijalnim pravnim licima (~lan 9. st. 4). Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine priznao je pravo prijavljivanja samo imovine oduzete primenom propisa i akata o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji, eksproprijaciji i drugih propisa (~lan 1. st. 1) – sada Nacrt 2007. pravo na denacionalizaciju priznaje i za imovinu oduzetu i bez primene propisa i bez pravnih akata (~lan 9. st. 3).

Uprkos ~ak trostrukom pro{irenju kruga korisnika denacionalizacije u odnosu na krug imaoca prava na prijavljivanje oduzete imovine koji su to bili prema Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine 2005, ova odredba Nacrta 2007. time ipak ne elimini{e u celosti posledice izvorne pravne besmislice da neko kome je Zakonom o prijavljivanju dato pravo na prijavljivanje oduzete imovine izgubi pravo na denacionalizaciju i pre nego {to ga je uop{te stekao. Neodrìvo jo{ i zato {to prijavljivanje nije sluìlo li{enima imovine za ostvarivanje prava na denacionalizaciju, nego dràvi, da prosudi razmere mogu}ih zahteva za vra}anje ili obe{te}enje. Ako odredba ~lana 85. Nacrta 2007. dobije zakonsku snagu, posledice takve protivustavne pravne besmislice mogle bi se eliministi samo tako

43 ^lan 1. st. 1: “Ovim zakonom ure|uju se uslovi, na~in i postupak vra}anja svojine (restitucije) ili obe{te}enja za postoje}u imovinu koja je na teritoriji Republike Srbije primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, radnji i akata, posle 1. januara 1945. godine oduzeta od fizi~kih i pravnih lica i bez pravi~ne naknade podràvljena i prenesena u op{tenarodnu, dràvnu, dru{tvenu ili zadru`nu svojinu, kao i za postoje}u imovinu koja je kon-fiskovana na osnovu rasisti~kih propisa, radnji i akata okupatorske vlasti posle 6. aprila 1941. godine (oduzeta imovina)”.


33

da se smatra da iz opravdanih razloga nisu podneli prijavu oduzete imo-vine i svi drugi koji je nisu podneli – jer je njihov opravdan razlog u tome {to pre nego {to se zakonom odredi pravo na denacionalizaciju i njegova sadrìna, uslovi, na~in ostvarivanja i postupak, niko nije ni mogao znati u ~emu }e se sastojati pravo radi ~ijeg ostvarenja se od njega traì aktivitet (podno{enje prijave). Prinu|ivani su da vr{e pravo prijavljivanja oduzete imovine bez mogu}nosti da znaju da li su za njega uop{te zainteresovani (na primer, da li }e obe{te}ivanje biti samo simboli~no, koja }e se imovina vra}ati, pod kojim uslovima, i sve ostalo {to je relevantno, a {to se ne zna dok pravo ne bude zakonom ure|eno). Jedino ispravno re{enje je da se odredba iz ~lana 85. Nacrta 2007. ne unese u Zakon o denacionalizaciji, nego da se svim `rtvama svojevremnog oduzimanja imovine prizna pravo na denacionalizaciju, bez obzira na izvr{eno ili propu{teno prijavljivanje po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju.

Jedan drugi problem neopravdane diskriminacije unutar domena primene ovog nacrta ti~e se oduzimanja imovine izme|u 6. aprila 1941. i 1. januara 1945: pravo na denacionalizaciju imovine podràvljene u tom periodu odnosi se samo na imovinu koja je “konfiskovana na osnovu rasisti~kih propisa, radnji i akata okupatorske vlasti posle 6. aprila 1941” (~lan 1). Rasizam niukom slu~aju ne be{e jedini ideolo{ki razlog zbog ko-jeg je u tom periodu oduzimanje vr{eno, a zbog kojeg ne bi bilo vr{eno u pravnoj dràvi, niti je konfiskacija bila jedina mera putem koje je oduzi-manje vr{eno. Ako se za period oduzimanja posle 1. januara 1945. priznaje pravo na denacionalizaciju bez obzira na to da li je oduzimanje izvr{eno konfiskacijom ili kojom drugom merom, zasnovanom na tada vaè}em pravu ili protivnom njemu, pa ~ak i bez ikakvog pravnog akta (~lan 9. st. 3), jednako tako se i za period pre toga samo isto takvo re{enje dâ odbra-niti od prigovora ina~e neosnovanog diskriminisanja.

III. DENACIONALIZACIJA, INFICIRANA ZABRANJENOM RETROAKTIVNO[]U

(Legitiman cilj nelegalnog metoda, nelegalan metod legitimnog cilja: slika druga)

Jedan od principa u materiji pravnog savladavanja pro{losti jeste da se svojevremene povrede ljudskih prava ne smeju popravljati putem novih povreda. Savladavanje autoritarne pro{losti ne sme se ostvarivati tako {to }e se nedopu{teno zahvatati u pro{lost – zabranjenom retroaktivno{}u. Na-crt probija ustavni okvir44 retroaktivnim poni{tavanjem akata raspolaganjasa stvari preduzetih pre denacionalizacije (a), retroaktivnim uvo|enjem neo-

44 “Zabrana povratnog dejstva zakona i drugih op{tih akata”, ~lan 197. stav 1: “Za-koni i svi drugi op{ti akti ne mogu imati povratno dejstvo”. Stav 2: “Izuzetno,


34

borive presumcije nesavesnosti kao osnova odgovornosti za {tetu nastalu pre denacionalizacije (b), kao i retroaktivnim skra}ivanjem rokova trajanja ograni~enih stvarnih prava na stvari koja se vra}a (IV).

(a) Svako raspolaganje oduzetom imovinom (prodaja, poklanjanje, hipotekovanje, davanje u zakup i dr.), bilo ono jednostranim, bilo dvostra-nim pravnim poslom, preduzeto posle 8. juna 2005, kada je donet Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, Nacrt Zakona o dena-cionalizaciji sada naknadno, dve godine docnije, zabranjuje i progla{ava ni{tavim u svojim prelaznim i zavr{nim odredbama (~lan 82).45 Isto pro-pisuje i za svako umanjenje vrednosti posle navedenog datuma.

Naknadno poni{titi svaki pravni posao raspolaganja oduzetom imovinom, preduzet u pro{losti, onda kada zabrane raspolaganja nije ni bilo, i to naknadno ga proglasiti ni{tavim zbog naknadno uvedene zabrane raspolaganja koja bi imala da vaì za vreme pre njenog dono{enja – pred-stavlja {kolski slu~aj grube povrede kako prava na neometeno uìvanje imovine, prava svakoga da, izme|u ostalog, raspolaè postoje}om imovi-nom, zajem~enog ~lanom 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda46 i ~lanom 58. Ustava Srbije,47 tako i ustavne zabrane retroaktivnog delovanja zakona, ~lan 197.48 Za uskla|enost sa garantijom nesmetanog uìvanja imovine nedostaje: op{ti interes kome bi to poni{tavanje sluìlo, i srazmernost poni{tenja kao sred-

samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaè op{ti interes utvr|en pri dono{enju zakona”.

45 ^lan 82. st. 1: “Bilo kakvo raspolaganje ili umanjenje vrednosti predmeta de-nacionalizacije, kao i njegovo optere}enje hipotekom, zalogom ili zakupom od dana stupanja na snagu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imo-vine – “Slu`beni glasnik RS”, br. 45/2005, smatra se aktom nesavesnog lica, a u pogledu posledica takvog postupanja analogno se primenjuju odredbe zakona kojim se ure|uju obligacioni odnosi”. St. 2: “Ako je protivno zabrani iz st. a1. ovog ~lana umanjena vrednost predmeta denacionalizacije, odgovorno lice je du`no da nadoknadi uzrokovanu {tetu korisniku denacionalizacije”. St. 3: “Teretni ili besteretni pravni poslovi i jednostrane izjave volje koji su u suprotnosti sa odredbom stava 1. ovog ~lana ni{tavi su”.

46 Od 20.3.1952, na snazi od 13.4.1957. Vidi Zakon o ratifikaciji u prim. 11.47 “Pravo na imovinu”, ^lan 58. st. 1: “Jem~i se mirno uìvanje svojine i drugih

imovinskih prava ste~enih na osnovu zakona”. St. 2: “Pravo svojine moè biti oduzeto ili ograni~eno samo u javnom interesu utvr|enom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moè biti nià od trì{ne”. St. 3: “Zakonom se moè ograni~iti na~in kori{}enja imovine”. St. 4: “Oduzimanje ili ograni~enje imovine radi naplate poreza i drugih da`bina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom”.

48 “Zabrana povratnog dejstva zakona i drugih op{tih akata”, ~lan 197. st. 1: “Zakoni i svi drugi op{ti akti ne mogu imati povratno dejstvo”. St. 2: “Izuzetno, samo po-jedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaè op{ti interes utvr|en pri dono{enju zakona”.


35

stva za taj cilj (potrebnost za ostvarenje op{teg interesa, sposobnost da se tako on ostvari, i neprekora~enje mere za to dovoljne). Za dopu{tenost retroaktivnosti nedostaje to da cilj kome sluì poni{tavanje preteè nad intersima koji se time povre|uju.

Opet, o~igledno je ve} po sebi besmislena retroaktivna zabrana da se u pro{losti u~ini ne{to fakti~kom radnjom koja umanjuje vrednost stvari, kao {to je po sebi nonsens zabraniti da se preduzmu pravni poslovi koji su u pro{losti ve} preduzeti. Ove odredbe bi imale smisla jedino za budu}nost, tj. najranije od dana kada bi Nacrt 2007. stupio na snagu kao zakon. Ali, Nacrt 2007, paradoksalno, zabranu raspolaganja i umanjivanja vrednosti ne sadrì tamo gde bi ona mogla imati smisla, me|u osnovnim odredbama – u ~lanu 14. Umesto toga, taj ~lan sadrì jednu drugu odredbu, koja je okrenuta budu}nosti ali je ujedno i retroaktivna:

(b) Svaka prodaja oduzete imovine posle 8. juna 2005. godine, kao dana kada je na snagu stupio Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, smatra se nesavesno{}u kako prodavca tako i kupca, a kupac i prodavac solidarno su odgovorni korisniku denacionalizacije za {tetu proisteklu iz prodaje (~lan 14. st. 1).49 Istoj odgovornosti podleè i onaj ko je posle navedenog datuma uni{tio, o{tetio ili na bilo koji drugi na~in umanjio vrednost oduzete stvari (~lan 14. st. 2).50

Time se retroaktivno uvodi neoboriva presumcija nesavesnosti, sa posledicom retroaktivne obaveze odgovornosti za {tetu nanetu korisniku denacionalizacije otu|enjem stvari odnosno uni{tenjem, o{te}enjem i sva-kim umanjenjem njene vrednosti.

Presumcijama, ina~e, zakonodavac progla{ava one ~injenice koje u ìvotu predstavljaju redovan slu~aj: budu}i da je ne{to ioanako po re-dovnom toku stvari ~injenica, uzima se da je tako i u konkretnom slu~aju. U pravnom poretku, ina~e tako|e, vaì upravo obrnuta presumcija: da je neko savestan a ne da je nesavestan. Ima li u ovom slu~aju opravdanja suprotna, presumcija nesavesnosti? Nesavesnost zna~i da je prodavac prodao znaju}i ili bar mogav{i znati da nije vlasnik ili da nije ovla{}en da raspolaè prodaju}i, odnosno da je kupac kupio znaju}i ili bar mogav{i znati da prodavac nije vlasnik odnosno da nije ovla{}en da raspolaè prodaju}i. Za takvu presumciju nema osnova u stvarnosti: Zakon o prijav-ljivanju i evidentiranju oduzete imovine nije zabranio raspolaganje, pa ni

49 ^lan 14. st. 1: “Svako raspolaganje oduzetom imovinom, izvr{eno posle 8. juna 2005. godine, kao dana stupanja na snagu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, smatra se nesavesnim od strane kupca i prodavca, te su oni solidarno odgovorni korisniku denacionalizacije za {tetu iz toga proiza{lu”.

50 ^lan 14. st. 2: “Isto tako, uni{tavanje, o{te}enje i svako drugo svesno umanjenje vrednosti oduzete stvari smatra se nesavesnim raspolaganjem u smislu ovog zakona”.


36

otu|ivanje prodajom, a bez zabrane raspolaganja pravo aktuelnog imaoca nije ograni~eno. Isto tako nije postojala zabrana ni uni{tenja, ni o{te}enja, ni svakovrsnog umanjenja vrednosti. U takvoj situaciji, kada uostalom nije ni postojala norma o tome {ta }e se jednom vra}ati, a {ta ne}e, nego }e se za to samo obe{te}ivati, nema osnova za presumiranje nesavesnosti.

Kao osnov odgovornosti za {tetu ova neoboriva presumcija je podjednako strano telo u na{em pravu. Za onoga ko {tetu prouzrokuje presumira se, istina, da je kriv, ali je ta presumcija oboriva (~lan 154. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima),51 pri ~emu se u sudskoj praksi odavna presumira samo laka nepa`nja, a ne i teì stepenovi krivice (gruba nepa`nja, namera).52 Neoboriva presumcija nesavesnosti nadilazi sve to, uvode}i bez valjanog opravdanja specijalan reìm odgovornosti za {tetu, stroì od op{tevaè}eg. Reìm, neopravdan i utoliko {to – stroè od vaè}ih pravila odgovornosti nesavesnog dràoca po Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa (~lan 39. st. 3)53 – ~ini odgovornim aktuelne vlasnike za ba{ svako umanjenje vrednosti stvari, pa makar ono nastalo, recimo, i redovnom upotrebom. U situaciji kada nije postojala norma o tome {ta }e se jednom vra}ati, a {ta ne}e, nego }e se za to samo obe{te}ivati, i u kojoj ni sada ne postoji izvesnost za svaku stvar o tome da li se doista radi o stvari koja }e biti vra}ena, odnosno da li }e se za nju obe{te}ivati, nema opravdanja neoborivo presumiranje nesavesnosti dràoca, izme|u ostaloga zato {to ono – svojom neoborivo{}u – isklju~uje ba{ svaku invidualizaciju, svako uzimanje u obzir okolnosti konkretnog slu~aja.

Po{to po Nacrtu (~lan 14. st. 3) odredba o nesavesnosti i odgovor-nosti ne vaì za imovinu prodatu u postupku privatizacije po Zakonu o privatizaciji, dràva neobja{njivo za nake subjekte zadràva pravo da i posle navedenog datuma dono{enja Zakona o prijavljivanju budu nesavesni i pruà im pokri}e za takva otu|enja.

Ni{ta od ovih spornih odredaba ne bi bilo potrebno da je politi~ka volja za denacionalizaciju i dono{enje zakona blagovremeno formirana: u tom slu~aju bilo je mogu}e smesta zabraniti otu|enje oduzete imovine, a ta zabrana, legitimno doneta radi stvari u op{tem interesu, ne bi pred-stavljala neproporcionalnu meru ({to su uslovi za dopu{teno zadiranja u zajem~eno pravo na nesmetano uìvanje imovine), budu}i da bi kratko

51 ^lan 154. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, “Slu`beni list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, “Slu`beni list SRJ”, br. 31/93.

52 Na~elan stav XIV zajedni~ke sednice Saveznog suda, Vrhovnog vojnog suda i vrhovnih sudova republika i pokrajina od 25. i 26. marta 1980, Zbirka sudskih odluka Vrhovnog suda, knjiga 5, sveska 1, str. 18.

53 Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, “Slu`beni list SFRJ”, br. 6/80, 36/90, “Slu`beni list SRJ”, br. 29/96, “Slu`beni glasnik RS”, br. 115/2005.


37

trajala – do skorog razre{enja neizvesnosti zakonom. U atmosferi stal-nog odlaganja politi~ke odluke o denacionalizaciji, nijedna vlast nije bila spremna da zabrani otu|ivanje, jer nije bila na~isto u pogledu toga kada }e zakonski urediti denacionalizaciju, pa samim time ni u pogledu trajanja zabrane otu|enja.

IV. OGRANIÊNA STVARNA PRAVA – IZLI[NE A NEKOMPENZOVANE @RTVE DENACIONALIZACIJE

(Legitiman cilj nelegalnog metoda, nelegalan metod legitimnog cilja: slika tre}a)

Nacrt 2007, s jedne strane, predvi|a prestanak ograni~enih stvarnih prava (zakupa, li~nih slu`benosti) kada se izvr{i denacionalizacija, tj. pro-pisuje da se stvar vra}a vlasniku oslobo|ena od tih tereta (~l. 24, 25),54 a, sa druge strane, skra}uje ugovorene rokove trajanja tih prava (~l. 49. st. 7, 51. st. 2. re~. 1).55 Na oba na~ina – zakonskim ga{enjem ste~enih ograni~enih stvarnih prava (a), i zakonskim ga{enjem ste~enih prava pre ugovorenog roka njihovog trajanja (b), a oba puta nekompenzovano ikakvom naknadom (c) – povre|uje Ustavom56 i Evropskom konvencijom za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda zajem~eno pravo na neometano uìvanje imo-vine.57 [to je samo jo{ jedan prilog nepo{tovanju principa da se povrede

54 ^lan 24. st. 1: “Zakupac nepokretnosti koja je predmet vra}anja ima pravo da, pod uslovima predvi|enim ugovorom, koristi nepokretnost za svoju delatnost za period koji je neophodan za prilago|avanje njegovog poslovanja izmenjenim uslovima, ali ne duè od godinu od dana pravnosna`nosti re{enja o vra}anju imovine, s tim {to se korisnik i obveznik denacionalizacije mogu i druk~ije spora-zumeti”.

^lan 25. st. 4: “Postoje}e li~ne slu`benosti u korist tre}ih lica ne gase se izuzev ako su nesavesno zasnovane u smislu ~lana 14. ovog zakona. Ako su zasnovane posle 8. juna 2005. g. one se gase stupanjem na snagu ovog zakona”.

55 ^lan 49. st. 7: “Ako je zemlji{te dato u zakup na rok duì od tri godine, smatra}e se da je ugovor o zakupu zaklju~en na tri godine”.

^lan 51. st. 2. re~ 1: “Poslovni objekti, prostori i poslovne prostorije date u za-kup bilo koje vrste ili srodan odnos vra}aju se biv{em vlasniku u svojinu danom stupanja na snagu ovog zakona, a po isteku godinu dana od dana pravosna`nosti re{enja o denacionalizaciju i u neposrednu dràvinu, ako se biv{i vlasnik i zaku-pac druga~ije ne sporazumeju”.

56 “Pravo na imovinu”, ~lan 58. st. 1: “Jem~i se mirno uìvanje svojine i drugih imovinskih prava ste~enih na osnovu zakona”. Stav 2: “Pravo svojine moè biti oduzeto ili ograni~eno samo u javnom interesu utvr|enom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moè biti nià od trì{ne”. Stav 3: “Zakonom se moè ograni~iti na~in kori{}enja imovine”.

57 ^lan 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju, (Stav 1:) “Svako fizi~ko ili pravno lice ima pravo na nesmetano uìvanje svoje imovine” (re~. 1). “Niko se


38

prava iz autoritarne pro{losti ne smeju savladavati novim povredama, te da se u ste~ena prava ne dira, ako su savesno ste~ena.

(a) Nema opravdanja da jedno ograni~eno stvarno pravo koje postoji na stvari koja se vra}a ranijem vlasniku pada `rtvom vra}anja oduzetog prava svojine na toj stvari: to pravo je, kao i svojina, stvarno pravo, a stvarna prava su opremljena suprotstavljivo{}u, pravom sledovanja – imuna su na promene li~nosti vlasnika stvari na kojoj postoji to pravo. Ako je stvarno pravo valjano ste~eno, trebalo bi i u slu~aju denacionalizacije da nastavi da postoji i da se, {to se ti~e vremena trajanja, okon~a po op{tim pravilima: istekom roka, ako je oro~eno, otkazom, ako je ustanovljeno na neodre|eno vreme. I da nije dolazilo do oduzimanja svojine koja se sada vra}a, bilo bi isto tako ako bi u me|uvremenu do{lo do promene vlasnika – stvarno pravo na tu|oj stvari preìvljava promenu li~nosti vlasnika te stvari. Jedino je razumno da ono stvarno pravo koje je takvo da njegovim vr{enjem prestaje pravo svojine, a to je slu~aj sa hipotekom (~ijim se namirenjem gasi svojina na stvari), ne opstaje u slu~aju denacionalizacije: u protivnom bi vlasnik vra}ene stvari opet izgubio svojinu na njoj (vr{enjem prava hipoteke), ~ime bi se izjalovila svrha denacionalizacije. Zato, kao {to je opravdano {to Nacrt propisuje prestanak hipoteke denacionalizacijom (uz preuzimanja obaveze namirenja od strane dràve),58 tako isto je neopravdano {to pro-pisuje da druga navedena stvarna prava prestaju, jer za njihov prestanak ne govori nikakav takav opravdani razlog. Takvo zadiranje u ste~ena stvarna prava njihovim ga{enjem usled denacionalizacije, nije neophodno da bi se ostvarila svrha denacionalizacije, tj. op{ti interes radi koga se denaciona-lizacija vr{i, pa takvo re{enje predstavlja nedopu{teno neproporcionalno zadiranje u pravo na neometeno uìvanje imovine, zajem~eno Ustavom i ~lanom 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju.

Nacrt je, uz sve, i nedosledan, jer neka druga stvarna prava (stvarne slu`benosti) preìvljavaju denacionalizaciju (~lan 25. st. 3), a da nema ra-zumnog razloga za tu milost prema njima a nemilost spram ostalih.59

ne sme li{iti njegove imovine, osim u op{tem interesu i samo pod uslovima pred-vi|enim zakonom i op{tim na~elima me|unarodnog prava” (re~. 2). (Stav 2:) “Pre-thodne odredbe ni na koji na~in ne ograni~avaju pravo dràve da primeni zakone koje smatra potrebnim za ure|ivanje upotrebe imovine u skladu s op{tim inte-resom ili za obezbe|enje pla}anja poreza ili drugih davanja ili nov~anih kazni”.

58 ^lan 25. st. 2.59 Posmatraju}i re{enje sa stanovi{ta opredeljenja Nacrta da denacionalizacijom

gasi ograni~ena stvarna prava, taj izuzetak bi mogao biti smislen jedino za one stvarne slu`benosti koje se ustanovljavaju kao nu`ne, jer su, zbog svoje neophod-nosti, te slu`benosti takve da bi ionako uvek mogle biti ustanovljene na stvari, pa i posle denacionalizacije.


39

(b) Nema op{teg interesa koji bi bio u stanju da opravda predvi|eno zakonsko skra}ivanje trajanja ste~enih stvarnih prava, a takav interes uslov je za dopu{tenost ograni~avanja ste~enih imovinskih prava, obuhva}enih jemstvom neometanog uìvanja imovine.60 Bilo da se skra}ivanje vremena na koje je titular stekao pravo kvalifikuje kao “li{avanje” imovinskog prava (jer je prevremeni gubitak prava tako|e gubitak prava), bilo da se kvalifikuje kao ograni~enje, “ure|ivanje upotrebe” imovinskog prava, i jedno i drugo je dopu{teno samo ako se preduzima u op{tem interesu. A i da takvog ima, prestanak prava pre isteka vremena na koje je ono ste~eno morao bi predstavljati proporcionalan, srazmeran na~in za ostva-renje op{teg interesa: veli~ina skra}ivanja ne sme da prekora~i meru do-voljnu za ostvarenje op{teg interesa. U svakom slu~aju, od jednoobraznog skra}ivanja roka (na tri godine, odnosno na jednu), kako to Nacrt ~ini, primerenije bi bilo procentualno skra}ivanje, jer ono, za razliku od re{enja iz Nacrta, vodi ra~una o razli~itosti duìne svakog konkretnog ugovore-nog roka, procentualno ga podjednako skra}uju}i u zavisnosti od njegove duìne, a ne izlaè se prigovoru da za neke titulare skra}enje predstavlja nesrazmerno ve}i i time neopravdano diskriminatoran zahvat u njihovo pravo nego za druge.

(c) Nacrt 2007. ignori{e obavezan nalog i Ustava61 i Evropske kon-vencije time {to titularima tih prava ne priznaje pravo na naknadu {tete koju pretrpe zbog neo~ekivanog gubitka prava pre roka, kao i time {to ne ure|uje ni to od koga bi, i u kom postupku, mogli da traè naknadu{tete. Obe{te}ivanje za li{avanje odnosno ograni~avanje bilo kog prava obu-hva}enog garantijom neometanog uìvanje imovine, uslov je za dopu{tenost zadiranja u garantovano pravo,62 za proporcionalnost zadiranja, odnosno za postojanje fer balansa,63 pravi~ne ravnoteè izme|u ostvarivanja cilja

60 “(Stav 1:) Svako fizi~ko ili pravno lice ima pravo na nesmetano uìvanje svoje imovine (re~. 1). Niko se ne sme li{iti njegove imovine, osim u op{tem interesu i samo pod uslovima predvi|enim zakonom i op{tim na~elima me|unarodnog prava (re~. 2). (Stav 2:) Prethodne odredbe ni na koji na~in ne ograni~avaju pravo dràve da primeni zakone koje smatra potrebnim za ure|ivanje upotrebe imovine u skladu s op{tim interesom ili za obezbe|enje pla}anja poreza ili drugih davanja ili nov~anih kazni.

61 ^lan 58. st. 2.62 Izri~ito tako ~lan 58. st. 2. Ustava Srbije: “Pravo svojine moè biti oduzeto ili

ograni~eno samo u javnom interesu utvr|enom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moè biti nià od trì{ne”.

63 ^vrsta praksa Evropskog suda za ljudska prava. Up. na primer, slede}e slu~ajeve, Chassagnou and Others v. France, 29.4.1999, stav 85: “In conclusion, notwith-standing the legitimate aims of the Loi Verdeille when it was adopted, the Court considers that the result of the compulsory-transfer system which it lays down


40

(op{teg interesa) zadiranjem i prava na neometano u`ivanje imovine. Kon-vencija ne garantuje, dodu{e, pravo na potpunu naknadu u svakom slu~aju, ~vrst je stav Evropskog suda za ljudska prava.64 Ali, zbog va`enja zabrane diskriminacije, ako se potpuna naknada zakonski prizna jednoj kategoriji

has been to place the applicants in a situation which upsets the fair balance to be struck between protection of the right of property and the requirements of the general interest. Compelling small landowners to transfer hunting rights over their land so that others can make use of them in a way which is totally incompatible with their beliefs imposes a disproportionate burden which is not justified under the second paragraph of Article 1 of Protocol No. 1. There has therefore been a violation of that provision”. Draon v. France, 6.10.2005, stav 78: “An interference with the peaceful enjoyment of possessions must strike a fair balance between the demands of the general interest of the community and the requirements of the protection of the individual’s fundamental rights (see, among other authorities, Sporrong and Lönnroth v. Sweden, judgment of 23 September 1982, Series A no. 52, p. 26, § 69). The concern to achieve this balance is reflected in the structure of Article 1 of Protocol No. 1 as a whole, including therefore the second sentence, which is to be read in the light of the general principle enunciated in the first sentence. In particular, there must be a reasonable relationship of proportionality between the means employed and the aim sought to be realised by any measure depriving a person of his possessions (see Pressos Compania Naviera S.A. and Others, cited above, § 38)”.

64 Up., izme|u ostalih, slede}e slu~ajeve, Broniowski v. Poland, 22.6.2004, stav 82: “The Court accepts that in situations such as the one in the present case, involving a wide-reaching but controversial legislative scheme with significant economic impact for the country as a whole, the national authorities must have considerable discretion in selecting not only the measures to secure respect for property rights or to regulate ownership relations within the country, but also the appropriate time for their implementation. The choice of measures may necessarily involve decisions restricting compensation for the taking or restitution of property to a level below its market value. Thus, Article 1 of Protocol No. 1 does not gua-rantee a right to full compensation in all circumstances (see James and Others cited above, § 54)”. Maurice v. France, 6.10.2005, stav 87: “In this connection, the Court has already found that the taking of property without payment of an amount reasonably related to its value will normally constitute a disproportio-nate interference and a total lack of compensation can be considered justifiable under Article 1 of Protocol No. 1 only in exceptional circumstances (see The Holy Monasteries v. Greece, judgment of 9 December 1994, Series A no. 301-A, p. 35, § 71; The Former King of Greece and Others v. Greece, [GC], no. 25701/94, § 89, ECHR 2000-XII; and Jahn and Others v. Germany [GC], nos; 46720/99, 72203/01 and 72552/01, § 94, ECHR 2005-...)”. Draon v. France, 6.10.2005, stav 78: “total lack of compensation can be considered justifiable under Article 1 of Protocol No. 1 only in exceptional circumstances (see The Holy Monasteries v. Greece, judgment of 9 December 1994, Series A no. 301-A, p. 35, § 71; The Former King of Greece and Others v. Greece, [GC], no. 25701/94, § 89, ECHR 2000-XII; and Jahn and Others v. Germany [GC], nos. 46720/99, 72203/01 and 72552/01, § 94, ECHR 2005) ”.


41

vlasnika li{enih imovine, onda mora i ostalima – osim ako objektivan i opravdan razlog govori za druga~ije, diskriminatorno re{enje.65

V. NEDOSTAJU]E I NEPRIMERENO(Legitiman cilj – nedostaju}a i neadekvatna sredstva:

propusti i manjkavosti, ne samo zanatske)

Po{to predstavljaju ogre{enja o Ustav i Evropsku konvenciju za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda – o na~elo jednakosti, zabranu diskriminacije, na~elo pravne sigurnosti, zabranu retroaktivnosti, pravo na neometano uìvanje imovine, opisani nedostaci Nacrta 2007 (II, III, IV) su najteì. Ne i jedini, a me|u tim ostalima su neretki i takvi koji nisu samo zanatske prirode. Sa skoro 90 ~lanova Nacrt 2007. se, ni ako upore-dnopravno posmatramo obim denacionalizacionih zakona, ne izlaè prigo-voru olakog i povr{nog pristupa materiji. (Takav prigovor, na primer, sa svojih tek 9 ~lanova, nikako ne moè da izbegne jedan drugi vaàn zakon iz porodice pravnog savladavanja autoritarne pro{losti – Zakon o rehabili-taciji od 2006).66 Uprkos tome, nedostaju neke odredbe, {to bi opteretilo praksu primene neizvesnostima o tome koji je ispravàn me|u mogu}im odgovorima na nere{eno pitanje, a nedostaju i neke odredbe bez kojih je slabija strana u denacionalizacionom odnosu jo{ slabija (a), kao {to, opet, ima odredaba kojima nedostaje adekvatnost (b). Evo ilustracija za obe vrste mana.

(a) Odnosi povodom denacionalizacije nabijeni su, po prirodi stvari, opre~nim interesima, i to sna`nim. U tom konfliktnom odnosu su korisnici denacionalizacije redovno slabija strana od obveznika denacionalizacije. Bilo da je taj obveznik denacionalizacije obveznik vra}anja oduzete imovi-ne (Republika Srbija, Autonomna pokrajina, lokalna samouprava, javno preduze}e, privredno dru{tvo, ili drugo lice koje je, na dan stupanja na snagu ovog zakona, vlasnik, svojinski dràlac ili nosilac prava kori{}enja odnosno raspolaganja na podràvljenoj imovini),67 bilo da je on obveznik nov~anog obe{te}enja (Republika Srbija).68 Pri takvom stanju stvari odredba Nacrta koja pruà priliku da korisnik denacionalizacije i obveznik denacionalizacije svojim sporazumom urede svoje odnose, umesto da se na njih primene re{enja iz Zakona (autonomija volje, ~lan 5), lako moè

65 Vidi gore u tekstu kod prim. 35. i d. 66 Vidi pregled manjkavosti kod V. V. Vodineli}, Rehabilitacija, svemu uprkos (Osvrt

na srpski Zakon o rehabilitaciji od 2006. godine i njegovu primenu), Hereticus (âsopis za preispitivanje pro{losti), 1, 2007, str. 251. i d. = Izbor sudske prakse, 6, 2007, str. 16. i d.

67 ^lan 17. st. 1. i 2. 68 ^lan 17. st. 4.


42

da umesto ka trijumfu slobode volje otvori put ka pot~injavanju slabije strane. Da do toga ne bi do{lo, u skladu sa na~elom socijalne pravne dràve valja u odredbu o autonomiji volje ugraditi za{titne mehanizme.

Ako i op{ti zakon o denacionalizaciji ostane pri formuli “kako de-nacionalizovati” iz Zakona o vra}anju imovine crkvama (vra}anje kada se moè vratiti – obe{te}ivanje, kada ne moè vra}anje), tada se, naravno, ne moè obezbediti da u svim slu~ajevima bude uspostavljen princip su-perficies solo cedit (tj. atraktivna snaga svojine na zemlji{tu), ili njegova obrnuta varijanta (da vlasnik objekta postaje vlasnik zemlji{ta), ukratko, princip jedinstva svojine na objektu i zemlji{tu. Ali se i tada zakonskim re{enjima moè spre~iti neke situacije nepodudaranja vlasnika objekta i vlasnika zemlji{ta. To Nacrt 2007. nije u~inio uvek kada je mogao. Tako u ~lanu 29. st. 2. re~. 2. nepotrebno uspostavlja razilaènje svojine na ob-jektu od svojine na zemlji{tu. Pitanje je i da li ~lan 45. ~ini {to je mogu}e da se ne perpetuira takvo razilaènje.

Kada se objekat vra}a vlasniku a on nije i vlasnik gra|evinskog ze-mlji{ta, on po sili zakona na zemlji{tu sti~e pravo zakupa (~l. 26, 29. st. 2. re~. 2, 31. st. 2). Ako se ve} ne provodi princip jedinstva svojine na objektu i zemlji{tu (superficies solo cedit – u korist vlasnika zemlji{ta, ili obrnuto – u korist vlasnika objekta), tada takvoj situaciji vi{e odgovara konstruk-cija prava gra|enja nego prava zakupa.69 Ali, ni zakup, ni bilo kakva druga konstrukcija za me|usobni odnos objekta i gra|evinskog zemlji{ta koji se vra}aju razli~itim subjektima, nije ponu|ena za slu~aj vra}anja crkvi i drugoj verskoj zajednici. Ni u Nacrtu 2007. ni u Zakonu o vra}anju imo-vine crkvama 2006.

Ve} u sedmoj deceniji 20. veka naknada za eksproprisanu imovinu nije vi{e bila neadekvatna, tek simboli~na, tako da je Nacrt 2007. propustio da odredi da za eksproprijacije od tog vremena, po pravilu, nema prava na denacionalizaciju eksproprisane imovine, a da reìm ~lana 22. st. 2.70 vaì samo kao supsidijerno, podredno primenjiv, kada naknada nije bila primerena.

69 O pravu gra|enja vidi predlog u Nacrtu Zakonika o svojini i drugim stvarnim pravima Srbije 2006, u: Ka novom stvarnom pravu Srbije – Nacrt zakonika o svojini i drugim stvarnim pravima, Beograd, 2007, ~l. 347. i d., str. 74. i d.

70 “Odredbe ovog zakona ne odnose se na prenos imovine fizi~kih i pravnih lica u op{tenarodnu, dràvnu ili dru{tvenu svojinu primenom propisa o ekspropri-jaciji, osim ako biv{em vlasniku: 1. nije ispla}ena naknada (i kada je odbio da primi) za oduzetu nepokretnosti u vreme eksproprijacije niti je ustupljena druga nepokretnost u svojinu, stanarsko pravo ili drugi oblik naj{ire pravne vlasti, ili 2. kada se pod eksproprijacijom u stvari sprovodila konfiskacija ili drugi oblik politi~kog ili kaznenog oduzimanja imovine”.


43

Valja o~ekivati pojavu dileme o odnosu zakona o denacionalizaciji sa drugim propisima o za{titi svojine, tako da nedostaje odredba da ovaj zakon ne dira u primenu drugih propisa o za{titi prava svojine, tj. da onaj kome je svojina svojevremeno oduzeta bez pravnog osnova ima pravo izbora, da li }e sada ostvariti za{titu po propisima o za{titi prava svojine ili po zakonu o denacionalizaciji ({to je razlika kako u pogledu pravnog puta i osnova, tako i u pogledu uslova).

Zamislivo je vi{e re{enja za pitanje: kome se vra}a oduzeto ako je oduzimano ne jednom licu i samo jednom, nego u vi{e navrata, a raznim licima. Nacrt 2007. nema nijedan odgovor o redosledu ostvarivanja prava (a najprimerenije bi bilo da se tada svojina vra}a onome kome je prvo odu-zeta, dok ostali imaju pravo na obe{te}enje).

Po{to je mogu}a i pojava sukoba me|u osnovima po kojima jedno lice moè da traì vra}anje ili obe{te}enje, potrebna je odredba o tome da u takvom slu~aju pravo na denacionalizaciju ono moè da ostvari samo po jednom osnovu, koji izabere.

(b) Verovatno je samo nesmotrenost dovela do toga da se pravo na denacionalizaciju defini{e kao pravo na vra}anje ili obe{te}ivanje samo za “postoje}u imovinu” (~lan 1). Da li imovina koja je jednom bila oduzeta iz ideolo{kih razloga jo{ uvek postoji ili vi{e ne, potpuno je neva`no sa stanovi{ta svrhe instituta denacionalizacije, da za one koji su bili `rtve u~ini ono {to je realno mogu}e i da afirmi{e stav da su svakovrsni juri{i na imovinu iz ideolo{kih razloga nespojivi sa vrednostima pravne dràve i ljudskim pravima.

Neodre|eni i nedovoljno odre|eni pravni pojmovi neizbe`ni su i pri ure|ivanju denacionalizacije. Ali se Nacrt 2007. sluì neodre|enim pojmovima i tamo gde bi odre|eniji mogli biti upotrebljeni. Od toga trpi pravna sigurnost u primeni normi koje sadrè tako neodre|ene pravne pojmove, a ve}i je nego {to je neophodno rizik da vlasti u primeni takvih normi postupaju nejednako u istim slu~ajevima, kao i rizik zloupotrebe. Primerice, dodatnu konkretizaciju dopu{taju i traè izrazi: “ako vra}anje dràvine na oduzetoj nepokretnosti nije odmah mogu}e ili celishodno” (~lan 3. st. 2); uspostavljanje “pod trì{nim uslovima” (~l. 3. st. 2, 23. st. 2, 32, 53. st. 4); “privatna imovina” (~l. 9. st. 2, 83); “kvadratura objekta bitno uve}ana” (~lan 56. st. 2).

Neadekvatno je, a nepotrebno, re}i da se denacionalizacija ostvaruje “u vidu vra}anja (restitucije) iste ili druge imovine” (~lan 10): ne moè se vratiti ne{to {to nije ni oduzeto, ve} samo ne{to {to je oduzeto – davanje


44

ne~eg drugog nije vra}anje ve} naknada.71 Istu vrstu izli{ne neprimerenosti predstavljaju izrazi: “vlasnik imovine” (~lan 9. st. 4), vra}anje “imovine u naturalnom obliku u svojinu” (~lan 10), “cena zakupa” (~lan 48. st. 2).

Ako se “Naknada koja je u vreme oduzimanja ispla}ena korisniku denacionalizacije, ne uzima ... u obzir pri utvr|ivanju prava na denacionali-zaciju” (kako stoji u ~lanu 11), tada denacionalizacija nije drugo nego neo-snovano oboga}enje: za oduzeto je pri oduzimanju imalac dobio naknadu, a sada zadràva i naknadu a uz to dobija i ono za {ta je dobio naknadu. Ni{ta {to u takvom slu~aju nadilazi pravo opcije (zadràti naknadu ili je vratiti a traìti povra}aj oduzetog) nije pomirljivo s pravnim na~elom da niko ne bi trebalo da se bogati na povredi svoga prava. Takvom, pravno neobja{njivom boga}enju vodilo bi neretko i pravilo da negda{nji vlasnik oduzetog objekta u svakom slu~aju dobija u svojinu objekat koji je izgra|en namesto njemu oduzetog objekta koji je sru{en posle stupanja na snagu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju imovine (~lan 19. st. 1).

Zadràvaju svojinu oni koji su naknadno stekli svojinu na stvarima koje su oduzete vlasnicima, ako su svojinu stekli “na osnovu teretnog pravnog posla po trì{noj ceni” (~lan 18. st. 1). Ova nezgrapna formulacija izlazi na kupoprodaju, a podjednako mora da vaì i za svaki drugi teretan pravni posao sticanja. Po{to je smisleno da se izuzme od obaveze vra}anja negda{njem vlasniku onaj ko je uz naknadu pribavio stvar, ne bi smelo biti dovoljno da je stekao na osnovu teretnog posla, nego bi uslov morao biti da je naknada bila ekvivalentna, a ne bilo kakva, i posao izvr{en, tj. naknada i stvarno data.

Ako je objekat uve}an posle oduzimanja negda{njem vlasniku, ne vra}a mu se (~lan 20). Kao da je veli~ina objekta klju~an kriterijum, koji bi imao isti zna~aj u raznovrsnim konkretnim slu~ajevima!

Nema vra}anja ni ako nepokretnost sluì obavljanju dru{tveno neo-phodnih delatnosti koje bi vra}anjem bile bitno ometene (javna zdravstvena slu`ba i dr.), osim ako je nepokretnost “data u zakup ili sli~an odnos” (~lan 22. st. 3). Da bi se odstranio potencijal neispravnog i nejednakog tuma~enja, moralo bi se izri~ito pojasniti da li to vaì ako je bilo kada data u zakup i sli~an odnos, i da li vaì i ako je data upravo u vezi sa i radi obavljanja tih neophodnih delatnosti?

Zagonetno je {ta u ~lanu 33. st. 1. zna~i “legitimna naknada u smislu ovog ~lana”.

71 Istu gre{ku ~ini i Zakon o vra}anju imovine crkvama: rumbrum ~lana 10. glasi “Vra}anje iste ili druge imovine”.


45

VI. I DALJE BEZ SRE]NOG KRAJA(Vremenska neizvesnost izvesnog)

Veliko i{}ekivanje denacionalizacije mora}e da se nastavi uprkos iz-ra|enom Nacrtu 2007.72 Dovoljan razlog: nije smisao pravnog savladavanja autoritarne pro{losti, kome je, naprotiv, jedan od ciljeva da afirmi{e vre-dnosti kakve su pravna dràva i ljudska prava,73 da se posledice autoritarne pro{losti pravno savladaju tako {to }e se kr{iti neki osnovni principi pravne dràve, kakvi su na~elo jednakosti, zabrana diskriminacije, na~elo pravne sigurnosti, zabrana retroaktivnosti, pravo na neometano uìvanje imovi-ne. Ozakonjenjem Nacrta 2007. ponovila bi se situacija kakva je stvorena Zakonom o rehabilitaciji 2006: eti~ki i pravno nespornu ideju dezavuisala bi pravno nebranjiva re{enja. Mada pojava, evo ve} tre}eg Nacrta zakona o denacionalizaciji koji priprema sama vlast, svedo~i o politi~koj volji da dràva Srbija kona~no izvr{i, u me|uvremenu samostvorenu, pravnu obavezu prema `rtvama svojevremenih juri{a na ljudsko pravo svojine podràvljenjem iz ideolo{kih razloga, ipak bar tri vrste opravdanog ne-zadovoljstva Nacrtom 2007. stoje na putu tome da taj nacrt, u sada{njoj verziji (novembar 2007), posluì ostvarenju pravno obavezne denaciona-lizacije: njegova ogre{enja o Ustav i ratifikovane me|unarodne akte (II.b.1, II.b.2, II.c, 3, III.a, III.b, IV); njegova nedovr{enost, nedostaju}e odredbe bez kojih se ne moè valjano sprovesti denacionalizacija (V.a); i neophodnost nemalih, ne tek zanatskih izmena i dopuna (V.b). Iako je ve} pravno izvesno da denacionalizacije mora biti, a i kako, dok su na snazi re{enja Zakona o vra}anju imovine crkvama (I.c, I.d, II.a, II.b.), kada }e, ne znamo. Nacrt 2007, u sada{njoj verziji (novembar 2007) nije taj vesnik sre}nog kraja. Veliko i{}ekivanje izvesnog se nastavlja.

72 Vi{e je od deceniju i po od prvih zahteva da sud izrekne vra}anje oduzetog; kao ni tada, jo{ uvek nema op{teg zakona koji bi sudu posluìo kao osnov za kondem-naciju (Vrhovni sud Srbije. Rev. br. 3202/91), a i po ~lanu 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju vaì isto, budu}i da neko pravo uìva jemstvo neometanog uìvanja imovine tek kada nastane (kada predstavlja deo ve} postoje}e imovine), a {to ne vaì za pravo da se imovina tek stekne. Pravo na denacionalizaciju jo{ uvek predstavlja pravo ~ije sticanje lica kojima je svojevremeno iz ideolo{kih ra-zloga oduzeta imovina imaju pravo da legitimno o~ekuju. Kra}e: imaju legitimno pravo da o~ekuju denacionalizaciju, ali nemaju jo{ pravo na denacionalizaciju odre|ene sadrìne, dok ga zakon ne uredi.

73 V. V. Vodineli}, Pravna odgovornost za autoritarnu pro{lost – jedan vid pravnog prevladavanja pro{losti, Nova srpska politi~ka misao, 1-2/2000, str. 37. i d., isti, Pro{lost kao izazov pravu – Srpska strana pravnog savladavanja pro{losti, Beo-grad, 2002, str. 19. i d.


46

Vladimir V. Vodinelic

RESTITUTION OF PROPERTY – GREAT EXPECTATIONS OF CERTAINTY

Concerning the draft Restitution of Property Act of Serbia 2007

Summary

A state is not obliged to undertake restitution. Nor were the victims of con-fiscation of property due to ideological reasons entitled to a restitution of property right. However, the state obliged itself to restitution, most lately with the Act on Recording and Reporting of Confiscated Property from 2005. This Act regulates more than could be concluded from its title; it created a firm legal expectation of restitution which went beyond the point of no return and at the same time determined the restitution method – the restitution of confiscated property and compensation for confiscated property (I). This restitution method was applied by the Act on Restitution of Property to Churches and Religious Communities from 2006. Neither the latter statute nor the draft General Restitution of Property Act (November 2007) use the possibility, created with the annulment of the of state property monopoly at vacant land for building purposes, to restore a principle of “superficies solo cedit”. Moreover, the draft does not follow how the Act on Restitution of Property to Churches and Religious Communities elaborated the denationalisation method by undertaking restitution and compensation. Instead, it discriminates against all other beneficiaries of restitution since they would not receive compensation when a church would get it; since they would be compen-sated for a smaller amount and under the less favourable terms than those that apply to the church; finally since they would be compensated within the limits of previously defined funds, while no such restriction applies to the church. As long as there is a different regime for the church, discrimination of others will be con-trary to the prohibition of discrimination, since there is no justification for this in any objective and reasonable sense and moreover it is disproportionate (II). However, it is not only that in this manner the draft is contrary to the Constitution and the European Convention on Human Rights and Fundamental Freedoms. It is in violation of these acts by annulling, without necessary and justified reason (general interest) and without any compensation, right of lease and easements; in this manner it violates guaranteed right to peaceful enjoyment of possession (IV). The Constitution is additionally violated by prohibited retroactive annulment of legal transactions concerning the disposal of nationalised property; moreover, it violated by prescribing retroactive responsibility for damages on the basis of distinctive presumption of innocence (III). If all these provision become law in force the Restitution of Property Act represents an illegal means for achieving a legitimate objective. In relation to this, other weaknesses are less serious: missing and inappropriate provisions (V). In its current form the draft act cannot put an end to great expectation of legal and certain restitution of property (VI).

Key words: right to property restitution, obligation of restitution, Serbian draft act from 2007, violation of the Constitution and the Eu- ropean Convention for the Protection of Human Rights and Fun- damental Freedoms

Zakon o denacionalizaciji – Analiza Nacrta iz 2007. godine

47

Zlatko Stefanovi}Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd

ZAKON O DENACIONALIZACIJI – Analiza Nacrta iz 2007. godine

Rezime: Vlada Republike Srbije je preko resornog ministarstva – Ministar-stva finansija uputila na javnu raspravu radni tekst Zakona o denacionalizaciji. Javna rasprava organizovana je tokom novembra i decembra meseca 2007. godine. Centar za unapre|ivanje pravnih studija (CUPS) organizovao je 8. novembra 2007. javnu raspravu povodom ovog radnog teksta dana godine gde sam imao priliku da izrazim svoje vi|enje radnog teksta ovog zakona. Ovaj tekst je uglavnom prikaz onoga {to sam usmeno izloìo na ovom skupu. Tom prilikom bavio sam se samo sa nekolikim pitanjima – onim koja po mome uverenju ~ine osnovnu konstrukciju Zakona, a koja su ujedno temeljna za svaku denacionalizaciju. Re~ je o predmetu denacionalizacije, korisnicima i obveznicima denacionalizacije, te }e o tome biti re~i i u ovom tekstu.

Klju~ne re~i: Nacrt zakona o denacionalizaciji, predmet denacionalizacije, pravo na denacionalizaciju, obveznici denacionalizacije, cena denacionalizacije

Predmet denacionalizacije

^lan 1. radnog teksta Zakona o denacionalizaciji (nadalje }e on biti pominjan kao: Zakon) odre|uje predmet Zakona1 i time posredno, uz pomo} narednih ~lanova i predmet denacionalizacije. Odre|enje ~lana 1. upu}uje na dve vrste nepravednih oduzimanja za koja bi primenom Zakona

1 Navedenim ~lanom predvi|eno je slede}e: (1) Ovim zakonom ure|uju se uslovi, na~in i postupak vra}anja svojine (resti-

tucije) ili obe{te}enja za postoje}u imovinu koja je na teritoriji Republike Srbije primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, radnji i akata, posle 1. januara 1945. godine oduzeta od fizi~kih i pravnih lica i bez pravi~ne naknade podràvljena i prenesena u op{tenarodnu, dràvnu, dru{tvenu ili zadru`nu svojinu, kao i za postoje}u imovinu koja je konfiskovana na osnovu rasisti~kih propisa, radnji i akata okupatorske vlasti posle 6. aprila 1941. godine (oduzeta imovina).

(2) Ovim zakonom ure|uje se i restitucija ili privatizacija gradskog gra|evinskog zemlji{ta.

UDK __________________

Hereticus, 1/2008 Zlatko Stefanovi}

48

trebalo otkloniti ili ublaìti posledice. Re~ je, prvo, o oduzimanju imovin-skih dobara koja su u~injena podràvljenjem, odnosno preno{enjem u op-{tenarodnu dru{tvenu ili zadru`nu svojinu. Drugo, Zakon se odnosi i na oduzimanja dobara koja su izvr{ile okupatorske vlasti primenom rasisti~kih propisa. Zakon se bavi i restitucijom i privatizacijom gradskog gra|evinskog zemlji{ta, nezavisno od prethodnih oblika oduzimanja dobara ure|uju}i time i pitanja kojima se uobi~ajeno ne bave propisi o denacionalizaciji.

Denacionalizacija dobara oduzetih u korist titulara dràvne, dru{tvene, op{tenarodne ili zadru`ne svojine

Zakon predvi|a pravo na denacionalizaciju za dobra oduzeta pri-menom propisa koje nabraja u ~lanu 9. bilo da je imovinsko dobro oduzeto na osnovu pojedina~nog pravnog akta ili radnjom organa ili drugog lica, uklju~uju}i i pravne poslove koji su preduzeti pod pritiskom odnosno zloupotrebom prava ili politi~ke mo}i. Ovako odre|eno pravo na dena-cionalizaciju, odnosno predmet denacionalizacije je odre|en i pre{iroko i preusko. Pre{iroko, jer moè da obuhvati i slu~ajeve opravdanog odu-zimanja dobara. Tako se, npr. na listi propisa nalaze i Zakon o zabrani izazivanja nacionalne, rasne (plemenske) i verske mr`nje i razdora, Zakon o suzbijanju nedopu{tene spekulacije i privredne sabotaè, Zakon o odu-zimanju ratne dobiti ste~ena za vreme neprijateljske okupacije i drugi koji su u odre|enim slu~ajevima predvi|ali opravdan oduzimanje dobara – oduzimanje koje bi bilo prihvatljivo i u dana{njim uslovima. I dana{nji propisi nekada predvi|aju mogu}nost oduzimanja dobara kojima su izvr-{ena nedozvoljena dela i to se ne smatra neopravdanim, niti povredom ljudskog prava na svojinu.2 Pravo na vra}anje koje bi bilo zasnovano samo na ~injenici da je prilikom oduzimanja primenjen neki od navedenih pro-pisa opasno pro{iruje predmet denacionalizacije i na slu~ajeve opravdanog oduzimanja. Te{ko se moè pretpostaviti da je primena svih navedenih zakona u svakom konkretnom slu~aju bila neopravdana i da bi je trebalo okvalifikovati kao povredu ljudskog prava na svojinu.

Sa druge strane, Zakon neopravdano suàva broj slu~ajeva koji za-sluùju da budu njime obuhva}eni. Predvi|aju}i da se pravo na denaciona-lizaciju priznaje u slu~aju oduzimanja dobra bez pravi~ne naknade. Ovaj uslov moè biti shva}en dvojako: prvo da prilikom oduzimanja uop{te nije priznato pravo na pravi~nu naknadu, a drugo da ta naknada nije ispla}ena. I jedno i drugo neopravdano suàva broj slu~ajeva na koje se ovaj zakon primenjuje. ̂ itav set zakona o nacionalizaciji je predvi|ao pravo na pravi-~nu naknadu – naknadu koja je tako nazivana i koja je u to vreme smatrana

2 Up. ~l. 79. st. 1. t. 7. Krivi~nog zakonika RS.


49

pravi~nom. Organi koji su sprovodili zakone o nacionalizaciji su u velikom broju slu~ajeva priznavali pojedina~nim aktima pravo na pravi~nu naknadu, koja se makar tako zvala, iako je iznosila svega nekoliko procenata od prave vrednosti dobra koje se oduzima.

Ono {to nedostaje u ovom zakonu jeste klju~ni kriterijum za identi-fikaciju neopravdanog oduzimanja dobara koji pisci zakona nisu uspeli da prepoznaju. Nepreciznost koja je rezultat nemogu}nosti da se prepozna povreda ljudskog prava na svojinu i da se preko te povrede odredi klju~ni kriterijum za prepoznavanje neopravdanog oduzimanja zna~i da i ovaj za-kon ima isti nedostatak koji su imali i zakoni o nacionalizaciji – ignorisanje ljudskog prava na svojinu. Da to nije oma{ka pokazuju i odredbe koje odre|uju obveznike denacionalizacije. Da bi ispravio nepravde u korist ranijih vlasnika, zakon predvi|a brojne nove nepravde na {tetu sada{njih vlasnika i isto takva oduzimanja, povre|uju}i ljudsko pravo na svojinu sada{njih vlasnika. To }e biti pokazano u delu koji govori o obveznicima denacionalizacije.

Kod odre|enja predmeta denacionalizacije zna~ajan je i datum od koga se uzimaju u obzir povrede koje su u~injene.

Denacionalizacija dobara konfiskovanih na osnovu rasisti~kih propisa, radnji i akata okupatorske vlasti

Zakon predvi|a i pravo na denacionalizaciju za dobra koja su oku-patorske vlasti oduzele za vreme Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije, sprovode}i rasisti~ke propise. Ovakva odredba nije uobi~ajena u propisima o denacionalizaciji bar iz dva razloga. Prvo, nije uobi~ajeno da se denacio-nalizacijom obuhvata period za vreme rata. Rat je posebno stanje kada ne funkcioni{u mehanizmi pravne dràve, kada se vr{e povrede mnogih prava od kojih su mnoga zna~ajnija od prava svojine (pravo na ̀ ivot, tele-sni integritet, slobodu, i dr.). U ratu nijedna dràva ne uspeva da uspe{no ostvari svoje funkcije, nekada sama povre|uju}i ljudska prava, a nekada ne uspevaju}i da pruì za{titu za povre|ena prava. Zbog toga se povrede prava svojine u~injene u ratu ne obuhvataju propisima o denacionalizaciji.

âk i ako bi i bilo prihvatljivo pro{irenje i na period za vreme rata, mnogo vi{e ~udi predvi|anje osnova za denacionalizaciju – oduzimanje prava izvr{enih konfiskacijom primenom rasisti~kih propisa, i to oduzimanje koje su izvr{ile okupatorske vlasti. Odgovornost za ovakve radnje su osporavale i dràve koje su izv{ile okupaciju Srbije i drugih dràva, a okupirane dràve nikada nisu imale razloga da priznaju obavezu obe{te}enja za oduzimanja koja su izvr{ili okupatori. Da bi ovakva obaveza bila priznata, neophodno je da postoji pravni kontinuitet izme|u odgovornog lica (dràva okupatora,


50

tj. okupatorske vlasti kako to zakon kaè) i obveznika denacionalizacije – dràve Srbije.

Dràva Srbija nije sledbenik nacisti~ke Nema~ke, niti Italije, kao ni drugih okupatorskih dràva. Ona ne moè snositi odgovornost za povrede prava svojine, kao ni drugih prava koja su u~inile okupatorske dràve. Osnov za ovakvu odgovornost ne postoji ni po osnovu sledbeni{tva izme|u Srbije i okupatorskih dràva, niti u du`nosti dràve da spre~i takve radnje na svojoj teritoriji jer ona u to vreme nije bila u stanju da to u~ini. Nijedna dràva nije nikada odgovarala zbog toga {to nije uspela da se suprotstavi agresoru i spre~i ga da vr{i povrede prava na njenoj teritoriji. Re~ je o doga|ajima koji se izjedna~avaju sa vi{om silom za koje dràva ne moè biti odgovorna.

Korisnici denacionalizacije

Korisnici denacionalizacije odre|eni su na na~in koji ostavlja otvo-renim nekolika pitanja, pre svega u odnosu na fizi~ka lica. Re~ je o tri zna-~ajna pitanja – jedno se ti~e stranaca, drugo naslednika, a tre}e slu~ajeva vi{estruke nacionalizacije.

Stranci kao korisnici denacionalizacije

U odnosu na strance formulacija je vi{estruko nejasna. Norma, koja u tre}em stavu predvi|a da i stranac3 moè biti korisnik denacionalizacije, sugeri{e da se op{te pravilo sadràno u prvom stavu ovog ~lana ne odnosi na svako lice, tj. i na strance, ve} samo na doma}e dràvljane. Formulacija je izre~ena kao da je re~ o izuzetku od pravila, tj. da stranac, po pravilu, ne bi mogao da bude korisnik denacionalizacije. Ako je to trebalo da bude samo nagla{avanje da je stranac izjedna~en sa doma}im dràvljaninom,

3 ^lan 16. Zakona predvi|a slede}e: “Korisnici denacionalizacije ^lan 16. (1) Pravo na denacionalizaciju ima fizi~ko lice koje je biv{i vlasnik podràvljene

imovine, a u slu~aju njegove smrti ili progla{enja umrlim – njegovi naslednici, u skladu sa propisima koji ure|uju nasle|ivanje doma}ih i stranih dràvljana u Republici Srbiji (korisnik denacionalizacije ili biv{i vlasnik).

(2) Korisnik denacionalizacije je i doma}e nekomercijalno pravno lice (zadu`bina, fond, i fondacija) kome je podràvljena imovina, odnosno nekomercijalno pravno lice koje je njegov pravni sledbenik, osim crkava i verskih zajednica za koje vaì poseban zakon.

(3) Korisnik denacionalizacije moè da bude i strano fizi~ko lice koje je biv{i vlasnik, a u slu~aju njegove smrti ili progla{enja umrlim – njegovi naslednici, ako nije imalo pravo na obe{te}enje od druge dràve po osnovu zaklju~enog me|unarodnog sporazuma, osim lica koja su bila pripadnici stranih okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Srbije za vreme Drugog svetskog rata.”


51

onda takvo nagla{avanje nije bilo potrebno jer su fizi~ka lica kako doma}a lica tako i strana lica.

Pod pretpostavkom da je re~ o oma{ci prilikom pisanja, vi{e pa`nje zasluùju uslovi predvi|eni u ~lanu 16. stav 3. koji se odnose na strance, a od kojih zavisi da li stranac moè biti korisnik denacionalizacije. Re~ je o dva uslova: 1) da to lice za oduzetu imovinu (stranac ~ija je imovina oduzeta) nije imalo pravo na obe{te}enje od druge dràve, i 2) da to lice nije bilo pripadnik okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Republike Srbije za vreme Drugog svetskog rata. I jedan i drugi uslov odnosi se samo na lice ~ije je imovina oduzeta, ali ne i na eventualne naslednike. Jezi~kim tuma~enjem moglo bi se zaklju~iti da korisnik denacionalizacije moè biti i stranac koji je naslednik biv{eg vlasnika, ako biv{i vlasnik ispunjava pomenute uslove, makar da je naslednik imao pravo na obe{te}enje i da je naslednik bio pripadnik okupacionih snaga.

U odnosu na samog biv{eg vlasnika, navedeni ~lan ne re{ava ni situaciju promene dràvljanstva. Postavljeni uslovi koji isklju~uju pravo na denacionalizaciju vaè za lica koja su bili stranci u vreme oduzimanja dobara. To implicira da postavljeni uslovi ne vaè za doma}e dràvljane, te da doma}i dràvljanin ne bi bio isklju~en od prava na denacionalizaciju i ako je imao pravo na naknadu od strane dràve, te i ako je bio pripadnik stranih okupacionih snaga kao doma}i dràvljanin. Okolnost da je doma}i dràvljanin stekao strano dràvljanstvo posle oduzimanja imovine i izgubio doma}e, ne bi mu smetala da se pojavi kao korisnik denacionalizacije, ~ak i ako je imao pravo na obe{te}enje i ako je u~estvovao u ratu na strani okupacionih snaga.

Naslednici kao korisnici denacionalizacije

Zbog toga {to je proteklo zna~ajno vreme od oduzimanja dobra do momenta kada bi trebalo vratiti dobro ili dati naknadu umesto toga, veliki broj biv{ih vlasnika ne}e biti ìv u trenutku kada se pravo na denaciona-lizaciju ostvaruje. Umesto njih, ovo pravo bi trebalo da pripade njihovim naslednicima, {to se ne dovodi u pitanje. Problem je odrediti ko su naslednici. Jedno od najteìh pitanja denacionalizacije jeste upravo pitanje naslednika. Ne moè se prilikom priznavanja prava naslednicima na denacionalizaciju po}i od da su naslednici ona lica koja su ostavinskim re{enjem ogla{ena za naslednike. U mnogim slu~ajevima ostavinsko re{enje nije no dono{eno, jer ostavilac nije imao nepokretna dobra u svojoj imovini zbog kojih bi postojala obaveza da re{enje bude doneto. Ako se imovina sastojala samo od pokretnih stvari re{enje, po pravilu, nije ni dono{eno. To zna~i da preko ostavinskog re{enja nije uvek mogu}e utvrditi ko su naslednici.


52

I kada je ostavinsko re{enje doneto, ne moèmo se uvek pouzdati u njega i smatrati ga ispravnim na~inom za odre|enje naslednika. Prilikom davanja nasledni~ke izjave potencijalni naslednici ~esto se nisu prihvatali nasle|a jer su znali da u imovini ostavioca nema skoro ni~eg vrednog, upravo zahvaljuju}i nacionalizaciji. Moè se osnovano pretpostaviti da bi nasledni~ka izjava bila druga~ija da su nacionalizovana dobra ostala u imovini ostavioca. Po ose}aju za pravi~nost, ne izgleda pravi~nim re{enje da o tome ne bi trebalo voditi ra~una i da je nasledni~ka izjava neopoziva, te da o motivima neprihvatanja nasle|a ne bi trebalo voditi ra~una.

Moè se, ~ak, postaviti i pitanje da li je ovde re~ o nasle|ivanju jer dobra koja pripadaju po osnovu denacionalizacije nisu pripadala ostaviocu u momentu smrti. Nasle|uju se samo ona dobra koja je ostavilac imao u svojoj imovini u momentu smrti. Da bi govorili o nasle|ivanju, trebalo bi napraviti konstrukciju kao da je ostavilac stekao dobra posle svoje smrti, {to se sukobljava sa temeljnim principima prava. Nije mogu}e postupiti ni kao sa naknadno prona|enom imovinom jer i naknadno prona|ena imovina postoji u momentu smrti ostavioca, sastavni je deo njegove imovine, i samo se nije znalo za nju. U vezi sa tim postavlja se i pitanje da li je krug nasled-nika sa~injen od onih lica koja su bila u ìvotu u vreme smrti ostavioca ili od lica koja su ̀ iva u vreme dono{enja re{enja o denacionalizaciji. Ako je, npr. neki naslednik umro posle ostavioca i nije ostavio naslednike, pitanje je da bi trebalo smatrati da je on nasledio udeo u onome {to }e se dobiti po osnovu denacionalizacije, te da po{to nema naslednika to pripada dràvi, ili bi sve ono {to se priznaje po osnovu denacionalizacije trebalo podeliti izme|u naslednika koji su ìvi u momentu dono{enja re{enja o denacio-nalizaciji (odn. momentu podno{enja zahteva za denacionalizaciju).

Problemati~no je i u kom postupku bi trebalo raspraviti podelu imovine koja se sti~e po osnovu denacionalizacije. Pravila ostavinskog postupka ne dozvoljavaju ponavljanje postupka raspodele zaostav{tine, a zahvaljuju}i institutu pravnosna`nosti ne moè ponovo pokretati i voditi ostavinski postupak. ̂ ak i kada ostavinski postupak uop{te nije vo|en (npr. propustom lica koja je trebalo da ga iniciraju), zbog proteka vremena, ne moè se zahtevati da to bude u~injeno sada.

Za organ koji vodi postupak denacionalizacije prethodno je pitanje – pitanje ko su naslednici. Od toga zavisi i pravo na pokretanje postupka denacionalizacije, kao i re{enje o denacionalizaciji. Onaj ko ne moè da se legitimi{e kao naslednik nema ni pravo da zahteva pokretanje postupka denacionalizacije. Me|utim, moè da se dogodi i da pokretanje postupka denacionalizacije zahtevaju samo neki naslednici, ali ne svi, i to tako da oni koji su pokrenuli postupak ne obaveste organ koji ga vodi o postojanju drugih mogu}ih naslednika. Organ koji vodi postupak denacionalizacije nema


53

pravo da odlu~uje o tome ko su naslednici i da raspodeljuje zaostav{tinu. Sa druge strane, sud koji je nadleàn za raspravljanje zaostav{tine, ne moè da odlu~i o tome zbog proteka vremena ili pravnosna`nosti prethod-nog re{enja, a ~ak i kada bi to mogao, ne moè da vodi postupak samo radi utvr|enja ko su naslednici, a da ne odlu~i i o raspodeli zaostav{tine. Re~eno ukratko, organ koji vodi postupak denacionalizacije ne moè da odlu~i o denacionalizaciji bez podataka o naslednicima, a sud ne moè da odlu~i o naslednicima (ako uop{te moè) dok nadle`ni organ ne odlu~i o denacionalizaciji.

U Zakonu ne nailazimo na odgovore na ova pitanja. Umesto toga nudi se re{enje da organ koji vodi postupak odlu~i o denacionalizaciji u korist “ostavinske mase”. Nema normi o tome {ta }e se desiti sa tom “ostavinskom masom”. Kako }e naslednici i u kom postupku da zahtevaju njenu podelu, ako imamo u vidu da pozitivno pravo to ne omogu}ava. Time se stvara samo neka vrsta “leè}e zaostav{tine” bez jasne perspektive za podelu. Osim toga, time ipak nije izbegnuta potreba odre|enja naslednika, jer ~ak i ako se denacionalizacija vr{i u korist “ostavinske mase”, postupak se ne moè pokrenuti na zahtev “ostavinske mase”, ve} samo na zahtev nekog od naslednika. Time, opet dolazimo do pitanja ko je naslednik i do svih onih problema koji su pomenuti, a koje Zakon ne re{ava.

Vi{estruka denacionalizacija

Praksa beleì i slu~ajeve vi{estruke nacionalizacije jednog istog imovinskog dobra. Naj~e{}e po razli~itim pravnim osnovima, ali nekada i po istom pravnom osnovu. Kako se Zakon opredelio za restituciju kao osnovni oblik denacionalizacije, nije jasno ko bi imao pravo da dobije dobro u naturi, ako za vra}anje konkuri{u dva ili vi{e biv{ih vlasnika.

Nije jasno ni da li bi onaj ko ne dobije dobro u naturi uop{te imao pravo na naknadu u novcu, jer se pravo na naknadu u novcu priznaje u slu~aju nemogu}nosti naturalne restitucije. Ako je restitucija jednog imo-vinskog dobra izvr{ena jednom biv{em vlasniku, ne moè se sa sigurno-{}u re}i da li bi prema Zakonu onaj drugi imao pravo na naknadu ili bi trebalo smatrati da je denacionalizacija tog dobra izvr{ena, {to bi isklju~ivalo pravo na naknadu u novcu za bilo koje drugo lice.

Obveznici denacionalizacije

Denacionalizacija je neophodna mera koja bi trebalo da ublaì ne-pravde koje su u~injene, ali je ona uvek i ozbiljan teret. Ovaj teret mnoge dràve nisu mogle da podnesu u celosti, te su bile prinu|ene da raznim mehanizmima ublaùju. Zbog toga se neizbe`no postavlja i pitanje tereta denacionalizacije, tj. koliko }e ona i koga sve da pogodi. Ograni~avaju}i


54

faktori su: 1) fakti~ka mogu}nost da se denacionalizacija podnese, a da ona sa~uva svoj smisao ispravljanja istorijske nepravde, i 2) da denacionalizacija ne napravi isto takvu ili neku drugu nepravdu, povre|uju}i ljudska prava. îni se de se Zakon ogre{io i o jedno i o drugo.

Nacionalizacijom do denacionalizacije

Prema Zakonu, obveznici denacionalizacije4 su: Republika Srbija, Autonomna pokrajina, lokalna samouprava, javno preduze}e, privredno dru{tvo, ili drugo lice koje je, na dan stupanja na snagu ovog zakona, vla-snik, svojinski dràlac ili nosilac prava kori{}enja odnosno raspolaganja na podràvljenoj imovini. Republika Srbija, Autonomna pokrajina i lokalna samouprava su obveznici restitucije bez obzira na na~in sticanja, dok su javna preduze}a, privredna dru{tva i druga pravna lica, obveznici ako pravo svojine na nacionalizovanom dobru nije ste~eno teretnim pravnim poslom uz pla}anje trì{ne cene.5 Fizi~ka lica, po pravilu, nisu obveznici denacionalizacije, ali se pa`ljivom analizom Zakona moè utvrditi da se ~ak i fizi~ka lica u odre|enim slu~ajevima pojavljuju kao obveznici dena-cionalizacije.

4 ^lan 17. Zakona predvi|a: “Obveznici denacionalizacije ^lan 17. (1) Obveznik vra}anja (restitucije) podràvljene imovine u naturalnom obliku je

Republika Srbija, Autonomna pokrajina, lokalna samouprava, javno preduze}e, privredno dru{tvo, ili drugo lice koje je, na dan stupanja na snagu ovog zakona, vlasnik, svojinski dràlac ili nosilac prava kori{}enja odnosno raspolaganja na podràvljenoj imovini.

(2) Obveznik vra}anja (restitucije) ili privatizacije podràvljenog gra|evinskog zemlji{ta je Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samou-prave na ~ijoj teritoriji se nalazi to gra|evinsko zemlji{te.

(3) Obveznik nov~anog obe{te}enja putem dràvnih obveznica i isplate u novcu je Republika Srbija.

(4) Ako je oduzeta imovina ste~ena protivzakonito u smislu zakona koji su vaìli u vreme sticanja, pa je prodata tre}em savesnom licu koje u smislu ovog zakona ne moè biti obveznik, obveznik naknade pune {tete prema korisniku denacionalizacije je fizi~ko ili pravno lice koje je protivzakonito steklo svojinu, dru{tvenu svojinu ili pravo kori{}enja na oduzetoj nepokretnosti.”

5 ^lan 18. Zakona predvi|a: “Naknadni legitimni sticaoci ^lan 18. (1) Javna preduze}a, privredna dru{tva i druga pravna lica koja su pravo svojine

na oduzetoj imovini stekla na osnovu teretnog pravnog posla po trì{noj ceni ostaju vlasnici i nisu obveznici denacionalizacije.

(2) Fizi~ka lica koja punova`nim, teretnim ili besteretnim, pravnim poslom stekla pravo svojine na podràvljenoj imovini ostaju vlasnici i nisu obveznici denacionalizacije.”


55

U odnosu na Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu i lokalnu samoupravu predivi|eno je da su oni obveznici restitucije, bez obzira na osnov sticanja dobra koje se denacionalizuje i bez obzira da li je sticanje bilo teretno i da li je data naknada koja odgovara vrednosti dobra. Ako je predmet restitucije gra|evinsko zemlji{te, obveznik su navedeni subjekti na ~ijoj se teritoriji to zemlji{te nalazi. Kod ovakvog odre|enja problemati~ne su bar dve stvari. Prvo, zemlji{te se nalazi uvek i na teritoriji Republike Srbije i na teritoriji lokalne samouprave, a dobar deo zemlji{ta i na teri-toriji autonomne pokrajine, istovremeno. Nije jasno ko bi bio obveznik denacionalizacije zemlji{ta u Novom Sadu jer se to zemlji{te istovremeno nalazi i na teritoriji Republike i na teritoriji Pokrajine i na teritoriji neke lokalne samouprave.

Drugo, mogu}e je da je nacionalizovana nepokretnost ste~ena i teret-nim pravnim poslom. De{avalo se da nacionalizovana nepokretnost pre|e u privatnu svojinu pa onda, kupovinom, opet u svojinu dràve, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave. Ova ~injenica ne moè biti bez zna~aja i sama okolnost da se dobro trenutno nalazi u dràvini nekog od navedenih subjekata ne zna~i da je ste~eno direktno po osnovu nacionalizacije i da za njegovo sticanje nije data odgovaraju}a imovinska vrednost. To posebno treba imati u vidu kod autonomne pokrajine i lokalne samouprave jer ovi subjekti nisu pripisivali nacionalizaciju, niti bi na njihov teret trebalo da ide vra}anje onoga {to su stekli pla}aju}i odgovaraju}u vrednost.

Za druga pravna lica (javna preduze}a, privredna dru{tva i druga pravna lica – javnog ili privatnog prava) predvi|eno je da su ona obveznici restitucije ako dobro nisu stekla: 1) teretnim pravnim poslovima, i 2) po trì{noj ceni. Za razliku od njih fizi~ka lica, po prvilu, nisu obveznici de-nacionalizacije, ~ak i ako su dobro stekla dobro~inim pravnim poslom.

Prvo, nije jasno zbog ~ega se ovakva razlika pravi izme|u pravnih i fizi~kih lica i to uklju~uju}i i pravna lica privatnog prava (privatna privredna dru{tva). Jedina razlika u sticanju izme|u jednog privatnog privrednog dru{tva i fizi~kog lica je u tome {to je privredno dru{tvo, po pravilu, ekonomski mo}nije. Sve ostalo je, iz ugla sticanja prava svojine, identi~no. Dakle, pravna lica su obveznici denacionalizacije zbog toga {to imaju dobra koja bi mogla biti uzeta, tj. zbog svoje ekonomske mo}i. Taj isti model razmi{ljanja primenjen je i prilikom nacionalizacije. Dobra su oduzimana zbog toga {to su imale ve}u vrednost. Sada bi trebalo da teret denacionalizacije podnesu oni koji su ekonomski dovoljno jaki, bez obzira {to nisu odgovorni za nacionalizaciju. Re~eno preko primera, ako je npr. Petar Petrovi} kupio lokal koji je bio nacionalizova, platio punu cenu i kasnije ga uneo kao svoj osniva~ki ulog u privredno dru{tvo koje je osnovao, sada }e taj lokal biti vra}en ranijem vlasniku jer se na{ao u


56

imovini privrednog dru{tva, a dru{tvo ga nije steklo pla}anjem trì{ne cene. Time je, u stvari na{ Petar Petrovi} izgubio lokal koji je kupio, a da za to ne}e dobiti nikakvu naknadu.

Kad je re~ o fizi~kim licima ona, uglavnom, nisu obveznici restitucije. Me|utim, u dva slu~aja i fizi~ka lica mogu biti obveznici restitucije. Prvo, ako je nacionalizovano dobro poslovni prostor.6 Za razliku od restitucije stambenog prostora kod koga je izri~ito predvi|eno da fizi~ka lica7 nisu obveznici restitucije, kod restitucije poslovnog prostora fizi~ka lica nisu isklju~ena. Iz toga se mora izvu}i zaklju~ak da su fizi~ka lica obveznici restitucije, bez obzira kako su stekla pravo svojine.

Drugo, fizi~ka lica su obveznici denacionalizacije i u slu~aju dena-cionalizacije gra|evinskog zemlji{ta. Pravo kori{}enja koje fizi~ka lica imaju na gra|evinskom zemlji{tu u dràvnoj svojini, koje je jedno stva-rno pravo, gasi se i pretvara se u obligaciono pravo, a pravo svojine sti~e raniji vlasnik.

I u jednom i u drugom slu~aju fizi~kim licima se, kao ni pravnim, ne ispla}uje naknada za gubitak prava.

Drugi klju~an kriterijum koji omogu}ava da pravna lica budu ob-veznici restitucije jeste da prilikom sticanja nije pla}ena naknada u visini trì{ne cene. “Trì{na cena” je nemogu}a kategorija. Ako postoji trì{te ono upravo omogu}ava delovanje konkurencije i razlike u cenama na tr-ì{tu. Trì{na cena je svaka ona cena koja se formirala na trì{tu, ali to skoro nikada nije istovetna cena za isto dobro. Ono {to moè postojati

6 ^lan 51. predvi|a: “Vra}anje poslovnih objekata, prostora i poslovnih prostorija ^lan 51. (1) Poslovni objekti, prostori, i poslovne prostorije (zgrade, mlinovi, restorani,

hoteli, radnje i dr.) na kojima ne postoji zakup ili srodan odnos, vra}aju se biv{em vlasniku u svojinu i neposrednu dràvinu.

(2) Poslovni objekti, prostori i poslovne prostorije date u zakup bilo koje vrste ili srodan odnos vra}aju se biv{em vlasniku u svojinu danom stupanja na snagu ovog zakona, a po isteku godinu dana od dana pravosna`nosti re{enja o dena-cionalizaciju i u neposrednu dràvinu., ako se biv{i vlasnik i zakupac druga~ije ne sporazumeju. U periodu od sticanja svojine do stupanja u posed biv{eg vla-snika, zakupac po ovom zakonu stupa u pravni odnos sa njim po ugovoru koji je zaklju~io sa prethodnim vlasnikom.”

7 ^lan 50. predvi|a: “Vra}anje stambenih zgrada i stanova ^lan 50. (1) Stambene zgrade, ku}e i stanovi, garaè i drugi prate}i objekti oduzeti pri-

menom propisa i akata iz ~lana 1. stav 1. ovog zakona, ne vra}aju se biv{im vla-snicima, ukoliko su na njima zakonito stekla pravo svojine fizi~ka lica, teretnim ili besteretnim pravnim poslom, osim ako je to sticanje bilo nesavesno u smislu ovog zakona. ...”


57

kao kategorije jeste “prose~na trì{na cena”. I da je problem samo u tome, lako bi se tekst popravio dodavanjem jo{ jedne re~i. Me|utim, problem je mnogo dublji. Veruju}i da su pisci mislili na prose~nu trì{nu cenu, mora biti jasno {to bi to zna~ilo u primeni.

Ovde je sankcionisan obavezom restitucije svako onaj ko nije platio dobro po prose~noj trì{noj ceni. Dakle, ako je neko bio dobar doma}in, pa se potrudio i uspeo da kupi ne{to jevtinije od prose~nog, on }e biti san-kcionisan zbog toga teretom restitucije, ~ime mu se sugeri{e da bi morao da bude neracionalan i da ne nastoji da kupuje {to jevtinije. Dodu{e, jezi~kim tuma~enjem ove norme dolazimo do zaklju~ka da je obveznik restitucije i onaj koje platio skuplje od prose~ne trì{ne cene jer Zakon izuzima samo one koji su platili ba{ prose~nu trì{nu cenu. To }e u praksi biti skoro niko, tako da }e skoro sva postoje}a dobra biti vra}ena u naturi, ~ime se teret denacionalizacije prebacuje na sada{nje vlasnike.

Obveznicima restitucije se dobro koje se vra}a ranijem vlasniku odu-zima, a da se sada{nji vlasnici ne obe{te}uju za oduzimanje. Zbog toga {to je neko platio 5% vi{e ili 5% niè od prose~ne trì{ne cene on }e izgubiti i ostalih 95%, a da mu za to ne pripada pravo na naknadu. To nije ni{ta drugo do dobro poznata NACIONALIZACIJA koja bi trebalo da nano{enjem novih nepravdi ispravi stare.Time se teret ublaàvanja nepravde koju je pri~inila dràva prebacuje na sada{nje vlasnike, iako oni nisu odgovorni za nacionalizaciju i nepravde koje je dràva ~inila u pro{losti.

Cena denacionalizacije

Za dobra koja ne bi mogla da se varate u naturi, predvi|ena je obaveza dràve da isplati naknadu u novcu. Na osnovu podnetih prijava u skladu sa Zakonom o izvr{ena je gruba procena vrednosti dobara za koje se traì denacionalizacija. Preliminarne procene pominju vrednost od oko 150 milijardi evra. O~ekuje se da oko 1/3 zahteva nije osnovana, tj. da vrednost dobara za koja }e se traìti denacionalizacija iznosi oko 100 milijardi evra, kada bi sve bilo ispla}eno u novcu.

Zahvaljuju}i ovakvom prebacivanju tereta restitucije na sada{nje vlasnike – bez obaveze obe{te}enja sada{njih vlasnika, procenjuje se da bi vrednost koju bi dràva trebalo da plati u novcu iznosila 8-10 milijardi evra, te da bi se priznavanjem prose~no oko 50% vrednosti (propisivanjem degresivnih skala) ova obaveza svela na 4-5 milijardi evra, te da bi ovakva obaveza bila prihvatljiva za dràvu u jednom duèm periodu, npr. od de-setak godina. Dakle, 90% tereta bi podneli sada{nji vlasnici (u uklju~uju}i i samu dràvu(, ko god oni bili, 5% raniji vlasnici, a 5% dràva u obliku nov~ane obaveze.


58

Zlatko Stefanovic

RESTITUTION OF PROPERTY ACT – Analysis of the draft Act from 2007

Summary

The Government of the Republic of Serbia through the competent mini-stry, the Ministry of Finance, referred the working version of the Restitution of Property Act for a public debate. The public debate was organised in November and December 2007. The Centre for Advanced Legal Studies organised a public debate concerning the working text on November 8, 2007 where the author had a chance to give his opinion of the draft. The article is mainly an overview of the author’s presentation given at the debate. On that occasion he dealt with several issues; those issues that according to author’s opinion form a basis of the act and which are at the same time founding issues for the restitution of the property. Those issues concern subject matter of the restitution, beneficiaries and debtors of the restitution; thus they will be presented in this article.

Key words: Restitution of property draft act, right to property restitution, subject of denationalization, price of denationalization

Miodrag Tabački – Na letovanju, Beograd, 1990., (2 skice)

Lo{ predlog Zakona o restituciji

59

Miroslav Prokopijevi}Institut za evropske studije, Beograd

LO[ PREDLOG ZAKONA O RESTITUCIJIDenacionalizacija – neispunjeno obe}anje

gra|anskih stranaka

Rezime: Zakon o restituciji je samo jedno od va`nih neispunjenih obe}anja stranaka gra|anske orijentacije. Sve vlade posle 2000. godine su izbegavale i da ga pominju i time su jedan teàk i komplikovan problem samo odlagale. Me|u verovatnim razlozima isti~e pritisak interesnih grupa zainteresovanih za o~uvanje postoje}eg stanja, tro{kove i kompleksnost samog postupka, te njegov mali pre-dizborni potencijal, {to odraàva snagu antiliberalnih ideologija nacionalizma i socijalizma koje stoje na putu denacionalizacije. Autor analizira neodlu~an hod ka denacionalizaciji kroz kritiku nacrta Zakona o denacionalizaciji iz oktobra 2007, ukazuju}i na njegove osnovne slabosti, i isti~u}i da u ovom obliku ne zadovoljava ni prava biv{ih vlasnika, niti poreskih obveznika, a ne doprinosi ni u~vr{}enju sve-sti o nepovredivosti svojine.

Klju~ne re~i: Nacrt zakona o denacionalizaciji, pravo na denacionalaizaciju, predmet denacionalizacije, obveznici denacionalizacije, cena denacionalizacije

Povra}aj bespravno oduzete imovine od strane komunisti~kih vlasti u Srbiji posle II Svetskog rata bilo je visoko na listi obe}anja gra|anski orijentisanih stranaka pre 2000. godine. Skupa sa povra}ajem imovine, u vrhu liste su bili dono{enje ustava, uvo|enje vladavine prava, suzbijanje korupcije, otvaranje arhiva tajne policije, rehabilitacija ̀ rtava komunisti~kog terora, povra}aj imovine op{tinama. Danas, osam godina posle tzv. de-mokratskih promena, po~etkom 2008, sem dono{enja ustava, nijedno od tih obe}anja nije ispunjeno. A i ustav, obzirom na njegov lo{ kvalitet i na~in na koji je donet, bolje da nije ni donet. Te okolnosti ukazuje na potpunu nekredibilnost vlada posle 2000. i njihov mali kapacitet za promene. One pokazuju i lo{e shvatanje modernog sveta.

Zakon o restituciji samo je jedno od va`nih neispunjenih obe}anja stranaka gra|anske orijentacije. Sve vlade posle 2000. su izbegavale i da ga pominju i time su jedan teàk i komplikovan problem samo odlagale, nanose}i dodatnu nepravdu nekada{njim `rtvama. Do sada je u pogledu

UDK __________________

Hereticus, 1/2008 Miroslav Prokopijevi}

60

restitucije u~injeno nekoliko po~etnih koraka. Pro{la vlada 2003-2006. je donela propise o evidenciji oduzete imovine, prema kome su nosioci prava na povra}aj trebali da se jave, ponude dokaze o vlasni{tvu i evidentiraju se. To je suvi{an postupak koji se moè shvatiti samo kao manevar za od-laganje ~itavog procesa, jer vlasti imaju podatke kome je bilo {ta oduzeto. Ista vlada je u opticaj bila pustila jednu verziju zakona o povra}aju oduzete imovine, koji je li~io na sli~an slova~ki zakon.

Kasnije je taj predlog zakona bez obrazloènja povu~en, a u opticaju se pojavila nova verzija predloga zakona.1 Javna rasprava o zakonu je trajala samo desetak dana, a potom je sve {to se ti~e ovog zakona nestalo iz vidokruga javnosti.

Mogu}i razlozi za odlaganje denacionalizacije

Prvo pitanje je za{to sve vlasti posle 2000. izbegavaju da ne{to oz-biljnije urade u pogledu denacionalizacije. Vi{e je razloga za to.

Prvo, denacionalizacija je skup i komplikovan poduhvat. Skup – zna~i da puno ko{ta, pa umesto da obave denacionalizaciju sve vlasti su sredstva radije tro{ila na kupovinu socijalnog mira i glasova. Nadalje, postupak je i politi~ki skup, jer radi vra}anja imovine politi~ari mogu izgubiti glasove nekih interesnih grupa – “biznismena” koji su u me|uvremenu kupili oduzetu imovinu, zaposlenih koji }e dobiti otkaze u firmama koje se vra}aju, stanare koji moraju da napuste zgrade koje se vra}aju, itd.

Drugo, mali je broj glasova koji se moè dobiti zahvaljuju}i denacio-nalizaciji. U ukupnom broju glasova denacionalizaciju bi mogli pozdraviti biv{i vlasnici i njihovi naslednici i retke tre}e osobe, koje smatraju da je iz raznih razloga dobro ispraviti nepravdu.

Tre}e, politi~ke elite na vlasti posle 2000. bile su zadojene socijali-zmom i nacionalizmom i kao takve nisu shvatale va`nost privatne svojine, vladavine prava i trì{ne privrede. Nisu shvatali ni simboli~ku va`nost ispravljanja nepravde, mo`da i zato {to ve}ina establi{menta gra|anskih stranaka poti~e iz partizanskih porodica posle II Svetskog rata.

Usled svega toga denacionalizacija se odlaè kao nisko prioritetna stvar i neizvesno je {ta }e se sa njom dogoditi.

Lo{ predlog zakona iz 2007.

Sada moèmo pre}i na pitanje kakvog je kvaliteta postoje}i predlog zakona iz oktobra 2007. Vide}emo da je veoma lo{.

Tako imovina koja je bila oduzeta nekada{njim vlasnicima, a koju je onaj ko je njom raspolagao prodao, nije predmet povra}aja (# 4).

1 Up. Zakon o denacionalizaciji. Nacrt – radna verzija, oktobar 2007.


61

Tako|e, kupac nije obveznik restitucije, nego prodavac. âk i ako je pro-davac prodao na na~in koji je u vreme prodaje bio nezakonit, transakcija je po slovu ovog zakona zakonita (# 19.1). I dràva moè da zadrì ono {to je nelegitimno stekla (# 27.4). Ne vra}a se imovina koja remeti rad dràve, kulturnih, zdravstvenih, obrazovnih i drugih ustanova (# 22.2). Ne vra}aju se stanovi (# 50.1), {to je ustupak za{ti}enim stanarima. Ni porodici Kara|or|evi} se ne vra}a imovina na Dedinju (# 22.4). Kod gra-|evinskog gradskog zemlji{ta lokalna samouprava odre|uje visinu zaku-pnine (# 31.2). Zemlji{te dato u zakup – zakup isti~e tek posle 10 godina (# 32), mada zakupac pla}a nadoknadu vlasniku.

Dakle, kada su u pitanju dràva i mnoge aktivnosti, “biznismeni” koji su navodno kupili imovinu koja je prethodno oduzimana zakonitim vlasnicima, za{ti}eni stanari, pa i neke firme i farme, {to je ustupak sindi-katima i zaposlenim – uvek su povla{}eni trenutni korisnici te imovine na ra~un biv{ih vlasnika.

Za imovinu koja se ne moè vratiti predvi|eno je obe{te}enje od ukupno najvi{e $ 4mlrd. Naknada je delom u novcu, delom u vredno-snim hartijama.2 To je mala suma, tim pre {to je naturalna restitucija vrlo ograni~ena.

Ovaj nacrt o~ito ne ide na to da vrati {to je mogu}e vi{e imovine u naturalnom obliku. To je zbog toga {to su vlasti izbegle da do|u u sukob sa nekoliko uticajnih dru{tvenih grupa, da bi izvr{ili povra}aj imovine kako valja. Posledica toga je da }e mali broj imovine biti zaista vra}en, {to }e moralno, pravno i ekonomski obesmisliti taj proces. Sa druge strane, obzirom na to, moè se o~ekivati veliki broj sporova koje }e biv{i vlasnici i njihovi naslednici povesti pred doma}im sudovima i Sudom pravde u Strazburu, ukoliko ne ne budu zadovoljni ishodom sporova pred doma}im sudovima. To bi moglo voditi visokim zahtevima za obe{te}enje, {to bi palo na teret javnih finansija u Srbiji, tj. poreskih plati{a. Tako jedan odlagan i degenerisan proces moè na kraju biti i vrlo skup. Tu }e se tek mo}i videti cena ovakvo lo{eg postupka denacionalizacije.

Reakcija udruènja za povra}aj imovine

Ako je obavljanje denacionalizacije tako odlagano i ako se na kraju kao re{enje nudi ovako lo{ zakon, postavlja se pitanje da li }e udruènja

2 Za du`ni~ke hartije predlog zakona kaè da }e kamatna stopa biti 4% godi{nje. Tako niska kamatna stopa nije ni na du`ni~ke hartije rangirane najbolje (AAA). Krajem 2007. na hartije dràva ~iji je rejting AAA kamata je bila ne{to iznad 5,50%. Srbija je zemlja sa kreditnim rejtingom B- (B minus), a takve zemlje bi verovatno morale da ponude kamatu od 15-ak odsto, {to godi{nje donosi znatno vi{e tro{kova za servisiranje duga.

Hereticus, 1/2008 Miroslav Prokopijevi}

62

gra|ana kojima je bespravno oduzeta imovina i sami potraìoci biti zadovoljni ovakvim zakonskim re{enjima. Moja pretpostavka je bila da udruènja i pojedinci koji potraùju imovinu ne}e biti zadovoljni. Ali, to moje o~ekivanje je bilo pogre{no. Na sastanku u Ministarstvu finansija Republike Srbije 7. novembra 2007. predstavnici svih udruènja za povra}aj imovine sem jednog (tj. svi sem Srpske lige) bili su u osnovi zadovoljni predloènim zakonskim re{enjima i predlagali su samo izvesne, uglavnom manje korekcije. To zna~i, predlog zakona je za njih prihvatljiv.

Kako je mogu}e da su biv{i vlasnici zadovoljni, a neki nezavisni posmatra~i i stru~njaci nisu. Stru~njaci uglavnom ne spadaju u kategoriju zainteresovanih da im se imovina vrati, ve} posmatraju odredbe zakona u smislu tretmana vlasni~kih prava, ispravljanja nepravde ili ekonom-skih i socijalnih posledica. Njihov je interes da proces bude {to pravi~niji i ekonomski jeftiniji, tj. da se sve {to se moè vrati u naturalnom obliku. Stru~njaci su zainteresovani i da restitucija doprinese vladavini prava i razvoju valjane trì{ne privrede.

Kod biv{ih vlasnika je motiv o~ito druga~iji, ~im prihvataju ova-kav zakon. Njihov glavni interes je da zakon stupi na snagu i da imovina po~ne da se vra}a. Tako }e ne{to dobiti na osnovu ovakvog zakona, ali }e i ste}i zakonsku osnovu da pokre}u sporove za imovinu za koju smatraju da nisu obe{te}eni ili nisu dovoljno obe{te}eni. Ti sporovi mogu biti pred doma}im sudovim, a kasnije po njihovom okon~anju, i pred me|unarodnim sudom u Strazburu. Tako oni smatraju da }e na jedan ili drugi na~in biti obe{te}eni.

Ta nada moè da bude varljiva. Ako samo deo imovine dobiju prema odredbama zakona, to moè biti i ve}ina ili sve, jer sudski sporovi su neizvesni. Naravno, biv{i vlasnici imaju pravo da se slobodno odlu~e za bilo koju opciju, pa i ovu, ali nema nikakve garantije da }e na taj na~in bolje pro}i, nego da su traìli zakon sa valjanim odredbama.

Za javnost i poreske plati{e Srbije ovakav ishod, ako do njega do|e ne}e biti sre}ni. Naturalno }e se vratiti suvi{e malo imovine, a usled toga }e se voditi veliki broj sudskih sporova, ~ije presude mogu (mada ne moraju) biti vrlo skupe za javne finansije. Ako do tog ishoda do|e onda }e poreske plati{e snositi tro{ak, dok }e se okoristiti “biznismeni”, zakupci, za{ti}eni stanari, dràva i druge organizacije i ustanove. Sem toga, ovakav na~in povra}aja bespravno oduzete imovine ne}e mnogo doprineti regularnosti trì{ne utakmice i vladavine prava u Srbiji. Budu}im generacijama se {alje poruka da se imovina moè oduzimati, jer su kazne za aktere nepostoje}e, a povra}aj decenijama kasni. To ne}e podsta}i strane i doma}e investi-tore, a kroz cenu kapitala u Srbiji }e se jo{ decenijama reflektovati i rizik mogu}nosti gubitka ulaganja i oduzimanja imovine. Tako }e svi u Srbiji snositi tro{ak jednog lo{e obavljenog postupka denacionalizacije.


63

Miroslav Prokopijevic

BAD RESTITUTION OF PROPERTY DRAFT ACTDenationalization – unfulfilled promise of the democratic parties

Summary

The law on restitution is just one of the unfulfilled promises of the parties of civic orientation. After October 2000 all the governments avoided its mentio-ning and hence were postponing this complex problem. The author analyses the reasons for delaying denationalization in Serbia and identifies strong pressure groups interested in maintaining status quo, expenses and complexity of the process and the strength of antiliberal ideologies of nationalism and socialism as core reasons. The author analyses this lingering pace through the criticism of the Draft Law on denationalization, pointing out its basic weaknesses. He emphasizes that in the current form, the draft is not neither meeting the requirements of the prior owners, nor the tax payers, and it does not contribute to the strengthening of notion of the sanctity of property.

Key words: Right to property restitution, delay of restitution, price of restitution, unfulfilled party promises, bad restitution of property draft act

Miodrag Tabački – Na letovanju, Beograd, 1990., (2 skice)

Hereticus, 1/2008 Srboljub Gli{i}

64

Srboljub Gli{i}Narodna inicijativa za restituciju oduzete imovine

i ljudskih prava, Beograd

ANALIZA BAZE PODATAKA O PRIJAVLJENOJ ODUZETOJ IMOVINI

Koliko oduzete imovine, po vrsti i koli~ini, potraùju gra|ani?

Rezime: U ovom radu autor nastoji da utvrdi stepen pouzdanosti unetih podataka u javnu elektronsku Bazu podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini i na osnovu toga pokaè da restitucija ne ugroàva ni jedan dràvni ili dru{tveni interes, ve} vodi formiranju li~ne odgovornosti za sopstvenu egzistenciju. Njegova teza je da je prijavljena oduzeta imovina u Bazi podataka, koja bi bila potraìvana u restituciji, vi{estruko manja, u svim vrstama oduzetih nepokretnosti, od ukupno oduzete svake kategorije (vrste) imovine i vi{estruko manja od svake vrste danas raspoloìve (a ranije oduzete) imovine u dràvnoj (naj~e{}e monopolskoj) svojini. Princip zamene (ranije oduzete) a danas nepostoje}e imovine za drugu imovinu u dràvnoj svojini (iste trì{ne vrednosti) je potpuno mogu}, pravno, ekonomski i socijalno opravdan. On podsti~e formiranje socijalne i li~ne odgovornosti za privatnu imovinu. Autor je pokazao da je nepotrebno i finansijski, socijalno i politi~ki {tetno po dru{tvo i dràvu svako finansijsko optere}enje javnih prihoda dràve (budèta) emisijom dràvnih hartija od vrednosti (dràvnih obveznica), koja bi zamenila proces vra}anja postoje}e oduzete imovine stvaranjem javnog duga, kao tereta za dru{tvo u celini.

Klju~ne re~i: restitucija, Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, baza podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini

Javno dostupna Baza podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini nalazi se u Republi~koj direkciji za imovinu Republike Srbije.

Na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovi-ne (Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 45/05), koji je stupio na snagu 8. juna 2005. godine, o{te}eni gra|ani1 kojima je imovina oduzimana u Srbiji posle II svetskog rata, iz ideolo{kih razloga, od strane uspostavljene komunisti~ke vlasti, imali su mogu}nost da prijave dràvi oduzetu imovinu

1 Ili njihovi pravni sledbenici.

UDK __________________

Analiza Baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini

65

koju èle da povrate ili da za nju dobiju obe{te}enje. Period prijavljivanja je bio od 8. juna 2005. do 30. juna 2006.godine,2 nepunih 13 meseci. Prijava3 je morala da sadrì podatke koji identifikuju oduzetu imovinu (po vrsti i koli~ini, mestu itd.) i potraìoca (sa potpunim podacima za njegovo pre-poznavanje). Prijave je trebalo podnositi Republi~koj direkciji za imovinu Republike Srbije u navedenom periodu.

Radoznali ~italac moè da upita: – Za{to je zakonodavac donosio pomenuti Zakon bez dono{enja

Zakona o povra}aju oduzete imovine ili obe{te}enju?,– Koliko se prijavilo gra|ana koji potraùju oduzetu imovinu?,– Kakva je oduzeta imovina – po vrsti i koli~ini – prijavljena?Odgovor na prvo pitanje trebalo bi da pruì “Obrazloènje” pomenu-

tog Zakona,4 poglavlje II (“Razlozi za dono{enje Zakona”): “Cilj dono{enja ovog zakona je utvr|ivanje obima i vrednosti oduzete imovine koju treba vratiti ranijim vlasnicima ili im isplatiti obe{te}enje za istu. S obzirom da je u ovom momentu vrlo te{ko sagledati obim, vrstu, stanje, pravnu situaciju i druge elemente u vezi oduzete imovine, ocenjeno je neophodnim da se prethodno izvr{i evidentiranje te imovine i njena procena...”.

Odgovori na drugo i tre}e pitanje trebalo bi da pruì ~lan 3. Zakona: “Evidencija prijavljene imovine – registar imovine vodi se kao javna i elek-tronska baza podataka”. Ta Baza podataka je rezultat (posledica, cilj) pri-mene pomenutog Zakona.

Za o{te}ene gra|ane, koji o~ekuju povra}aj oduzete imovine, va`ne su ~injenice:

– ^lanovi 8. i 9. pomenutog Zakona i “Obrazloènje” Zakona pru-àju jasan dokaz njihovog opravdanog o~ekivanja dono{enja zakona koji reguli{e povra}aj oduzete imovine (ili obe{te}enje), jer se takav “poseban zakon” (neoro~en u dono{enju) jasno pominje tri puta u tekstu Zakona i tri puta u tekstu njegovog “Obrazloènja”. Npr.: “... prilikom dono{enja posebnog zakona, kojim }e se utvrditi i priznati prava u pogledu povra}aja ili obe{te}enja za oduzetu imovinu...”

– Uspostavljena javna Baza podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini pruà implicitni mehanizam upozorenja i “javne zabele`be” (hronolo{ki) primarnog potraìvanja na prijavljenoj oduzetoj imovini – u slu~aju da neki organ dràve (vlast), pojedinac ili institucija poku{aju da izmene postoje}e

2 Prema ~lanu 6 istog Zakona.3 Na obrascu koji je, po sadràju i formi, odre|en ~lanom 3 istog Zakona.4 Predlog Zakona upu}en od Vlade Republike Srbije Narodnoj skup{tini, u kojoj

je zaveden 25. februara 2005. godine pod br. 03-460-538/05.


66

svojinsko stanje “dràvne svojine” kroz simulirane privatizacije, razmene privatne svojine sa dràvom i druge malverzacije.

Pored ovih prava koje Zakon pruà o{te}enim gra|anima, on je nametnuo i znatne obaveze za svakog pojedinca koji èli da prijavi oduzetu imovinu:

a) zakonodavac traì od gra|ana da o svom tro{ku pribave dràvi podatke o oduzetoj imovini, po{to ona ne poseduje sre|ene podatke o imovini koju im je oduzimala;

b) u Obrascu POI (“Prijava oduzete imovine”), koji je sastavni deo Zakona, eksplicitno se navodi obaveza gra|ana da priloè potrebna dokumenta uz popunjen Obrazac: akte o identifikaciji imovine, osnovi oduzimanja, identifikaciji srodstva u odnosu na lice od koga je oduzeta imovina (za pravne sledbenike). Pribavljanje tih dokumenata iz nesre|enih arhiva dràve (na svim nivoima vlasti, od arhiva op{tinskih odeljenja za imovinsko-pravne poslove do Arhiva Srbije i Arhiva Jugoslavije, su-dova, odeljenja Republi~kog geodetskog zavoda...) podrazumevalo je obavezu gra|ana da pla}aju sve vrsta administrativnih taksi za dobijanje odgovaraju}ih dokumenata:5 Direkcija je izdala 110.360 potvrda pojedin-cima koji su prijavili oduzetu imovinu i uz prose~an (minimalan) tro{ak pojedinca od 5.000 dinara (za raznorazne takse, kopiranja...), oni su up-latili u budèt Republike Srbije, u toku pomenutih 13 meseci, sumu od minimalno 551,800.000 dinara, ekvivalentno iznosu od 6,897.500 evra! Radi pore|enja, u “Obrazloènju” Zakona,4 poglavlje IV (“Finansijska sredstva potrebna za sprovo|enje Zakona”, eksplicitno stoji planirani tro{ak dràve za sprovo|enje tog Zakona: “Za sprovo|enje ovog zakona potrebno /je/... obezbediti finansijska sredstva iz budèta Republike Srbije u visini od 3,000.000,00 dinara”. Pojednostavljeno, primenom pomenutog Zakona, gra|ani su o svom tro{ku dràvi formirali jedinstvenu bazu po-dataka o potraìvanoj oduzetoj imovini i dràvi napunili budèt za preko 548,000.000 dinara!

Zakon stvara probleme i lo{e rezultate u primeni

Pomenuti Zakon je bio mali po obimu a siroma{an i nejasan po sadràju – sastojao se od samo 11 ~lanova. U Slu`benom glasniku, pro-stor koji zauzima Obrazac POI, na kraju teksta Zakona, ve}i je od teksta samog Zakona!

5 Dopis Republi~ke direkcije za imovinu RS br. 462-3790/2006-02 od 03. avgusta 2007. g. upu}en Narodnoj skup{tini Republike Srbije i zaveden istog dana pod br. 29 02-2844/06.


67

Na~elno, da bi se precizno formirala bilo koja baza podataka, moraju se definisati pojmovi koji se sakupljaju, sistematizuju i pretraùju.

a) Zakon nije definisao kategorije oduzete imovine, ve} je prepustio gra|anima da sami “nazovu” oduzetu imovinu po svom naho|enju! To je izazvalo proizvoljno “imenovanje” imovine od onih koji prijavljuju (iz nerazumevanja, neobrazovanosti ili stvarnih dilema), bez jedinstvenih kriterijuma razvrstavanja oduzete imovine. Na primer, Zakon ne defini{e da li se oduzeta imovina “identifikuje” prema “kategoriji” (nameni) u vreme oduzimanja ili “kategoriji” (nameni) iste imovine danas: poljoprivredeno zemlji{te (u vreme oduzimanja) po rubovima gradova danas je “gra|evinsko zemlji{te” zbog {irenja gradova; stambene zgrade (u vreme oduzimanja) su danas pretvorene u poslovne prostore ili obrnuto... itd. Ovakve nejasno}e su izazvale velike probleme dràvnom organu zaduènom za postupanje po Zakonu, Republi~koj direkciji za imovinu RS, koja je morala da napravi kompjuterski softver za razvrstavanje, unos prijavljenih podataka i njihovo pretraìvanje. Sa druge strane, Direkcija nije smela da preina~uje dosta-vljene podatke pojedinaca – bila je obavezna da ih unese onako “kako su prijavljeni”. Dileme je Direkcija re{ila (samoinicijativnim) formiranjem baze podataka sa “finom strukturom razvrstavanja oduzete imovine” i obr-nuto, formiranjem “uop{tenih kategorija” imovine koje se ne mogu precizno razlu~iti po vrsti ili nameni /npr. kategorija “zemlji{te”, i pored postoje}ih kategorija “gra|evinsko”, “poljoprivredno”, “{umsko” zemlji{te; zatim “ku}e sa dvori{tem”, pored kategorije “ku}e”; zatim posebne kategorije “stanovi” i “zgrade” (bez definisanja broja stambenih jedinica u njima)... i mnogi drugi primeri/. Republi~ka direkcija je “balansirala” izme|u svojih obaveza “po Zakonu” i prispelih prijavljenih podataka – formiranjem vi{e nivoa slu`bi “u razvrstavanju” podataka, po~ev od stru~ne pravne slu`be, koja je iz priloènih dokumenata “identifikovala” kategoriju imovine, porede}i dokumentovane podatke sa (~esto) “lakonski” unetim podacima o oduzetoj imovini u popunjenom Obrascu.

b) Republi~ka direkcija (kao dràvni organ) morala je da po{tuje “stavke” u Obrascu POI zadate “po Zakonu” – iako su besmislene po sadràju. Na primer, “ozakonjeni Obrazac” u stavki (B) “Nepokretnosti” u tre}oj koloni (desno) traì od prijavioca da unese: “NAZIV, odnosno ime lica koje je u posedu nepokretnosti”!

Iz ovog “zakonskog” zahteva za prijavioce proizlazi pitanje: Kakav bi trebalo, danas, da bude legalan svojinski status oduzete imovine?

Kada je imovina oduzimana, postajala je, formalno, deklarativno “op{tenarodna”, “dràvna” ili “dru{tvena” svojina, zavisno od perioda oduzimanja, ma {ta to zna~ilo. Smisao koji se krio iza raznih naziva bio je isti: organi dràve, kao produène ruke Komunisti~ke partije, bezuslo-


68

vno su upravljali svom tom imovinom. Komunisti~ka vlast nije jasnije definisala “kategorije svojine” (zbog sopstvenih ideolo{kih animoziteta prema tom pojmu), ve} je oduzetom imovinom voluntaristi~ki “raspola-gala”: “socijalisti~ki subjekti” su od partijski kontrolisane dràve dobijali imovinu na “kori{}enje” bez jasnih prava na otu|enje, ali sa pravom razmene sa drugima, sebi sli~nim, pa i pravom razmene (retko otu|enja) sa privatnim licima, ako je to bilo u “dru{tvenom interesu” (komasacije, melioracije...). Op{tine su bile samo formalni prenosnici “prava kori{}enja”, sa neaùrno vo|enom evidencijom. Od 1953. godine, sa zami{ljenim “dru{tvenim samoupravljanjem”, ustalio se naziv “dru{tvena svojina” za svu oduzetu imovinu ali i za svu novostvorenu imovinu i nepokretnosti u tom, socijalisti~kom, periodu. Nije pravljena razlika izme|u ranije nastale (pa oduzete) i novonastale imovine.

Prvi put se razdvajanje “dru{tvene svojine” po poreklu (samo za odre|eno oduzeto poljoprivredno zemlji{te) pojavljuje implicitno u ~lanu 14. Zakona o na~inu i uslovima priznavanja prava i vra}anju zemlji{ta koje je pre{lo u dru{tvenu svojinu na osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda (Sl. glasnik RS, br. 18/91, od 26. marta 1991. godine). U pomenutom ~lanu tog zakona zabranjuje se promet (otu|enje) zemlji{ta koje je pre{lo u dru{tvenu svojinu po osnovama navedenim u naslovu zakona. âk se eksplicitno retroaktivno poni{tava svaki ugovor o otu|enju (iz dru{tvene svojine) takvog zemlji{ta posle 28. avgusta 1990. godine, kada je Predlog tog zakona postao javno dostupan.

Kona~no izdvajanje oduzete imovine u posebno definisanu “dràvnu svojinu” iz konglomerata “dru{tvene svojine”, za sve kategorije oduzete imovine, izvr{eno je na osnovu (kolokvijalno zvanog) “Zakona o imo-vini Republike Srbije”.6 Taj zakon je razvrstao dotada{nju “dru{tvenu svojinu” u “dràvnu svojinu” (u okviru koje je i sva oduzeta imovina, sa izuzetkom otkupljenih nacionalizovanih stanova), i – “dru{tvenu svojinu”, kao (nedefinisani) vid me{ovite svojine dràve i “dru{tvenog” kolektiva koji je na toj imovini radio. (Tek kasnije se iskristalisao “smisao” takve “svojine” u zapo~etom procesu “privatizacije dru{tvene svojine” od 1997., 1999., 2001. godine i kasnije.)

Sva imovina je oduzimana silom (prinudom) dràve, pa bi i sva oduzeta imovina trebalo da bude “dràvna svojina” – bez ikakve potrebe za “detektivskim istraìvanjem” prijavioca oduzete imovine. Dràva (zakonodavac) je nametnula obavezu prijaviocu da njoj (dràvi) pribavi podatke kome je ona (dràva) dala tu imovinu da je “socijalisti~ki (bez

6 Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, sa izmenama i dopunama, Sl. glasnik RS , br. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97.


69

naknade ili zakupa) koristi”! Ko je “bukvalno” shvatio “obavezu” i po-punjavao Obrazac, mogao je podatke o “licu u posedu” da dobije (uz pla}anje i po~etno sumnji~enje i neprijatnosti) u “katastru zemlji{ta” u slu`bama Republi~kog geodetskog zavoda. Po zakonu, podaci iz “katastra zemlji{ta” uop{te ne moraju da budu ta~ni,7 jer su to obi~ne informacije o “socijalisti~kim pravima kori{}enja” koje je dràva dodeljivala (bez obaveza) “socijalisti~kom korisniku”, po socijalisti~kom principu “sve je to na{e”! Zbog te “neobavezne ta~nosti”, pribavljanje podataka o “licu u posedu” predstavljalo je besmisleni dodatni tro{ak (vremena, novca i nerava) za nesre}ne prijavioce oduzete imovine koji su “bukvalno” shvatili namet-nutu “zakonsku obavezu prijavljivanja”. Republi~ka direkcija je obradila “savesno” prijavljene podatke o “licu u posedu” oduzete imovine i unela u Bazu podataka. Rezultat je tragikomi~an: U posebnom odeljku Baze podataka pod nazivom: “Izve{taj za nepokretnosti po sada{njem statusu”, prijavioci oduzete imovine su se proizvoljno, voluntaristi~ki, opredeljivali da li im je oduzeta imovina u “dràvnoj svojini”, u “dru{tvenoj svojini”, “u privatnoj svojini”, ili im “nije poznato”.

Lep je primer “mi{ljenja” prijavioca o “licu u posedu” oduzete nepokretnosti “gra|evinsko zemlji{te” u Bazi podataka.8 Za 54% prijav-ljenog gra|evinskog zemlji{ta prijavioci znaju da je u dràvnoj svojini, 7% tvrdi da je u “dru{tvenoj svojini”, 7,2% misli da je u “privatnoj svojini” (ne prave}i razliku izme|u “kori{}enja” i “svojine”), a ostalih preko 31% ne zna u ~ijoj je “svojini” oduzeto gra|evinsko zemlji{te koje prijavljuju.

Jo{ drasti~nije je nepoznavanje “lica u posedu” za (ranije pomenutu) uop{tenu nedefinisanu kategoriju nepokretnosti “zemlji{te”: za 16,8% pri-javljenog “zemlji{ta” prijavioci znaju da je u “dràvnoj svojini”, za 1,8% misle da je u “dru{tvenoj svojini”, za 7,2% ne znaju ni{ta o svojinskom statusu, dok za preko 74% prijavljenog “zemlji{ta” prijavioci misle da je u “privatnoj svojini”!

c) U “Obrascu POI”, u stavki (B) “Nepokretnosti”, u prvoj koloni (levo), zakonodavac traì od prijavioca zapis svih povr{ina nepokretno-sti u jedinicama povr{ine “m2”, {to je saglasno sa zakonom usvojenim (po~etkom 60-ih godina) SI sistemom mera i jedinica. U vreme oduzimanja, kao i u brojnim zemlji{nim knjigama i danas, za jedinice mera povr{ine

7 Treba praviti razliku u odnosu na “katastar nepokretnosti”, nastao ujedinjenjem katastra zemlji{ta i sudskih zemlji{nih knjiga, koji sadrì podatke i o vlasni~kim i korisni~kim pravima, obavezama i teretima i koji po definiciji mora sadràti ta~ne i javno dostupne podatke.

8 Gra|evinsko zemlji{te je od 26. decembra 1958. g. u apsolutnom dràvnom svojin-skom monopolu, prema Zakonu o nacionalizaciji najamnih zgrada i gra|evinskog zemlji{ta (Sl. list SFRJ, 52/1958, 26. decembar 1958. godine.


70

zemlji{ta kori{}ene su razli~ite jedinice (kao istorijsko nasle|e): hektar, ar, jutro, kvadratni hvat, lanac, dulum... Zakon nije dao nikakva uputstva o odnosu zakonske jedinice (“m2”) prema mnogim drugim, u dokumentima kori{}enim, jedinicama. Zakon implicitno pretpostavlja obavezu prijavioca da sve ove odnose jedinica mere zna i da }e ta~no pretvoriti potraìvane povr{ine zemlji{ta u danas vaè}u jedinicu mere za povr{inu. Posledice ove nejasno}e su bile brojne: malo njih je znalo da pretvori jedinice iz dokumenata u danas vaè}u jedinicu, ostali su pravili nebrojene gre{ke (ne znaju}i odnose veli~ina), ili su u popunjenim Obrascima POI naveli povr{ine zemlji{ta u starim jedinicama, kako stoji u dokumentima. Na sre}u, Republi~ka direkcija je jedan od nivoa slu`bi obrade prijavljenih podataka zaduìla za pretvaranje svih starih jedinica povr{ine u danas vaè}u (“m2”), {to je dodatno usporilo obradu velikog broja prijava oduzete imovine. To je jedina izmena koju je Republi~ka direkcija za imovinu Republike Srbije smela da uradi u prijavljenim podacima, jer je jedinstvena upotreba jedi-nica mera dràvna obaveza.

Koliko gra|ana potraùje oduzetu imovinu?

Na osnovu dopisa Republi~ke direkcije za imovinu RS br. 462-792/2007-02 od 03.10.2007. godine, upu}enog Narodnoj inicijativi, zavedeno je 73.569 predmeta prijavljene oduzete imovine, a do 25.09.2007. obra|eno je 71.593 predmeta, za koje je izdato 110.400 potvrda pojedincima koji su prijavili oduzetu imovinu. Iz odnosa ovih brojeva sledi da, prose~no, 4 prijavljene oduzete imovine potraùje 6 pojedina~nih (punoletnih) potraìoca. Na osnovu “zakona velikih brojeva” i podatka da prose~na porodica u Srbiji (po op{tinama) ima 3±0,2 ~lana, moèmo pouzdano da tvrdimo da je za povra}aj oduzete imovine direktno zainteresovano preko 330.000 gra|ana.

Posle isteka zakonskog roka za prijavljivanje, 30. juna 2006., Republi~koj direkciji je stiglo jo{ 698 prijava oduzete imovine, zaklju~no do 31. decembra 2006., a u 2007. godini, zaklju~no do septembra 2007., jo{ 802 prijave. Zbirno, posle roka za prijavljivanje, imovinu je prijavilo 1.500 pojedinaca (u toku 15 meseci). U odnosu na 110.400 pojedinaca koji su prijavili oduzetu imovinu za nepunih 13 meseci zakonskog roka, sa prijavama je zakasnilo 1,35% potencijalnih potraìoca u odnosu na ukupno prijavljene, {to je zanemarljiv broj zainteresovanih. Podatke iz zakasnelih prijava Republi~ka direkcija, prema Zakonu, nije unosila u Bazu podataka.

Na osnovu prethodno iznetog, sa visokim stepenom sigurnosti moèmo da tvrdimo da je najve}i broj zainteresovanih gra|ana za povra}aj oduzete imovine iskoristio mogu}nost koju Zakon pruà.


71

Uporedi}emo taj broj sa brojem potraìoca oduzete imovine u biv-{im jugoslovenskim republikama, gde je imovina oduzimana po istim (“ju-goslovenskim”) zakonima, a koje su prakti~no zavr{ile proces restitucije oduzete imovine – nasuprot Srbiji, koja restituciju jedva da je po~ela (crk-vama, ne i pojedincima). Ako uporedimo broj pojedina~nih prijavioca u odnosu na ukupnu populaciju u Srbiji – 7,500.000 stanovnika (bez KiM, popis 2002.), oni ~ine 1,47% populacije. Odgovaraju}i brojevi za jednu ekonomski znatno ja~u i jednu ekonomski slabiju biv{u jugoslovensku republiku u odnosu na Srbiju, izgledaju ovako: U Sloveniji, sa populaci-jom od 2,026.655 stanovnika, podneto je 39.617 pojedina~nih zahteva za restituciju, pozitivno je re{eno preko 35.000 zahteva, nere{eno je ostalo manje od 0,5%,9 {to ~ini 1,94% populacije (uz napomenu da su predate prijave i od fizi~kih i od pravnih lica, za razliku od Srbije, gde su prijave podnosila samo fizi~ka lica). U Makedoniji, sa 2,038.000 stanovnika, pod-neto je 22.000 pojedina~nih zahteva do avgusta 2006. godine, uz re{enih 15.000 zahteva, pa potraìoci ~ine 1,06% populacije.10

Brojevi su istog reda veli~ine u sve tri biv{e “jugoslovenske” repu-blike, odstupanja su u okviru ±30% i pokazuju da ni veli~ina populacije ni ekonomska snaga dràve ne uti~u na dono{enje Zakona o restituciji oduzete imovine i njegovo izvr{enje.

Nepromenjeno ideolo{ko komunisti~ko opredeljenje (kvazi)demokratske vlasti u Srbiji, posle 5. oktobra 2000. godine, koja je Ustavom RS iz 2006. godine u~vrstila partitokratiju (umesto demokratije) i uspostavila funkcio-nalnu (sistemsku) kleptokratiju nad “dràvnom imovinom” (kao sinonimom za oduzetu imovinu) – jeste osnovni razlog za izostanak zakona o restituciji oduzete imovine. Javne izjave istaknutog ~lana DS Gorana Je{i}a u post-izbornom periodu (“DS i SPS povezuje ista ideologija” – naslov intervjua u listu Dnevnik, 19. maj 2008., str. 3) – jasno obja{njavaju odbojan odnos (kvazi)demokratske vlasti prema restituciji oduzete imovine.

Koje su dominantne kategorije prijavljene oduzete imovine i koji je njihov procenat u odnosu na ukupan broj prijava?

Ukupan broj prijavljenih nepokretnosti, prema dopisu Republi~ke direkcije za imovinu RS Narodnoj skup{tini RS br. 462-3790/2006-02 od 3. avgusta 2007. godine, iznosi 139.706, koje su sabrane u 73.569 fascikli – predmeta (prijavljenog broja biv{ih vlasnika, od kojih je imovina oduzi-mana).

9 Izve{taj sa 129. sednice Vlade Republike Slovenije od 4. jula 2007. godine.10 Makedonska Radio-televizija “On-line”, “Aktuelne vesti”, 28. novembar 2006.

godine.


72

Uspostavljena Baza podataka daje uvid u broj prijava po kategori-jama oduzetih nepokretnosti koje su prijavljene:

• 27,1% prijava se odnosi na nedefinisanu uop{tenu kategoriju “zemlji{te”,

• 21,6% prijava se odnosi na identifikovano “poljoprivredno zemlji{te”,

• 11% prijava se odnosi na identifikovano “gra|evinsko zemlji{te”,• 7,9% prijava se odnosi na kategoriju nepokretnosti “ku}a”,• 6,1% prijava se odnosi na kategoriju nepokretnosti “ku}a sa

dvori{tem”,• 6,0% prijava se odnosi na nepokretnosti “poslovne prostorije”

(pojedina~ni poslovni lokali),• 3,9% prijava se odnosi na oduzete “stambene zgrade”,• 2,8% prijava se odnosi na oduzeto “{umsko zemlji{te”,• 2,3% prijava se odnosi na oduzete “druge gra|evinske objekte”

za koje nisu identifikovane namena ili funkcija,• 2,2% prijava se odnosi na oduzete (“nacionalizovane”) “stanove”,• 1,5% prijava se odnosi na kategoriju nepokretnosti “poslovne

zgrade”,• 1,5% prijava se odnosi na uop{tenu kategoriju “dvori{ta”.Sve druge kategorije prijavljenih nepokretnosti (fabrike, mlinovi,

ciglane, magacini,...) u~estvuju sa manje od 1% u ukupnom broju prijava oduzete imovine.

Najve}i protivnici restitucije, ranijih godina, dizali su najve}u medi-jsku buku oko (navodne) ugroènosti od mogu}e restitucije “ogromnog” broja ljudi koji su 90-ih godina otkupili “dru{tvene a nacionalizovane” stanove. Ve}ina takvih je pomenute stanove ve} preprodala po trì{nim cenama (uz enormnu zaradu). Novi kupci pomenutih stanova su u svemu za{ti}eni savesni sticaoci jer su po trì{nim cenama legalnom kupoprodajom stekli svojinu nad pomenutim stanovima. Iz Baze podataka se vidi da je broj prijava za oduzete “stanove” i “stambene zgrade” minoran – 2,2% i 3,9%, respektivno ukupnih prijava, ili ukupno 3.020 prijavljenih oduzetih “stanova” i 5.417 prijavljenih oduzetih “stambenih zgrada” u Srbiji. Radi pore|enja, na teritoriji grada Beograda danas postoji ukupno 558.000 stanova, a u Beogradu je i najve}i broj prijavljenih oduzetih stanova – 2.054 ili 3,7 promila postoje}ih stanova u Beogradu.

Sada{nji medijski najgrlatiji protivnici restitucije su protivnici povra}aja gradskog gra|evinskog zemlji{ta starim vlasnicima, ispod njihovih ku}a, u kojima sada ìve ili koje im je oduzeto zajedno sa objektima. U ovom tek-stu dokazujemo da prijavioci oduzetog gra|evinskog zemlji{ta potraùju manje od 20% povr{ine zemlji{ta koje je oduzeto. Izvr{enjem restitucije oduzete imovine, dràva bi postala legitimni, legalni i ubedljivo ve}inski


73

vlasnik (preko 80% vlasni{tva povr{ine) gra|evinskog zemlji{ta. Kao takva, dràva bi odre|ivala okvir cene gra|evinskog zemlji{ta na trì{tu – bez sada{njeg apsolutnog monopola svojine!

Dodatni protivnici restitucije su novi vlasnici (“iz privatizacije”) socijalisti~kih poljoprivrednih kombinata, ~ime su kupovali “socijalisti~ke monopole u poljoprivredi” i pretvarali ih u svoje privatne monopole. Uz kupljeno “poljoprivredno zemlji{te u dru{tvenoj svojini”, od dràve su dobili, “do daljeg”, i vi{estruko ve}e povr{ine na besplatno kori{}enje. To je, po pravilu, najkvalitetnije “podràvljeno” (oduzeto) poljoprivredno zemlji{te. Oni onemogu}avaju primenu Zakona o poljoprivrednom zemlji{tu, koji nalaè da dràva “podràvljeno (oduzeto) poljoprivredno zemlji{te” izdaje u trì{ni zakup do trenutka restitucije. Najdrasti~niji primer je PIK “Be~ej – Poljoprivreda” a.d., vlasnik \or|ije Nicovi} (11.700 ha “podràvljenog” zemlji{ta i samo 2.950 ha u svojini), koji odbija da preda u posed poljo-privredno zemlji{te u “dràvnoj svojini” Ministarstvu poljoprivrede i odbija da pla}a zakup za kori{}enje istog – bez sankcija – jer zakoni ne predvi|aju sankcije za takvu bahatost.

U ovom tekstu dokazujemo da, uz izvr{enje restitucije, dràvi ostaje u legalnoj i legitimnoj svojini preko 180.000 ha najkvalitetnijeg poljoprivre-dnog zemlji{ta, sa kojim moè da formira “zemlji{ne fondove” i upravlja kori{}enjem, cenom i trì{tem poljoprivrednog zemlji{ta – u cilju pove}anja efikasnosti poljoprivredne proizvodnje – razbijaju}i monopole.

Da li Baza podataka sadrì pouzdane podatke, onako kako su prijavljeni?

Baza podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini postala je dostupna jula 2007., a formalno 3. avgusta 2007., kada je dostavljena Odboru za privatizaciju Narodne skup{tine RS. Mreà za restituciju je dobila Bazu podataka mesec dana kasnije.

Pored realnih opisanih te{ko}a u uspostavljanju pouzdane Baze po-dataka, postojala je i realna mogu}nost ljudskih gre{aka, na svim nivoima slu`be obrade prijava u Republi~koj direkciji za imovinu RS. Ogroman broj podataka koje je trebalo ru~no unositi i pretvaranje jedinica povr{ina sigurno su dovodile do gre{aka, koje su, zavisno od veli~ine u ukupnoj masi podataka, vidljive ili ne.

Ta~nost Baze podataka je od su{tinske va`nosti za dono{enje pravil-nih kriterijuma, procena i mogu}nosti prilikom formiranja, dono{enja i primene Zakona o denacionalizaciji (restituciji, povra}aju oduzete imovine i obe{te}enju), ma kako on formalno nazvan voljom zakonodavca.11

11 U radu na proveri ta~nosti uspostavljene Baze, nai{li smo na dobru volju za saradnjom Republi~ke direkcije za imovinu RS, posebno pomo}nika direktora


74

Za proveru ta~nosti podataka u Bazi koristili smo dodatne podatke o oduzetoj imovini kojima raspolaè Mreà za restituciju u Srbiji preko lokalnih udruènja, podatke iz popisa stanovni{tva 1948., 1953., 1961. i 2002. godine, dostupne podatke o op{tinama u Srbiji (povr{ine, stanovni{tvo, struktura zemlji{ta...), obra|ene podatke iz popisa stanovni{tva (Zbornik radova, sv. IX, Geografski institut, Prirodno-matemati~ki fakultet Univer-ziteta u Beogradu, Beograd 1962), podatke Zavoda za statistiku i druge. Op{tine u Srbiji (trenutno 167 op{tina, bez KiM) imaju vrlo razli~ito sistematizovane dostupne podatke, koji su nekad veoma detaljni, nekad veoma oskudni.

Veliki broj uzoraka odredio je metode analize podataka – “zakoni velikih brojeva” vode ka statisti~kim metodama obrade mase uzoraka, sa ispitivanjem “statisti~ke izvesnosti” rezultata, merom odstupanja, ukr{tanjem podataka iz vi{edimenzionih pore|enja i iz raznih izvora.

Analize su ra|ene na nivou op{tina, kao funkcionalnih dràvnih celina koje mogu pruìti pouzdane podatke u duèm periodu vremena. Podaci su upore|ivani po op{tinama, izme|u op{tina, promenom osobina op{tina prema popisima stanovni{tva, itd.

Analizirane kategorije nekretnina u Bazi podataka

Usredsredili smo se na analizu tri dominantne (prema broju prijava) stavke u Bazi podataka: kategorije nekretnina “zemlji{te”, “poljoprivredno zemlji{te” i “gra|evinsko zemlji{te”. Pomenute tri kategorije nekretnina pokrivaju 60% svih prijava oduzete imovine.

Pregled Baze je pokazao da su potraìoci oduzete imovine najdo-kumentovanije prijavljivali kategoriju “poljoprivredno zemlji{te”. Domi-nantan broj takvih prijava je iz Vojvodine, gde je najvi{e oduzetog po-ljoprivrednog zemlji{ta i gde je zemlji{noknji`na evidencija svojine bila pre II svetskog rata najsavesnija i do danas, 60 godina posle oduzimanja, najbolje sa~uvana.

Statisti~ke analize podataka iz Baze podataka za kategoriju “poljo-privredno zemlji{te” za niz op{tina u Srbiji pokazuju da postoji “statisti~ka sumnja” ali ne i “statisti~ka izvesnost” gre{ke u prijavljenoj povr{ini kategorije “poljoprivredno zemlji{te”. Poznaju}i specifi~nost raspodele povr{ina i kvaliteta poljoprivrednog zemlji{ta u Srbiji, sa dovoljnim stepenom sigurnosti moèmo da prihvatimo da su podaci uneti u Bazu podataka za kategoriju nepokretnosti “poljoprivredno zemlji{te” dovoljno pouzdani za “procensku” svrhu ove analize Baze, ali ne za njenu apsolutnu ta~nost.

Milice \or|evi}, kao dràvnim organom zaduènim za uspostavu i odràvanje pomenute Baze. Ovu otvorenost i spremnost za proveru isti~emo kao redak pozitivan primer u radu dràvnih organa Republike Srbije.


75

U Srbiji je poljoprivredno zemlji{te dominantno oduzimano od po-jedinaca i pravnih lica u periodu 1945. – 1949. godina, i zatim 1953. godine. Najvi{e je oduzimano u Vojvodini, gde je bilo najvi{e najkvalitetnijeg obradivog poljoprivrednog zemlji{ta.

U prvom periodu, u Vojvodini je oduzeto 668.412 ha od 87.000 vla-snika. Za ostali deo Srbije nema preciznih podataka, ali se moè proceniti da je u istom periodu oduzeto preko 150.000 ha.

Zakonom o poljoprivrednom zemlji{nom fondu dru{tvene svojine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama (Sl. list FNRJ, br. 22/53) i “konfiskacijom zemlji{ta zbog neizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda” u celoj Srbiji je oduzeto 362.000 ha od 44.000 vlasnika, ~ije je vlasni{tvo svedeno na tada dozvoljeni novi zakonski maksimum od 10 ha obradive povr{ine.

Zbirno, u Srbiji je oduzeto oko 1,200.000 ha obradivog poljoprivre-dnog zemlji{ta.

Zakonom12 iz 1991. izvr{ena je prva restitucija oduzete imovine, ali samo dela jedne vrste (“poljoprivredno zemlji{te”) oduzete imovine, i samo po jednoj “osnovi” oduzimanja. Primenom tog zakona, vra}eno je u celoj Srbiji oko 150.000 ha, od ~ega samo u Vojvodini 117.028 ha.

Pre nego {to je po~ela “privatizacija socijalisti~kih poljoprivrednih preduze}a”,13 u Srbiji je bilo u “dràvnoj i dru{tvenoj svojini” (nerazgrani~eno, jer Zakon nije aùrno primenjivan) oko 1,070.000 ha poljoprivrednog zemlji{ta. Od toga je bilo 680.800 ha obradivog (po pravilu najkvalitetni-jeg) zemlji{ta, jer je takvo bilo “najpogodnije za kolektivnu obradu” (citat “kriterijuma za oduzimanje” iz brojnih re{enja o oduzimanju). Od toga su u Vojvodini “socijalisti~ka poljoprivredna preduze}a i zadruge” koristila 575.115 ha. Razgrani~enje izme|u “dràvne” i “dru{tvene svojine” nad poljoprivrednim zemlji{tem nije zavr{eno iako je “privatizacija socijalisti~ke poljoprivrede” velikim delom zavr{ena nad oko 135.000 ha u “dru{tvenoj svojini”. Razgrani~enje nije ni zapo~elo na poljoprivrednom zemlji{tu koje “koriste” brojne (“socijalisti~ke”) zemljoradni~ke zadruge, koje “drè” oko 200.000 ha. Zadruge su ve}inom u ste~aju, bave se trgovinom ili su uga{ene, a za zemlju se ne zna ko je “koristi”, jer one obra|uju samo oko 75.000 ha! Ministarstvo poljoprivrede je do sada utvrdilo da je oko 375.000 ha poljoprivrednog zemlji{ta u nespornoj “dràvnoj svojini”.

12 Zakon o na~inu i uslovima priznavanja prava i vra}anju zemlji{ta koje je pre{lo u dru{tvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemlji{nog fonda i konfiskacijom zbog neizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, Sl. glasnik RS, br. 18/91, 20/92, 42/98.

13 Nacionalna strategija za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, Kancelarija Vlade Republike Srbije za pridruìvanje Evropskoj uniji, radna verzija, Beograd, maj 2005.


76

Prema Bazi podataka, u Srbiji je oduzeto 294.454 ha, 18 a i 93,02 m2 u okviru 30.118 prijava-predmeta (prose~no 9 ha i 77 a po prijavi). Od toga, u Vojvodini se potraùje 212.788 ha, 63 a i 54 m2 u okviru 13.819 prijava-predmeta (prose~no 15 ha i 40 a po prijavi). U “centralnoj” Srbiji se potraùje samo 81.666 ha u okviru 16.305 prijava-predmeta (prose~no 5,0 ha po prijavi).

Ako uporedimo navedene brojeve, moèmo da zaklju~imo:– od ukupno oduzetog poljoprivrednog zemlji{ta u Srbiji, po svim

mogu}im “revolucionarnim zakonima”, u Bazi je samo oko 25% oduzetog poljoprivrednog zemlji{ta;

– od ukupnog poljoprivrednog zemlji{ta u “dru{tvenoj i dràvnoj svojini” pre privatizacije, u Bazi je 27,5% oduzetog zemlji{ta;

– u poljoprivrednom zemlji{tu koje koriste zemljoradni~ke zadruge krije se najmanje jo{ oko 100.000 ha “dràvne svojine”, {to zajedno sa ve} identifikovanih 375.000 ha ukupno ~ini oko 475.000 ha poljoprivrednog zemlji{ta u “dràvnoj svojini”. U Bazi podataka, prijavljeno je oduzetih 62% ukupnog poljoprivrednog zemlji{ta koje moèmo pouzdano da iden-tifikujemo kao “dràvnu svojinu”.

Ako bi se izvr{ila restitucija, dràva bi legalno i legitimno imala u svojini najmanje oko 180.000 ha za nesmetano stvaranje “zemlji{nih fon-dova”, prema Strategiji komasacije u Republici Srbiji.14

Dodatno, iz ovih “zemlji{nih fondova” dràva bi mogla da vr{i zamene jedne vrste imovine za drugu u procesu restitucije, bez potrebe za finansijskim optere}enjima dràvnog budèta obe{te}enjima kroz emisiju dugoro~nih “dràvnih obveznica” kao hartija od vrednosti.

Analiza prijavljene kategorije nekretnina “zemlji{te”

Kao {to je ve} napomenuto, kategorija nekretnina “zemlji{te” uvedena je kao opis zemlji{ta nedefinisane namene, saglasno podnetim prijavama. Analizom sadràja podnetih prijava poku{ali smo da odgone-tnemo “{ta su pisci prijava hteli da kaù”. Indikativna je njihova tvrdnja (74% prijava) da je njihova prijavljena oduzeta imovina u “privatnoj svo-jini”! Ovo ukazuje na prijave eksproprisanog (naj~e{}e poljoprivrednog) zemlji{ta u okolini naselja i gradova koji su naglo {irili zonu “gra|evinskog zemlji{ta” za stambenu izgradnju, individualnog ili kolektivnog stanovanja. Socijalisti~ko “pravo kori{}enja” zemlji{ta veliki broj prijavioca shvatio je kao “pravo svojine”.

14 Prednacrt “Strategija komasacije u Republici Srbiji”, Ministarstvo poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede i FAO (Ujedinjene nacije, Organizacija za hranu i po-ljoprivredu), Beograd, jun 2007. godine, radni materijal.


77

Pri prvom pregledu Baze podataka uo~ili smo krupnu nelogi~nost u iskazanoj prijavljenoj oduzetoj povr{ini za kategoriju nepokretnosti “zemlji{te”: Prijavljeno je neverovatnih 1,330.694 ha, 2 a i 47,93 m2 – povr{ina ve}a od zbira svih povr{ina oduzetih “drugih zemlji{ta” i od ukupne povr{ine svog oduzetog poljoprivrednog zemlji{ta, po “svim osnovama”, od 1945. do danas!

Analizirali smo kategoriju “zemlji{te” za svaku pojedina~nu op{tinu, na{li da su te povr{ine u nizu slu~ajeva vi{estruko ve}e od ukupnih povr{ina op{tina u kojima se takvo “zemlji{te” nalazi (!), obratili se Republi~koj direkciji za imovinu Republike Srbije sa zahtevom za proveru podataka u Bazi (sa obrazlo`enjem) i posle provere i ispravke gre{aka unosa dobijali slede}e odgovore:

Op{tinaukupnapovr{ina op{tine

povr{ina“zemlji{ta”

u Bazi podataka

ispravljenapovr{ina

“zemlji{ta”u Bazi podataka

razlikapovr{ina

Bogati}15 38.400 ha 765.259 ha 67a 53m2

798 ha 38 a 90 m2

764.461ha 28 a 63 m2

Kru{evac16 85.400 ha185.960 ha 35 a 53 m2

527 ha 46 a 12 m2

185.432 ha 89a 41 m2

Beograd- Zvezdara17 3.064 ha 29.783 ha

53 a 96 m2700 ha

18a 78,64 m229.082 ha 90 a 77 m2

Do sada utvr|ena sumarna gre{ka u povr{ini “zemlji{te” iznosi: 978.977 ha, 08 a i 81 m2. } 15 c 16 a 17

Posle ispravki, povr{ina kategorije “zemlji{te” iznosi samo 351.716 ha, 934 a i 66 m2.

Sve do sada uo~ene i ispravljene gre{ke su poticale od “ljudskog fakto-ra”, pogre{nog ru~nog unosa i pogre{nog obra~una jedinica povr{ina.

“Statisti~ki sumnjivi” su podaci iz Baze podataka za kategoriju “zemlji{te” u op{tinama: Ba~ka Topola, Beograd-Vo`dovac, Krupanj, Kur{umlija, Varvarin, Ivanjica, Jagodina, Subotica, Svrljig, Srbobran, Senta... Opravdano je o~ekivati, na osnovu uo~enih nerealnih parame-tara, smanjivanje povr{ina kategorije “zemlji{te” i njihovo svo|enje na minorne vrednosti!

Analiza prijavljene kategorije “gra|evinsko zemlji{te”

Ukupna povr{ina prijavljene oduzete kategorije “gra|evinsko zemlji{te” u Srbiji, prema Bazi podataka, bila je 12.705 ha, 48a i 6,78m2.

15 Odgovor Republi~ke direkcije br. 462-446/2007-02 od 21. januara 2008.16 Odgovor Republi~ke direkcije br. 462-446/2007-02 od 5. marta 2008.17 Odgovor Republi~ke direkcije br. 462-446/2007-02 od 19. maja 2008.


78

Analizom podataka o ovoj kategoriji uo~ena je nerealno velika povr{ina “gra|evinskog zemlji{ta” u mestu @iti{te u Banatu i Beograd-Zvezdara. Upu}eni su zahtevi Republi~koj direkciji za proveru (sa obrazloènjima) i ispravka je slede}a:

Op{tinaukupnapovr{ina op{tine

“gra|evinskozemlji{te”

u Bazi

ispravljeno“gra|evinsko

zemlji{te”

razlikapovr{ina

@iti{te18 52.500 ha 1.510 ha 18 a 75,1 m2

27 ha 37a 45,90 m2

1.482 ha 81a 29,2 m2

Beograd- Zvezdara

3.064 ha(726 ha)

517 ha 12 a 13,44 m2

343 ha 72 a 21,44 m2

173 ha 39 a 92 m2

Posle ispravki, povr{ina ukupno prijavljenog oduzetog “gra|evinskog zemlji{ta” u Srbiji iznosi: 11.049ha, 26a i 85,58m2.e 18

“Statisti~ki sumnjivi” su i podaci za prijavljeno “gra|evinsko zemlji{te” u mestima Beograd-Novi Beograd, Varvarin, Mionica, Subotica... Zahtevi za proveru tih podataka u Bazi bi}e upu}eni u Republi~ku direkciju za imovinu Republike Srbije.

Nemogu}e je pouzdano obraditi prijavljenu oduzetu kategoriju nepokretnosti “gra|evinsko zemlji{te” u svim naseljima u Srbiji – zbog zakonskih propusta i neprimenjivanja postoje}ih zakona. Formalno, svaka lokalna samouprava je imala obavezu da uradi svoj prostorni plan i urbanisti~ke planove za naselja na svojoj teritoriji. Povr{ine pod urbanisti~kim planovima mogu se (a ne moraju) smatrati “gra|evinskim zemlji{tem”. Velika ve}ina op{tina u Srbiji nema ni jedan od ovih doku-menata, ali ih to ne spre~ava da voluntaristi~ki (interno) progla{avaju ili menjaju “povr{ine gra|evinskog zemlji{ta” u svojim naseljima. Iz takvih op{tina se ne mogu dobiti bilo kakvi podaci o ovoj temi.

Sa druge strane, broj prijava oduzetog “gra|evinskog zemlji{ta” u velikoj ve}ini naselja u Srbiji je – izuzetno mali. Razlozi su brojni: Neznanje i nerazumevanje pojmova socijalisti~kog “prava kori{}enja” i “prava svo-jine” nad gra|evinskim zemlji{tem na kome ìve, veliki migracioni tokovi stanovni{tva, nemanje re{enja o oduzimanju itd.

Drasti~an je primer grada i op{tine Vr{ac, gde se potraùje svega 21 plac oduzetog gra|evinskog zemlji{ta (sa prose~nom veli~inom placa oko 39 ari), a istovremeno se potraùje 258 ku}a, ku}a sa dvori{tem, gra|evinskih objekata, poslovnih i stambenih zgrada, kao da ti objekti ne stoje na zemlji! Ovo je primer nepostojanja svesti prijavioca oduzete imovine o ~injenici da njihovi preci nisu mogli da izgrade (pre 1945. go-dine) pomenute objekte ako prethodno nisu imali pravo svojine zemlji{ta ispod i oko tih objekata.

18 Odgovor Republi~ke direkcije br. 462-446/2007-02 od 19. maja 2008.


79

Grad Beograd sa svojim op{tinama je dobar primer za analizu pri-javljenog oduzetog gra|evinskog zemlji{ta. Grad Beograd je pogodan za analizu ta~nosti podataka u Bazi:

– Beograd ima najve}u povr{inu gra|evinskog zemlji{ta u Srbiji, pa srazmerno tome i najve}i stepen potraìvanja istog: dovoljno veliki broj gra|ana Beograda je svestan da su “korisnici” a ne “vlasnici” gra|evinskog zemlji{ta koje im je oduzeto, a, sa druge strane, dovoljno veliki broj uzoraka daje statisti~ki pouzdaniji rezultat obrade;

– Beograd ima najdostupnije podatke o gra|evinskoj povr{ini kako u vreme oduzimanja, tako i danas, izvr{enim eksproprijacijama u prigrad-skim i gradskim zonama, promenama stanja...;

– Beograd ima najdetaljnije urbanisti~ke podatke. Podaci iz popisa stanovni{tva su najdetaljnije obra|eni za op{tine grada Beograda za period oduzimanja imovine 1948.– 1961. – 2002. godina.

Na teritoriji Beograda je prijavljeno oduzeto “gra|evinsko zemlji{te” ukupne povr{ine (uklju~uju}i ispravku za Beograd-Zvezdara) od 3.652 ha, 11 a i 84,83m2.

Prijavljeno oduzeto “gra|evinsko zemlji{te” u Beogradu ~ini 33% ukupnog prijavljenog oduzetog “gra|evinskog zemlji{ta” u Srbiji.

Da li su zbirni podaci za Beograd istiniti – moèmo da utvrdimo samo analizom podataka iz Baze za svaku beogradsku op{tinu posebno.

“Zakonske osnove” za oduzimanje zemlji{ta su bile razli~ite u dugom periodu oduzimanja od 1945. do kraja 80-ih godina, kada se uspostavl-jaju pribli`no trì{ni osnovi nov~anog obe{te}enja za oduzetu imovinu u “dru{tvenom interesu”.

U Bazi podataka postoje “vi{edimenzionalni preseci” prijavljenih podataka po kategoriji nekretnine, izabranoj op{tini i “zakonskoj osnovi oduzimanja”. Baza razlikuje slede}e “osnove oduzimanja”: agrarna re-forma, eksproprijacija, konfiskacija, nacionalizacija, sekvestracija i “os-tale osnove”. Za izabrani skup kriterijuma pretraìvanja: “gra|evinsko zemlji{te” – beogradske op{tine – po svim “osnovama” oduzimanja – dobijamo slede}u tabelu:

Tabela 1: “Zakonske osnove” oduzimanja za prijavljeno “gra|evinsko zemlji{te” u op{tinama Beograda

Prijavljeno oduzeto “gra|evinsko zemlji{te” u op{tinama na teritoriji Beograda u hektarima (zaokruèno na cele brojeve)

“Zakonske osnove” oduzimanja “gra|evinskog zemlji{ta” u Beogradu, prema prijavama: A – agrarna reforma; E – eksproprijacija;

K – konfiskacija; N – Nacionalizacija; S – sekvestracija; O – “ostale” osnove

Op{tina A E K N S O

Barajevo 0 0 10 0 1 3


80

Vo`dovac 11 98 3 450 0 74

Vra~ar 0 21 2 47 0 6

Grocka 0 11 1 14 0 21

Zvezdara 0 203 9 269 1 34

Zemun 2 31 20 107 2 19

Lazarevac 1 15 3 9 0 28

Mladenovac 0 17 2 18 0 0

Novi Beograd 2 16 8 1083 0 2

Obrenovac 0 5 1 16 0 4

Palilula 29 47 3 191 1 45

Rakovica 0 13 0 92 0 12

Savski Venac 0 45 9 105 0 9

Sopot 0 0 12 6 0 1

Stari Grad 0 13 4 38 0 4

Sur~in 0 1 0 6 0 2

ûkarica 0 68 11 201 0 137

UKUPNO 45 604 98 2652 5 401

U Tabeli 1. moèmo da uo~imo slede}e ~injenice:– Dana{nja beogradska naselja i op{tine Barajevo, Sopot, Sur~in,

Grocka, Lazarevac, pa i Mladenovac, bili su seoska naselja ili neurbanizovane varo{ice, pa u vreme oduzimanja nisi ni imala “gra|evinsko zemlji{te”.

– Ne mali broj prijavioca je oduzeto zemlji{te prijavio prema dana{njoj nameni (“gra|evinsko zemlji{te”), a ne prema njegovoj nameni u vreme oduzimanja (“poljoprivredno zemlji{te”). Oduzetih 45 ha po “agrarnoj reformi” i 604 ha po “eksproprijaciji”, kao i 401 ha po “ostalim osnovama” (komasacije, arondacije, melioracije...) to jasno pokazuju. Pada u o~i ~ak 203 ha eksproprisanog zemlji{ta na Zvezdari (za potrebe izgradnje velikog novog naselja Mirijevo 2), koje je sada gra|evinsko zemlji{te, a u vreme oduzimanja je bilo velika povrtarska “oblast”. Sli~no, u op{tini ûkarica ~ak 137 ha je realno oduzeto poljoprivredno zemlji{ta za izgradnju naselja i industrijske zone @eleznik, Maki{ i drugih.

– Prijavljeno oduzeto “gra|evinsko zemlji{te” po “osnovama” konfiskacije, nacionalizacije i sekvestracije je nesporno bilo gra|evinsko zemlji{te u vreme oduzimanja i ta zbirna povr{ina za Beograd iznosi oko 2.755 ha (videti tabelu 2.).

Kriterijume za prethodne tvrdnje uspostavljaju slede}e ~injenice:Za “vaè}e” podatke u trenutku oduzimanja gra|evinskog zemlji{ta

smatramo podatke iz popisa 1961. godine, jer je popis bio godinu i po dana


81

posle oduzimanja, 26. decembra 1958. godine. U tom periodu prakti~no ni{ta nije menjano. Teritorijalna organizacija grada Beograda (sli~na dana{njem stanju) je ozakonjena tek 1. januara 1960. godine i slede}ih godinu dana je grad formirao novu zakonsku regulativu i svoje organe. Oduzimanje “gra|evinskog zemlji{ta” (pretvaranje “prava svojine” u “pravo kori{}enja” bez prava prometa) bilo je “po Zakonu” (na teritoriji cele SFRJ) – a ne “po re{enju”. Nijedan vlasnik gra|evinske parcele nikada nije dobio re{enje o oduzimanju, ve} su op{tinski organi za imovinsko-pravne poslove pisali “deklarativna grupna re{enja o oduzimanju gra|evinskog zemlji{ta”, delo-vodno zavodili i pohranjivali u arhive – da bi ubudu}e mogli da se pozivaju na “zakonito” izvr{eno oduzimanje imovine.

Za “vaè}e” podatke u periodu prijave oduzete imovine (jun 2005. – jun 2006.) smatramo dostupne podatke iz popisa stanovni{tva 2002. godine i podatke do zavr{etka prijave oduzete imovine 2006. godine. Sve potrebne podatke lokalne vlasti ne aùriraju na godi{njem nivou, pa nam svi podaci nisu bili dostupni za 2006. godinu. Ove podatke kolokvijalno navodimo u tekstu kao “dana{nje podatke”.

Na{i ciljevi su bili izvo|enje slede}ih ~injenica iz sirovih podataka u Bazi:

a) Koliki je procenat prijavljenog oduzetog “gra|evinskog zemlji{ta” od ukupno uspostavljenog “gra|evinskog zemlji{ta” u vreme oduzimanja, u Beogradu, po op{tinama i zbirno za grad ? Pod “oduzetim gra|evinskim zemlji{tem” smatramo zemlji{te koje je u vreme oduzimanja bilo “gra|evinsko zemlji{te”; i

b) Koliki je procenat prijavljenog oduzetog “zemlji{ta” (bilo koje namene) od ukupno eksproprisanog zemlji{ta za potrebe {irenja grada Beograda ? (od po~etka 60-ih do po~etka 90-ih godina, kada je “{irenje” Beograda zaustavljeno). Pod pojmom “ukupnog eksproprisanog zemlji{ta” smatramo razliku povr{ina “gra|evinskog zemlji{ta” iz popisa 1961. do “stanja” istog iz popisa 2002.g. (zaklju~no sa 2006.), na administrativnoj teritoriji grada Beograda. Ovo “zemlji{te” je posle “eksproprijacije” pret-varano u “gra|evinsko” deklarativno, urbanisti~kim planovima, bez obzira da li je do danas privedeno nameni ili ne.

Odgovori na ova dva pitanja daju jo{ jedan vaàn podatak: c) Kolika povr{ina “gra|evinskog zemlji{ta” bi ostala u “dràvnoj

(javnoj) svojini” posle primene Zakona o restituciji (denacionalizaciji) – jer ga niko ne potraùje. Sa takvim “gra|evinskim zemlji{tem” dràva bi legitimno i legalno imala punu slobodu raspolaganja zakonitog vlasnika – posle izvr{ene restitucije.

Pojam “eksproprijacije” je menjao smisao u socijalisti~kom periodu, kao i posledice po onog ~ija je imovina eksproprisana. Eksproprijacija


82

zemlji{ta je uvek vr{ena kao prinuda – u nedefinisanom “dru{tvenom interesu” – uz “obe{te}enje”. Do Ustava SFRJ iz 1963. godine, op{tinske imovinsko-pravne slu`be su vr{ile “eksproprijacije” i voluntaristi~ki vr{ile procene “obe{te}enja”. Ustav SFRJ iz 1963. godine prvi put uvodi pravni institut “pravi~ne naknade”. Ovaj institut se zakonodavno ugra|uje tek 1968. godine kroz inovirani savezni Zakon o eksproprijaciji (Sl. list SFRJ, br. 11/68, 30/68, 57/68), kada su propisani kriterijumi za odre|ivanje “pravi~ne naknade”. Ustav SFRJ iz 1974. godine prepu{ta republikama dono{enje “osobenih” zakona o eksproprijaciji. Na primer, Hrvatska donosi svoj Zakon o eksproprijaciji 1978. godine.

Prema hrvatskom zakonu koji se bavi restitucijom,19 sve “ekspropri-jacije” pre primene tog republi~kog Zakona o eksproprijaciji se smatraju “nacionalizacijama” izvr{enim bez naknade, a sve “eksproprijacije” izvr{ene primenom republi~kog Zakona – “pravi~nim i potpunim obe{te}enjem” koje ne podle`e restituciji.

Prema radnom tekstu Nacrta Zakona o denacionalizaciji u Srbiji, eksproprisano zemlji{te nije predmet restitucije ni obe{te}enja, {to je nekorektno re{enje.

Stanje gra|evinskog zemlji{ta u Beogradu prema popisu 1961. godine

Beograd se, teritorijalno i administrativno, sastojao od 15 op{tina (9 gradskih ili prigradskih i 6 op{tina u “{irem podru~ju grada Beograda”).

Posle II svetskog rata, 1955. godine se teritorija grada Beograda prvi put defini{e zakonom.

Zakonom iz 1957. godine se defini{e Beogradski srez. Od 1.01.1960. godine, administrativno podru~je grada Beograda je Beogradski srez (iz 1957. godine), dopunjen op{tinom Sopot i op{tinom Obrenovac. U liter-aturi, Beograd se posmatra sa raznih aspekata:

– ^isto gradske op{tine bile su samo tri op{tine: Stari grad, 94.882 stanovnika, povr{ina 698 ha, Vra~ar, 87.508 stanovnika, povr{ina 292 ha, Savski venac, 73.628 stanovnika, povr{ina 1.400 ha.Ove tri op{tine nisu primetno menjale granice i povr{inu od 1961.

do danas.– Deo grada pod op{tinom Palilula imao je povr{inu “pod gradom”

(gra|evinsko zemlji{te) 822 ha, dok je vangradska povr{ina bila 3.150 ha u

19 Zakon o naknadi za imovinu oduzetu za vreme jugoslavenske komunisti~ke vla-davine, Narodne novine, br. 92/96, 39/99, 42/99, 92/99, 43/00, 131/00, 27/01, 65/01, 118/01, 80/02.


83

tri katastarske op{tine (dalje: K.O.): Slanci, Veliko Selo,Vi{njica). Povr{ina i granice op{tine Palilula se bitno razlikuju danas u odnosu na stanje u vreme oduzimanja.Op{tina Palilula se prostirala samo na desnoj obali Dunava, dok se danas prostire i sa desne i sa leve strane ove reke.

– Zbirno, tzv. “vra~arski deo Beograda” (samo naseljeni deo izme|u Save i Dunava) imao je povr{inu navedenih (delova) op{tina od 4.154 ha

– “Stari deo Beograda” obuhvata izgra|eni deo izme|u Save i Dunava, bez Zemuna i Novog Beograda, a sa gradskim delom ûkarice. înile su ga “~isto gradske op{tine” i gradski delovi op{tina Palilula, Zvezdara, Vo`dovac i ûkarica. Ukupna povr{ina “starog Beograda” je bila 9.170 ha

– “Prete`no gradske op{tine” su bile: ûkarica, Palilula, Vo`dovac, Zvezdara, Zemun i Novi Beograd.

– “Neosporni gradski deo Beograda” – ozna~avan kao “Beograd – naselje” – sastojao se od “~isto gradskog” i gradskih delova ûkarice, Palilule, Vo`dovca, Zvezdare, sa Zemunom i Novim Beogradom, i imao je povr{inu od 16.076 ha.

– “Prete`no seoske i ~isto seoske op{tine grada Beograda” su bile: Barajevo, Grocka, Krnja~a, Obrenovac, Sopot, Sur~in i one u vreme oduzi-manja nisu posedovale “gra|evinsko zemlji{te” u zakonskom smislu.

Detaljnija analiza za “delimi~no gradske op{tine” po popisu iz 1961. godine

ûkarica: Van grada je imala 11 K.O. ukupne povr{ine 15.442 ha, a u okviru gra|evinskog zemlji{ta bilo je 3.718 ha – zbirno 19.160 ha. Pri forniranju dana{nje op{tine Rakovica, deo K.O. iz op{tine ûkarica je pre{ao u op{tinu Rakovica. Danas op{tina ûkarica ima 15.600 ha, sa pove}anom povr{inom gradskog zemlji{ta, jer su ranija vangradska naselja (K.O.) @arkovo (1961.: povr{ina 1068 ha, od toga 153 ha pod naseljem) i @eleznik (1961.: povr{ina 1960 ha, od toga 178 ha pod naseljem) u{la u gradsko tkivo i postala “gra|evinsko zemlji{te” (u znatnom delu jo{ ne-privedeno nameni).

Palilula: Tada{nja op{tina je obuhvatala 3 vangradske K.O.: Slanci, Veliko Selo i Vi{njica. Gradski deo op{tine Palilula je imao povr{inu od 822 ha (“gra|evinska povr{ina”), a tri prigradske K.O. 3.150 ha – ukupno 3.972 ha. Danas op{tina obuhvata i celu biv{u op{tinu Krnja~a, sa 8 K.O., ukupne povr{ine 39.698 ha – zbirno 44.568 ha.

Zvezdara: Tada{nja op{tina je obuhvatala i 3 vangradske K.O.: Mali Mokri Lug, Veliki Mokri Lug i Mirijevo, koje su zbirno imale povr{inu 2.410 ha i to: M.M. Lug – 580 ha, V. M. Lug – 789 ha i Mirijevo – 1040


84

ha. Dana{nja povr{ina op{tine je 3.064 ha, od ~ega je 726 ha gra|evinsko zemlji{te.

Vo`dovac: Tada{nja op{tina je obuhvatala i 9 vangradskih K.O. ukupne povr{ine 13.830 ha, u okviru kojih je bila i dana{nja K.O. Rakovica (koja je 1961. imala povr{inu 510 ha). Zbog brojnih promena u adminis-trativnoj teritoriji op{tine Vo`dovac, moèmo samo proceniti da je pod gra|evinskim zemlji{tem 1961. bilo oko 1.580 ha. Danas op{tina Vo`dovac ima povr{inu 14.900 ha. Danas je gradska op{tina Rakovica pro{irena i drugim K.O. i ima ukupno 3.036 ha.

Novi Beograd je 1961. godine obuhvatao i K.O. Beàniju kao van-gradsku op{tinu, sa ukupnom povr{inom od 2.710 ha. Deo Novog Beograda pod gra|evinskim zemlji{tem je 1961. godine bio 1.330 ha, zbirno 4.040 ha. Danas ukupna povr{ina op{tine Novi Beograd iznosi 4.096 h.

Zemun je 1961. godine obuhvatao 2 vangradske K.O., Batajnicu i Ugrinovce, ~ija je ukupna vangradska povr{ina bila 9.465 ha. Povr{ina gradskog “gra|evinskog zemlji{ta” u op{tini Zemun je bila 5.510 ha, a ukupna 14.975 ha. Posle 1961. godine sledile su brojne administrativne promene podru~ja, pripajanja i razdvajanja K.O. i ponovno izdvajanje op{tine Sur~in. Danas op{tina Zemun ima pribli`nu ukupnu povr{inu kao 1961. godine – 15.026 ha.

U analizi stanja 1961. godine ne uzimamo u obzir dana{nju op{tinu Rakovica, koja tada nije bila op{tina, ve} je bila u okvirima op{tina Vo`dovac i ûkarica. Ako je posmatramo prema dana{njem stanju, njena ukupna povr{ina iznosi 3.036 ha, od ~ega je “gra|evinsko zemlji{te” 510 ha. Prema Bazi podataka, u op{tini Rakovica se potraùje 117,7462 ha “gra|evinskog zemlji{ta” (23,0% ukupnog potraìvanja), 458,6722 ha “zemlji{ta” i 12,4749 ha “ku}a sa dvori{tem”. Ove vrednosti minorno menjaju op{tu sliku pri-javljenog oduzetog zemlji{ta raznih kategorija u celom gradu Beogradu.

Tabela 2: Povr{ine gradskih beogradskih op{tina 1961. godine i povr{ine prijavljenog oduzetog zemlji{ta raznih kategorija u beogradskim op{tinama

Op{tina

Ukupnapovr{inaop{tine1961.g.

[ha]

Gra|evinskozemlji{tepovr{ina

1961.g [ha]

PrijavaGra|evinsko

zemlji{te[ha] (realno

Tab 1)

Prijava“Zemlji{te”

[ha]

Prijava“Ku}a sa

dvori{tem”[ha]

Prijava Poljo-

privrednozemlji{te

[ha]

Stari Grad

698698

8,6% (6,0%)

60,2238(42)

127,78597 75,5798 3,04182

Vra~ar 292292

26,34% (16,8%)

76,9228(49)

127,68183 51,516356,95293o~igledna

gre{ka

Savski Venac

1.4001.400

12,07% (8,1%)

169,06847(114)

433,19388 69,79 12,74199


85

Palilula 3.972822

38,6%(23,7%)

317,4239(195)

2.108,4581gre{ka

39,56892.116,5620

gre{ka

Zvezdara 3.135726

47,3%(38,4%)

343,72214(279)

700,18786 46,6657 304,3019

Vo`dovac 15.4101.58040,3%

(28,7%)

636,5629(453)

15.428,7830o~igledna

gre{ka69,2769 580,3865

^ukarica 19.1603.718 11,2%(5,7%)

417,20196(212)

1.693,03137 20,63281 742,82948

Novi Beograd

4.0401.33083,5%

(82,0%)

1.111,22174(1.091)

623,8751gre{ka

217,3499 229,2372

Zemun 43.9005.510 3,3%

(2,3%)

181,3846(129)

2.373,5845 13,38556 1.548,228075

Beograd 1961. g.

16.07622,71%(17,1%)

3.652,1184(2.755)

Legenda : – Tabela obuhvata sve (po povr{ini) zna~ajne kategorije zemlji{ta

iz Baze podataka.– U tre}oj koloni, “Gra|evinsko zemlji{te”, prva cifra za svaku op{tinu

daje zvani~nu povr{inu “gra|evinskog zemlji{ta”; cifra ispod nje predstavlja procenat povr{ine prijavljenog oduzetog “gra|evinskog zemlji{ta” (po svim “osnovama” oduzimanja) u odnosu na zvani~nu povr{inu gra|evinskog zemlji{ta u op{tini; cifra u zagradi je procenat realnog prijavljenog oduzetog “gra|evinskog zemlji{ta” (iz zbira po tri “osnove” oduzimanja: konfiskacija “nacionalizacija”, sekvestracija iz Tabele 1) za svaku op{tinu. Ova cifra je realna “mera” potra`ivanja (postoje}eg 1961.) gra|evinskog zemlji{ta za svaku beogradsku op{tinu i Beograd u celini.

– U koloni pet (kategorija nekretnina “zemlji{te”) vide se karakteristi~ne grube gre{ke iz Baze podataka (samo za Beograd), o kojima je bilo re~i na po~etku ovog teksta. Sa obele`jima “gre{ka” i “o~igledna gre{ka” ozna~ene su cifre u tabeli koje su jasna posledica gre{aka prilikom unosa u Bazu podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini. Gre{ke }e biti ispravljene u Republi~koj direkciji za imovinu Republike Srbije.

Dana{nje stanje povr{ina gra|evinskog zemlji{ta u Beogradu

Danas Beograd ima 17 op{tina (11 gradskih i 6 prigradskih – Ob-renovac, Mladenovac, Grocka, Barajevo, Sopot, Lazarevac i novostvoreni Sur~in, izdvojen iz op{tine Zemun).


86

Danas Beograd obuhvata teritoriju ukupne povr{ine 322.432 ha, od ~ega se pod Generalnim planom grada Beograda20 nalazi 77.600 ha, od ~ega 65.184 ha gra|evinskog zemlji{ta (u dràvnoj svojini), oko 776 ha u me{ovitoj svojini i oko 11.640 ha “ostalog zemlji{ta”, koje nije namenjeno gradnji (zelene povr{ine, parkovi, obale...).

Teritorija Beograda je {irena eksproprijacijom poljoprivrednog zemlji{ta iz prigradskog okruènja, {to je od 1961. godine do danas pove}alo povr{inu “gra|evinskog zemlji{ta” za 49.108 ha.

Rezime analize

Kao rezultat vi{emese~ne statisti~ke analize Baze podataka o pri-javljenoj oduzetoj imovini, utvrdili smo postojanje velikih gre{aka u Bazi podataka, inicirali njihovo ispravljanje i dobili pismene potvrde izvr{enih ispravki.

A) Ne postoje prijave oduzete imovine za povr{inu od 978.977 ha, 08 a i 81 m2 u kategoriji nekretnina “zemlji{te”, ve} su ti podaci u Bazi rezultat gre{aka unosa podataka.

B) Ne postoje prijave oduzete imovine za povr{inu od 113.288 ha, 17 a i 18 m2 u kategoriji nekretnina “{umsko zemlji{te” u op{tini Medve|a, ve} su ti podaci u Bazi rezultat gre{aka unosa podataka.21

C) Ne postoje prijave oduzete imovine za povr{inu od 1.656 ha, 11 a i 21,2 m2 u kategoriji nekretnina “gra|evinsko zemlji{te” u Srbiji, ve} su ti podaci u Bazi rezultat gre{aka unosa podataka.

D) Gra|ani }e potraìvati, na osnovu prijava oduzetog “poljoprivre-dnog zemlji{ta” u Bazi podataka, najvi{e 62% ukupnog poljoprivrednog zemlji{ta koje se danas moè pouzdano identifikovati kao “podràvljeno (oduzeto) poljoprivredno zemlji{te”. Posle izvr{ene restitucije, dràva postaje legalni i legitimni vlasnik zemlji{ta koje niko ne potraùje.

E) Gra|ani potraùju, na osnovu prijava oduzetog “gra|evinskog zemlji{ta” u Beogradu u Bazi podataka, najvi{e 22,7% ukupne povr{ine “gra|evinskog zemlji{ta” (realnije, samo 17,1% povr{ine) u Beogradu u vreme oduzimanja (1959. – 1961. godina). Ili, ako je “mera” potraìvanja povr{ina gra|evinskog zemlji{ta u Beogradu danas – gra|ani su prijavili potraìvanje samo 5,6% (realnije, samo 4,2%) ukupne povr{ine gra|evinskog zemlji{ta u Beogradu danas.

F) U Bazi podataka postoji jo{ uo~enih a neispravljenih gre{aka, na ~ijem uklanjanju }emo raditi zajedno sa Republi~kom direkcijom za imovinu Republike Srbije.

20 Generalni plan grada Beograda, Slu`beni list grada Beograda, br. 27/03.21 Odgovor Republi~ke direkcije br. 462-446/2007-02 od 8. februara 2008.


87

Zaklju~ak

1) CILJ ovog rada je bio da utvrdi stepen pouzdanosti unetih po-dataka u javnu elektronsku Bazi podataka o prijavljenoj oduzetoj imo-vini. Ta~ni ili pouzdani podaci omogu}avaju dobronamernima izvo|enje realnih zaklju~aka o obimu i primeni restitucije. Ta~ni ili pouzdani podaci onemogu}avaju zlonamerne protivnike restitucije da medijski manipuli{u, zastra{uju javnost i izazivaju iracionalne animozitete prema gra|anima koje je komunisti~ka vlast ve} o{tetila i socijalno ponizila.

2) POKAZALI smo egzaktno, broj~ano i logi~ki jasno, da restitucija ne ugroàva ni jedan dràvni ili dru{tveni interes, ve} da vodi formiranju li~ne odgovornosti za sopstvenu egzistenciju. Ekonomski nezavisan ~ovek je i socijalno i politi~ki nezavisan, slobodnomisle}i pojedinac okrenut budu}nosti i li~noj inicijativi.

3) DOKAZALI smo egzaktno da je prijavljena oduzeta imovina u Bazi podataka, koja bi bila potraìvana u restituciji, vi{estruko manja, u svim vrstama oduzetih nepokretnosti, od ukupno oduzete svake kategorije (vrste) imovine i vi{estruko manja od svake vrste danas raspoloìve (a ra-nije oduzete) imovine u dràvnoj (naj~e{}e monopolskoj) svojini.

Princip zamene ranije oduzete a danas nepostoje}e za drugu imovi-nu (u dràvnoj svojini) iste trì{ne vrednosti potpuno je mogu}, a pravno, ekonomski i socijalno opravdan. On podsti~e formiranje socijalne i li~ne odgovornosti za privatnu imovinu.

4) PROTIVNICIMA RESTITUCIJE smo pokazali da je nepotrebno i finansijski, socijalno i politi~ki {tetno po dru{tvo i dràvu, svako finansij-sko optere}enje javnih prihoda dràve (budèta) emisijom dràvnih harti-ja od vrednosti (dràvnih obveznica), koja bi zamenila proces vra}anja postoje}e oduzete imovine – stvaranjem javnog duga, kao tereta za dru{tvo u celini.

5) NATURALNOM RESTITUCIJOM gra|evinskog zemlji{ta na teritoriji grada Beograda:

– oko 80% gra|evinskog zemlji{ta ostaje u dràvnoj svojini posle primene zakona o povra}aju oduzete imovine,

– zakonski se ukida postoje}i apsolutni dràvni monopol nad gra|e-vinskim zemlji{tem, koji o~igledno ometa razvoj grada i ra|a korupciju,

– formira se slobodno trì{te gra|evinskog zemlji{ta, na kojem i dalje “dràvna svojina” (veli~inom poseda) diktira cenu, ~ime dràvni interes nije ugroèn,

– re{ava se pitanje egzistencijalne sigurnosti gra|ana, koji su kona~no “svoji na svome”, jer zemlji{te ~ini dominantan deo (60%) zahteva za po-vra}aj oduzete imovine.


88

Srboljub Glisic

ANALYSIS OF THE DATABASE OF REGISTERED CONFISCATED PROPERTY

Quantity of confiscated property, types and quantity, citizens’ claims?

Summary

In this paper the author tries to determine the extent of accuracy of data entered into the electronic database on registered confiscated property and sub-sequently demonstrate that restitution of property does not endanger any state or public interest but leads to the establishment of responsibility for individual existence. The author believes that confiscated property registered in the data-base, which would be subjected to restitution, is significantly smaller (bearing in mind all types of confiscated property) from the overall confiscated property of all types as well as from all types of disposable (previously confiscated) state owned property (mostly part of the monopolies). The principle of replacing (previously confiscated property) which does not exist any more for some other state owned property (of the same market value) is fully possible and it is legally, economically and socially justified. It encourages the establishment of social and personal re-sponsibility for private property. The author demonstrated that it is not necessary to burden the state budget by issuing the state securities, which would replace the process of property restitution. It would be at the same time financially, socially and politically damaging for the society and the state as well as it would result in having a public debt as a burden for society as a whole. Key words: restitution, Act on registering and recording confiscated property, database on registered confiscated property

Miodrag Tabački – Crtež

Nacrt zakona o denacionalizaciji

89

PRILOZI

ZAKONO DENACIONALIZACIJI

(Nacrt – radna verzija, Beograd, oktobar 2007.)

Glava prvaOSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona^lan 1.

(1) Ovim zakonom ure|uju se uslovi, na~in i postupak vra}anja svojine (restitucije) ili obe{te}enja za postoje}u imovinu koja je na teritoriji Republike Srbije primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, radnji i akata, posle 1. januara 1945. godine oduzeta od fizi~kih i pravnih lica i bez pravi~ne naknade podràvljena i prenesena u op{tenarodnu, dràvnu, dru{tvenu ili zadru`nu svojinu, kao i za postoje}u imovinu koja je kon-fiskovana na osnovu rasisti~kih propisa, radnji i akata okupatorske vlasti posle 6. aprila 1941. godine (oduzeta imovina).

(2) Ovim zakonom ure|uje se i restitucija ili privatizacija gradskog gra|evinskog zemlji{ta.

Konfiskovana i eksprorisana imovina^lan 2.

(1) Odredbe ovog zakona primenjuju se i na imovinu koja je konfiskovana, pod uslovom da je pravnosna`nom sudskom odlukom poni{tena, ukinuta, odnosno preina~ena odluka o konfiskaciji.

(2) Odredbe ovog zakona ne odnose se na prenos imovine fizi~kih i pravnih lica u op{tenarodnu, dràvnu ili dru{tvenu svojinu primenom propisa o eksproprijaciji, osim ako biv{em vlasniku:

1. nije ispla}ena naknada (i kada je odbio da primi) za oduzetu nepokret-nosti u vreme eksproprijacije niti je ustupljena druga nepokretnost u svojinu, stanarsko pravo ili drugi oblik naj{ire pravne vlasti, ili

2. kada se pod eksproprijacijom u stvari sprovodila konfiskacija ili drugi oblik politi~kog ili kaznenog oduzimanja imovine.

(3) U slu~ajevima predvi|enim u stavu 2, ta~kama 1. i 2. ovog ~lana biv{i vlasnik ima pravo na vra}anje oduzete imovine kada je to po odredbama ovog zakona mogu}e, a kada nije, na obe{te}enje za oduzetu imovinu, u skladu sa ovim zakonom.

Hereticus, 1/2008 Prilozi

90

Na~elo prioriteta naturalne restitucije^lan 3.

(1) Predmet denacionalizacije vra}a se biv{em vlasniku u svojinu i dràvinu (naturalna restitucija), a ako to nije mogu}e u skladu sa ovim zakonom, biv{i vlasnik ima pravo na obe{te}enje.

(2) Ako vra}anje dràvine na oduzetoj nepokretnosti nije odmah mogu}e ili celishodno, biv{em vlasniku vrati}e se svojina na oduzetoj stvari a sa dràocem (nevlasnikom) uspostavi}e se zakupni odnos, pod trì{nim uslovima ako ovim zakonom nije druga~ije ure|eno.

Na~elo za{tite savesnog sticaoca^lan 4.

Savesni sticalac koji je, nakon podràvljenja stvari, u skladu sa zakonom, stekao pravo svojine, ostaje vlasnik i dràlac stvari, i njegova ste~ena prava ne smeju biti povre|ena.

Na~elo autonomije volje^lan 5.

Obveznik i korisnik restitucije mogu slobodno urediti svoje odnose, i izvan re{enja koje predvi|a ovaj zakon, pod uslovom da se time ne name}u obaveze tre}im licima ili dràvi, i ne uspostavlja stanje koje nije u skladu sa Ustavom i zakonima koji ure|uju svojinske odnose.

Na~elo uvaàvanja li~nosti i op{teg interesa^lan 6.

(1) Obe{te}enje mora uvaìti dostojanstvo biv{eg vlasnika, ali u ukupnom obimu biti prihvatljiv teret za budèt Republike Srbije.

(2) Obveznici denacionalizacije koji su po ovom zakonu du`ni da vrate oduzete stvari mogu da ih sami vrate biv{im vlasnicima, i bez posredovanja dràvnih organa.

Du`nost hitnosti postupka^lan 7.

Svi organi Republike Srbije, Autonomne pokrajine i lokalne samouprave, sudovi i drugi organi i organizacije, koji u okviru svojih nadle`nosti u~estvuju u ostvarenju prava na denacionalizaciju (izdavanjem isprava, vo|enjem postupaka, upisima prava, pretraìvanjem javnih registara, zbirki isprva, arhiva i dr.) du`ni su da, u roku od 30 dana od dana podno{enja zahteva, izdaju svu potrebnu do-kumentaciju i u hitnom postupku re{avaju sva pitanja vezana za ostvarenje prava ure|enih ovim zakonom.

Tuma~enje zakona^lan 8.

Prilikom tuma~enja ovog zakona, kao i u slu~aju da on ne predvi|a konkretno re{enje za pojedina~ni slu~aj, organ nadleàn za sprovo|enje denacionalizacije done}e odluku na temelju neposredne primene na~ela iz ovog zakona.


91

Zna~enje zakonskih izraza^lan 9.

(1) Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju slede}e zna~enje:Pod propisima iz ~lana 1. stav 1. ovog zakona podrazumevaju se naro~ito

slede}i zakoni i podzakonski akti:1. Odluka AVNOJ-a o prelazu u dràvnu svojinu neprijateljske imovine,

odràvnoj upravi nad imovinom neprisutnih lica i o sekvestru nad imovinom koju su okupatorske vlasti prisilno otu|ile (“Slu`beni list DFJ”, br. 2/1945);

2. Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji (“Slu`beni list DFJ”, br. 64/1945, “Slu`beni list FNRJ”, br. 24/1946, 101/1947, 105/1948, 21/1956, 55/1957, 10/1965);

3. Zakon o agrarnoj reformi i unutra{njoj kolonizaciji (“Slu`beni glasnik NRS”, br. 39/1945, 4/1946);

4. Zakon o agrarnoj reformi i unutra{njoj kolonizaciji (“Slu`beni glasnik NRS”, br. 5/1948, 1/1949 i 34/1956);

5. Odluka o ustanovi suda za su|enje zlo~ina i prestupa protiv srpske nacionalne ~asti (“Slu`beni glasnik NRS”, br. 1/1945);

6. Odluka o sudu za su|enje zlo~ina i prestupa protiv srpske nacionalne ~asti (“Slu`beni glasnik NRS”, br. 3/1945);

7. Zakon o suzbijanju nedopu{tene spekulacije i privredne sabotaè (“Slu`beni list DFJ”, br. 26/1945);

8. Zakon o zabrani izazivanja nacionalne, rasne (plemenske) i verske mr`nje i razdora (“Slu`beni list DFJ”, br. 36/1945);

9. Zakon o za{titi i upravljanju narodnom imovinom (“Slu`beni list DFJ”, br. 36/1945);

10. Zakon o konfiskaciji imovine i o izvr{enju konfiskacije (“Slu`beni list DFJ”, br. 40/1945);

11. Zakon o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o konfiskaciji imovine i o izvr{enju konfiskacije (“Slu`beni list FNRJ”, br. 61/1946, 74/1946);

12. Zakon o oduzimanju ratne dobiti ste~ene za vreme neprijateljske okupacije (“Slu`beni list DFJ”, br. 36/1945);

13. Zakon o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju ratne dobiti ste~ene za vreme neprijateljske okupacije (“Slu`beni list FNRJ”, br. 52/1946);

14. Zakon o dràvljanstvu (“Slu`beni list DFJ”, br. 64/1945, “Slu`beni list FNRJ”, br. 105/1948);

15. Zakon o oduzimanju dràvljanstva oficirima i podoficirima biv{e jugoslovenske vojske, koji ne}e da se vrate u otad`binu i pripadnicima vojnih formacija koji su sluìli okupatoru i odbegli u inostranstvo (“Slu`beni list DFJ”, br. 64/1945 i “Slu`beni list FNRJ”, br. 86/1946);

16. Zakon o krivi~nim delima protiv naroda i dràve (“Slu`beni list DFJ”, br. 66/1945 i “Slu`beni list FNRJ”, br. 59/1946, 86/1946);

17. Zakon o suzbijanju nedopu{tene trgovine, nedopu{tene spekulacije i privredne sabotaè (“Slu`beni list FNRJ”, br. 56/1946, 74/1946);


92

18. Zakon o prelazu u dràvnu svojinu neprijateljske imovine i o sekvestraciji nad imovinom odsutnih lica (“Slu`beni list FNRJ”, br. 63/1946, 74/1946);

19. Zakon o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomaga~a (“Slu`beni list FNRJ”, br. 36/1945);

20. Zakon o potvrdi i izmenama Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomaga~a (“Slu`beni list FNRJ”, br. 64/1946);

21. Zakon o za{titi op{tenarodne imovine i imovine pod upravom dràve(“Slu`beni list FNRJ”, br. 86/1946);

22. Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduze}a (“Slu`beni list FNRJ”, br. 98/1946, 35/1948);

23. 23. Uredba o arondaciji zemlji{ta poljoprivrednih dobara (“Slu`beni list FNRJ”, br. 99/1946);

24. Odluka NKOJ o privremenoj zabrani vra}anja kolonista u njihova ranija mesta ìvljenja (“Slu`beni list DFJ”, br. 13/1945);

25. Zakon o postupanju sa napu{tenom zemljom kolonista u AKMO (“Slu`beni list NRS”, br. 9/1947);

26. Zakon o reviziji dodeljivanja zemlje kolonistima i agrarnim interesen-tima u AKMO (“Slu`beni list FNRJ”, br. 89/1946);

27. Zakon o likvidaciji agrarne reforme vr{ene do 6. aprila 1941. godine na velikim posedima u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini;

28. Osnovni zakon o eksproprijaciji (“Slu`beni list FNRJ”, 28/1947):29. Osnovni zakon o postupanju sa eksproprisanim i konfiskovanim {um-

skim posedima (“Slu`beni list FNRJ”, 61/1946);30. Krivi~ni zakonik (“Slu`beni list FNRJ”, br. 13/1951);31. Zakon o izvr{enju kazni, mera bezbednosti i vaspitno-popravnih mera

(“Slu`beni list FNRJ”, br. 47/1951);32. Uredba o imovinskim odnosima i reorganizaciji selja~ke radne

zadruge,(“Slu`beni list FNRJ”, br. 14/1953);33. Zakon o poljoprivrednom zemlji{nom fondu op{tenarodne imovine

i o dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama (“Slu`beni list FNRJ”, br. 22/1953);

34. Zakon o nacionalizaciji najamnih zgrada gra|evinskog zemlji{ta (“Slu`beni list FNRJ”, br. 52/1958);

35. Osnovni zakon o iskori{}avanju poljoprivrednog zemlji{ta (“Slu`beni list FNRJ”, br. 43/1959 i 53/1962, kao i “Slu`beni list FNRJ”, 10/1965, 25/1965 – pre~i{}en tekst, 12/1967 i 14/1970);

36. Zakon o odre|ivanju gra|. zemlji{ta u gradovima i naseljima gradskog karaktera (“Sl. list SFRJ”, br. 32/68);

37. Zakon o otkupu privatnih apoteka (“Sl. list FNRJ”, br. 50/1949);38. Zakon o udruènjima, zborovima i drugim javnim skupovima sa izme-

nama i dopunama (“Sl. list FNRJ”, 65/45, 29/47);39. Zakon o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o ure|enju i delovanju

kreditnog sistema (“Sl. List FNRJ”, br. 68, 1946);


93

40. Uredba o reviziji dozvola za rad i likvidaciji privatnih kreditnih preduze}a (“Sl. list FNRJ”, br. 51/1946);

41. Pravilnik o postupku likvidacije privatnih kreditnih preduze}a (“Sl. List FNRJ”, br. 57/1946).

(2) Pod podràvljenom imovinom se podrazumeva privatna imovina koja je na osnovu propisa o oduzimanju prenesena u op{tenarodnu, dràvnu, dru{tvenu ili zadru`nu svojinu.

(3) Pod aktom o podràvljenju se podrazumeva pravni akt koji je imao neposredno dejstvo, kao {to je presuda, odluka, re{enje, drugi pravni akt i ma-terijalna radnja dràvnog organa, kojima je izvr{eno podràvljenje imovine, kao i akti i radnje pojedinaca kojima je, prilikom izvr{avanja ovla{}enja dràvnog organa, bila podràvljena imovina na osnovu ni{tavog pravnog posla, bez pravnog osnova, ili zloupotrebom prava ili politi~ke mo}i.

(4) Pod korisnikom denacionalizacije se podrazumeva fizi~ko lice i neko-mercijalno pravno lice (fond, zadu`bina, fondacija) koje je bilo vlasnik imovine u momentu njenog podràvljenja, kao i njihovi pravni sledbenici.

(5) Pod izuzimanjem gra|evinskog zemlji{ta podrazumeva se dono{enje pojedina~nog upravnog akta od strane nadle`nog organa kojim korisniku prestaje pravo kori{}enja na odre|enom gra|evinskom zemlji{tu, a radi privo|enja tog zemlji{ta nameni odre|enoj planskim aktom.

(6) Pojmovi: objekat, gra|enje, rekonstrukcija, dogradnja, adaptacija i sanacija, i drugi gra|evinski pojmovi tuma~e se i primenjuju u skladu sa propisima koji ure|uju izgradnju objekata.

Oblici denacionalizacije^lan 10.

Denacionalizacija se ostvaruje u vidu vra}anja (restitucije) iste ili druge imovine u naturalnom obliku u svojinu ili obe{te}enjem (davanje obveznica Republike Srbije ili isplata u novcu) i privatizacijom gra|evinskog zemlji{ta, u skladu sa ovim zakonom.

Neura~unavanje primljenog i izgubljena dobit^lan 11.

(1) Naknada koja je u vreme oduzimanja ispla}ena korisniku denacional-izacije, ne uzima se u obzir pri utvr|ivanju prava na denacionalizaciju, osim ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno.

(2) Ne moè se zahtevati vra}anje plodova, niti naknada {tete po osnovu izgubljene dobiti zbog nemogu}nosti kori{}enja, odnosno upravljanja podràvljenom imovinom, kao i po osnovu njenog odràvanja u periodu od dana podràvljenja do njene denacionalizacije.

Primena drugih propisa^lan 12.

(1) Na re{avanje pitanja koja nisu ure|ena ovim zakonom ili propisima donetim radi njegovog izvr{enja, primenjuju se odredbe vaè}ih zakona kojima


94

su ure|eni stvarnopravni, obligacioni, stambeni i drugi imovinski odnosi, kao i postupci za ure|enje tih odnosa.

(2) Prava i obaveze iz ovog zakona ostvaruju se u skladu sa zakonom kojim se ure|uje op{ti upravni postupak, ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno.

Tro{kovi denacionalizacije^lan 13.

Sticanje nepokretnosti, druge imovine i imovinskih prava, odnosno nov~ane naknade po ovom zakonu ne podleè pla}anju ni jedne vrste poreza, ali se pod-miruju tro{kovi administrativnih i sudskih taksi.

Nesavesno raspolaganje^lan 14.

(1) Svako raspolaganje oduzetom imovinom izvr{eno posle 8. juna 2005. godine, kao dana stupanja na snagu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, smatra se nesavesnim od strane kupca i prodavca, te su oni solidarno odgovorni korisniku denacionalizacije za {tetu iz toga proiza{lu.

(2) Isto tako, uni{tavanje, o{te}enje i svako drugo svesno umanjenje vred-nosti oduzete stvari smatra se nesavesnim raspolaganjem u smislu ovog zakona.

(3) Odredba stava 1. ovog ~lana ne odnosi se na imovinu prodatu u postupku privatizacije po Zakonu o privatizaciji (“Slu`beni glasnik RS”, br. 38/2001, 18/2003 i 45/2005).

Skrivanje isprava i druge zloupotrebe^lan 15.

Ukoliko dràvni organ zloupotrebom odgovornog lica onemogu}i, odloì ili oteà ostvarenje prava na denacionalizaciju biv{em vlasniku (neizdavanjem, skrivanjem ili uni{tenjem javnih isprava, sporim ili nesavesnim radom i dr.) mimo redovnog odvijanja posla u organu, dràva i odgovorno lice su solidarno odgovorni za {tetu koja proisteklu iz takvog nesavesnog postupanja, a dràva ima pravo regresa za ispla}enu {tetu od strane odgovornog lica.

Glava drugaSUBJEKTI DENACIONALIZACIJE

Korisnici denacionalizacije^lan 16.

(1) Pravo na denacionalizaciju ima fizi~ko lice koje je biv{i vlasnik podràvljene imovine, a u slu~aju njegove smrti ili progla{enja umrlim - njegovi naslednici, u skladu sa propisima koji ure|uju nasle|ivanje doma}ih i stranih dràvljana u Republici Srbiji (korisnik denacionalizacije ili biv{i vlasnik).

(2) Korisnik denacionalizacije je i doma}e nekomercijalno pravno lice (zadu`bina, fond, i fondacija) kome je podràvljena imovina, odnosno nekomerci-jalno pravno lice koje je njegov pravni sledbenik, osim crkava i verskih zajednica za koje vaì poseban zakon.


95

(3) Korisnik denacionalizacije moè da bude i strano fizi~ko lice koje je biv{i vlasnik, a u slu~aju njegove smrti ili progla{enja umrlim - njegovi naslednici, ako nije imalo pravo na obe{te}enje od druge dràve po osnovu zaklju~enog me|unarodnog sporazuma, osim lica koja su bila pripadnici stranih okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Srbije za vreme Drugog svetskog rata.

Obveznici denacionalizacije^lan 17.

(1) Obveznik vra}anja (restitucije) podràvljene imovine u naturalnom obliku je Republika Srbija, Autonomna pokrajina, lokalna samouprava, javno preduze}e, privredno dru{tvo, ili drugo lice koje je, na dan stupanja na snagu ovog zakona, vlasnik, svojinski dràlac ili nosilac prava kori{}enja odnosno raspolaganja na podràvljenoj imovini.

(2) Obveznik vra}anja (restitucije) ili privatizacije podràvljenog gra|evinskog zemlji{ta je Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave na ~ijoj teritoriji se nalazi to gra|evinsko zemlji{te.

(3) Obveznik nov~anog obe{te}enja putem dràvnih obveznica i isplate u novcu je Republika Srbija.

(4) Ako je oduzeta imovina ste~ena protivzakonito u smislu zakona koji su vaìli u vreme sticanja, pa je prodata tre}em savesnom licu koje u smislu ovog zakona ne moè biti obveznik, obveznik naknade pune {tete prema korisniku denacionalizacije je fizi~ko ili pravno lice koje je protivzakonito steklo svojinu, dru{tvenu svojinu ili pravo kori{}enja na oduzetoj nepokretnosti.

Naknadni legitimni sticaoci^lan 18.

(1) Javna preduze}a, privredna dru{tva i druga pravna lica koja su pravo svojine na oduzetoj imovini stekla na osnovu teretnog pravnog posla po trì{noj ceni ostaju vlasnici i nisu obveznici denacionalizacije.

(2) Fizi~ka lica koja punova`nim, teretnim ili besteretnim, pravnim pos-lom stekla pravo svojine na podràvljenoj imovini ostaju vlasnici i nisu obveznici denacionalizacije.

Glava tre}aPREDMET DENACIONALIZACIJE

Predmet naturalne restitucije^lan 19.

(1) Predmet naturalne restitucije su podràvljenje nepokretnosti: gra|evinsko zemlji{te, poljoprivredno zemlji{te, {ume i {umsko zemlji{te, kao i postoje}e stam-bene i poslovne zgrade, stanovi i poslovne prostorije i drugi objekti (nepokretno-sti) koji su postojali na dan 8. juna 2005. godine. Objekti koji su bili predmet dena-cionalizacije, a sru{eni su posle 8. juna 2005. g., po ovom zakonu subrogirani su novoizgra|enim objektima sazidanim na istom mestu, i ti novoizgra|eni objekti su objekt naturalne restitucije po ovom zakonu ako pripadaju istom vlasniku. Ako


96

je novoizgra|eni objekt u svojini tre}eg lica, vlasnik sru{enog objekta obe{teti}e biv{eg vlasnika po trì{noj vrednosti sru{enog objekta.

(2) Predmet naturalne restitucije su podràvljene pokretne stvari upisane u javni registar, a izuzetno i pokretne stvari od izuzetnog kulturnog, istorijskog ili umetni~kog zna~aja, koje postoje u momentu podno{enja zahteva za resti-tuciju.

(3) Skrivanje pokretnih stvari koje su predmet restitucije od korisnika denacionalizacije ili organa koji sprovode denacionalizaciju smatra se krivi~nim delom kra|e u skladu sa Krivi~nim zakonikom.

I. DENACIONALIZACIJA NEPOKRETNOSTI

1. Zajedni~ke odredbe o denacionalizaciji nepokretnosti

Vra}anje svojine i dràvine^lan 20.

(1) Zajedni~ke odredbe o denacionalizaciji nepokretnosti primenjuju se uvek kada ovaj zakon ne ure|uje druga~ije za pojedinu vrstu nepokretnosti.

(2) Obveznik denacionalizacije duàn je, u skladu sa ovim zakonom, da korisniku denacionalizacije vrati pravo svojine i dràvinu na oduzetoj nepokre-tnosti (objekti, zemlji{te i dr.), ako objekat nije uve}an u smislu ovog zakona u odnosu na njegovu veli~inu u vreme oduzimanja.

(3) Ako se oduzeta nepokretnost ne moè vratiti u celini, iz razloga koje ovaj zakon propisuje, korisnik denacionalizacije ima pravo da izabere:

1. delimi~no vra}anje oduzete nepokretnosti (susvojina ili svojina posebnih delova od nje nastale) uz isplatu obe{te}enja za razliku u vrednosti, u skladu sa ovim zakonom, ili

2. da mu obveznik denacionalizacije ponudi u svojinu drugu odgovaraju}u nepokretnost (prvenstveno po vrednosti, zatim po osobinama) uz saglasnost ko-risnika denacionalizacije, ako vra}anje oduzete imovine nije mogu}e.

(4) Ako obveznik denacionalizacije u roku od mesec dana, od izdavanja naloga Direkcije za restituciju ne ponudi drugu odgovaraju}u nepokretnost, ko-risnik denacionalizacije ima pravo da zahteva da mu Direkcija, svojom odlukom, prenese u svojinu drugu odgovaraju}u nepokretnost iz imovine obveznika.

(5) Ukoliko druga odgovaraju}a nepokretnost predstavlja zgradu ili drugi gra|evinski objekat u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, za prenos iste na korisnika denacionalizacije neophodna je prethodna saglasnost Vlade, na osnovu predloga Republi~ke Direkcije za imovinu Republike Srbije, odnosno saglasnost drugog titulara javne svojine.

(6) Vrednost druge odgovaraju}e nepokretnosti iz prethodnog stava ne moè po korisniku denacionalizacije biti ve}a od 50% vrednosti nepokretnosti koje su predmet denacionalizacije, a najvi{e u protivvrednosti od Euro 1.000.000.

(7) Na~in i uslove prenosa u svojinu druge odgovaraju}e nepokretnosti iz stava 4. ovog ~lana bliè }e propisati Vlada.

(8) Ako u imovini obveznika ne postoji druga odgovaraju}a nepokre-tnost ili korisnik tako odlu~i, korisniku denacionalizacije delimi~no }e se vratiti oduzeta nepokretnosti, uz isplatu obe{te}enja za razliku u vrednosti, u skladu sa ovim zakonom.


97

(9) Ako nije mogu}e ni delimi~no vra}anje oduzete nepokretnosti, iz razloga koje ovaj zakon propisuje, korisnik denacionalizacije ima pravo na obe{te}enje u skladu sa ovim zakonom.

(10) Ukoliko je obveznik otu|io nepokretnost ili pokretnu stvar koja je predmet denacionalizacije nakon 8. juna 2005. g., vrednost koja je dobijena u za-menu (novac, druga nepokretnost i dr.) stupa na mesto predmeta restitucije i ustupa se korisniku, a u svakom slu~aju obveznik odgovara korisniku za naknadu {tete u visini trì{ne vrednosti otu|ene stvari.

Restitucija uve}anog objekta^lan 21.

(1) Objekat se u smislu ovog zakona smatra uve}anim ukoliko je dogra|en ili nadzidan, ~ime mu je uve}ana bruto povr{ina. Ne smatra se uve}anjem objekta ako je iznutra preure|en unutar originalnih gabarita (pretvaranjem zajedni~kih delova zgrade u posebne delove i sl.)

(2) Ako je nakon podràvljenja uve}an objekat, obveznik i korisnik denacionalizacije mogu se, u roku od tri meseca od dana podno{enja zahteva za restituciju, pred organom nadle`nim za denacionalizaciju, sporazumeti o ure|enju svojih odnosa.

(3) Ako izme|u obveznika i korisnika denacionalizacije ne do|e do sporazuma iz stava 1. ovog ~lana, nadle`ni organ za restituciju moè, imaju}i u vidu sve okolnosti slu~aja, odlu~iti:

– da vrati objekat korisniku denacionalizacije, pod uslovom da za razliku u vrednosti dogra|enog plati trì{nu naknadu utvr|enu od strane nadle`nog organa za restituciju, ili

– da uspostavi susvojinu izme|u korisnika denacionalizacije i obveznika denacionalizacije u srazmeri izvr{enih ulaganja.

(4) Nu`ni i korisni tro{kovi uloèni u objekat od strane obveznika denacionalizacije ne nadokna|uju se.

Izuzeci od naturalne restitucije^lan 22.

(1) Ne vra}a se svojina ni dràvina na nepokretnostima koje su po Ustavu isklju~ivo u javnoj svojini.

(2) Nepokretnost se ne vra}a i ako bi usled njenog vra}anja do{lo do bitnijeg ometanja rada dràvnih organa, javnih zdravstvenih, kulturnih ili obrazovnih institucija ili drugih javnih slu`bi i ako bi u tom slu~aju nastupila nesrazmerna {teta.

(3) Izuzetno od stava 2. ovog ~lana, vrati}e se svojina i dràvina na nepokretnosti koja se nalazi u imovini obveznika bez zakonitog pravnog osnova ili ako je obveznik nepokretnost dao u zakup ili sli~an odnos.

(4) Dvorski kompleks na Dedinju, kao kulturno-istorijski spomenik od izuzetnog zna~aja ostaje u svojini dràve.

(5) Biv{i vlasnici, u ovim slu~ajevima, imaju pravo na obe{te}enje u skladu sa ovim zakonom.


98

Odlaganje prenosa dràvine^lan 23.

(1) Obveznik denacionalizacije, koji se bavi privrednom delatno{}u, moè i nakon dono{enja re{enja o vra}anju nepokretnosti, kao zakupac da koristi predmetnu nepokretnost za svoju delatnost, ali samo za period koji je neophodan za prilago|avanje njegovog poslovanja izmenjenim uslovima i to ne duè od godinu dana od pravnosna`nosti re{enja o vra}anju imovine, ako se korisnik i obveznik denacionalizacije druk~ije ne sporazumeju.

(2) Prava i obaveze izme|u korisnika i obveznika denacionalizacije za to vreme ure|uju se ugovorom po trì{nim principima. U slu~aju da se ugovor ne zaklju~i u roku od 3 meseca od dana pravnosna`nosti re{enja o denacionalizaciji, svaka strana moè zahtevati da sud svojom odlukom u vanparni~nom postupku uredi njihov odnos.

Pravni poloàj zakupca nepokretnosti^lan 24.

(1) Zakupac nepokretnosti koja je predmet vra}anja ima pravo da, pod uslovima predvi|enim ugovorom, koristi nepokretnost za svoju delatnost za period koji je neophodan za prilago|avanje njegovog poslovanja izmenjenim uslovima, ali ne duè od godinu od dana pravnosna`nosti re{enja o vra}anju imovine, s tim {to se korisnik i obveznik denacionalizacije mogu i druk~ije sporazumeti.

(2) U roku iz stava 1. ovog ~lana korisnik denacionalizacije koji je stupio na mesto zakupodavca, ima pravo na zakupninu, ali ne moè jednostrano menjati visinu zakupnine i druge odredbe zate~enog ugovora o zakupu. Ipak, nesavesno zaklju~en ugovor, sa namerom da se osujeti ostvarenje prava korisnika denacionalizacije ne}e uìvati ovu za{titu.

Pravna sudbina tereta na nepokretnosti^lan 25.

(1) Nepokretnosti se vra}aju oslobo|ene hipotekarnih tereta koji su nastali od momenta njihovog podràvljenja do dana stupanja na snagu ovog zakona.

(2) Za potraìvanja koja su bila obezbe|ena hipotekom garantuje Republika Srbija, uz pravo regresa prema hipotekarnom du`niku.

(3) Postoje}e stvarne slu`benosti konstituisane u korist ili na teret nepokretnosti ne prestaju.

(4) Postoje}e li~ne slu`benosti u korist tre}ih lica ne gase se izuzev ako su nesavesno zasnovane u smislu ~lana 14. ovog zakona. Ako su zasnovane posle 8. juna 2005. g. one se gase stupanjem na snagu ovog zakona.

2. Denacionalizacija podràvljenog gra|evinskog zemlji{ta

Prestanak prava kori{}enja na gra|evinskom zemlji{tu^lan 26.

Danom stupanja na snagu ovog zakona, u skladu sa Ustavom Srbije, prestaje pravo kori{}enja i zasniva se pravo svojine ili pravo zakupa na gra|evinskom zemlji{tu, u skladu sa ovim zakonom.


99

Gra|evinsko zemlji{te koje se denacionalizuje^lan 27.

(1) Predmet restitucije ili privatizacije u smislu ovog zakona, su katastarske parcele gra|evinskog zemlji{ta u dràvnoj ili dru{tvenoj svojini:

1. na kojima su izgra|eni gra|evinski objekti u svojini fizi~kih i pravnih lica,

2. na kojima je u toku izgradnja objekta u svojini fizi~kih i pravnih lica, na osnovu punova`nih isprava ili bez njih;

3. na kojima su izgra|eni objekti koje koriste dràvni organi, javna preduze}a i preduze}a sa ve}inskim dràvnim kapitalom,

4. koje su neizgra|ene, ali su namenjene za izgradnju objekata koji nisu u op{toj upotrebi.

(2) Predmet restitucije ili privatizacije u smislu ovog zakona, su grobne parcele zemlji{ta u dràvnoj ili dru{tvenoj svojini:

1. koje je pre podràvljenja pripadalo biv{em vlasniku grobnice ili grobnog mesta,

2. koje je potrebno za uobi~ajeno kori{}enje novog grobnog mesta i grobnice.

(3) U javnoj svojini ostaju katastarske parcele gra|evinskog zemlji{ta:1. na kojima su izgra|eni objekti u op{toj upotrebi (putevi, ulice, parkovi,

i sl.),2. koje nisu izgra|ene, ali su regulacionim planom namenjene za izgradnju

objekata u op{toj upotrebi,3. koje su u funkciji zemlji{ta u op{toj upotrebi u parcelaciji tipa “otvorenog

bloka”, a nalaze se izme|u katastarskih parcela na kojima postoje objekti koji nemaju zemlji{te potrebno za redovnu upotrebu tih objekta,

4. koje su i pre vremena kada je vr{eno podràvljenje gra|evinskog zemlji{ta bile u javnoj svojini

(4) Za oduzeto gra|evinsko zemlji{te koje ostaje u javnoj svojini, biv{i vlasnik ima pravo na obe{te}enje, ako dràva nije legitimni sticalac, u skladu sa ovim zakonom.

Op{te pravilo^lan 28.

(1) Podràvljeno gra|evinsko zemlji{te, u vidu katastarskih parcela, vra}a se bez naknade u svojinu biv{eg vlasnika (u daljem tekstu: vlasnik zemlji{ta), danom stupanja na snagu ovog zakona, ako na njemu nije korisnik legitimni sticalac u smislu ovog zakona.

(2) Podràvljeno gra|evinsko zemlji{te, ustupa se bez naknade u svojinu legitimnog sticaoca u smislu ovog zakona, danom stupanja na snagu ovog zakona.

(3) Kada, vlasnik izgra|enog objekta po ovom zakonu nije i vlasnik gra|evinskog zemlji{ta (katastarske parcele) na kome se taj objekat nalazi, vlasnik objekta postaje zakupac zemlji{ta, na osnovu i u skladu sa ovim zakonom.


100

(4) Pravila koja vaè za katastarske parcele odnose se i na grobne parcele, ako ovim zakonom nije druga~ije ure|eno.

Vra}anje biv{em vlasnikuprava svojine na gra|evinskom zemlji{tu

^lan 29.

(1) Sada{nji vlasnik objekta ili posebnog dela objekta (zgrade, stanovi, garaè, poslovni prostori, industrijski ili trgova~ki objekti i svi drugi trajni objekti), bez obzira kada je izgra|en, koji je u vreme podràvljenja bio vlasnik parcele zemlji{ta na kojoj je taj objekat izgra|en, danom stupanja na snagu ovog zakona, postaje vlasnik tog zemlji{ta, ili suvlasnik, srazmerno veli~ini svog posebnog dela u odnosu na zbir svih posebnih delova objekta, bez naknade.

(2) Ako sada{nji vlasnik oduzetog objekta nije po trì{noj ceni pribavio objekat (n.pr. otkupom stana, ili putem poklona otkupljenog stana i dr.), a na zemlji{tu na kome se nalazi objekat postoji mogu}nost izgradnje drugih objekata u skladu sa urbanisti~kim propisima, izvr{i}e se podela na dve ili vi{e katastarskih parcela. Vlasnik postoje}eg objekta postaje zakupac na delu parcele ispod njegovog objekta i delu koji je neophodan za redovnu upotrebu objekta, a od preostalog dela formira}e se jedna ili vi{e parcela na kojima biv{i vlasnik zemlji{ta sti~e pravo svojine i dràvine.

Zemlji{te u dugoro~nom zakupu^lan 30.

(1) Podràvljeno gra|evinsko zemlji{te, dato u dugoro~ni zakup (po Zakonu od planiranju i izgradnji), ukoliko zakupac nije legitimni sticalac u smislu ovog zakona, danom stupanja na snagu ovog zakona, vra}a se u svojinu biv{eg vlasnika zemlji{ta, bez naknade.

(2) Ugovor o dugoro~nom zakupu ostaje na snazi, a novi vlasnik zemlji{ta, danom stupanja na snagu ovog zakona stupa na mesto zakupodavca iz ugovora o dugoro~nom zakupu, i time sti~e sva ugovorna prava i obaveze koje moè da preuzme kao privatni subjekt prava.

(3) Vlasniku zemlji{ta pripada srazmerni deo unapred napla}ene ukupne naknade (zakupnine i dr.) koju je biv{i zakupodavac primio za to zemlji{te ra~unaju}i od momenta sticanja svojine, uz obavezu biv{eg zakupodavca da tu naknadu isplati biv{em vlasniku bez odlaganja i bez odbitaka.

Prestanak prava kori{}enja i zasnivanje dugoro~nog zakupa

^lan 31.

(1) Vlasnik izgra|enog objekta, odnosno posebnog dela objekta, koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona imao pravo kori{}enja gra|evinskog zemlji{ta, a nije biv{i vlasnik parcele, niti je njen legitimni sticalac ni zakupac po ugovoru o dugoro~nom zakupu za to zemlji{te (zaklju~enom po Zakonu o planiranju i izgradnji), danom stupanja na snagu ovog zakona, postaje zakupac ili suzakupac (srazmerno veli~ini svog posebnog dela u odnosu na zbir svih posebnih delova objekta) na katastarskoj parceli na kojoj se nalazi njegov objekat ili posebni deo


101

objekta, sa obavezom pla}anja zakupnine vlasniku, u iznosu koji utvr|uje nadle`ni organ lokalne samouprave.

(2) Vlasnik izgra|enog objekta, odnosno posebnog dela objekta, koji se nalazi na gra|evinskom zemlji{tu koje nije namenski parcelisano za taj objekat ({ira blokovska parcelacija i dr.), po ovom zakonu postaje zakupac na katastarskoj parceli novoformiranoj za taj objekat.

Uskla|ivanje sa trì{nim uslovima^lan 32.

Deset godina posle dana stupanja na snagu ovog zakona, svi ugovori o zakupu zemlji{ta koji nisu zaklju~eni neposredno izme|u vlasnika (uknjiènog po ovom zakonu) i zakupca zemlji{ta, usaglasi}e se sa trì{nim uslovima, a ako se sporazum ne postigne u roku od 3 meseca od isteka roka, svaka strana ima pravo da zahteva da sud u vanparni~nom postupku odredi zakupninu zemlji{ta po trì{nim uslovima.

Ustupanje legitimnom sticaocuprava svojine na gra|evinskom zemlji{tu

^lan 33.

(1) Sada{nji vlasnici objekata ili njihovih posebnih delova (zgrade, stanovi, garaè, poslovni prostori, industrijski ili trgova~ki objekti i dr.), bez obzira kada su oni izgra|eni, koji su legitimni sticaoci zemlji{ta, jer je biv{i vlasnik podràvljenog zemlji{ta primio legitimnu naknadu za njega u smislu ovog ~lana, danom stupanja na snagu ovog zakona, postaju vlasnici tog zemlji{ta, ili suvlasnici srazmerno veli~ini posebnog dela u odnosu na zbir svih posebnih delova objekta, bez naknade.

(2) Na podràvljenom gra|evinskom zemlji{tu (katastarskoj parceli), na kome je postojao trajni objekat, koji je bio u svojini ili trajnom kori{}enju (stanarsko pravo i dr.) biv{eg vlasnika tog zemlji{ta, te kada je takav objekat ili njegov posebni deo biv{i vlasnik zemlji{ta svojevoljno otu|io sticaocu (izvr{enim ugovorom o prodaji, razmeni, poklonu, zave{tanjem, isporukom, i na drugi na~in preneo u svojinu ili trajno pravo kori{}enja drugog lica),danom stupanja na snagu ovog zakona, uspostavlja se pravo svojine sada{njeg vlasnika objekta ili susvojina vlasnika posebnih dela objekta (legitimni sticalac), bez pla}anja naknade.

(3) Na podràvljenom gra|evinskom zemlji{tu (katastarskoj parceli), na kome je biv{i vlasnik zemlji{ta kao imalac prava kori{}enja zemlji{ta, a na osnovu ugovora, zajedno sa drugim licem (investitorom) gradio novi objekat ili dogra|ivao postoje}i, ili mu je ugovorom ustupio gra|enje na zemlji{tu, danom stupanja na snagu ovog zakona, uspostavlja se pravo svojine sada{njeg vlasnika objekta ili susvojina vlasnika posebnih delova objekta (legitimni sticalac), bez pla}anja naknade.

(4) Na podràvljenom gra|evinskom zemlji{tu (katastarskoj parceli), koje je eksproprisano ili izuzeto za korisnika eksproprijacije ili izuzimanja, danom stupanja na snagu ovog zakona, uspostavlja se pravo svojine sada{njih vlasnika objekta odnosno posebnih delova objekta (legitimni sticalac), bez pla}anja naknade. Izuzetno, biv{i vlasnici zemlji{ta, koji nisu dobili (ili nisu hteli da prime) naknadu za eksproprijaciju ili izuzimanje, odnosno ako nisu dobili drugu nepokretnost u svojinu ili stanarsko pravo, danom stupanja na snagu ovog zakona sti~u pravo


102

svojine na tom zemlji{tu, a vlasnici objekta postaju zakupci zemlji{ta, u smislu ovog zakona.

(5) Na podràvljenom gra|evinskom zemlji{tu (katastarskoj parceli), za koje je biv{em vlasniku ispla}ena druga adekvatna naknada (za objekat ili za samo zemlji{te) na osnovu me|udràvnog sporazuma, danom stupanja na snagu ovog zakona, sada{nji vlasnik objekta na njemu izgra|enog ili posebnog dela objekta (legitimni sticalac), postaje i vlasnik ili suvlasnik zemlji{ta, bez naknade.

(6) Biv{i vlasnik koji je u smislu ovog ~lana primio naknadu u skladu sa ovim zakonom za svoje zemlji{te odnosno objekat, ne moè zahtevati nov~ano obe{te}enje niti pravo svojine na zemlji{tu koje je otu|io.

Konvalidacija zabranjenih ugovora o gra|evinskom zemlji{tu

^lan 34.

(1) Svi pravni poslovi koje je biv{i vlasnik podràvljenog gra|evinskog zemlji{ta (katastarske parcele) dobrovoljno zaklju~io, u vreme kada je promet gra|evinskog zemlji{ta bio zabranjen, sa o~iglednom namerom da trajno otu|i naj{ire pravo (svojine ili pravo kori{}enja) na gra|evinskom zemlji{tu, punova`ni su, ako su izvr{eni i nemaju drugu manu zbog koje su ni{tavi ili ru{ljivi, i sada{nji korisnik zemlji{ta, bez obzira da li je ono izgra|eno ili nije, je legitimni sticalac u smislu ovog zakona, te sti~e pravo svojine na tom zemlji{tu, danom stupanja na snagu ovog zakona, bez naknade.

(2) Ugovori na kojima su potpisi overeni kod suda su osnov za uknji`bu prava svojine sticaoca, a ako ugovori nisu overeni kod suda, moraju se overiti pre uknji`be. U slu~aju nemogu}nosti da se overi ugovor, osnov za uknji`bu je utvr|uju}a odluka suda.

Restitucija neizgra|enog gra|evinskog zemlji{ta^lan 35.

Podràvljeno gra|evinsko zemlji{te (katastarska parcela), koje je ostalo u dràvini biv{eg vlasnika – sada{njeg korisnika, na kome u momentu stupanja na snagu ovog zakona nije izgra|en gra|evinski objekat u skladu sa zakonom, vra}a se u svojinu biv{em vlasniku ili njegovom pravnom sledbeniku, bez naknade.

Prestanak prava kori{}enja gra|evinskog zemlji{ta koje nije privedeno nameni

^lan 36.

(1) Ako korisnik zemlji{ta nije biv{i vlasnik zemlji{ta, niti je njegov legitimni sticalac, ni zakupac po ugovoru o dugoro~nom zakupu za to zemlji{te (zaklju~enom po Zakonu o planiranju i izgradnji), na podràvljenom gra|evinskom zemlji{tu (katastarskoj parceli), koje nije privedeno nameni u smislu ~lana 86. Zakona planiranju i izgradnji (na kome objekat nije dovr{en i pribavljena upotrebna dozvola), danom stupanja na snagu ovog zakona biv{i vlasnik sti~e svojinu na njemu, korisniku zemlji{ta prestaje pravo kori{}enja i on ga je duàn predati u posed biv{em vlasniku zemlji{ta bez odlaganja,


103

(2) U tom slu~aju, nadle`ni op{tinski organ, po slu`benoj du`nosti, bez odlaganja donosi deklarativno re{enje kojim konstatuje da je ovim zakonom ukinuto re{enje kojim je zemlji{te dodeljeno dosada{njem korisniku. Pravo da zahteva ovo re{enje ima i zainteresovano lice (biv{i vlasnik i dr.).

(3) Ako je fizi~ka izgradnja objekta iz stava 1. ovog ~lana zapo~ela pre stupanja na snagu ovog zakona, i ako se oni druga~ije ne sporazumeju, na odnose izme|u graditelja i biv{eg vlasnika zemlji{ta primenjuju se propisi koji ure|uju gra|enje na tu|em zemlji{tu, a ako je zapo~ela ili se nastavila posle stupanja na snagu ovog zakona, graditelj se smatra nesavesnim. Nesavesnost graditelja moè se dokazivati i za period pre stupanja na snagu ovog zakona. Ako graditelj dokaè da je izvr{io prethodna ulaganja (u raseljavanje stanara sa lokacije i dr.), uze}e se i ona u obzir u odmeravanju prava i obaveza vlasnika zemlji{ta i graditelja.

Postupak sticanja svojine i dràvine na podràvljenom gra|evinskom zemlji{tu

Poseban zahtev za restituciju gra|evinskog zemlji{ta^lan 37.

(1) Biv{i vlasnici katastarskih parcela koji, danom stupanja na snagu ovog zakona, ponovo postaju vlasnici tih parcela (izgra|enih ili neizgra|enih), a nisu istovremeno uknjièni vlasnici objekta ili posebnog dela objekta (stana, poslovnog prostora, garaè i dr.) izgra|enog na tom zemlji{tu, niti su uknjièni kao imaoci prava kori{}enja tih parcela, du`ni su da u roku od {est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona podnesu mesno nadle`nom ogranku Direkcije za restituciju poseban formularni zahtev za upis prava svojine na svom gra|evinskom zemlji{tu, u dva primerka, sa potpisom overenim u op{tini ili u diplomatskom predstavni{tu Republike Srbije.

(2) Sada{nji vlasnici neuknjiènih objekata na gra|evinskom zemlji{tu, neuknjièni zakoniti korisnici neizgra|enog ili zemlji{ta u izgradnji, koji u skladu sa ovim zakonom sti~u svojinu na tom zemlji{tu stupanjem na snagu ovog zakona, du`ni su da u roku od {est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona podnesu mesno nadle`nom ogranku Direkcije za restituciju poseban formularni zahtev za upis prava svojine na svom gra|evinskom zemlji{tu, u dva primerka, sa potpisom overenim u op{tini ili u diplomatskom predstavni{tu Republike Srbije.

(3) Zahtev za restituciju gra|evinskog zemlji{ta mora biti kompletiran priloènim ispravama, u smislu ovog ~lana, najkasnije godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, izuzev re{enja o nasle|ivanju iza biv{eg vlasnika i sudske odluke o rehabilitaciji.

(4) Re{enje o nasle|ivanju se moè dostaviti Direkciji za restituciju sve do dono{enja pravosna`nog re{enja o restituciji, a posle podno{enja zahteva za upis prava svojine na osnovu re{enja o denacionalizaciji i nadle`nom zemlji{nom registru.

(5) Kada je sudska odluka o rehabilitaciji prethodno pitanje, to se mora nazna~iti u zahtevu, a Direkcija }e obustaviti postupak denacionalizacije dok se to pitanje ne re{i.

(6) Izuzev re{enja o nasle|ivanju i odluke o rehabilitaciji, ukoliko zahtev nije kompletiran u roku smatra se da nije podnet u smislu ovog ~lana.


104

(7) Sada{nji uknjièni vlasnici objekata odnosno posebnih delova objekata, koji danom stupanja na snagu ovog zakona postaju vlasnici gra|evinske parcele na kojoj je objekat izgra|en, ne podnose zahtev Direkciji za restituciju, a zemlji{ni registar nakon isteka roka od {est meseci od stupanja na snagu ovog zakona, ako nije uneta zabele`ba zahteva biv{eg vlasnika za upis prava svojine, po slu`benoj du`nosti upisuje svojinu odnosno susvojinu na katastarskoj parceli uknjiènih vlasnika objekata na toj parceli izgra|enih, odnosno vlasnika posebnih delova objekta, u srazmeri kvadrature posebnih delova objekta sa zbirom kvadratura svih posebnih delova jednog ili vi{e objekata izgra|enih na toj parceli.

(8) Pravna lica koja upravljaju grobljima du`na su da u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona ustanove vlasni~ke knjige grobnih parcela, u elektronskom obliku, dostupne javnosti.

(9) Danom stupanja na snagu ovog zakona vr{i se restitucija i privatizacija grobnih parcela, i pravna lica koja upravljaju grobljima du`na su da upisane korisnike grobnih mesta odnosno grobnica upi{u kao vlasnike grobnih parcela u knjige vlasnika u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

(10) Ukoliko kao korisnici nisu upisani naslednici u skladu sa zakonom o nasle|ivanju, naslednici mogu u vanparni~nom postupku pribaviti re{enje o naknadno ste~enoj imovini iza biv{eg vlasnika, i na osnovu toga se upisati se kao vlasnici grobne parcele i grobnice ili grobnog mesta. U tom slu~aju, naslednici grobnog mesta moraju podneti zahtev pravnim licima koja upravljaju grobljima da upi{u zabele`bu o zabrani raspolaganja koja traje najduè do 31. decembra 2008. g.

(11) Direkcija za restituciju du`na je da vodi objedinjenu elektronsku bazu podataka o podnetim zahtevima za restituciju, koja sadrì i podbazu za gra|evinsko zemlji{te, koja je besplatno dostupna javnosti preko interneta.

(12) Direkcija za restituciju du`na je da odmah zavede zahtev za restituciju gra|evinskog zemlji{ta i unese ga u elektronsku bazu podataka zahteva za restituciju zemlji{ta.

(13) Nadle`ni zemlji{ni registri dnevno pristupaju bazi podataka Direkcije i upisuju zabele`be za katastarske parcele za koje je podnet zahtev za restituciju.

(14) Direkcija za restituciju dostavlja kopiju zahteva zemlji{nom registru, koji upisuje zabele`bu zahteva za restituciju gra|evinskog zemlji{ta.

(15) Uz zahtev za restituciju gra|evinskog zemlji{ta podnosi se:1. dokaz o pravu svojine biv{eg vlasnika na odre|enoj katastarskoj parceli

u vreme oduzimanja (osnov sticanja, izvod iz zemlji{ne knjige, tapija, i dr);2. akt ili drugi dokaz o oduzimanju te katastarske parcele;3. dokaz o pravnoj vezi sa biv{im vlasnikom (re{enje o nasle|ivanju, zave{tanje,

izvod iz mati~ne knjige, i dr.) ako on nije ìv ili je progla{en umrlim.(16) Ako su granice katastarske parcele nakon podràvljenja promenjene

(spojene ili podeljene), vlasnik zemlji{ta koje je vra}eno po ovom zakonu podnosi zahtev nadle`nom katastru traè}i utvr|enje svog svojinskog udela u novoformiranoj parceli, prilaù}i dokumentacije kojom dokazuje svoje pravo svojine. Nadle`ni katastar }e re{enjem, u hitnom postupku, utvrditi svojinski udeo biv{eg vlasnika u postoje}im katastarskim parcelama, i prilaìti ga uz zahtev.

(17) Kada je gra|evinsko zemlji{te nakon podràvljenja preparcelisano tako da novu parcelu ~ini samo zemlji{te ispod samog objekta (tip otvorenog


105

bloka), biv{i vlasnik zemlji{ta traì}e da se utvrdi njegov svojinski udeo u toj novoformiranoj parceli ispod objekta.

(18) Zemlji{ni registar u hitnom postupku upisuje svojinu odnosno susvojinu vlasnika katastarske parcele zemlji{te u registar.

Stupanje u posed zemlji{ta koje nije privedeno nameni^lan 38.

(1) Vlasnik podràvljenog zemlji{ta koje nije privedeno nameni, u smislu ovog zakona, sti~e pravo ulaska u posed zemlji{ta (neposredne dràvine) danom upisa svojine u zemlji{ni registar.

(2) Sve do predaje dràvine zemlji{ta, biv{i korisnik - neposredni dràlac i dràva kao dotada{nji vlasnik zemlji{ta, solidarno su odgovorni vlasniku zemlji{ta – posrednom dràocu za fizi~ko, ekonomsko i pravno o~uvanje vrednosti tog zemlji{ta, i eventualnu {tetu koja mu bude pri~injena. Dràva ima pravo regresa od biv{eg korisnika u slu~aju njegove krivice.

(3) Dràva i biv{i dotada{nji korisnik zemlji{ta ne mogu upravljati niti raspolagati zemlji{tem posle dana stupanja na snagu ovog zakona kada je svojina i posredna dràvina vlasnika zemlji{ta uspostavljena.

Obavezno obave{tavanje vlasnika objekta^lan. 39.

(1) Vlasnik zemlji{ta duàn je da bez odlaganja dopisom, poslatim preporu~enom po{tom, obavesti vlasnike objekta koji se nalazi na tom zemlji{tu o svom sticanju prava svojine po ovom zakonu, prilaù}i dokumentaciju kojom to dokazuje i kopiju zahteva koji je dostavio Direkciji za restituciju za upis prava svojine.

(2) Dokaz o slanju preporu~enom po{tom smatra se dokazom da su vlasnici objekta informisani o novom vlasniku zemlji{ta.

Prekluzivni rok za podno{enje zahteva za upis svojine^lan 40.

(1) Na katastarskoj parceli gra|evinskog zemlji{ta, za koju biv{i vlasnik nije podneo zahtev Direkciji za restuticiju u roku od {est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, pravo upisa svojine, odnosno susvojine na gra|evinskom zemlji{tu sti~e vlasnik objekta na njemu izgra|enog, odnosno vlasnici posebnih delova objekta u srazmeri sa ukupnom kvadraturom svih posebnih delova objekta, bez naknade.

(2) Ako biv{i vlasnik, u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, podnese zahtev za upis prava svojine na podràvljenom gra|evinskom zemlji{tu kome me|u prilozima jedino nedostaje:

1) re{enje o formiranju nove parcele; 2) re{enje kojim se utvr|uje njegov svojinski udeo u izmenjenoj katastarskoj

parceli; 3) odluka suda o rehabilitaciji biv{eg vlasnika,jer nadle`ni organ nije doneo ova re{enja, smatra}e se da je zahtev

blagovremeno podnet, te vlasnik objekta ne}e mo}i da podnese zahtev za upis


106

svog prava svojine na zemlji{tu, osim ako upis svojine biv{eg vlasnike bude pravnosna`no odbijen.

(3) Vlasnik objekta, u slu~aju da isteknu rokovi za podno{enje zahteva iz ovog ~lana, kao i u slu~aju da se donese negativno re{enje o denacionalizaciji sti~e pravo svojine na zemlji{tu upisom u zemlji{ni registrar, a biv{i vlasnik gubi pravo naplate zakupnine i bilo koje druge koristi od svoje neuknjiène svojine u periodu od stupanja na snagu Zakona do sticanja svojine na zemlji{tu od strane vlasnika objekta.

(4) Ukoliko je podno{enje nekompletnog zahteva u prekluzivnom roku od 18 meseci posledica zloupotrebe od strane dràvnog organa (skrivanje dokumenata i sl.), dràva i odgovorno lice zaposleno u dràvnom organu solidarno odgovaraju za svu {tetu koja je prouzrokovana biv{em vlasniku, a dràva ima pravo regresa od odgovornog lica.

Op{ta pravila o svojini na gra|evinskom zemlji{tu

Svojina na gra|evinskom zemlji{tu^lan 41.

(1) Vlasnik koji ima neposrednu dràvinu na katastarskoj parceli gra|evinskog zemlji{ta slobodno upotrebljava (gradi i koristi objekte, sadi i dr.), ubira koristi (daje u dugoro~ni zakup, ustupa pravo gradnje) i raspolaè (prodaje, hipotekuje i dr.) njime, u skladu sa njegovom namenom, zakonom i urbanisti~kim propisima.

(2) Pravna lica koja upravljaju grobljima su du`na da izvr{e parcelaciju groblja na grobne parcele, na kome je predvi|eno da se nalaze pojedina~na grobna mesta odnosno grobnice, u skladu urbanisti~kim planom ili odlukom skup{tine op{tine.

(3) Vlasnik gra|evinskog zemlji{ta koji nema neposrednu dràvinu, jer drugo lice ima pravo gradnje ili zakupa (po ovom zakonu ili ugovoru), ne sme uznemiravati ni ometati kori{}enje zemlji{ta niti objekta na njemu dok zakup odnosno pravo gra|enja traje.

(4) Ako se zemlji{te proda nekolicini kupaca zaredom, pravo svojine sti~e savesni kupac koji se prvi uknjiìo, a ako se niko nije uknjiìo, svojinu sti~e lice koje je prvo zaklju~ilo ugovor o kupovini. Tre}a savesna lica, ne smeju imati {tete od pouzdanja u zemlji{ne registre.

(5) Suvlasnici upravljaju (daju u zakup, daju pravo gradnje) i raspolaù (stavljaju pod hipoteku ili prodaju) celom katastarskom parcelom ve}inom uknjiènih suvlasni~kih udela (preko pola) katastarske parcele. U slu~aju da su glasovi suvlasnika podeljeni po pola, vaì}e odluka onih suvlasnika kojom se zemlji{te upodobljava urbanisti~kom planu. Suvlasnici koji su bili protiv odluke o upravljanju ili raspolaganju moraju biti ispla}eni po trì{noj ceni od strane suvlasnika koji su doneli odluku. Suvlasnici donose odluke u pisanoj formi i overavaju potpise kod suda.

(6) Samo uknjièni vlasnik zemlji{ta sme upravljati i raspolagati gra-|evinskim zemlji{tem, u skladu sa propisima i u formi propisanoj za promet nepokretnosti.


107

Svojina na grobnoj parceli^lan 42.

(1) Grobna parcela i grobnica odnosno grobno mesto i spomenik na njemu izgra|eni, predstavljaju jedinstvenu stvar.

(2) Vlasnik grobne parcele (zemlji{ta na kome je grobno mesto ili grobnica) slobodno je koristi za sahranjivanje, zida na njoj grobnicu i spomenik, sve u skladu sa propisima koji ure|uju groblja, ne sme je davati u zakup ili drugo dugotrajno pravo kori{}enja, i slobodno raspolaè njome (stavlja pod hipoteku i prodaje).

(3) Suvlasnici (biv{i sukorisnici) grobnog mesta odnosno grobnice i spomenika u istoj srazmeri su i suvlasnici grobne parcele.

(4) Suvlasnici grobnog mesta, grobnice i spomenika upravljaju njome (odlu~uju o izgradnji ili rekonstrukciji grobnice i spomenika) i slobodno raspolaù (stavljaju pod hipoteku ili prodaju) dvotre}inskom ve}inom uknjiènih suvlasni~kih udela. Suvlasnici koji su bili protiv odluke o raspolaganju moraju biti ispla}eni po trì{noj ceni od strane suvlasnika koji su doneli odluku. Suvlasnici donose odluke u pisanoj formi i overavaju potpise kod suda, u skladu sa zakonom koji ure|uje sahranjivanje i groblja.

(5) Samo uknjièni vlasnik grobne parcele sme upravljati i raspolagati njime, u skladu sa propisima i u formi propisanoj za promet nepokretnosti.

Pravni odnosi vlasnika objekta i vlasnika gra|evinskog zemlji{ta

Preuzimanje zemlji{ta u vi|enom stanju^lan 43.

Biv{i vlasnik preuzima svojinu i dràvinu gra|evinskog zemlji{te u zate~enom stanju, i nema pravo na naknadu {tete od vlasnika objekta i tre}ih lica zbog umanjenja vrednosti zemlji{ta, izuzev ako je ona prouzrokovana namerno ili grubom nepa`njom, a naro~ito ako je {teta prourokovana o~iglednim zanemarivanjem interesa biv{eg vlasnika posle 8. juna 2005. godine.

Ugovor o zakupu zemlji{ta i pravu gradnje na zemlji{tu^lan 44.

(1) Uknjièni vlasnik gra|evinskog zemlji{ta i vlasnik objekta (bez obzira da li je uknjièn) ili graditelj objekta, slobodno ure|uju svoje odnose ugovorom o zakupu zemlji{ta, odnosno pravu gradnje na zemlji{tu, u skladu sa prinudim propisima.

(2) Pravni sledbenici svojine na zemlji{tu i objektu ili posebnom delu objekta, po samom zakonu preuzimaju sva prava i obaveze svojih pravnih prethodnika iz ranije zaklju~enog ugovora o zakupu zemlji{ta ili pravu gradnje na zemlji{tu, ako se druga~ije ne sporazumeju.

Odvojenost svojina i pravo pre~e kupovine^lan 45.

(1) Objekat izgra|en na tu|em gra|evinskom zemlji{tu u slobodnom je prometu (prodaja, hipoteka i dr.), i zemlji{te je u slobodnom prometu nezavisno od svojine na objektu koji je na njemu izgra|en.


108

(2) Ipak, vlasnik gra|evinskog zemlji{ta i vlasnik objekta, odnosno posebnog dela objekta na tom zemlji{tu, imaju uzajamno pravo pre~e kupovine u slu~aju prodaje bilo zemlji{ta, bilo objekta, odnosno posebnog dela objekta na tom zemlji{tu, u skladu sa propisima koji ure|uju promet nepokretnosti.

Saglasnost vlasnika zemlji{ta za gradnju^lan 46.

(1) Vlasnici zgrade ne mogu bez pismene saglasnosti vlasnika zemlji{ta na kome se nalazi zgrada, overene pred nadle`nim sudskim organom, da grade na tom zemlji{tu, niti da vr{e rekonstrukciju i dogradnju svoje zgrade, osim njene adaptacije i sanacije unutar postoje}ih spolja{nih zidova, podrumskih gabarita i postoje}e krovne konstrukcije.

(2) Nadle`ni organ ne sme izdati bilo kakvo odobrenje za gradnju bez prethodno pribavljene pismene saglasnosti vlasnika zemlji{ta, osim ako je o tome doneta odgovaraju}a sudska odluka na zahtev zainteresovanih lica.

Slu`benost postavljanja instalacija u zemlji{tu^lan 47.

Vlasnik gra|evinskog zemlji{ta duàn je da trpi postavljanje instalacija koje sluè uobi~ajenom kori{}enju zgrade, u skladu sa gra|evinskom dozvolom i saglasnostima nadle`nih organa.

Zakupnina za gra|evinsko zemlji{te^lan 48.

(1) Vlasnik objekta odnosno posebnog dela objekta duàn je da pla}a zakupninu biv{em vlasniku zemlji{ta od dana stupanja na snagu ovog zakona, ali se zakupnina moè naplatiti od momenta uknji`be prava svojine na zemlji{tu.

(2) Jedinica lokalne samouprave, op{tim aktom skup{tine op{tine, odre|uje visinu zakupnine po zonama po lokalnim trì{nim cenama zakupa gra|evinskog zemlji{ta koja se utvr|uje na osnovu urbanisti~kog potencijala konkretnog zemlji{ta, odnosno prema vrednosti objekta ~ija je izgradnja predvi|ena urbanisti~kim planom na tom zemlji{tu, bez obzira da li je takav objekat ve} izgra|en.

(3) Iznos zakupnine za gra|evinsko zemlji{te koji odre|uje lokalna samouprava mora biti isti za sve vlasnike, bez obzira da li je zemlji{te u privatnoj ili javnoj svojini.

(4) Kad je na gra|evinskom zemlji{tu ustanovljen dugoro~ni zakup (po Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2003. g.), zakupnina za to zemlji{te pla}a se po tom ugovoru.

(5) Privatni vlasnik zemlji{ta napla}uje zakupninu i za objekte u javnoj svojini, komunalnim i drugim preduze}ima u dràvnoj svojini, ~iji su objekti izgra|eni na njegovom zemlji{tu.

(6) Zakupnina za zemlji{te napla}uje se preko uplatnica kojima se pla}aju komunalne usluge (infostan) i napla}ena zakupnina se tromese~no ispla}uje vlasniku zemlji{ta.

(7) U slu~aju docnje, zakupac je duàn da plati zakonsku zateznu kamatu.


109

(8) Vlasnik zemlji{ta moè upisati hipoteku na objektu ili posebnom delu objekta, za iznos potraìvavanja trogodi{nje zakupnine zemlji{ta, i hipoteka se ne bri{e dok zakup zemlji{ta ili pravo gradnje postoji.

3. Denacionalizacija poljoprivrednog zemlji{ta,{umskog zemlji{ta i {uma

^lan 49.

(1) Biv{em vlasniku vra}a se pravo svojine na poljoprivrednom zemlji{tu, {umama i {umskom zemlji{tu oduzeto primenom propisa i akata iz ~lana 1. stava 1. i 2. ovog zakona.

(2) Biv{em vlasniku vra}a se pravo svojine i na objektima koji su u vreme oduzimanja bili izgra|eni na zemlji{tu iz stava 1. ovog ~lana, ukoliko jo{ postoje na tom zemlji{tu.

(3) Ukoliko je oduzeto zemlji{te stekao naknadni legitimni sticalac u smislu ~lana 18. ovog zakona, biv{em vlasniku }e Republika Srbija ponuditi u svojinu sli~no zemlji{te po ceni, bonitetu, kvalitetu, povr{ini, i lokaciji ({to manje udaljeno od mesta stanovanja). Ako ga biv{i vlasnik odbije, ima pravo na obe{te}enje u skladu sa ovim zakonom.

(4) Biv{i vlasnik kome se vrate nepokretnosti iz stava 1. ovog ~lana na vi{e razli~itih katastarskih parcela, moè radi racionalnijeg kori{}enja tih nepokretnosti, nadle`noj jedinici lokalne samouprave predloìti da provede postupak ukrupnjavanja zemlji{nog poseda, u skladu sa posebnim zakonom.

(5) Pravnom licu koje je na dan stupanja na snagu ovog zakona imalo pravo kori{}enja poljoprivrednog zemlji{ta u dràvnoj svojini koje je predmet denacionalizacije, to pravo prestaje danom pravnosna`nosti re{enja o denacionalizaciji kojim se svojina na zemlji{tu vra}a biv{em vlasniku. Takvo pravno lice du`no je da u roku od 15 dana od dana prestanka prava kori{}enja, poljoprivredno zemlji{te prenese u dràvinu biv{em vlasniku.

(6) Ukoliko je poljoprivredno zemlji{te, u smislu zakona o poljoprivrednom zemlji{tu dato u zakup na rok do tri godine, ono ostaje u dràvini zakupca, koji zakupninu pla}a vlasniku kome je zemlji{te vra}eno. (7) Ako je zemlji{te dato u zakup na rok duì od tri godine, smatra}e se da je ugovor o zakupu zaklju~en na tri godine.

(8) Od dana stupanja na snagu ovog zakona, poljoprivredno zemlji{te koje je evidentirano za povra}aj biv{im vlasnicima ne sme se davati u zakup.

4. Denacionalizacija stambenih i poslovnih objekata

Vra}anje stambenih zgrada i stanova^lan 50.

(1) Stambene zgrade, ku}e i stanovi, garaè i drugi prateì objekti oduzeti primenom propisa i akata iz ~lana 1. stav 1. ovog zakona, ne vra}aju se biv{im vlasnicima, ukoliko su na njima zakonito stekla pravo svojine fizi~ka lica, teretnim ili besteretnim pravnim poslom, osim ako je to sticanje bilo nesavesno u smislu ovog zakona.


110

(2) U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, biv{i vlasnici imaju pravo na obe{te}enje, u skladu sa ovim zakonom.

(3) Pravna lica koja su vlasnici zgrada, ku}a i stanova, garaà i drugih prate}ih objekata oduzetih primenom propisa i akata iz ~lana 1. stav 1. ovog zakona, a nisu ih stekla teretnim poslom pod trì{nim uslovima, vra}aju biv{em vlasniku svojinu i dràvinu na tim objektima.

(4) Stambene zgrade, ku}e i stanovi na kojima postoji zakonom za{ti}eni zakup, vra}aju se u svojinu biv{em vlasniku, koji od dana pravosna`nosti re{enja o denacionalizaciji postaje zakupodavac za{ti}enom zakupcu.

(5) Stambene zgrade, odnosno stanovi na kojima ne postoji za{ti}eni zakupac vra}aju se biv{em vlasniku u svojinu i neposrednu dràvinu.

(6) Zasebni podrumi, garaè i tavani, {upe i drugi prate}i objekti i druge nepokretnosti vra}aju se u svojinu biv{em vlasniku, osim ako su zakonito uknjièni kao sastavni deo druge nepokretnosti ~iju pravnu sudbinu slede.

Vra}anje poslovnih objekata, prostora i poslovnih prostorija

^lan 51.

(1) Poslovni objekti, prostori, i poslovne prostorije (zgrade, mlinovi, restorani, hoteli, radnje i dr.) na kojima ne postoji zakup ili srodan odnos, vra}aju se biv{em vlasniku u svojinu i neposrednu dràvinu.

(2) Poslovni objekti, prostori i poslovne prostorije date u zakup bilo koje vrste ili srodan odnos vra}aju se biv{em vlasniku u svojinu danom stupanja na snagu ovog zakona, a po isteku godinu dana od dana pravosna`nosti re{enja o denacionalizaciju i u neposrednu dràvinu., ako se biv{i vlasnik i zakupac druga~ije ne sporazumeju. U periodu od sticanja svojine do stupanja u posed biv{eg vlasnika, zakupac po ovom zakonu stupa u pravni odnos sa njim po ugovoru koji je zaklju~io sa prethodnim vlasnikom.

II. DENACIONALIZACIJA POKRETNOSTI

^lan 52.

(1) Biv{em vlasniku vra}aju se u svojinu i dràvinu podràvljene pokretne stvari upisane u javni registar, kao i podràvljene pokretne stvari kulturnog, istorijskog ili umetni~kog zna~aja.

(2) Biv{em vlasniku se vra}aju i pokretne stvari koje nisu upisane u javni registar za koje dokaè da su njegove (fotografijama, ra~unima i dr.) i da su oduzete o~iglednom zloupotrebom poloàja prilikom sprovo|enja propisa iz ~lana 9, ta~aka 7., 10, i 17., a nalaze se kod lica koja su ih oduzimala ili njihovih naslednika ili nesavesnih sticalaca u smislu ~lana 14. ovog zakona. Ovi obveznici imaju moralnu i pravnu obavezu da takve oduzete pokretne stvari sami vrate biv{em vlasniku ili njegovim naslednicima, a u protivnom obavezu naknade {tete dana{nje trì{ne vrednosti oduzete stvari a prema stanju u kome je ona bila u vreme oduzimanja.

(3) Ako su pokretne stvari iz stava 1. ovog ~lana sastavni deo zbirki javnih muzeja, galerija ili drugih srodnih ustanova, vra}aju se u svojinu i posrednu dràvinu


111

korisniku denacionalizacije, a odnosi u pogledu njihovog daljeg kori{}enja izme|u korisnika denacionalizacije i neposrednog dràoca stvari, ure|uju se posebnim ugovorom u skladu sa zakonom.

III. DENACIONALIZACIJA TRGOVA~KIH DRU{TAVA

^lan 53.

(1) Trgova~ka dru{tva i druga pravna lica organizovana radi obavljanja komercijalne delatnosti (radnje, kafane, restorani, fabrike, banke, osiguravaju}a dru{tva i dr.) koja su oduzeta primenom propisa i akata iz ~lana 1. stav 1. ovog zakona, ne vra}aju se biv{em vlasniku, ali mu se vra}aju postoje}e nepokretnosti i pokretne stvari koje su bile u imovini tog dru{tva, ako se mogu vratiti, u skladu sa ovim zakonom.

(2) Pravnim licima, koja nisu na osnovu teretnog pravnog posla po trì{nim cenama stekla pravo svojine na oduzetoj imovini, ve} administrativnim raspolaganjem i sl., kao i pravnim licima koja su njihovi univerzalni sledbenici, u skladu sa ovim zakonom prestaje svojina na oduzetoj imovini, u korist korisnika denacionalizacije.

(3) Pravo svojine na akcijama, odnosno pravo na udelu u trgova~kom dru{tvu koje je oduzeto ili od koga je oduzeta imovina, daje pravo korisniku denacionalizacije da potraùje pravo svojine na nepokretnim i pokretnim stvarima koje su pripadale tom dru{tvu, u skladu sa odredbama ovog zakona.

(4) Ako bi vra}anjem oduzete nepokretnosti u neposrednu dràvinu korisniku denacionalizacije bila bitno naru{ena ekonomska, odnosno tehnolo{ka odrìvost i funkcionalnost privrednog subjekta i kome oduzeta nepokretnost nije glavno ili prete`no osnovno sredstvo, i ako bi se znatno oteàlo poslovanje tog subjekta (velikim gubicima, otpu{tanjem ve}eg broja zaposlenih, nemogu}no{}u obavljanja delatnosti i sl.), odnosi izme|u korisnika denacionalizacije i privrednog subjekta uredi}e se ugovorom na trì{nim principima (zakup, sticanje udela ili akcija u privrednom subjektu i dr.). U slu~aju da se ugovor ne zaklju~i u roku od 3 meseca od dana izdavanja takvog naloga od strane Direkcija za restituciju, ona }e na trì{nim principima urediti njihov odnos.

(5) Izuzetno, kada je jedna ili vi{e oduzetih nepokretnosti predstavljaju glavno osnovno sredstvo ili preko polovine vrednosti osnovnih sredstava privrednog subjekta (privredni subjekt koji je prete`no vezan za oduzete objekte - mlin, restoran, hotel i sl.), taj privredni subjekt sa celokupnom imovinom prelazi u isklju~ivu svojinu korisnika denacionalizacije.

(6) Trgova~ko dru{tvo koje je, u skladu sa odredbama ovog zakona vratilo biv{em vlasniku pravo svojine na nepokretnim i pokretnim stvarima, ima pravo pre~e kupovine tih stvari, ukoliko ih vlasnik otu|uje, u skladu sa zakonom koji ure|uje promet nepokretnosti.

(7) Dràva }e obe{tetiti biv{e vlasnike, u smislu ovog zakona, za nepokretnosti i pokretne stvari koje su prodate u procesu privatizacije (prodaja dru{tva ili prodaja same imovine).

(8) Ipak, imovina koja je kupljena (kupovinom trgova~kog dru{tva kome je tada pripadala ili kupovinom same imovine) u postupku privatizacije vra}a se biv{im vlasnicima, u skladu sa ovim zakonom, ukoliko ugovor o kupovini te


112

imovine sadrì odredbu kojom kupac prihvata dejstvo zakona o denacionalizaciji na tu kupovinu.

Ova obaveza se odnosi i na sve dalje sticaoce te imovine, bez izuzetka. (9) U postupku ste~aja trgova~kog dru{tva, biv{i vlasnik ima poloàj

poverioca dru{tva.

Glava ~etvrtaOBE[TE]ENJE

Pravo na obveznice ili nov~ana naknada^lan 54.

Ako podràvljena imovina koja je, u smislu ovog zakona, predmet denacionalizacije ne moè da se vrati u svojinu, biv{i vlasnik ima pravo na obe{te}enje u vidu dràvnih obveznica ili jednokratne nov~ane naknade.

Ograni~enje obe{te}enja u op{tem interesu^lan 55.

(1) Po biv{em vlasniku (uklju~uju}i sve njegove naslednike), kome je u skladu sa odredbama ovog zakona utvr|eno pravo na obe{te}enje, ukupan nominalni iznos obveznica ili nov~ane naknade, za nepokretne i pokretne stvari ne moè pre}i protivrednost od Euro 1.000.000.

(2) Po jednoj nepokretnosti za koju je u skladu sa odredbama ovog zakona utvr|eno pravo na obe{te}enje, ukupan nominalni iznos obveznica ili nov~ane naknade, ne moè pre}i protivrednost od Euro 1.000.000.

(3) Ukoliko je biv{em vlasniku (uklju~uju}i sve njegove naslednike) izvr{eno delimi~no vra}anje podràvljene imovine, pravo na obe{te}enje zajedno sa vredno{}u delimi~no vra}ene imovine ne moè pre}i protivvrednost od Euro 1.000.000.

(4) Prilikom obra~una iznosa nominalne vrednosti obveznica ili nov~ane naknade koja }e mu se isplatiti radi obe{te}enja, obra~unava se vrednost predmeta denacionalizacije u skladu sa ovim zakonom pa se umanjuje po slede}oj progresiji:

1. za raspon vrednosti izme|u Euro 20.000 do 100.000 umanjuje se za 20%2. za raspon vrednosti izme|u Euro 100.000 do 300.000 umanjuje se za 30%3. za raspon vrednosti izme|u Euro 300.000 do 600.000 umanjuje se za 40%4. za raspon vrednosti izme|u Euro 600.000 do 1.000.000 umanjuje se za 50%5. za raspon vrednosti izme|u Euro 1.000.000 do 1.400.000 umanjuje se za 55%6. za vrednost preko Euro 1.400.00 umanjuje se za 60% (5) Ukupan iznos obe{te}enja za oduzetu imovinu koji moè biti ispla}en

bilo u gotovini ili ra~unat prema nominalnoj vrednosti obveznica ne moè pre}i iznos od 4.000.000.000 Eura.

(6) Posebnim propisom }e se regulisati na~in uskla|ivanja utvr|enih prava na obe{te}enje sa iznosom iz stava 5. ovog ~lana.


113

Vrednost radi obe{te}enja^lan 56.

(1) Vrednost postoje}ih objekata (sve zgrade, stanovi, garaè, poslovni prostori, radnje, fabrike i dr.) i zemlji{ta (gra|evinskog, poljoprivrednog i {umskog) obra~unava se, pre svega, prema proceni vrednosti nepokretnosti od strane poreske uprave radi naplate poreza na imovinu, sadrànoj u re{enju donetom za godinu koja prethodi godini u kojoj se podnosi zahtev za denacionalizaciju.

(2) Ako je kvadratura objekta bitno uve}ana, u smislu ovog zakona, vrednost utvr|ena re{enjem o utvr|ivanju poreza na imovinu, umanji}e se srazmerno uve}anju kvadrature objekta.

(3) Poreska uprava }e, na zahtev biv{eg vlasnika, bez odlaganja izdati pro{logodi{nju kopiju re{enja o utvr|ivanju poreza na imovinu, radi prilaganja uz zahtev za restituciju.

(4) Poreska uprava }e, na zahtev biv{eg vlasnika ili Direkcije za restituciju, u skladu sa zakonom koji ure|uje oporezivanje imovine, bez odlaganja utvrditi vrednost nepokretnosti (zemlji{ta i objekata) radi denacionalizacije, ako ta vrednost nije utvr|ena re{enjem o utvr|ivanju poreza na imovinu za godinu koja prethodi godini u kojoj }e podneti zahtev za denacionalizaciju.

(5) Vrednost poljoprivrednog i {umskog zemlji{ta obra~unava se kao petnaestostruka vrednost katastarskog prihoda, i re{enje o utvr|ivanju tog iznosa donosi poreska uprava, na zahtev biv{eg vlasnika ili Direkcije za restituciju, bez odlaganja.

(6) Vrednost postoje}ih pokretnih stvari utvr|uje se prema njihovoj dana{njoj trì{noj vrednosti koju ve{ta~enjem utvr|uje Direkcija za restituciju.

(7) Poreska uprava }e Direkciji za restituciju, bez odlaganja, davati informacije u pisanom obliku, kao i usmene informacije radi provere, o vrednosti nepokretnosti u smislu ovog zakona.

Dràvne obveznice^lan 57.

(1) Dràvne obveznice se izdaju sa deviznom klauzulom i ispla}uju se u jednakim godi{njim ratama sa godi{njom kamatnom stopom koja }e o~uvati njihovu realnu vrednost.

(2) Posebnim zakonom }e se regulisati izdavanje obveznica, rokovi dospe}a, njihova upotreba, kao i sredstva za izmirenje obaveza po osnovu izdatih obveznica.

Jednokratna nov~ana naknada^lan 58.

(1) Ako podràvljena imovina ne moè da se vrati ili ako nije data saglasnost o prihvatanju druge imovine umesto podràvljene, samo onom korisniku denacionalizacije, koji je stariji od 65 godina u momentu podno{enja zahteva za denacionalizaciju i koji to zatraì, moè se isplatiti jednokratna nov~ana nadoknada za njegov deo obe{te}enja za podràvljenu imovinu.

(2) Iznos jednokratne nov~ane naknade ne moè pre}i protiv-vrednost od Euro 10.000.


114

Pravo na regres^lan 59.

Korisnik denacionalizacije koji je svoju podràvljenu imovinu pribavio na osnovu teretnog pravnog posla od Republike Srbije, ima pravo regresa od Republike Srbije.

Glava petaPOSTUPAK DENACIONALIZACIJE

Nadle`ni organi^lan 60.

(1) Postupak po zahtevu za denacionalizaciju vodi Direkcija za restituciju obrazovana ~lanom 21. Zakona o vra}anju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama („Slu`beni glasnik RS“, br. 46/2006), preko svojih odeljenja u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, i Ni{u.1

(2) U postupku po àlbi protiv re{enja Direkcije kojim se ne odlu~uje o materijalnom zahtevu za denacionalizaciju nadle`no je tro~lano upravno ve}e Direkcije za restituciju.2

1 1) Odeljenje u Beogradu, za teritoriju grada Beograda i teritoriju op{tina Uìce, Arilje, Bajina Ba{ta, Kosjeri}, Nova Varo{, Poèga, Priboj, Prijepolje, Sjenica, âjetina, Gornji Milanovac, Ivanjica, Lu~ani, â~ak, Valjevo, Lajkovac, Ljig, Mionica, Ose~ina, Ub, Bogati}, Vladimirci, Koceljeva, Krupanj, [abac, Loznica, Ljubovija i Mali Zvornik;

2) Odeljenje u Kragujevcu, za teritoriju grada Kragujevca i teritoriju op{tina Aran|elovac, Bato~ina, Kni}, Lapovo, Ra~a, Topola, Velika Plana, Smederevo, Smederevska Palanka, Despotovac, Jagodina, Para}in, Rekovac, Svilajnac, ]uprija, Poàrevac, Veliko Gradi{te, Golubac, @abari, @agubica, Ku~evo, Malo Crni}e, Petrovac, Bor, Kladovo, Majdanpek i Negotin, , Vrnja~ka Banja, Kraljevo, Novi Pazar, Ra{ka i Tutin, Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Kru{evac, Trstenik i ]i}evac.

3) Odeljenje u Novom Sadu, za teritoriju grada Novog Sada i op{tina Ba~ka Topola, Mali I|o{, Subotica, @iti{te, Zrenjanin, Nova Crnja, Novi Be~ej, Se~anj, Ada, Kanjià, Kikinda, Novi Kneèvac, Senta, ̂ oka, Alibunar, Bela Crkva, Vr{ac, Kova~ica, Kovin, Opovo, Pan~evo, Plandi{te, Apatin, Kula, Odàci, Sombor, Ba~, Ba~ka Palanka, Ba~ki Petrovac, Beo~in, Be~ej, Vrbas, @abalj, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin i Titel, In|ija, Irig, Pe}inci, Ruma, Sremska Mitrovica, Stara Pazova i [id,

4) Odeljenje u Ni{u, za teritoriju grada Ni{a i teritoriju op{tina Aleksinac, Gadìn Han, Doljevac, Mero{ina, Raànj, Svrljig, Blace, @itora|a, Kur{umlija, Proku-plje, Babu{nica, Bela Palanka, Dimitrovgrad, Pirot, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Leskovac, Medve|a, Crna Trava, Bosilegrad, Bujanovac, Vladi~in Han, Vranje, Pre{evo, Surdulica, Trgovi{te, Boljevac, Zaje~ar, Knjaèvac i Sokobanja, kao i za teritoriju Kosova i Metohije.

2 Alternativa: predvideti Ministarstvo finansija kao drugostepeni organ, u kom slu-~aju st. 2., 3. i 4. zamenjuje se jednim stavom, koji glasi: “(2) U postupku po àlbi protiv re{enja Direkcije, re{ava Ministarstvo finansija, kao drugostepeni organ. Protiv re{enja Ministarstva finansija moè se pokrenuti upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije, u roku od 30 dana od dana prijema drugostepenog re{enja.”


115

(3) Tri ~lana upravnog ve}a bira Vlada me|u istaknutim pravnicima specijalizovanim za imovinsko-pravna pitanja i upravni postupak.

(4) Protiv kona~nog re{enja Direkcije kojim se odlu~uje o materijalnopravnom zahtevu kao i protiv re{enja upravnog ve}a Direkcije, ne moè se izjaviti àlba, ali se moè pokrenuti upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije, u roku od 30 dana od dana kona~nosti re{enja.

Stranke u postupku^lan 61.

Stranke u postupku su: korisnik denacionalizacije i obveznik denacionalizacije, odnosno drugo pravno ili fizi~ko lice koje, radi za{tite svog prava svojine, ima interes da u~estvuje u postupku.

Pokretanje postupka^lan 62.

(1) Postupak denacionalizacije pokre}e se zahtevom korisnika denacionalizacije, koji se podnosi Direkciji za restituciju - Odeljenje u Beogradu, koja ga evidentira i ustupa na dalji postupak nadle`nom Odeljenju Direkcije prema mestu na kome se nalazi prete`ni deo imovine koja je predmet zahteva za denacionalizaciju.

(2) Ako pravo na denacionalizaciju na istoj imovini ima vi{e lica, pravovremeno podnet zahtev jednog od tih lica smatra se podnetim u korist svih ostalih.

Zahtev za denacionalizaciju^lan 63.

(1) Zahtev za denacionalizaciju sadrì naro~ito podatke o:1) imovini na koju se zahtev odnosi (vrsta, veli~ina/povr{ina, orijentaciona

vrednost i lokacija),2) na~inu, vremenu i aktu podràvljenja,3) pravnom osnovu zahteva za denacionalizaciju.(2) Uz zahtev se prilaè:1) isprava o podràvljenju imovine ili navod slu`benog glasila u kome je

objavljen akt, uz konkretno navo|enje predmeta podràvljenja,2) dokaz o svojstvu podnosioca zahteva,3) odgovaraju}i izvodi iz mati~nih knjiga, koji su relevantni za ostvarivanje

prava iz zahteva,4) ostavinsko re{enje, ako je iza biv{eg vlasnika sproveden ostavinski

postupak.(3) Ako se zahtev odnosi na nepokretnost, podnosi se i:1) izvod iz javne knjige u kojoj se vr{i upis prava na nepokretnostima,2) podaci iz katastra zemlji{ta ili druge isprave koje bliè odre|uju te

podatke.(4) Zahtev moè da sadrì i druge podatke i isprave koje su od zna~aja za

utvr|ivanje opravdanosti zahteva.(5) Svi dokumenti uz zahtev za denacionalizaciju podnose se u originalu

ili u overenom prepisu/fotokopiji.


116

Rok za podno{enje zahteva^lan 64.

Zahtev za denacionalizaciju moè se podneti najkasnije u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, izuzev zahteva za uknji`bu gra|evinskog zemlji{ta koji se, u smislu ~lana 37. stav 2. ovog zakona, podnosi u roku od {est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Du`nost davanja dokumentacije^lan 65.

(1) Obveznici denacionalizacije i tre}a fizi~ka i pravna lica du`na su da korisniku denacionalizacije, odnosno njegovom punomo}niku i organu koji vodi postupak dozvole uvid, fotokopiranje i overavanje isprava i podatake koji su relevantni za utvr|ivanje postojanja prava na denacionalizaciju i podno{enje zahteva.

(2) Odgovorno lice koje povredi du`nost davanja dokumentacije odgovara korisniku denacionalizacije ili obvezniku za {tetu prouzrokovanu neostvarenjem prava na denacionalizaciju, ili protivzakonitom ostvarenju.

Slu`beno obezbe|enje dokaza^lan 66.

(1) Ako su podnosiocu zahteva nedostupne isprave iz ~lana 63. ovog zakona, nadle`ni organ }e po slu`benoj du`nosti da zahteva od obveznika denacionalizacije ili tre}ih lica dokaze o verovatnosti postojanja prava.

(2) Obveznici denacionalizacije i tre}a lica du`na su da nadle`nom organu bez odlaganja podnesu sve dokaze i da dozvole uvid u sve isprave i podatke koji su potrebni za kompletiranje dokumentacije o zahtevu, pod pretnjom nov~ane kazne koju napla}uje Direkcija, i naknade {tete korisniku denacionalizacije.

Prethodno pitanje^lan 67.

(1) Direkcija koja vodi postupak utvr|uje krug zakonskih naslednika, kao i njihova li~na svojstva i uslove koje treba da ispunjavaju prema vaè}em Zakonu o nasle|ivanju, kao i druga pitanja koja su preduslov za dono{enje re{enja o denacionalizaciji, sa dejstvom za taj postupak.

(2) Ako su me|u strankama sporne ~injenice va`ne za re{enje prethodnog pitanja, nadle`ni organ }e ih uputiti da u odre|enom roku pokrenu postupak pred sudom ili drugim organom radi re{enja spornog prava, odnosno pravnog odnosa, sa upozorenjem da }e, ukoliko u datom roku ne pokrenu taj postupak, sam dovr{iti zapo~eti postupak bez obzira na zahtev u pogledu kojeg je stranka upu}ena na sudski ili drugi postupak.

(3) Ukoliko prethodno naslednopravno pitanje ne bude re{eno efikasno Direkcija moè doneti re{enje o denacionalizaciji “u korist naslednika imovin-ske mase iza pokojnog ...”, {to }e se upisati u zemlji{ni registar do dono{enja re{enja o nasle|ivanju, na osnovu koga }e se upisati pojedina~ni vlasnici nepo-kretnosti.


117

Sporazumno re{enje^lan 68.

(1) Uz zahtev za denacionalizaciju i u toku postupka do dono{enja re{enja stranke u postupku mogu predloìti sporazumno re{enje koje se unosi u re{enje o denacionalizaciji.

(2) Nadle`ni organ }e strankama u postupku ukazati na mogu}nost sporazumnog re{enja zahteva, kao i na mogu}nost poravnanja, vode}i ra~una o tome da isto ne bude u suprotnosti sa prinudnim propisima i da je izvr{ivo.

(3) Ako se poravnanje odnosi samo na deo imovine koja je predmet zahteva, nadle`ni organ }e postignuto poravnanje uneti u svoje re{enje.

(4) Poravnanje ima snagu izvr{ne isprave.

Privremena mera^lan 69.

(1) Na zahtev biv{eg vlasnika, radi obezbe|enja zahteva za denacionalizaciju ili iz drugih opravdanih razloga, prvostepeni organ done}e privremeni zaklju~ak radi obezbe|enja izvr{enja obaveze, kojim se odre|uje zabele`ba postupka u javnoj knjizi, privremena zabrana raspolaganja nepokretnostima, odnosno odlaè delimi~na ili potpuna statusna, odnosno svojinska transformacija privrednog subjekta.

Iz istih razloga prvostepeni organ i pre nego {to donese re{enje o denacionalizaciji imovine, moè korisnika denacionalizacije privremeno uvesti u posed, ako je stvarni i pravni osnov njegovog zahteva za denacionalizaciju u~injen verovatnim.

(2) Protiv zaklju~ka iz stava 1. ovog ~lana dozvoljena je àlba koja ne odlaè sprovo|enje izvr{enja.

Konsultacija o nacrtu re{enja^lan 70.

(1) Nadle`ni prvostepeni organ moè nacrt re{enja da dostavi strankama u postupku s pozivom da se najduè u roku od 30 dana izjasne o njegovoj sadrìni u pismenoj formi.

(2) ]utanje lica kome je dostavljen nacrt re{enja na izja{njavanje ili njegova data saglasnost ne isklju~uje pravo na àlbu protiv prvostepenog re{enja.

Rok za dono{enje re{enja^lan 71.

(1) Nadle`ni organ duàn je da o podnetom zahtevu odlu~i najkasnije u roku od {est meseci od dana prijema urednog zahteva, a u izuzetno sloènim predmetima, najkasnije u roku od godinu dana.

(2) Danom podno{enja urednog zahteva smatra se i dan kada je nepotpuni zahtev u celini dopunjen.

(3) Prioritet u re{avanju ima zahtev korisnika denacionalizacije koji ima pravo na jednokratnu nov~anu naknadu.


118

Re{enje o denacionalizaciji^lan 72.

(1) Nadle`ni organ utvr|uje sve ~injenice i okolnosti od zna~aja za odlu~ivanje o zahtevu, donosi re{enje kojim odlu~uje o denacionalizaciji imovine, o korisniku denacionalizacije, o obliku, obimu i vrednosti imovine, o obvezniku denacionalizacije i uslovima, na~inu i rokovima za izvr{enje re{enja.

(2) U re{enju o denacionalizaciji se ozna~ava da li se imovina vra}a u naturalnom obliku ili se daje nov~ano obe{te}enje.

(3) U re{enju o denacionalizaciji izdaje se i nalog nadle`nim organima za izvr{enje re{enja, kao i za brisanje eventualnih tereta i odlu~uje se o tro{kovima postupka.

(4) Re{enjem o jednokratnoj nov~anoj naknadi, nalaè se subjektu obaveze da u roku ne duèm od tri meseca izvr{i svoju obavezu, pod pretnjom prinudnog izvr{enja.

Dostavljanje kona~nog re{enja^lan 73.

Kona~no re{enje o denacionalizaciji dostavlja se po slu`benoj du`nosti strankama, nadle`nom organu koji vodi zemlji{ne javne registre, kao i Direkciji za restituciju.

Izvr{enje odluka^lan 74.

(1) Izvr{no re{enje ima snagu izvr{ne isprave i na osnovu njega moè se sprovesti sudsko ili administrativno izvr{enje.

(2) Re{enje o denacionalizaciji izvr{avaju:1) sudovi odnosno organi odre|eni zakonom za vo|enje javnih knjiga

o evidenciji nepokretnosti i prava na njima, kad je re~ o upisu vlasni{tva na nepokretnosti, kao i kad se vra}aju pokretne stvari;

2) Ministarstvo finansija, ako se daje naknada u obveznicama ili ispla}uje jednokratna nov~ana naknada.

(3) Prinudno izvr{enje re{enja sprovodi se po odredbama zakona kojim se ure|uje op{ti upravni postupak (nenov~ane obaveze), odnosno zakona kojim se ure|uje izvr{ni postupak (nov~ane obaveze).

Clausula intabulandi^lan 75.

(1) Na osnovu pravnosna`nog re{enja o denacionalizaciji korisnik denacionalizacije ima pravo da upi{e svoje pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti, a obveznik denacionalizacije i bilo koji drugi dràlac, odnosno lice upisano u zemlji{ni registar, du`no je da trpi upis i prenese mu neposrednu dràvinu na toj stvari bez odlaganja.

(2) Ukoliko re{enje o nasle|ivanju nije priloèno uz zahtev za upis prava svojine, upisa}e “svojina naslednika ostavinske mase iza biv{eg vlasnika... (ime i prezime ostavioca)”, pa }e se upis prava svojine konkretnih naslednika upisati, kada se re{enje o nasle|ivanju priloì zemlji{nom registru.


119

Pravo na àlbu^lan 76.

(1) Protiv prvostepenog re{enja svaka stranka u postupku moè da izjavi àlbu Direkciji za restituciju kao drugostepenom organu u roku od 15 dana od prijema re{enja.

(2) Drugostepeni organ duàn je da, najkasnije u roku od 60 dana od prijema àlbe, donese odluku.

(3) Ako drugostepeni organ ne donese odluku u propisanom roku ili odbije àlbu, nezadovoljna strana u postupku moè pokrenuti spor pred Vrhovnim sudom Srbije.

Savet Direkcije za restituciju^lan 77.

(1) Direkcija za restituciju ima Stru~ni savet od 7 ~lanova.(2) Vlada imenuje Savet Direkcije za restituciju iz reda stru~njaka i eksperata

neophodnih za uspe{no ostvarivanje funkcija Direkcije za restituciju i utvr|uje njegova prava i obaveze.

Ovla{}enja Direkcije za restituciju^lan 78.

(1) Direkcija za restituciju: o prima zahteve, vodi upravni postupak i odlu~uje o podnetim zahtevima

za denacionalizaciju, o prikuplja sve potrebne israve od drugih dràvnih organa kod kojih se

oni nalaze, o izdaje sve potrebne obavezuju}e naloge (o davanju potrebnih informacija,

davanju ponude alternativne imovine, i dr.) obveznicima i korisnicima restitucije i dràvnim organima radi ostvarivanja prava ure|enih ovim zakonom i u skladu sa ovim zakonom,

o obavlja informativne poslove i poslove stru~ne obuke lica koja u~estvuju u postupku odlu~ivanja,

o daje stru~ne smernice radi harmonizacije odluka u upravnom postupku i efikasnog ostvarivanja vra}anja imovine odnosno obe{te}enja,

o vodi elektronsku javnu evidenciju (bazu podataka, jednu ili vi{e) o podnetim zahtevima za denacionalizaciju i re{enim predmetima.

(2) Direkcija za restituciju svakih {est meseci podnosi Vladi izve{taj o svom radu.

Glava {estaDONO[ENJE PRATE]IH PROPISA

Dono{enje akata za izvr{enje zakona^lan 79.

(1) U roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona: 1) Nadle`ni ministri }e doneti posebne propise za sprovo|enje ovog

zakona;


120

2) Direktor Direkcije za restituciju propisa}e obrasce koji }e biti kori{}eni u postupku denacionalizacije;

(2) Direkcija za restituciju }e odmah po dono{enju ovog zakona objaviti javni poziv svim potencijalnim korisnicima denacionalizacije sa informacijom o uslovima, na~inu i rokovima podno{enja zahteva za denacionalizaciju.

(3) Vlada moè doneti posebne uredbe za sprovo|enje ovog zakona.

Glava sedmaKAZNENE ODREDBE

Krivi~na dela^lan 80.

(1) Lice koje je poku{alo ili izvr{ilo uticaj na odgovorno lice u dràvnom organu, kao i samo odgovorno lice koje je uni{tilo, sakrilo ili na drugi na~in u~inilo nedostupnim isprave kojima se dokazuje pravo na denacionalizaciju, ili na drugi na~in oteàlo ili onemogu}ilo biv{em vlasniku da ostvari svoje pravo iz denacionalizacije, kazni}e se zatvorom do 5 godina (~lan 15.).

(2) Podnosilac zahteva za upis prava svojine i odgovorno lice u zemlji{nom registru koje protivno odredbama ovog zakona, izvr{i upis prava svojine na zemlji{tu iako je znalo ili je moralo znati da postoji legitimni sticalac tog zemlji{ta, kazni}e se zatvorom do tri godine (~lan 40).

^lan 81.

(1) Obveznik denacionalizacije ili tre}e lice koje korisniku denacionalizacije ne dozvoli uvid u isprave i podatke kojima raspolaè, a koji su relevantni za utvr|ivanje prava na denacionalizaciju i podno{enje zahteva za denacionalizaciju, kazni}e se zatvorom do jedne godine ili nov~anom kaznom (~lan 65. stav 1).

(2) Slu`beno lice u organu koji vodi slu`benu evidenciju o nepokretnim i pokretnim stvarima koje su predmet denacionalizacije, ako ne odgovori na zahtev obveznika ili korisnika denacionalizacije, kao i organa koji vodi postupak dena-cionalizacije, odnosno ako ne pruì traène podatke kojima raspolaè, kazni}e se zatvorom do jedne godine (~l. 7. i 65. stav 2).

Glava osmaPRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 82.

(1) Bilo kakvo raspolaganje ili umanjenje vrednosti predmeta denacio-nalizacije, kao i njegovo optere}enje hipotekom, zalogom ili zakupom od dana stupanja na snagu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine – “Slu`beni glasnik RS”, br. 45/2005, smatra se aktom nesavesnog lica, a u pogledu posledica takvog postupanja analogno se primenjuju odredbe zakona kojim se ure|uju obligacioni odnosi.


121

(2) Ako je protivno zabrani iz stava 1. ovog ~lana umanjena vrednost predmeta denacionalizacije, odgovorno lice je du`no da nadoknadi uzrokovanu {tetu korisniku denacionalizacije.

(3) Teretni ili besteretni pravni poslovi i jednostrane izjave volje koji su u suprotnosti sa odredbom stava 1. ovog ~lana ni{tavi su.

(4) Odredba stava 1. ovog ~lana prestaje da vazi 30 dana po isteku roka za podno{enje zahteva za denacionalizaciju po ovom zakonu, u odnosu na imovinu za koju nisu podneti zahtevi za denacionalizaciju.

(5) Denacionalizovana (vra}ena) imovina je u slobodnom prometu, a otu|enje te imovine od strane korisnika denacionalizacije ne podleè naplati poreza na kapitalni dobitak.

^lan 83.

Pravo na denacionalizaciju smatra se uga{enim u slu~aju kad je privatna imovina pre{la u dràvnu, odnosno dru{tvenu svojinu, poklonom ili odricanjem od nasle|a, osim u slu~aju kad je volja poklonodavca, odnosno odricaoca bila iznu|ena.

^lan 84.

(1) Podno{enje zahteva i odlu~ivanje o pitanjima iz ovog zakona dopu{teno je bez obzira na to da li je do stupanja na snagu ovog zakona sud ili drugi dràvni organ pravnosna`no ve} odlu~ivao o zahtevu za denacionalizaciju, u slu~aju kad zahtevu korisnika denacionalizacije nije bilo udovoljeno.

(2) Odredba stava 1. ovog ~lana ne primenjuje se u pogledu zahteva za denacionalizaciju podnetih na osnovu propisa donetih posle 1. januara 1990. godine.

^lan 85.

Pravo na podno{enje zahteva za denacionalizaciju imaju i ona fizi~ka lica koja iz opravdanih razloga (ìvot u inostranstvu, bolest i dr.) nisu izvr{ila prijavu podràvljene imovine po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine.

^lan 86.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vaì: 1. ~lan 17. Zakona o sahranjivanju i grobljima (“Slu`beni glasnik RS”,

br. 20/1977),2. ~l. 25. i 26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Slu`beni list

SFRJ”, br. 6/1980 i 36/1990 i “Slu`beni list SRJ”, br. 29/1996),3. ~l. 67. do 87. Zakona o planiranju i izgradnji (“Slu`beni glasnik RS”,

br. 47/2003 i 34/2006).

^lan 87.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”, a primenjiva}e se po isteku roka od 90 dana od dana stupanja na snagu.


122

DOKUMENTACIJA

“Slu`beni glasnik RS”, br. 55, 21.05.2004.

1648 Na osnovu ~lana 26. stav 2. Zakona o Vladi Republike Srbije (“Slu`beni

glasnik RS”, br. 5/91 i 45/93), Vlada Republike Srbije donosi ODLUKU

O OBRAZOVANJU KOMISIJE ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA O IMOVINI ODUZETOJ CRKVAMA I VERSKIM ZAJEDNICAMA

1. Obrazuje se Komisija za prikupljanje podataka o imovini oduzetoj crkvama i verskim zajednicama (u daljem tekstu: Komisija).

2. Zadatak Komisije je da prikupi podatke o imovini koja je primenom propisa o agrarnoj reformi, sekvestraciji, nacionalizaciji i drugih propisa koji su doneseni i primenjivani u periodu od 1945. godine i svim drugim aktima kojima je izvr{eno podr`avljenje bez tr`i{ne naknade oduzeta crkvama i drugim verskim zajednicama i njihovim zadu`binama i dru{tvima.

3. Predsednika, zamenika i ~lanove Komisije imenuje Vlada posebnim re{enjem.

4. Stru~ne poslove za potrebe Komisije obavlja Republi~ki geodetski zavod, a administrativno-tehni~ke poslove Generalni sekretarijat Vlade Repu-blike Srbije.

5. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Slu-`benom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 02-3659/2004-1 U Beogradu, 20. maja 2004. godine

Vlada Republike Srbije Potpredsednik,

Miroljub Labus, s.r.



glasnik RS”, br. 5/91 i 45/93), Vlada Republike Srbije donosi

ODLUKUO OBRAZOVANJU KOMISIJE ZA PRIPREMU RADNOG TEKSTA

NACRTA ZAKONA O VRA]ANJU ODUZETE IMOVINE I OBE[TE]ENJU ZA ODUZETU IMOVINU

1. Obrazuje se Komisija za pripremu radnog teksta Nacrta zakona o vra-}anju oduzete imovine i obe{te}enju za oduzetu imovinu.

123

2. Za ~lanove Komisije za pripremu radnog teksta Nacrta zakona o vra}anju oduzete imovine i obe{te}enja za oduzetu imovinu imenuju se:

– za predsednika Vesna Dìni}, pomo}nik ministra finansija;

za ~lanove: 1) Neboj{a Skori}, pomo}nik ministra finansija; 2) Slavomir Rai~evi}, sekretar Ministarstva trgovine, turizma i usluga; 3) Dragi{a Mili}, pomo}nik sekretara Republi~kog sekretarijata za zako-

nodavstvo; 4) Srboljub Pani}, pomo}nik direktora Republi~ke direkcije za imovinu

Republike Srbije; 5) prof. dr Mili} Milovanovi}, republi~ki savetnik u Generalnom sekretarijatu

Vlade Republike Srbije; 6) Du{anka [ekara, vi{i savetnik u Ministarstvu vera; 7) Ljerka E}imovi}, vi{i savetnik u Ministarstvu za dràvnu upravu i lokalnu

samoupravu; 8) Zoran Kneèvi}, vi{i savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, {umarstva

i vodoprivrede. 3. Komisija moè, u cilju efikasnijeg obavljanja svojih aktivnosti, obrazovati

stalne ili privremene stru~ne timove i angaòvati eksperte iz oblasti civilnog prava i za{tite ljudskih prava.

4. Komisija u svom radu moè koristiti stru~nu pomo} odgovaraju}ih me|unarodnih organizacija i institucija koje imaju projekte vezane za povra}aj imovine u zemljama u tranziciji.

5. Komisija moè traìti podatke, obave{tenja i izve{taje od dràvnih organa i drugih organizacija u vezi sa oduzetom imovinom i eventualnom isplatom obe{te}enja.

6. Stru~ne i administrativno-tehni~ke poslove za potrebe Komisije obavlja}e Ministarstvo finansija.

7) Komisija moè doneti poslovnik o svom radu. 8) Rad na pripremi radnog teksta Nacrta zakona o vra}anu oduzete

imovine i obe{te}enja za oduzetu imovinu Komisija }e zavr{iti do 31. oktobra 2004. godine.

9) Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 119-6114/2004-001 U Beogradu, 2. septembra 2004. godine

Vlada Republike Srbije Potpredsednik

Miroljub Labus, s.r.



glasnik RS”, br. 5/91 i 45/93), Vlada Republike Srbije donosi

Dokumentacija


124

ODLUKU O IZMENI ODLUKE O OBRAZOVANJU KOMISIJE ZA PRIPREMU RADNOG TEKSTA NACRTA ZAKONA O VRA]ANJU ODUZETE

IMOVINE I OBE[TE]ENJU ZA ODUZETU IMOVINU

1. U odluci o obrazovanju Komisije za pripremu radnog teksta Nacrta zakona o vra}anju oduzete imovine i obe{te}enju za oduzetu imovinu (“Slu`beni glasnik RS”, broj 100/04), u ta~ki 2. podta~ka 5) re~i: “prof. dr Mili} Milovanovi}, republi~ki savetnik u Generalnom sekretarijatu Vlade Republike Srbije” zamenjuju se re~ima: “Dragi{a Okoli{anov, direktor Agencije za privredne registre”.

2. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 119-8550/2004-1 U Beogradu, 29. decembra 2004. godine

Vlada Republike Srbije Predsednik,

Vojislav Ko{tunica, s.r.

REPUBLIKA SRBIJANARODNA SKUP[TINA01 Broj 46-1405/03 i 46-1475/0330. maj 2006. godineBeograd

GospodinDRAGAN \OKI],

11070 Novi BeogradSajmi{te br. 2

Po{tovani gospodine \oki}uPrimio sam Va{ dopis kojim mi, kao predstavnik predlaga~a, ukazujete na

probleme sa dva predloga zakona o povra}aju imovine podnetim 2003. godine, kao narodna inicijativa.

Kada sam, 4. marta 2004. godine izabran za predsednika Narodne skup{tine Republike Srbije, zatekao sam u proceduri Narodne skup{tine veliki broj predloga zakona i drugih akata koji su podneti u prethodnim sazivima Narodne skup{tine, ali bez obja{njenja zbog ~ega ti zakoni i druga akta nisu razmatrani u tim sazivima. Me|u tim predlozima su i Predlog zakona o povra}aju imovine i obe{te}enju (broj 46-1405/03) i Predlog zakona o privremenoj zabrani raspolaganja odre|enom imovinom (broj 46-1475/03).

Ovi predlozi zakona su 23. juna 2003. godine dostavljeni tada{njoj Vladi na mi{ljenje, ali Vlada nije dala mi{ljenje o njima. Tako|e, Zakonodavni odbor Narodne skup{tine u prethodnom sazivu nije razmatrao ove predloge zakona.

Prema utvr|enoj proceduri u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, pre stavljanja na dnevni red predloga zakona ili drugog akta, ako predlaga~ nije Vlada, potrebno je da se pribavi mi{ljenje Vlade i Zakonodavnog odbora Naro-dne skup{tine o tim zakonima. Tako je prethodno u~injeno i u vezi sa zakonima

125

o besplatnoj podeli akcija, to jest sa zakonima koje Vi navodite kao “drugu Narodnu inicijativu”.

Imaju}i sve ovo u vidu, obave{tavam Vas da sam predloge ovih zakona ponovo dostavio Vladi i Zakonodavnom odboru radi davanja mi{ljenja. Po dobi-janju mi{ljenja Vlade i Zakonodavnog odbora Narodne skup{tine bi}e stvoreni uslovi da se Predlog zakona o povra}aju imovine i obe{te}enju i Predlog zakona o privremenoj zabrani raspolaganja odre|enom imovinom predloè za dnevni red jedne od narednih sednica Narodne skup{tine Republike Srbije.

Skre}em Vam pa`nju da je u me|uvremenu, zakonima koje je predloìla Vlada Republike Srbije a usvojila Narodna skup{tina, deo materije koju tretiraju Va{i predlozi ve} zakonski ure|en, a da su javno od predstavnika Vlade najavljeni predlozi akata koji bi u potpunosti uredili pitanje denacionalizacije i restitucije.

S po{tovanjem. Predsednik

Predrag Markovi}

REPUBLIKA SRBIJA NARODNA SKUP[TINA 03 broj: 46-1405/03 15. jun 2006. godine Beograd

VLADI REPUBLIKE SRBIJEBeograd

Na osnovu ~lana 137. Poslovnika Narodne skup{tine Republike Srbije, upu}ujemo vam, radi davanja mi{ljenja, PREDLOG ZAKONA O POVRA]AJU IMOVINE I OBE[TE]ENJU, koji je Narodnoj skup{tini dostavila Grupa od 39213 bira~a.

Molimo da razmotrite Predlog i svoje mi{ljenje dostavite Narodnoj skup{tini Republike Srbije.

Sa 1 prilogom PO OVLA[]ENJUPREDSEDNIKA NARODNE SKUP[TINE

SEKRETAR Marko Danilovi}

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO ZA DR@AVNU UPRAVUI LOKALNU SAMOUPRAVUBroj: 130-011-00-00196/2006-02Datum: 21.07.2006. godineBeograd

MRE@A ZA RESTITUCIJU U SRBIJI- g. Dragan \oki} -

BeogradU vezi sa Va{im dopisom od 19. jula 2006. godine u kome izraàvate sprem-

nost da, kao predstavnici predlaga~a, uzmete u~e{}e u radu Vlade prilikom davanja

Dokumentacija


126

mi{ljenja Narodnoj skup{tini Republike Srbije o tekstovima Predloga zakona o povra}aju oduzete imovine i obe{te}enju i Predloga zakona o privremenoj zabrani raspolaganja odre|enom imovinom, obave{tavamo Vas o slede}em:

Vlada je, u skladu sa poslovni~kom procedurom, predloge ovih zakona dostavila na mi{ljenje ve}em broju organa dràvne uprave, s tim {to predlog mi{ljenja Vladi dostavlja Ministarstvo finansija – kao prvoimenovani organ.

Napominjemo da pitanja na koja se odnose predlozi ovih zakona nisu povezana sa delokrugom Ministarstva za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu, te ono nema uticaja na odluku Vlade o tome ko }e biti u~esnik u radu Vlade prilikom pripreme mi{ljenja Narodnoj skup{tini o predlozima ovih zakona.

MINISTAR dr Zoran Lon~ar

REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO PRAVDEBroj: 06-00-1182006-01Datum: 21.07.2006.Beogradhs/vj

MRE@A ZA RESTITUCIJU U SRBIJI - Gospodin Dragan \oki} -

11070 Novi Beograd Sajmi{te br. 2

Po{tovani gospodine \oki}u,Povodom Va{eg dopisa od 15. jula 2006. godine, zavedenog u ovom

ministarstvu 18. jula 2006. godine, koji se odnosi na Predlog zakona o povra}aju oduzete imovine i obe{te}enju i privremenoj zabrani raspolaganja odre|enom imovinom, koji je podnela Prva narodna inicijativa u Srbiji Narodnoj skup{tini Republike Srbije i isti dostavljen po~etkom juna Vladi, obave{tavam Vas da sam kao ~lan Vlade veoma zainteresovan za njegovo usvajanje.

Istovremeno napominjem, da je Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (“Slu`beni glasnik RS”, br. 45/05) koji je stupio na snagu 08.06.2005. godine, zna~ajan korak u procesu restitucije. Ovla{}eni predlaga~, u ~ijem delokrugu i nadle`nosti je obavljanje poslova dràvne uprave koji se odnose na svojinsko-pravne i druge stvarno pravne odnose i reìm prometa nepokre-tnosti je Ministarstvo finansija. S toga prihvatam Va{u inicijativu da se u okviru ovla{}enih institucija, saglasno delokrugu i nadle`nosti, aùrira rad na utvr|ivanju Predloga zakona o povra}aju oduzete imovine i obe{te}enju i privremenoj zabrani raspolaganja odre|enom imovinom.

S po{tovanjem, MINISTAR

Zoran Stojkovi}

127

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO ZA KAPITALNE INVESTICIJESektor za po{tanski saobra}ajBroj: 345-04-00822/06-18Datum: 10.10.2006. godineBeograd

MRE@A ZA RESTITUCIJU U SRBIJIUdruènje gra|ana za povra}aj oduzete imovine “Beograd”

Predsedniku Gospodinu BOGDANU VELJKOVI]U

Bir~aninova 21 11000 Beograd

U vezi sa Va{om predstavkom koja se odnosi na podatke o broju registro-vanih po{tanskih po{iljaka ~iji je primalac Direkcija za imovinu RS, sa sedi{tem u Gra~ani~koj 8, u Beogradu, u periodu od 01.06.2006. do 10.07.2006. godine, obave{tavamo Vas slede}e:

Prema Izve{taju, koji je zatraèn od RJ po{tanskog saobra}aja “Beograd Centar”, JPM 11124 Beograd, u navedenom periodu, Direkcija za imovinu Re-publike Srbije je primila 55114 registrovanih (preporu~enih) po{iljaka.

INSPEKTOR ZA PO[TANSKE USLUGE Dragi{a \uri}

REPUBLIKA SRBIJARepubli~ka direkcija zaimovinu Republike Srbijebroj: 07-111/2006-0412. oktobar 2006. godineBeograd

NARODNA INICIJATIVA ZA RESTITUCIJU ODUZETE IMOVINE I LJUDSKA PRAVA

BeogradStojana Proti}a br. 22

U vezi va{eg dopisa od 21.8.2006. godine, koji nam je. u prilogu dopisa broj 06-00-02548/2006-01 od 28.8.2006. godine, prosledila Vlada, a kojim traìte “da se iz postupka privatizacije izuzme imovina koja je savesno i blagovremeno prijavljena Republi~koj direkciji za imovinu Republike Srbije po odredbama Za-kona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, a koju koriste preduze}a”, obave{tavamo vas o slede}em:

Delokrug rada ove Direkcije utvr|en je Zakonom o ministarstvima (“Slu`beni glasnik RS”, broj 19/04) i Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije (“Slu`beni glasnik RS”, br. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97 i 101/05), kojim je propisana nadle`nost Republi~ke direkcije za imovinu Republike Srbije, vezano za vidove raspolaganja nepokretnostima u svojini Republike Srbije, a koje ~ini otu|enje

Dokumentacija


128

nepokretnosti iz dràvne svojine, pribavljanje nepokretnosti u dràvnu svojinu, davanje na kori{}enje, odnosno u zakup nepokretnosti u dràvnoj svojini, kao i otkaz ugovora o davanju na kori{}enje, odnosno u zakup i stavljanje hipoteke na nepokretnosti u dràvnoj svojini.

Napominjemo, da su nepokretnosti u dràvnoj svojini u prometu, ukoliko druga~ije nije propisano zakonom ili ukoliko odlukom nadle`nog suda nije odre|ena mera zabrane ili ograni~enja raspolaganja istim nepokretnostima.

Imaju}i u vidu izneto, a obzirom da je prema navodima iz va{eg dopisa, u konkretnom slu~aju re~ o privatizaciji preduze}a, odnosno postupanju Agencije za privatizaciju, nema mesta postupanju ove Direkcije po predmetnom zahtevu.

POMO]NIK DIREKTORA Srboljub Pani}

REPUBLIKA SRBIJA Republi~ka direkcija za imovinu Republike SrbijeSektor za evidenciju broj: 462-556/2007-0219.03.2007. godine Beograd

VLADA REPUBLIKE SRBIJEGENERALNI SEKRETARIJAT

Kancelarija za saradnju sa medijiman/r Direktoru

BeogradPREDMET: Zahtev za formiranje podsajta Republi~ke direkcije za imovinu Republike Srbije u okviru sajta Vlade Republike Srbije

U skladu sa ~l. 3. i 7. Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (“Slu`beni glasnik RS”, br. 42/2005) Republi~ka direkcija za imovinu Republike Srbije evidentirala je oko 75.000 prijava oduzete imovine formiraju}i registar imovine kao javnu elektronsku bazu podataka. Interes za podacima iz evidencije je veoma izraèn, kako od strane nadle`nih dràvnih organa, organa lokalne samouprave, raznih udruènja, nevladinih organizacija, tako i fizi~kih lica.

Imaju}i u vidu da se radi o bazi podataka ~iji podaci spadaju u informacije od javnog zna~aja i koja podleè odredbama Zakona o slobodnom pristupu infor-macijama od javnog zna~aja (“Slu`beni glasnik RS”, br. 120/2004), bilo bi najce-lishodnije obezbediti pristup tim informacijama putem internet prezentacije.

Kako Republi~ka direkcija za imovinu Republike Srbije nema svoj sajt na internetu, ocenjujemo da bi se u okviru postoje}eg sajta Vlade Republike Srbije, trebalo otvoriti podsajt-link Republi~ke direkcije za imovinu Republike Srbije na kome bi se ve} uspostavljen elektronski registar prijavljene oduzete imovine prezentovao kao javna baza podataka dostupna naj{iroj javnosti.

Navedeni posao bi se realizovao u saradnji sa Upravom za zajedni~ke poslove republi~kih organa Republike Srbije, Sekretarijatom za informatiku, internet i telekomunikacije, kao realizatorom IT projekta “Evidencija oduzete imovine”.

129

Kako se radi o hitnosti posla, obzirom da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja propisao prekluzivni rok od 15 dana za pru`anje informacija od javnog zna~aja, od momenta podno{enja zahteva, molimo vas da, saglasno iznetom, razmotrite zahtev za formiranje sajta Republi~ke direkcije za imovinu Republike Srbije u okviru sajta Vlade Republike Srbije i o va{oj odluci blagovremeno obavestite ovu Direkciju.

DIREKTOR dr Milan Tomi}

REPUBLIKA SRBIJARepubli~ka direkcija zaimovinu Republike SrbijeBroj: 462-556/2007-0222. mart 2007. godineBeograd

UPRAVA ZA ZAJEDNI^KE POSLOVE REPUBLI^KIH ORGANA

n/r Direktoru

U skladu sa postignutim stavovima sa sastanka odr`anog dana 20.03.2007. godine u prostorijama Uprave za zajedni~ke poslove republi~kih organa, dostavl-jamo vam Zahtev za formiranje podsajta Republi~ke direkcije za imovinu, upu}en Kancelariji za saradnju sa medijima od 19.03.2007. godine.

O odluci Kancelarije za saradnju sa medijima, i u vezi s tim i konkretizaci-jom na{eg zahteva blagovremeno }emo vas obavestiti .

S po{tovanjem,Prilog: kao u tekstu

POMO]NIK DIREKTORA Milica \or|evi}

REPUBLIKA SRBIJARepubli~ka direkcija zaimovinu Republike SrbijeBroj: 462-556/2007-0227. april 2007. godineBeograd

VLADA REPUBLIKE SRBIJEGENERALNI SEKRETARIJAT

Kancelarija za saradnju sa medijiman/r Direktoru

BeogradPredmet: Urgencija

Dopisom br.462-55672007 od 19.03.2007. godine, obratili smo se zahtevom za formiranje podsajta Republi~ke direkcije za imovinu Republike Srbije u ok-

Dokumentacija


130

viru sajta Vlade Republike Srbije, radi prezentacije izve{taja, pregleda i drugih podataka iz elektronske baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini koja je formirana u Direkciji na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (“Slu`beni glasnik RS”, br.45/2005).

Zbog u~estalih zahteva za dostupno{}u navedenim podacima, molimo da nas obavestite o va{oj odluci, obzirom da nam je ista neophodna radi realizacije posla u saradnji sa Upravom za zajedni~ke poslove republi~kih organa Repub-like Srbije.


REPUBLIKA SRBIJAVLADA REPUBLIKE SRBIJEKancelarija za saradnju s medijimaNemanjina 11Beograd

Republi~ka direkcija za imovinuGra~ani~ka 8

Beograd

Za pomo}nika direktora Milicu \or|evi}

Po{tovana,Povodom dopisa Republi~ke direkcije za imovinu broj 462-556/2007-02 od

19. marta 2007. godine i ponovljenog zahteva pod istim brojem od 27. aprila ove godine, kojim ste Kancelariji uputili zahtev za otvaranje podsajta-linka Republi~ke direkcije na zvani~nom sajtu Vlade Srbije u cilju prezentacije elektronske baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini, obave{tavamo Vas o tome da tehni~ki kapaciteti servera na kojima se nalazi sajt Vlade ne mogu da zadovolje sme{tanje materijala tog kapaciteta i njegovo postavljanje na internet prezentaciju Vlade, a da to ne ugrozi bezbednost sajta.

Naime, internet prezentacija Vlade Srbije podlo`na je velikom broju na-pada, pri ~emu treba imati u vidu i osetljivost u smislu sadr`aja materijala koji ste nameravali da postavite na sajt Vlade.

Tako|e, serveri na kojima se nalazi sajt Vlade Srbije nalaze se u dvostru-kom sistemu za{tite, {to zna~i da pojedini korisnici (gra|ani) zainteresovani za pomenutu bazu podataka ne bi bili u mogu}nosti da joj pristupe sa svojih adresa, s obzirom na to da su brojne ap adrese na takozvanoj “crnoj listi”.

Srda~an pozdravBeograd, 3. avgust 2007. godine Direktor Kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlovi}

131

REPUBLIKA SRBIJARepubli~ka direkcija za imovinu Republike SrbijeSektor za evidenciju broj: 462-556/2007-0210.08.2007. godine Beograd

UPRAVA ZA ZAJEDNI^KE POSLOVEREPUBLI^KIH ORGANA

n/r DirektoruBeograd

PREDMET: Zahtev za formiranje podsajta Republi~ke direkcije za imovinu Republike Srbije u okviru sajta Uprave za zajedni~ke poslove

U skladu sa postignutim stavovima sa sastanka odrànog dana 20.03.2007. godine u prostorijama Uprave za zajedni~ke poslove republi~kih organa u prilogu dopisa dostavljamo Vam fotokopiju odgovora Kancelarije za saradnju sa medijima dostavljen Direkciji dana 6.08.2007. godine u kome je ukazala da tehni~ki kapaciteti servera na kojima se nalazi sajt Vlade ne mogu da zadovolje sme{tanje materijala kapaciteta na koji je ukazala Direkcija, pa iz tih razloga nisu u mogu}nosti da iza|u u susret zahtevu Direkcije.

Kako se radi o bazi podataka ~iji podaci spadaju u informacije od javnog zna~aja i koja podleè odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja, a imaju}i u vidu ~injenicu da je Direkcija u skladu sa ~l. 3. i 7. Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (“Slu`beni glasnik RS”, br. 45/2005) evidentirala je oko 75.000 prijava oduzete imovine formiraju}i registar imovine kao javnu elektronsku bazu podataka, za koju je interes veoma izraèn, kako od strane nadle`nih dràvnih organa, organa lokalne samouprave, raznih udruènja, nevladinih organizacije, tako i fizi~kih lica, ocenjeno je da je najceli-shodnije obezbediti pristup tim informacijama putem internet prezentacije.

Napominjemo da Republi~ka direkcija za imovinu Republike Srbije nema svoj sajt na internetu, pa iz tih razloga smatramo da bi trebalo razmotriti mogu}nost da se u okviru postoje}eg sajta Uprave za zajedni~ke poslove otvori podsajt-link Republi~ke direkcije za imovinu Republike Srbije na kome bi se ve} uspostavljen elektronski registar prijavljene oduzete imovine prezentovao kao javna baza podataka dostupna naj{iroj javnosti.

Kako se radi o hitnosti posla, obzirom da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja propisao prekluzivni rok od 15 dana za pruànje informacija od javnog zna~aja, od momenta podno{enja zahteva, molimo Vas da, saglasno iznetom, razmotrite zahtev za formiranje podsajta Republi~ke direkcije za imovinu Republike Srbije u okviru sajta Uprave za zajedni~ke poslove republi~kih organa i o va{oj odluci blagovremeno obavestite ovu Direkciju.

Prilog: 1.S po{tovanjem POMO]NIK DIREKTORA

Milica \or|evi}

Dokumentacija


132

REPUBLIKA SRBIJARepubli~ka direkcija zaimovinu Republike SrbijeBroj: 07-146/2007-0228. avgust 2007. godineBeograd

POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAÂJABeograd

Svetozara Markovi}a br. 42.

Veza: va{ broj 07-00-00834/2007-03 od 17.08.2007. godineU vezi dopisa koji je dostavljen ovoj Direkciji dana 22.08.2007. godine

zajedno sa àlbom Mreè za restituciju u Srbiji, Udruènja gra|ana za povra}aj oduzete imovine “Beograd” iz Beograda, ul. Bir~aninova br. 21, izjavljenu zbog nedobijanja traènih informacija, a radi izja{njenja na istu, obave{tavamo vas o slede}em:

Saglasno Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (“Slu`beni glasnik RS”, br. 45/2005), pred ovom Direkcijom sproveden je postupak prijav-ljivanja i evidentiranja oduzete imovine.

Mreà za restituciju u Srbiji-Udruènje gra|ana za povra}aj oduzete imovine “Beograd”, iz Beograda obratilo se Direkciji, 02.03.2007. godine i dana 17.04.2007. godine ponovljenim zahtevom za pristup informaciji od javnog zna~aja, konkretno “za dostavljanje ili preuzimanje kopije elektronske baze podataka, bez li~nih podataka o licima koja su izvr{ila prijave ili podataka o licima koja su navedena kao nosioci prava na imovini”, shodno Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine

Dopisom br. 462-45 5/2007 od 12. marta 2007. godine, izme|u ostalog, podnosilac àlbe je obave{ten da je u toku inicijativa postavljanja postoje}e elektronske baze prijavljene oduzete imovine na sajt Vlade Republike Srbije, obzirom da Direkcija nema informati~ki kadar koji bi mogao da ispuni navedeni zahtev. U tom smislu upu}en je zahtev Kancelariji za saradnju sa medijima br. 462-556/2007 od 19.03.2007. godine za formiranje podsajta Republi~ke direkcije za imovinu Republike Srbije u okviru sajta Vlade Srbije, na kojem bi bili prezen-tovani podaci iz elektronske baze prijavljene oduzete imovine.

Dalje aktivnosti Direkcije bile su usmerene na realizaciji transparentnosti elektronske baze, o ~emu u prilogu dostavljamo upu}ene zahteve i urgencije.

Napominjemo da je tokom 2007. godine obra|eno oko 70 zahteva fizi~kih i pravnih lica, dràvnih organa i organizacija za dostavu obave{tenja o podacima iz elektronske baze za konkretno prijavljenu oduzetu imovinu.

Shodno navedenom, i imaju}i u vidu da ova Direkcija nema informati~ki kadar, koji bi mogao da ispuni postavljeni zahtev, da izdvoji li~ne podatke podnosi-laca prijava od podataka o prijavljenoj imovini i takvu elektronsku bazu dostavi àliocu, smatramo da je ova Direkcija postupala u svemu u skladu sa Zakonom i organizacionim i kadrovskim mogu}nostima.

Prilog:- Zahtev Kancelariji za saradnju sa medijima br. 462-556/2007-02 od 19.03.2007. godine.

133

- Dopis Upravi za zajedni~ke poslove republi~kih organa br. 462-556/2007 od 22.03.2007. godine.- Urgencija Kancelariji za saradnju sa medijima od 27.07.2007. godine. - Dopis Kancelarija za saradnju sa medijima od 06.08.2007. godine. - Zahtev Upravi za zajedni~ke poslove republi~kih organa br. 462-556/2007 od 10.08.2007. godine


PredlogPROGRAM JAVNE RASPRAVE O NACRTU

ZAKONA O DENACIONALIZACIJINacrt Zakona o denacionalizaciji, preliminarno podràn na Vladi Repu-

blike Srbije 10. maja 2007. godine, duboko ulazi u sferu ekonomsko-socijalnih i svojinsko-pravnih odnosa tranzicione Srbije, a doti~e i pitanja prava na imovinu, pravi~nosti i etike, tako da se njegova dejstva multipliciraju ne samo na obveznike i korisnike denacionalizacije, ve} i na sve gra|ane, pa i na neke strane dràvljane. înjenica da ure|uje sistemska i zna~ajna pitanja restitucije nepokretnosti i isplate

Dokumentacija


134

obe{te}enja u najmanje narednih 20 godina, name}e i obavezu da ovaj Nacrt bude {iroko javno i strukovno razmotren i analiziran.

Po~etak Javne rasprave predvi|en je za 10. oktobar 2007. godine, nakon sednice Odbora za privredu i finansije, posle koje }e pre~i{}en tekst Nacrta zakona biti postavljen na sajt Ministarstva finansija.

Posredstvom {tampanih i elektronskih medija bi}e upu}en poziv svim doma}im i stranim fizi~kim licima i nekomercijalnim pravnim licima (zadu`binama, fondovima i fondacijama) da svojim sugestijama daju doprinos javnoj raspravi u cilju izrade kona~nog teksta Nacrta.

S obzirom na zna~aj materije koju reguli{e pomenuti zakon, tokom javne rasprave se o~ekuje ogromno interesovanje doma}e i strane javnosti. To }e nesum-njivo prouzrokovati veliki broj poziva od strane svih vrsta medija, uklju~uju}i i one konferencijske prirode.

Predvi|eno je da se tokom javne rasprave od strane Ministarstva finansija, u saradnji sa relevantnim organizacijama, organizuju skupovi u formi: okruglih stolova, konsultacija sa pojedinim grupama na koje se Zakon direktno ili indi-rektno odnosi, medijska prezentacija Zakona i su~eljavanje stavova u vezi sa njegovim re{enjima. Planiran je {irok krug u~esnika u javnoj raspravi neposredno zainteresovanih za Zakon, kao i u~e{}e predstavnika stru~ne javnosti sa ciljem da se do|e do ekonomski opravdanog, finansijski odr`ivog i koliko je mogu}e pravednijeg re{enja za denacionalizaciju u Srbiji. Ministarstvo finansija }e sinteti-zovati i analizirati sve sugestije u~esnika u javnoj raspravi kako bi identifikovao one koji mogu doprineti ostvarenju napred navedenog cilja.

Nakon zavr{etka javne rasprave koja je planirana za 09.11.2007. godine, posebna me|uresorska radna grupa koju }e formirati ministar finansija, razmotri}e sve primedbe i sugestije i sa~initi kona~ni tekst Nacrta zakona o denacionalizaciji koji }e biti upu}en Vladi na razmatranje u toku novembra 2007. godine.

REPUBLIKA SRBIJARepubli~ka direkcija zaimovinu Republike Srbijebroj: 011-0003/2007-0418. oktobar 2007. godineBeograd

MINISTARSTVO FINANSIJABeograd

Razmotrili smo tekst Nacrta Zakona o denacionalizaciji i gra|evinskom zemlji{tu, koji nam je, radi davanja mi{ljenja, dostavljen u prilogu akta Vlade 05 broj 011-6575/2007-1 od 10.10.2007. godine i obave{tavamo vas da, sa aspekta svoga delokruga, Republi~ka direkcija za imovinu Republike Srbije povodom istog daje slede}e mi{ljenje:

Odredba ~lan 6. stav 2. Nacrta Zakona o denacionalizaciji i gra|evinskom zemlji{tu je neprecizna i pravno nesprovodljiva, obzirom da je u prethodnom postupku potrebno utvrditi da se radi o oduzetoj imovini u smislu navedenog zakona, kao i da obveznici vra}anja moraju doneti odgovaraju}e odluke od strane

135

svojih nadle`nih organa i zaklju~iti odgovaraju}i pravni posao koji bi predstavljao pravno valjanu ispravu za upis prava svojine biv{eg vlasnika, a i suprotna je ovim zakonom utvr|enoj nadle`nosti organa za odlu~ivanje po zahtevima za vra}anje oduzete imovine.

^lan 14. Nacrta navedenog zakona treba brisati u celini, iz razloga {to su odredbe istog suprotne odredbama Ustava i zakona, a posebno na~elu zakonitosti i na~elu pravne sigurnosti.

Savesnost raspolaganja oduzetom imovinom ne moè se ceniti prema datumima navedenim u ~lanu 14. Nacrta, a to je 5.10.2000. godine i 8.6.2005. godine, iz razloga {to za navedene datume nije vezano dono{enje ni jednog pravnog akta kojim bi bila propisana zabrana ili ograni~enje raspolaganja oduze-tom – podràvljenom imovinom, ~ime se sada{njim korisnicima oduzete imovine retroaktivno i neosnovano mogu nametnuti obaveze.

Ocena savesnosti raspolaganja, kako je to predloèno ~lanom 14. Nacrta, svodi se na procenu izvesnosti ili neizvesnosti dono{enja budu}eg propisa za koji ni sadràj nije bio poznat do dono{enja ovog Nacrta, nije mogla da uti~e na rad dràvnih organa, a pre svega na rad Republi~ke direkcije za imovinu Republi-ke Srbije, jer bi Direkcija i drugi dràvni organi bili stavljeni u situaciju da ne postupaju i ne primenjuje pozitivne zakonske propise koji su na snazi, a koji ne zabranjuju takvu vrstu pravnih poslova, te se ne moè pretpostavka o dono{enju nekog propisa u pravnom sistemu postaviti iznad pozitivnog zakonskog propisa, a pogotovo pretpostaviti sankcija za ~injenje ne~ega {to je dopu{teno pozitivnim zakonskim propisima u vreme ~injenja.

Tako|e, treba brisati i stav 3. ~lana 14. Nacrta navedenog zakona jer nave-dena odredba proizilazi iz na~ela pravne sigurnosti i po{tovanja ste~enih prava.

U ~lanu 19. Nacrta navedenog zakona u stavu 1. treba brisati re~i “koji su postojali na dana 8. juna 2005. godine” iz razloga koji su navedeni u komen-taru–primedbama na ~lan 14. Nacrta istog zakona i po{tuju}i op{tepoznato pravno na~elo pravne sigurnosti, treba iste zameniti re~ima “koji postoje na dan stupanja na snagu Zakona o denacionalizaciji i gra|evinskom zemlji{tu” i tu navedeni stav zavr{iti ta~kom, a preostali deo teksta u stavu 1. ~lana 19. Nacrta navedenog zakona treba brisati.

U ~lanu 20. Nacrta navedenog zakona, iz razloga navedenih kod primedbi na ~lan 14. Nacrta istog zakona, potrebno je brisati stav 5. koji glasi:

“Ukoliko je obveznik otu|io nepokretnosti ili pokretnu stvar koja je pred-met denacionalizacije, nakon 8. juna 2005. godine, vrednost koja je dobijena u zamenu (novac, druga nepokretnost i dr.) stupa na mesto predmeta restitucije i ustupa se korisniku, a u svakom slu~aju obveznik odgovara korisniku naknadu {tete za trì{nu vrednost otu|ene stvari”.

U ~lanu 25. Nacrta navedenog zakona, u stavu 4. posle re~i “ne gase se”, treba staviti ta~ku, a preostali deo teksta brisati iz razloga navedenih u primedba-ma na ~lan 14. Nacrta navedenog zakona.

U ~lanu 27. odredbe ta~ke 1) u stavu 1 i odredbe ta~ke 1) u stavu 3. treba usaglasiti sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na javno gra|evinsko zemlji{te.

U ~lanu 37. stav 7. Nacrta navedenog zakona upis prava svojine, odnosno susvojine po slu`benoj du`nosti, na katastarskoj parceli uknji`njnog vlasnika

Dokumentacija


136

objekta trebalo bi usloviti posedovanjem pravnog osnova (ugovor, re{enje i dr.) o sticanju prava gradnje na zemlji{tu, a ukoliko isti takvu ispravu ne poseduje treba propisati da }e na takvom zemlji{tu ostati upis prava svojine Republike Srbije (u skladu sa odredbama Zakona o nasle|ivanju, da je dràva krajnji naslednik i odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa da napu{tena stvar prelazi u dràvnu svojinu), koja }e sa vlasnikom objekta, odnosno suvlasnicima objekta u skladu sa vaè}im propisima zaklju~iti odgovaraju}i pravni posao.

^lan 40. Nacrta navedenog zakona u celosti treba uskladiti sa predloènom izmenom ~lana 37. stav 7. istog Nacrta zakona, odnosno upis prava svojine treba usloviti postojanjem pravnog osnova za dosada{nje pravo kori{}enja navedenog zemlji{ta, a ukoliko isti osnov ne poseduje, onda vlasnik gra|evinskog zemlji{ta ostaje Republika Srbija. Ukoliko je, protivno dosada{njim zakonima kojima je regulisano raspolaganje gra|evinskim zemlji{tem, upisana dru{tvena svojina, treba izvr{iti na takvom zemlji{tu upis svojine Republike Srbije.

U ~lanu 42. Nacrta navedenog zakona treba iz ranije navedenih razloga brisati re~i: “a naro~ito ako je {teta prouzrokovana o~iglednim zanemarivanjem interesa biv{eg vlasnika posle 8. juna 2005. godine”.

^lan 82. Nacrta navedenog zakona treba brisati u celosti, iz razloga {to Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine nije sadràvao odredbu kojom je bilo zabranjeno ili ograni~eno raspolaganje takvom imovinom, nego je takva imovina ostala u slobodnom pravnom prometu.

Posebno isti~emo, da odredbe navedenog Nacrta zakona nisu jasne i pre-cizne, niti usagla{ene sa odredbama Ustava i zakona kojima se propisuju prava i slobode gra|ana, pre svega prava na jednakost i ravnopravnost, niti je obezbe|eno po{tovanje na~ela zakonitosti i na~ela pravne sigurnosti.


REPUBLIKA SRBIJAMinistarstvo rudarstva i energetikeNemanjina 22-2611000 BeogradBr/¹: 011-00-63/2007-01 Datum/Date: 25.10.2007.

MINISTARSTVO FINANSIJABeograd

Kneza Milo{a 20

Predmet: Mi{ljenje na Nacrt zakona o denacionalizaciji

Na Nacrt zakona o denacionalizaciji iznosimo slede}e primedbe:– u ~lanu 22. stav 2. Nacrta zakona o denacionalizaciji smatramo da na-

kon re~i “obrazovnih institucija” treba da stoji zapeta i slede}e re~i “privrednih subjekata koji se bave delatno{}u od op{teg interesa”;

– u ~lanu 23. stav 1. Nacrta zakona o denacionalizaciji nakon re~i “i to ne duè od godinu dana” treba da stoje slede}e re~i “odnosno sedam godina kada

137

se radi o obvezniku denacionalizacije koji se bavi eksploatacijom mineralnih sirovina”.

Dopune ~lana 22. Nacrta zakona o denacionalizaciji predlaù se radi za{tite subjekata koji obavljaju delatnost od op{teg interesa u oblasti energetike i rudarstva (kao {to su proizvodnja elektri~ne energije, proizvodnja i prerada uglja, proizvodnja i prerada nafte i prirodnog i te~nog gasa), odnosno spre~avanja neizmerne {tete koja bi se desila usled vra}anja nepokretnosti na kojoj se vr{i delatnost od op{teg interesa.

Dopune ~lana 23. Nacrta zakona o denacionalizaciji predlaù se radi za{tite privrednih subjekata koji vr{e eksploataciju mineralnih sirovina kao vrstu delatnosti za koju je neophodan duì period za prilago|avanje izmenjenim uslovima.

MINISTAR dr Aleksandar Popovi}

REPUBLIKA SRBIJARepubli~ka direkcija zaimovinu Republike SrbijeBroj: 462-889/2007-0226. oktobar 2007. godineBeograd

MRE@A ZA RESTITUCIJU U SRBIJI Udruènje gra|ana za povra}aj imovine “Beograd”

BeogradBir~aninova 21

Povodom va{eg zahteva za pristup informaciji od javnog zna~aja od 24. decembra 2007. godine, kojim od ove Direkcije traìte informaciju na osnovu kojih podataka je formiran “Izve{taj za nepokretnosti po sada{njem statusu” u elektronskoj bazi podataka prijavljene oduzete imovine, obave{tavamo vas o slede}em:

Uspostavljanjem elektronskog registra prijavljene oduzete imovine na osnovu podataka sadrànih u prijavama oduzete imovine koje su podno{ene do 30.06.2006. godine i izdavanjem potvrda podnosiocima prijava, Direkcija je u potpunosti sprovela Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (“Slu`beni glasnik RS”, br. 45/2005), u okviru svog delokruga rada.

Klasifikacija podataka u rubrici “Sada{nji status: dràvno, dru{tveno, nije poznato i privatno” u “Izve{taju za nepokretnosti po sada{njem statusu” je obavljena na osnovu podataka sadrànih u prijavama oduzete imovine iz rubrike “Naziv, odnosno ime lica koje je u posedu nepokretnosti”.


Dokumentacija


138

NARODNA BANKA SRBIJEBeograd, 13. novembra 2007.K.G. br. 212/07

MINISTARSTVU FINANSIJAG. Mirku Cvetkovi}u, ministru

U vezi s Va{im dopisom od 1. novembra 2007. godine (bez broja), koji se odnosi na u~e{}e predstavnika Narodne banke Srbije na Okruglom stolu (14. novembra 2007. godine) s temom Obveznici denacionalizacije i postupaju}i organi i institucije, na kome }e sa raspravljati o radnoj verziji Zakona o denacionalizaciji - obave{tavamo Vas da }e iz Narodne banke Srbije Okruglom stolu prisustvovati g. Du{an Lali}, generalni direktor Direkcije za zakonodavno-pravne poslove.

Uz dopis Vam dostavljamo Mi{ljenje Narodne banke Srbije na radnu verziju Zakona o denacionalizaciji.

S po{tovanjem,Radovan Jela{i}

MI[LJENJE NARODNE BANKE SRBIJE NA RADNU VERZIJU ZAKONA O DENACIONALIZACIJI

Nesporno je da je potrebno zakonom celovito urediti postupak vra}anja imovine oduzete od fizi~kih i pravnih lica posle 6. aprila 1941. godine, odnosno posle 1. januara 1945. godine.

Me|utim, smatramo da bi predloèni tekst trebalo i koncepcijski i su{tinski preurediti jer je predloèno previ{e nepreciznih odredaba, kao i odredaba koje sadrè izuzetke od pravila. Tako|e, mnoga re{enja trebalo bi ponovo preispitati, te precizno definisati ko ima pravo na povra}aj oduzete imovine, {ta je predmet povra}aja oduzete imovine i u kojim je slu~ajevima dràva du`na da vrati oduzetu imovinu. Zakonom se moraju jasno utvrditi slu~ajevi kada se imovina biv{im vlasnicima vra}a u obveznicama, kada u novcu (gotovini), a kada zamenom za drugu nepokretnost, kao i od kada po~inje postupak povra}aja oduzete imovine, odnosno isplata nov~ane nadoknade za tu imovinu.

Direkciji za restituciju daje se diskreciono pravo da ceni da li je “celishodno”, odnosno mogu}e da se biv{im vlasnicima vrati oduzeta imovina, odnosno da li }e se tim vlasnicima ponuditi nov~ana naknada, odnosno obveznice, a pri tom je ve} samim zakonom utvr|eno “ograni~enje obe{te}enja u op{tem interesu”, tj. koliki je iznos kojim }e dràva (bilo u gotovini bilo u obveznicama) nadokna|ivati oduzetu imovinu (4 mlrd evra), kao i kolika je vrednost tog obe{te}enja pojedina~no za svakog biv{eg vlasnika (1 mln evra), {to ne bi trebalo biti unapred limitirano.

Posebno ukazujemo na odredbu kojom se izdavanje dràvnih obveznica vezuje za deviznu klauzulu, iz ~ega se moè zaklju~iti da }e se one ispla}ivati u dinarima, {to bi trebalo precizirati (na{ predlog je da se zakonom utvrdi da }e isplate biti u dinarima) i pri tom voditi ra~una o tome da }e takvo re{enje uticati na makroekonomsku situaciju, odnosno finansijsku stabilnost zemlje.

Tako|e, predloèni zakon sadrì odredbe koje nisu u skladu s ~l. od 86. do 88. Ustava RS, odnosno kontradiktorne su (npr. ~l. 2, 3, 6, 8, 12, 14, 18, 20, 22, 23, 27, 33, 34, 37, 41, 46, 50. i 53). Naro~ito ukazujemo na odredbe ~l. od 54. do 59, koje ograni~avaju iznos obe{te}enja biv{im vlasnicima imovine, kao i

139

na odredbe kojima se povra}aj oduzete imovine uslovljava “javnim interesom, op{tim interesom, odnosno obimom budèta” {to je suprotno razlogu, odnosno cilju dono{enja predloènog zakona.

Trebalo bi ponovo preispitati na~in na koji }e se izvr{iti povra}aj oduzete imovine i precizirati iz kojih }e se sredstava to uraditi, jer ako to nije mogu}e u~initi u naturalnom obliku (kako proizlazi iz ve}ine odredaba predloènog zakona), os-novni izvor sredstava bi}e budèt Republike Srbije. Neophodno je, dakle, proceniti da li bi trebalo doneti zakon kojim bi dràva obavezu prema biv{im vlasnicima preuzela kao javni dug (kao {to je u~injeno u drugim slu~ajevima kada je dràva preuzela obavezu vra}anja dugova banaka, zajma za preporod i sl.).

Naro~ito bi trebalo preispitati mogu}nost formiranja posebnog fonda za namene predvi|ene ovim zakonom kako nov~anog fonda, tako i fonda nepokre-tnosti koje bi bile ponu|ene biv{im vlasnicima oduzete imovine u slu~aju da im ne bude mogu}e vratiti nepokretnost koja im je (ili njihovim precima) pripadala.

Po{to se predloènim zakonom ne obezbe|uju konzistentna i funkcionalna re{enja na osnovu kojih bi biv{i vlasnici oduzete imovine mogli ostvariti svoja prava (jer se zakonom ure|uje i na~in privatizacije te imovine, {to ne moè biti njegov predmet) - Narodna banka Srbije smatra da bi trebalo uloìti dodatni napor na pobolj{anju njegovih re{enja, odnosno na predlaganju, tj. formulisanju koliko je mogu}e pravednih, i pre svega, realnih na~ina da se uredi ova i za dràvu i za biv{e vlasnike imovine veoma va`na oblast.

REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO FINANSIJASektor za imovinsko-pravne poslove18.12.2007. godineBeograd

MRE@A ZA RESTITUCIJU SRBIJI- koordinator mreè Mile Anti} -

BeogradBir~aninova21

Po{tovani,U periodu od 22.10.2007. do 14.11.2007. godine u Ministarstvu finansija

odràna su ~etiri okrugla stola sa temama ~iju osnovu predstavlja radna verzija Nacrta zakona o denacionalizaciji.

Na izneti zahtev mnogih u~esnika navedenih okruglih stolova da se odrì i zajedni~ki okrugli sto predstavnika stru~ne javnosti, postupaju}ih organa, korisnika i obveznika denacionalizacije, Ministarstvo finansija se opredelilo da organizuje Okrugli sto sa temom “Denacionalizacija”.

Pozivamo Vas da uzmete u~e{}e na ovom Okruglom stolu, koji }e se odràti dana 25.12.2007. godine (utorak), sa po~etkom u 11:00 ~asova, u Palati Srbija, sala Beograd, I sprat, Bulevar M. Pupina br. 2, sve~ani ulaz (kod fontane).

DR@AVNI SEKRETAR dr Slobodan Ili}

Dokumentacija


140

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE Broj: 119-01-00253/2007-01 Datum: 20.12.2007. Beograd

MINISTARSTVO FINANSIJA -Sektor za imovinsko pravne poslove-

Po{tovani,Razmotrili smo tekst Nacrta Zakona o denacionalizaciji koji ste nam

dostavili, radi davanja mi{ljenja, i sa aspekta delokruga ministarstva poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede ukazujemo na slede}e:

Ministarstvo poljoprivrede {umarstva i vodoprivrede podràva dono{enje Zakona o denacionalizaciji, ali pojedina re{enja iz Nacrta zakona potrebno je preispitati.

Kada se radi o poljoprivrednom i {umskom zemlji{tu treba imati u vidu da se ve}ina zemlji{ta koje je oduzeto sada ne nalazi u istom stanju. Naime u Republici Srbiji je arondirano i komasirano blizu 2 miliona hektara zemlji{ta, pravna lica su do 1992. godine mogla da otu|uju zemlji{te koje je ste~eno oduzimanjem od vlasnika ili da ga menjaju za drugo zemlji{te. Tako|e, ure|enjem poljoprivrednog zemlji{ta osim ukrupnjavanja parcela uspostavljena je nova putna i kanalska mreà, izgra|eni zalivni i drena`ni sistemi koji su u vlasni{tvu pravnih lica. Naime, agrarnom reformom je do{lo do usitnjavanja poljoprivrednog i {umskog zemlji{ta, a zatim je vr{eno ukrupnjavanje istog uglavnom novcem iz budèta. Tako|e, treba imati u vidu da je skoro polovina poljoprivrednog zemlji{ta koje je oduzeto dodeljeno agrarnim interesentima i kolonistima (pre{lo je u privatnu svojinu). Zbog toga, stav ministarstva je da se povra}ajem zemlji{ta ne sme ugroziti veli~ina parcela, odnosno cepanje kompleksa iz razloga {to imamo najsitniji posed u Evropi sa naj-sitnijim parcelama.

Prema podacima Republi~ke direkcije za imovinu po osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (“Slu`beni glasnik RS”, broj 45/05) prijavljeno je 30.111 zahteva za povra}aj 294.307,6131 hektara poljoprivrednog zemlji{ta i 3.895 zahteva za povra}aj 158.223,6032 hektara {umskog zemlji{ta, {to je ukupno 34.006 zahteva i to svakako predstavlja pojedina~no najobimniji posao povra}aja imovine.

Pojedine odredbe Nacrta zakona imaju retroaktivno dejstvo {to moè imati negativne posledice na pravnu sigurnost, a ~lanom 14. zabranjeno je svako raspolaganje oduzetom imovinom posle 8. juna 2005. godine (tako|e retroaktivno), {to smatramo neprihvatljivim, jer su u suprotnosti na~elu zakonitosti i na~elu pravne sigurnosti. Smatramo da treba izmeniti ~lan 49. Nacrta zakona, kao i dru-ge ~lanove Nacrta zakona koji su povezani sa ~lanom 49. tako da se onemogu}i usitnjavanje kompleksa poljoprivrednog i {umskog zemlji{ta. Konkretno {to se ti~e poljoprivrednog zemlji{ta ukazujemo na slede}e:

^lan 49. stav 1. ta~ka 3) treba izmeniti tako da glasi : Ukoliko je oduzeto zemlji{te stekao naknadni legitimni sticalac u smislu ~lana 18. ovog zakona, biv{em vlasniku bi}e ponu|eno u svojinu drugo odgovaraju}e zemlji{te (po trì{nom principu) ili obe{te}enje u skladu sa ovim zakonom. Obavezu da izvr{i naknadu ima lice koje je otu|ilo oduzeto zemlji{te.

141

U slu~aju kada pravno lice koje je otu|ilo oduzeto zemlji{te nije u mogu}nosti da da drugo odgovaraju}e zemlji{te, odnosno isplati nov~anu naknadu, obavezu isplate te naknade izvr{i}e Republika Srbija.

Ta~ka 4) bri{e se.Ta~ka 5) posle re~i 15 dana dodaje se: odnosno po skidanju useva, a

najkasnije do 30.10. godine kada je re{enje postalo pravosna`no.Ta~ka 6) posle re~i ono ostaje u dràvini zakupca dodaje se: do skidanja

useva, a najkasnije do 30.10. godine kada je re{enje postalo pravosna`no.Ta~ka 8) bri{e se.[to se ti~e {uma i {umskog zemlji{ta ukazujemo na slede}e:Smatramo da je potrebno doraditi ~lan 49. radne verzije i, eventualno, i

druge odredbe radne verzije povezane sa ~lanom 49, tako da se onemogu}i usit-njavanje {umskih kompleksa kojima gazduju korisnici {uma i {umskog zemlji{ta i to na slede}i na~in:

1. Ako su korisnici {uma i {umskog zemlji{ta javna preduze}a za gazdo-vanje {umama (“Srbija{ume” i “Vojvodina{ume”) i nacionalni parkovi, a predmet denacionalizacije je u {umskom kompleksu, onda se biv{em vlasniku ne}e vratiti predmet denacionalizacije, ve} }e mu se dati naknada u drugom sli~nom zemlji{tu, a ako u podru~ju gde se nalazi predmet denacionalizacije nema mogu}nosti za davanje naknade u drugom sli~nom zemlji{tu, biv{em vlasniku }e se odrediti nov~ana naknada.

Nov~ana naknada }e se odrediti biv{em vlasniku i u slu~aju ako on ne prihvata drugo sli~no zemlji{te.

2. Ako su korisnici {uma i {umskog zemlji{ta biv{a dru{tvena preduze}a ili zadruge, a predmet denacionalizacije je u {umskom kompleksu, treba omogu}iti korisnicima da zadrè predmet denacionalizacije, a da u naknadu daju u drugom sli~nom zemlji{tu koje nije u dràvnoj svojini (ve} u dru{tvenoj, zadru`noj ili privatnoj), s tim da se, ako u podru~ju gde se nalazi predmet denacionalizacije nema mogu}nosti za davanje naknade u drugom sli~nom zemlji{tu, biv{em vlas-niku odredi nov~ana naknada.

3. Naknada za oduzeto zemlji{te koje je stekao naknadni legitimni sticalac }e se dati kao u slu~aju kada je predmet denacionalizacije u {umskom kompleksu, a korisnici {uma i {umskog zemlji{ta su javna preduze}a za gazdovanje {umama (“Srbija{ume” i “Vojvodina{ume”) i nacionalni parkovi

4. U navedenim slu~ajevima naknadu u drugom sli~nom zemlji{tu i nov~anu naknadu treba odre|ivati po na~elima i u procedurama analognim onima iz Za-kona o na~inu i uslovima priznavanja prava i vra}anju zemlji{ta koje je pre{lo u dru{tvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemlji{nog fonda i konfiskaci-jom zbog neizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda (“Slu`beni glasnik RS”, br. 18/91, 20/92, 42/98), s tim da se sredstva za nov~anu naknadu u slu~aju kada su korisnici {uma i {umskog zemlji{ta javna preduze}a za gazdovanje {umama (“Srbija{ume” i “Vojvodina{ume”) i nacionalni parkovi, obezbede iz budèta Republike Srbije.

S po{tovanjem, DR@AVNI SEKRETAR

Danilo Golubovi}

Dokumentacija


142

REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO KULTURE Beograd, Vlajkovi}eva 3 Broj: 56-00-5/2007-01 Datum: 9.01.2008.

MRE@A ZA RESTITUCIJU U SRBIJI Udruènje gra|ana za povra}aj oduzete imovine “Beograd”

Bir~aninova 21, 11000 Beograd

Udruènje gra|ana za povra}aj oduzete imovine “Beograd” dostavilo je, dana 26. decembra 2007. godine, Ministarstvu kulture zahtev za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog zna~aja koji se odnosi na slede}e informacije:

“U sklopu javne rasprave i izrade nacrta zakona o denacionalizaciji, od starne Ministarstva finansija, zatraèna su mi{ljenja od pojedinih ministarstava, kao i pojedinih posebnih organizacija. Molimo da nam dostavite kopije mi{ljenja koje ste dostavili Ministarstvu finansija tim povodom”.

Shodno ~lanu 46. Poslovnika Vlade o nacrtu zakona predlaga~ pribavlja mi{ljenje Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo, Ministarstva finansija, Kancelarije za pridruìvanje Evropskoj uniji, kao i od organa dràvne uprave sa ~ijim delokrugom je povezano pitanje na koje se akt odnosi.

Delokrug rada Ministarstva kulture utvr|en je ~lanom 20. Zakona o mi-nistarstvima i podrazumeva poslove dràvne uprave koji se odnose na: razvoj i unapre|enje kulture i umetni~kog stvarala{tva; pra}enje i istraìvanje u oblasti kulture; obezbe|ivanje materijalne osnove za delatnosti kulture; razvoj i unapre|enje knjièvnog, prevodila~kog, muzi~kog i scenskog stvarala{tva, likovnih i primenjenih umetnosti i dizajna, filmskog i stvarala{tva u oblasti drugih audio-vizuelnih medija; za{titu kulturnih dobara; bibliote~ku, izdava~ku, kinematografsku i muzi~ko-scensku delatnost; zadu`bine, fondacije i fondove; sistem javnog informisanja; delatnost stranih informativnih ustanova, stranih sredstava javnog informisanja, dopisni{tava i dopisnika u Republici Srbiji; registraciju stranih informativnih ustanova i pruànje pomo}i u radu stranim novinarima i dopisnicima; saradnju u oblasti za{tite kulturne ba{tine, kulturnog stvarala{tva i informisanja na jeziku i pismu pripadnika srpskog naroda u regionu; osnivanje i razvoj kulturno-infor-mativnih centara u inostranstvu, kao i druge poslove odre|ene zakonom.

Ovim putem Vas obave{tavamo da Ministarstvo finansija nije Ministarstvu kulture uputilo nacrt Zakona o denacionalizaciji radi davanja mi{ljenja.

S po{tovanjem, MINISTAR

Vojislav Brajovi}

143

REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO FINANSIJA 08 Broj 4-00-0065/2007Beograd, 10.01.2008. godine

MRE@A ZA RESTITUCIJU U SRBIJIBir~aninova 21, 11000 Beograd

Po{tovani,Dopisom od 25. decembra 2007. godine, obratili ste se Ministarstvu finansija

sa zahtevom za ostvarivanje prava na pristup informacijama u skladu sa ~lanom 16. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja (“Slu`beni glasnik RS”, broj 120/04 i 54/07). U vezi sa va{im zahtevom za dostavljanje kopija mi{ljenja o radnoj verziji Nacrta zakona o denacionalizaciji, povodom koga je odràn Okrugli sto 25.12.2007., obave{tavamo vas o slede}em:

Prema ~lanu 46. Poslovnika Vlade o nacrtu zakona predlaga~ pribavlja mi{ljenje Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo i Ministarstva finansija, a o nacrtu zakona i mi{ljenje Kancelarije za pridruìvanje Evropskoj uniji, kao i drugih dràvnih organa sa ~ijim delokrugom je povezano pitanje na koje se akt odnosi.

Imaju}i u vidu da je u vezi sa denacionalizacijom izra|ena tek radna verzija koja je bila razmatrana na pet okruglih stolova i da jo{ uvek nije pripremljen Nacrt zakona, obave{tavamo vas da Ministarstvo finansija nije traìlo mi{ljenja na tekst koji je razmatran na javnoj raspravi tako da konkretna mi{ljenja na Zakon nisu dostavljana. Iz tog razloga ne moèmo udovoljiti va{em zahtevu.

ZA MINISTARSTVO FINANSIJA OVLA[]ENO LICE

Mirjana Radojevi}

REPUBLIKA SRBIJA Agencija za privatizaciju Terazije 23 11000 Beograd Beograd, 15. januar 2008. godine

Mreà za restituciju u SrbijiUdruènje gra|ana za povra}aj oduzete imovine “Beograd”

n/r Bogdanu Veljkovi}u, predsedniku

Predmet: Odgovor na Va{ zahtev za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog zna~aja broj sl-2612/07, od dana 25. decembra 2007. godine

Po{tovani gospodine Veljkovi}u,U vezi sa Va{im zahtevom od 25. decembra 2007. godine, kojim ste se

Agenciji za privatizaciju obratili sa zahtevom za pristup informacijama od ja-vnog zna~aja, a pozivaju}i se na ~lan 15. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu

Dokumentacija


144

informacijama od javnog zna~aja (“Sl. Glasnik RS”, br. 120/04) obave{tavamo Vas o slede}em:

Agencija za privatizaciju je organizacija osnovana posebnim zakonom, odnosno Zakonom o Agenciji za privatizaciju (“Slu`beni glasnik RS”, br. 38/01 i 135/04) s tim da su pojedina pitanja njenog pravnog poloàja ure|ena i Zako-nom o javnim agencijama (“Slu`beni glasnik RS”, br. 18/05 i 81/05).

Zakon o dràvnoj upravi (“Slu`beni glasnik RS”, br. 79/05 i 101/07) pro-pisuje da dràvnu upravu ~ine ministarstva, organi uprave u sastavu ministarsta-va i posebne organizacije. Ministarstvo moè da ima jedan ili vi{e organa uprave u svom sastavu (inspektorati i direkcije) koji se obrazuju za izvr{ne, odnosno inspekcijske i s njima povezane stru~ne poslove, ako njihova priroda ili obim zahtevaju ve}u samostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu. Posebne organizacije (sekretarijati i zavodi) se obrazuju za stru~ne i njima povezane izvr{ne poslove, ~ija priroda zahteva ve}u samostalnost od one koju ima organ u sastavu. Iz iznetog proizilazi da Agencija za privatizaciju, u smislu Zakona o dr-àvnoj upravi, ne ~ini dràvnu upravu.

^lanom 46. Poslovnika Vlade (“Slu`beni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 ispr. i 101/07) propisano je da predlaga~ o nacrtu zakona pribavlja mi{ljenje Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo, Ministarstva finansija, Kancelarije za pridruìvanje Evropskoj uniji i organa dràvne uprave sa ~ijim je delokrugom povezano pitanje na koje se nacrt zakona odnosi.

Imaju}i u vidu da Agencija za privatizaciju nije organ dràvne uprave, predlaga~ zakona u pripremanju materijala za sednicu Vlade, ne pribavlja mi{ljenje Agencije. U tom smislu, zahtev za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog zna~aja, u vezi sa mi{ljenjem datim na nacrt zakona moè se podneti samo organima navedenim u ~lanu 46. Poslovnika Vlade.

S po{tovanjem,Ovla{}eno lice u Agenciji za privatizaciju za postupanje

po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog zna~ajaDu{an Belanovi}

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO ZA DR@AVNU UPRAVUI LOKALNU SAMOUPRAVUBroj: 011-00-00051/2008-09Datum: 29.02.2008. godineBeograd

MRE@A ZA RESTITUCIJU U SRBIJIUdruènje gra|ana za povra}aj oduzete imovine “Beograd”

- Dragan \oki}, ~lan Inicijativnog odbora -Novi Beograd

Sajmi{te 2

Povodom zahteva koji ste uputili Ministarstvu za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu u kome ste ukazali na problem vezan za postojanje katastarske op{tine Vra~ar, obave{tavamo Vas slede}e:

145

Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije usvojen je na sednici Narodne skup{tine Republike Srbije 29. decembra 2007. godine, saglasno odredbama ~lana 3. stav 4. Ustavnog zakona za sprovo|enje Ustava Republike Srbije.

Novi Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije (“Slu`beni glasnik RS”, broj 129/07), je u odnosu na postoje}a naseljena mesta i katastarske op{tine, preuzeo re{enja iz prethodnog Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije (“Slu`beni glasnik RS”, br. 47/91, 79/92, 82/92, 47/94 i 49/99). Tako|e, u zakonski tekst su ugra|ene sve izmene izvr{ene uredbama Vlade kojima su utvr|ene promene naziva naseljenog mesta i katastarskih op{tina ili odre|eni nazivi novoobrazovanih naseljenih mesta.

S tim u vezi, ukazujemo da se jo{ od dono{enja Zakona o izmenama i do-punama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije (“Slu`beni glasnik RS”, broj 79/92) KO Vra~ar vi{e ne navodi kao katastarska op{tina u sastavu grada Beograda.

U periodu od 1992. godine do dono{enja novog Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije nije bilo zahteva za obrazovanje katastarske op{tine Vra~ar.

S obzirom na navedeno, a imaju}i u vidu Va{ zahtev, Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu }e u saradnji sa drugim nadle`nim organima preduzeti aktivnosti u cilju re{avanja navedenog problema,Prilog:- fotokopija Zakona iz 1992.SR-13008.004/37 MINISTAR Milan Markovi}

Dokumentacija



146

Srbija izme|u (kvazi)tradicije i (post)modernizacije

147

Krstan Male{evi}Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

SRBIJA IZME\U (KVAZI)TRADICIJE I (POST)MODERNIZACIJE

Rezime: Na mogu}e pitanje ~itaoca za{to opet o odnosu tradicije i moderni-zacije, danas i ovde, ne}e, naàlost, biti te{ko odgovoriti. Pored notorne ~injenice da je re~ o “ve~nom pitanju” (filozofski izvori kazuju da su o ovom odnosu raspravljali i mislioci jo{ u doba antike), svedoci smo da se ovde svakodnevno umnoàvaju primeri, pa i pojave, koji nedvosmisleno ukazuju na radikalnu aktuelizaciju ovog odnosa, i to u njegovoj najpogubnijoj varijanti. Srbija se, naime, ponovo (po ko zna koji put) na{la na velikoj raskrsnici izme|u (mogu}e) evropske (post)moderne budu}nosti ili, pak, ksenofobi~ne, nacionalisti~ke, plemensko-kolektivisti~ke pro-{losti. Iako je na (slu`benoj) politi~koj ravni ova dilema prividno razre{ena u korist (pro)evropske Srbije, ono {to se doga|a u razli~itim slojevima dru{tvene stvarno-sti (i na pojavnom planu i, jo{ vi{e, u “utrobi dru{tva”) svom svojom èstinom po-novo name}e kardinalno pitanje na{e sada{njosti i na{e budu}nosti. Dakako, re~ je o pitanju {ta se to de{ava sa srpskim dru{tvom, odnosno, u kom se to pravcu kre}e Srbija? A ono je u najneposrednijoj vezi i sa odnosom prema tradiciji, to jest sa vrednostima koje ona oli~ava. Preciznije re~eno, u vezi sa danas napadno reaktue-lizovanim sadràjima tradicije, koji, ne samo da ne korespondiraju sa procesima demokratske (post)modernizacije, ve} su sa njima u manjoj ili ve}oj meri u direkt-noj suprotnosti. Naravno, u pitanju je lo{iji deo na{e tradicije ili ~ak “izmi{ljena tradicija”, odnosno kvazi tradicija. I na{ individualni i na{ dru{tveni ìvot je silno “natopljen” upravo ovom vrstom “tradicije”. Pored elementarnog neznanja, ovo, neretko, predstavlja grubu manipulaciju takozvanom narodnom tradicijom. Sna`no medijski podràni, sve vi{e se {ire “organski kolektivizam”, etnofiletizam, klerika-lizam, patrijarhalni totalitarizam, palana~ka svest, ksenofobija, inat, isklju~ivost, te svakovrsni primitivizam i prostakluk. Naravno, i ovaj put, “ruku pod ruku” idu pa-trijarhalna kultura, verski konzervativizam i politi~ki ekstremizam. Otuda je ur-gentno pitanje kako u javnom diskursu sna`nije obnavljati onu granu na{e tradicije koja je utemeljena na racionalizmu i prosvetiteljstvu, na liberalnim i univerzalnim vrednostima, na otvorenosti prema drugom i druga~ijem, koje, sasvim sigurno, mogu predstavljati podsticajan deo procesa (post)modernizacije Srbije.

Klju~ne re~i: (kvazi)tradicija, (post)modernizacija, tranzicija, Srbija, srpsko dru{tvo

-

-

ISTRAZIVANJA

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

UDK __________________

Hereticus, 1/2008 Krstan Male{evi}

148

“Kakav bi jadan i àlostan rod ljudski i ovaj svijet bio, da su svi ljudi ostajali onakvi kao {to su i njihovi stari bili!”

Vuk Stefanovi} Karadì}

1. êmu opet o ovoj temi?

Ko i najpovr{nije prati dru{tvena zbivanja u Srbiji, mogao je u poslednje vreme zapaziti sijaset primera, pa i pojava, koje ne samo da veoma zabrinjavaju, ve} i ozbiljno upozoravaju! Ove pojave nedvosmi-sleno upu}uju na zaklju~ak da je bilo i suvi{e naivno verovanje da je posle oktobarskih promena iz 2000-te godine ve}ina u na{em dru{tvu defini-tivno i odlu~no stala na stranu njegove ubrzane i sveop{te demokratske (post)modernizacije. Svojom patrijarhalno{}u i konzervativizmom, kleri-kalizmom i etnofiletizmom, populizmom i militantno{}u, ksenofobi~no{}u i govorom mr`nje, te svakovrsnim primitivizmom i pukim prostaklukom, srpsko dru{tvo, ~ak ni na pojavnoj ravni (a pogotovo ne u svojoj “utrobi”) nije se bitnije pomerilo iz stanja u kojem je bilo u poslednjoj deceniji proteklog veka. Dobar deo uzroka ovome je, svakako, i u tome {to se sna`no reafirmi{e i svim sredstvima podsti~e ono lo{ije, pa i najlo{ije iz na{e tradicije, ono “tromo, konzervativno i sapeto”, kako je to, na primer, i Isidora Sekuli} zapazila pre gotovo jednog stole}a. [tavi{e, deo te napadno nametane “tradicije” predstavlja puku izmi{ljotinu!

Sve to, naravno, ni malo nije bezazleno. Budu}i da, s jedne strane, upe~atljivo govore o stanju duha ove sredine, a, s druge strane, direktno uti~u na na{u sada{njost i budu}nost (kako neposrednu, tako i dugoro~nu), ove pojave zasluùju masovnu i odlu~nu reakciju svih onih u ovom dru{tvu koji (objektivno) nose intelektualnu, socijalnu, moralnu i politi~ku odgo-vornost za njegovu sudbinu.

Ovde je dovoljno da samo ovla{ podsetim na neke od najdramati~ni-jih primera ove vrste. Pre svih, to je ubistvo premijera Srbije, u martu 2003. godine, koji je uistinu predstavljao simbol temeljnih demokratskih promena s po~etka ovog veka. Pre i posle ovog gnusnog ~ina, fizi~ki je likvidirano i vi{e drugih uglednih li~nosti iz sfere politike, medija, privrede i drugih oblasti stvarala{tva, koje su se usudile da mislite i javno govore mimo stavova ve}inske Srbije. U Narodnoj skup{tini Republike Srbije je usvojen Zakon o crkvama i verskim zajednicama, kojim se i institucio-nalno {titi jo{ ekspanzivniji uticaj (Srpske pravoslavne) crkve u javnom ìvotu. Zakonom se nigde jasno ne govori o odvojenosti crkve od dràve, kao jednom od klju~nih standarda gra|anskog dru{tva u poslednja dva stole}a. Zakonom se u odre|enim okolnostima daje primat kanonskom nad dràvnim pravom, a verskim dostojanstvenicima i neka vrsta imuniteta. Ovo, naravno, nije nimalo iznenadilo one koji prate penetraciju crkve u


149

javni ìvot i, posebno, u sferu obrazovanja. O tome govori i ovaj, gotovo neverovatan, primer – u Bukvaru za osnovce, u vezi sa obradom }irili~nog slova “C”, stoji i ovaj tekst: “Crkva je najva`nija ~ovekova ku}a. Ko ide u crkvu, ima}e boga za pomo}nika sebi. Ko ne ide u crkvu neka ide kod doktora. Mo`da mu roditelji nisu zdravi.” (podvukao K. M.) Pitam se, da li ovome uop{te treba bilo kakav komentar! Po Srbiji se sasvim nor-malno objavljuju i promovi{u knjige ha{kih optuènika (od kojih su neki jo{ uvek na slobodi), osumnji~enih za najgnusnije zlo~ine, kao i bilbordi sa njihovim likovima, ozna~enim kao nacionalni junaci. Neisporu~ivanje jednog od ovih optuènika ha{kom tribunalu dovelo je i do suspenzije pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruìvanju Srbije Evropskoj uniji, ~ime se dodatno blokira navodno strate{ki nacionalni projekat. O rasprostranjenosti govora mr`nje na javnoj sceni i grubim napadima, do samog ìvotnog ugroàvanja, onih koji “idu uz struju”, gotovo je suvi{no govoriti. Ovaj talas je, naro~ito posle samoprogla{enja Kosova nezavisnim, ponovo èstoko zapljusnuo na{ javni ìvot. Tzv. izdajnika je svakim danom, na svim stranama, sve vi{e.

Pomenuti (kao i neuporedivo brojniji nepomenuti) primeri i po-jave, koji se, naàlost, svakodnevno umnoàvaju, besumnje ukazuju na preovla|uju}e predmoderno stanje svesti, mentaliteta i prakse, koja se ne samo èstoko opire demokratskim promenama, ve} izraàva i sna`nu potrebu za retradicionalizacijom dru{tvenog ìvota. Sve brojniji akteri ovako ekstremno agresivnog diskursa na ovaj na~in iskazuju i svoje poimanje i doìvljavanje grupnog identiteta (pre svega, nacionalnog) u tradicionalisti~kom klju~u. Oni, pri tome, po pravilu, reaktuelizuju ono najgore iz na{e tradicije, {to ne samo da ne korespondira sa (post)modernim dru{tvom, ve} mu je, naj~e{}e, direktno suprotstavljeno. Jo{ vi{e zabrinjava {to ovakva misaona, politi~ka, socio-psiholo{ka i moralna matrica zadobija {iru podr{ku u javnosti, bez obzira {to je upravo ona (ta i takva “matrica”) ponajvi{e “kumovala” sveop{toj propasti ovog (i ne samo ovog!) dru{tva u proteklih petnaestak godina.

Sve ovo na dramati~an na~in ponovo otvara kardinalno pitanje, za koje smo poverovali da je iza nas. Re~ je, naravno, o pitanju {ta se to de{ava sa srpskim dru{tvom, koje upori{ne vrednosti i klju~ne ciljeve ono stvarno preferira, odnosno u kom se to pravcu kre}e Srbija? Iako je na (slu`benoj) politi~koj ravni odgovor na ovo pitanje prividno dat, u korist (pro)evropske Srbije, ono {to se doga|a u razli~itim slojevima dru{tvene stvarnosti svom svojom èstinom ponovo name}e ovo temeljno pitanje na{e sada{njosti i budu}nosti. Srbija se, dakle, ponovo, po ko zna koji put, na{la na istorij-skoj raskrsnici izme|u (mogu}e) proevropske postmoderne budu}nosti, s jedne strane, i ksenofobi~ne plemensko-kolektivisti~ke pro{losti. I posle gotovo totalnog sloma ovog dru{tva i dràve, kao (logi~ne) posledice


150

bezumne politike, koja je vo|ena u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, te{ko je prihvatljivo da se u deklarativno iskazanoj spremnosti za temeljnu transformaciju dru{tva toliko luta i okleva. I da se, pri tom, neretko, prave takvi ustupci i kompromisi koje ovo dru{tvo vi{e u~vr{}uju u njegovom predmodernom stanju nego {to ga vode ka postmodernom dobu.

Ovakvi retrogradni procesi su, dakako, uveliko uslovljeni odnosom ovog dru{tva prema tradiciji, to jest, prema vrednostima, koje ona oli~ava (ili se, barem, tako veruje!), bilo da je u pitanju slu`beni ili op{tedru{tveni kontekst. Naime, na{ i individualni i dru{tveni ìvot je o~igledno silno “natopljen” tradicijom, ali naj~e{}e onim njenim delom koji ne moè da “vu~e napred”. U pitanju je prete`no ona interpretacija tradicije koja se moè kvalifikovati kao kvazi-tradicija, odnosno kao izmi{ljena tradicija, {to je re-zultat ili elementarnog neznanja ili, pak, svesne i grube manipulacije tako-zvanom narodnom tradicijom. Samo po sebi se name}e pitanje, otkud takav nekriti~ki odnos prema tradiciji? Za{to se tako glorifikuje njen lo{iji deo, {to nu`no dovodi do brojnih negativnih posledica u gotovo svim sferama dru{tvenog ìvota. Za{to se tako napadno marginalizuje ona grana na{e tra-dicije koja je utemeljena na racionalizmu i prosvetiteljstvu, na liberalnim i univerzalnim vrednostima, na otvorenosti prema drugom i druga~ijem. A upravo bi ova struja na{e pro{losti (ma koliko bila “tanju{na”) mogla, sa-svim sigurno, predstavljati podsticaj ubrzanijem procesu (post)moderniza-cije Srbije u ovom i budu}em vremenu. To bi bio i na~in efikasnijeg uve}avanja ina~e vrlo skromnih demokratskih potencijala srpskog dru{tva i brèg prevladavanja njegove predmoderne strukture.

Temeljno pitanje ovde i sada je, zato, da li je mogu}e i kako efikasnije prevladavati ovu “nakaradnu obi~ajnost”, koja nam svakodnevno donosi neprocenjive {tete? Kako, dakle, uspostaviti odgovorniji, kriti~ki odnos prema tradiciji i tako reafirmisati njen bolji deo, koji moè biti delatan i komplementaran sa proklamovanom demokratskom rekonstrukcijom dràve Srbije i srpskog dru{tva. Traganju za mogu}im odgovorima na ova pitanja upravo je posve}en i ovaj tekst.

2. [ta (ni)je tradicija?

Odnos prema tradiciji, kao i odnos tradicije i savremenosti je go-tovo “ve~na tema” filozofije, nauke, teorije i prakse. O ovom odnosu su pisali ~ak i anti~ki mislioci (Platon, na primer), koji su i tada ukazivali na diskrepanciju izme|u slavljene mitske tradicije i probu|enog kriti~kog mi{ljenja. [tavi{e, oni su poku{avali preoblikovati tradiciju njenim “preum-ljenjem” pomo}u razlo`nog mi{ljenja. Naravno, u potonjem vremenu, fenomen tradicije i njen odnos prema novom dobu je istraìvan znatno vi{e i sistemati~nije. Tako su permanentno oboga}ivana saznanja o tradiciji, o


151

odnosu prema njoj, kao i o njenom odnosu prema (post)modernom svetu. Ne ulaze}i ovom prilikom u {ire akademske rasprave o tom teorijskom fundusu, ovde }u samo ukratko skrenuti pa`nju tek na neke od klju~nih spoznaja o ovoj temi.

Dakle, kada je re~ o tome {ta tradicija nije, onda je poodavno uo~eno da ona nije jednostran, jednozna~an, stati~an i neprotivre~an fenomen. Ta~no je upravo suprotno. U pitanju je vrlo kompleksan, vi{eslojan, dinami~an i po pravilu protivre~an fenomen. Ovo tim vi{e ako se tradicija problematizuje u odnosu na obi~aje, religiju, moral i pravo! U tom smislu je mogu}e govoriti o vrlo razli~itim elementima tradicije (verovanja, vrednosti, norme, institucije, iskustvo), odnosno o razli~itim tradicijama i o njihovom razli~itom uticaju na potonju dru{tvenu stvarnost. Ovo njeno svojstvo je i razlog {to ona (odnosno njeni razli~iti sadràji) moè da bude kako podsticajna tako i sputavaju}a u odnosu na dru{tvene promene. Istovremeno, ovo pruà mogu}nost i za najraznovrsnije zloupotrebe i manipulacije tradicijom ili nekim njenim delom, u funkciji aktuelnih ideolo{kih i drugih interesa. Ovo se posebno ~esto doga|a u periodima velikih istorijskih promena, u kakvim ìvimo i mi “danas i ovde”. Upravo u takvim okolnostima problem identiteta se name}e kao primaran, jer se time kod pojedinca ja~a ose}aj izgubljenosti, frustriranosti, zbunjenosti, bez jasnih orijentira i ~vr{}ih ìvotnih oslonaca. To je i razlog da on olako ide u zagrljaj (navodnih) za{titni~kih zajednica – nacije, crkve, partije. A ovo je, onda, logi~no, pravi eldorado za svakojake manipulatore i za grubu zloupotrebu sveop{te potrebe i o~ajni~ke potrage za identitetom, za oblikovanje identiteta (“uterivanje identiteta”) i pojedinaca i grupa po njihovoj volji. Na takvom dru{tvenom tlu prosto bujaju razli~iti deformisani oblici nacionalne svesti, kao {to su nacionalizam, {ovinizam, fa{izam i nacizam, kao la`ni odgovori na probleme identiteta.

Na pitanje {ta se pod tradicijom podrazumeva nije, pak, lako odgovo-riti, jer su mogu}nosti njenog odre|enja uistinu raznovrsne i u na~elnom i, pogotovo, u specifi~nom pogledu. Mo`da je, ipak, najprostije odre|enje tradicije ono koje kaè da ona predstavlja ono {to je sa~uvano iz pro{losti i {to je preneto u sada{njost, odnosno {to u sada{njosti ima va`no mesto. (Shils, E., 1981:12) U ovom vi|enju tradicije potencira se i obavezuju}a snaga “identiteta prenete stvari”. Mo} tradicije u naj{irem smislu je, dakako, izrazito velika. Ona oblikuje kulturu i mentalitet jedne zajednice, odnosno socijalizira njene ~lanove. Tradicija predstavlja “crvenu nit” kulturnog nasle|a, koje se preko obi~aja i predanja kontinuirano prenosi. Pri tom je naro~ito bitno da tradicija ~esto ima “moralni primat onoga {to je bilo pre”. (Giddens, A., 1986:200) U tom smislu tradicija nije samo ne{to {to je bilo, ve} {to predstavlja klju~ni orijentir, osnovni zahtev, za mnoge “bitno neupitna”. (Dimitrijevi}, N., 2003:55) Ona predstavlja, dakle, ukupnost nasle|enih iskustava, znanja, vrednosti, obrazaca mi{ljenja, delovanja,


152

procenjivanja sveta, odnosno sumu religioznih, obi~ajnih, dràvnih, pravnih, moralnih, jezi~kih, umetni~kih i filozofskih dostignu}a, koja odre|uju ìvot jedne zajednice.

Tradicija, me|utim, nije puko mehani~ko prihvatanje i preno{enje sadràja iz pro{losti. Odnos prema njoj predstavlja svojevrstan proces tuma~enja, u okviru kojeg se odre|eni smisao i zna~enje tradicije u~itava iz savremene perspektive. U tom smislu ona je i svojevrsni socijalni konstrukt (u procesu stalnog rekonstituisanja), koji je, naravno, mogu} u najrazli~itijim varijantama – od njene idealizacije, preko negatorskog odnosa prema njoj, do odgovornog kriti~kog odnosa prema tradiciji.

Upravo se i u teorijskom smislu moè govoriti o tri osnovna pristu-pa tradiciji – konzervativnom, prosvetiteljskom i kriti~ko-liberalnom. Mada postoje njegove razli~ite varijante, u osnovi konzervativnog odnosa prema tradiciji je, ipak, klju~no da on tradiciju nekriti~ki glorifikuje, kao temelj i okvir kolektivnog etni~kog, kulturnog, moralnog i verskog iden-titeta. Ovaj koncept “organskog jedinstva” stoji na stanovi{tu prostog preuzimanja nasle|a i njegove za{tite svim sredstvima i u novom vremenu. Tradicija nas, u toj vizuri, osloba|a potrebe za propitivanjem na{ih stavova, verovanja i postupaka. Druga~ije kazano, dovoljno je da sledimo gotove obrasce. A takvo, autoritarno ~itanje pro{losti lako “prerasta u autoritarno proizvo|enje obavezuju}ih obrazaca za sada{njost.”(Dimitrijevi}, N., 2003:56) Tu je i veliki prostor za manipulisanje tradicijom u najrazli~itije svrhe, ali i nametanja, pa i pukog izmi{ljanja tradicije, odnosno {irenja kvazi-tradicije koja odgovara najuticajnim dru{tvenim grupama.

Budu}i da je utemeljen na racionalizmu, prosvetiteljski odnos prema tradiciji je u mnogo ~emu opre~an konzervativnom odnosu. On, naime, u su{tini ima negatorski odnos prema tradiciji ili, barem, prema nekim njenim klju~nim elementima. Preferiraju}i razum kao primarni kriterijum za procenjivanje dru{tvenih vrednosti, prosvetiteljstvo nastoji da demistifikuje i odbaci sve ono iz pro{losti {to predstavlja ko~nicu brìm dru{tvenim promenama. Tradicija je, po ovom gledi{tu, uveliko izvor iracionalizma i prepreka ja~anju univerzalnih vrednosti i individualizma, kao osnova funkcionisanja i razvoja gra|anskog dru{tva. Ma koliko ovaj pristup tradiciji bio primereniji prirodi modernog dru{tva, u odnosu na konzervativni, izvesno je da on potcenjuje ulogu tradicije u procesu kon-stituisanja individualnog i kolektivnog identiteta, odnosno njen uticaj na razumevanje sveta pojedinaca i grupa i dru{tvenih zajednica. I najnovija iskustva iz ve}ih dru{tvenih konflikata upu}uju na zaklju~ak da “nasilje nad tradicijom” nimalo ne moè biti bezazleno. Naprotiv!

Manjkavosti i jednog i drugog pristupa uveliko prevladava kriti~ko-liberalni odnos prema tradiciji, ~ija je klju~na odrednica gledanje na tradiciju kao na otvoren proces. Kao bitno otvorena, tradicija je u kontekstu ovog


153

gledi{ta predmet permanentnog propitivanja i preispitivanja, ponajvi{e sa stanovi{ta njene (ne)komplementarnosti sa (post)modernim dru{tvom. Vrednost tradicije i njenih pojedina~nih sadràja primarno se procenjuje sa stanovi{ta mogu}nosti njenog povezivanja sa univerzalnim vrednostima, s jedne strane, i sa novim vrednostima postmodernog dru{tva, s druge strane. Tradicija se, dakle, tuma~i, percipira i podsti~e samo u meri u ko-joj moè biti faktor dru{tvenih promena i dru{tvenih integracija u novim okolnostima. Iz nje se, postupkom kriti~ke refleksije i samorefleksije u svakoj generaciji, afirmi{u oni sadràji koji mogu doprineti oblikovanju otvorenog koncepta identiteta, bilo pojedina~nog, bilo kolektivnog. Ovaj pristup, dakle, bitno obeleàva otvorenost prema razli~itim projektima, koncepcijama, teorijama, orijentacijama, pa i onima iz pro{losti. Iako zahuktali proces globalizacije objektivno ide u prilog ovom pristupu (on javni i svakodnevni ìvot sve vi{e osloba|a stega tradicije), on ga niukom slu~aju nu`no i ne garantuje. Naime, iako ovaj dominantni globalni proces ~ini svet sve otvorenijim i me|uzavisnijim, izvesno je da on (direktno ili indirektno) podsti~e i unifikaciju kultura, odnosno da uti~e i na slabljenje, pa i nestanak kultura malobrojnijih etni~kih grupa, s jedne strane, ali i na sve sna`nije otpore nekih drugih zajednica, koje, onda, katkad i olako skrenu u ksenofobiju i zatvaranje, pa i pruànje otpora u obliku najgrubljeg nasilja, s druge strane. Tradicija je, dakle, u ovom postmodernom svetu izloèna mnogobrojnim promenama, tako da ona, kako kaè jedan autor, “sve manje ìvi na tradicionalan na~in.” (Giddens, 2005:88) S jedne strane, ona se uveliko komercijalizuje i pretvara u ki~, a, s druge, zloupotrebljava u realizaciji nekada i najopasnijih politi~kih projekata.

3. (Kvazi)tradicija i dru{tvena stvarnost Srbije

U nedopustivo sporom, pa uveliko i blokiranom procesu demokrat-ske transformacije Srbije, pra}enom, najblaè re~eno, zabrinjavaju}om ekonomskom, socijalnom i politi~kom situacijom, veliki udeo, dakako, ima i neprimeren odnos prema vlastitoj tradiciji, bilo da je iskazan eksplicite ili da se podrazumeva. Mno{tvo indikatora (kao i rezultata empirijskih istraìvanja) upu}uju na zaklju~ak da je ovde re~ o svojevrsnoj retradicio-nalizaciji na{eg, ina~e tradicijom sna`no “natopljenog”, dru{tvenog ìvota. Upravo u vremenima velikih isku{enja i izazova (post)modernizacije, kakvo je i vreme u kojem ìvimo, na povr{inu isplivava ono {to je duboko ukorenjeno, a u na{em slu~aju je to, o~igledno, patrijarhalna tradicija i mentalitet predmodernog dru{tva. Jo{ gore od toga jeste {to se u ovom procesu pravi selekcija onih sadràja tradicije koji odgovaraju aktuelnim interesima najuticajnijih dru{tvenih grupa. Ove grupe su, na àlost, veoma brojne, dru{tveno mo}ne i fakti~ki socijalno umreène. Re~ je o uticaj-nim delovima struktura Srpske pravoslavne crkve, javnih i tajnih slu`bi


154

bezbednosti (vojnih i civilnih), organa pravosu|a, politi~kih stranaka, aktuele vlasti, dru{tvenih elita, udruènja gra|ana (“Obraz”, “Nacio-nalni stroj”, “Srpske dveri”, “Sveti Justin filozof”, “Nomokanon”...), te raznovrsnih profitera, tajkuna i kriminalaca. Bilo da su institucionalizovane ili ne, ove grupe objektivno blokiraju dru{tvene promene i sputavaju de-mokratsku tranziciju. îni se da one relativno lako (pre}utno) postiù konsenzus u doslednom {irenju onih (kvazi)tradicionalnih vrednosti, koje nas mogu samo “radikalno” vu}i nazad, {to se objektivno i de{ava.

A koliko su ove vrednosti, odnosno interesi ovih grupa i njihovih sled-benika, u dubokoj diskrepanciji sa potrebom ubrzane (post)modernizacije Srbije, svakodnevno se, naàlost, o~igledno uveravamo. Iz ranije pome-nutih primera se jasno vidi da je op{te stanje duha u na{em dru{tvu takvo da ono i suvi{e olako prihvata, obnavlja i {iri kolektivisti~ke vrednosne tradicije. U toku poslednjih bestijalnih ratova na ex-YU prostoru neke od tih tradicija su, {ta vi{e, i u~vr{}ene, kojima se onda i u ovom posleratnom periodu brane, opravdavaju ili negiraju i najve}i zlo~ini iz ovih ratova, poput Srebrenice. A one su mahom u direktnoj suprotnosti sa univerzalnim vrednostima demokratskog dru{tva.

Lepeza ovih, tradicionalisti~kih vrednosti, konstituisanih kroz ve-kove, i to u bitno druga~ijim istorijskim uslovima u odnosu na zapadnu ci-vilizaciju, koje su i danas tako ìvo prisutne, je uistinu duga. Vi{evekovni ìvot pod (uglavnom turskom) okupacijom gotovo je u potpunosti one-mogu}io upliv klju~nih vrednosti renesanse, racionalizma i prosvetiteljstva, odnosno industrijske i gra|anskih revolucija, na na{e prostore za dugo vremena. To je i razlog da se moè govoriti o tako sna`nom kontinuitetu kolektivisti~ko-plemenskih vrednosti od najstarijih vremena do danas. Otuda i doìvljaj nacionalnog identiteta podrazumeva, po pravilu, odbojnost prema drugom i druga~ijem, pra}en inatom i violentno{}u, prenagla{enim emocijama, odnosno uveliko odsustvom racionalnog rasu|ivanja. Treba se samo prisetiti, primera radi, tako izraène sklonosti ka nasilnom re{avanju najkrupnijih nacionalnih i dràvnih pitanja u na{oj pro{losti, pa i ~estim ubistvima kneèva i kraljeva, ili, pak, ne~asnih i gnusnih na~ina dolaènja na vlast, ubistvima svojih najro|enijih. To, istovremeno, nije predstavljalo prepreku za ~estu idealizaciju upravo takvih li~nosti iz na{e istorije, koje nisu imale skrupula u borbi za vlast. Naravno da to govori i o preovla|uju}em mentalitetu i temperamentu. (Slobodan Jovanovi} je pisao o potrebi “disciplinovanja dinarskog mentaliteta”, a Ivan ôlovi} o “temperamentu koji ide do kraja i u radosti i bolu”.)

Naknadnom mitologizacijom tradicije, nekima od poznatih li~nosti iz na{e pro{losti, koje su besprimerno glorifikovane, dodeljen je i oreol sveca. U takvoj interpretaciji tradicije, koja vi{e godi nacionalnoj sujeti nego istorijskoj istini, uglavnom su isticane samo zasluge (ili, navodne zasluge)


155

ovih li~nosti, a nikako njihove zablude, moralne mrlje, ili, pak, strate{ki proma{aji zbog kojih je srpski narod neretko i masovno stradao. Idealizaci-jom ovih li~nosti, kao i nekih doga|aja (Kosovska bitka, srpski ustanci, balkanski i svetski ratovi, navodna pobeda nad NATO-om...), prakti~no je sputavan objektivniji pristup na{oj istoriji i, istovremeno, {iren prostor stereotipima i predrasudama, kako o sebi (isklju~ivo pozitivni), tako i o drugima (uglavnom negativni). A ovo je, s druge strane, ~esto bivao izvor, orjentir i motiv za nova (nepotrebna) stradanja. I tako u krug!

Nema sumnje da je u osnovi ovakvog masovnijeg prihvatanja (kva-zi)tradicionalnih vrednosti ra{iren podani~ki mentalitet, odnosno bezu-slovno pokoravanje gospodarima (vanjskim ili unutra{njim, svejedno), kao osnovni princip funkcionisanja dru{tvenih zajednica. Dominacija ovakvog mentaliteta je, naravno, svakom nedemokratskom sistemu idealan okvir za autoritarnu, bahatu i neodgovornu vladavinu. Tada su mogu}nosti za politi~ku zloupotrebu ovih, posebno nacionalnih, tradicija za u~vr{}ivanje vlasti gotovo neograni~ene. A ovo redovno podrazumeva mehanizam ten-denciozne selekcije tih tradicija, njihove “adaptacije” aktuelnim potrebama, pa i pukog izmi{ljanja navodne tradicije, koja se, onda, svim sredstvima nametljivo {iri u javnosti.

Sistematsko uni{tavanje kriti~kog mi{ljenja, pa i kriti~kog odnosa prema pro{losti, upravo je ~injeno u Srbiji, naro~ito u poslednje dve de-cenije. Tradicija je progla{avana neprikosnovenim orijentirom moralnog postupanja i u sada{njosti i u budu}nosti. Nasuprot kultovima i mitovima iz perioda socijalizma, u ovom periodu su nanovo otkrivani i sna`no reafirmisani stari kultovi i mitovi, poput Kosova, ujedinjenog srpstva, “nebeskog naroda”, srpske pravoslavne sabornosti, zaveri mo}nih, srpskoj pravdoljubivosti i nepobedivosti, }irilici... (Kada je re~ o }irilici, postalo je mnogo va`nije da li je ~ovek za }irilicu ili ne, nego da li je uop{te pismen!) Na toj osnovi je, kako to dobro prime}uje jedan autor, opravdavana i {irena mr`nja prema drugima, kao politi~ki program, koji je proklamovao “ujedinjenje politi~kog vo|stva, kulturnih i intelektualnih elita, te ‘naroda’ na zadacima koji su odre|eni kao vaspostavljanje pravde i povra}aj nasilno oduzetog nacionalnog dostojanstva.” (Dimitrijevi}, N., 2003:61) Tako je u naj{iroj javnosti ponovo oìveo stari, izrazito konzervativni populizam i organski kolektivizam, koji je, me|utim, “popunjen” aktuelnim politi~kim sadràjima. U ovom kontekstu je sudbina pojedinca isklju~ivo vezana za sudbinu nacije. Individualni identitet je gotovo u celini bio i ostao “utopljen” u (nacionalno) kolektivisti~ki identitet. Jedan na{ uglednik }e to iskazati otvoreno i zapanjuju}e rigidno svojom izri~itom tvrdnjom, koja glasi: “Srbin je ~ovek koji nije ~ovek, ako nije Srbin.” (]osi}, D., 1992:109)

Gotovo je logi~no da je u takvoj atmosferi svako, pa i najbezazlenije pozivanje na pluralizam uverenja, uglavnom bivalo èstoko proskribovano,


156

kao nepo{tovanje “svete du`nosti” pokoravanja etni~koj i verskoj grupi, kao primarnog i neupitnog oblika egzistencije i izvora identiteta. Po mogu}im dugoro~nim posledicama verovatno je najpogubnije ono {to se u ovom duhu pi{e po ud`benicima, pa i za najmla|e. Time se reprodukuje ovaj (kvazi)tradicionalni obrazac i utoliko na{u budu}nost ~ini jo{ neiz-vesnijom. Pored ve} pomenutog primera sa Bukvarom, ovo potvr|uju i rezultati komparativnog istraìvanja sadràja ud`benika dru{tvenih nauka u Srbiji, Hrvatskoj i BiH. Naime, i ovo istraìvanje je potvrdilo prisustvo nekriti~kog i manipulativnog odnosa prema tradiciji i jo{ vi{e prema prirodi poslednjeg rata na na{im prostorima. U ove ud`benike su “drugi uklju~eni tek onda kada se govori o neprijateljima i protivnicima, koji nam nanose {tetu i ometaju ostvarenje na{ih htijenja.” (Hodì}, A., 2003:333)

Novokonstituisani i nasilno nametnuti koncept Srpske nacije se u “godinama raspleta” pokazao kao vrlo efikasan (i, naravno, poguban!) u homogenizaciji Srba, u ~emu je manipulacija tradicijom imala ogroman uticaj. Istori~ari i ini “pomaga~i” su ponudili novo tuma~enje istorije nacije i upravo to tuma~enje proglasili kona~no prona|enom istinom. Mimo svih nau~nih i demokratskih principa, nacija se, u ovoj vizuri, poimala (i poima) kao neprotivre~na, stabilna, trajna, organski jedinstvena globalna dru{tvena grupa. [tavi{e, masovno je bilo ra{ireno (a dobrim delom i ostalo) mi{ljenje da je nacija izvan principa vladavine prava, kao i da je nacionalni identitet, ne samo dominantan, ve} i jedini vid li~nog i dru{tvenog identiteta. Naravno da ovakvo gledanje na naciju ~ini potpuno suvislim pitanje da li je ovde uop{te re~ o politi~koj naciji u pravom smislu ili }e pre biti re~ o nekoj od prednacionalnih etni~kih zajednica. Sli~no pitanje se moè postaviti i u vezi sa nacionalnim identitetom (pa i na{im kulturnim obrascem, za koji je Slobodan Jovanovi} jo{ po~etkom pro{log veka tvrdio da ne postoji). Svi drugi vidovi identiteta – verski, moralni, kulturni i drugi – u ovoj dioptriji bivaju beskrupulozno utopljeni u nacionalni identitet, a njegov klju~ni sadràj je ispunjen nekriti~ki o~itanom tradicijom, a neretko i nakaradno protuma~enom, pa i izmi{ljenom. Mnogi elementi tradicije, nastali u potpuno druga~ijim istorijskim okolnosti i, neretko, iz puke nu`de, progla{avani su vrlinom u na{em vremenu. U ovaj poduhvat agresivnog {irenja “ideologije mitskog tradicionalizma” (Dimitrijevi}, N., 2003:62) bili su mobilisani svi nacionalni resursi – vode}e nacionalne institucije, ustanove, organizacije i stranke, ali i mnogi uticajni pojedinci.

Ova ideologija je, neosporno, ugra|ena i u neposredne uzroke ratova za YU nasle|e, sa (bez)brojnim katastrofalnim posledicama, po sve zajednice koje su ~inile Drugu Jugoslaviju, koje }e, sasvim izvesno, trajati jo{ dugo, dugo. Razoreno, anomi~no i osiroma{eno dru{tvo, te pravno i politi~ki neure|ena dràva i danas predstavljaju idealan okvir za manifestaciju samovolje, nasilja, mr`nje, primitivizma. U pitanju je gotovo


157

poraz civilizacije na na{im prostorima a time i “nova provala varvarstva”. (Muìjevi}, P., 2002:17) Sastavni deo tog epohalnog poraza je, svakako, i “razaranje okvira racionalne komunikacije i kriti~kog mi{ljenja” (Popov, N., 2005:17), {to je, o~igledno, ostalo bitno obele`je na{eg dru{tva do da-nas i osta}e, vrlo verovatno, jo{ dugo. Mo`da je upravo na~in dono{enja novog ustava dobar primer kako se klju~ne odluke za razvoj dru{tva do-nose bez ikakvog dijaloga, a pogotovo ne bez celovitijeg, kriti~kog, ja-vnog prosu|ivanja njihovog karaktera, svrhe i mogu}ih dometa.

Kada se sve ovo ima u vidu, onda postaje jasnije za{to se tako napadno i danas zaobilaze i previ|aju one ideje, pokreti i li~nosti iz na{e pro{losti koje oli~avaju jednu drugu i druga~iju srpsku tradiciju, koja se bitno ne razlikuje od onog najvrednijeg u evropskoj tradiciji. A u centru takve tradicije je bila i ostala, pored nacionalne slobode, i unutra{nja sloboda gra|anina, pored borbe za vlastitu dràvu, istovremeno i borba za manjin-ska prava, te za dobre odnose sa susedima. Nacija u toj tradiciji nipo{to nije bila ni vrhovna, ni jedina vrednost. Ona je svoju vrednost zadobijala samo u kontekstu razvoja demokratije i {irenja ljudskih sloboda, samo u vezi sa demokratskim i materijalnim razvojem dru{tva, odnosno u vezi sa kvalitetom zadovoljavanja primarnih potreba ljudi. Koliko bi to i danas moglo biti podsticajno, gotovo je suvi{no i govoriti, ali je o~igledno da danas nema preterano mnogo zainteresovanih u dru{tvenim elitama za tu vrsti pouka iz pro{losti.

A one bi i te kako mogle biti podsticajne i za aktuelne procese dru{tvene transformacije, odnosno demokratske tranzicije, oko ~ije sa-drìne jo{ uvek ne postoji su{tinski konsenzus. Izuzetak je, donekle, od-nos prema privatizaciji (i to uglavnom onog zdravijeg dela privrede), koja se po principima neoliberalne ekonomije provodi gotovo radikalno, ali bez jasne strategije o {irim dru{tvenim ciljevima, bez transparentnih pro-cedura, bez odgovaraju}ih mehanizama kontrole i bez uticaja javnosti. To su i razlozi za ozbiljnu sumnju u karakter motiva za ovaj konsenzus. Tim pre, {to se svakodnevno uveravamo da kod nas i nadalje vlada stanje “bezdràvlja” (Neboj{a Popov), stanje samovolje i nasilja, ~ije su posledice uistinu drasti~ne, i u ekonomiji, i u politici, i u kulturi, i u medijima, i u svakodnevnom ìvotu.

I pored tako èstokih poraza u ratovima za YU nasle|e, i pored tako ra{irenog nasilja, zlo~ina i plja~ke u posleratnom periodu, i pored nevi|enog moralnog pada, u dru{tvu je, pogotovo u slu`benim krugovima, potpuno izostao {iri javni dijalog o uzrocima, posledicama i poukama ovog apokalipti~nog pada. Kao moralno pokri}e za opravdavanje ovoga pada ve}ini i dalje sluì poziv na neke tradicionalne ili ~e{}e na kvazitradicionalne moralne vrednosti. To se posebno odnosi na slavljenje `rtve kao svetinje “poklonjene rodu svome”, na pravdanje zlo~ina koje su drugi “zasluìli”,


158

jer su kovali (i kuju) zaveru protiv Srba, na navodne zasluge Srba kao predzi|a hri{}anstva.

Uz sakralizaciju vlastitih i ignorisanje tu|ih `rtava, traè se i dobijaju svakovrsne indulgencije za zlo~ine i zlo~ince, koji se pravdaju na{im “svetim ciljevima”, na{om “vi{om pravdom”. Ako je “na{”, ako je “saplemenik”, ako je nacionalista, ako je pravoslavac, ako je patrijarhalac, onda on, u ovoj matrici, ne moè biti ni najmanje odgovoran za zlo~ine, a pogotovo ne moè biti zlo~inac! Kada se ovome doda i zajedni~ko u~e{}e ve}ine u podr{ci ratnoj politici (kako pred rat i u toku rata, tako i nekoliko godina posle rata), bez obzira ~ime ta podr{ka bila motivisana – uverenjem, nezna-njem, strahom ili neposrednim konkretnim interesom – onda se bitno {ire i u~vr{}uju razlozi za pruànje otpora suo~avanju sa pro{lo{}u, za skrivanje osumnji~enih za najve}e zlo~ine i glorifikovanje njihovih “dela”. Svi oni su uvereni (i, naravno, uveravaju druge) da }e ponovo do}i povoljne istorijske okolnosti za ostvarivanje njihovog projekta “nacionalnog ujedinjenja” i “povratka izgubljenih teritorija”. Dotle, politika, mediji, {kolski sistem i kultura u naj{irem smislu te re~i treba da ostane “puko sredstvo odbrane nacije i njene teritorije od unutra{njih i spolja{njih neprijatelja”. (Ivan ôlovi}, 2002:37)

Sve ovo je ponovo pokazalo da patrijarhalna kultura, verski konzerva-tivizam, odsustvo demokratije, socijalni populizam, autoritarizam i politi~ki ekstremizam po pravilu idu “ruku pod ruku”.

Imaju}i sve ovo u vidu, ~ini se da nije te{ko odgovoriti na pitanje za{to u Srbiji jo{ uvek ve}ina gra|ana nije odlu~no i definitivno prihvatila demokratsku, reformsku i proevropsku orijentaciju. Duboko ukorenjene kvazitradicionalne moralne i mentalne obrasce je vrlo te{ko menjati, posebno kada se “udruè” sa strahom, neuko{}u ili konkretnim intere-som. A da neposrednog i politi~kog i ekonomskog (naj~e{}e nelegalnog) interesa ima u manipulaciji tradicijom, nema sumnje. Ne mali broj “velikih manipulatora” je jo{ u toku rata, a pogotovo posle njega, napravio svoje “finansijske imperije”, obmanjuju}i neuke i upla{ene i beskrupulozno potkradaju}i druge. Po dru{tvo je jo{ pogubnija posledica ove manipu-lacije to {to pritisak (kvazi)tradicije direktno usporava ili ~ak spre~ava brè pravno i politi~ko ure|ivanje na{e tako zapu{tene dràve i sna`niji oporavak na{eg osiroma{enog, razorenog, raspolu}enog, dezintegrisanog i jo{ uvek duboko anomi~nog dru{tva.

4. Ka kriti~kom suo~avanju sa tradicijom

Svakom ko iole kriti~ki promi{lja na{u dru{tvenu stvarnost je jasno da se neodlo`na temeljna transformacija srpskog dru{tva odvija nedopu-stivo sporo, odnosno da je haoti~na, pa i u mnogo ~emu blokirana. Otuda


159

se samo po sebi name}e pitanje {ta ~initi, dakle, da se taj dugo o~ekivani i nezaobilazni proces deblokira i sna`nije podstakne? [ta ~initi da prestane gubljenje dragocenog vremena i energije na “vr}enje u krugu” ili ~ak in-volutivno kretanje? Kako se energi~nije osloba|ati (kvazi)tradicionalnih tegova koji tako sna`no pritiskaju svest ljudi i permanentno reprodukuju predmoderni mentalni sklop?

Primerenim odgovorima na ova pitanja istovremeno }e se i {iriti pro-stor za hrabrije suo~avanje sa pro{lo{}u, posebno sa onom neposrednom, ratnom. A ovo suo~avanje, naravno, neminovno podrazumeva i prihvatanje odgovornosti, i to kako one pojedina~ne, tako i one zajedni~ke. Ovde je re~ o odgovornosti u onom Jaspersovskom poimanju – kao metafizi~ke, politi~ke, moralne i pravne odgovornosti. To, dakako, podrazumeva, pored individualizovane pravne, i kolektivnu odgovornost pred javno{}u svih onih koji su dali (pogotovo aktivnu) podr{ku ratnoj politici! Od toga smo, naàlost, jo{ uvek tako daleko! I deceniju posle zavr{enih ratova svi vidovi odgovornosti su svedeni i dalje isklju~ivo na pravnu, i to na njen minimalan vid, pa i to ponajvi{e pod pritiskom me|unarodne zajednice. Krajnje vreme je da se otvoreno progovori i javno govori o zlo~inima, izvr{enim u ime Srba i Srbije i da se istrajnije radi na {irenju i ja~anju svesti u politi~koj, javnoj i moralnoj osudi ovih zlo~ina. Dobro je prime}eno da “bez rasvetljavanja i sankcionisanja zlo~ina nije mogu}e uspostaviti politi~ku zajednicu.” (Popov, N., 2005:13)

O~igledno je nu`no vi{e gra|anske hrabrosti da se kona~no i odlu~no odbaci onaj lo{iji deo na{e tradicije, a pogotovo onaj koji predstavlja njen puki falsifikat. Izvesno je da nam je potreban jasan diskontinuitet sa onim moralnim i politi~kim vrednostima (odnosno njihovim tuma~enjima) koje su duboko kompromitovane i u na{oj nedavnoj pro{losti, odnosno koje su (uz druge faktore) dovele do dosad nezabeleènog materijalnog, politi~kog, kulturnog, moralnog i svakog drugog posrnu}a Srbije. Ovo se odnosi i na one tradicionalne vrednosti koje su nekada mo`da predstavljale i vrline (makar i iz nu`de), ali u ovom vremenu predstavljaju vi{e mane nego vrline. To, naravno, ne zna~i potpuno odbacivanje pro{losti, niti poziv na njeno zaboravljanje, jer bi u tom slu~aju, kako je to poodavno dobro uo~eno, up-ravo ono najlo{ije iz te pro{losti nu`no popunilo tu prazninu. Najprimereniji odnos prema pro{losti, kako prema onoj daljoj tako i prema onoj bliòj i najbliòj, jeste, dakako, permanentan kriti~ki odnos prema njoj. Podse}am ovde na znamenito upozorenje Jovana Cviji}a da, umesto {ovinisti~kog laskanja narodnoj ta{tini, treba o{trom kritikom proceniti sposobnost, prava i mo} svoje dràve i svoga naroda. Tek na toj osnovi je mogu}e tra-ganje za onim {to je najvrednije u na{oj pro{losti, za onim vrednostima, odnosno njihovim novim smislom i zna~enjem, koje su komplementarne


160

sa vremenom u kojem ìvimo. Re~ je, dakle, o odnosu prema tradiciji kao prema razli~itim, su{tinski otvorenim mogu}nostima.

Takav odnos je i prva pretpostavka kreiranja i ostvarivanja strate-gije temeljne obnove Srbije i srpskog dru{tva, sa obe}avaju}om dogle-dnom budu}no{}u. U tom kontekstu bi se bitno menjao i sadràj li~nog i dru{tvenog, pa i famoznog nacionalnog identiteta, u smislu njihovog oboga}ivanja, osavremenjivanja i civilizacijskog otvaranja prema konceptu vi{eslojnog i polivalentnog identiteta, orijentisanog ka integracijama, a ne ka zatvaranju. A takav identitet podrazumeva i odnos prema drugom kao nezaobilazan put do samosvesti o vlastitom identitetu.

Ovo “rastere}enje” od identiteta debelih i dubokih mitskih naslaga je i primarna pretpostavka za moralnu obnovu dru{tva, ali i za sna`niji razvoj demokratije u Srbiji, shva}ene u njenom naj{irem, supstancijalnom zna~enju. Nedopustivo spora obnova demokratije, odnosno njeno svesno zaobilaènje, ili njena puka pragmatizacija, svakako je i posledica sna`nog kontinuiteta sa onim vrednostima (ili “vrednostima”) iz na{e pro{losti koje su danas moralno neodrìve, a politi~ki ne samo nepodsticajne, ve} i opasne! I pored svega {to se ovde nedavno izde{avalo, neke od uticajnih dru{tvenih grupa ponovo prizivaju one tradicionalne vrednosti koje posredno ili neposredno (pogotovo u njihovoj interpretaciji) podsti~u me|uetni~ku i me|uversku mr`nju, pa i novi ratni poàr na Balkanu. Jo{ vi{e od toga zabrinjava relativna indiferentnost javnosti prema ovim idejama ili ~ak njihovo pre}utno ili otvoreno odobravanje.

Druga i druga~ija Srbija (odnosno, politi~ka i kulturna opcija koja se zalaè za moderno i otvoreno dru{tvo i uklju~ivanje Srbije u Evropsku uniju) sa ovakvim, rasprostranjenim, arhai~nim vrednostima i jo{ uvek brojnim mo}nim akterima, koji promovi{u ove vrednosti, sasvim sigurno da nije mogu}a. Profiliranje (post)moderne Srbije podrazumeva, naprotiv, otkrivanje, tuma~enje i sna`niju medijsku i dru{tvenu rehabilitaciju onih ideja i njihovih nosilaca koje korespondiraju sa ovovremenim svetom i onim koji neposredno dolazi. îni se da bi oni koji odbijaju tezu o “drugoj Srbiji” (i ne samo “drugoj”) vrlo rado sve sveli na onaj deo Srbije koji je o~igledno predmoderan, u svakom pogledu,i na taj na~in “stvarali” jednu i jedinstvenu Srbiju. Oni bi one koji, na primer, koriste internet i komu-niciraju sa svetom bez kompleksa i primenjuju (post)moderne standarde i kriterije u svom ìvotu i radu, najra|e podredili onim ksenofobi~nim i samozadovoljnim nosiocima plemenske svesti, koji bi da ìve “kako su ìveli na{i stari”! One druge, koji autonomno i kriti~ki “misle svojom glavom” oni bi rado disciplinovali svim sredstvima. Druga~ije kazano, oni bi kriterijume i standarde kvazitradicije u svemu i svim sredstvima nametali (post)modernistima, {to bi, dakako, predstavljalo poniàvanje ljudskog razuma i direktno vodilo u pravo samouni{tavanje Srbije!


161

U tom kontekstu je od neprocenjivog zna~aja da se svim sredstvi-ma podrì upravo ova (post)modernizacijska struja u dana{njoj Srbiji, posebno kada je re~ o mladima. Kod mladih, pri tom, treba podsticati spo-sobnost kriti~kog uvida u vlastite tradicije, ali ih, istovremeno, i potpunije upoznavati sa drugim i druga~ijim kulturama i tradicijama. Na taj na~in }e biti mogu}e jasnije identifikovati i afirmisati i onaj deo na{e tradicije koji je veoma komplementaran sa dominantnim idejama i procesima ovoga doba. A takvih ideja (i pokreta) je, na sre}u, bilo i u starijoj i u novijoj, pa i najnovijoj pro{losti srpskog dru{tva. Dovoljno je da se podsetimo klju~nih ideja, stavova, programa i organizacija, koje su zastupali Dositej Obradovi}, Vuk Karadì}, Svetozar Markovi}, Jovan Skerli}, Slobodan Jovanovi}, politi~ki liberali Srbije iz devetnaestog i s po~etka dvadesetog veka, te na{eg velikog iskustva antifa{izma i donekle antistaljinizma, kao i najrazli~itije vidove pruànja gra|anskog otpora svakovrsnom ugroàvanju ljudskih prava i sloboda u poslednjoj deceniji proteklog stole}a.

Evo, na primer, kako i danas deluje sveè i aktuelno zalaganje Vuka Karadì}a iz 1832. godine za ustavno ure|ivanje (“kon{tituciju”) onda{nje Srbije. U pismu Milo{u Obrenovi}u, on se, dakle, po ugledu na onda{nju Francusku, Englesku, pa i Gr~ku, zalaè da se “odredi na~in praviteljstva; da se svakome ~oveku osigura ìvot, imanje i ~est; da svak svoj posao, koji nije nikom na {tetu, moè raditi po svojoj volji i po svojoj volji ìveti; da svaki ~ovek zna {ta mu valja ~initi, da se ne boji niti Vas, niti koga drugog, da niko nikoga ne moè nasilu naterati da ga sluì...” (Republika, 2006:36) Bez obzira na jezi~ki izraz kojim je ovo saop{teno, a koji je, naravno, primeren onom vremenu, izvesno je da dobar deo ovih Vukovih zahteva ni u dana{njoj Srbiji nije ostvaren ili ne na na~in koji odgovara ovom vremenu! Zar ovakve i mnoge druge ideje i stavovi ne mogu biti dobar osnov, koliko za menjanje tako ra{irenih stavova u javnosti “natopljenih” kvazitradicijom, toliko i inspiracija za brè, efikasnije i odlu~nije politi~ko i pravno ure|ivanje na{e dràve, ali i njeno moralno ozdravljenje. Upravo ova prosvetiteljska, racionalisti~ka, proevropska struja u na{oj (i ne samo na{oj, naravno!) tradiciji, moè biti osnov {irenja i ja~anja univerzalnih, civilizacijskih vrednosti, na kojima po~iva ovovremeni poredak – ljudska prava i slobode, pravna i socijalna dràva, vladavina prava, te politi~ki, ekonomski i kulturni pluralizam. Sve nam to jo{ uveliko nedostaje, na {to ponajvi{e upu}uje ~injenica da su i nadalje li~na i kolektivna sloboda, sigurnost i ljudska prava, u njihovim najrazli~itijim vidovima, uveliko neizvesna, a neretko i prepu{tena samovolji pojedinaca i grupa.

To je, tako|e, nezaobilazan pravni, politi~ki i moralni osnov za po-stepeno prevladavanje ovde tako rasprostranjenog rigidnog shvatanja i doìvljavanja kako individualnog, tako i socijalnog identiteta, i njihovo oboga}ivanje sadràjima primerenim postmodernom dobu. A to prosto


162

zna~i da bi individualni identitet trebao uistinu biti ono {to nas ~ini nepono-vljivim, “ono {to ~ini da nisam identi~an ni sa jednom drugom osobom” (Maluf, A., 2003:118), a dru{tveni identitet, pak, ono {to se odnosi na iste ili sli~ne osnovne vrednosti, ideale, obrasce mi{ljenja i pona{anja, koji su izdràli probu vremena i koji mogu i dalje da “vuku napred”. Ovako shva}en socijalni identitet ne}e, me|utim, poni{titi individualne identitetske osobenosti, ve} }e ih, naprotiv, podsticati na dalji razvoj. Samo ukoliko individualni identitet bude razvijeniji, utoliko je manje verovatno da }e se pojedinac “utopiti” u tzv. za{titni~ke zajednice – naciju, veru, partiju, pleme...

Uprkos svim, jo{ uvek, nedostaju}im pretpostavkama za brù i temeljnu demokratsku transformaciju dràve Srbije i srpskog dru{tva, izvesno je da je ta transformacija i nu`na i mogu}a. Mogu}a alternativa nu`nim reformama je, sasvim sigurno, samo jo{ gore stanje od ionako lo{eg postoje}eg. Naime, pored sve povoljnijeg uèg i {ireg me|unarodnog okruènja za ove reforme, izvesno je da u Srbiji postoje, ma koliko bile skromne, i one snage koje ve} godinama pruàju otpor ratnohu{ka~koj politici, govoru mr`nje, retradicionalizaciji i svemu drugom antidemokrat-skom, antievropskom i antimodernom. O~igledno je, me|utim, da su re-zultati njihove borbe jo{ uvek vrlo skromni. îni se, otuda, da je, pored ve}e istrajnosti, nu`na i delotvornija organizacija ovih vi{estruko dokaza-nih aktera (post)modernizacije na{eg dru{tva. Naravno, i slu`bena Srbija mora imati jasno profiliranu strategiju celokupne demokratske rekon-strukcije ovog dru{tva i, istovremeno, operacionalizovanu po fazama, (pod)sistemima, normama, institucijama, akterima i svim drugim bitnim pretpostavkama za njeno ostvarivanje. Uz odlu~niji zahtev za na{u brù (post)modernizaciju u svakom pogledu, deo te strategije, svakako, mora biti i otvaranje {ireg (i permanentnog) dijaloga o na{oj nedavnoj pro{losti. Tek na toj osnovi je mogu} i odlu~niji raskid sa onim (kvazi)tradicionalnim vrednostima, koje su uveliko posluìle kao opravdanje za ratove, nasilje, zlo~ine, korupciju, kriminal i plja~ku!

Javni kriti~ki dijalog o pojedina~noj i kolektivnoj odgovornosti za ovakvo epohalno posrnu}e je uistinu preka potreba, jer ovde gde su insti-tucije pravne dràve (ili, bolje, dràve kao takve) jo{ uvek veoma krhke – ili ih ~ak i nema – javna, moralna, osuda onih ideja, politika, programa i aktera koji su o~igledno vodili u propast, najprimereniji je na~in za brù i sveop{tu misaonu, moralnu, kulturnu i materijalnu obnovu srpskog dru{tva. Ve} je dobro prime}eno da “bez kriti~kog mi{ljenja nema ni valjane moralne snage, a jo{ manje delotvorne politike i stvarne izmene egzistencijalne situacije” (Popov, N., 1999:31). Samo kriti~kim odnosom prema na{oj tradiciji, mogu}e je reafirmisati one vrednosti iz na{e pro{losti koje bi i u ovom vremenu mogle biti od koristi, kako za ve}u stabilnost


163

na{e zajednice tako i za njenu otvorenost za promene. Re~ je ponajvi{e o moralnim vrednostima, kao {to su: po{tenje (“~ojstvo”), drànje zadate re~i, obzirnost prema drugom, osuda zla, zlo~ina i zlo~inca, otvorenost za novo, istrajnost, solidarnost... Tek obnavljaju}i ovakve vrednosti mogu}e je uspostavljati “zdrav” odnos prema tradiciji, a to, onda, istovremeno, zna~i dalje razvijati ono najvrednije iz na{e pro{losti, {to je stalno otvoreno za nove ideje, za istinitije, za bolje, za lep{e.

U ovom vremenu temeljne transformacije na{eg dru{tva od autori-tarnog ka demokratskom, pitanje izbora sadràja iz razli~itih elemenata na{e tradicije (odnosno, iz razli~itih grana te tradicije) uistinu predstavlja sudbonosno pitanje. Od toga, naime (od jasnog diskontinuiteta sa lo{om tradicijom, od “kriti~kog ovladavanja pro{lo{}u” i odlu~nije “dekonstrukcije patrijarhalnosti”), uveliko zavisi na{a i neposredna i dalja budu}nost. Tek na takvoj osnovi je mogu}a otvorenost za razli~ite koncepcije dru{tvenog razvoja, odnosno za jasno i javno profiliranje tehnolo{ke, informati~ke, nau~ne, obrazovne, kulturne i duhovne postmodernizacije Srbije.

U suprotnom bi Srbija i srpsko dru{tvo samo jo{ vi{e zaostajali, {to bi opet iznova davalo “argumente” dru{tveno najkonzervativnijim i politi~ki najekstremnijim snagama za njihove programe “radikalnog napredovanja u pro{lost”!

Selektivna bibliografija:

Anderson, B.(1990), Nacija: zami{ljena zajednica, “[kolska knjiga”, Zagreb; ]osi}, D. (1992), Promene, “Dnevnik”, Novi Sad; ôlovi}, I. (2002), Kultura, nacija, teritorija, list “Republika” broj 288-289, Beo-

grad; Dimitrijevi}, N. (2003), “Kriti~ko ~itanje tradicije i poredak slobode”, prilog u knjizi:

Integracija i tradicija, Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju, Beograd Dènkins, R. (2001), Etnicitet u novom klju~u, “Biblioteka XX vek”, Beograd; Gelner, E.(1997), Nacija i nacionalizam, Matica srpska, Novi Sad; Giddens, A. (1986), The Constitution of Society, Polity Press, Cambridge; Gidens, E. (2005), Odbegli svet, “Stubovi kulture”, Beograd; Gerc, K. (1998), Tuma~enje kulture, 1, “Biblioteka XX vek”, Beograd; Grupa autora, (2002), Srpska strana rata I, II, (drugo izdanje), Samizdat, Free B

92, Beograd (priredio Neboj{a Popov), Beograd; Grupa autora, ( 2003), Politika i svakodnevni ìvot, Srbija 1999-2002, Institut za

filozofiju i dru{tvenu teoriju, Beograd; Hodì}, A. (2003), “Povijest i lektira”, prilog u knjizi: Integracija i tradicija, Institut

za filozofiju i dru{tvenu teoriju, Beograd; Jak{i}, B. (2005), Buka i bes. O pravu na kriti~ko mi{ljenje, Centar za kul-

turu,Poàrevac;


164

Kangrga, M. (2001), “[verceri vlastitog ìvota”, Republika, Beograd; Karadì}, V. (2006), “Kon{titucija”, Republika, broj 380-381, Beograd; Maluf, A. (2003), Ubila~ki identitet, “Paidea”, Beograd; Milosavljevi}, O. (2002), “Izbor ili nametanje tradicije”, Republika, broj 281,

Bgd; Muìjevi}, P. (2002), “O (de)varvarizaciji”, list Republika, broj 294-295, Beo-

grad; Polani, K. (2003), Velika transformacija, “Filip Vi{nji}”, Beograd; Popov, N. (1993), “Srpski populizam”, Vreme, maj 1993. Beograd; Popov, N. (1999), “Domet moralne osude sile”, Republika, broj 211, Beograd; Popov, N. (2005), “Kriti~ko mi{ljenje i zlo~in”, Republika, broj 360-361, Beo-

grad; Radi}, R. (2006), Srbi pre Adama i posle njega (drugo izdanje), “Stubovi kulture”,

Beograd; Shils, E. (2002), Tradition, “Faber and Faber”, London; Smit, E. (1998), Nacionalni identitet, “Biblioteka XX vek”, Beograd.

Krstan Malesevic

SERBIA BETWEEN (QUASI)TRADITION AND (POST)MODERNISATION

Summary

On reader’s possible question of why is it necessary to discuss the rela-tionship between the traditionand the modernity – here and now – the ansfer is simple: In addition to this being an “eternal question” (dating back to Ancient Greece and Rome) one can, on daily basis, witness numerous examples that cleary indicate the current actualisation of this relationship in its most disastrous forms. As so many times before in its history Serbia finds itself again on a big crossroad between (possible) European (post)modern future and a xenophobic, nationalist and tribal-collectivist past.

Although this dilemma seems to be resolved on the (official) external political level in favour of (pro) European Serbia, the internal level of analysis suggests much more complex picture. The stady of different layers of social reality (including the normative and societal levels) points towards conflictual visions of the Serbian present and future. So what is really happening with Serbian soci-ety? In which direction in Serbia headed? These questions are directly related to attitudes and values towards the tradition. In other words these questions are deeply linked to aggressively re-actualised traditional contents which not only do not correspond with the processes of democratic (post) moderniyation, but often stand in stark opposition to these very processes.The tradition under critique here mostly belongs to the worst part of our tradition or even “invented tradition”, that is quasi-tradition. Rooted in the lack of basic knowledge this form of quasi


165

tradition is often nothing more than an instrument of the crude manipulation of the popular folk tradition.

Supported intensively by the mass media these quasi traditional forms find their expresion in “organic collectivism”, ethhhno-philetism, clericalism, patriarchal totalitarianism, philistine spirit, xenophobia, spite, extremism and varieties of primitivism and profanity. Just as inprevious historical periods this time again patriarchal culture, religious conservatism and political extremism go hand in hand. The central question here is how one can renew and articulate in the public discourse those segments of our tradition which are rooted in rationalism, Enlightenment and are based on libral and universal values including tht openness towards the Other and different. It is these values that can certainly constitute the backbone of the processes of (post)modernisation of Serbia.

Key words: (quasi)tradition, (post)modernisation, transition Serbia, Serbian society



166

Pesni{tvo kulture

167

Bo{ko Toma{evi}knji`evnik i profesor po pozivu na Univerzitetu u Insbruku

PESNI[TVO KULTURE

Rezime: Tragom Gadamera, Hajdegera i Ni~a, autor analizira tokove u savremenoj srpskoj poetici, kriti~ki se osvr}u}i na njen estetski pad, samocentri-ranje i lokalizaciju. Autor posebno isti~e skora{nja nastojanja da se ovaj trend institucionalizuje kroz novu antologiju kojom bi se ova erozija nastavila nega-tivnim prevrednovanjem poetskog nasle|a dvadesetog veka. Ova tendencija je ilustrovana primerima iz savremene srpske poetike.

Klju~ne re~i: poetika kulture, nova antologija, samocentriranost poetike

Ne samo u svetu povesnog mi{ljenja nego i unutar sveta kulture, uprkos svim lomovima i privremenim gubljenjima kontinuiteta, uvek se iznova pokazuju “linije koje povezuju”. Ukoliko se povesno mi{ljenje uistinu nije po~elo razvijati, kako Gadamer nagla{ava, sa “romanti~kom reakcijom na francusku revoluciju”, no se oduvek dr`alo svesti o tradici-ji i bilo “nose}i elemenat svake brige za nju”, tako se i kontinuitet sveta kulture sabirao unutar iste svesti o ~uvanju i pribiranju neprolaznih va-ljanosti. Toj ustrajnosti u svome pohodu ka kulturi te svom sopstvenom doprinosu stvaranja kulture podvrglo se i samo pesni{tvo. Ne svako, dakako, no ono koje mi nazivamo “pesni{tvo kulture”. – [ta je ono i kako ga je mogu}e definisati? Da li kao interpretativnu, zna~i prakti~nu, kulturalnu antropologiju, da li kao praksu kontekstualiziranja kulturalnog znanja, da li kao predstavlja~ki oblik kulturalnog samoizlaganja i samo-refleksije ili, eventualno, kao element socijalne prakse i analiza socijalne drame? Mo`da jo{ uop{tenije i na esencijalisti~ki na~in: na primer, kao tekst koji (o)peva globalne doma{aje kulture unutar condition et situation humaine? Ukoliko ostanemo pri ovoj poslednjoj pretpostavci, onda nam ostaje lak{e da odredimo {ta pesni{tvo kulture nije. Ono {ta ono nije, najlak{e se dâ odrediti navo|enjem primera, budu}i da smo ionako ovo izlaganje zamislili kao izvesnu kontrastivnu analizu spram jedne poetike,

OGLEDI

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .UDK_________________

Hereticus, 1/2008 Bo{ko Toma{evi}

168

u srpskom pesni{tvu prisutne ve} gotovo dvadeset godina, a koja se po-javljuje u znaku retrogradnosti i odbijanja da svoje pesmovanje stavi u odbranu ontolo{kih odredaba pesni{tva kao, pre svega, prirodnog razgo-vora sa simultanitetom Kulture. Nije li, primera radi, jedno takvo ra-zumevanje poezije prisutno u delu Milosava Te{i}a? Pri tome, primer nismo niukom slu~aju uzeli nasumice. Ovaj pesnik je aktivni u~esnik savremene srpske pesni~ke scene, redovni je ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti, dobitnik brojnih uglednih knjièvnih nagrada, pesnik koji je prisutan u gotovo svim novijim antologijama srpske poezije s kraja dvadesetog veka, jednom re~ju, neko ko bi, {to se ti~e knjièvnih vrednosti njegovog dela, kako ih mi vidimo, trebalo da svakako bude zaobi|en, no njegovo pesni{tvo se, sude}i po navedenim znakovima pri-sutnosti u socijalnoj sferi delovanja uzima kao ne{to na temelju ~ega valja praviti izbore, vrednovati, ukazivati kao na primer zna~ajnog pe-smovanja, u ~iju se estetsku vrednost niukom slu~aju ne sme sumnjati. Za to pesni{tvo, odnosno za njenog tvorca, ne vaì pravilo igre po kome se njegovo delo ubraja, me|u ostalima, u pesni~ko delo-u-svetu-srpske poezije, ve} obratno: jedan je od malog broja pesnika ~ije je delo centar od koga se polazi i “iz koga” se mere vrednosti ve}eg dela onoga {to se u savremenoj srpskoj knjièvnosti smatra zna~ajnom poezijom. Re~ je o poetici koja uglavnom daje prvenstvo vezanom stihu, koja unutar svoga pesmovanja ne zanemaruje ritmi~ko-melodijsku liniju,1 ali koja postaje

1 Navedimo neke primere: “Zlatno uho u magarca

Zuje p~ele oko [apca @ar ognji{ta i bundeva

Sahat hoda od Valjeva”. (Milosav Te{i}: “[abac, Valjevo” iz ciklusa “Lebdi {ljiva vrh Valjeva”)

ili: “Ti{ina i kob. Bije srca ruj. Kr~i mladi drob. Predelima huj”.

(Nenad Gruji~i}: “Kob”) ili: “Izbliza smo se gledali vuk i ja

Dva tu`na su`nja dva ro|aka retka A ne znadosmo ko u kom robija Ni {ta od ~ega razdvaja re{etka u zbegu koji jo{ zovu Srbija ...” (Rajko Petrov Nogo: “Suzna molitva”)

ili: “U Srbiji zemlji bez no}i bez lica

sadim crni vinograd krikom crnih ptica

Pesni{tvo kulture

169

mestom retrogradnog pisanja, karikaturalne svesti o tome {ta treba da bu-du figure mitske i kulturalne opstojnosti savremenog srpskog pesmova-nja, razgorevaju}i usput i jednu kolektivnu narativnu anksioznost spram sveta kao zavere, jezikom autisti~nim i posve neupotrebljivim za poeziju “primerenu sudbini vremena”, koja peva globalne doma{aje kulture unu-tar navedene condition humana. Da bismo toj i takvim poetikama – naviklim da brane svoje ~ardake i pragove unutar neprijateljskog okruènja, uz to prijem~ive na hajdu~ke, “vizantijske” i njego{evske pri~e (~iji je prostor samo Njego{ imao pravo /pravo “prve bra~ne no}i”/ da ispevava, iskoristiv{i ga majstorski, pa su, stoga, nove pri~e sasvim neoriginalne i zamaraju}e) – bar koliko toliko “omileli” pojam “globa” i svega {to se iz toga pojma dâ izvesti, valja ovaj pojam osloboditi od njegove tehni~ke interpretacije. Naime, od mise-en-scène “globalnog”, “multinacionalnog” i “decentrira-nog”, kao narativâ koji prete znakovima jedne lokalnosti, jedne centrira-ne retrogradne kulture, izazivaju}i unutar njene kolektivne ontologije perceptivnu i kognitivnu anksioznost, koju, na drugoj strani, podupire “pleme tuma~a” navedene mise-en-scène, “krdo prevodilaca” (knjièvna kritika) kao aparat simboli~ke mo}i, a etnografskog znaka i pedagogije, koji ~as “bogoslovski”, ~as htonski “ispevava” isti narativ (istu pesmu istih metafora), samo sa drugog kraja. Slika prisilne etnografije kao “narativna strategija” u pri~i ovog pesnika zapravo je odraz nemo}i, au-torske nemo}i, da se u pesmi ispeva ono {to je pesmi pre~e i sapripa-dnije i {to samo u njoj moè da na|e svoje obitavali{te, jedno bitno “oku-}enje” u kome stanuje humanitas humanuma, a to je bi}e (das Sein) sâmo. Izme|u “globa” i “bitka bi}a” ne stoji bez razloga slu`ba i posredni{tvo jezika, odnosno govora. “Govor”, veli Heidegger, “ne dospeva slu~ajno u slu`bu posredovanja prometnih puteva, kojima se {iri opredme}ivanje kao jednoli~n pristupa~nost svega svima, preziru}i svaku granicu”.2 Unutar lokalnog, pokrajinskog i provincijalnog. bi}e se (das Sein), dakako, ne moè pesmovati. Ta nemo} se onda pokazuje kao nemo} jedne odre|ene vrste poezije. u kojoj se bit poezije naprosto susteè: naime da u ispunje-nom (s)pevnom kazivanju peva istinu bi}a. I ovo je na{a poetika (jedna od na{ih) koju ispisujemo, kako u svojim teorijsko-kriti~kim, tako i prakti~nim (pesni~kim) radovima punih trideset pet godina, a da ista, {to nas nikako ne ~udi, u jednoj sredini sekularnog jezika, limitiranog nacio-nalnim (i {ovinisti~kim) parabolama, u kojoj se nacionalne alegorije

sadim crnu lozu suzom crnog zdenca spletem tri Morave u suzu sa venca ...” (Manojle Gavrilovi}: “Srpski vinograd”).

2 Martin Heidegger: Über den Humanismus (1951). Pro{iren tekst pisma upu}en Jean-u Beaufret-u s jeseni 1946. Prim. B.T.


170

svakodnevno emituju na nivou “povr{inske partikularnosti” i ~u~e}e ho-rizontalne pismenosti, ne moè biti ni pro~itana, a kamoli interpretirana. U situaciji gde mnogi pi{u kao jedan, a od mnogih se pravi jedno (onako kako se vezuje snop), unutar homogenog a horizontalnog pogleda na svet, od ~ijih se predstavnika, uz pomo} jedne narativne sinhronije, “prave” elitne figure i besmisleni autoriteti (Te{i}, Nogo), – u takvom miljeu ekspanzivno plebejskog i plemenskog, poku{aj pesmovanja bitka bi}a u suseduju}em sabiranju pesni{tva i filosofije kao svojevrsnog “nasecanja” pevanja i mi{ljenja jednog na drugo i u “blizinu jedno drugoga”, smatra se nepoèljnim i elitisti~nim, okultno intelektualnim i, dakako, globalisti~kim. Jo{ i gore. Re}i “smatra se” u takvoj situaciji zna~ilo bi stvarnost prelo-miti: zna~ilo bi da se uistinu ne{to “smatra”, da “neko ne{to smatra” povodom ne~ega {to je Drugo i druga~ije. Naprotiv. Ta~nije bi bilo re}i da se taj Druga~iji govor u bilo ~ije vidno polje uop{te ne dovodi, on se sklanja, mada bi i ta re~ bila dosta neprecizna. Jer, ne moè se “skloniti” i “ukloniti” ne{to {to na vidiku uop{te nije. Pu{tanje-da-ne-postoji, mo`da, bilo bi prikladnije re}i. Ali kada govorimo o ovom Drugom i druga~ijem pesni~kom govorenju, onda niukom slu~aju ne mislimo na postojanje je-dnog od oficijelne kritike priznatog razli~itog pesmotvornog govorenja unutar ~ijeg prostora se nalaze pesnici poput Danilova, Karanovi}a, Je-lenkovi}a, Tadi}a, Radoj~i}a, Radmile Lazi}, Mar~eti}a, Vasovi}a, Milana \or|evi}a..., a ~ije se pesmovanje, uistinu, razlikuje od pesmovanja au-tisti~nog htonog tabora koji pesmuje u vidokrugu koga smo malopre ukratko opisali. Ne mislimo, primera radi, na pesnike prisutne u anto-logiji Gojka Boòvi}a, objavljenoj na engleskom jeziku 2006. godine pod naslovom “Places we love”, a pod za{titnim znakom Srpskog PEN-a, za koju je kriti~ar Mihajlo Panti}, izme|u ostalog, rekao da “predstavlja vrlo rigoroznu sumu najboljeg {to su srpski pesnici napisali tokom druge polovine pro{log veka”. Pored “ozbiljne” napomene kako su “antologije, danas, ipak nekakvo re{enje”, budu}i da su one “stroga selekcija najboljeg {to jedna knjièvnost ima” te da, stoga, ~italac, imaju}i pred sobom takav jedan “strog” izbor, ne treba ni da se upu{ta u traganje za, eventualno, ne~im boljim, jer }e, svakako, samo na lo{ije nai}i, no mu valja da se bezupitno pouzda u “prosudbu” mla|anog ljubitelja poezije Boòvi}a, dr Panti} sugeri{e onom ko je imao volju da pro~ita njegov tekst “Antologije su, danas, ipak nekakvo re{enje”3 nekoliko nama posve neprihvatljivih stavova. Ove, na primer: nemojte ~itati Miljkovi}a, nemojte ~itati Sloboda-na Markovi}a, nemojte ~itati Ljiljanu \ur|i}, Jovana Zivlaka,Vujicu Re{ina Tuci}a, Miroljuba Todorovi}a, Zorana \eri}a, Vita Markovi}a, Oskara Davi~a, Du{ana Mati}a, Dubravku \uri}, Peru Zubca, Bo{ka

3 Mihajlo Panti}, “Antologije su, danas, ipak nekakvo re{enje”, NIN, 9. jun 2006.

Pesni{tvo kulture

171

Ivkova, Radivoja Stanivuka, Zorana M. Mandi}a, Ivana Negri{orca, Zorana Bognara, Slobodana Stojadinovi}a, Nikolu Cincar Poposkog, Tanju Kragujevi}, Du{ana Stojkovi}a, Anu Ristovi}, Mariju Kneèvi}... Potom nam dr Panti}, prema principu “puzzle”-a, sugeri{e slede}u be-smislicu: umesto Miljkovi}a ~itajte, recimo, upravo Milosava Te{i}a, prisutnog, dakako, u antologiji, a moète i Petrov Noga i Mar~eti}a. U suprotnom, ne}ete ~itati “sumu najboljeg {to su srpski pesnici napisali tokom druge polovine pro{log veka” i vi }ete se izgubiti u moru bez obala koje, eto, ni vi~ni îta~ Panti} nije u stanju da sagleda. Slede}a besmislica koju nam sugeri{e ovaj kriti~ar sadràna je u natuknici da je Boòvi}ev izbor “vrlo rigorozan”, gube}i iz vida da “rigoroznost” nije nikakva esteti~ka kategorija. Neko ko je sa~inio “vrlo rigorozan izbor” ne~ega, jo{ uvek nema tapiju da je on jedini koji izbor ima pravo da ~ini i pogotovo ne u ime firme “Srpski PEN”. Jedan “rigorozan izbor” moè da bude sa~injen na temeljima sasvim privatne prirode, pri ~emu ne-znanje ili nekvalifikovanost antologi~ara, njegova navija~ka priroda, nisu elementi koje bismo ni ovoga, ni bilo kojeg drugog puta, stavili na posle-dnje mesto ili, ne daj boè, izostavili. To {to je neko, pa makar to bio i Srpski PEN centar, dao Boòvi}u akreditive da sa~ini ne{to {to je on sa~inio, jo{ uvek je, u rezultatu, tek njegov privatni pogled koji se nas ne ti~e. Konzensus ve}ine u stvarima umetnosti nema nikakvog zna~aja. Neke od pesnika koje je Boòvi} u svoju antologiju uklju~io, a kriti~ar Mihajlo Panti} proglasio “sumom najboljeg {to su srpski pesnici napisali tokom druge polovine pro{log veka”, neki drugi kriti~ar ne bi afirmisao kao “su-mu najboljeg” {to je u srpskom pesni{tvu tokom druge polovine dvade-setog veka stvoreno, nego bi, kada je re~ o pesnicima poput Rajka Petrova Noga, Milovana Mar~eti}a, Milosava Te{i}a ili Karanovi}a proglasio su-mom vi{e nego osrednjeg pesmotvora~kog rezultata, a ne~ijeg stihoklep-stva (Petrov Nogo, Te{i}) bi se u ime tih stvaralaca stideo. Stoga, pona-vljamo: antologije treba zaboraviti, jer su one uvek, vi{e ili manje, neutemeljeni poduhvati unutar knjièvnog ìvota jednog naroda. Uz to, da bi se stvorila jedna antologija pesni{tva u ime predstavljanja pesni{tva jednog naroda drugim narodima, potrebno je u~initi bezbroj kompro-misa, od kojih je gotovo svaki i eti~ke i politi~ke prirode. A kompromisi, po pravilu, nude uvek najgora re{enja. Kada govorimo o kriti~aru Panti}u, koji jednu besmislenost progla{ava punom smisla i, {tavi{e, afirmi{e je kao nu`nost, onda, s obzirom na vazalnu prirodu posla koji obavlja, nje-gov eti~ki integritet ne treba podvrgavati uveli~avaju}em staklu. On je o~igledan i bez upotrebe te sprave. Umetni~ki ìvot je uvek prepun ljudi, ali u njegovoj riznici je malo dela koja ti ljudi proizvode. Ovim usputnim osvrtom nismo nameravali da dajemo “uputstva” prilikom pravljenja nekih budu}ih antologija, u ~iju svrhovitost ionako ne verujemo, nego da


172

skrenemo pa`nju na objektivnu mogu}nost razgovora na temu o kojoj je re~, ali za koji, privatno, ni malo ne marimo. Umesto toga, u okviru je-dnog ogleda ponudi}emo ne{to {to za nas u pogledu stvari pesni{tva ima poseban zna~aj i, istovremeno, ~ini jedan od uglova na{e sopstvene po-etike. Situacija je, kako jednom prilikom re~e Valeri, “dovoljno okrutna da bi zavredela promi{ljanje”, pri ~emu se mi usu|ujemo da iskaèmo sopstveno.

U delu Genealogija morala Fridriha Ni~ea (F. Nietzsche) ima jedna re~enica kojom se tvrdi da kultura, u okrilju same svoje biti, ni-kako nije ~istih ruku pred bilo kakvim nasiljem: “Mo`da ~ak u celoj praistoriji ~oveka”, veli Ni~e, “nije ni{ta stra{nije i jezovitije od njegove mnemotehnike... Nikada nije i{lo bez krvi, mu~enja i `rtava kad je ~ovek smatrao za potrebno da stvori u sebi pam}enje”. Kultura, kao jedan od oblika i pojava mnemotehnike, rado se sluì pam}enjem, posebnom pam}enjem istorijskih bolova, pretvaraju}i taj bol u sredstvo razmene, u resentiman. [ta je prirodnije, kako praistorijskom ~oveku, tako i savre-menom pesniku, nego da verbalizuje tragove, pri ~emu ne pamte ~ula savremenog pesnika, nego njegova volja. “Kredit” postaje predmetom njegove naracije, “kredit” kojim ga je Drugi zaduìo. Naravno, on taj kredit vra}a u obliku resentimana. Pesni{tvo postaje metafora toga resen-timana. Pesnik Matija Be}kovi} je taj vid ~ovekovog odnosa sa ~ovekom u poemi ]era}emo se jo{ veoma dobro uo~io. Bilo da njegov tekst ~itamo bukvalno, bilo u metafori~kom klju~u, bilo u klju~u ironije i distance koju pesnik zauzima spram razumevanja ~ovekove prirode, bilo, dakle, u klju~u “religije jakog”, koji kao pesnik-~ovek menja pravac resentimana, bilo kao ~ovek-pesnik koji zadràva odavno zapo~eti pravac resentimana, mi, kako god razumeli poemu, sagledavamo njene antropolo{ke pozicije u dva vida: kao “interiorizacije bola preko promene pravca resentimana” (“}eranje” i ne~ista savest), ili kao “umnoàvanje bola preko interiorizacije sile” (“}eranje” i osveta). Mi, iskreno govore}i, nismo razumeli {ta je pesnik poru~io. Mogu}e i stoga {to pesnik Be}kovi}, glede ove poeme, i nije tako lo{ pesnik. Kod onih lo{ih pesnika fantom }eranije je jednozna~an i neprikriven. Izvan fenomena “}eranije” postoji u srpskom pesni{tvu poslednjih dvadeset godina i jedan drugi, naime onaj koji pesmovanje zatvara unutar odavno ispevanog poetskog nasle|a, unutar tobo`-tradi-cionalnog pesni~kog jezika koji potom, ~injeni~ki, ostaje neprevodiv na bilo koji strani jezik, stran bilo kojoj drugoj nacionalnoj kulturi i stran, takvim na~inom pojavljivanja, i Kulturi sveta. Ukoliko bi takvo pesni~ko pismo kojim slu~ajem i bilo prevedeno, ono na tom stranom jeziku ne bi ni{ta ozna~avalo, bilo bi poruka nekog Vanzemaljca onima koji jo{ ìve na zemaljskom Globu (Gruji~i}, Te{i}, razne Kalopere Pere, pripadnici srpske neofeudalne poezije). Ljubav “prema jeziku” u rukama pesni~kih

Pesni{tvo kulture

173

etnografa izaziva pusto{ i nemu{tost u literaturi, ne uspostavlja se ko-munikacija sa kodovima savremenosti, sa kodovima onoga {to Jaspers naziva “duhovnom situacijom vremena”. Za{to bi srpska knjièvnost ̀ ivela odvojeno, a ne u mnogostrukim nacionalnim ukr{tajima? Za{to u valovu aproprijacije ne~ega {to neko misli da predstavlja diskurs kulturne istorije kojoj pripada, a ne u otvorenom nasle|u humanitasa homo humanusa, u kome stoji ~ovek “ek-sistentan u otvorenosti bitka” (M. Heidegger). Egzistencijalno odre|enje bîti ~oveka leì u saglasju sa otvoreno{}u sveta. Upravo ta dimenzija ostaje jednodimenzionalnom pesniku zatvorena, budu}i da mu “ono otvoreno bitka nije ra{~i{}eno” i u svojoj ~istini, kao pesniku, nije mu blisko. Gde u takvim okolnostima moè biti govora o tzv. “postmodernom stanju”, ukoliko ni romantizam, i to u minimalizovanosti svoje pojave, u autisti~koj skra}enosti njegovog bogatstva, a nikako ne u svojoj svetskosti i otvorenosti, nije prevazi|en?

Sasvim retko je, naime, srpska knjièvna kritika bila u prilici da na sretan na~in nekog pesnika “ozna~i” – pesnikom postmoderniteta. To, svakako, nije Danilov, na ~iji oeuvre je srpska knjièvna kritika u tom pravcu ukazivala. Da ne bismo uzaludno nabrajali ko iz (uslovno re~eno) Danilovljevog “tabora” nije postmoderni pesnik, re}i }emo, zlu ne trebalo, da to nije ni akademik Milosav Te{i}, niti iko njemu sli~an, uprkos tome {to ovaj pesnik (ili pesnici njegovoga “okruga”, sad svejedno) “sa svakim novim pesni~kim poduhvatom potvr|uje mi{ljenje nekih savremenih versologa” (kako se zovu, pitamo se) “da njegovo strogo komponovane knjige predstavljaju svojevrsni signal‚ 'visokih artisti~kih aspiracija’, posebno u savremenom trenutku aktuelnog srpskog pesni{tva ...”.4 Koje je, dodajemo, upravo zbog te ~injenice, i u tom svom segmentu pojav-ljivanja, posve retrogradno. Nije stoga slu~ajnost {to smo, dok smo ~itali Te{i}ev ciklus pesama “Lebdi {ljiva vrh Valjeva”, u prvi mah pomislili da se to neko, u vinaverskom stilu, sprda sa pesni~kim kôdom ovog pesnika. Posle Miljkovi}a i Pope, Ristovi}a i Despotova u srpskom pesni{tvu, posle

4 Bojana Stojanovi} Pantovi}, “[umni govor oblika” (Milosav Te{i}: “Dar i kob”, 2006), Politika, 10. februar 2007. Usput, valja re}i da nam je neugodno da citiramo autorkinu misao, a da ne ukaèmo na logi~ku operativnost “misli” gospo|e Bojane Stojanovi} Pantovi}. Naime, “signal visokih artisti~kih aspiracija” nikako ne ide uz tvrdnju (i uz ~injenicu) da se radi o pesni~kom (ve} ura|enom) “poduhvatu”, te Te{i}eve “strogo komponovane knjige” nikako ne mogu da se “rimuju” sa “signalom visokih artisti~kih aspiracija”, jer ono {to je zavr{eno ne moè da po-seduje i aspirativni “signal” Mogu}e je da je “g. Vujaklija” retko u ruci g-|e Sto-janovi} Pantovi}. Ina~e, “tekst” saradnice lista Politika sadrì jo{ osam logi~kih nedoumica. Ova navedena nalazi se u prvoj re~enici “ogleda”. I jo{ ne{to. Sigurni smo da ne postoji “nesavremeni trenutak aktuelnog srpskog pesni{tva” i isto tako “savremeni trenutak neaktuelnog srpskog pesni{tva”. Prim. B.T.


174

Renea [ara, Horhe Giljena, posle Eriha Frida, Jandla, posle Borhesa i Celana, posle Beketa-pesnika i Bukovskog, Zagajevskog, Herberta i Majkla Hamburgera unutar svetske poezije, pevati u takvoj meri autisti~ki, zna~i gotovo zavereni~ki marginalizovati ne samo poeziju jednog naroda, nego poeziju uop{te, potsmevaju}i joj se. Vratimo se, na~as, “{ljivi od Valjeva”. [ta ho}e, primera radi, da zna~e stihovi poput ovih:

“Mrtve ribe, sliv moravski: huji nebo svetosavski i obliva oganj s lenki ùtu sr~u terevenki”

i dalje: “a iz Ljiga kroz bunike baca munja perunike” (M. Te{i}: “Ljig, Lajkovac”)

Da li je tu re~ o “visokim artisti~kim apiracijama” o kojima pri~aju “savremeni srpski versolozi”? Mo`da “vrtoglavica jedne zablude”? Ili, gore, ki~, banalnost? Rimarija, “instinktivna sklonost ka o|eku”, magija vra~a, udvajanje bez smisla, zov ruskih babu{ki za besmislenost u beskraj? Mi kaèmo: to je “simboli~ka razmena i smrt” poezije i onoga koji je, posle Celana, Miljkovi}a, Ristovi}a, Giljena, Ungaretija, Hlebnjikova, Bena ostao odan samo ritmi~ko-melodijskim aspektima poezije, upu}ujemo @anu Bodrijaru. Ne kaèmo, dakle, da taj aspekat u poeziji nije vaàn i zna~ajan, kaèmo samo da njegovo banalizovanje, unutar rasipanja poetske energije, vodi egzorcizmu poezije. Te{i} svakako nije kriv {to nije ro|en u doba Branka i Zmaja. A mogao je da se rodi i u doba Pasternaka, pa i kasnije. No, svejedno: njegove pesni~ke sposobnosti nisu u stanju da dosegnu vredne “ritmi~ko-melodijske aspekte” lirike, koje ona, u svojim najboljim trenucima, moè da dosegne, i dosezala je. Ipak, u dvadeset prvom veku takve se “nakane”, bar tako ih mi ~itamo, mogu razumeti tek kao ostaci sa trpeze ovih ~asnih autora, kao recidivi, ali i kao otpaci. “Kao {to svaka roba, to jest, svaka stvar proizvedena u znaku zakona vrednosti i ekvivalentnosti, predstavlja nerastvorivi ostatak koji ometa dru{tveni odnos, tako se i svaka re~, svaki pojam, svaka fonema koji su proizve-deni a nisu simboli~ki razoreni, akumuliraju kao potisnuto i optere}uju nas apstraktno{}u mrtvog jezika” (@an Bodrijar: Simboli~ka razmena i smrt / L' échange symbolique et la mort, 1976). Te{i}, pak, ne mora da se okrene Bodrijarovoj knjizi, jo{ bliì mu je Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti gde se (za podatak zahvaljujemo Jovanu Pej~i}u)5 u rukopisu ~uva Raki}eva pesma “Balada o srpskoj poeziji”. Ova pesma kao da je napisana ju~e: mogla bi lepo da se odnosi na Te{i}evo pesmovanje i jo{

5 Jovan Pej~i}, “Kritika srpske poezije (Nepoznata pesma Milana Raki}a”, Politika, 29. jul 2006.

Pesni{tvo kulture

175

mnogih drugih, danas veoma aktivnih i, {to ne re}i, veoma priznatih pe-snika. Za one kojima je ostalo nepoznato vredno Pej~i}evo otkri}e, nave-{}emo prvu strofu Raki}eve pesme:

“îjoj li si du{i bliska, Kome srcu vedra nada, Ti dana{nja pesmo mlada, U kojoj se glupo tiska, Ko gomila sa parada,

Izve{ta~en bol i vriska? Nacionalno tle sad vlada”.

Ono ba{tinsko ~oveka ne nalazi se, i to je Milan Raki} hteo da na-glasi, samo u nacionalnom. Ono se nalazi u svetskom i nacionalnom bi}u ~oveka kulture. Kultura je jedna “anonimna” veli~ina. Ona se pre svega izraàva u na{oj radoznalosti (curiositas), da bi nam se vratila u obliku ~udesnosti, kao “veliko ~udo sveta” (mirabilia). Ona je vi{e nego negovanje Slova (literae), mada je, dakako, i to. Ukoliko prva re~enica Aristotelove Metafizike i glasi: “Svi ljudi po prirodi ùde za znanjem”, time se ne kaè da oni to ~ine samo radi prakti~nog odràvanja svoga ̀ ivota, nego se misli da oni isto toliko za znanjem ùde radi ushi}enja koje se svima nama do-godi kada otkrijemo da ne{to, dotle nepoznato, prebiva sa nama, me|u nama, “Tu”. To, tada, postaje, na{ posed. (Pesnik Anri Mi{o svojevreme-no je objavio jednu knjigu pod naslovom Moji posedi). Taj “posed” se po-tom predaje vaspitanjem (paideia). Kultura (cultura) kao re~ latinskog porekla upu}uje na “obra|ivanje njive”, na “staranje nad njivom”. U to isto doba, u ìvotu rimske republike, ona je dobila i smisao onoga {to mi danas nazivamo “staranjem nad duhom”. Sa tla, sa tla prirode, ljudska kultura, kroz, kako kaè Gadamer, “mudrost re~i”, povezala se sa duhom, postaju}i jedno: tle i re~. Na tlu na kome ̀ ivimo, konkretno, evropskom tlu, knjièvna re~, njeni po~eci, oslanjaju se na Hesioda i Homera. Njih, kako s pravom prime}uje H.G. Gadamer, vidimo kao “po~etak zapadnja~ke kulture i njenog usmerenja na racionlano osvetljavanje iskustva sveta i po-stojanja”.6 Da ne bismo naduga~ko raspredali pri~u o “kulturi”, mi }emo se, in nuce, zadràti na ovome {to smo rekli, grade}i sa te osnove ono {to mi podrazumevamo upotrebljavaju}i sintagmu “pesni{tvo kulture”. Jer, u toj sintagmi mi naglasak stavljamo na re~ “pesni{tvo”, koje vidimo kao mesto u kome je ~ovek sam sebi prisutan u svojoj transcendenciji i gde ~ovek-pesnik otkriva bi}e koje prebiva sa njime, ~ovekom. Ovim smo ve} postavili temelj na{eg filosofskog polazi{ta u pogledu toga {ta mi razumemo

6 Hans – Georg Gadamer, “Kultura i mediji”/“Kultur und Medien”, u: Zwischen-betrachtungen. Jürgen Habermas zum 60. Geburtstag, 1988. Prevod na srpski Sa{a Radoj~i}. U: Pohvala teoriji, 1966. Navedeno prema srpskom izdanju.


176

kada kaèmo re~ “pesni{tvo”, odnosno, kada u uèm smislu upotrebimo re~ “poezija”. Pesni{tvo je za nas, kako smo uvek govorili, sticaj u kome se ~ovekovo iskustvo sveta sabire sa ~ovekovom re~ju (lógosom) u smislu zbranja, odnosno zbiranja. Lógos (re~) je ovde shva}en hegelovski, kao “neodre|ena neposrednost”. No nikako i ne samo kao to! Naime, on je razumljen kao izvestan apsolut koji razgovara (ili pesmuje) sa “neodre|enom neposredno{}u”, to jest sa svetom i sobom. Lógos razgovara sa sobom, sa re~ju, sa svetom. Sa bi}em, sa jezikom, sa prisutno{}u onoga “tu”. Lógos je bi}e i re~. Dakako, u jednoj posve (posve!) skra}enoj definiciji. Bilo koja duà “definicija” od navedene podrazumeva biblioteku knjiga ~ije su teme metafizika, odnosno ontologija, odnosno pesni{tvo i filoso-fija, odnosno poezija i jezik. Me|utim, ni sa ovom “definicijom” mi ne padamo u bezdan koga ona imenuje. Ne padamo mi, kako jednom re~e Heidegger, u prazninu. “Mi padamo u visinu. Uzvi{enost te visine otvara neku dubinu. Obe promeravaju ono mesto u kome bismo hteli da smo doma}i, kako bismo biti ~oveka na{li boravi{te”.7 I nalazimo ga. Dospev{i u govorenje jezika, odnosno u pesmovanje, bit ~oveka nalazi svoje boravi{te. I to naprosto stoga {to je jezik pesni{tva (ili, {to proishodi na isto, {to su jezici pesni{tva) ve} po sebi odgovaranje na pesni{tvo jezika. Pesni{tvo nije ni{ta drugo do se}anje (odnosno mimesis, odnosno ponavljanje) na prirodno pesni{tvo jezika. Ginter Volfart (G. Wohlfahrt) je svojevremeno rekao da pesnik u jezik ni{ta ne polaè, nego da on ono u jeziku skriveno i ve} poloèno samo podiè. Budu}i da nam u ovom radu tema nije odnos pesni{tva i filosofije, niti se bavimo ontologijom pesni{tva, no nam je tema odnos pesni{tva i kulture ili, ta~nije, sâmo pesni{tvo kulture, mi ovaj ogled nastavljamo u tom pravcu.

Dakle, tle “~ovek”, “bi}e” i “logos”, to zajedni~ko tle istkano od triju pojmova i proèto mnogostrukim me|usobnim vezama, mi “premreàvamo” re~ju “kultura”. Pesmovati kulturu zna~i pesmovati upravo to zajedni~ko tle. Ali to zna~i jo{ i ne{to drugo: pesmovati kulturu zna~i (o)pevati Stvoreno (pro{losnu ètvu) i Saznato, pri ~emu je i samo pesni{tvo istovremeno i oblik stvorenoga i oblik saznanja i, u summi svojoj, “{ifra transcenden-cije” (K. Jaspers). ôvek-pesnik je uvek “vi{e od onoga {to o sebi zna”, pa je, stoga, predmet njegovog pesmovanja ne samo opstanak, nego i put, budu}i da je ~ovek uvek i po svemu “nezaokruèn opstanak” i k tome jo{ i opstanak koji nije “sebi belodan”. Razumevaju}i pesni{tvo kao jedan oblik saznanja, se}amo se {ta je jednom prilikom rekao (postni~eovski) pesnik Sen-Dòn Pers (Saint-John Perse): “Pesni{tvo ne samo da je jedan oblik saznanja, ono je jo{ u mnogo ve}oj meri ̀ ivotna forma – oblik ̀ ivota

7 Martin Heidegger, “Jezik”/“Die Sprache”. U: Unterwegs zur Sprache. Ovde navedeno prema nema~kom izdanju, “G. Neske”, Pfullingen, 1971.

Pesni{tvo kulture

177

u svome totalitetu”. Smisao toga pesmovanja jeste ukinu}e napetosti: totalitet stvorenoga/saznatoga i pesmovanje postaju identi~ni. To zna~i (o)pevati bi}e i opstanak na na~in njihovih manifestacija. Ne narativ svoje kolonije i svoga revira, no ~oveka i njega u kulturi. Naracija o “istorijskim inicijacijama” sme{ta kulturalni aspekt poezije na kolonijalni diskurs koji srpska poezija ne zasluùje. Pesnici zavi~ajnoga deluju danas vi{e nego sme{no. Sude}i prema Raki}evoj pesmi, to “danas” poprili~no dugo traje. Jaspersova knjiga Duhovna situacija vremena (Die geistige Situation der Zeit) objavljena je 1931 godine, dakle u jeku Hitlerove borbe za vlast, pri ~emu Jaspers nije bio neko kome je bilo trebalo obja{njavati {ta }e taj dolazak zna~iti. Knjiga je objavljena nekoliko godina posle Raki}eve pesme. U poglavlju Sada{nji ~ovek navedene knjige Jaspers pi{e: “Danas junak nije ne{to {to je razumno. ôvek zazire od re~i. Odluke svetske povesti nisu u rukama pojedinca, koji bi ih zahvatio i neko vreme mogao zadràti samo za sebe. Odluka je apsolutna samo u osobnom sudu pojedinca i gotovo se uvek ~ini tek relativnom u sudbini dana{njega divovskog aparata. (...) Mogu}e ~ovekovo juna{tvo danas je u delatnosti bez sjaja, u u~inku bez slave. Ono ne dobija potvrdu kada poseduje snagu oslonca na samog sebe. (...) Svojstvena mu je pouzdanost da ide jednim putem. Takvim putem reskira da bude izolovan ... Masu koja je nedoku~iva pojedinac ne sme radikalno dovoditi u pitanje, èli li ìveti u svetu ... On ne predskazuje budu}nost, nego kazuje {to jeste. To obuhvata u svojoj puno}i bi}e, ali ne apsolutizuje jo{ jedan mit. ... On ne }uti zato {to je kukavica, nego stoga {to bi takvim akcijama uvukao ono {to bi u egzistenciji takvom pogre{no{}u postalo samo sebi nejasnim.” Dakle, tako.

U danima kada sam se po~esto u Hajdelbergu sretao sa profeso-rom H.G. Gadamerom (1990 – 1995) i kada sam u okviru tih razgovora u~io jedno znanje koje me je oduvek posebno zanimalo – odnos poezije i filosofije – shvatio sam da je bilo ne~ega {to nisam mogao da nau~im od Heideggera, ~iji je, opet, Gadamer bio u~enik. Rekao bih da je to slede}e. Naime, ukoliko sam od Heideggera, svojevremeno, bio nau~io da se unutar pesni{tva i filosofije bavim onim naj{irim, problematikom bitka, te odnosom jezika i bitka, pa samim tim dospevao, preko presokratika, na izvore problematike pesni{tva (odnosno poezije), od Gadamera sam nau~io (on, pak, veli da je to nau~io od Heideggera pa to u radu Zada}a filosofije i kaè) da “nema zna~enja nikakvo mi{ljenje koje ne spoznaje svoje vlastite granice i da nikakav lógos i nikakava logika ne vaè ako ih ne nosi ‚ethos’. 'Ethos' pak nije ni{ta visoko i uzvi{eno nego ‚postali bitak’, kojime se jeste“. – [ta to zna~i? Etos, kao “postali bitak”, kao manifestacija toga kako i kakvim jesmo i “kojim se jeste” jeste, zapravo, ku}a Kulture, u kojoj ìvi ~ovek, koju ure|uje i sre|uje sa Drugim (nije li to o|ek Bubera kod Gadamera?), te da je “jedan od najugodnijih prostora


178

u toj ku}i prostor pesni{tva, umetnosti”. I jo{ ne{to, mo`da, upravo va`no za one koji ~itaju ovaj polemi~ki tekst, ja sam od Gadamera nau~io i ovo (nema potrebe da navodim po se}anju, no navodim, budu}i da je on to sam napisao): “Slu{ati sve {to nam neko govori te dopustititi da nam se to i kaè, u tome je sadràn visok zahtev koji se postavlja svakom ~oveku. Podsetiti na to sebe samoga, to je za svakoga ne{to sasvim vlastito”. Pesmovanje etosa je, dakle, ne{to {to je vredno pesnikovog napora. I to ne samo (i nikako ne samo) u smislu drugog Kantovog imperativa “~ini i delaj tako da ti ljudskost tvoje li~nosti, kao i li~nosti nekoga drugog, u svako doba i istovremeno bude svrha, nikada samo samo sredstvo”, no u jo{ izvornijem smislu. Onom, naime, koji odnos etosa i ontologije, odnosno etosa i pesmovanja, promi{lja sa razine ~oveka i njegovog mesta stanovanja (izvorno, na gr~kom, ethos = mesto stanovanja, prim. B.T.). To }e re}i da ukoliko je etos, u izvornom smislu, ono otvoreno ~ovekovog boravljenja na zemlji, pesmovanju valja da na svetlost dneva iznese to “{to pripada biti ~oveka”, ono, dakle, {to je u boravi{tu ~oveka na zemlji sadràno i {to ~uva (o~uvava) ono ~emu “~ovek u svojoj biti pripada”. Ali {ta je to {to imenuje boravi{te u kome ~ovek stanuje? Odgovaramo: to je re~, lógos. Etos i lógos stoje jedno drugom u naspramnoj blizini. Ako etika promi{lja ~ovekov boravak na zemlji, onda je to ono promi{ljanje {to “misli istinu bi}a kao izvorni element ~oveka kao egzistiraju}eg”, dok lógos, sa svoje strane, ve} gradi na ku}i bi}a bivstvuju}eg. “Gradi”, to }e re}i na na~in re~i (s)provodi “povesnu egzistenciju”, i stalno je, kao i bi}e, “na putu k njoj”. No, ne putuje samo ~isto bi}e. Sa njime putuje i zlo. Svaka afirmacija je i nekakva negacija. Nju, budu}i da ìvi sa bi}em, nikada ne moèmo kao “ne{to bitkuju}e opaziti na bi}u”. Tako stvar stoji kada je posmatramo u ravni ontologije. Kada se pak okrenemo egzistenciji onda se moè re}i da “ni{tenje doista pribiva u bi}u samom, a nipo{to u ~ovekovom tubi}u”. ̂ ovek, subjekt, u prilici je da vr{i odbijanje. Pomo}u uma, kao ego cogito, dakako. Um (nóus) nije samo “zakon, nego iskon-skije u poslanju bi}a sakrito dodeljivanje ...”. “Bitnije no svô postavljanje pravila”, kaè Heidegger, “jest da ~ovek na|e put u boravak u istinu bi}a. Tek taj boravak jam~i iskustvo odrìvoga”8 (prihvatljivoga, prim. B.T.). Na jednom posve op{tem planu to je, doista, zadatak ~ovekov. Na jednom manje op{tem, ali stoga zakonu re~i podlo`nijem spletu stvari, to je zadatak pesmovanja. Pesmovanje ne samo da traga za putem koji vodi boravku u istini bi}a, no ono su{tinski ~ovekov boravak na zemlji odre|uje polaze}i od bi}a, dakle, ve} unapred. Pesmovanje/pesni{tvo je izvor, put i uvir koje do re~i dovodi uvek isponova “nere~enu re~ bitka”. Na sli~an na~in kao i

8 Martin Heidegger, O humanizmu / Über den Humanismus, (Pismo Jeanu Beau-fretu, 1946). Ovde navedeno prema izdanju “Vittorio Klostermann”, Frankfurt am Main 1951.

Pesni{tvo kulture

179

mi{ljenje. Stoga i kaèmo da su pesmovanje i mi{ljenje dve paralele koje se, iako “borave na najrazdvojenijim brdima”, seku “u beskona~nosti”. Taj sek koji se dâ zamisliti u beskona~nosti jeste nekakva “zbit” koja pokazuje odakle su pesmovanje i mi{ljenje “upu}eni u ono vlastito svoje biti”. Ona, “zbit”, jeste sticaj koji pokazuje da je Kaza (kazivanje), shodno najstarijem ba{tinjenom mi{ljenju, ono re~eno, davanje Bi}a, koja vlada pevanjem i mi{ljenjem i ona su{tina toga susedovanja gde u obe vrste govora “jezik prikazuje svoju bit”. Sa te svetle i za nas jasne osnove moè se pristupiti promi{ljanju pesni{tva kulture. Bi}e sveta i bi}e kulture su, naime, jedno. U toj jednosti mi razabiremo izvestan “poredak diskursa”, odnosno polje njegovih spontanih poredaka,9 koje se samo raspore|uje, a na kome “odre|ena civilizacija organizuje svoje govore, ostvaruje svoje razmene, ìvi svoju druèvnost, vidi svoj svet”, grade}i tako ono {to Fuko naziva arhiv, a Jaspers “duh vremena”. Pesni{tvo (o)peva taj arhiv, i to kako u njegovom savremenom stanju i poretku, tako i “se}aju}i” se njegovih prethodnih stanja i poredaka. Pesni{tvo je pam}enje kulture jedne civili-zacije. Pod oznakom “civilizacija” misli se osnova kulture, “svet shva}en kao slika” gde se bivstvuju}e u celini “uzima kao ne{to prema ~emu se ~ovek ravna, pa on to ho}e da na odgovaraju}i na~in do~ara sebi, da ima pred sobom i da time sebi jasno predstavi”.10 Tako dolazimo do onoga {to je va`no u ovom razmatranju. Naime, ~ovek (bivstvovanje bivstvuju}eg) “traì se i nalazi u predstavljenosti bivstvuju}eg” kroz pesmovanje (da-kako, i kroz filosofiju i nauku). Stoga kada kaèmo “pesni{tvo kulture”, mi mislimo ovo ovde re~eno i na ovakav na~in misaono izvedeno. Kako, dakle? Ovako: Preko bi}a i lógosa, koji se unutar na{e civilizacije ogledaju jedno u drugom, i jedno drugo u ogledalu ba{tinskoga pronalaze; preko govorenja jezika gde bit ~oveka nalazi boravi{te; preko etosa kao onog otvorenog ~ovekovog boravljenja na zemlji, koji zajedno sa jezikom ~uva ono ~emu ~ovek u svojoj bit pripada; i, ne naposletku, kao diskursâ unutar kojih jedna civilizacija organizuje svoje govore, ostvaruje svoje razmene, vidi svoj svet, stvaraju}i arhiv; svet shva}en kao slika u kojoj se ~ovek kroz pesmovanje traì i nalazi u predstavljenosti bivstvuju}eg. Sve to ~ini jedno polje jedne civilizacije – jednu kulturu. Pri tome, ono najva`nije ci-vilizacije kojoj pripadamo jeste shvatanje jezika koji gradi na “ku}i bi}a”. Univerzalno tle na{e kulture polazi sa te osnove, i to nije vidljivo samo u Bibliji, nego i kod Parmenida i kod presokratika uop{te, koji kazuju da

9 Mi{el Fuko (M. Foucault) u Arheologiji znanja govori o “sirovom bi}u poretka”. Prim. B.T.

10 Martin Heidegger, “Doba slike sveta”. U: [umski putevi / Holzwege. Ovde na-vedeno prema izdanju “Vittorio Klostermann”, Frankfurt/M., 1977. Navedeni tekst dostupan je i na srpskom jeziku. Videti: [umski putevi, “Plato”, Beograd 2000, str. 71.


180

bivstvovanju pripada, putem jezika, razabiranje bivstvuju}eg. “Bivstvuju}e je ono {to se pojavljuje i otvara, a {to kao prisustvuju}e obuhvata ~oveka kao prisustvuju}eg, to jest kao nekoga ko se sam otvara prisustvuju}em tako {to razabire to-prisustvuju}e”.11

U kontekstu re~enoga zapitajmo se kako razumeti stihove poput ovih:

“U sumraku osvanjuje iza grotla, iza rulje lepr{aju tri ko{ulje” (M. Te{i}: “Medvednik”)

ili: “Hvata oluj ruj-cvetove i srpove za repove Seva sablja jablanova

surom zorom od olova U zgusnutom ludom trenu peva ìca u vretenu”. (M.Te{i}: “San o Povlenu”)

Pesmovanje nije dakle sve ono {to moè da se peva i kaè. Niti ono koje izgleda “kao da je stvoreno svojom publikom” (Pol Valeri). No mnogo vi{e ono smisleno {to, uslovno re~eno, mora da se peva i tako odràva dostojanstvo i pesnika i pesmovanja. Ono koje “teì da stvori svoju pu-bliku” (isti). U navedenim primerima iz Te{i}evog pesmovanja na videlo je iza{ao jedan pesni~ki zakon: izbor re~i uslovio je sadràj (rulje – ko{ulje; trenu – vretenu itd.). To je opasan zakon s kojim se netalentovani pesnici ne mogu da ponesu i da mu na pesni~ki na~in odgovore. Pesnicima, lju-biteljima muzike, mo`da bi bilo jednostavnije da izaberu svet o kome }e pevati sredstvima koje }e njihov dar mo}i najbolje da podnese. Sredstvima pomo}u kojih }e njihov dar najbolje do}i do izraàja. I svet i sredstva tada, eventualno, pruàju otkrovenja onima koji su izgubili ose}aj za smisao. Nekima ne pomaè ni taj, zaobilazni put. Jo{ uvek mogu da budu profesori, kriti~ari, profesionalni akademici. U tim profesijama je manji rizik da se ~ovek spotakne “o muziku i smisao”. Te{i}, dakako, nije jedini primer. No, se}anje na Dar i kob, nedavni trenuci kada smo knjigu ~itali kao i neke druge autorove zbirke, odlu~ili su o tome da stihove navedemo. Kultura [umadije, Valjeva, Lajkovca i okoline u ovim stihovima je, dodu{e, na{la mesto u sredstvima kojima se pesnik “upeo” da je prikaè, ali tako kao da ta kultura nema veze sa ostatkom sveta, kao da je samodovoljni ko-rov, a ne aktivni sudeonik u onome {to Umberto Eko naziva “misti~nim telom ovozemaljskih Pisama”, nesvesna àgora interkulturalnosti. Stoga, kada bi i ako bi ta poezija bila prevedena, recimo na vel{ki, nema~ki ili

11 Martin Heidegger, Doba slike sveta, navedeno izdanje, str. 72.

Pesni{tvo kulture

181

provansalski, ona ne bi zna~ila ni{ta, ne bi ni{ta govorila, komunikacija bi bila nemogu}a kao i kada bi ista bila prevedena na savremeni francuski, danski ili engleski jezik. Svojevremeno je Ri~ard Rorti (R. Rorty) u tekstu Pragmatisti~ko gledi{te o racionalnosti i kulturnoj razlici (A Pragmatist View of Rationality and Cultural Difference, u: “Philosophy East & West”, Vol. 42, 1992) rekao da “kada postoji bogati pluralizam moderne Evrope, nikome vi{e nije mnogo stalo do toga da li poslednji galski ili bretanjski besednici – odnosno poslednji pesnici koji se drè sheme striktne rime ili paladijevski arhitekti – izumiru”. Dakle, predstavljanje kulture samo unutar jednog kôda, proizvodnja umetni~kih dela u okvirima palana~kog partikularizma i sekularizma u osnovi je filistejsko, sterilno, ponekad, i nasilno. I na{i ovde izloèni zahtevi i ta~ke oslonca ne predstavljaju nikakvu “ideologiju” globalizma na {tetu jedne rajske zajednice, samozadovoljne, zatvorene i nefleksibilne, no su sadràni u kulturalnoj prirodi samog umetni~kog dela, odnosno poezije. Ta kulturalna priroda, pak, oslanja se nina{ta manje no na ontologiju umetni~kog dela. ̂ ovekovo bi}e, zajedno sa jezikom koji zahvata u ono prvobitno zapam}eno kada su pojam lógosa i pojam bi}a bili jedno, i civilizacija kojoj pripada, jesu plodovi sa istog drveta postanja. Zadatak pesni{tva kulture jeste da nam ponudi dela koja bismo ~itali u okviru rasko{nih i mnogobrojnih mo}i koje ~ovek poseduje, suptilnih radoznalosti i brojnih spremnosti na razumevanje svega {to je unutar civilizacije stvoreno. Dela koja ograni~avaju pristup takvim uvidima ne mogu se nazvati delima dostojnim imena ljudske duhovne rukotvorine. U vreme dok je V. B. Jejts (W.B.Yeats) pripadao pesni~kom kruòku “ê{ajski sir”, dok se nadahnjivao lokalnim i okru`nim, dotle nismo imali pesnika Jejtsa kakvog poznajemo iz The Second Coming, pesnika sveta, iako, naàlost, apokalipti~ara. Mnogi srpski pesnici pripadaju danas nekom {umadijsko-hercegova~kom siru. I neka pripadaju, to je lepa osobina koja se ne ti~e poezije, budu}i da usmerenost na lokalno kao takvo ne obe}ava i pravljenje dobre lirike. Na drugom kraju svetli, kako ovde ispri~asmo, ne{to drugo. Ono univerzalno, ono {to pripada civilizacijskom kôdu, stoji uvek, za svakog ko to ho}e da vidi i prizna, otvorenim kao ~istina (Lichtung) koja jeste. Taj “doga|aj” uvek svetli i ne treba mu nikakve straè koja bi ga ~uvala. On kazuje da postoji ljudska su{tina, a da pe-smovanje u tom svetljenju “smrtnike izvodi na put gra|enja”, postaju}i u specifi~nom smislu re~i – antropologija: kulturalna antrpologija, odno-sno antropologija kulture. Pesni{tvo obitava u tom “iskonskom horizontu”. Na pitanje ho}e li zemljana svetiljka pesnika biti dovoljna za sve {to je pred pesnikom, Sen Dòn Pers je odgovorio: “Da, ako njen duh misli na zemaljsku sudbinu ~oveka”. U sklopu na{eg heraklitskog vi|enja poezije mi sami smo svojevremeno upu}ivali na ime jedne poezije ~iji bi “san poetskog suvereniteta” krasila planetarna zbilja.


182

Bosko Tomasevic

THE POETICS OF CULTURE

Summary

Based on Gadammer, Heidegger and Nietzsche, the author is analyzing the trends in contemporary Serbian poetry, emphasizing its esthetical downfall, self-centeredness and localization. The author is particularily emphasizing recent strive to institutionalize those tendencies through new anthology that would fur-ther this erosion through reevaluation through negative reevaluation of the poetic legacy of the twentieth century. This tendency is illustrated with the examples from contemporary Serbian poetics.

Key words: poetics of culture, new anthology, self-centeredness of poetics


Smisao slobode

183

Desimir To{i}publicista, Beograd/London

SMISAO SLOBODE

Sloboda je pravo na koje je ~ovek polagao od po~etka svoje egzi-stencije u ̀ ivotnim procesima raznorodnih dru{tvenih zajednica. To pravo ~ovek nalazi u samom dru{tvenom odnosu, u odnosu na druge individue i na samu zajednicu kao celinu. Sloboda mu je ome|ivala atmosferu i pro-stor njegove suverenosti – nezavisnost misli i re~i, nepovredivost telesne celokupnosti i mogu}nosti privre|ivanja radi materijalne egzistencije.

Ova ̀ ivotna koncepcija, koliko socijalna, toliko eti~ka, u modernom dru{tvu i njegovim organizacijama morala se na}i u striktnim pravnim, politi~kim i ideolo{kim formulama. Tu je pak u primeni do{lo do krize, do skretanja sa osnovnog pravca, do{lo je do izvitoperavanja, jer se nije dosledno pratio dru{tveni razvoj i dru{tvene potrebe. Primena je do{la, donekle, jednostrana, jer se uzima u obzir samo politi~ka sloboda, potom su socijalni smisao slobode podelili na dva – politi~ki i ekonomski, tre}i su ove dve vrste slobode doveli u sukob i isklju~ivali ih. Naravno, na kraju se do{lo do toga da sloboda uop{te nije pozitiv, da je anarhija i da je treba odbaciti kao ideal, cilj i metod.

U takvoj krizi kakva je nastala danas uop{te, mi ho}emo da na|emo smisao slobode u onim suptilnim odnosima, privrednim i politi~kim, u okviru jedne nacionalne zajednice i jedne dràve. Gajimo li slobodu i slobodnog ~oveka tu na najniòj skali spajanja ljudi, bi}emo sposobni da je branimo na granicama dràvnim, u odbrani slobode nacionalne zajednice.

* * *Ni na jednom sektoru dru{tvenog ìvota sloboda ne moè biti i

bezvla{}e. Sloboda ne zna~i ne postojanje reda, pravilnosti i ograni~enja. U preko potrebnoj rehabilitaciji dru{tvenih pojmova, kada ho}emo jasno da odvojimo pojam autoriteta od pojma reakcije, slobodu moramo odmah potpuno odstraniti od svih onih tuma~enja i primena njenih tokom isto-rijskog dru{tvenog razvitka, kada se njenim politi~kim putevima dolazilo

TOKOVI

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .


184

do politi~kih ili ekonomskih nadvlada, ili ekonomskim putem do politi~ke i ekonomske oligarhije.

Sloboda se ne sastoji u poricanju prepreka, zabrana i du`nosti, koje ima ~ovek prema ~oveku, skupina prema zajednici. Ta ograni~enja sa idejom slobode ne postavljaju se samo na politi~kom nego i na ekonom-skom terenu dru{tvenog ìvota. Sloboda je u dru{tvu, ona ima dru{tveni smisao; ona se ne moè tuma~iti van dru{tva; van dru{tva, u koliko ga kao takvog uzimamo, ~ovek je toliko prirodno slobodan, da je iluzorno da traì pravo slobode. Pravo se traì samo u dru{tvu, u odnosu samih individua, ili individua u zajednici.

Ovo nagla{avanje dru{tvenog, i jedinog, smisla slobode vr{io je prvi @an @ak Ruso. On u svom “Dru{tvenom ugovoru” odelito dvoji prirodnu od gra|anske (ugovorne) slobode. Po njemu ~ovek napu{ta prvu, neograni~enu, prirodnu slobodu, jer mu ona nosi anarhiju i nesigurnost, i zamenjuje je drugom, dru{tvenom slobodom, koja mu obezbe|uje i druga prava, kao prava na materijalnu egzistenciju, na svojinu. Ova Rusovljeva tuma~enja, ako nisu potpuna, ona su osnovna, da se i danas moè od njih po}i. Ruso nije slobodu teorijski striktno primenjivao na ekonomski sek-tor dru{tvenog ìvota, ali on nije nagla{avao ni politi~ki; njegova koncep-cija slobode bila je socijalna u odnosu na ropstvo i filozofska iz aspekta tuma~enja dru{tvenog ugovora. Ovo pak ukazivanje na razliku izme|u anarhijskog odnosa preddru{tvenog i slobode u dru{tvenom okviru (koje }e dvajanje ~initi docnije i D`. St. Mil) je vrlo zna~ajno zbog ekonomskog problema u demokratskoj teoriji i praksi. Ako je demokratija jedina oli~enje slobode, onda je odmah pitanje kako ju je praksa zadovoljila i kako }e je u budu}nosti zadovoljavati.

Posle Rusoa, a pod njegovim uticajem, do{lo je jo{ do jednog tuma~enja slobode. U deklaraciji prava ~oveka i gra|anina (u prvoj go-dini francuske revolucije avgusta 1789) re~eno je da se sloboda sastoji u tome da se moè raditi sve ono {to ne {kodi drugima. Tu se bez sumnje ne insistira na ekonomskom ali ni na politi~kom momentu; me|utim, ovde po~iva jedan izvor tuma~enja, odre|en idejno sa eti~kim ciljem (ne ~ini r|avo da tebi ne ~ine isto), izvor koji govori o ovoj vrednosti demokratske koncepcije, skolasti~ne, moralisti~ke i socijalne. Iz ovog izvora mogu se izvu}i konture primene slobode u dru{tvenoj organizaciji, na njenom soci-jalnom, ekonomskom i politi~kom sektoru. Iz ovog izvora mogu se izvu}i konture primene slobode u dru{tvenoj organizaciji, na njenom socijalnom, ekonomskom i politi~kom sektoru. Iz onoga da je sloboda “sve ono {to ne {kodi drugima” proizilazi ne samo jedna ìvotna regula, pravi~na i nedogmati~na, nego jedna regula solidaristi~ka, u svezi me|usobnih prava i obaveza pojedinaca i grupa. Dakle, sve {to bi ~inilo smetnju razvitku jedne individue, – a najopasnije, da mu onemogu}i ìvotnu egzistenciju,

Smisao slobode

185

moralnu i materijalnu, – ne moè predstavljati slobodu aktivnosti druge individue. To je ono {to je Ruso figurativno podvla~io za ekonomski mo-menat: niko ne sme biti toliko bogat da moè koga kupiti, niti sme ko da bude toliko siroma{an da ga mogu kupiti. Za ekonomsku konstrukciju demokratije, dakle, sloboda nosi pored ìvotne eti~ke i solidaristi~ke so-cijalne regule jo{ jedno privredno socijalno planiranje, takvo regulisanje koje }e onemogu}iti oligarhiju i socijalnu bedu jednim istim putem i istim pokretom, odnosno koje }e omogu}iti ~oveka slobodnog, nezavisnog od materijalnih i duhovnih sila u isti mah.

Ali posle ovih proklamovanja demokratskih na~ela i napose slo-bode, primena njihova nije u mnogome odgovorila svojim nazorima i eti~kim principima. Ne dolaze}i ovde do pesimisti~kih zaklju~aka, mi moramo sagledati objektivne uslove koji su doveli do toga da do|u u raskorak princip slobode i njegova primena, da sloboda dobije pozadinu potpuno podudarnu demokratskim shvatanjima. Uzmimo samo jedan od tih slu~ajeva pri po~etku XIX veka. Dolaze}i u Ameriku, na primer sa ve} jednim izgra|enim religijskim, puritanskim shvatanjem slobode, koje se sastojalo u potpunom poricanju vrednosti i prava izvr{ne vlasti, engleski kolonisti dobijali su jo{ jedno prebogato neiskori{}eno prirodno tle. Doneti na tom terenu neka ograni~enja, na pr. privredna ili socijalna, zna~ilo bi tada zaista zlo~in za nacionalna shvatanja i {tetu za privredni napredak. Zato je sloboda dobila jedan orija{ki karakter, tako, da se nije vremenom zapazilo opadanje neograni~enih mogu}nosti prirodnog iskori{}avanja. Sloboda je koristila monopolu, a monopol je stvarao ekonomsku oligarhiju. Sloboda je trenutno na jednoj liniji postigla fijasko.

Sam pak kapitalizam, njegov bujni razvoj u XIX veku, dosta je uticao posredno i neposredno da se u praksi princip slobode izigra. Feudalizam je nosio sa sobom potpunu zavisnu li~nost, materijalno i duhovno, oduzi-manje slobode re~i, savesti, kretanja, ograni~enje proizvodnje, ograni~enje ili uslovljavanje privatne svojine, socijalna ograni~enja. Da se suprotstavi toj feudalisti~koj srednjovekovnoj pro{losti, op{ti dru{tveni liberalizam suprotstavljao joj je slobodu, u lai~kom smislu re~i, slobodu na svim sek-torima, slobodu neograni~enog privre|ivanja i nagomilavanja kapitala, slobodu ugovaranja i slobodu neograni~enog i nesistematskog pove}avanja privatne svojine. Odrànju ovih ekonomskih sloboda liberalizam je pret-postavljao odrànje politi~kih sloboda. Iza ovog bilansa za demokratiju nije bio sjajan: ustanovljavaju se ekonomski i politi~ke pozicije koje nisu omogu}ile do kraja ispunjenje osnovnih ideala demokratije, socijalne jednakosti i ekonomske nezavisnosti.

Moèmo uzeti jo{ jedan momenat koji je uticao da sloboda u pri-meni izgubi svoju meru i put. To je pitanje intenziteta slobode aktivnosti u dru{tvenom procesu koji je ̀ udio za prebrzim napredovanjem posle vekovne


186

ustajalosti u feudalizmu. Jednom, kada su obru~i prsli na svim dru{tvenim linijama, individua je beàla od pro{losti, da se dohvati potpune, ni~im ne dovedene u sumnju ili ograni~enje, svoje slobodne aktivnosti, politi~ke i ekonomske. Intenzitet tu je bio prejak i ekscesi su razumljivi. Danas, ovi objektivni uslovi, koji su omogu}ili izvitoperavanje smisla slobode, vi{e ne postoje. Mesto neograni~enih mogu}nosti iskori{}avanja prirode, sada postoje i mogu}nosti duhovne nezavisnosti i materijalnog iskori{}avanja jedne individue nad drugom. Smisao slobode sastoji se sada u tome, da se pojedinac za{titi ne samo od pritiska vlasti nego i od pritiska drugih individua koje raspolaù ja~im sredstvima u privrednoj borbi. Da se odrì socijalna jednakost, da se ~oveku osigura prosperitet, sloboda u pravom smislu zna~enja re~i, postoji samo alternativa izme|u intervencije dru{tva, dràve, i tiranije ekonomske oligarhije. Ba{ sloboda zahteva intervenciju i regulatorsku misiju dràve, i to ne politi~ka ili ekonomska, ve} sloboda uop{te, njen smisao u ideji da se “ne {kodi drugome”. Glavno je da indi-vidua ostane onoliko nezavisna da moè napredovati; niu~emu ne}e biti uspeh i pobeda ideje slobode, ako, po{to otklonimo tiraniju dràvne vlasti, navu~emo na sebe tiraniju dru{tvene oligarhije.

[to se ti~e kapitalizma njegovog uticaja na tuma~enje slobode, da-nas se stvari druk~ije postavljaju. Sadanji stara~ki hod kapitalizma nema vi{e nikakve veze sa njegovom nekada{njom liberalisti~kom metodom: sloboda ugovaranja i sloboda utakmice danas su iluzorne; proizvodna sredstva na svim stranama postaju kolektivna svojina; kolektivni dràvni planovi, bilo u cilju naoruànja i ekspanzije ili u cilju re{avanja socijalnog problema, danas zamenjuju individualne planove kakve imamo u pravoj kapitalisti~koj privredi. U ovom redu stvari liberalisti~ku slobodu danas niko ne potrebuje.

Pitanje intenziteta isto tako se danas ne moè postaviti. Ve} 150 godina (od Francuske revolucije) ~ove~anstvo uglavnom jednim delom uìva posledice izvojevane slobode: slobodu li~nosti i misaonog razvoja, slobodu savesti i li~nosti. ̂ ovek i dana{nje dru{tvo nemaju za sobom jedno totalno i dugotrajno ropstvo, kakvo je bilo srednjevekovno u odnosu na Francusku revoluciju; ~ovek je svestan brzim mogu}nosti sukoba interesa i prava u dana{njem privrednom i op{tem dru{tvenom susretanju, da bi èleo da se prise}a potpuno neograni~enim aktivnostima.

Danas u ocenjivanju smisla slobode mi smo u preimu}stvu zato {to imamo za sobom istoriju demokratske prakse iz koje crpimo dragocene podatke. Svi se elementi sinteti{u i kriterijum je sve socijalniji.

Ideja slobode se ne menja; ali se menjaju pozicije sa kojih je pos-matramo, kao {to se u istorijskom razvitku menja i njena primena. Smisao slobode, dakle, ne moè se traìti u apstraktnim formulama; slobode se primenjuju u dru{tvu; sloboda je dru{tvena sadrìna. Samim tim {to je

Smisao slobode

187

sloboda dru{tvena kategorija, ona se ne moè uzeti samo iz perspektive jednog pojedinca i njegove aktivnosti, ve} iz aspekta i drugih pojedinaca i iz aspekta dru{tva i kolektivnog interesa; sloboda je u odnosu ljudi, odnosno iz odnosa ~oveka i ~oveka, ~oveka i zajednice, iz odnosa samih uìh zajednica u okviru ~ove~anstva.

Sloboda sastoji se u zadovoljenju na{ih aktivnosti na svim dru{tvenim sektorima: sloboda je tu da dâ maha napoj misli i na{em privre|ivanju, na{im idejama i na{em materijalnom organizovanju “sve radi op{te koristi”. Sloboda je moralni zakon za razvitak ~oveka i nacije; ona je ̀ ivotna hrana jednom dru{tvu koje napreduje.

Re~eno je ve} da sloboda ne predstavlja anarhiju; ona nije samo negiranje, odbijanje nadle`nosti izvesnih vlasti i dru{tvenih faktora. Iz ovoga priznanja proizi{la je du`nost dru{tva da stvori pozitivne mogu}nosti za obezbe|enje materijalne egzistencije svakog pojedinca, odnosno pravo na rad. Sloboda je tu u pozitivnom smislu, da se odrede granice aktivnosti i granice nagomilavanja dobara. Tu dolazi socijalni kriterijum u proceni ravnoteè izme|u aktivnosti pojedinaca i dru{tvene intervencije. Ta se procena postavlja kao mera samoodbrane individue od dru{tvene orga-nizacije, i samoodbrana kolektiva od pojedinca. Celina ulazi u sferu po-jedinca, i pojedinac u sferu kolektiva ukoliko brane sebe za ovaj ìvotni minimum. Tu je i smisao slobode – u ravnoteì dru{tvenih snaga samo u demokratiji mogu}noj, u solidarizmu pokreta~kih sila, u granici aktive dru{tvene i samoodbrane.

Sloboda je sve ono {to ne {kodi drugome. U smislu ove moralisti~ke postavke, demokratsko dru{tvo }e ustanoviti pravne i socijalne formule koje }e zasnovati nov socijalni red stvari.Tu se mora obezbediti bit ~ovekova, njegovo dostojanstvo i njegova ishrana, njegova misao i njegov rad. Ako je sloboda osnova jedino demokratskih shvatanja, ideologije i ustrojstva, onda je demokratija du`na da, shodno socijalnoj problematici i strukturi, postavi slobodu u dru{tveni okvir, koji odgovara objektivnom redu stvari.

* * *Ova teoretisanja pokazuju svu teìnu problema u diferenciranom

dru{tvu i komplikovanom dràvnom mehanizmu, svu brigu, napore i posao, da se ljudski ideal, koliko veliki i sloèn, ispuni za dru{tvo, za njegovu sre}u i napredak; ali vi{e od toga ona pokazuje perspektive, puteve i re{enje, stvarala~ke demokratske sutra{njice.*1

1 Desimir To{i}, Re~, str. 4-6, Beograd,17. mart 1941.


188

Pregled dinamike procesuiranja ratnih zlo~ina u Srbiji

189

Vladimir Petrovi}Institut za savremenu istoriju, Beograd

PREGLED DINAMIKE PROCESUIRANJA RATNIH ZLOÎNA U SRBIJI

Ratovi u kojima je nestala Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija bili su obeleèni te{kim kr{enjima ljudskih prava i zlo~inima vr{enim nad civilnim stanovni{tvom. Ovi zlo~ini nisu predstavljali slu~ajnu epizodu, niti kriminalnu anomaliju koja prati gotovo svaki oruàni sukob. Njihova rasprostranjenost i sistemati~nost je pokazala da su zlo~ini pred-stavljali integralni deo taktike zara}enih strana, usmerene ka ostvarenju ratnog cilja – stvaranja nacionalno homogene politi~ke zajednice. Budu}i da je takav cilj zahtevao ne samo teritorijalno, ve} i etni~ko rekompon-ovanje jugoslovenskog prostora, grabe` za kontrolu prostora i ljudi koji su ga nastanjivali razvio se u ratnu strategiju “etni~kog ~i{}enja”. Zlo~ina~ki karakter ove strategije je bio o~igledan i prisutan u svim njenim instru-mentima, od prinudnih preseljenja i koncentracionih logora, do mu~enja, silovanja i masovnih ubistava, koja su dosezala genocidne razmere.

Me|utim, uprkos brojnim izve{tajima me|unarodnih komisija i ne-vladinih organizacija koje su prikupljale podatke o kr{enjima ljudskih prava, pravna reakcija je bila spora i neadekvatna. Ne samo da je pravni sistem poklekao pred razmerama zlo~ina, ve} je procesuiranje onemogu}avano i opstruirano politi~kim pritiscima. Ratni ambijent nije i{ao na ruku istra-ìvanju zlo~ina, a dràve naslednice SFRJ su posebno nerado izvodile pred sud zlo~ince iz sopstvenih redova. Razvila se atmosfera neka`njivosti, koja je ohrabrivala nove zlo~ine. Po~inioci su postajali sve mo}niji i sposobniji da uti~u na blokiranje postupaka i prikrivanje dokaza, u ~emu su ih pomagali organizatori i inspiratori koji su se nalazili u samom politi~kom vrhu. Poricanje i zata{kavanje je bilo posebno rasprostranjeno u Srbiji, ~ije je rukovodstvo veoma rano ozna~eno za glavnog nosioca politike “etni~kog ~i{}enja”, {to je zna~ajno uticalo na dinamiku procesuiranja ratnih zlo~ina, koja je predmet ovog pregleda.

ZBIVANJA

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hereticus, 1/2008 Vladimir Petrovi}

190

Prva faza 1994 – 2000.

Iako su zlo~ini od samog po~etka ratnih operacija bili neobi~no dobro dokumentovani, zadugo su ostajali bez pravnog ishodi{ta ili su bili neadekvatno procesuirani. Formalno neu~estvovanje Srbije i Savezne Republike Jugoslavije u ratovima u Hrvatskoj i Bosni je zna~ajno uticalo na nepostojanje pravne reakcije na ratne zlo~ine, koji su se u najve}oj meri de{avali na teritoriji ovih republika. Poricanje je bilo veoma sna`no, usled moralne, politi~ke, logisti~ke i vojne podr{ke koje su srpske vlasti pruàle Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Ipak, bilo je neprestanih napora da se razbije za~arani krug zlo~ina i poricanja. Maja 1993. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je formirao Me|unarodni krivi~ni sud sa mandatom da procesuira te{ka kr{enja me|unarodnog humanitarnog prava na prostoru biv{e Jugoslavije. Od nastanka do danas, u Ha{kom tribunalu podignuto je oko 160 optu`nica protiv po~inilaca sa ovog prostora, a postupci vo|eni u Hagu su otkrivali razmere ratnih zlo~ina. U me|uvremenu su nevladine organizacije u regionu nastojale da izdignu vizibilitet najgorih nedela, oteàvaju}i njihovo poricanje.

Prvi postupak za ratni zlo~in u Srbiji po~eo je tek novembra 1994. pred Okru`nim sudom u [apcu protiv bra}e Vojina i Du{ana Vu~kovi}a, pripadnika dobrovolja~ke jedinice “@ute ose”. Iako je postojala osnovana sumnja da su bra}a, zajedno sa drugim ~lanovima svoje jedinice, po~inila te{ka zlodela prilikom osvajanja Zvornika u prole}e 1992, Vojin je optuèn za nelegalno posedovanje oru`ja, a Du{an za ubistvo 16 Bo{njaka. Ipak, najgori zlo~ini ove jedinice nisu pominjani u sudnici, {to je doprinelo utisku da se radilo o poku{aju izigravanja pravde u cilju dokazivanja da i Srbija procesuira zlo~ine. Ovaj utisak nije odagnala ni presuda, kojom je jula 1996. Vojin Vu~kovi} osu|en na uslovnu kaznu, a Du{an na sedam godina zatvora. Vrhovni sud Srbije mu je presudu poo{trio septembra 1998. na deset godina, ali dalji postupci nisu usledili. Postalo je jasno da sistemsko procesuiranje ratnih zlo~ina nije mogu}e do uklanjanja Slobo-dana Milo{evi}a sa vlasti. Tako je druga optu`nica za ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva u SRJ podignuta u Crnoj Gori. Pred Vi{im sudom u Bijelom Polju su|en je Neboj{a Ranisavljevi} za ubistvo 19 Bo{njaka i jednog Hrvata otetih sa voza Beograd – Bar kod stanice [trpci i ubijenih u selu Prelovo na teritoriji op{tine Vi{egrad. Postupak je me|utim po~eo tek maja 1998, kada je raskol izme|u crnogorskog rukovodstva i Milo{evi}a ve} bio neizgladiv.

Neodrìvost ovakve situacije rasla je vremenom, posebno usled in-formacija i saznanja koja su prikupljana u Ha{kom tribunalu tokom prvih su|enja Du{ku Tadi}u i Draènu Erdemovi}u. Sve je ve}i broj optu`nica, na kojima su se nalazili ratni lideri bosanskih Srba, poput Radovana


191

Karadì}a i Ratka Mladi}a, ali i vo|e paravojnih formacija. Oni su se, poput @eljka Ra`natovi}a Arkana, u Srbiji ne samo slobodno {etali, ve} gradili politi~ku karijeru, {to je pove}avalo jaz izme|u me|unarodne zajednice i Srbije i kvarilo dejtonsku “idilu”. Bilo je jasno da Srbija nema nameru niti da ozbiljno sara|uje sa Ha{kim tribunalom, niti da sama procesuira ratne zlo~ince. Naprotiv, postala je njihovo idealno uto~i{te, ~ime je njen ionako neveliki kapacitet za obra~unavanje sa ratnim zlo~inima dodatno srozan. Ratni zlo~inci su delom integrisani u dràvne bezbednosne strukture, a delom su popunili redove kriminalnih klanova u Srbiji, erodiraju}i tako ve} stanjenu granicu izme|u organa gonjenja i gonjenih.

Ova atmosfera neka`njivosti donekle se promenila tokom 1999, usled klizanja krize na Kosovu u pravcu otvorenog oruànog sukoba. Iako su represivne mere pravnog sistema bile u ogromnoj meri okrenute protiv Albanaca, pokrenuto je tek nekoliko postupaka protiv po~initelja iz redova srpske policije i vojske zbog zlo~ina nad civilima. Pred Okru`nim sudom u Prijepolju sudilo se od septembra 1999. vojnom rezervisti Ivanu Nikoli}u za ubistvo dva albanska civila u selu Penduh. Tokom 2000. je zapo~eto, a ve} jula iste godine pred Okru`nim sudom u Poàrevcu i okon~ano, su|enje policijskim rezervistima Bobanu Petkovi}u i \or|u Simi}u za ubistvo troje albanskih civila u Orahovcu. Petkovi} je osu|en na 4 godine i 10 meseci za ubistvo, a Simi} na godinu dana zatvora za pomaganje. I pred Vojnim sudom u Ni{u je novembra 2000. otpo~elo su|enje kapetanu Dragi{i Petrovi}u i rezervistima Nenadu Stamenkovi}u i Tomici Jovi}u za ubistvo dvoje Albanaca u Gornjoj Su{ici. Karakteristi~no je, me|utim, da krivi~na dela iz ovih optu`nica nisu pominjala ratne zlo~ine, ve} su kvalifikovana kao pojedina~na ubistva. Dràva je bri`ljivo prikrivala u~e{}e sopstvenih organa u represivnim akcijama na Kosovu, tim pre {to je jo{ tokom bombardovanja, 24. maja 1999, Ha{ki tribunal podigao optu`nice protiv Slobodana Milo{evi}a, predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Milana Milutinovi}a, predsednika Srbije, Nikole [ainovi}a,potpredsednika srpske vlade, Dragoljuba Ojdani}a, na~elnika General{ta-ba i Vlajka Stojiljkovi}a, srpskog ministra unutra{njih poslova. Optu`nica ih je teretila, individualno i komandno, za deportaciju stotina hiljada Al-banaca sa Kosova i ubistvo 340 identifikovanih civila.

Druga faza 2001-2003.

Izbornim porazom Slobodana Milo{evi}a 24. septembra 2000, i njegovim svrgavanjem 5. oktobra iste godine, dramati~no je promenjen politi~ki kontekst u kojem su se u Srbiji procesuirali ratni zlo~ini. U pro-menjenoj dru{tvenoj atmosferi ostvaren je zna~ajan politi~ki preduslov za procesuiranje ratnih zlo~ina koji se ubrzo osetilo u dinamici kojom


192

se nastavilo za zapo~etim postupcima, ali i u otvaranju novih slu~ajeva. Po~inju ozbiljne istrage, koje rezultuju pronalaènjem masovnih grobnica i niza novih dokaza. Ostvaruju se uslovi za prekvalifikaciju dela, pa tako i u vojnim i u civilnim sudovima ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva zamenjuje dotada{nju kvalifikaciju ubistva: u slu~aju Penduh, Ivan Nikoli} je osu|en jula 2002. na osam godina od strane Okru`nog suda u Prijepolju; u slu~aju Orahovac, Vrhovni sud Srbije je ukinuo presudu, pa je nova optu`nica podignuta za ratni zlo~in, po kojoj je avgusta 2003. Boban Pet-kovi} osu|en na pet godina zatvora, a \or|e Simi} oslobo|en.

Stiù i prve pravosna`ne presude. Vrhovni sud Crne Gore potvr|uje presudu Neboj{i Ranisavljevi}u na 15 godina zatvora. Vrhovni vojni sud je septembra 2003. preina~io presudu za zlo~in u Gornjoj Su{ici – Dragi{i Petrovi}u na devet, a Nenadu Stamenkovi}u i Tomici Jovi}u na sedam godina zatvora. Septembra 2002. pred Vojni sud u Ni{u su izvedeni oficiri Zlatan Man~i} i Rade Radojevi}, i vojnici Danilo Te{i} i Mi{el Seregi, za ubistvo dva albanska civila u selu Ku{nin. I u ovom postupku je kvalifikacija dela izmenjena sa ubistva na ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva, za koji su okrivljeni osu|eni na sedam, pet, ~etiri i tri godine. Ova je presuda preina~ena odlukom Vrhovnog vojnog suda marta 2003: Man~i}u na ~etrnaest, Radojevi}u na devet, Te{i}u na sedam a Seregiju na pet godina zatvora. Me|utim, i novopokrenuta su|enja nisu bila li{ena protivre~nosti. Pripadnici jedinice “[korpioni” Sa{a Cvjetan i Dejan Demirovi} optuèni su oktobra 2002. za ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva – ubistvo 14 albanskih civila, èna i dece u Podujevu. Postupak je prenet iz Prokuplja u Beograd, u ~ijem je Okru`nom sudu Cvjetan progla{en krivim marta 2004. i osu|en na 20 godina robije, ali je Vrhovni sud Srbije presudu ukinuo. Sli~no se desilo i sa optuènima u slu~aju Sjeverin: Milanom Luki}em, Oliverom Krsmanovi}em, Dragutinom Dragi}evi}em i \or|em [evi}em, koji su optuèni januara 2003, a prvostepeno osu|eni na po dvadeset go-dina robije za otmicu i ubistvo 16 Bo{njaka iz Sjeverina. I ovu presudu je Vrhovni sud Srbije ukinuo.

Odluke Vrhovnog suda Srbije ukazivale su na odre|ene protivre~no-sti u procesuiranju ratnih zlo~ina, koje su bile odraz dru{tvenog razvoja. Zahvaljuju}i razli~itim odnosima u redovima nove vlasti prema nasle|u Milo{evi}evog perioda, propu{tena je {ansa da se namah sa poloàja uklone glavni opstruktivni pojedinci, a neki od njih, poput na~elnika Dràvne bezbednosti Radomira Markovi}a i {efa General{taba Neboj{e Pavkovi}a, osta}e na svojim pozicijama. Ovaj kolebljiv odnos odraàvao se i na saradnju sa Ha{kim tribunalom. Tribunalu je, po cenu potpunog produbljivanja sukoba unutar nove vlasti, juna 2001. izru~en Slobodan Milo{evi}, ali je svako naredno izru~enje predstavljalo novi problem. Sprega izme|u organizovanog kriminala, bezbednosnih struktura i ratnih zlo~ina


193

jasno se ogledala u pobuni Jedinice za specijalne operacije Resora dràvne bezbednosti prilikom hap{enja dvojice ha{kih optuènika, bra}e Predraga i Nenada Banovi}a novembra 2001. Dono{enje Zakona o saradnji sa Ha{kim tribunalom, sa kojim se dugo oklevalo, jeste institucionalizovalo saradnju, ali je ona ostala sporno pitanje i izru~enja optuènih nisu i{la jednostavno. Iako je saradnja sa me|unarodnim pravosu|em ostala jedan od uslova dalje evropske integracije Srbije, ipak se saplitala o nereformisani pravosudni i policijski sistem. Politika uslovljavanja ekonomske pomo}i tom saradnjom dala je neke rezultate, ali nije pomogla otpo~injanju su|enja u zemlji.

Sa druge strane, zahuktavanje procesa Slobodanu Milo{evi}u tako|e nije i{lo naruku procesuiranju ratnih zlo~ina u zemlji, tim pre {to je u ovom periodu u{la u raspravu i tu`ba Bosne i Hercegovine protiv Savezne Re-publike Jugoslavije za kr{enje Konvencije o genocidu. Zahvaljuju}i njoj, Milo{evi} je sa uspehom predstavio svoju odbranu u Hagu kao odbranu interesa Srbije. Istovremeno, Srbija se branila pred Me|unarodnim sudom pravde od tu`be Bosne i Hercegovine za kr{enje Konvencije o genocidu, {to nije doprinosilo spremnosti za suo~avanje sa po~injenim zlo~inima. Tek je ubistvom Zorana \in|i}a prestala ovakva kolebljiva politika. U okviru {ire aktivnosti na suzbijanju kriminala u Srbiji, problem ratnih zlo~ina se vra}a u ìù interesovanja. Akcijom kojoj je meta bio organizovani kriminal u Srbiji prikupljeni su i veoma temeljni dokazi o sprezi izme|u ratnih zlo~ina i organizovanog kriminala, ubrzano je diferenciranje u organima bezbe-dnosti od po~inilaca ratnih zlo~ina i ostvareni su preduslovi za sistematski rad na pravnom procesuiranju ratnih zlo~ina. Po~etkom jula 2003. donet je Zakon o organizaciji nadle`nosti dràvnih organa u postupku protiv u~inilaca ratnih zlo~ina, sa kojim su formirani Tuìla{tvo za ratne zlo~ine Republike Srbije i Ve}e za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu.

Tre}a faza 2003 – ?

Strukturne promene tokom 2003, kojima su nastali Tuìla{tvo za ratne zlo~ine Republike Srbije i Ve}e za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu, ali i Slu`ba za otkrivanje ratnih zlo~ina Ministarstva unutra{njih poslova, temeljno su se odrazile na dinamiku procesuiranja ratnih zlo~ina. Centralizacijom procesuiranja ratnih zlo~ina i njihovim izme{tanjem iz teritorijalne jurisdikcije okru`nih sudova, stvoreni su profesionalni timovi tuìlaca, ali i sudija obu~enih za ovu problematiku. Ubrzana je i saradnja sa Ha{kim tribunalom, posebno u oblasti razmene materijala i informacija. Podstaknuta je i regionalna saradnja sa pravosudnim institucijama Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Tuìla{tvo je dobilo jurisdikciju nad ratnim zlo~inima po~injenim na ~itavoj teritoriji biv{e Jugoslavije.


194

Rezultati su se osetili brzo. Ve} decembra 2003. podiè se optu`nica protiv Miroljuba Vujovi}a i petnaest drugih pripadnika Teritorijalne odbrane za ratni zlo~in protiv zarobljenika iz bolnice u Vukovaru. Po~inju i opse`ne istrage o ratnim zlo~inima u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Jula 2005. optuèn je Anton Lekaj za ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva na teritoriji \akovice, a samo nekoliko dana docnije i pet pripadnika paravojne formacije “[korpioni”, predvo|ena komandantom Slobodanom Medi}em, za ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva u selu Trnovu. Avgusta iste godine optuèno je sedam pripadnika formacije “@u-te ose” za ratni zlo~in nad civilnim stanovni{tvom u Zvorniku, ~ime je na svojevrstan na~in ponovo pokrenut postupak kojim je Srbija otpo~ela procesuiranje ratnih zlo~ina deset godina ranije. Tokom 2006, tuìla{tvo je optuìlo policijske komandire Sretena Popovi}a i Milo{a Stojanovi}a za sau~esni{tvo u ratnom zlo~inu ubistva bra}e Biti}i u Petrovom selu. Optuìlo je i osam pripadnika aktivnog i rezervnog sastava policije za ratni zlo~in u Suvoj reci, ubistvo 48 ~lanova porodice Beri{a. Tokom 2007, za ratne zlo~ine protiv civilnog stanovni{tva optuèni su i Sinan Morina (oruàni napadi na Orahovac), Vladimir Kova~evi}-Rambo (granatiranje Dubrovnika, Zdravko Pa{i} (ubistvo doktora Dragutina Kru{i}a u bolnici u Slunju) i Ilija Juri{i} (napad na kolonu JNA u Tuzli). Poslednja do sada podignuta optu`nica je s kraja novembra 2007, protiv ~etrnaest pripadnika teritorijalne odbrane i dobrovoljaca jedinice “Du{an Silni” za ratne zlo~ine po~injene u hrvatskom selu Lovas.

Aktivnost Tuìla{tva je nesumnjivo dinamizirala procesuiranje rat-nih zlo~ina u Srbiji. U ovim postupcima je do po~etka 2008. procesuirano preko 100 osoba, dok se velik broj nalazi pod istragom. Me|utim, drugu, manje uspe{nu stranu ove statistike otkriva ~injenica da je samo dvadeset trojici po~inilaca izre~ena presuda u prvom stepenu, te da u Srbiji danas, ako se izuzme presuda Du{anu Vu~kovi}u iz 1998, postoji samo nekoliko pravosna`nih presuda za ratne zlo~ine. Dosezanje do pravosna`ne presude pokazalo se pravom sudskom dramom. To se najbolje pokazalo u su|enju Sa{i Cvjetanu, koje je odlukom Vrhovnog suda Srbije ponovljeno tokom 2005, i na kojem je Cvjetan ponovo osu|en na 20 godina. Vrhovni sud je ovu presudu kona~no i potvrdio krajem februara 2006, ~ime je dobila pravosna`nost. Me|utim, u drugim slu~ajevima ova je procedura jo{ uvek u toku, a ishod je ~esto neizvestan. Vrhovni sud je septembra 2004. ukinuo i prvostepenu presudu Milanu Luki}u i ~etvorici optuènih za otmicu i ubistvo u Sjeverinu. Ponovljeno su|enje je okon~ano jula 2005, sa istim presudama, o ~ijoj }e se pravosna`nosti ponovo ogla{avati Vrhovni sud.

Iako je i sa osnivanjem Ve}a za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beo-gradu ostvaren pomak na podru~ju efikasnog procesuiranja optuènih za ratne zlo~ine, budu}i da su sudbena ve}a sastavljena od sudija iskusnih u


195

ovoj specifi~noj oblasti, procesuiranje ratnih zlo~ina ostaje komplikovan i nepredvidiv poduhvat. Dinamika dono{enja prvostepenih presuda je zaista ubrzana, ali je njihova sudbina u daljem postupku ostala neizvesna. Vrhovni sud je tokom 2007. potvrdio presudu Antonu Lekaju na trinaest godina robije, ali je Milanu Buli}u, osu|enom na osam godina robije za ratni zlo~in na Ov~ari, ovu presudu smanjio na dve godine. Drugu prvostepenu pre-sudu za Ov~aru, kojom je od {esnaest optuènih dvoje oslobo|eno, a ostali osu|eni na vremenske kazne u rasponu od dvadeset do pet godina, Vrhovni sud je ukinuo krajem 2007. i vratio na ponovno su|enje. Pred Vrhovnim sudom se tako nalazi jo{ nekoliko prvostepenih presuda, izme|u ostalog i pripadnicima jedinice “[korpioni”, od kojih je jedan oslobo|en, dok su dvojica u prvom stepenu osu|ena na dvadeset godina, jedan na trinaest i jedan na pet. Me|utim, iako je put do pravosna`nosti ostao dug, procesi su imali nesporan uticaj na promenu dru{tvene klime i otvaranje pitanja odgovornosti za ratne zlo~ine. Prikupljanje dokumentacije o zlo~inima oteàlo je njihovo poricanje, premda je aktivnost srpskog pravosu|a u ovoj oblasti i dalje kritikovana od strane nevladinih organizacija.

Zaklju~ak

Petnaest godina nakon osnivanja Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, kao i pet godina od formiranja Ve}a za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu, procesuiranje ratnih zlo~ina se u Srbiji po-kazuje kao tegoban i dugotrajan proces. Rat ne otvara samo prostor za vr{enje zlo~ina, ve} stvara ~itav dru{tveni ambijent u kojem se pravno procesuiranje njegovih najgorih strana susre}e sa ogromnim problemima. Kamuflirani maskom patriotizma, koji je ne bez razloga Semjuel Dònson nazvao “poslednjim uto~i{tem razbojnika”, ratni zlo~inci su uìvali politi~ku podr{ku. Ova podr{ka je tako|e ~esto ja~ana privrednim interesima stvorenim plja~kom u godinama “ratne ekonomije”. Dubina ove sprege izme|u politike, privrede i ratnih zlo~ina postepeno se otkriva i kroz drugi veliki niz postupaka za organizovani kriminal u Srbiji, ~iji optuènici neretko imaju kriminalnu ratnu pro{lost. Me|utim, uprkos o~iglednosti ovih me|uodnosa, izvanredno je te{ko posti}i dru{tveni konsenzus potreban za privo|enje po~inilaca pravdi. To je pokazao Milo{evi}ev period, tokom kojeg su ratni zlo~inci nesmetano migrirali u ~lanove srpske ekonomske i politi~ke elite. Ipak, tek je period nakon njegovog obaranja pokazao sve te{ko}e u suo~avanju sa ratnim zlo~inima, u kojem se videlo da uklanjanje politi~kih prepreka nije jedini, ve} samo nuàn preduslov za njihovo efi-kasno procesuiranje. Pokazalo se da su potrebne i zakonske i infrastru-kturne i personalne promene da bi se omogu}ilo njihovo gonjenje.

âk i nakon osnivanja specijalizovanih pravnih institucija, polovinom 2003. kada su formirani Ve}e za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu


196

i Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Republike Srbije, ostao je ~itav niz problema sa kojima se procesuiranje ratnih zlo~ina susre}e. Pri tom, dinamika pro-cesuiranja ratnih zlo~ina u Srbiji zavisi i od regionalne saradnje sa insti-tucijama koje se bave ratnim zlo~inima na prostoru biv{e Jugoslavije i od tokova procesuiranja ratnih zlo~ina u Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju. Tek daljim integrisanjem rezultata rada ovih institucija ste}i }e se kompletniji uvid u stepen do kojeg je pravda uspela da zadre u ratne zlo~ine po~injene u biv{oj Jugoslaviji. Tako }e i postupci koji su u Srbiji u toku pokazati u kojoj se meri srpsko dru{tvo istinski suo~ava sa kriminalnim nasle|em sopstvene pro{losti.


Dobrica ]osi} na Deltinom ledolomcu

197

Marinko M. Vu~ini}publicista, Beograd

DOBRICA ]OSI] NA DELTINOM LEDOLOMCU

Otvaranje najve}eg trgova~ko-poslovnog prostora na Balkanu bila je jo{ jedna u nizu izuzetnih prilika da se kompanija Delta predstavi kao na{a najve}a i najmo}nija poslovna imperija. To je bila svakako jo{ jedna u nizu demonstracija mo}i i snage ove u na{oj javnosti sve vi{e osporavane firme, koja je nastala u vreme najve}eg razaranja dru{tva u Srbiji. Na ovom kao i uvek glamuroznom otvaranju okupila se na{a tz. politi~ko-poslovna i kulturnja~ka elita. Naravno, nije izostala ve} poznata i ~esto vi|ena postavka srpskih ministara, koji ina~e mogu da odgovore na sva mogu}a pitanja, osim na jedno: da li je Delta firma koja monopolski zloupotrebljava svoj poloàj na na{em ina~e veoma slobodnom trì{tu. Na{i ministri trgovine i poljoprivrede kada ne èle da daju direktne i jasne odgovore pribegavaju ve} dobro oprobanom politi~kom triku, oni se pozivaju na delovanje ne-zavisnih vladinih komisija, ovog puta komisije za za{titu konkurencije. Jer oni nikako ne èle da uti~u na rad ovih nezavisnih dràvnih tela, osim ako Privredna komora i firma, koju je, uzgred, formirao sada{nji ministar poljoprivrede, nisu utvrdili postojanje monopolskog poloàja Delte na na{em trì{tu. Nalaze Privredne komore i firme Izit predstavnici Delte ina~e rado koriste u odbrani njenog velikog i neokrnjenog poslovnog i dru{tvenog uticaja. A ni Vrhovni sud nije zaobi{ao ~injenice do kojih su do{le ove organizacije u postupku utvr|ivanja da li postoji Deltin monopol na trì{tu. Na delu je ~ist i nepatvoreni legalizam, na koji se neprestano pozivaju Deltini glasnogovornici i pravni zastupnici, samo na{a javnost jo{ uvek nema merodavan i uverljiv odgovor na pitanje da li zaista postoji Deltina zloupotreba monopola. Kao da se radi o najbri`ljivije ~uvanoj tajni i podatku koji ima poseban dru{tveni i politi~ki zna~aj.

Pored deùrnih ministara trgovine i poljoprivrede, ovom izuzetno zna~ajnom dru{tvenom doga|aju za privredni razvoj Srbije pridruìo se i potpredsednik vlade Srbije Boìdar \eli}, izjaviv{i pri tome da je dr-àvni zadatak kompanije Delta da bude na{ ledolomac u regionu. Vi{e je nego o~igledno da, sude}i po izjavama nadle`nih ministara i potpred-sednika vlade, kompaniji Delta ne manjka dràvna i politi~ka podr{ka i naklonost.

Hereticus, 1/2008 Marinko M. Vu~ini}

198

Ali interesantno je da je pored politi~ke podr{ke, ovakvim poslovnim imperijama od posebnog zna~aja da dobiju i toliko potrebnu legitimnost u dru{tvu i javnosti. Zato i ne ~udi {to je i na ovom otvaranju prodefilovala ~itava ve} dobro uhodana bulumenta kulturnih i javnih radnika, angaòvanih intelektualaca, umetnika, ista ona tzv. kulturnja~ko-intelektualisti~ka „elita“ koja je bila i nezaobilazni deo svih sve~anosti i ki~erskih parada u vreme kada je kompanija bra}e Kari} bila na{ najve}i poslovni ledolomac. To su oni isti umetnici, kulturni radnici i intelektualni poslenici koji su pompezno primali Kari}eve nagrade za stvarala{tvo i doprinos razvoju srpske kulture. îm je kompanija bra}e Kari} doìvela svoj neminovni poslovni i politi~ki brodolom, nestala je i povukla se odjednom i sva ta kulturnja~ko-intelektualisti~ka elita, koja je prilje`no skupljala mrvice sa njihove trpeze. Ali oni su na{li brzo novo uto~i{te, a samim tim i novog pokrovitelja. Sada su se o~igledno preselili pod okrilje novog poslovnog dràvotvornog ledolomca, koji je svestan da mu je neophodan i oreol velikog poklonika kulture i javnog interesa. To je ve} dobro poznata i oprobana matrica.

Me|utim, me|u mnogobrojnim uglednim i rado vi|enim ìvopi-snim likovima koji su ve} nezaobilazni deo sli~nih dru{tvenih doga|anja, prime}en je i veliki srpski pisac Dobrica ]osi}, koji je sa prvim ~ovekom kompanije Delta vodio o~igledno veoma ugodan razgovor. Prva reakcija na pojavu Dobrice ]osi}a na ovakvom skupu je neverica i ~u|enje. Ali njegovo prisustvo samo je jo{ jedan u nizu kontroverznih i te{ko razumljivih poteza, jer njegov dolazak na otvaranje ovog Deltinog poslovnog objekta samo je dobitak za ovu firmu, jer joj on daje toliko potrebni dru{tveni i politi~ki legitimitet. I to u vreme kada je firma saop{tila svoju odluku, u kojoj je i zapretila da }e tuìti svakog ko po njenoj proceni dovodi u pitanje poslovni, nesumnjivi i veliki, ugled kompanije Delta. Tako je ova kompanija izvr{ila veoma teàk udar i napad na slobodu misli i delovanje na{e kriti~ke javnosti. Ovu notornu ~injenicu verovatno je znao i Dobrica ]osi}, ina~e veliki poklonik i zastupnik slobodne misli i kriti~kog pristupa dru{tvenim problemima, ali to ga nije spre~ilo da se pojavi na ovoj sve~anosti, koja je o~igledno imala za cilj da jo{ jednom po{alje na{oj javnosti poruku da se kompanija Delta, ~ije se poslovanje i poreklo po~etnog kapitala sve ~e{}e i intenzivnije dovodi u pitanje, ne sme vi{e dovoditi u pitanje. Sudski proces koji je ova kompanija pokrenula protiv Verica Bara} samo je jo{ jedan dokaz koji ide u prilog tvrdnji da se radi o htenju ove kompanije da demon-strira svoju mo} i politi~ki uticaj. Tu`no je da jedan ostareli pisac na ovaj na~in kruni i kr~mi svoj te{ko ste~eni ugled i uticaj. I to pisac koji je u celoj svojoj literarnoj i politi~koj delatnosti bio okrenut pitanjima ostvarivanja socijalne pravde i preispitivanju svih ograni~enja i obespravljivanja koji je donosio kapitalisti~ki ekonomski sistem. Sada on opu{teno }aska sa

Dobrica ]osi} na Deltinom ledolomcu

199

predsednikom najve}e i najuticajnije kompanije u Srbiji i to u vreme kada u Srbiji hiljade ljudi ostaje bez posla i elementarnih uslova za egzistenciju, ophrvani surovim talasom privatizacije i divlje tranzicije i kada se temeljno razaraju poslednji ostaci socijalne dràve izgra|eni u vreme socijalizma, ~iji je jedan od istaknutih ideologa i zastupnika bio i pisac Dobrica ]osi}. On nije na{ao vremena da se oglasi povodom {trajka 300 radnica Jumka, koje {trajkuju mesec dana, a ve} pet dana {trajkuju gla|u i ~iji su ìvoti u opasnosti. Ali zato je imao vremena i snage da se pojavi na otvaranju Deltinog poslovnog objekta. O~igledno je da su utopijska, levi~arska vre-mena odavno stvar pro{losti, nostalgi~nih i prigodnih se}anja. Kao da se ponavljaju one poznate scene iz znamenite pesme Danila Ki{a – „Pesnik revolucije na predsedni~kom brodu“. Istorija se zaista ponavlja, ali sad kao otu`na i razo~aravaju}a farsa, kao pri~a o piscu koji je toliko pisao i govorio o izazovima i zamkama istorije i politike a da pri tome dozvoljava sebi da bude deo glamurozne i isprazne malogra|anske predstave na ledolomcu, na kojem je sada, preko potpalublja predsedni~kog broda, postao jedan od najuvaènijih gostiju. Kako ume da bude tu`na i onespokojavaju}a sudbina pisaca kada izgube ose}aj za realni ìvot i postanu predmet najogoljenijih politi~kih manipulacija, na koje o~igledno i sami pristaju.



200


Ko su ~uvari demokratije

201

Marinko M. Vu~ini}publicista, Beograd

KO SU ÛVARI DEMOKRATIJE

Ako postoji neka konstanta u srpskoj politi~koj istoriji i funkcioni-sanju partija u na{oj sredini, onda je to ve} klasi~ni nedostatak elementarnog ose}anja odgovornosti u politi~kom delovanju. Primera koji potvr|uju ovu tezu o hroni~nom izostanku odgovornosti u na{oj politici i obaveze da se odgovara za propuste i kr{enje osnovnih demokratskih na~ela ima svakodnevno i na pretek. Kao jedan od najaktuelnijih i veoma indikativnih primera je nedavni izbor vr{ioca du`nosti gradona~elnika Beograda, koji je posle mesec dana doveden u pitanje odlukom ministarstva za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu. Odluka ovog ministarstva da ukine odluku o izboru Zorana Alimpi}a za predsednika i Milorada Perovi}a za potpredsed-nika Skup{tine grada Beograda zasnovana je na tuma~enju da je prekr{ena izborna procedura, po{to je ~lanom 9. poslovnika Skup{tine grada Beograda predvi|eno da kandidatura mora biti u pisanom obliku, {to je zna~ilo da se morala dati i odgovaraju}a pauza kako bi posle uvr{}ivanja te ta~ke u dnevni red i drugi odbornici imali {ansu da predaju kandidaturu. Na povredu ovih odredbi Poslovnika ukazali su odmah na samoj sednici odbornici SRS i SPS kao pripadnici opozicionih stranaka u gradskoj skup{tini, ali to nije imalo nikakvog efekta na sprovo|enje dogovorene politi~ke transakcije izme|u Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. Ove dve stranke nisu se obazirale na argumentovane primedbe o kr{enju poslovni-ka pri realizaciji ovog kadrovskog politi~kog dogovora, demonstriraju}i kako u praksi izgleda politi~ka dominacija ve}ine u gradskoj skup{tini. In-dikativno je da ove dve stranke veoma te{ko uspevaju da postignu politi~ki dogovor oko mnogih izuzetno va`nih politi~kih pitanja, ali je o~igledno da se, kada imaju zajedni~ki interes u odbrani vlasti koju zajedni~ki vr{e, politi~ki dogovori postiù veoma lako i sprovode veoma efikasno, bez obzira {to se pri tome kr{e principi demokratske izborne procedure. Os-poravanje odluke o izboru v.d. gradona~elnika predstavnici SRS preneli su i u Narodnu skup{tinu Srbije, insistiraju}i duè od mesec dana da se

POGLEDI

. . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . .


202

i sama Narodna skup{tina izjasni o o~itom kr{enju demokratske procedure prilikom izbora novog predsednika Skup{tine grada Beograda. Tek kada su poslanici SRS krenuli u otvorenu i odlu~nu akciju da zbog ovog pitanja kr{enja procedure blokiraju rad i samog parlamenta, prona|eno je spa-sonosno re{enje da se ponovi glasanje u beogradskom parlamentu i tako spre~i izbijanje jo{ jedne politi~ke krize i odblokira rad parlamenta.

Veoma je interesantno kako su predstavnici vladaju}e koalicije i opozicije reagovali i ocenili predlog nadle`nog ministarstva. [ef poslani~ke grupe Demokratske stranke Nada Kolundìja izjavila je da odluka mini-starstva za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu nije ustupak SRS-u, ali da je svakako rezultat izrazitog pritiska radikala, jer ina~e nezakonitosti nije bilo u izboru Zorana Alimpi}a. Predstavnik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli} je ocenio da je ovo prvi put da je vlast javno i zvani~no priznala da ne po{tuje demokratiju i proceduru, kao ni pravila po kojima radi parlament. Ovo re{enje nije potpuno, jer nije poni{tilo odluke koje je v.d. gradona~elnika Zoran Alimpi} doneo. Me|utim, izjava samog Zoran Alimpi}a svojom politi~kom osiono{}u i strana~kom uskogrudo{}u samo pokazuje da ovom strana~kom funkcioneru nije ni na kraj pameti da se izvini gra|anima Beograda i podnese odgovornost za o~ito kr{enje poslovnika i demokratskih principa pri izboru skup{tinskih funkcionera. On nastupa kao odani i provereni strana~ki kadar i ne nalazi za shodno da se zapita koliku je politi~ku {tetu nanelo ovakvo kr{enje demokratske procedure i kakva je njegova li~na odgovornost i odgovornost stranke ~iji je istaknuti funkcioner. To pitanje ne poga|a ni funkcionere Demokratske stranke Srbije kao pripadnike striktno legalisti~ki opredeljene politi~ke organizacije koji vr{e vlast u gradskoj skup{tini. Obavi}e se ponovno politi~ki dogovoreno biranje i time }e pri~a o ovoj temi biti definitivno okon~ana. A kakve su politi~ke i dru{tvene posledice, ove strana~ke funkcionere mnogo i ne zanima, oni su sigurni sve dok prilje`no i odano izvr{avaju i sprovode postignute politi~ke dogovore. Oni se nisu zapitali kolika je njihova odgovornost za otvaranje politi~kog prostora predstavnicima Srpske radikalne stranke da dovedu u pitanje rad parlamenta Srbije, a sebe predstave kao borce za po{tovanje demokratske procedure i ~uvare demokratije. Ali pitanje odgovornosti nije ni u primisli Zorana Alimpi}a kao funkcionera Demokratske stranke, jer on samo prilje`no i bespogovorno izvr{ava partijske i politi~ke dogovore i to mu daje za pravo da slavodobitno izjavi kako on o~ekuje da }e ishod glasanja biti identi~an kao i 8. oktobra i da }e pobediti protivkandidata opozicije. “Bi}e odràni novi izbori i bi}e mi zadovoljstvo da pobedim moje protivnike. Nadam se }e odluka ministarstva olak{ati neprijatnu situaciju u Skup{tini Srbije i da }e parlament po~eti da se bavi svojim poslom.” Za njega je o~igledno kr{enje demokratske procedure u Skup{tini Beograda neprijatna situacija, a ponovljeno glasanje }e doprineti da se parlament

Ko su ~uvari demokratije

203

Srbije po~ne baviti svojim poslom. I ova izjava dovoljno govori koliko su na{i strana~ki funkcioneri izgubili ose}aj za odgovornost i koliko su samo u slu`bi svojih strana~kih interesa bez obzira {to njihovo kr{enje demokratske procedure naru{ava temelje demokratije u Srbiji i uru{ava i onako nizak ugled koji parlament Srbije i skup{tina grada imaju u na{oj javnosti. Ali izbori za vr{ioca du`nosti gradona~elnika }e biti ponovljeni i to }e ih sprovoditi oni isti strana~ki funkcioneri koji su i u~estvovali u kr{enju demokratske procedure. Tako }e biti stavljena ta~ka na ovo ne-prijatno pitanje, a jo{ jednom }emo ostati bez odgovora ko je odgovoran za blokadu rada parlamenta Srbije i kakav ugled mogu imati strana~ki funkcioneri koji imaju hrabrosti da se posle svega {to se desilo u gradskoj skup{tini Beograda hvali{u kako }e pobediti i na ponovljenim politi~ki dogovorenim izborima u gradskoj skup{tini. Verovatno }e ti ponovljeni izbori biti odràni pod neizvesnim izbornim sloganom – i posle Alimpi}a – Alimpi}.

O odgovornosti nije govorila ni Nada Kolundìja, jer za nju je va`no da nije prekr{en zakon i da su se u parlamentu oduprli pritisku radikala. Ako je to zbilja tako, za{to se onda ponavlja postupak izbora u gradskoj skup{tini. A jo{ va`nije pitanje za funkcionisanje demokratije u Srbije je sadràno u ~injenici da bi kr{enje procedure u izborima u gradskoj skup{tini ostalo pre}utano da nije bilo upornog insistiranja predstavnika Srpske radikalne stranke na ra{~i{}avanju politi~kog spora nastalog zbog kr{enja izborne procedure u skup{tini grada. To je izuzetno ozbiljno pitanje za predstavnike demokratskih stranaka, koji o~igledno ne mogu da prihvate osnovno demokratsko pravilo da njihovi politi~ki dogovori i nagodbe o o~uvanju pozicija na vlasti ne mogu biti iznad doslednog i striktnog po{tovanja demokratskih na~ela u na{em politi~kom ̀ ivotu. Ako i dalje poslu{ni i odani partijski aparat~ici budu spremni da bezuslovno sprovode strana~ke politi~ke dogovore i po cenu kr{enja demokratske procedure i demokratskih na~ela, a da za takvo delovanje ne snose nikakvu odgovornost, onda se demokratija u Srbiji nalazi u ozbiljnim problemima i pred te{kim izazovima. Stranke, i to naro~ito one koje se pozivaju na svoje demokratsko ustrojstvo i uzvi{ene principe demokratije, ne mogu biti iznad same demokratije, ve} naprotiv, one moraju biti jedan od najsna`nijih i najodlu~nijih faktora u odbrani i zastupanju demokratskih vrednosti i na~ela. To }e se mo}i ostvariti jedino ako princip odgovornosti i privrènost demokratskim principima budu iznad pragmati~nih strana~kih politi~kih dogovora.

Hereticus, 1/2008 Svetlana Gradinac

204

Svetlana GradinacPravno-birotehni~ka {kola, Beograd

POGLED IZ DRUGOG UGLA NA EPSKOG JUNAKA MARKA KRALJEVI]A

Traganje za humanisti~kim dimenzijama na{e knjièvne ba{tine i njenim univerzalnim eti~kim porukama trebalo bi uvek da bude prilika i izazov za novo ~itanje, preispitivanje i tuma~enje izabranih tekstova, naro~ito ako su oni obavezno {tivo u ~itankama. îni mi se da je to danas posebno va`no, jer smo kao dru{tvo ogrezli u mitologizaciji pro{losti. Zato je, kada se tuma~i na{a narodna epika, neophodno da se nacionalni mitovi i legende dekonstrui{u i da u odnosu na njih zauzmemo kriti~ki stav.

Ja }u se ovom prilikom pozabaviti poznatom narodnom epskom pesmom “Marko pije uz ramazan vino” (Vuk SNP, II knj. br. 70) koja se obra|uje u I razredu srednje {kole i nalazi se u îtanci. Kako je Marko Kraljevi} naj~uveniji lik ne samo srpske narodne epike, ve} i epike drugih balkanskih naroda, mno{tvo je pesama od onih najstarijih – bugar{tica – pesama dugog stiha, pa do onih koje su nastajale u Vukovo vreme koje pevaju o njemu. Markov lik nije svuda dosledno predstavljen, upravo zato {to je putovao kroz vreme i prostor i zato {to je bio podloàn da se u njega interpoliraju mnogi lutaju}i motivi iz svetske knjièvnosti, ali su ipak narodni peva~i u ne~emu bili saglasni, te bi njegov epski CV otprilike bio ovakav: Prezime Kraljevi} nosi jer je sin kralja Vuka{ina. Majka mu se zove Jevrosima i veoma je po{tuje. Ima brata Andrija{a i sijaset pobratima, ~ak i me|u Turcima, i posestrima me|u vilama i devojkama koje je izbavio od zla. Slavi \ur|evdan kao krsnu slavu. Ljuba mu se naj~e{}e zove Jela. @ivi u Prilepu od XIV veka naovamo (po Filipu Vi{nji}u ìvi celih trista godina). Konj mu je [arac, sa kojim deli i hranu i pi}e, uvek vino i to ru-meno, i sa kojim razgovara kao sa partnerom. Areal Markovog kretanja je veliki. Omiljen posao su mu dvoboji, u kojima pobe|uje, ponekad veoma te{ko. Proveo je nekoliko godina na robiji. Kontroverznog je pona{anja, od kukavi~kog do vite{kog, od pokornog prihvatanja maj~inih saveta do ekstremnih afektivnih reakcija. Nat~ove~anske je snage, megalomanskog apetita, velika je pijanica, branilac je ~asti ugroènih i siroma{nih devojaka, mada }e surovo ubiti Arapku devojku (pesma “Marko Kraljevi} i k}i kralja Arapskoga”, Vuk SNP, II knj. br. 63), samo zato {to je “ona crna, a bijeli

Pogled iz drugog ugla na epskog junaka Marka Kraljevi}a

205

zubi”1. Voli novac, lako dolazi do njega ali ga nemilice tro{i po mehanama. Veseljak je i {aljivdìja, junak i udvorica. Iako je turski vazal, najprkosniji je lik na{e narodne epike.

Istorijska biografija Marka Kraljevi}a vezana je za raspad srpske dràve. On ̀ ivi na prostorima dana{nje zapadne Makedonije posle Kosovske bitke. Jeste bio turski vazal i po svedo~enju Konstantina Filozofa poginuo je bore}i se na strani Turaka, u bici na Rovinama 1395. izgovoriv{i re~i: “Ja kaèm i molim Gospoda da bude hri{}anima pomo}nik, a ja neka bu-dem prvi me|u mrtvima u ovom ratu”. Ovo predsmrtno kazivanje Marka Kraljevi}a je karika koja je uticala na njegovu veliku epsku popularnost, mada ima i drugih razloga. To je potreba porobljenog naroda da ga ide-alizuje i da u njemu vidi simbol borbe za pravdu, za{titnika hri{}anstva i neustra{ivog borca koji autoritetom svoje snage moè da parira i samom turskom caru.

U pesmi “Marko pije uz ramazan vino” re~ je upravo o suprotstav-ljanju Marka Kraljevi}a naredbama turskog cara koje se odnose na muslimanski obi~aj da za vreme trajanja Ramazana, koji je deveti mesec islamskog kalendara, zakon propisuje vernicima strog post i uzdràvanje od svih telesnih uìvanja preko dana, dok se no}i provode u molitvama i veselju. Marko, me|utim, ~ini sve ono {to je zabranjeno. Ako je ta njegova provokacija kojom pokazuje svoju autonomiju i nepokoravanje carevim naredbama jednaka inadìjstvu kojim je narodni peva~ hrabrio Srbe u otporu prema Turcima za vreme ropstva bila vrlina, danas se inadìjsko pona{anje ne moè smatrati vrlinom. Slede}a Markova negativna osobina u ovoj pesmi je njegovo bahato i nadmeno pona{anje izazvano prekomernim pijanstvom kada glasnicima koji su do{li samo da mu saop{te vest da ga car poziva na razgovor razbija glavu ogromnom kupom vina. U psiholo{kom nadmudrivanju sa carem, koji mu se obra}a sa “moj posinko”, Marko pobe|uje doterav{i “cara do duvara” koji mu snishodljivo daje stotinu dukata i govori “idi, Marko, te se napij vina!”, {to bi se moglo protuma~iti Markovom potkupljivo{}u. Ima ova pesma i svojih nesumnjivih vrednosti o kojima ovoga puta ne}u govoriti.

Ako bismo traìli pesmu u kojoj bi Marko Kraljevi} i danas mogao biti uzor, pesmu kojoj vreme nimalo nije naru{ilo eti~ke vrednosti, to bi bez sumnje bila pesma “Marko Kraljevi} i beg Kostadin” (Vuk SNP, II knj. br 59). Motiv humanizma Marka Kraljevi}a je ovde najizrazitiji. Tu

1 Lutaju}i motiv poti~e iz mita o Tezeju, koji je ostavio Arijadnu, iako je samo uz njenu pomo} mogao iza}i iz lavirinta. I gr~ki narodni junak Diogen Akripa je, kako kaè gr~ka pesma, ostavio devojku koja ga je izbavila iz tamnice. Nijedan, me|utim, nije ubio devojku kao Marko Kraljevi} “udarih je po svilenu pasu, kroz nju sablja, mati, prole}ela”.

Hereticus, 1/2008 Svetlana Gradinac

206

on svome pobratimu begu Kostadinu zamera zbog tri ne~ove~na dela koja se kose sa narodnom tradicijom i ose}anjem po{tenja i pravi~nosti. Ona predstavlja bega Kostadina kao licemernog ~oveka koji ne po{tuje nepisana pravila o slavljenju krsne slave, te ne prima u ku}u sirotice, nego ih grubo otera. Marko testira bega Kostadina tako {to je sirotice nahranio, napojio i odenuo u gospodske haljine i takve ih poslao begu Kostadinu koji ih tada oberu~ke prima. Beg Kostadin pravi razliku izme|u stare gospode “koji svu svoju aznu izgubili” i nove gospode “koji su odskora aznu zametnuli”. Ovu drugu posebno uvaàva, daje im po~asno mesto i ~asti ih skupocenim |akonijama. Najve}i greh bega Kostadina je {to na slavi nisu njegovi roditelji.

“Tre}e ti je, beè, ne~ove{tvo: ti imade{ i oca i majku, nijednoga u astalu nema da ti pije prvu ~a{u vina.”

Tako je atmosfera na krsnoj slavi bega Kostadina istovetna onoj na slavi Gli{i}evog junaka zelena{a Davida Uzlovi}a u pripoveci “Glava {e}era”. I kod njega su glavni gosti novokomponovani beskrupulozni bogata{i, podmitljivi dràvni ~inovnici, nemoralni sve{tenici i korumpirani u~itelji. Zato je pesma “Marko Kraljevi} i beg Kostadin” veoma zahvalna za problemsku analizu, jer nudi bogatstvo univerzalnih humanisti~kih poruka i aktuelnih asocijacija, {to je jedan od najva`nijih razloga da se neko knjièvno delo obra|uje u nastavi knjièvnosti.


Äåñèìèð Òîøè� î ñâîì æèâîòó

207

Ñëîáîäàí Ã. Ìàðêîâè�1

Èíñòèòóò çà åâðîïñêå ñòóäè¼å, Áåîãðàä

ÄÅÑÈÌÈÐ ÒÎØÈ� Î ÑÂÎÌ ÆÈÂÎÒÓ1

Ñ. Ìàðêîâè�2: Ãîñïîäèíå Òîøè�ó, ìîëèî áèõ Âàñ ñàìî äà êàæåòå íåêîëèêî ðå÷åíèöà î âàøèì ïðâèì äàíèìà. Ðî�åíè ñòå 1920. ó Áåëî¼ Ïàëàíöè...

£åñòå, ó Áåëî¼ Ïàëàíöè. À æèâåî ñàì ó Íèøó äåñåò ãîäèíà, ãîäèíó äàíà ó Êðóøåâöó, è ó Áåîãðàäó îä 1934. ãîäèíå äî ôåáðóàðà ‘43. ãîäèíå, òàêî äà ñàì... Ñàäà èìàì ïðàâè áåîãðàäñêè ñòàæ. Ñàä èìàì äóæè ñòàæ íåãî øòî ñàì èìàî ïðå ðàòà, ñàä èìàì ñêîðî 12 ãîäèíà.

Ñ. Ìàðêîâè�: 1934. ãîäèíå óïèñó¼åòå Òðå�ó ìóøêó ãèìíàçè¼ó ó Áåîãðàäó...

£åñòå.

Ñ. Ìàðêîâè�: ...è òó ñòå áèëè âðëî àêòèâíè ó òàäàøœåì ïðåñòèæíîì, äà êàæåìî, ãèìíàçè¼àëñêîì êœèæåâíîì óäðóæåœó “£àâîð”. Òî ¼å âðåìå ‘34-38., çíà÷è âðåìå...

‘36-37.

Ñ. Ìàðêîâè�: ‘36-37. Çíà÷è, Ñòî¼àäèíîâè�åâî âðåìå, âå� ñå îñå�à¼ó ïîëèòè÷êå íàïåòîñòè, ïðîôèëèøó ñå ñòðó¼àœà äåñíà, êà ôàøèçìó, äåìîêðàòñêà, òðàäèöèîíàëíà, àëè è êîìóíèñòè÷êà.

1 Ðàçãîâîð ¼å âî�åí ó îêâèðó ïðî¼åêòà Âå�à çà äåìîêðàòñêå ïðîìåíå ó Ñð-áè¼è, ïîä íàñëîâîì “Ñóî÷àâàœå ñà òîòàëèòàðíèì íàñëå�åì êîìóíèçìà ó Ñðáè¼è, 1944-1958”, çà äîêóìåíòàðíó ñåðè¼ó Öðâåíî äîáà. Ðåäàêöè¼à ÷àñîïèñà Hereticus ñå çàõâàšó¼å Âå�ó çà äåìîêðàòñêå ïðîìåíå ó Ñðáè¼è è äð Äóøàíó Ò. Áàòàêîâè�ó, àóòîðó ïðî¼åêòà, øòî ñó äîçâîëèëè îá¼àâšèâàœå îâîã èíòåðâ¼óà.

2 Ðàçãîâîð ¼å âîäèî Ñëîáîäàí Ã. Ìàðêîâè�, à íåêîëèêî ïèòàœà ¼å ïîñòàâèî Ïåòàð £àêîíè�, ðåæèñåð äîêóìåíòàðíå ñåðè¼å Öðâåíî äîáà, øòî ¼å ó òåêñòó è íàçíà÷åíî.

INTERVJUI

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hereticus, 1/2008 Ñëîáîäàí Ã. Ìàðêîâè�

Äà ëè ñå ñå�àòå èç òèõ ãèìíàçè¼ñêèõ äàíà, äà ëè ñå òî îñå�àëî ó ãèìíàçè¼è, òå ïîäåëå êî¼å �å êàñíè¼å äî�è?

Îñå�àëå ñó ñå, àëè âðëî áëàãî. Çíàòå, íåìî¼òå äà ñå çàâàðàâàòå äà ¼å íàø æèâîò áèî ¼àêî èñïîëèòèçèðàí. Ëè÷íî ¼à, è, ðåöèìî, èçâåñíè ìî¼è äðóãîâè, ìè ñìî ïîëîæèëè èñïèò íà ãåíåðàëó Ôðàíêó, çíàòå. Íàñ ¼å ãåíåðàë Ôðàíêî ñòðàøíî óçáóäèî ñà ñâî¼èì äðæàâíèì óäàðîì ó Øïàíè¼è. £à ñàì ñå ëè÷íî íà Ôðàíêó îïðåäåëèî. È òâðäèî ñàì äà íå�ó è�è ó Øïàíè¼ó äîê ãîä ¼å Ôðàíêî æèâ, è íèñàì îòèøàî. Àëè ôàøèñòè÷êèõ òåíäåíöè¼à íè¼å áèëî. Áèëå ñó êîìóíèñòè÷êå, êî¼å ñó ñå âðëî áëàãî âèäåëå. Âè ñòå çíàëè äà òî íåøòî ïîñòî¼è. Ïðâî, âè ñòå ìëàä, 16 ãîäèíà, íèøòà íå çíàòå. Çíàòå, ìíîãî ñå ìàœå çíàëî.

À îíäà Ñîâ¼åòñêè Ñàâåç ¼å áèî çàòâîðåí. Ñàì ñå çàòâîðèî à è íàøå ñó âëàñòè çàòâîðèëå ñâàêî èíòåðåñîâàœå çà Ðóñè¼ó, àêî õî�åòå, çáîã ñîâ¼åòñêå âëàñòè. Êàî øòî çíàòå, ìè íèñìî èìàëè îäíîñå äèïëîìàòñêå ñà Ñîâ¼åòñêèì Ñàâåçîì äî 1940. ãîäèíå. Òàêî äà ñó ñå êîìóíèñòè÷êå òåíäåíöè¼å, çíàòå, ïðèìå�èâàëå, à îíäà ïðåä ñàì ðàò, êàä ñàì ¼à âå� íàïóñòèî ãèìíàçè¼ó, îòèøàî íà Ïðàâíè ôàêóëòåò, îä¼åäàíïóò ¼å èæŸèãšàî Ñðïñêè êóëòóðíè êëóá. Çíàòå, òî ¼å áèëî ìàñîâíî ïî áåîãðàäñêèì ãèìíàçè¼àìà. Ïðâî äà âàì ñêðåíåì ïàæœó äà ¼å ñèòóàöè¼à ñàìî ó ïðîøëîñòè ïîòïóíî äðóãî¼à÷è¼à.

Ó ïóáëèöè, ìå�óòèì, è êîìóíèñòè÷êà ñòâàð ¼å áèëà âðëî ìàðãèíàëíà. Âè ¼å íèñòå ïðèìå�èâàëè èçóçåâ ó Öðíî¼ Ãîðè è, ðåöèìî, ó ñòóäåíòñêèì êðóãîâèìà, ñòóäåíòñêèì äåìîíñòðàöè¼àìà è ìàíèôåñòàöè¼àìà ó Áåîãðàäó. Òàêî äà ¼å êîìóíèñòè÷êè ïîêðåò áèî ïîòïóíî ìàðãèíàëíà ïî¼àâà. Òåê ñà óñïîñòàâîì îäíîñà ñà Ñîâ¼åòñêèì Ñàâåçîì îíè ñó ïî÷åëè äà ñå ïî¼àâšó¼ó è äà èñêîðèø�ó¼ó, çíàòå, íîâ îäíîñ èçìå�ó Ñîâ¼åòñêîã Ñàâåçà è £óãîñëàâè¼å. Òàêî èìàòå ëèòåðàòóðó êîìóíèñòè÷êó. Ðåöèìî, Ïàðòè¼à ¼å ‘41. ãîäèíå ó âåëèêîì èíäóñòðè¼ñêîì öåíòðó êàî øòî ¼å Íèø, èìàëà ¼åäíîã ÷ëàíà. Ïàðòèçàíñêè ïîêðåò ñå ðîäèî, çíàòå, ïî ìîìå âè�åœó, íà äâà ôàêòîðà. Ñ ¼åäíå ñòðàíå, ìè ñìî áèëè ïîðàæåíè ‘41. ãîäèíå. Ñâàêè ãðà�àíèí Ñðáè¼å ¼å òî îñå�àî êàî ïîðàç, çà ðàçëèêó îä ñàäàøœèõ ïîðàçà êî¼å òàêîðå�è íèêî íå îñå�à êàî ïîðàç. È õòåëè ñó òî äà íåêàêî ïîïðàâå, ñ ¼åäíå ñòðàíå. Ñ äðóãå ñòðàíå, íàøà âåëèêà èäå¼à, ïîøòî ñìî ìè ¼åäàí îä íà¼âå�èõ íàðîäà è Áîæ¼è íàðîä, ìè ìîðàìî äà ñïàñèìî Ðóñè¼ó. Ïîçèâ Ñòàšèíà – äà ñå ¼óðè íà íàöèñòè÷êó Íåìà÷êó – ¼à ìèñëèì, ïðèõâàòàî ¼å ñâàêè äðóãè ÷îâåê ó Ñðáè¼è. Òàêî äà ¼å êîìóíèñòè÷êè ïîêðåò èñêîðèñòèî ïîêðåò çà Ðóñè¼ó, çíàòå, è èñïðàâêó ñòàœà ó àïðèëñêîì ðàòó, êî¼å ¼å áèëî æàëîñíî.

Ñ. Ìàðêîâè�: Çàíèìšèâî ¼å äà ñòå Âè áèëè ÷ëàí Ó¼åäèœåíå ñòóäåíòñêå îìëàäèíå, íåêå âðñòå Íàðîäíîã ôðîíòà íà

208


209

îìëàäèíñêîì íèâîó. Òó ñó ïîðåä Âàñ áèëè ìíîãè šóäè ëåâèõ îïðåäåšåœà. Äà ëè ñå ñå�àòå òîã äàíà, 23. àâãóñòà 1939., êàäà ñòå ïðî÷èòàëè ó íîâèíàìà äà ¼å ïîòïèñàí ïàêò èçìå�ó Ñòàšèíà è Õèòëåðà?

Äà. Ïà ïðâî äà âàì êàæåì, ïîøòî ñàì Ñðáèí, à Ñðáè ñó ¼åäàí îä íà¼ñêðîìíè¼èõ íàðîäà êî¼å ¼à ïîçíà¼åì, ¼à íèñàì áèî ÷ëàí Ó¼åäèœåíå îìëàäèíå, íåãî ñàì áèî ôóíêöèîíåð. À íèñàì èìàî íè 19 ãîäèíà, è òî çàõâàšó¼ó�è ÷èœåíèöè äà ¼å ¼åäàí êî¼è ¼å òàìî áèî íàø ïðåäñòàâíèê, Äåìîêðàòñêå îìëàäèíå – ñòðàíêå Äàâèäîâè�-Ãðîë, îòèøàî ó âî¼ñêó, ìîáèëèñàí ¼å, è êàêî íè¼å áèî âåëèêè èçáîð, îíäà ñó ìåíå ïîñëàëè äà ¼à œåãà çàìåœó¼åì. Òàêî ñàì ¼à áèî ó èçâðøíîì îäáîðó Ó¼åäèœåíå îìëàäèíå îä ¼àíóàðà äî àâãóñòà 1939.

Ïà ñëóøà¼òå, ïðâî íåìî¼òå äà óïîòðåášàâàòå èçðàç ëåâè, áèëè ñó êîìóíèñòè è íåêîìóíèñòè, íè¼å òó áèëî íè÷åãà ëåâîã. Òî ñå äîöíè¼å óïîòðåášàâàëî çà îíå šóäå êî¼è ñó áèëè íàêëîœåíè êîìóíèñòèìà, à íèñó áèëè êîìóíèñòè. Òîãà ¼å áèëî ìàëî, è òî ñó áèëè ñëó÷à¼åâè, äîñòà ¼àäíè, êàî øòî ¼å £àøà Ïðîäàíîâè� áèî, àëè íå çíàì ó êî¼î¼ ìåðè ¼å îí áèî ëåâî. Çíàòå, îí ¼å áèî óâåê íà íåêè íà÷èí áèî ëåâî ¼îø îä 1914. ãîäèíå, àëè, èàêî ¼å òî ¼åäàí âðëî ñïîñîáàí ïðîôåñîð è êœèæåâíè ðàäíèê, ïîëèòè÷êè îí ¼å áèî ¼åäíà ¼àäíà ïî¼àâà è ïðå ‘14. è ïîñëå.

Òó íà Óíèâåðçèòåòó, òó ¼å çàæèâåî ñíàæàí êîìóíèñòè÷êè ïîêðåò. Îíè ñó áèëè äðæàâà íà Óíèâåðçèòåòó. Îä êîíòðîëå íà âðàòèìà äî øàìàðàœà ïðîòèâíèêà, òî ¼å ñâå èøëî ñëè÷íî îíîìå øòî �å ñå äîãà�àòè ‘44. ãîäèíå. Òàêî äà ñàì áèî äîñòà èçíåíà�åí, ïîøòî ó ëèòåðàðíî¼ äðóæèíè êàä ñàì ñàðà�èâàî èëè ñå òóêàî ïðîòèâ êîìóíèñòà, ìèñëèì ïîëèòè÷êè, íèêàäà íè¼å áèëî äîøëî äî ôèçè÷êîã îáðà÷óíàâàœà. Òî ñó áèëå íåêå äèñêóñè¼å, ðàñïðàâå ìëàäèõ šóäè êî¼è âðëî ìàëî çíà¼ó, à ÷èíè èì ñå äà çíà¼ó ñâå. Ìå�óòèì, íà Óíèâåðçèòåòó ñìî ñå ìè èçíåíàäèëè, çíàòå. Òó ¼å ôèçè÷êî ñðåäñòâî ìàëòåíå ïîñòàëî ãëàâíî, òàêî äà ¼å áèëî òó÷œàâå íîí-ñòîï. Šîòè�åâöè ñó óïàäàëè è òóêëè ñå, òàêî äà èíèöè¼àòèâó íèñó ñàìî óçèìàëè êîìóíèñòè. È âëàäà ¼å èìàëà ñâî¼ó îðãàíèçàöè¼ó “Ñîâ¼åòñêè £óã”. Òî ñó áèëå ìàëå ãðóïå šóäè, ¼åäíî ñòîòèíàê. Îíè èçàáåðó ïîãîäàí òðåíóòàê, çíàòå, óïàäíó íà Óíèâåðçèòåò, òóêó íåêîëèêî êîìóíèñòà, îíäà èì êîìóíèñòè âðàòå æåñòîêî. È ïî ìîì ìèøšåœó íà¼îïàñíè¼å ñó áèëå öðíîãîðñêå æåíå ñòóäåíòêèœå. Òî ¼å áèëà àëà îä áîðöà è ÷óäíî ñó èçãëåäàëå, êàî èç íåêèõ – îâîãà, êàêî ñå çâàî, îâà¼ øòî ¼å óìðî íåäàâíî, ôèëìñêè ðàäíèê Öðíå Ãîðå, Íèêîëè�…

Ñ. Ìàðêîâè�: Æèâêî...


210

Òà¼ òèï æåíà äóãîíîãàñòèõ, îáó÷åíèõ ó öðíî, ñà æåñòîêèì äëàíîâèìà, äàêëå êàä âàñ îíà óäàðè ¼åäàíïóò òî ¼å áîšè óäàðàö îä ìóøêàðöà ïåò ïóòà. Òàêî äà ¼å òî áèëî âåëèêî èçíåíà�åœå, çíàòå. È òó ñàì ¼à ïðåäîñå�àî, íå�ó äà êàæåì äà ñàì âèäåî, äà ñå òó ñïðåìà âåëèêà ðåïðåñè¼à. £à íèêàäà íèñàì âåðîâàî äà �å îíè äîáèòè ïîòïóíó âëàñò ó çåìšè, êàî øòî ñó äîáèëè ‘44, ïîøòî íèñàì ïðåäâè�àî íè ïàä £óãîñëàâè¼å, íè òà¼ ïîêðåò îòïîðà ïàðòèçàíñêî-÷åòíè÷êè, àëè ñàì œèõ âðëî îçáèšíî ïîñìàòðàî. È íàñóïðîò àíòèêîìóíèñòè÷êî¼- íåêîìóíèñòè÷êî¼ ãðóïàöè¼è, êî¼à ¼å ïîòöåœèâàëà êîìóíèñòå, ¼à êîìóíèñòå íèñàì íèêàä ïîòöåœèâàî è ÷àê áèõ ðåêàî îâàêî ïðåòåíöèîçíî äà ñàì íåøòî ó÷èî îä œèõ, àêî òàêî ñìå äà ñå êàæå.

Ñ. Ìàðêîâè�: Êàêî äàíàñ, êàäà ãëåäàòå øåçäåñåò ãîäèíà óíàçàä, êàêî îöåœó¼åòå òó ÷èœåíèöó äà ñó êîìóíèñòè áèëè òîëèêî ¼àêè è îðãàíèçîâàíè íà Óíèâåðçèòåòó? Äà ëè òî çíà÷è äà ¼å äðæàâà áèëà ñëàáà è íåñïîñîáíà, ¼åð ¼å òà ñòðàíêà áèëà èçâàí çàêîíà, à èïàê ¼å äåëîâàëà è õâàòàëà êîðåíà?

Ïà, çíàòå, òî ¼å âðëî êîìïëèêîâàíî ïèòàœå. £à ìèñëèì äà áè îäãîâîð ìîðàî áèòè âðëî ñëîæåí, øòî áè ðåêëè êîìóíèñòè. Ïàçèòå, êîìóíèñòè÷êà ñíàãà ¼å áèëà ó Öðíîãîðöèìà. Òó àêî ïîãëåäàòå ñïèñàê, îíè ñó îá¼àâèëè ïîñëå ðàòà ñïèñàê ÷ëàíîâà Êîìóíèñòè÷êå ïàðòè¼å £óãîñëàâè¼å, ìèñëèì äà èõ ¼å áèëî ñâåãà 293, à ñòóäåíàòà ¼å áèëî äåñåò õèšàäà, è îíè ñó ñâå òî äðæàëè ó ðóöè. Îðãàíèçàöè¼à ¼å áèëà ïðâå êëàñå. Òàêâó îðãàíèçàöè¼ó ¼à íèñàì âèäåî äî äàíàñ, áàð êîä íàñ. Òó èìàòå äâà ïðîáëåìà. Èìàòå öðíîãîðñêå ñòóäåíòå, êî¼è ñó ñâè ñèðîìàøíè, ãëàäíè, èìà íåêà çàâèäšèâîñò, îñâåòîšóáèâîñò, êëàñíó, äà ¼å òàêî íàçîâåì, èàêî òî íè¼å áèëà ðàäíè÷êà êëàñà, çíàòå. Óîïøòå œèõîâ óòèöà¼ ó ðàäíè÷êî¼ êëàñè ¼å áèî âðëî ñëàá. Ñèíäèêàòå è ðàäíè÷êó êîìîðó ñó äðæàëè ñîöè¼àëèñòè è ðåôîðìèñòè, êî¼è ñó áèëè è îïîðòóíèñòè àêî õî�åòå. Òàêî äà ñó îíè èìàëè ó ñòóäåíòñêî¼ îìëàäèíè ãëàâíó óäàðíó ñíàãó, à èìàëè ñó íåøòî òàêîçâàíèõ ñåšà÷êèõ çàäðóãà ïî Öðíî¼ Ãîðè. Òàêî, Öðíà Ãîðà ¼å áèëà ðàñàäíèê, çíàòå.

Îíäà, íàðàâíî, ñòàœå ¼å áèâàëî, èàêî ¼å ïðèâðåäà ãëîáàëíî íàïðåäîâàëà ïîä Ñòî¼àäèíîâè�åì. Ïðâî ¼å áèî òà¼ ñèñòåì êëèðèíãà ñà Íåìà÷êîì. Ìè ñìî ïðèâðåäíî ‘35. ãîäèíå ïî÷åëè äà èäåìî ãîðå. Ìå�óòèì, èçâåñòàí, âðëî çíà÷à¼àí ïðîöåíàò ñòàíîâíèøòâà, æèâåî ¼å ñâå òåæå è òåæå, çíàòå, è íåçàäîâîšñòâà ñó áèëà âåëèêà, óòîëèêî ïðå øòî ñó šóäè ïðåäîñå�àëè äà �å óñêîðî ðàò äà íàè�å è âåðîâàòíî ¼å òî ñòâàðàëî ¼îø ¼åäíó òðàóìàòè÷íó àòìîñôåðó. Òàêî äà ¼å œèõîâ óñïåõ ðåàëàí, ìèñëèì ó òîêó îêóïàöè¼å, àëè ñ äðóãå ñòðàíå ñó áèëå ñâå ïîãîäíîñòè íà œèõîâî¼ ñòðàíè. Îíè ñó èìàëè ¼åäíó åëèòó êî¼à ¼å äîëàçèëà, ñ ¼åäíå ñòðàíå, èç Êîìèíòåðíå êàî øòî ñó áèëè Òèòî è


211

Êàðäåš, à áèëà ¼å ¼åäíà åëèòà êî¼à ¼å äîëàçèëà èç ìàñå, êàî øòî ñó áèëè �èëàñ, Ðàíêîâè�. Òàêî äà ñó îíè ñòâîðèëè ¼åäàí àïàðàò, ¼åäíó ïîëèòèêó, ¼åäíó âî¼íó ñòðàòåãè¼ó, è ïîòïóíî íàäìàøèëè ¼åäíîã ãåíåðàëøòàáíîã îôèöèðà êàî øòî ¼å áèî Ìèõàèëîâè� è œåãîâå êîëåãå, êî¼è ñó áèëè âðëî äîáðè îôèöèðè, àëè íèñó áèëè ñïîñîáíè äà âîäå ãåðèëó, ¼åð ¼åäíî ¼å âîäèòè âî¼ñêó à äðóãî ¼å âîäèòè ãåðèëó.

Ñ. Ìàðêîâè�: Êðà¼åì 1940. Âè ïîñòà¼åòå ïðåäñåäíèê îìëàäèíå Äåìîêðàòñêå ñòðàíêå è ó òîì ñâî¼ñòâó äî÷åêó¼åòå Àïðèëñêè ðàò. Êàêâà ñó âàøà ñå�àœà èç òîã ïåðèîäà?

À, ìó÷íà. Ìó÷íà, âè ñòå îñå�àëè, çíàòå, äà òó íåìà ìíîãî ðåàëíå ñíàãå çà áîðáó, à íèñòå õòåëè äà ïîïóñòèòå. 27. ìàðò, êî¼è âè íèñòå ïîìåíóëè, à ¼à áèõ òî äîäàî, šóäè îâäå òî òóìà÷å êàî íåêè ñïåöè¼àëíè àêò. Ïðâî, êàî äà ñìî ìè õòåëè Åíãëåñêî¼ äà ïîìîãíåìî, à òî ¼å ïðîñòî ¼åäíà ñìå¼óðè¼à. Íèêî íà Åíãëåñêó íè¼å ìèñëèî 27. ìàðòà – ìèñëèì íà ïóáëèêó êî¼à ¼å ó÷åñòâîâàëà ó ìàíèôåñòàöè¼àìà. Ïà ÷àê íè íà Õèòëåðà, çíàòå. Ïðîòèâ Íåìàöà ¼å áèëî ¼åäíî îïøòå ðåàãîâàœå, à òî ¼îø íè¼å áèëî èñïîëèòèçîâàíî êàî øòî ¼å èñïîëèòèçîâàíî ïîñëå Äðóãîã ñâåòñêîã ðàòà. Íàöèçàì, êîíöåíòðàöèîíè ëîãîðè, íèêî ñå ó òî âðåìå íè¼å íàðî÷èòî èíòåðåñîâàî. £à ñå ïèòàì äà ëè ñàì çíàî äà ïîñòî¼å êîíöåíòðàöèîíè ëîãîðè ó Íåìà÷êî¼. Íàøà ¼å øòàìïà áèëà âðëî, íå�ó äà êàæåì êîíòðîëèñàíà, àëè ëåïî óñìåðàâàíà, òàêî äà ñòå âè î Íåìà÷êî¼ ìîãëè äà ÷ó¼åòå íåøòî ëåïî, à íèøòà íàðî÷èòî ðóæíî, ÷àê íè ó Ïîëèòèöè, êî¼à ¼å áèëà îïîçèöèîíà, çíàòå. Òàêî äà ìè íèñìî èìàëè ¼àñíó ïðåäñòàâó.

Ìè ñìî óâåê áèëè ¼åäíà ïðîâèíöè¼àëíà ñðåäèíà êàä ñå ðàäè î ñâåòó èçâàí íàñ. £à áèõ ðåêàî äà òàäà ñó íåçíàœà áèëà èñòî çíà÷à¼íà êàî è ñàäà. Òàêî äà ñå íåìà÷êà ñíàãà âèøå âèäåëà è íàñòàî ¼å ñòðàõ îä Íåìà÷êå. Íà÷èí íà êî¼è ñó îíè îêóïèðàëè çåìšå... Ïàäàëà ¼å çåìšà çà çåìšîì. Ñâàêè ÷îâåê ¼å èìàî òî ñàçíàœå, ¼à ñàì áàðåì èìàî, äà �ó ñå ¼åäíîã ¼óòðà ïðîáóäèòè ó êðåâåòó è äà �å ìè íåêî ðå�è ó ïîðîäèöè, îòàö è ìàòè: “Íåìöè ñó óøëè”, ïîøòî ¼å ïàëà Äàíñêà, Íîðâåøêà ïîñëå ìàëå áîðáå, îíäà Õîëàíäè¼à, Áåëãè¼à, è, íà êðà¼ó, Ôðàíöóñêà êîëàïñèðàëà. Äàêëå, òî ¼å ñòðàõ îä Íåìà÷êå, ìíîãî âèøå íåãî áîðáà ïðîòèâ íàöèçìà. Òàêî äà ñàì âåðîâàî äà �åìî ñå ìè áîšå òó�è, ìå�óòèì, áèëè ñó íåêè îá¼åêòèâíè óñëîâè øòî ñå íèñìî òóêëè äîáðî, ìèñëèì íà Õðâàòå, êî¼è íèñó õòåëè äà ñå òóêó ïðîòèâ íåìà÷êå âî¼ñêå. Íå�ó äà óïîòðåáèì íèêàêâó äðóãó ðå÷. Àëè íè ìè ñå íèñìî ïîêàçàëè, çíàòå, íè îðãàíèçîâàíè, íè îçáèšíî ñïðåìíè çà áîðáó, òàêî äà ¼å âî¼ñêà êîëàïñèðàëà íà ¼åäàí äîñòà ñðàìàí íà÷èí ‘41. ãîäèíå, àïðèëà ìåñåöà.


212

Ñ. Ìàðêîâè�: Äîëàçè íåìà÷êà îêóïàöè¼à. Ìå�óòèì, è äàšå ñå íàñòàâšà ïîëèòè÷êè ðàä èàêî ñó ñâå ñòðàíêå îä ñòðàíå íåìà÷êèõ âëàñòè ñòàâšåíå èçâàí çàêîíà. È Âè íàñòàâšàòå äà äåëó¼åòå èëåãàëíî ïðåêî Äåìîêðàòñêå îìëàäèíå. Êàêî ¼å òî èçãëåäàëî ó îêóïèðàíîì Áåîãðàäó?

Ïà íè¼å íèøòà áèëî çàáðàœåíî. Íèêî âèøå íè¼å ïîëèòè÷êè äåëî-âàî. Òî øòî ñìî ñå ìè çàäðæàëè, òî ¼å áèëà, íå�ó äà êàæåì ñëó÷à¼íîñò. Àëè, ìè ñìî áèëè ¼åäíà ãðóïàöè¼à, çíàòå, êîõåçèîíî ïîâåçàíà, îçáèšíî. Ìè ñìî áèëè ìàëîáðî¼íà îðãàíèçàöè¼à, àëè ñìî áèëè îðãàíèçàöè¼à, çíàòå, íàñóïðîò îáè÷íèì äåìîêðàòñêèì ãðóïàöè¼àìà èëè ñòðàíêàìà, êî¼å íèñó îðãàíèçàöè¼å íåãî ñó âèøå ñêóïîâè îêî šóäè, êàî øòî ¼å äàíàñ, ðåöèìî, ñëó÷à¼. Òàêî äà ñìî ìè ñà÷óâàëè îðãàíèçàöè¼ó.

Èñòèíà, ìè ñìî èìàëè ïðåä ñàì ðàò è ñðåäœîøêîëñêó Äåìîêðàòñêó îìëàäèíó. Ó òî¼ îðãàíèçàöè¼è, èëåãàëíî¼ çà âðåìå îêóïàöè¼å, áèëî ¼å ìíîãî âèøå ñðåäœîøêîëàöà íåãî ñòóäåíàòà, ¼åð ñòóäåíòè ñó ñå ðàñïðøèëè è ìè ñìî íåêàêî èìàëè ìàœå ïîâåðåœà ó œèõ. £åð âè ñòå óâåê ìîðàëè äà ìèñëèòå î òîìå äà íåìà íåêîã êî¼è �å âàñ ïðåäàòè Íåìöèìà, èëè ñàîïøòèòè íåøòî, èëè áèòè èíäèñêðåòàí. Òàêî äà ¼å òà¼ ðàä áèî ïîëèòè÷êè è ñâåäåí ïðàêòè÷íî íà Áåîãðàä, ïîøòî ¼å âåçà ñà óíóòðàøœîø�ó áèëà ñëàáà. Äà áèñòå îòïóòîâàëè ó Ñìåäåðåâî, áèëî ¼å ïîòðåáíî äà èìàòå ïîëèöè¼ñêó äîçâîëó. Òî íè¼å áàø áèëî ¼åäíîñòàâíî äîáèòè. Äà îäåòå ïà äà äîáè¼åòå, òðåáàëî ¼å è âåçà, îïðàâäàœà è òàêî äàšå. Òàêî äà ¼å êðåòàœå ïî Ñðáè¼è áèëî âðëî îãðàíè÷åíî, ñåì äà èäåòå èëåãàëíî, íàðàâíî. Òàêî äà ¼å ðàä áèî ñâåäåí íà ìèíèìóì. Íà¼âèøå ñòå ìîãëè äà ðàäèòå àêî ñòå íàïóñòèëè ãðàä è îòèøëè ó øóìó ñ ïàðòèçàíèìà èëè ÷åòíèöèìà, îíäà ñó ìîãó�íîñòè áèëå âå�å.

Íåìàöà ó âåëèêîì áðî¼ó ìàëèõ ãðàäîâà óîïøòå íè¼å áèëî. Áèëè ñó ó âåëèêèì öåíòðèìà, êàî øòî ¼å Êðàãó¼åâàö, Íèø. Òàêî äà ñå ïèòàì äà ëè ¼å ó Áåëî¼ Ïàëàíöè áèëî Íåìàöà óîïøòå. Èìàòå ïóíî ãðàäîâà ó êî¼èìà Íåìàöà íè¼å áèëî. Òàêî äà è Íåìöè íèñó âåðîâàëè, çíàòå, äà �å äî�è äî óñòàíêà.

È ñàä óñòàíàê ¼å âðëî çíà÷à¼àí è çà ðàçâî¼ ðàòà, ¼åð ñå òó ó ñòâàðè ïî¼àâèëî íåøòî âðëî çàíèìšèâî, î ÷åìó îáè÷íî šóäè êî¼è íèñó êîìóíèñòè è ïàðòèçàíè, îäíîñíî ÷åòíèöè, íèêàäà íå ãîâîðå. Çàøòî ¼å Äðàæà Ìèõàèëîâè� îòèøàî ó ñàðàäœó ñà ïàðòèçàíèìà ¼óëà ‘41. ãîäèíå? Ñèòóàöè¼à ¼å áèëà òàêâà äà ñòå âè íà œó áèëè ïðèìîðàíè ÷àê è àêî ñòå áèëè ïðîòèâ ñàðàäœå. £åð òó ñå ïî¼àâšó¼å îíà¼ ôåíîìåí î êîìå ñàì ìàëî ïðå ãîâîðèî, à òî ¼å Ðóñè¼à. Íèñòå âè ìîãëè ïîçèâ Ðóñè¼å, êî¼à ïîçèâà ñâå íàðîäå è ðàäíè÷êó êëàñó è ñâå Ñëîâåíå äà êðåíó ïðîòèâ íàöèçìà, íèñòå ìîãëè äà èçáåãíåòå, ¼åð áè ó òîì ñëó÷à¼ó ñâå øòî ¼å óçåëî ïóøêó ó ðóêó îòèøëî ïàðòèçàíèìà. £à ìèñëèì äà ¼å


213

Ìèõàèëîâè� ïîòïóíî äîáðî óðàäèî øòî ¼å èøàî çà¼åäíî ñ œèìà. Îíî øòî îí íè¼å ïðåäâè�àî ¼å äà �å ñå ðàñïëàìñàòè ãðà�àíñêè ðàò, ïîøòî ìèñëèì äà ¼å áèëî íåêèõ îá¼åêòèâíèõ óñëîâà äà ñå èçáåãíå ãðà�àíñêè ðàò. Òî ¼å íàøà äðàìà, òî ¼å ïî÷åòàê íàøå äðàìå.

Ñ. Ìàðêîâè�: Êàäà ñòå âè êàî èëåãàëíà Äåìîêðàòñêà îìëàäè-íà ÷óëè çà ïîêðåò ïóêîâíèêà Ìèõàèëîâè�à è êàêî ñòå óñïî-ñòàâèëè âåçó?

Ïà îäìàõ ìîðàì äà âàì êàæåì, òî ñå âå� ÷óëî, ¼à áèõ ðåêàî, ¼óíà ìåñåöà. Ó ñòâàðè íè¼å áèî ñàìî Ìèõàèëîâè�, áèî ¼å è íåêè ãåíåðàë Íîâàêîâè�. È îíäà ¼å ¼åäàí îä âî�à Ñðïñêîã êóëòóðíîã êëóáà, Âî¼èí Àíäðè�, äîøàî êîä ìåíå, ¼à ñàì áèî ó äîáðèì îäíîñèìà ñ œèì è íèêàä íèñìî ðàçãîâàðàëè ïîëèòè÷êè îíàêî, ïîøòî ñå íèñìî ñëàãàëè, çíàòå. Îí ¼å áèî ¼åäàí âðëî àìáèöèîçàí ÷îâåê, êî¼è ¼å ïðîìåíèî äîñòà ãëåäèøòà. È ðåêàî ìè ¼å äà ñó îíè ñàçíàëè, îí è œåãîâè ïðè¼àòåšè, äà ó øóìè ïîñòî¼å äâà îôèöèðà êî¼è îêóïšà¼ó âî¼íèêå çà áîðáó ïðîòèâ Íåìàöà, äà îíè èìà¼ó âåçó ñà Ìèõàèëîâè�åì è äà �å îíè ïîñëàòè íåêîãà. £à ìèñëèì äà ¼å îòèøàî ëè÷íî Àíäðè� äà ãà óïîçíà è äà ïèòà øòà ñïðåìà è êàêàâ ìó ¼å ñòàâ. Ïèòàî ¼å äà ëè ¼à èìàì, îäíîñíî ìè ó Äåìîêðàòñêî¼, äà ëè èìàìî íåêîãà çà Šóáó Íîâàêîâè�à, ãåíåðàëà. £à ìèñëèì äà ¼å îí íåãäå áèî íà Êîñìà¼ó. £à ñàì ñå îíäà ñåòèî ¼åäíîã äðóãà, Ìèëîøà Áàíîøàíà, êî¼è èìàî íåêèõ âåçà ó òîì êðà¼ó, ïà ñàì ãà ìîëèî äà èäå äà ðàçãîâàðà ñà ãåíåðàëîì. È îí ñå âðàòèî ñà äîñòà íåãàòèâíîì ñëèêîì î ãåíåðàëó, êî¼è ¼å áèî òàêî, íå áàø ìíîãî ïîëèòè÷êè îçáèšàí, è íè¼å ìó áèëî ¼àñíî äà ëè òðåáà áèòè ïðîòèâ Íåìàöà, ñà Íåìöèìà, ñà Ïå�àíöåì, ïðîòèâ Ïå�àíöà è òàêî. Äîê ¼å èçâåøòà¼ êî¼è íàì ¼å ïîäíåî Àíäðè� î Ìèõàèëîâè�ó áèî âåëè÷àíñòâåí, çíàòå. È òàêî ¼å îòïðèëèêå èçãëåäàëà ñèòóàöè¼à. Íîâàêîâè� ¼å âðëî áðçî íåñòàî.

Ñ. Ìàðêîâè�: Ó ñâàêîì ñëó÷à¼ó, êðå�å òà¼ ïåðèîä ñàðàäœå, à íàêîí òîãà îòïðèëèêå îä ñåïòåìáðà ïà íàäàšå êðå�å è ïåðèîä ñóêîáà. Ôîðìèðà ñå Óæè÷êà ðåïóáëèêà è êîìóíèñòè äîëàçå ó ñóêîá ñà ïðåäñòàâíèöèìà ãðà�àíñêèõ ñòðàíàêà, ïîñåáíî ðàäèêàëèìà è äåìîêðàòàìà. Øòà ñòå Âè î òîìå ÷óëè ó Áåîãðàäó? Äà ëè ñòå ÷óëè íåøòî î òèì óáèñòâèìà? Äà ëè ñòå ÷óëè î óáèñòâó Æèâî¼èíà Ïàâëîâè�à? Êàêî ¼å òî îä¼åêíóëî?

Íå, íå, íå. Âðëî ñå ìàëî ÷óëî. Òðåáà äà âîäèòå ðà÷óíà, ðàäèî ¼å áèî ¼åäàí, à òî ¼å ðàäèî îêóïàöèîíèõ ñíàãà. Íîâèíå ñó áèëå öåíçóðèñàíå òàêî äà ñìî çà ñóêîá ÷åòíèêà è ïàðòèçàíà, ìèñëèì, ñàçíàëè ïðåêî Íåäè�åâèõ íîâèíà, çíàòå, è òî âåðîâàòíî òàìî äåöåìáðà-¼àíóàðà. £à ñå áàð íå ñå�àì. Îíè šóäè êî¼è ñó áèëè íà ëèöó ìåñòà, îíè ñó âåðîâàòíî âèäåëè. Òàêî äà ¼å ñëèêà áèëà âðëî íå¼àñíà. Âè íèñòå èìàëè ïðåäñòàâó


214

íè øòà Ìèõàèëîâè� ðàäè, à ëîíäîíñêè ðàäèî, êî¼è ¼å òîáîæå îá¼àâšèâàî íåêå èçâåøòà¼å î ÷åòíèöèìà, áèî ¼å ¼àêî øòóð è íåîçáèšàí, òàêî äà íå âåðó¼åì äà ñìî òó ìîãëè äà öðïèìî íåêî çíàœå. Òàêî äà àêî íåìàòå íåêó âåçó íà òåðåíó èëè íåêîãà íå ïîøàšåòå, âè íå ìîæåòå äà çíàòå íèøòà. Òàêî ñå ñå�àì äà, äî ïðå íåãî øòî ñàì áèî óõàïøåí, ÷óî ñàì ñàìî ¼åäíî ÷åòíè÷êî èìå, à òî ¼å íåêè Âåëèìèð Ïèëåòè� ó Õîìîšó, òî ñàì çàïàìòèî, è ÷îâåêà ñàì ñðåî ïîñëå ðàòà ó Ïàðèçó. Àëè äðóãå ëè÷íîñòè íèñàì ïîçíàâàî, ìîæäà ñàì ÷óî íåêî èìå êàî øòî ¼å Êàëàáè�. Âðëî ñå ìàëî çíàëî, çíàòå, è òî ñòðàøíî ïîìàæå ó îðè¼åíòàöè¼è Ñðáèìà, îíè âîëå äà íå çíà¼ó. Òàêàâ ¼å ìî¼ óòèñàê. Òàêî äà ¼å ïðåäñòàâà è î ¼åäíîì è î äðóãîì ïîêðåòó áèëà âðëî øòóðà, áàð çà îíå šóäå êî¼è ñó æèâåëè ó ãðàäîâèìà.

Ñ. Ìàðêîâè�: ‘43. ãîäèíå Âàñ õàïñå ñà ¼îø ïåòîðèöîì êîëåãà è íà¼ïðå ñòå ó çàòâîðó ó Áåîãðàäó, à çàòèì Âàñ øàšó íà ïðèíóäíè ðàä ó Áå÷êî Íîâî Ìåñòî? Êàêâà ñó Âàøà ñå�àœà íà òà¼ ïåðèîä?

Ïà ñëóøà¼òå, öåëà ñòâàð ¼å áèëà äîñòà íåâèíà, äà íå êàæåì íàè-âíà. Ìè íèñìî èìàëè îðóæ¼å è íèñìî ìîãëè ïðàâèòè íåêå àòåíòàòå. Àëè ñàìî ïîñòî¼àœå íåêå îðãàíèçàöè¼å áèëî ¼å îäìàõ ñóìœèâî. È ìè íèêà-êâå âåçå íèñìî èìàëè ñà ñðïñêîì ïîëèöè¼îì, Íåäè�åâîì, íåãî ñàìî ñ Íåìöèìà. Îíè ñó âðøèëè íåêó ðàöè¼ó, ïà ñó êîä íåêîã ìëàäîã ÷îâåêà íàøëè íåêî ïèñìî. Ó òîì ïèñìó ¼å ñòà¼àëî óïóòñòâî êàêî äà ñå ðàäè ó îìëàäèíè è òàêî ñìî ïîõâàòàíè íàñ ïåòîðèöà, øåñòîðèöà... Áèî ñàì íà¼ñòàðè¼è, èìàî ñàì 22 ãîäèíå, à îíè 19. Òðî¼èöà ñó îòåðàíè ó Ìàòõàóçåí: Ïàíòà Êðñòè�, Ðàäîñëàâ £àíêîâè� è ×åäà Âóêîáðàòîâè�. Ñâè ñó ìðòâè, óìðëè ñó. £åäàí ¼å óìðî îäìàõ ïîñëå ðàòà, à äâî¼èöà ñó óìðëè ïðå ãî-äèíó-äâå äàíà. À íàñ òðî¼èöà ñìî ïîñëàòè íà ïðèíóäíè ðàä: Ãîøè�, äðóãè áðàò £àíêîâè�, áèëà ñó äâà áðàòà áëèçàíöà, çíàòå, è ¼à.

Çàòâîð ¼å áèî ïðâî ó Áåîãðàäó, íàñ ñó èñïèòèâàëè, èñëå�èâàœå ¼å áèëî ó öåíòðó Ãåñòàïîà. Öåíòàð Ãåñòàïîà ¼å áèî Äîì àðìè¼å. Òó ñó èíà÷å áèëà è ìó÷èëèøòà ó ïîäðóìó, ¼à íèñàì òî ïðîæèâåî, ¼à ñàì âðëî åëåãàíòíî ïðîøàî êðîç ñàñëóøàœå. £à ñàì ñå ïîçâàî íà ñóî÷åœå è òàêî ¼å ñòâàð âðëî ëåïî çàâðøåíà, áåç áàòèíà. Îíäà ñàì íà Ñà¼ìèøòó ïðîâåî øåñò ìåñåöè, çíàòå. Òàìî íè¼å áèëî îíîãà ÷åãà ¼å áèëî íà Áàœèöè, òàìî íè¼å áèëî îäìàçäå, òàìî íèñó šóäè óáè¼àíè ïî ñòî, äâåñòà, êàî íà Áàœèöè. Àëè ñó óáè¼àíè ïî¼åäèíöè ó íåêèì ñëó÷à¼åâèìà, áèëî äà ñó êàæœåíè, áèëî äà ñó ïîêóøàëè äà áåæå. Êóïàëè ñìî ñå ñâàêè äðóãè äàí. Íåìöè ñó ñå âèøå ïëàøèëè âàøè¼ó íåãî Ðóñà. £à ñå ó æèâîòó íèñàì òîëèêî êóïàî êîëèêî ñàì ñå êóïàî íà Ñà¼ìèøòó. Îíî øòî ¼å èíòåðåñàíòíî, äîê ñå âè êóïàòå, òåìïåðàòóðà ¼å íàïîšó 18 èñïîä íóëå à êšó÷àëà âîäà âàì ïàäà íà ãëàâó. Ïîòîì


215

âàñ ïîñèïà¼ó íåêèì ïðàøêîì ïðîòèâ âàøè¼ó è äà¼ó âàì îäåëî êî¼å ñå ó ìå�óâðåìåíó êóâàëî, çíàòå, äåçèíôèöèðàëî. Òàêî äà ñìî ìè ïîñëå íåêîëèêî ìåñåöè áèëè ïîòïóíî, íå çíàì êàêî äà êàæåì, ó ôðîíöëàìà. Ñèòóàöè¼à ¼å áèëà î÷à¼íà. Àëè íà¼òåæè ïðîáëåì íà Ñà¼ìèøòó ¼å áèëà ãëàä. Ãëàä, è áîëåñò, è çèìà, òàêî äà ¼å âåëèêè áðî¼ šóäè òàìî ñòðàäàî íå îä ñòðåšàœà, íåãî îä ãëàäè è áîëåñòè, è åâåíòóàëíî áàòèíà, çíàòå. À ¼à ñàì êðà¼åì àâãóñòà ïîñëàò ó Àóñòðè¼ó.

Ñ. Ìàðêîâè�: È òó îñòà¼åòå äî ¼óíà ‘44?

Ïà òó ñàä èìà äóãà èñòîðè¼à, äà âàì íå ïðè÷àì. Òó èìà áåæàœà, íàëàæåœà ìåñòà è òàêî òî äóãî òðà¼å... Âå� ó Íåìà÷êî¼ ñìî áèëè, ïîáåãëè ñìî èç Àóñòðè¼å. Òî ¼å áèî íåêè âåëèêè ñòðàòåøêè ïëàí, äà íå ñà÷åêàìî êðà¼ ðàòà ó Àóñòðè¼è, íåãî äà ñå ïðèáëèæèìî ôðàíöóñêî¼ ãðàíèöè è òàêî ñìî ñòèãëè íåêîëèêî äàíà ïðå ïðèìèð¼à ó Íåìà÷êó. Òî ¼å áèëî âå� ñâå ñëîáîäíî. Ìèñëèì Íåìöè ñó òàêîðå�è èø÷åçëè è óñïåëè ñìî äà ñå ïðåáàöèìî, ¼åäàí ìî¼ äðóã Âî¼âî�àíèí è ¼à, è 30. ¼óíà ‘45. ãîäèíå ñàì ñòèãàî ¼à ó Ïàðèç.

Ñ. Ìàðêîâè�: Àëè ñàä ñå âðà�àìî íà ‘44. ãîäèíó. Âè ñòå ó ¼óíó ó Áåîãðàäó?

Äà.

Ñ. Ìàðêîâè�: Ìå�óòèì, îäëó÷ó¼åòå äà íàïóñòèòå Áåîãðàä ïî÷åòêîì îêòîáðà. Çáîã ÷åãà?

Ïà ¼à ëè÷íî íèñàì õòåî. Ñàä �å òî ìîæäà èçãëåäàòè ÷óäíî. Áèëî ¼å äðóãîâà êî¼è ñó áèëè âå� âðëî èñòàêíóòè, êî¼è ñó áèëè íà òåðåíó êîä Äðàæå Ìèõàèëîâè�à, áèëè ñó âî¼íèöè, çíàòå. È ñòðàõîâàëè ñó äà íå áóäó óáè¼åíè.

Ñ. Ìàðêîâè�: Îä êîìóíèñòà?

Îä êîìóíèñòà. Äà, äà. Âå� ñëóøàìî, ÷ó¼åìî ñîâ¼åòñêå òîïîâå. £à ëè÷íî ñàì èìàî ïîãðåøíó ïðåòïîñòàâêó, ïîøòî ñàì áèî ó çàòâîðó, ëîãîðó, äà �ó áèòè çàøòè�åí îä êîìóíèñòà, øòî èíà÷å íè¼å áèëî ïðàâèëî. Êàî øòî çíàòå, ìíîãè ñó šóäè ñòðàäàëè, ÷àê è îíè êî¼è ñó áèëè ó Ìàóòõàóçåíó. Çíàòå ÷óâåíó àôåðó ó Ñëîâåíè¼è ñà šóäèìà èç Äàõàóà. È îíäà ñó ìå îíè íàòåðàëè, èíà÷å ¼à íå áèõ îòèøàî ó åìèãðàöè¼ó.

Ñ. Ìàðêîâè�: Àëè èïàê îäëàçèòå è êàêî ñàä òî èçãëåäà?

Ïà òî èçãëåäà ó èçâåñíîì ñìèñëó, çíàòå, âðëî ïîçèòèâíî, ïîøòî ñòå âè ìèðàí, ¼å ëè, çàøòè�åí, íåìà íèêàêâèõ ïðîáëåìà, íå ìèñëèòå íè íà êàêâó ïîëèòè÷êó âëàñò, ãëåäàòå êàêî äà äîáè¼åòå ëè÷íå ïàïèðå, øòî íàðàâíî íå ïðåäñòàâšà íåêè âåëèêè ïðîáëåì. Ïèòàœå ¼å øòà �åòå ðàäèòè, çíàòå, êàêî �åòå ñå èçäðæàâàòè, õî�åòå ëè çàâðøèòè øêîëó


216

èëè íå�åòå. È èìàëè ñìî ìíîãî ñðå�å, ìîðàì äà âàì êàæåì, òàêî äà íè¼å áèëî íèêàêâèõ äðàìàòè÷íèõ ïðîáëåìà. Ìè ñìî äîøëè îäìàõ äî íåêå ñòèïåíäè¼å, äî ñòóäåíòñêîã õîòåëà ó Ïàðèçó, çíàòå.

Èñòèíà, áèëà ¼å ãëàä, ìàëòåíå âå�à íåãî ó Íåìà÷êî¼. Ïîøòî ¼å ó Íåìà÷êî¼ áèëî äîñòà îâå, äà êàæåì, íàøå áàëêàíñêå õðàíå, êàî øòî ¼å êðîìïèð, õëåá è òàêî, à ó Ôðàíöóñêî¼ ñèòóàöè¼à ¼å áèëà ìíîãî îçáèšíè¼à ó ïîãëåäó èñõðàíå, àëè òî ñå ïîïðàâèëî ïîñëå íåêîëèêî ãîäèíà.

Òàêî äà ¼å âå�èíà šóäè ðàäèëà ôèçè÷êå ïîñëîâå, ÷àê è îíè êî¼è ñó áèëè ñòóäåíòè èëè ñâðøåíè ìàòóðàíòè, à îíäà ¼å ¼åäàí äåî ñòóäèðàî, çàïîøšàâàî ñå èëè îäëàçèî èçâàí Ôðàíöóñêå, ïîøòî ¼å ó Ôðàíöóñêî¼ ó òî âðåìå íåçàïîñëåíîñò âåëèêà è íè¼å áèëà âåëèêà ìîãó�íîñò çà çàïîøšàâàœå. À îíäà ñó è Ôðàíöóçè áèëè äîñòà êñåíîôîáè÷íè, çíàòå, ó îäíîñó íà ñòðàíöå, ïîøòî îíè íèñó èìàëè âåëèêó åìèãðàöè¼ó. Âè ñòå óëàçèëè ó Ôðàíöóñêó èëåãàëíî, à ëåãàëíî íèñòå ìîãëè äà ó�åòå, íèñó íèêîãà ïóøòàëè. Òàêî äà ¼å êîíöåíòðàöè¼à íàøåã ñâåòà áèëà èçâàí Åâðîïå: Âåëèêà Áðèòàíè¼à, Àìåðèêà, Êàíàäà, Àóñòðàëè¼à. Òàêî äà Ôðàíöóñêà íèêàä íè¼å èìàëà âåëèêó åìèãðàöè¼ó.

Ñ. Ìàðêîâè�: Ó ñâàêîì ñëó÷à¼ó, Âè ñå ñàäà ïîëàêî îðãàíèçó¼åòå. Ñòèãëè ñòå, ó÷åñòâó¼åòå ëè÷íî ó ôîðìèðàœó Ñðïñêå äåìîêðàòñêå îìëàäèíå è ‘46. òà îìëàäèíà óïó�ó¼å ïðîãëàñ ñâèì ñëîáîäíèì Ñðáèìà çà ó¼åäèœåœå Åâðîïå. Øòà òî çíà÷è “ñâèì ñëîáîäíèì Ñðáèìà”, òà ñèíòàãìà?

Òî íè¼å ïðîãëàñ çà ó¼åäèœåœå Åâðîïå. Òó ñòî¼è ñòàâ êàî äà ñìî ìè çà ó¼åäèœåœå Åâðîïå, è íå áèõ óìåî äà îá¼àñíèì, òî ñâóäà ïîäâëà÷èì, äà íå ìîãó äà ðàçóìåì êàêî ¼å äî òå èäå¼å äîøëî. Øòà ¼å òî, äà ëè ¼å òî áèî íåêè ïîëèòè÷êè èíñòèíêò ñ îáçèðîì íà íàïðåäàê Ðóñè¼å, äà ëè íåêè ñòðàõ îä êîìóíèçìà êî¼è ¼å áèî âðëî ¼àê ó äâåìà çåìšàìà êàî øòî ñó áèëå Èòàëè¼à è Ôðàíöóñêà, ãäå ñó êîìóíèñòè èìàëè ïî ¼åäíó òðå�èíó ãëàñà÷êîã òåëà? Ñèãóðàí ñàì äà ìè íèñìî ÷èòàëè íîâèíå ñâàêîã äàíà, ïîøòî ¼å ó Ôðàíöóñêî¼ áèëî ìíîãî ðàñïðàâà î Åâðîïè, à îãðîìàí ïîêðåò ¼å áèî, ñíàæàí, ó êîìå ñó áèëå ïðîòèâóðå÷íå ñèëå, çíàòå. Ñ ¼åäíå ñòðàíå, íàïðåäíè ïðîãðåñèâíè åëåìåíòè, ñîöè¼àëèñòè, ñëîáîäíè çèäàðè è òàêî, à, ñ äðóãå ñòðàíå, êàòîëè÷êà öðêâà. Öåëîêóïíî ¼àâíî ìœåœå ¼å èøëî êà òîìå. Êîìóíèñòè ñó áèëè ïðîòèâ Åâðîïå, è áèëè ñó íàöèîíàëèñòè÷êè, êñåíîôîáè÷íè åëåìåíòè íà äåñíèöè, êî¼è ñó áèëè ñëàáè.

“Ñâèìà ñëîáîäíèì Ñðáèìà”, çíà÷è îíèì Ñðáèìà êî¼è ñó ñëîáîäíè èëè îä êîìóíèñòè÷êîã ðåæèìà èëè îä ðàíè¼èõ ïðåäðàñóäà. Òî ¼å ¼åäàí âðëî ñêðîìàí ïðîãðàì, ¼åäíîñòàâàí. Íå áè âàì ëè÷èî íà îçáèšàí ïðîãðàì äàíàñ, èàêî ¼å èìàî ¼åäíó ëåïó îñîáèíó êî¼ó ìè íåìàìî ó


217

íàøèì ïðîãðàìèìà, à òî ¼å äà ¼å áèî âðëî êðàòàê. Àëè ïðàâè ïðîãðàì êî¼è ¼å èçèøàî, òî ¼å Ñàâåç îñëîáî�åœà, ¼àíóàðà ‘55. ãîäèíå. Òî ¼å ñàñâèì ïîëèòè÷êè è òî ¼å ñàñâèì íà âèñèíè.

Ñ. Ìàðêîâè�: Ìîãó ëè ñàìî, ïðå íåãî øòî ïðå�åìî íà îñíèâàœå Íàøå ðå÷è, äà Âàì ïîñòàâèì ¼åäíî ïèòàœå êî¼å ñàì ïðîïóñòèî. Çíà÷è äà ñå âðàòèìî ìàëî õðîíîëîøêè óíàçàä. Òèõ äàíà, ñåï-òåìáðà ‘44, êàä ñòå Âè ó Áåîãðàäó, êàêâà ¼å àòìîñôåðà? Äàêëå, Âè ñòå ÷óëè äà ñó çàóçåòè âå� ìíîãè ãðàäîâè...

Íå. Îíè ñó òåê íàèëàçèëè, òó íåøòî ó Âî¼âîäèíè, ìàëî ñå çíàëî. Ìîðàì îäìàõ äà âàì êàæåì, áèëà ¼å ìðà÷íà àòìîñôåðà. Ñâåò ¼å ó âàçäóõó îñå�àî äà ñå íåøòî ñïðåìà, øòî �å áèòè íåïðè¼àòíî. £à ñàì èìàî óòèñàê, ïîøòî ñàì áèî òó íåêîëèêî äàíà, äà íè èçáëèçà íè¼å áèëî íåêå àòìîñôåðå îñëîáî�åœà, äà ñå î÷åêó¼å ïðàâî îñëîáî�åœå. £à ìèñëèì äà ¼å ñëàâšå îñëîáî�åœà, êî¼å ¼å íàñòàëî îêòîáðà ó Áåîãðàäó, äåëèìè÷íî ïðîäóêò êîìóíèñòè÷êå îðãàíèçàöè¼å, à äåëèìè÷íî šóäè êî¼è ñó íà êðà¼ó ðåêëè: “Õâàëà Áîãó äà ñìî ¼åäàíïóò ñëîáîäíè îä Íåìàöà.”

Àëè òî íè¼å áèëî îñëîáî�åœå êî¼å î÷åêó¼åòå, êî¼å ñàì âèäåî ó Ôðàíöóñêî¼. £à ñàì äîøàî êàä ¼å Ôðàíöóñêà âå� áèëà ñëîáîäíà, à ïðâó ïðîñëàâó, 14. ¼óëà, äîæèâåî ñàì ó Ïàðèçó. Àõ, òî ¼å áèëî ñàñâèì âåëè÷àíñòâåíî, çíàòå. Âèäåëè ñòå ¼åäàí íàðîä êî¼è ¼å çàèñòà ñëîáîäàí, èàêî Íåìöè ó Ôðàíöóñêî¼ íèñó óáè¼àëè êàî êîä íàñ, àëè ñó èõ îïšà÷êàëè äî ãîëå êîæå. Òàêî äà ¼å Ôðàíöóñêà áèëà ¼åäíà ñèðîòà çåìšà è ïîëàêî ñå äèçàëà.

Ñ. Ìàðêîâè�: Âàø ïàðòè¼ñêè êîëåãà è âî�à ñòðàíêå Ìèëàí Ãðîë ó òðåíóòêó óëàñêà êîìóíèñòè÷êèõ ñíàãà ó Áåîãðàä íè¼å ó çåìšè, àëè ó ñâîì äíåâíèêó áåëåæè äà ¼å íåãäå, ïî÷åòêîì íîâåìáðà, ÷óî äà ñó ñòèãëå âåñòè äî Ëîíäîíà î äâå õèšàäå šóäè êî¼è ñó óáè¼åíè ó Áåîãðàäó. Äà ëè äî âàñ ñòèæó òàêâå âåñòè ó òðåíóòêó êàä ñòå îòèøëè?

Íèñàì ðàçóìåî øòà ¼å áèëî ñ œèìà?

Ñ. Ìàðêîâè�: Äà ñó óáè¼åíè..

À, äà ñó óáè¼åíè. Íå, áàð ¼à ìîðàì äà âàì êàæåì äà ñàì ñà ñâî¼èì äðóãîâèìà î óáèñòâèìà ñàçíàî äîöêàí. £à áèõ ðåêàî ñèãóðíî ïîñëå ãîäèíó-äâå äàíà, êàä ñó ïî÷åëà òà ñó�åœà, ïà ñó îíäà šóäè êî¼è ñó äîëàçèëè òî îá¼àøœàâàëè. Òàêî äà ñìî î ðåâîëóöèîíàðíî¼ ðåïðåñè¼è ‘44-45., êàêî ¼å çîâåì, ó Ïàðèçó íàêíàäíî ñàçíàëè, íå òàäà.

Ñ. Ìàðêîâè�: Âðà�àìî ñå ñàäà íà ‘45. Âè ñòå ó Ïàðèçó è ïîëàêî äîëàçå âåñòè äî Âàñ, âåðîâàòíî, î òîìå øòà ñå äîãîäèëî ó


218

Áåîãðàäó, î òîìå øòà ñå äîãîäèëî ó Õðâàòñêî¼ è Ñëîâåíè¼è, Âè ñòå ó êîíòàêòó ñà åìèãðàíòèìà èç äðóãèõ ïîêðà¼èíà, è êàêî èçãëåäà òà àòìîñôåðà? Äà ëè ñòå Âè ó ñòðàõó?

Íå, çàøòî ìè ó ñòðàõó êî¼è æèâèìî ó ñëîáîäíèì çåìšàìà, ïîò-ïóíî çàøòè�åíè?

Ñ. Ìàðêîâè�: Ïà è îíè êî¼è ñó æèâåëè ó Àóñòðè¼è âðà�åíè ñó íàçàä.

Ïà òî ñå ñàçíàëî äîöíè¼å. Çíàòå, òî ñó îíè šóäè êî¼è ñó ïîêóïšåíè íà ëèöó ìåñòà. Îíè ó Ïàðèçó ÷àê è îíå šóäå êî¼å ¼å, ðåöèìî, òðàæèëà ¼óãîñëîâåíñêà âëàäà, êàî øòî ¼å òà¼ ÷åòíè÷êè êîìàíäàíò Ïèëåòè�, íèñó äàëè äà áóäó èçðó÷åíè è íèêàêâèõ òåøêî�à íè¼å áèëî.

Îíî øòî ñìî ìè ñàçíàëè, êàî øòî ñàì ðåêàî î òîì óáè¼àœó ‘44-45. ãîäèíå, òî ñìî ñàçíàëè òåê ïîñëå ãîäèíó-äâå äàíà, êàä ñìî âèäåëè ñó�åœå, êàä ñìî âèäåëè òó ÷óäîâèøíó êîìóíèñòè÷êó ìåòîäó. Âè ïîáè¼åòå ñòî ïåò ãðà�àíà, è òó èìà ñèãóðíî íåìà÷êèõ äâàäåñåò-òðèäåñåò àãåíàòà, äâàäåñåò-òðèäåñåò ñàðàäíèêà, îíäà èìàòå äâàäåñåò-òðèäåñåò áîãàòèõ šóäè êî¼èìà òðåáà îäóçåòè èìàœå, à îíäà íà�åòå íåêå èíòåëåêòóàëöå êî¼è ¼åñó áèëè ïðîíåìà÷êè, àëè íèñó áèëè šóäè êî¼è ñó, ðåöèìî, áèëè ó íåêèì âî¼íèì ¼åäèíèöàìà èëè ñó, øòà ¼à çíàì, ïóöàëè íà êîìóíèñòå èëè õàïñèëè êîìóíèñòå. Òàêî ñìî âèäåëè òó ìåòîäó. Òà ìåòîäà ¼å áèëà ÷óäîâèøíà. Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à îïòóæó¼åòå ñà íåêèì Äðàãèì £îâàíîâè�åì, øåôîì ïîëèöè¼å çà âðåìå îêóïàöè¼å.

Íàñ ¼å ìîíñòðóîçíîñò êîìóíèñòè÷êå âëàñòè ìíîãî âèøå óçáó�èâàëà íåãî ñàìà ðåïðåñè¼à êàî òàêâà, ¼åð ñìî áèëè ñâåñíè äâå ñòâàðè êî¼èõ íàøå ¼àâíî ìœåœå íè¼å ñâåñíî. Ïðâî, ìå�ó óáè¼åíèìà èìà çàèñòà êðèâèõ, à äðóãî, øòà ¼å ðàäèëà äðóãà ñòðàíà. Äà ëè ñó ÷åòíèöè íîñèëè ñàìî êðñòîâå è íèñó íèêîãà óáèëè çà âðåìå îêóïàöè¼å? Óáè¼àœà ñó áèëà âåëèêà è îä ñòðàíå ÷åòíèêà. £à ìîðàì äà âàì ïðèçíàì ñâî¼å ëè÷íî óâåðåœå äà ñó ÷åòíèöè óáèëè ìíîãî ìàœå íåãî øòî ñó óáèëè ïàðòèçàíè, àëè ñó óáè¼àëè ìåòîäîì êî¼à ¼å áèëà ìíîãî äèâšà, è êî¼à ¼å îñòàâèëà òåæàê óòèñàê íà ñòàíîâíèøòâî, à òî ¼å êëàœå. Òàêî äà ñàì ¼à ïîñìàòðàî, òó ðåïðåñè¼ó êàî äåî íàøå äðàìå, êî¼à ¼å ïî÷åëà ‘41. ãîäèíå. £åð ìè ñìî ¼åäèíè íàðîä ó Åâðîïè êî¼è ¼å çà âðåìå Äðóãîã ñâåòñêîã ðàòà, ïîðåä òîãà øòî ñìî áèëè óáè¼àíè îä óñòàøà è Íåìàöà, íàøàî çà ñõîäíî äà ñå è ìå�óñîáíî óáè¼à. Òî íèêî íè¼å èçìèñëèî, íè Ôðàíöóçè, àêî õî�åòå íè Íåìöè, íè Èòàëè¼àíè, òî ñìî ìè.

Ñ. Ìàðêîâè�: È Ãðöè.

Ïà ¼à ìèñëèì äà ¼å òî êîä œèõ áèëî ìíîãî ìàœå, ó ìàœåì îáèìó, ïîøòî ¼å äðóãà ñòðàíà áèëà ñëàáè¼à. Àëè, ðåöèìî, òà¼ äà êàæåì êâàäðàò èçìå�ó Âàšåâà, Êðàãó¼åâöà, ×à÷êà, Óæèöà, òó ¼å ìíîãî ñâåòà ñòðàäàëî,


219

ïîãîòîâî ñåšà÷êîã ñâåòà. Âè ãîâîðèòå ñòàëíî î íåêî¼ åëèòè. Åëèòà ¼å, óêîëèêî óîïøòå ìîæå äà ñå ãîâîðè î íàøî¼ åëèòè ïðå ðàòà, áèëà ïîòèñêèâàíà ñîöè¼àëíî, íèñó ¼î¼ äàâàëè ïðèâèëåãè¼å êî¼å ñó îíè èìàëè. Ó ñòâàðè, îä åëèòå ìîãó äà ñå íà ïðñòå èçáðî¼å îíè šóäè êî¼è ñó ïîáè¼åíè. Òî ¼å âðëî ìàëè áðî¼. Òó ñå ïðåòåðó¼å ñà áðî¼åâèìà. Âèäå�åìî êàä ñå îâà âàøà äîêóìåíòàöè¼à áóäå ïî¼àâèëà. Íå�ó äà ïðå¼óäèöèðàì. Àëè, ó ñòâàðíîñòè ¼à ìèñëèì äà ¼å ìíîãî âèøå ó óíóòðàøœîñòè, ó ¼óãîçàïàäíî¼ Ñðáè¼è, ñòðàäàëî ñåšà÷êîã ñâåòà è íàðàâíî, äîñòà ¼å ñâåòà ñòðàäàëî ‘44-45. ãîäèíå ó Áîñíè, êàäà ñó ñå ÷åòíèöè ïîâóêëè. Òó ¼å òàêîðå�è ñèãóðíî îòèøëî äâàäåñåò-òðèäåñåò õèšàäà šóäè îä áîëåñòè, áîðáè, ãëàäè è òàêî äàšå. Òàêî äà ñìî ñå ìè íàïàòèëè âèøå íåãî èêî, ïîñëå £åâðå¼à, Ïîšàêà, Ðóñà è Íåìàöà, àëè îíè ñó áèëè ãîœåíè íà äðóãè íà÷èí. Ìè ñìî íà¼âå�è äåî íåñðå�å ïðèðåäèëè ñàìè ñåáè. Ìè ñìî ñå ìå�óñîáíî óáè¼àëè îä íîâåìáðà ìåñåöà ‘41. ãîäèíå.

Ï. £àêîíè�: À êàêâå ñòå èìàëè èíôîðìàöè¼å è øòà ñòå î÷åêèâàëè îä òèõ ïðâèõ ïîñëåðàòíèõ èçáîðà?

À íèñìî íèøòà î÷åêèâàëè. Ìè ñìî, ¼åäèíî øòî ñìî î÷åêèâàëè, ÷åêàëè, íå�ó äà óïîòðåáèì ðå÷ èø÷åêèâàëè. Ìè ñìî ãëåäàëè äîñòà îçáèšíî íà Ãðîëîâî ó÷åø�å ó Òèòîâî¼ âëàäè, íå âåðó¼ó�è äà ¼å òî ñèãóðàí ïîãîäàê, à è ïîøòî ñìî ïîçíàâàëè ÷îâåêà, êî¼è ¼å îçáèšàí è êî¼è íåìà íèêàêâèõ èëóçè¼à. Àëè ñìî èïàê î÷åêèâàëè äà �å ñå íåøòî ìîæäà ðîäèòè. Ïîøòî íèêî íè¼å îäáàöèâàî, çíàòå, èäå¼ó ïðàâîã íàðîäíîã ôðîíòà êàêàâ ¼å ïîñòî¼àî ó Ôðàíöóñêî¼ è ó Øïàíè¼è. Êàî øòî ñàì âàì ðåêàî, ¼à ñàì ïî÷åî ñâî¼ó êàðè¼åðó ó íåêî¼ âðñòè íàðîäíîã ôðîíòà ó ëèòåðàðíî¼ äðóæèíè “£àâîð”. Òà ñàðàäœà ñà êîìóíèñòèìà íè¼å íàì áèëà äàëåêî.

Àëè êàä ñìî âèäåëè äà ¼å Ãðîë äàî îñòàâêó ïîñëå øåñò ìåñåöè è êàä ñìî ïðî÷èòàëè œåãîâó îñòàâêó, êî¼à ¼å èìïðåñèîíèðàëà ÷àê è êîìóíèñòè÷êî âî�ñòâî, îíäà ¼å áèëî ¼àñíî äà âèøå íåìà ÷åìó äà ñå íàäàìî. Âðëî ¼å èíòåðåñàíòíî, ¼à íå çíàì äà ëè çíàòå òî, ïî¼åäèíîñòè èç �èëàñîâèõ êœèãà. Îíè ñó ñòàëíî ïîçèâàëè Ãðîëà íà Äåäèœå ó ïîëà íî�è äà ãà óáåäå äà ó�å ó Íàðîäíè ôðîíò. È îíäà ¼å œèìà ¼åäíîã äàíà Ãðîë, êî¼è èíà÷å íè¼å áèî íåøòî èçóçåòíî äóõîâèò, íåãî ¼å áèî âèøå opservateur, êî¼è ¼å áèî æåñòîê ó ðåàêöè¼àìà, ðåêàî: “Çíàòå, äà ìå çîâåòå ó Êîìóíèñòè÷êó ïàðòè¼ó, òî áèõ ðàçóìåî, àëè äà ìå çîâåòå ó Íàðîäíè ôðîíò”. Ïîøòî ¼å îäìàõ âèäåî äà ¼å Íàðîäíè ôðîíò ¼åäíà øàðåíà ëàæà, è îí íè¼å õòåî äà ó�å. È íè¼åäíà ïîëèòè÷êà ñòðàíêà íè¼å óøëà. Äðàãîšóá £îâàíîâè� ¼å óøàî è íàïðàâèî âåëèêó ãðåøêó. Îíè ñó ãà ïîñëå íå ñàìî èçáàöèëè íåãî ñó ãà ïîñëàëè íà ðîáè¼ó, ÷îâåêà êî¼è ¼å áèî ñ œèìà îòêàêî ïîñòî¼å.


220

Êîìóíèñòè ñó áèëè íåìèëîñðäíè. Ìîæäà ¼å íåêî èìàî ìèëîñòè èíäèâèäóàëíî, ïîâîäîì íåêîã ñëó÷à¼à äà ¼å ïîìîãàî è òàêî äàšå, àëè èíà÷å îâàêî ïîëèòè÷êè, îíè ñó áèëè áåç ìèëîñòè. Äðàãîšóá ¼å áèî ¼åäíà âåëèêà œèõîâà æðòâà è ñðàìîòíà æðòâà, êàî øòî ¼å Ãîëè îòîê, îíî øòî ¼å íàïèñàî �èëàñ, íà¼ñðàìîòíè¼à òà÷êà ó èñòîðè¼è Êîìóíèñòè÷êå ïàðòè¼å £óãîñëàâè¼å.

Ï. £àêîíè�: Äàêëå, äåñèëè ñó ñå èçáîðè...

Íèñìî íèøòà î÷åêèâàëè. Ïîñëå Ãðîëîâå îñòàâêå âèøå íèñìî íèøòà î÷åêèâàëè îä íåêèõ ïðîìåíà ó £óãîñëàâè¼è. Áèëî ¼å ¼àñíî êàä ñó ïî÷åëå ïðâå âåñòè, ïðâè äîêóìåíòè, çíàòå, è ó îìëàäèíè, ñèíäèêàòèìà, ãîâîðàíöè¼å, ïðåòœå, ñóêîá ñà Çàïàäîì, îáàðàœå àâèîíà, êóäà ¼å òî èøëî. Ïàçèòå, äî ‘48. ãîäèíå £óãîñëàâè¼à ¼å íà¼ñîâ¼åòñêè¼à, íà¼çàïàäíè¼à ñîâ¼åòñêà ðåïóáëèêà, çíàòå. Òàêî äà îíî øòî ñìî çíàëè î íàøèì êîìóíèñòèìà, à ìè ñìî çíàëè âèøå, òî ¼å äà ñó áèëè ¼àêî ïðîðóñêè šóäè. Ïàðòè¼à ¼å áèëà áîšøåâèçèðàíà, è ïîøòî âè ïî çàêîíó íèñòå ñìåëè äà óïîòðåášàâàòå ðå÷è ñîöè¼àëèçàì è êîìóíèçàì, à îíè ñîöè¼àëèçàì íèñó ó ïðèíöèïó óïîòðåášàâàëè, ïîøòî ¼å ñîöè¼àëèçàì çà œèõ áèî èçäà¼à, áóðæîàçè¼à, è òàêî äàšå, îíè ñó òî ïðåâåëè êàî Ðóñè¼à. Òàêî äà ¼å ðóñêè ñèíäðîì áèî ¼àê. Òó ñå íå ñëàæåì ñà Ìèëîâàíîì �èëàñîì, âåëèêè áðî¼ êîìèíôîðìèñòà ¼å ïîòïóíî ðàçóìšèâ àêî ñå çíà êàêî ñå ðàçâè¼àëà Êîìóíèñòè÷êà ïàðòè¼à. Êîìóíèñòè÷êà ïàðòè¼à ñå ðàçâè¼àëà êàî ðóñêà ïàðòè¼à, áåç îáçèðà øòî ¼å èìàëà âå�ó ñíàãó íåãî, ðåöèìî, øòà ¼à çíàì, ïîšñêà êîìóíèñòè÷êà ïàðòè¼à. Òàêî äà ¼å òî èøëî ¼åäíîì íåâåðîâàòíîì áðçèíîì. Çà íàñ ¼å íà¼âå�å èçíåíà�åœå ‘48, ñóêîá ñà Ñòàšèíîì.

Ï. £àêîíè�: Çàíèìà ìå êàêî ñòå Âè äîëàçèëè äî ñàçíàœà ó åìèãðàöè¼è î òåðîðó êî¼è ñå äåøàâàî îä, óñëîâíî ðå÷åíî, îñëîáî�åœà äî ‘48. ãîäèíå, äàêëå ïðåìà íåêîìóíèñòèìà. Êàêî ñòå äîëàçèëè äî ñàçíàœà?

Íà äâà íà÷èíà. Ïðâî, êàî øòî ñàì âàì ðåêàî, áðî¼ šóäè êî¼è ñó áåæàëè èç £óãîñëàâè¼å ¼å �àâîëñêè ïîâå�àî åìèãðàöè¼ó. Åìèãðàöè¼à ¼å áèëà ìàëà ‘44-45. ãîäèíå, ìîæäà ïåäåñåòàê õèšàäà šóäè, íåìà íèêàêâå äîêóìåíòàöè¼å, àëè ñå ïðåòïîñòàâšà äà íè¼å áèëî âèøå îä ïåäåñåò õèšàäà šóäè. Îâäå ñå ñàäà ñòâîðèëî ñòî ïåäåñåò õèšàäà šóäè. Òè šóäè êî¼è ñó äîëàçèëè èç £óãîñëàâè¼å, áåæàëè ñó íà¼âå�èì äåëîì çáîã ðåïðåñè¼å, è ïîðåä òîãà øòî ñòå âè òî ìîãëè äà âèäèòå è ïî øòàìïè, àëè ñå î ðåïðåñè¼è âå� çíàëî îä šóäè êî¼è ñó áåæàëè. Òî ¼å áèî âåëèêè áðî¼ šóäè, áèëî ¼å ðàçíèõ ïðîôåñè¼à, ìëàäèõ íà¼âèøå, ïîøòî ñó ìëàäè ëàêøå áåæàëè íåãî ñòàðè¼è. Çíàëî ñå äà ¼å âåëèêè áðî¼ šóäè çàãëàâèî íà ãðàíèöè, èàêî ñó Ñëîâåíöè äîñòà, äà êàæåì, ¼åôòèíî ïðåáàöèâàëè


221

šóäå íà äðóãó ñòðàíó. Áåæàëè ñó è íåêè ñòàðè¼è šóäè. Ðåöèìî ïîáåãëà ¼å ïîçíàòà ëè÷íîñò Õðâàòñêå Ïðâèñëàâ Ãðèçîíîãî ‘49. ãîäèíå, ñà äîêòîðîì Âëàñòîì Ñòî¼àíîâè�åì. Òàêî äà ñó œèõîâå ïðè÷å áèëå ¼îø æàëîñíè¼å íåãî øòî ñìî ìè ïðåòïîñòàâšàëè èç ñàìå øòàìïå.

Ï. £àêîíè�: À êî¼à Âàñ ¼å ïðè÷à ïîñåáíî îíàêî ïîãîäèëà ó òî âðåìå?

Ïà çíàòå êàêî, ìíîãî ¼å çàâèñèëî îä òîãà äà ëè èìàòå íåêîãà îä âàøèõ êî¼è ¼å ïîãî�åí, äà èìàòå áðàòà, îöà è òàêî. Ó òî¼ ãðóïè ó êî¼î¼ ñàì ¼à áèî íè¼å áèëî òàêâèõ ñëó÷à¼åâà óîïøòå. Òàêî äà íèêî íè¼å îñå�àî òî êàî íåêè óäàðàö íà œåãîâó ôàìèëè¼ó. Òåê ñå äîöíè¼å òî ñàçíàâàëî è òàêî ¼å òî èøëî äîñòà ïîëàêî. Íåìî¼òå äà çàáîðàâèòå äà ñå èç £óãîñëàâè¼å âðëî òåøêî èçëàçèëî äî ïåäåñåòèõ, øåçäåñåòèõ ãîäèíà. Îâè šóäè êî¼è ñó áåæàëè, áåæàëè ñó èëåãàëíî.

Äðóãî, ìè íèñìî ìíîãî íè âåðîâàëè ïðè÷àìà. Íàøà ñâåäî÷àíñòâà íèêàä íå áèõ óçèìàî òðàãè÷íî îçáèšíèì. Íàðî÷èòî êàäà ïðî�å ìíîãî âðåìåíà. Ìè ñìî åìîòèâíè, ìè ñà áðî¼åâèìà âðëî ð�àâî ðà÷óíàìî, çíàòå, àêî ¼å ïåòíàåñò, ìè êàæåìî ñòî ïåäåñò, àêî ¼å ñòî ïåäåñåò, ìè êàæåìî ïåòíàåñò õèšàäà. Òàêî äà ¼à èìàì ïóíî ïðèìåðà, êî¼å íå�ó ñàä äà âàì äà¼åì, êàêî ïîñëå ìíîãî ãîäèíà šóäè ðåàãó¼ó íà áðî¼åâå. Ñòàòèñòèêå çà íàñ íèñó ðåëåâàíòàí ôàêòîð. Òàêî äà êàä âàì íåêî êàæå: “Ìî¼à òåòêà ¼å ðàçãîâàðàëà ñà ñâî¼îì áðàòàíèöîì è òà áðàòàíèöà ¼å âèäåëà êàêî ¼å òà¼ è òà¼ óáè¼àî”, ¼à ó òî ó ïðèíöèïó íå âåðó¼åì. È ¼à ñàì îñå�àì äà îíî øòî ñâåäî÷èì ïîñëå òîëèêî ãîäèíà íå ìîðà äà áóäå òà÷íî, òî ¼å èìïðåñè¼à.

Òàêî äà èìàì ¼åäàí ïðèìåð ñàìî äà âàì äàì íà êðà¼ó, à òî ¼å ¼åäàí ìî¼ ïðè¼àòåš, äðóã ïàðòè¼ñêè, êî¼è ¼å áèî ïàðòèçàí, êîìóíèñòà, ìëàä ñåšàê ñà Êîðäóíà, êî¼è ¼å áèî ïîëèòè÷êè âðëî ïðîãðåñíà ëè÷íîñò è óìðî ¼å ïðå íåêîëèêî ãîäèíà. È êàä ¼å äîøëà Êî÷åâè�åâà êœèãà êî¼à óòâð�ó¼å ñòàòèñòè÷êè êîëèêî ¼å ãóáèòàêà áèëî ó Äðóãîì ñâåòñêîì ðàòó, ¼à ãà ïèòàì: “Êàêî òè ñå ñâè�à Êî÷åâè�åâà êœèãà?” Êàæå: “Íèñàì ¼å ïðî÷èòàî.” À ÷èòàî ¼å èàêî ¼å áèî ÷îâåê ñà ÷åòèðè ðàçðåäà îñíîâíå øêîëå, ñâå ¼å ÷èòàî. “Çáîã ÷åãà?” “Íå ìîãó, ¼à ñàì ïðåæèâåî êëàœå è ¼à íå ïðèçíà¼åì îâà¼ áðî¼.” Çíàòå, îíà¼ êî¼è ¼å ãëåäàî óñòàøêî êëàœå, œåìó äà ¼å çàêëàíî ïåäåñåò õèšàäà šóäè è äà ¼å £àñåíîâàö èìàî ïåäåñåò õèšàäà Ñðáà, øòî ¼å Òó�ìàíîâà öèôðà âåðîâàòíî òà÷íà, òî ÷îâåê êî¼è ¼å áèî òàìî íå ìîæå äà ïîäíåñå ïñèõè÷êè. Òàêî äà ñå óòâðäè ïðàâà ÷èœåíèöà, òðåáà ìíîãî íàïîðà, îçáèšíîñòè, è òðåáà¼ó ìëàäè šóäè, êî¼è ñó äàëåêî îä òîãà. Äà ãëåäà¼ó ñàìî íà áàçè ÷èœåíèöà.

Ñ. Ìàðêîâè�: Êàêî äîæèâšàâàòå, äîê ñòå ó Ïàðèçó, ñó�åœå Ìèõàèëîâè�ó?


222

Òî ¼å âðëî íåïðè¼àòíî ïèòàœå. Ìè ñìî äîáèëè âðëî áðçî êœèãó î ñó�åœó. £à íå çíàì äà ëè ñå ìî¼è äðóãîâè ñå�à¼ó, àëè ¼à ñå òîãà ñå�àì. Ìè ñìî ñâå òî ÷èòàëè. Çíàòå, ìè ñå ïîòïóíî ðàçëèêó¼åìî îä îâîã ìåíòàëèòåòà êî¼è ïîñòî¼è êîä íàñ äàíàñ. Ñâè ñó òî ÷èòàëè, èøëî ¼å èç ðóêå ó ðóêó è íèêî íè¼å êîìåíòàðèñàî. Ìè ñìî ïîòïóíî áèëè çáóœåíè íèçîì äîêóìåíàòà çà êî¼å íèñòå ìîãëè äà êàæåòå íåòà÷íè-òà÷íè, íèñòå áèëè ñèãóðíè. Îíî øòî ¼å íàñ èçíåíàäèëî, òî ¼å íà÷èí íà êî¼è ¼å Ìèõàèëîâè� ïîñòóïàî, äà ¼å îí ñòàëíî ðàñïðàâšàî ñà ñóäîì, äà ¼å íåøòî ïðèçíàâàî, íåøòî íè¼å ïðèçíàâàî, à íåøòî ¼å ïðèçíàâàî øòî íè¼å ìîðàî äà ïðèçíà. ×àê ¼å ïðèçíàâàî è øòî íè¼å áèëî òà÷íî, è ñòîãà ñó ìíîãè šóäè îâäå äîøëè äî çàêšó÷êà äà ¼å îí áèî äðîãèðàí. Ìå�óòèì, ÷èœåíèöà ¼å äà ¼å îí äðæàî ãîâîð íà êðà¼ó êî¼è ¼å òðà¼àî ÷åòèðè ñàòà, ¼åäàí äðîãèðàíè ÷îâåê íå ìîæå òî äà ó÷èíè, äà íàïèøå è äà ïðî÷èòà.

Àëè, èçìå�ó îñòàëèõ äîêóìåíàòà êî¼è ñó íàñ çáóíèëè, è çáîã êîãà ñìî ìè äîøëè äî çàêšó÷êà äà ¼å òà êœèãà ìàœå-âèøå òà÷íà, òî íå çíà÷è äà ¼å ñâå òà÷íî, ïîøòî âè çíàòå äà îíè íèñó îá¼àâèëè ñâå, àëè äà ¼å òî ìàòåðè¼àë êî¼è ñå ìîðà ïðèõâàòèòè êàî íåêà áàçà, øòî ¼å íàñ çáóíèëî, áèî ¼å ÷åòíè÷êè îìëàäèíñêè êîíãðåñ ó Øàõîâè�èìà ó Öðíî¼ Ãîðè, 1. äåöåìáðà ‘42. ãîäèíå. È ìè ÷èòàìî òî è íå ìîæåìî äà âåðó¼åìî. Ïîøòî ¼å òà¼ òåêñò êî¼è ñó îíè äàëè, ñêîðî ôàøèñòè÷êè. Òó ïðèñóñòâó¼å Äðàãèøà Âàñè�, äåëåãàò Âðõîâíå êîìàíäå, íåêè ìà¼îð Ðàäóëîâè�, ëè÷íîñòè, íåêè Áàíäîâè�, ãîâîðàíöè¼å, òî ¼å ñâå îá¼àâšåíî ó òî¼ êœèçè è ìè ïðîñòî íå ìîæåìî äà âåðó¼åìî äà ¼å ìîãó�å äà ¼å òî áèëî, ïîøòî ñó šóäè èïàê, îâè êî¼è ñó áèëè êîä Äðàæå êàî âî¼íèöè, èïàê ãëåäàëè ìíîãî âèøå èäåàëèñòè÷êè íåãî øòî ¼å çà òî áèëî ðàçëîãà. È ìè ñå îä¼åäàíïóò ñåòèìî äà ÷îâåê êî¼è ¼å ïðèñóñòâîâàî òîì îìëàäèíñêîì ÷åòíè÷êîì êîíãðåñó ó Öðíî¼ Ãîðè, äà îí æèâè ó Ïàðèçó, äà ñå ìè ïîçíà¼åìî ñà œèì. Âðëî ëåï Öðíîãîðàö, åëåãàíòíî îáó÷åí, Áîðà Ðàäóëîâè�, ãåíåðàëøòàáíè ìà¼îð. Ìè îäåìî ñ îíîì âåëèêîì äåáåëîì êœèãîì è êàæåìî: “Ãîñ’í ìà¼îðå, ìè ñìî îâî ñâå ïðî÷èòàëè, à îâäå èìà ¼åäàí äîêóìåíò ãäå ñå âè ïîìèœåòå. Äà âèäèìî äà ëè ¼å òî òà÷íî. Õî�åòå äà ïðî÷èòàòå è äà íàì êàæåòå øòà ìèñëèòå?” Îí ¼å âðëî îçáèšíî ïðî÷èòàî. Íè¼å áèî ÷îâåê ó ãîäèíàìà, ¼à ìèñëèì äà ¼å èìàî ìîæäà ÷åòðäåñåò, íå âèøå, è êàä ¼å çàâðøèî, çàòâîðèî ¼å êœèãó è ðåêàî: “Îâî ¼å òà÷íî îä ðå÷è äî ðå÷è.” Ìè íèñìî êîìåíòàðèñàëè.

Äàêëå, ñó�åœå Ìèõàèëîâè�åâî ¼å áèëî òåøêî. £åäàí ÷îâåê êî¼è ¼å òîãà êàðàêòåðà, òèõ íàïîðà, ¼åäíå ëåïå ïðîøëîñòè, àêî ãëåäàòå íà œåãîâó ïðîøëîñò ïðå ‘41. ãîäèíå, äîæèâè äà ãà äîâåäó äî òîã, íå ñàìî äà ãà óáè¼ó, íåãî äà ãà òàêî ðóæå, íàïàäà¼ó, âðå�à¼ó, êëåâåòà¼ó. Òàêî äà ¼å ñâåò òî òåøêî ïîäíåî, ÷àê è àêî ïîëà åìèãðàöè¼å íè¼å áèëî ó çåìšè


223

çà âðåìå ðàòà. Òî ñó áèëè áèâøè ðàòíè çàðîášåíèöè, çíàòå. Àëè òî ¼å áèî âåëèêè óäàðàö, íàðî÷èòî çáîã òîãà øòî ñå çàïàäíà øòàìïà íè¼å ïîíåëà êàêî òðåáà, ñïåöè¼àëíî Åíãëåçè. Òàêî äà ¼å òî ñâå óòèöàëî íà ¼åäíî îãîð÷åœå êîä šóäè, àëè íàðàâíî, ïðîøëî ¼å âðåìå è çàáîðàâèëî ñå, äà êàæåì, íà íåêè íà÷èí.

Ñ. Ìàðêîâè�: Àëè Âè ñòå èïàê ñà Âàøèì ïðè¼àòåšåì Åâãåíè¼åì £óðèøè�åì, êî¼è ¼å îá¼àâèî êœèãó ó êî¼î¼ ¼å ïîêóøàî äà ïðèêàæå èñòîðè¼ñêè ëèê ãåíåðàëà Ìèõàèëîâè�à, êî¼à ¼å íåäàâíî îâäå ïîíîâî îá¼àâšåíà, ïîêóøàëè äà äàòå óðàâíîòåæåíè¼ó ñëèêó ñâåãà òîãà.

£à íå áèõ ðåêàî äà ¼å òî íàø ðàä, íàø ïîëèòè÷êè ñòàâ. £óðèøè� ¼å áèî òàëåíòîâàí ïðàâíèê, êî¼è ñå ïîòïóíî ñàìîèíèöè¼àòèâíî, íå çíàì äà ëè ãà ¼å íåêî ãóðàî îä ïðè¼àòåšà è äðóãîâà, çàèíòåðåñîâàî çà ïðîöåñ êàî ïðàâíè ñëó÷à¼, è öåëà ðàñïðàâà ¼å âèøå ïðàâíà íåãî øòî ¼å ïîëèòè÷êà. £à ñàì íàïèñàî ïðåäãîâîð, ãäå ñàì ïîêóøàî äà îá¼àñíèì óñëîâå ïîä êî¼èìà ¼å òî ðà�åíî, ïîøòî èìà äîñòà íåòà÷íîñòè êî¼å ñó îâàêî ðàçóìšèâå, è íå ïîãà�à¼ó ãëàâíó òåìó, ïîøòî £óðèøè� ó ñòâàðè íå áðàíè ïîëèòèêó, äà êàæåì òàêî, Äðàæå Ìèõàèëîâè�à. Îí òðàæè ðåâèçè¼ó ïðîöåñà, ïîøòî ñìàòðà äà ¼å ïðîöåñ ïîòïóíî íåïðàâíè÷êè, äà ¼å ïîëèòè÷êè àêò, äà ¼å ïîëèòè÷êî ñó�åœå è òðåòèðà ãà êàî ñòâàð êî¼ó òðåáà îäáàöèòè.

Ñ. Ìàðêîâè�: Ñàä ñå âðà�àìî çíà÷è íà îñíèâàœå Íàøå ðå÷è. Âè ‘47. ó÷åñòâó¼åòå ó îñíèâàœó Íàøå ðå÷è ó Ïàðèçó è òî âðåìåíîì ïîñòà¼å âîäå�è ñðïñêè ÷àñîïèñ ó åìèãðàöè¼è. Ìîæåòå ëè íàì íåøòî ðå�è î òîìå?

Ïà òî ¼å ñàäà âðëî èíòåðåñàíòíî è çà òî òðåáà ïîñåáíà ïðåäñòàâà, ïîøòî ìåíè äàíàñ ó èñòîðè¼ñêî¼ ïåðñïåêòèâè ìíîãå ñòâàðè íèñó ¼àñíå, èàêî ñàì ó ìíîãèì ó÷åñòâîâàî. Ñàä ñàì ñå ñåòèî ¼åäíîã äðóãà î êîìå ïèøåì çà ÷àñîïèñ Êœèæåâíîñò, ¼åäàí ìàëè ïîðòðåò, ïà ñàì ñå ñàä ñåòèî ïî¼åäèíîñòè êî¼à ¼å áèëà âðëî èíòåðåñàíòíà. Ìè ñå ñêóïšàìî íîâåìáðà ‘47. è äèñêóòó¼åìî äà ëè äà ïîêðåíåìî ¼åäàí ëèñò, áèëòåí. Áèëè ñìî âðëî ñêðîìíè. Ó òîìå ñå ïîòïóíî ðàçëèêó¼åìî îä ñàâðåìåíå ãåíåðàöè¼å. È îíäà ñå ñâè ñëàæó äà òðåáà, àëè ¼åäàí îä ãëàâíèõ šóäè, Áðàíêî Ñò. Ìàðèíêîâè�, èç Èâàœèöå, ¼å ïðîòèâ. È îíäà íàì ¼å îí îíàêî íàðîäñêè îá¼àøœàâàî: “Êàä ãîâîðèø, òî ñå ìîæå çàáîðàâèòè, ÷àê è îíè êî¼è òå ñëóøà¼ó. À êàä îñòàíå íàïèñìåíî, òî ¼å âðëî îïàñíî. Ïðåìà òîìå, íå òðåáà øòàìïàòè áèëòåí.”

Ìå�óòèì, âå�èíà ¼å áèëà çà. È ëèñò ¼å ïî÷åî âðëî ñêðîìíî, ïîøòî ñìî ìè ôîðìèðàëè íåêå îìëàäèíñêå çàäðóãå, òî ¼å áèëà âåëèêà èäå¼à, çà ñàìîïîìî�. Áèëè ñìî ñàìè, íåìàìî íèêàêâó çàøòèòó. Àêî


224

ñå îáðà�àìî ñòðàíèì óñòàíîâàìà, òðà¼å íåêà ïðîöåäóðà, íèñìî ¼îø ïîçíàòè. È ó Ôðàíöóñêî¼ ¼å áèî äîñòà âåëèêè ïîëèòè÷êè õàîñ. Òàêî äà ñìî ìè âèäåëè äà ìîðàìî ñàìè äà ñå îðãàíèçó¼åìî. È îíäà, ïîøòî ñó íåêè èìàëè ñòèïåíäè¼å, à âå�èíà ¼å ðàäèëà, îíäà ñìî ìè îäëó÷èëè äà ôîðìèðàìî çàäðóãå. Ñâàêè �å äàâàòè ó çàäðóãó ÷ëàíàðèíó, êî¼à íè¼å áàø áèëà ìàëà, ðåöèìî äåñåò îäñòî îä ïëàòå èëè òðè îäñòî îä ïëàòå. Ñ òèì äà ñå òèì íîâöåì ìå�óñîáíî ïîìàæåìî, áèëî äà ïîìîãíåìî äðóãå êî¼è äîëàçå èç äðóãèõ çåìàšà, êàî øòî ñó Àóñòðè¼à, Íåìà÷êà, áèëî äà äîáè¼àìî êðåäèòå, ìè êî¼è òó ðàäèìî, òàêî äà ÷îâåê ìîæå äà êóïè îäåëî, ïîøòî ¼å áèî ïðîáëåì êóïèòè îäåëî.

Å ñàäà, êàä ñó ñå ôîðìèðàëå çàäðóãå íà íåêîëèêî ìåñòà, ó Áåëãè¼è, ó Ôðàíöóñêî¼, ïà îíäà ó Âåëèêî¼ Áðèòàíè¼è, Íåìà÷êî¼, îíäà ¼å áèëà èäå¼à òå çàäðóãå ñêóïèòè è íàïðàâèòè ¼åäàí áèëòåí, äà ñå ìå�óñîáíî ïîâåçó¼åìî, ðàçãîâàðàìî. £îø ïîëèòè÷êà èäå¼à íè¼å áèëà òàêî ñíàæíà, áàð íè¼å áèëî êîä ñâèõ. Òàêî ïðâè óâîäíèê êî¼å ÷èòàòå äàíàñ, îí ¼å î÷èãëåäíî ïîëèòè÷êè. È òî ¼å ñâå ïîëàêî ðàñëî. Ìè ñìî ïðàâèëè êîðàê çà êîðàêîì, íàïðåäîâàëè ñìî. Òàêî âè ïîãëåäàòå òå ïðâå äâå, òðè ãîäèíå, òî ¼å ñàñâèì ñêðîìíî, äà íå êàæåì ñèðîìàøíî.

Àëè ¼å òî ïîñëå èøëî äàšå. Šóäè ñó ïîñòàëè áîšè ïèñöè, ó÷èëè øêîëå, ÷èòàëè, òàêî äà ñå òî âðëî äîáðî ðàçâè¼àëî, áåç âåëèêèõ ïðîáëåìà è ôèíàíñè¼ñêè ¼å áèëî èçóçåòíî, ïîøòî ìè íèñìî èìàëè íèêàêâå ïîìî�è. Ñàìî ïîñëåäœå òðè ãîäèíå Íàøà ðå÷ ¼å èìàëà ïîìî� ¼åäíå àìåðè÷êå ôîíäàöè¼å, ñ êî¼îì ñìî ïðåãîâàðàëè âåðîâàòíî òðè ãîäèíå. Èíà÷å äî òàäà ìè íèñìî èìàëè íèêàêâó ïîìî� íè îä êàêâå óñòàíîâå. Àëè ñìî íåçàâèñíî îä òîãà òðàæèëè ïðåòïëàòíèêå, ïîøòî ñå ÷àñîïèñ íè¼å ïðîäàâàî ó êœèæàðàìà èëè íà êèîñöèìà. Ñâàêà çåìšà ¼å èìàëà ¼åäíîã ïîâåðåíèêà è, ìîëèì âàñ, òî ¼å ïðîñòî íåâåðîâàòíî äà ¼å òó áèëî âðëî ìàëî êðà�à, ïîøòî ñìî ìè Ñðáè íà¼ïîøòåíè¼è íàðîä àëè èìàìî íà¼âå�è áðî¼ ëîïîâà. Ïðåìà òîìå, áèëî ¼å âðëî ìàëî åêñöåñà, äà êàæåì, è šóäè ñó äàâàëè è ïðåêî ïðåòïëàòå. Ìè ñìî ñêóïšàëè òå ïðèëîãå ó ïîñåáàí ôîíä, òàêî äà ñìî èìàëè âåëèêè ôîíä êàäà ¼å Íàøà ðå÷ áèëà ó ïèòàœó, âåëèêè ôîíä êî¼è óîïøòå íèñìî òðîøèëè, ÷óâàëè ñìî ãà. £åð ñìî ñå ñïðåìàëè äà êóïèìî áèëî øòàìïàðè¼ó, áèëî íåêó çãðàäó, ïà äà íîâöåì êî¼è çàðàäèìî ïðîøèðèìî ÷àñîïèñ äàšå. Ïîøòî ñå ÷àñîïèñ øèðèî, íå ñàìî òèðàæîì, íåãî è ïî áðî¼ó ñòðàíà. Ñâå âå�è áðî¼ šóäè ¼å ñëàî òåêñòîâå èç £óãîñëàâè¼å.

Ï. £àêîíè�: Êîëèêè ñòå òèðàæ èìàëè ó òî âðåìå?

Òðè õèšàäå. Ñ òèì ñìî òèðàæîì çàâðøèëè. Òî ¼å áèî íà¼âå�è òèðàæ îä ¼óãîñëîâåíñêå øòàìïå, ìèñëèì ñðïñêå, íå õðâàòñêå. Ñà õðâàòñêîì íå çíàì, à âåðîâàòíî ¼å èìàëà âå�å òèðàæå, ïîøòî ¼å èñåšåíèêà Õðâàòà áèëî âèøå ó åìèãðàöè¼è. Íàñ ¼å áèëî ìàœå.


225

Ñ. Ìàðêîâè�: ‘48. îá¼àâšó¼åòå è ñâî¼ó ñòóäè¼ó Òîòàëèòàðèçàì è ïðàâà ÷îâåêà è ïðå íåãî øòî ¼å Ñëîáîäàí £îâàíîâè� íåêîëèêî ãîäèíà êàñíè¼å ïèñàî íà ñëè÷íó òåìó.

Àõ, íåìî¼òå, íåìî¼òå.

Ñ. Ìàðêîâè�: Êàæèòå íàì øòà ¼å áèëà ãëàâíà ïîðóêà òå ñòóäè¼å?

Ïà òî ¼å áèëî ïðèïðåìšåíî, çíàòå, òî ¼å òèïè÷àí ñðïñêè ñëó÷à¼. £à ñàì äîáèî ïîçèâ, íå�ó äà âàì êàæåì îä êîãà, äà ïðèïðåìèì íåøòî çà Ó¼åäèœåíå íàöè¼å, äà îá¼àñíèì ñèòóàöè¼ó ó £óãîñëàâè¼è. Ìè ñìî âå� ‘47. ãîäèíå èìàëè äîñòà ìàòåðè¼àëà. Ïî÷åëà ¼å øòàìïà äà äîëàçè ðåäîâíî. Îíäà ¼å âå� áèëî äîñòà øòàìïå è ó Ôðàíöóñêî¼ è Åíãëåñêî¼. Íàðàâíî, êàä äàòå Ñðáèíó äà íàïèøå ðåôåðàò êàêâî ¼å ñòàœå ó £óãîñëàâè¼è, óìåñòî äà âàì íàïèøå äåñåò ñòðàíà, îí âàì íàïèøå ñòî ïåäåñåò. Òàêî ¼å òà êœèãà íàñòàëà.

Kàä ñàì ¼å çàâðøèî, ¼à ñàì ñå áèî òîòàëíî çáóíèî. Ïðâî êîëèêî ¼å òó áèëî ìíîãî ìàòåðè¼àëà. £åð òà êœèãà î òîòàëèòàðèçìó, îíà èìà äâà äåëà, êî¼à íå�ó äà êàæåì äà íåìà¼ó íèêàêâå âåçå, àëè íåìà¼ó äèðåêòíå âåçå. Ó ïðâîì ñå ðàñïðàâšà î šóäñêèì ïðàâèìà. Ïîøòî ó òî âðåìå àóñòðàëè¼ñêè ìèíèñòàð ñïîšíèõ ïîñëîâà ïîêðå�å ïèòàœå šóäñêèõ ïðàâà ó Ó¼åäèœåíèì íàöè¼àìà, ¼à ñàì ñå íåêàêî äî÷åïàî òîã ñòàâà è îíäà ñàì äèñêóòîâàî î òîìå äà ìîðà äà ñå óñïîñòàâè ¼åäàí ìå�óíàðîäíè ñóä çà šóäñêà ïðàâà. Ìîæåòå âåðîâàòè, ‘48. ãîäèíå! Èñòèíà íèñàì ïðåäâèäåî áîìáàðäîâàœå, è äà ìè ¼å íåêî ðåêàî äà êàçíà çà íåïîøòîâàœå šóäñêèõ ïðàâà ìîðà äà áóäå áîìáàðäîâàœå, ¼à áèõ ìèñëèî äà ¼å îí ëóä. À, êàî øòî âèäèòå, âåëèêå ñèëå íå ñìàòðà¼ó ñåáå ëóäèì øòî ñó òî óðàäèëå. Äà, à äðóãè äåî êœèãå ¼å áèî äà ïîêàæåì øòà ¼å òî òîòàëèòàðèçàì. Òî ¼å Òèòîâ ðåæèì, ¼åë’ òàêî? È òó ¼å âðøåíà àíàëèçà è ñîöè¼àëíèõ, è åêîíîìñêèõ, è ñïîšíî-ïîëèòè÷êèõ ïèòàœà è ñòàœa ó îìëàäèíè, è òó èìà ìíîãî ïîäàòàêà î ñó�åœèìà è òàêî äàšå. Òàêî îòïðèëèêå òî ¼å, íå çíàì, áèëî ñòî ïåäåñåò ñòðàíà. È òî ¼å áèëî äîñòà óñïåøíî ÷àê è Ìîíä è ìèñëèì Æóðíàë ä’ Æåíåâ ñó ïðèêàçàëè, ìîëèì âàñ, øòî ¼å áèëî èçíåíà�ó¼ó�å, òèì ïðå øòî ñàì ¼à êàî ïèñàö òîòàëíî íåïîçíàò, îíäà èìàì ñâåãà 27-28 ãîäèíà.

Ñ. Ìàðêîâè�: ‘48. ¼å çà Âàñ áèëà èçíåíà�åœå?

Äà, òî ¼å áèëî âåëèêî èçíåíà�åœå è ìîðàì äà âàì êàæåì, ìè ñìî áèëè âðëî ðåòêè êî¼è ñìî óâè�àëè äà ¼å òî èñòèíà. È äðóãè ÷îâåê êî¼è ¼å òî óâè�àî, áèî ¼å Ñëîáîäàí £îâàíîâè�. Èíà÷å ñâè ïîëèòè÷êè šóäè, à áèëî èõ ¼å ìàëî, íè¼å èõ áèëî ìíîãî, ïî÷åâøè ñà Æèâêîì Òîïàëîâè�åì, áèëè ñó âðëî ñóìœè÷àâè, ïîøòî ñó çíàëè íàøå êîìóíèñòå êàî ìà¼ñòîðå çà ìàíèïóëàöè¼ó. À åìèãðàíòñêà äåñíèöà ¼å ñìàòðàëà äà


226

¼å òî ñâå äîãîâîðåíî èçìå�ó Ñòàšèíà è Òèòà, è òàêî äàšå. Òàêî äà ñìî ìè áèëè, Íàøà ðå÷, ¼åäèíè ïîðåä Ñëîáîäàíà êî¼è ñìî îä ïî÷åòêà òî òðåòèðàëà êàî äåôèíèòèâíè ðàñêèä. Èìà áîðáà äà ñå âîäè, ïîòîíó�å îíà¼ êî¼è áóäå ¼à÷è, îäíîñíî êî¼è áóäå ñëàáè¼è. Òàêî äà òî ¼å áèëî èçíåíà�åœå. Ìî¼à êœèãà î òîòàëèòàðèçìó áàø ñå òàäà ïî¼àâèëà. È ó ìî¼î¼ êœèçè èìà ¼åäàí íåäîñòàòàê, çíàòå, ¼à òó îá¼àøœàâàì äà ¼å Áåîãðàä èçàáðàí çà ñåäèøòå Êîìèíôîðìà çáîã òîãà øòî ¼å òî ãëàâíà ñîâ¼åòñêà ðåïóáëèêà òàêîðå�è. Ñîâ¼åòñêà ðåïóáëèêà, à ïîñëå ìåñåö äàíà èëè äâà, òî ñå, êàî øòî âèäèòå ìåœà.

Ñ. Ìàðêîâè�: Âè ñòå îä òîã òðåíóòêà îáåëåæåíè êàî àíòè-òèòîèñòà. È ìîæåìî ëè ñàäà äà ñå ïîìåðèìî íà Âàø áîðàâàê ó Ëîíäîíó. Ïîçíàòî ¼å äà ñòå Âè ïðîòèâ òèòîèçìà è äà ñå çàëàæåòå çà óâî�åœå äåìîêðàòè¼å ó £óãîñëàâè¼ó. Êàêâà ¼å àòìîñôåðà ó òðåíóöèìà êàäà Òèòî ïîñå�ó¼å Áðèòàíè¼ó?

£à ñàì áèî, àêî ñå íå âàðàì, ¼îø ó Ôðàíöóñêî¼. Ïà, íàø ¼å ñâåò áèî òåøêî ïîãî�åí. Ïîøòî ó íàøåì ñðïñêîì ¼àâíîì ìœåœó è òàäà è ñàäà ìå�óíàðîäíè îäíîñè ñå ïîñìàòðà¼ó êàî íåêè èçëèâè šóáàâè è ìðæœå, çíàòå, äà íå ãîâîðèì î åðîòèöè. Íàñ âîëå, èëè ìè œèõ íå âîëèìî, èëè Åíãëåçè íàñ íå âîëå. Òàêî äà ¼å òî òåøêî ïàëî è šóäè íèñó ðàçóìåëè ïðîáëåì.

Òåê ñå äîöíè¼å âèäåëî äà ¼å Òèòîâà £óãîñëàâè¼à áèëà ¼åäàí âåëèêè ôàêòîð, ó, äà êàæåì, çàóñòàâšàœó ñîâ¼åòñêîã ïðîäîðà. £åð ïðâà àêöè¼à ñà Òèòîì ¼å áèëà äà îí èçàçîâå ðåàêöè¼ó ñëè÷íó ñâî¼î¼ ó Èñòî÷íî¼ Åâðîïè. Òî ñå íè¼å äîãîäèëî, äàêëå òó ¼å ðà÷óíèöà çàïàäíèõ ñèëà áèëà ðàâíà íóëè. Àëè îíäà ñó îíè œåìó äàëè çàäàòàê è îí ¼å ðàäèî óãëàâíîì ñà íåñâðñòàíèìà, è òà¼ ïîñàî ¼å äîáðî âî�åí, ¼åð ñó íåñâðñòàíè áèëè âðëî ñêëîíè äà èäó êà Ñîâ¼åòèìà. Òàêî äà ¼å Òèòî áèî âåðîâàòíî ãëàâíè ôàêòîð øòî ñó íåñâðñòàíè îñòàëè íà íåêî¼ íåóòðàëíî¼, íåñâðñòàíî¼ ñòðàíè.

Îíî øòî ¼å, äà êàæåì, âàæíè¼å áàð çà ìåíå, ¼åñòå äà ñìî âå� òàäà, è òó èìàòå ÷ëàíêå íå ñàìî ìî¼å, íåãî è äðóãå, ‘50, ‘51, ‘52, ‘53, ¼àñíî óâèäåëè, íàñóïðîò åìèãðàöè¼è, è íàñóïðîò îâîìå àíòèêîìóíèñòè÷êîì ìàëîì áåîãðàäñêîì ñëî¼ó, äà íå êàæåì ñëî¼ó ðàçâëàø�åíå áóðæîàçè¼å, äà ¼å èçâðøåíà äóáîêà ñîöè¼àëíà ðåâîëóöè¼à ó îâî¼ çåìšè, äà òó íåìà ïîâðàòêà íà ñòàðî, ðåâîëóöè¼à ïðîòèâ ðåñòàóðàöè¼å, ïðîòèâ âðà�àœà íà ïðå�àøœå ñòàœå, ïàçèòå ‘52. ãîäèíà. Òàêî äà ñó ìåíå íåêå ðåòðîãðàäíå èäå¼å 1990. äîñòà çáóíèëå, è ìíîãè ñó íåãàòèâíî ðåàãîâàëè ó âåçè ìî¼èõ ñòàâîâà, ÷àê è ó Äåìîêðàòñêî¼ ñòðàíöè. Àëè ¼à ñå íèñàì îñëîáîäèî òîãà. £à è äàí äàíàñ âåðó¼åì äà íåìà íèêàêâèõ îá¼åêòèâíèõ ìîãó�íîñòè çà ïîâðàòàê íà ïîðåäàê èç ‘41. èëè, àêî õî�åòå, ‘45, äà ¼å òî ñâå ïðîøëîñò. È ¼à ìèñëèì äà ¼å ïðîøëîñò, ïîðåä òîãà øòî ó œî¼ èìà ñëàâíèõ äàíà è


227

èçâåñíèõ óñïåõà, òàêâà äà ìè íå òðåáà äà ñå âðà�àìî íà œó. Ó ñâàêîì ñëó÷à¼ó ìîðàìî äà èäåìî íàïðåä. Òî ¼å ìî¼à èäå¼à.

Ñ. Ìàðêîâè�: Êàäà ñàì ïîìåíóî îâà¼ äåî î ïîñåòàìà Òèòà Åíãëåñêî¼, èìàî ñàì ó âèäó ÷èœåíèöó êî¼ó ñàì, ÷èíè ìè ñå, íåãäå ïðî÷èòàî, íå çíàì äà ëè ñå îäíîñèëà è íà Âàñ, äà ñó íàøè ïî¼åäèíè èñòàêíóòè åìèãðàíòè äðæàíè ìàëòåíå ó íåêî¼ âðñòè êó�íîã ïðèòâîðà ïðèëèêîì œåãîâèõ ïîñåòà. Äà ëè ñå òîãà ñå�àòå?

Ó Åíãëåñêî¼ ñå òî íè¼å äîãîäèëî. Åíãëåçè ñó ñâî¼îì ìåòîäè÷íîø�ó ñòàâèëè äî çíàœà äà íå ñìå äà áóäå íèêàêâå ¼àâíå ìàíèôåñòàöè¼å. È íè¼å áèëî. Áèî ¼å íåêè ñêóï, ó íåêî¼ äâîðàíè.

Ó Ôðàíöóñêî¼ ¼å áèî òà¼ ïîñòóïàê, çíàòå. Ôðàíöóçè ñó èçâðøèëè ïîäåëó åìèãðàíàòà. Óçãðåä áóäè ðå÷åíî, êàæåì âàì ‘53. ¼å Òèòî áèî ó Ïàðèçó. Íàñ ó Ïàðèçó òåøêî äà ¼å áèëî âèøå îä íåêîëèêî ñòîòèíà, òî ¼å áèëî ñàñâèì ìàëî. Îíäà ñó îíè íåêå šóäå ïîõàïñèëè ïðåêî íî�è, íà ¼åäàí âðëî áðóòàëàí íà÷èí, è îäâåëè èõ íà Êîðçèêó. Àëè òó ñó ïîõàïñèëè íå ñàìî íàøå, íåãî è íåêå ïðîôåñèîíàëíå òåðîðèñòå, Áóãàðå, è øòà òè ¼à çíàì. Òó ¼å áèëî ìîæäà ñòîòèíàê äóøà. Íàøè šóäè îâäå óîáðàæàâà¼ó äà ñó îáàâåøòà¼íå ñëóæáå è ïîëèöè¼å êàî íåêà ñàâðøåíà òåëà. Ñâå ¼å òî ñâóäà íåñîëèäíî. Òàêî äà, ðåöèìî, îäâåäåíè ñó âðëî ïèòîìè šóäè ó çàòâîð, òî ¼åñò íà Êîðçèêó. Òî íè¼å áèî çàòâîð. Œèõ ñó àâèîíîì ïðåáàöèëè íà Êîðçèêó. Òàìî ñó èìàëè áèî ñòàí è õðàíó, ó íà¼ëåïøèì õîòåëèìà. Îíäà äðóãà ãðóïà, ìå�ó êî¼èìà ñàì áèî è ¼à, èìàëà ¼å äóæíîñò äà ñå ¼àâšà ó ïîëèöè¼ñêó ñòàíèöó ïðå ïîäíå ó äåñåò ñàòè è ïîñëå ïîäíå ó òðè. £à ñàì ñå ¼àâšàî, êàäà ¼å áèëî âå� ïîñëåäœèõ äàíà Òèòîâîã áîðàâêà, ðåêëè ñó êàî: “Äîñòà ¼å, íåìî¼òå âèøå äà äîëàçèòå”. À òðå�à ãðóïà íè¼å äèðàíà, ðåöèìî îâè šóäè êî¼è ñó ðàäèëè íà ðàäèî ñòàíèöè, íèêî îä œèõ íè¼å áèî äèðàí è òàêî äàšå. Îíè ñó çíàëè äà ñå ìîæå íåøòî äîãîäèòè, èàêî ñó îáåçáå�åœà áèëà âðëî îçáèšíà, òàêî äà ¼å ïðåäîõðàíà áèëà ñàñâèì íîðìàëíà ÷àê è çà ìåíå ó îíî âðåìå.

Ñ. Ìàðêîâè�: Âè ñòå ñàäà ó åìèãðàöè¼è ‘50. ãîäèíå. Ïîðåä Âàñ òó ñó ìíîãè äðóãè èñòàêíóòè ÷ëàíîâè ñðïñêå ïðåäðàòíå åëèòå, êî¼å ñòå âè îïèñàëè ó ñâî¼èì ïîðòðåòèìà, Ñëîáîäàí £îâàíîâè�, £îâî Ïëàìåíàö, ñòàðè åìèãðàíò, Æèâêî Òîïàëîâè�, ñà êî¼èìà ñòå îäðæàâàëè êîíòàêòå? Êàêâà ¼å àòìîñôåðà ó òî¼ íàøî¼ åìèãðàöè¼è, íàðî÷èòî ó èíòåëåêòóàëíîì äåëó? Øòà îíè î÷åêó¼ó, êàêî ãëåäà¼ó íà Òèòîâ ðåæèì? Äà ëè ìèñëå äà �å ñå îí ñðóøèòè, äà ëè ìèñëå äà �å òðà¼àòè äóãî?


228

Ïà íèñó îíè áèëè îïòèìèñòè, çíàòå. Ïîøòî ñó òî áèëè îçáèšíè šóäè, çíàëè ñó íåøòî î ìå�óíàðîäíèì îäíîñèìà è íè¼å òó áèëî íèêàêî îïòèìèçìà. Ìíîãî ¼å áèî îïàñíè¼è îâà¼ íàø ñâåò èç çàïàäíèõ êðà¼åâà, Ñðáè èç Äàëìàöè¼å, èç Õðâàòñêå, èç Áîñíå, êî¼è ñó î÷åêèâàëè òðå�è ñâåòñêè ðàò ïðîòèâ Ñîâ¼åòñêîã Ñàâåçà íà ÷åëó ñà Àìåðèêîì.

È áèëî ¼å íàèâíèõ è ñìåøíèõ ñèòóàöè¼à. Òàêî äà šóäè íèñó èìà-ëè íåêå ¼àñíå ïåðñïåêòèâå óêîëèêî íèñó ïðèõâàòàëè îíî øòî ñìî ìè ïðåäëàãàëè, äà ñå èçâðøè ¼åäíà ðåâèçè¼à, ïðâî ñòàâîâà ïðåìà ïðâî¼ £óãîñëàâè¼è. È äà ñå ïðâà £óãîñëàâè¼à íå òóìà÷è êàî èäåàëíà, ñàâðøåíà çà¼åäíèöà è òàêî äàšå. Ìè ñìî áèëè íåìèëîñðäíè ó àíàëèçè ñòàœà ïðå ‘41. ãîäèíå, è ¼à ñàì òó áèî àêî ñìåì äà êàæåì “íà¼ãîðè”, ïîøòî ñàì ñòàëíî òóìà÷èî äà òó èìà îïàñíèõ ãðåøàêà êî¼å ñó íàñ è äîâåëå äî êàòàñòðîôå, íàðî÷èòî ó îäíîñèìà èçìå�ó Ñðáà è Õðâàòà. À îíäà ñîöè¼àëíî ïèòàœå, çíàòå, íàø ñâåò íè¼å óâè�àî äà ñå ìè èíäóñòðè¼àëèçèðàìî, äà ñåëî íåñòà¼å, äà ñå ðà�à ¼åäíà íîâà ïñèõîëîãè¼à, äà ñå ¼àâšà ¼åäíà íîâà ïåäàãîãè¼à, è äà òó ñàœàòè î ïîâðàòêó íà íåêî ñòàœå èç ‘41. ãîäèíå, î ñåšà÷êî¼ äðæàâè è øòà òè ¼à çíàì, íåìà íèêàêâå âðåäíîñòè.

Îíî øòî ¼å íàñ ìó÷èëî, òî ¼å äà êîíòàêò ñ šóäèìà èç £óãîñëàâè¼å êî¼è ñó áèëè ïðîòèâ Òèòîâîã ðåæèìà íè¼å áèî ìíîãî óñïåøíè¼è íåãî íàø êîíòàêò ñà åìèãðàöè¼îì. Ïîøòî ¼å è îâäå áèëî çàáëóäà îä ïî÷åòêà, äà �å òî äà ñå îáîðè, ñðóøè, ïîáè¼ó êîìóíèñòè è òàêî äàšå. Íàìà ¼å áèëî ¼àñíî, çàïðàâî äà ¼å ïàðòè¼à áèëà îãðîìíà ïî áðî¼ó, íà¼âèøå ìå�ó Ñðáèìà, è äà ñó Ñðáè íà íåêè èíñòèíêòèâàí íà÷èí ïðèõâàòèëè òó âåëèêó èñòîðè¼ñêó ïðîìåíó è äà èõ ¼å âðëî òåøêî ðàçóâåðèòè äà òðåáà äà áóäó ó íåêîì ãðà�àíñêîì äåìîêðàòñêîì ïîðåòêó. Îíäà êàä ñå ïèòàœå ãðà�àíñêîã äðóøòâà íè¼å ïîñòàâšàëî, ïðå ‘41, âè ñòå ìîãëè äà âåðó¼åòå äà �å ñå âå�èíà íà ãëàñàœó èç¼àñíèòè çà íåêó âðñòó ãðà�àíñêîã äðóøòâà, àëè ïîñëå êîìóíèçìà íàìà ¼å áèëî ¼àñíî äà ¼å áðî¼ šóäè êî¼è ñå èç¼àøœàâà çà ãðà�àíñêî äåìîêðàòñêî äðóøòâî ìàëè. À òî íè¼å áèëî ¼àñíî íè áåîãðàäñêî¼ ÷àðøè¼è, íè ïîïóëèñòè÷êèì ïîêðåòèìà. Âåëèêè áðî¼ èíòåëåêòóàëàöà ¼å æèâåî ó çàáëóäè äà ñå òî ìîæå, àêî íå îáîðèòè, îíäà íîêàóòèðàòè. £à ñàì ñòèãàî ïðâîã ñåïòåìáðà, äåâåäåñåòå ãîäèíå, è îäìàõ ñàì èøàî ó óíóòðàøœîñò. Íèñàì îáèøàî ñòî ãðàäîâà, îáèøàî ñàì òðè.

Ñ. Ìàðêîâè�: Êàêî òî èçãëåäà? 1. ñåïòåìáðà ñòóïàòå íà òëå Ñðáè¼å ïîñëå ÷åòðäåñåò è øåñò ãîäèíà. Êàêàâ ¼å Âàø ïðâè óòèñàê?

Ïà ¼à ñàì âåðîâàòíî áèî íåøòî óçáó�åí, íå ìîãó íèøòà äà âàì êàæåì, òðåáà äà ïèòàì šóäå êî¼è ñó ãëåäàëè, àëè íèñàì... Çíàì äà ìå ¼å ¼åäàí ðî�àê ïèòàî: “Ãäå ñó òè ñóçå?” £à êàæåì: “£à ÷óâàì òî çà òåøêà âðåìåíà”. Íè¼å ìè ïàëî íà ïàìåò äà ïëà÷åì, íèñàì íè šóáèî çåìšó


229

è òàêî äàšå. £à ñàì äîñòà äàëåêî îä òèõ ñåíòèìåíòàëíîñòè, ïîøòî äîëàçèì èç èñòî÷íå Ñðáè¼å. Îíî øòî ¼å íàïèñàî Ñëîáîäàí Âó÷êîâè� ó îíî¼ êœèçè Äâå ãîäèøœèöå, òî ¼å äîñòà òà÷íî, äà ñàì ¼à ðåêàî œèìà, òàäàøœèì ïðè¼àòåšèìà ïîëèòè÷êèì, äà ¼å ìåíè îâäå ñâå ïîçíàòî, ñàìî íè¼å îá¼àøœåíî øòà. £à ñàì çíàî çàêîíå, óñòàâ, äîãà�à¼å, šóäå. Ïðî÷èòàî ñàì Åäâàðäà Êàðäåšà öåëîã, âåðîâàòíî ñàì áèî ¼åäèíè £óãîñëîâåí êî¼è ¼å òî óðàäèî, è òàêî äàšå. Àëè ó ñòâàðè íèñàì ìíîãî çíàî øòà ñå èçà òîãà êðè¼å ó ïñèõîëîãè¼è, çíàòå, íîâî âàñïèòàœå.

Ñ. Ìàðêîâè�: Äà ëè ñòå èçíåíà�åíè? Ìàëî ïðå ñòå ðåêëè äà ñòå çíàëè êîëèêè ¼å ñòåïåí êîìóíèçàöè¼å, àëè äà ëè ñòå èçíåíà�åíè êàä ñòå äîøëè ó çåìšó? Äà ëè Âàì ¼å óòèñàê ¼îø ãîðè êàäà ñòå âèäåëè êîëèêî ¼å òà èäåîëîãè¼à ïðîäðëà?

Ïà, çíàòå, êàä ñàì äîøàî, ñèòóàöè¼à ¼å äîñòà áèëà èçìåœåíà. Êîìóíèñòè÷êà èäåîëîãè¼à ¼å, áàð îâàêî ñïîšà, èø÷åçëà. Âè ñòå ñàìî îñå�àëè òå íåêå îñòàòêå, íå òîëèêî èäåîëîãè¼å, êîëèêî íà÷èíà ìèøšåœà. Ðåöèìî, âèäåî ñàì, øòî ¼å âðëî èíòåðåñàíòíî, à òî íèñàì çàïàæàî ðàíè¼å, íåêå, äà êàæåì, ìîìåíòå: äà ñâå îíî øòî êàæå Ñëóæáà áåçáåäíîñòè êàî ïðîêîìóíèñòè÷êà óñòàíîâà, ó òî àóòîìàòñêè âåðó¼å áåîãðàäñêà ÷àðøè¼à è ÷àê áóðæîàñêà, çíàòå. Àêî âàì êàæå Ñëóæáà áåçáåäíîñòè äà ñó Ãîëîîòî÷àíè èçäà¼íèöè, è àêî î íåêîìå êàæåòå äà ¼å áèî íà Ãîëîì îòîêó, âè òî òèõî êàæåòå: “Îí ¼å áèî íà Ãîëîì îòîêó”, äàêëå èçäà¼íèê ¼å. Òî âàì êàæå àíòèêîìóíèñòà, òî âàì èñòî êàæå è Ñëóæáà áåçáåäíîñòè. �èëàñ ¼å óáèöà, òî âàì êàæó êîìóíèñòè, à îäìàõ âàì êàæå è áåîãðàäñêà ÷àðøè¼à. Òî ¼å ÷îâåê êî¼è ¼å ïîáèî âåëèêè áðî¼ šóäè.

Âèäåëè ñòå êîëèêî ¼å òî íàøå äðóøòâî âå� áèëî ó íåêî¼ êîõåçè¼è, âðëî ÷óäíî¼. Âå� ñå òó âèäè, íàñóïðîò Èñòî÷íî¼ Åâðîïè, ãäå èìàòå ¼àñíó ïîäåëó, èìàòå ðîâ. Ñ ëåâå ñòðàíå àíòèêîìóíèçàì, Ñîëèäàðíîñò ó Ïîšñêî¼, ñ äðóãå ñòðàíå, àïàðàò, ïàðòè¼à, äðæàâà. Îâäå ¼å áèëî ñâå èñïðåïëåòåíî. È òàêî êàä šóäè ãîâîðå î êðòèöàìà, îíè î÷èãëåäíî íå ïîçíà¼ó ñèòóàöè¼ó, à òî ¼å äà ¼å äðóøòâåíà ñâåñò áèëà èçìåœåíà, è òó íèñòå èìàëè ¼àñíó àíòèêîìóíèñòè÷êó ëèíè¼ó, ñåì êîä îíèõ êî¼è ñó áèëè ãëàñíè, êî¼èõ ¼å áèëî ðåëàòèâíî ìàëî è áèëè ñó óãëàâíîì ó Áåîãðàäó. Ïî óíóòðàøœîñòè î íåêîì àíòèêîìóíèçìó, ó Íèøó, ó Áåëî¼ Ïàëàíöè, ó Ïèðîòó, óîïøòå íåìà ãîâîðà. Šóäè ñó ïðîòèâ Ìèëîøåâè�à, àëè òî íåìà íèêàêâå âåçå ñ àíòèêîìóíèçìîì.

Ñ. Ìàðêîâè�: Âè äîëàçèòå ó ñåïòåìáðó ‘90, àëè ìíîãå âàøå êîëåãå, èçìå�ó îñòàëîã è ñàðàäíèöè Íàøå ðå÷è, óïëàøèëè ñó ñå òàäà, íèñó äîøëè ó çåìšó. Íåêè ñó ÷åêàëè 5. îêòîáàð. Êàêî òî êîìåíòàðèøåòå?


230

Ïà ñëóøà¼òå, ¼à ñàì ¼åäàíïóò äàî èç¼àâó êî¼à ¼å óæàñíî óçáóäèëà íåêå ìî¼å áèâøå äðóãîâå, ïà ñó ìå íàïàëè ïðåêî Ïîëèòèêå. £à òî íèñàì îíäà ðåêàî ¼àñíî, çíàòå, êàä äà¼åòå òå èç¼àâå íîâèíàìà óâåê ¼å íåøòî íåäîðå÷åíî. £à è äàí äàíàñ íåìàì òîòàëíî ïîâåðåœå ó íàøå äðóøòâî, êàêî �å ðåàãîâàòè, çíàòå. £à óîïøòå íå âåðó¼åì ó àíêåòå êî¼å ñå âðøå êîä íàñ, ïîøòî ñàì îäìàõ âèäåî äà ¼å íàøå ¼àâíî ìœåœå ñòðàøíî ïðîìåíšèâî, äà ÷îâåê øòî ìèñëè ó¼óòðó ó 9 ñàòè, òî íå ìèñëè ó 12, à íà¼ìàœå ó øåñò, è äà îí ìîæäà ó èñòè ìàõ ãëàñà êðà¼œó äåñíèöó è êðà¼œó ëåâèöó. Îâî ¼å èíòåðåñàíòíî êàî ïðîáëåì, äà êàæåì, ñîöè¼àëíå ïñèõîëîãè¼å: êàêî ñå ñâåò ó íàøåì äðóøòâó äåïîëèòèçèðàî ïîä êîìóíèñòè÷êèì ðåæèìîì.

À îíäà íåñòàíàê êîìóíèçìà êàî èäåîëîãè¼å. Áåç îáçèðà äà ëè ñòå ïðîòèâíèê èëè ñòå ïðèñòàëèöà, âè ñòå îñå�àëè òî êàî âåëèêó èäåîëîãè¼ó. Ïà îíäà ¼à ìèñëèì, ó íàøî¼ ñðïñêî¼ ìîðáèäíîñòè, êàä ¼å òà âåëèêà èäåîëîãè¼à ïðîïàëà, íåìà âèøå èäåîëîãè¼å, íåìà âèøå èäå¼à, íåìà âèøå ïðîãðàìà. È òî ¼å óæàñíî øòî äåëó¼å ó ñàäàøœî¼ ìàñè, çíàòå.

Òàêî äà îâî øòî šóäè áåæå èç ïàðòè¼å ó ïàðòè¼ó, ïðåáàöó¼ó ñå ñâàêîã äàíà èëè îñíèâà¼ó ñâî¼å ïàðòè¼å, òî ¼å íåäîñòàòàê èäå¼íèõ è ïîãëåäà è óâåðåœà. Âè îñå�àòå äà íàø ÷îâåê îâäå çàèñòà íåìà íåêî óâåðåœå. Åìèãðàöè¼à ñå ó òîì ïîãëåäó ðàçëèêîâàëà, áåç îáçèðà êàêâè ñó ñòàâîâè. Îíè ñó èìàëè íåêà óâåðåœà. Òàêî äà ñå íèñàì ìíîãî èçíåíàäèî, àëè ñàì îäìàõ äîøàî, äà êàæåì, ó íåêàêàâ ëàòåíòíè ñóêîá, ÷àê è ñà ïðè¼àòåšèìà ñ êî¼èìà ñàì áèî çà¼åäíî, êî¼è ñó áèëè âå�è îïòèìèñòè îä ìåíå. £à íèñàì áèî îïòèìèñòà è óâåê ñå õâàëèì, ïîøòî ñàì Ñðáèí è ñìàòðàì äà ¼å Ñðáèìà äîçâîšåíî äà ñå õâàëå. Íàïèñàí ¼å ¼åäàí ÷ëàíàê ó äåöåìáðó, òî ¼å ïîñëåäœè áðî¼ Íàøå ðå÷è, è íàñëîâ ¼å áèî “Òðåáà íàì ìíîãî âðåìåíà”. Ìåíè ¼å òàäà áèëî ¼àñíî äà îâäå èìà ðàäà çà íå çíàì êîëèêî ãåíåðàöè¼à.

Íå óëàçèì ó ïèòàœå óñòàíîâà, ïîðóøåíèõ çãðàäà, îøòå�åíèõ çãðàäà, êàíàëèçàöè¼å, ñëàáèõ ïóòåâà, òî ¼å ïîñåáíî, íåãî ãëåäàì íà äðóøòâåíó ñâåñò.

Óçìèòå ¼åäíó ïî¼åäèíîñò êî¼à ñå ¼àâšà ïîñëåäœèõ äàíà. Çåìšà ó êî¼î¼ ñå ¼îø óâåê òîëèêî ñëàâè ïîëèöè¼à è âî¼ñêà íå ìîæå áèòè ãðà�àíñêî äðóøòâî, è íå ìîæå áèòè äåìîêðàòè¼à. Òî ñå ÷àê îäíîñè è íà ïðâó êðàšåâñêó £óãîñëàâè¼ó. Ó êðàšåâñêî¼ £óãîñëàâè¼è ïîëèöè¼à óîïøòå íè¼å ñëàâšåíà. Îâäå, ìîëèì âàñ, ñâàêà ïîëèöè¼ñêà ñòàíèöà èìà ñâî¼ó ñëàâó. Ñòàëíî ñå òî ïî¼àâšó¼å. Ïàçèòå, âè íå îñå�àòå êîëèêî òî âðøè óòèöà¼ íà ñðïñêó ïîëèòè÷êó ïñèõó, äà âè íå êàæåòå äà ¼å ãðà�àíèí òà¼ êî¼è ¼å ãëàâíè, íåãî ¼å ïîëèöè¼à ãëàâíà, ïà îíäà âî¼ñêà. £à ñâóäà ïðè÷àì è òî �ó äà ïîíîâèì è îâäå, ¼à íèãäå íèñàì çíàî êî ¼å


231

íà÷åëíèê ãåíåðàëøòàáà, ÷àê íè ó ïðåòõîäíî¼ £óãîñëàâè¼è, à ¼îø ìàœå ó Ôðàíöóñêî¼ èëè Åíãëåñêî¼. Òî ¼å íàðîäíà îäáðàíà, òî ¼å ïèòàœå âëàäå. Ìèíèñòàð íàðîäíå îäáðàíå ¼å ñâóäà öèâèë, ãðà�àíèí. Îâäå îíî øòî ñó ïîñå¼àëè êîìóíèñòè ¼îø òðà¼å. Âî¼ñêà è ïîëèöè¼à ñó èçíàä íàñ. Ìè ñìî œèõîâå ñëóãå, à íå îíè íàøå. Ìè œèõ ïëà�àìî. Îíè íàñ äðæå ïîä êîíòðîëîì. Èàêî ñìàòðàì äà ¼å íîâà âëàñò íà÷èíèëà âåëèêå íàïðåòêå, è ó åêîíîìè¼è, è óñòàíîâàìà, è òàêî äàšå, êàä ¼å ó ïèòàœó ïîëèòè÷êà ïñèõîëîãè¼à ìè ñìî ó ñòàœó ó êîìå ñìî áèëè ïîä Ëåêîì Ðàíêîâè�åì. Ìîëèì âàñ, íîñèìî âåíöå ìèíèñòðèìà ïîëèöè¼å. £åäíîìå, ¼åäíîìå, ïîäñåòèòå ìå œåãîâîã èìåíà...

Ï. £àêîíè�: Ñëîáîäàí Ïåíåçè�...

...Ïåíåçè�ó, êî¼è ¼å î÷èãëåäíî ¼åäàí ðåïðåñèâàö, ñàä íå�ó äà óïîòðåáèì äðóãó ðå÷, ïðâå êëàñå, íà¼âå�è ó Ñðáè¼è. Ìè ìó äàíàñ íîñèìî âåíàö ¼åð ¼å ÷îâåê ïîãèíóî, íà íåñðå�ó, âåðîâàòíî ó ïè¼àíîì ñòàœó, óêîëèêî ãà íèñó óáèëè. È ìîëèì âàñ, ñàâðåìåíà âëàäà Ñðáè¼å, ïîðåä õèšàäå ïðîáëåìà êî¼å èìà ñà åêîíîìè¼îì, ñà ïðîñâåòîì, ñà ñóäñòâîì, íàëàçè çà ñõîäíî äà ïðîíà�å ïðâîã ìèíèñòðà ïîëèöè¼å èç Êàðà�îð�åâå Ñðáè¼å. Å ¼àäíà íàì òà ïîëèöè¼à êî¼ó ¼å âîäèî £àêîâ Íåíàäîâè�, çíàòå. Òî ìîæå äà ñå ó íîâèíàìà çàáåëåæè, êî ¼å áèî ïðâè ìèíèñòàð ïîëèöè¼å, àëè äà ñå îí ñëàâè, äà ñå íîñå âåíöè. Íåêà èçâèíè ìèíèñòàð óíóòðàøœèõ ïîñëîâà, êîãà ¼à íå ñìàòðàì ñâî¼èì ïðîòèâíèêîì, íåãî íàïðîòèâ, èçíåíàäèëî ìå ¼å øòà ¼å ðàäèî ïîñëåäœèõ íåäåšà.

ÍÀÏÎÌÅÍÀ: Ðàçãîâîð ¼å ñíèìšåí äåëèìè÷íî õðîíîëîøêè, à äåëèìè÷íî

òåìàòñêè. Îâäå ¼å ðàçãîâîð ïðåíåñåí äîñëîâíî, àëè ¼å, íà íåêîëèêî ìåñòà, èçìåœåí ðåäîñëåä ïèòàœà èç èíòåðâ¼óà äà áè òåêñò èøàî õðîíîëîøêèì ðåäîì.


232

PORUKE I POUKE SRPSKOG OKTOBRA 2000. (9)

Gospo|a Silvia Nadjivan, saradnik Politikolo{kog instituta u Be~u, od aprila do avgusta 2003. godine boravila je u Beogradu i prikupljala gra|u za svoju disertaciju “Dobro planirana spontanost. Pad Milo{evi}evog reìma kao inscenirana masovna demonstracija 2000. u Srbiji”. Tom prilikom ona je uradila kvalitativne, polustandardizovane intervjue sa tridesetak li~nosti iz politi~kog, nau~nog, medijskog i kulturnog ̀ ivota Srbije. Glavna pitanja su se odnosila na uzroke koji su doveli do 5. oktobra 2000, na ulogu masovnih protesta i glavnih aktera u tim zbivanjima, na karakter i doma{aj promena. Njen istraìva~ki cilj bio je da iz perspektive razli~itih aktera prikaè smisao istorijskih zbivanja, a na osnovu autenti~nog svedo~enja – tzv. govorne istorije. Kao {to se istorija menja, tako se menja i percepcija pisane istorije. U tom smislu ova zbirka razgovora je svojevrsni istorijski dokument, koji se u razli~itim vremenima razli~ito percipira.

Svi prilozi koje objavljujemo u ovom i narednim brojevima u rubrici Intervju su u izvornom obliku u kome su bili izgovoreni. Nikakve sadrìnske i stilske izmene nisu ~injene, kako bi razgovori sa~uvali dokumentarnu vrednost, autenti~nost i spontanost komunikacije.

J.T.

Borba protiv nacionalizma i rata

233

Branislav ânakpredsednik sindikata “Nezavisnost”, Beograd

BORBA PROTIV NACIONALIZMA I RATA

• Kako ste osnovali Sindikat “Nezavisnost”, i kako je bilo raditi sin-dikalno po~etkom 90-ih?

Pa, prvo, mi smo osnovali sindikat '90., u januaru, ali nismo mogli da ostanemo kao sindikat zato {to tada nije bilo dozvoljeno da postoji vi{e od jednog sindikata. Jo{ uvek smo bili u socijalizmu, bilo je mogu}e imati samo jednu partiju, jedan sindikat, tako da smo se mi osnovali kao Udruènje gra|ana za za{titu novinarskih sloboda – tako smo se zvali. Tek u martu '91. godine, kada je donet propis kojim je omogu}eno da postoji vi{e sindikata, preregistrovali smo se i nazvali Nezavisni sindikat Radio-televizije Beograd. To je, dakle, bio prvi sindikat. Posle toga su metalci osnovali isto. Oni su s nama stupili u kontakt, po{to su znali, jer mi smo imali dosta dobar marketing, po{to smo svi bili novinari. Tu su nam pomagale druge kolege i onda su po~eli da se okupljaju oko nas drugi radnici i negde u prole}e '91., u rano leto, imali smo ve} toliko interesenata da smo shvatili da bismo mogli da napravimo neki ve}i sindikat i to smo i uradili. U novembru '91. smo napravili sindikat “Nezavisnost”, koji je tada imao negde oko 350.000 ~lanova... Na Osniva~koj skup{tini smo imali 350.000 ~lanova. Naravno, kasnije smo gubili ~lanstvo zbog velikog pritiska, jer smo bili progla{eni za neprijatelja dràve, za izdajnike srpstva, usta{e – sve ono, saradnike Tu|mana, i CIA i KGB-a, svega mogu}eg, tako da su na{i ljudi u strahu napu{tali sindikat, a drugo, bilo je i kupovine na{eg ~lanstva. Recimo, u dràvnom sindikatu je iz robnih rezervi bilo mogu}e, u onim godinama, kada je bilo nemogu}e na}i u prodavnici, besplatno da se dobiju {e}er, ulje, bra{no. Tako da su se na{i ljudi vra}ali u dràvni sindikat, da bi dobili hranu, i mi smo samo u jednom danu u Beogradu izgubili, u maju '93., 25.000 ~lanova, jer se tog dana u dràvnom sindikatu delilo bra{no, delilo se ulje i {e}er, i onda su svi nas napustili. Skoro svi. Mi smo te godine spali na 92.000 ~lanova, sa 350.000. Dakle, kombinacija kupovine ~lanstva, podmi}ivanje hranom, koje tada nije bilo, odnosno bila je vrlo skupa, jer je bila na crnom trì{tu. Fla{a ulja je, recimo, tada ko{tala 12 DM, a plata je bila 5 DM. Bilo je i èstokih pritisaka, naravno, tako da smo mi to trpeli. Ja li~no sam bio zaposlen u Televiziji do '93., do 13. januara. I pre toga smo trpeli razne pritiske. Ja li~no mogu da govorim o pritiscima koje sam ja trpeo, gde su mi tekstove, koje sam pisao, progla{avali

Hereticus, 1/2008 Branislav ânak

234

za neprijateljske. Recimo, u prole}e '92. izve{tavao sam iz Subotice, gde je bio skup o perspektivama politi~kog i ekonomskog razvoja u regionu. Ja sam govorio o propasti socijalizma, kao uvod u tom tekstu, i {ta posle toga, kada je socijalizam evidentno propao. [ta sada sledi, odnosno koji su putevi tranzicije. Meni je zamereno i bio sam ka`njen {to nisam rekao da je CIA upropastila socijalizam. Re~eno mi je da to ubacim u tekst. Ja sam rekao: “Tu glupost ne mogu da ubacim! Mislim, kona~no, kakav je to socijalizam koga moè jedna obave{tajna agencija da upropasti. Kakav je to sistem?!” Tu sam ve} bio suspendovan, to je ve} krenulo tada, da mi je bez razloga skinuta plata i tako. Oni su o~ekivali da }emo mi – nas je tada bilo oko 1.400 u Radio-televiziji Beograd – oni su o~ekivali da }e tim raznim pritiscima da nas pokolebaju i stvarno su nas pokolebali. Nekoliko stotina ~lanova nas je napustilo. Me|utim, kada su shvatili da ve}ina ne èli da napusti i pored pritisaka, onda su bili prinu|eni da nas izbace i to su uradili 13. januara '93. godine. Nas 1.063. Kad smo do{li na posao, rekli su: “Ne moète da u|ete!”, pa su nam naknadno uru~ili re{enja, u kojima pi{e da zbog me|unarodnih sankcija vi{e ne postoji potreba za na{im poslom, {to je potpuno besmisleno. Naàlost, niko od nas do dan-danas nije dokazao, ni novoj vlasti nismo uspeli da dokaèmo, ni ovom sudu nismo uspeli da dokaèmo da smo u pravu, jer proces jo{ uvek traje. Od '93. traje proces do danas.

• Da li je to bilo legalno?

Nije bilo legalno, ali nismo uspeli da dokaèmo da to nije bilo legalno. Ne moète vi nekoga otpustiti zato {to vam je zemlja u blokadi, to nigde ne pi{e u zakonu. Tako da su oni naveli da vi{e nije postojala potreba za na{im poslovima, ~ime su u mom slu~aju doveli do apsurda, jer ja sam bio zaduèn za Evropu. Prema tome, ako vi{e nije postojala potreba za pra}enjem Evrope, onda... âk sam doìveo da je sudija, u vreme Milo{evi}a, u jednom ro~i{tu rekla zameniku glavnog urednika, koji je to rekao: “Pobogu, ~ove~e, kako moète tako ne{to da kaète, da vi{e ne postoji potreba da se prate zbivanja u Evropi?!” Dakle, i Milo{evi}ev sudija je shvatio da je to apsurdno. Dakle, morali su da izmisle to da vi{e ne postoji potreba. Recimo, otpustili su glavnog projektanta, inènjera Lali}a, koji je bio glavni projektant emisione tehnike, pa su ga posle, kad god se ne{to pokvari, po{to niko nije znao da popravi, zvali ku}i da on popravi, a otpustili su ga zato {to nije bilo potrebe za njegovim radom. Tako da je sve politi~ki bilo to, sve su bili politi~ki razlozi, {to sada i na ovim ro~i{tima, jer proces jo{ uvek traje, uspevamo da dokaèmo sa svedocima koji dolaze, koji su tada bili na funkcijama.

• Za{to proces traje do danas?


235

Mi smo prakti~no 4 puta dobili taj spor na op{tinskom nivou. Op{tinski sud, to je prvostepeni sud, da bi se posle, na vi{estepenim sudovima, to vra}alo nazad. 11 sudija je promenjeno. O~ekivali su da }e na}i sudiju koji }e presuditi tako da to bude pravno valjano, ali po{to je to nemogu}e presuditi protiv nas, nije uspela ni promena sudija, ni te njihove àlbe, tako da to traje prakti~no 12 godina. To suo~avanje s nepravdom. Mnogi su od njih umrli, na{i ~lanovi, nikada ne do~ekav{i pravdu... Mnogi su i odustali. Treba imati i strpljenja, tako da od nas 1.000 i ne{to, ostalo nas je troje sada, koji se sudimo. Tako da na slede}em ro~i{tu, koje je 8. jula, bi}e nas samo troje. Ostali su odustali, neki su pristali da prihvate malu naknadu za sve ono {to su pretrpeli. Neki su umrli. Troje nas je ostalo ukupno, od 1.063.

• Vi ste rekli da ste bili zaduèni za teme oko Evrope. Da li ste bili na TV-vestima ili ste imali svoju emisiju?

Ne, ja sam ure|ivao emisiju “Novosti dana”, ali sam bio u spoljnopoliti~koj redakciji. Tu sam bio zaduèn za Evropu. Moja speci-jalnost je bila Isto~na Evropa, u stvari. Pogotovo posle pada Berlinskog zida, to niko nije radio sem mene, {to je jo{ jedan apsurd. Niko nije mogao da me zameni na tom poslu, jer niko taj sektor nije znao. âk niko nije znao ni o Srbiji koliko sam ja znao.

• Koliko dugo ste radili kao novinar na Radio-televiziji?

20 godina, pre toga. Moja emisija je bila klju~na emisija u Radio Beogradu tada. “Novosti dana” u tri sata.Tada smo imali, u onoj Jugoslaviji, imali smo 8 miliona slu{alaca dnevno. Po{to je tada domet Radio Beograda i{ao do blizu Zagreba, na jug je i{ao do Skoplja, vi{e od polovine Bosne je moglo da nas slu{a. Imali smo oko 8 miliona slu{alaca dnevno. To je bila klju~na jugoslovenska emisija.

• Kako je do{la ideja za osnivanje nezavisnog sindikata?

Do{la je ideja zato {to je tada Milo{evi} ve} pripremao ono {to tada niko nije znao da priprema – prakti~no raspad Jugoslavije i rat. On je pripremao medije i hteo je da kroz medije stvori takvu jednu klimu da su svi drugi neprijatelji i da zato Srbi moraju da posegnu za oru`jem, jer su okruèni neprijateljima. Tako da je bilo pritisaka na nas da Hrvate vi{e ne zovemo Hrvati – svi su usta{e. Bilo ko iz Bosne, ako nije Srbin, on je mudàhedin. Ne moète da kaète Bosanci, morate da kaète mudàhedini. Mi smo se tome protivili. Mi smo stvarno bili ekipa veoma profesionalnih novinara, koji nisu trpeli... Vi ne moète na}i u istoriji Radio-televizije Beograd, pogotovo Radio Beograda nijedan uspe{an pritisak Saveza ko-munista. Zna~i, bilo je pritisaka, ali nijedan nije bio uspe{an. Nisu uspeli


236

do kraja, tako da je to bila vrhunska ekipa profesionalaca. Sad je odjednom Milo{evi} poku{avao da pokori tu ekipu i to za te potrebe, koje su krajnje niske. Razumete, da smo mi u{li u rat s Bugarskom ili ne znam s kim, pa da nas pokori tom cilju, mo`da bismo i poklekli, ali da nas upotrebi za stvaranja rasne i nacionalne mr`nje, to zaista nije bilo izvodljivo. Partija ga je, na àlost, podràla i onda smo bili prinu|eni, po{to smo shvatili da kao pojedinci ne}emo uspeti, da se udruìmo kako bismo za{titili profesiju, ne nikog od nas. Mi tada nijednu funkciju sindikata nismo obavljali, zna~i nismo pregovarali o platama, o radnom vremenu, ni{ta. Mi smo se jedino borili da sa~uvamo profesiju od tog Milo{evi}evog evidentnog poku{aja da je deprofesionalizuje i pot~ini politi~kim ciljevima. To je bio jedini cilj tog sindikata, tako da s te strane mi nismo ni bili sindikat, jer nismo obavljali klju~ne funkcije, jer smo shvatili da nema svrhe pregovarati o platama ako znamo da se ovo de{ava, ru{enje profesije. Znate da nismo uspeli. Naàlost, nismo uspeli ni kao konfederacija. “Nezavisnost” nije uspela. Mi smo ostali manjina. Ne ra~unaju}i neke nevladine organizacije i nekoliko politi~kih stranaka, mi smo bili manjina koja je bila protiv rata sve vreme, koja je bila protiv nacionalizma srpskog. Naàlost, bili smo manjina, jer da nas je bilo malo vi{e, mo`da Milo{evi} ne bi toliko dugo opstao. On je tako naglo nai{ao u vremenu kada je svim gra|anima bilo jasno da to vreme donosi promene. To je sasvim bilo izvesno, u vazduhu je visilo, da pro{lost odlazi, samo je bila neizvesna budu}nost. U tom momentu je Milo{evi} do{ao. Ve}ina ljudi je mislila: “E, to je ta budu}nost! To {to on nudi, to je ta budu}nost.” Zato {to ljudi uop{te nisu znali {ta treba i {ta moè da do|e posle socijalizma. To niko nije znao. âk ni u procenama vrlo obrazovanih krugova na Zapadu nije bilo jasno {ta }e se to desiti posle socijalizma. Bilo je evidentno da socijalizam ne moè da opstane, ali {ta bi moglo da do|e posle njega, to niko nije mogao sa sigurno{}u da tvrdi. Tako da ja ne krivim te gra|ane koji su mislili da je Milo{evi} to {to treba da zameni socijalizam. A, posle, kada su shvatili da je to ve}e zlo od najgoreg socijalizma, bilo je ve} kasno. Tada nismo mogli da ga zaustavimo, to je sigurno. Ali da smo oja~ali u me|uvremenu, mogli bismo da skratimo njegovu karijeru, da ne traje onoliko dugo koliko je trajala. Naàlost, bili smo manjina i naàlost, dugo godina, Veliki broj, rekao sam ve}, opozicionih partija nije bio protiv rata i protiv nacionalizma, protiv srpskog nacionalizma, {to je veoma va`no, jer biti protiv hrvatskog nacio-nalizma, to nije problem. Ako ste Srbin, treba da budete protiv srpskog nacionalizma, jer to je va{a obaveza. Mi smo bili manjina, zato {to je ve}ina opozicionih stranaka bila nacionalisti~ka i oni su se prakti~no takmi~ili s Milo{evi}em – ko je bolji Srbin? âk su govorili da Milo{evi} nije dovoljno dobar. Bilo je takmi~enja dokle treba da bude granica Velike Srbije, a Milo{evi} je skroman. Treba granica da bude kod severnog pola, gde god


237

su srpski grobovi, tamo je srpska granica. Tako da njega niko nije sputavao u tome. I jo{ jedan ogroman problem je bio, koji ja dan-danas ne mogu da rastuma~im kako je nastao, a to je da su oni potpuno neosnovano zvali Milo{evi}a socijalistom i levi~arem. Svaki levi~ar koji u|e u nacionalizam vi{e nije levi~ar. Svako ko govori o srpskom bi}u, o srpskom jedinstvu, taj vi{e nije socijalista. Ono {to je bilo najbolje kod komunista, bilo je ono {to ja i dan-danas priznajem da je najbolje kod levi~ara, a to je njihova anacionalnost, odnosno internacionalnost. Milo{evi} je bio Srbin, govorio je sve kroz srpsku vizuru i njega neko da naziva “crvena banda”, taj je budala ili ni{ta ne zna o politici. Dakle, Milo{evi} je dugo opstao zato {to su ga opozicione partije tretirale kao komunistu, a on nije bio komunista. On je izdao komunizam, na najgori mogu}i na~in. Prema tome, ta podela na konfrontirane strane – ta gra|anska desnica smo mi, a ono tamo neka “banda crvena” i sada mi treba da sru{imo “bandu crvenu”. Ovo jeste bila desnica, ali ono tamo nije bila levica. Zato je tu bilo mnogo lutanja. Da li je povratak monarhije najbolje re{enje, da li Srbija treba da bude potpuno desni~arski do granica s fa{izmom, ho}emo li tako zaustaviti komunizam, Milo{evi}a? To su te gluposti i, naàlost, mnoge izgubljene godine. Sve te godine su izgubljene zbog tih gluposti.

• Kad se Sindikat “Nezavisnost” razvio u sindikalnom smislu?

Mogu da kaèm da je prvi put – to je '94., februar, kad smo napisali prvi projekat, koji se zove “Privatizacija u Srbiji”. Do tada smo se isklju~ivo bavili obrazovanjem... Mi smo ve} '93. pokrenuli na{u {kolu sindikalnu, ali u toj {koli nije bilo nijedno jedino predavanje, recimo, o pregovaranju, nijedno predavanje o {trajkovima – sve smo govorili o srpskom naciona-lizmu, o opasnosti od rata, za{to je to lo{e, kako to moè negativno da uti~e na ekonomiju, kako to razara privredu, pa se zato gube radna mesta. To je bila uloga. Uloga na{eg obrazovnog centra je bila prosve}ivanje, a ne obrazovanje. Prvi taj sindikalni posao, striktno sindikalni, bilo je na{e vi|enje privatizacije, koje smo objavili u februaru '94. godine i onda smo po~eli da ubacujemo sve vi{e tih sindikalnih stvari, ne na {tetu ovoga, jer mi to nismo napu{tali sve dok Milo{evi} nije oti{ao. Mi smo do posled-njeg dana govorili o nacionalizmu kao najve}em problemu i kao glavnoj prepreci da se primeni ovo drugo. I kada smo govorili o privatizaciji, mi smo govorili da privatizacija ne}e biti u nacionalnim interesima ukoliko se bude sprovodila pod kapom nacionalizma, za potrebe srpskih ciljeva. Ako se bude sprovodila za potrebe demokratske dràve Srbije, onda ima svoj smisao. Ako se odvija za potrebe Srbije i Srba, to nije privatizacija. To je zloupotreba, jo{ jedna od plja~ki privrede za potrebe nacionalisti~kih ciljeva, velikosrpskih ciljeva. Ali smo tada po~eli da se bavimo, februara '94. godine, i striktno sindikalnim temama. Zna~i, privatizacija, uslovi u


238

kojima moè da se stvori socijalni dijalog, {ta je to socijalni dijalog. Tada tek po~injemo. Skoro tri godine smo se bavili isklju~ivo borbom protiv nacionalizma i protiv rata.

• Za{to ste se angaòvali u okviru sindikata, a ne u okviru partije ili nevladine organizacije?

Mi smo jo{ tada, u tom spontanom ~inu kada smo stvorili sindikat u Radio-televiziji Beograd, mi smo prakti~no hteli da se konfrontiramo onom sindikatu, jedinom postoje}em, koji je sve vi{e kontrolisao radnike i na njih vr{io, prenosio ustvari Milo{evi}eve ideje. Onda smo shvatili da ako napravimo stranku, mi }emo oti}i u tabor koji }e se nemo}no su-protstavljati Milo{evi}u, a ne}emo imati kontakt s na{im kolegama, jer ne moète imati partiju u RTV Beograd. Zna~i, morate da iznesete iz RTV Beograd. Zna~i, jedini na~in da ostanete, da delujete u RTV Beograd je da napravite sindikat i da se sindikat bori s drugim sindikatom protiv nacionalizma i rata, za o~uvanje profesije. Zna~i, to partija ne moè da radi, jer je bilo zabranjeno da se partije osnivaju i deluju po preduze}ima. To je bio jedini na~in da ostanemo u firmi i da se u firmi borimo za na{e interese. A to vaì i za druge ku}e, jer smo mi imali sindikat otpo~etka i u “Politici”, i u “Borbi”, i u “Tanjugu”. Cilj nam je bio da ostanemo na svojim radnim mestima, a da se borimo protiv politi~kih ciljeva Milo{evi}a. To je jedino moglo kroz sindikat. Nikako druga~ije.

• Vi ste sara|ivali i sa drugim organizacijama. Kako je po~ela saradnja sa studentima?

Pa, po~ela je ve} u prvom njihovom velikom protestu, '92. godine... Ve} je po~elo tada i mi s nekima iz tog njihovog pokreta tada, iz ruko-vodstva, i dan-danas sara|ujemo. Naravno, oni vi{e nisu studenti, sada su u politi~kim strankama, u biznisu, mi s njima sara|ujemo. Te veze koje smo uspostavili tada... Recimo, kada ih je proganjala policija, znalo se gde mogu da spavaju. Mi tada nismo bili ovde. Bili smo u Domu omla-dine. Mi smo ceo sprat uzeli u Domu omladine i tamo je bila spavaonica. I uto~i{te kad ih juri policija, svi se sklone tamo. Tako da su oni znali gde je sigurno mesto u centru grada gde mogu da pobegnu – to je centar “Nezavisnost”. Mi smo imali na{e radnike koji su bili spremni da se tuku s policijom i za{tite studente. Tako da su te veze iz tog vremena– i dan-danas ih odràvamo. To je, dakle, '92., a '96., kada su bili drugi protesti, tada su imali konferencije za {tampu, tad smo ve} bili ovde. Oni su imali konferencije za {tampu, njihov {tab je zasedao ovde. To su bile bliske veze. Sada imamo, zahvaljuju}i tim vezama, vrlo bliske veze s OTPOROM, koji je nastao u tom pokretu '96./'97. godine. Ba{ s tim ljudima iz '96./'97. danas imamo bliske veze zahvaljuju}i tome.


239

• Vi ste ve} rekli da ste dobili otkaz? Kakve ste represije trpeli kao sindikat?

Recimo, imali smo problema na radnom mestu. Kasnije se pokazalo da taj otkaz koji smo mi dobili, da to nije tako stra{no koliko su pritisci koje vr{e na vas, a ne daju vam otkaz. Progoni. Recimo, meni je laknulo kad su mi dali otkaz. Ja imam dve }erke. A oni su emitovali preko Radio Beograda da sam ja izdajnik, da sam strani pla}enik. Moje }erke odu u {kolu. Svi gledaju i kaù: to su }erke stranog pla}enika i izdajnika. Kad sam ja dobio otkaz, to je bilo razre{enje muke. Vi{e nisu govorili o meni. Taj teror kad ste na radnom mestu, kada vas proganjaju kao {to su Nemci proganjali Jevreje – oka~e vam ùtu traku. Mi nismo imali ùtu traku, ali su nas tako tretirali. Tako da kada vam daju otkaz, vama lakne. Vi{e niste pod pritiskom. Onda ste u krugu svoje porodice, u krugu svojih prijatelja, vi{e vas ne mu~e na radnom mestu. Da ne govorim kakva su to mu~na prebacivanja bila na druga radna mesta. Evo, da}u vam samo primer kako je to izgledalo. U preduze}u “Lasta”, autobuskom preduze}u, kolega koji ìvi u Zemunu, zna~i spava u Zemunu, dobije da vozi autobus, prvu turu u 4 ujutru, za Mladenovac. Po{to ~ovek ìvi u Zemunu, od ku}e do auto-buske stanice odakle treba da po~ne da vozi treba mu 15 minuta. Kad se u~lanio u na{ sindikat, po~eo je da dobija vo`nju iz Mladenovca, {to zna~i da mora da ustane u 2 ujutru i da ode u Mladenovac da vozi. Onda vozi do 6 ujutru i onda ide ku}i, da bi u 9 ponovo iz Mladenovca po~injao i tako tri puta dnevno. I onda smo mi protestvovali i rekli smo da ne}emo da {titimo na{e ~lanove – ho}emo da za{titimo putnike koje ovaj nije u stanju da vozi. Onda oni kaù: “Neka da otkaz! Ako nije u stanju, neka da otkaz!” To maltretiranje, to mu~enje ~oveka je gore od konc-logora. Tako da to {to smo doìvljavali, to je nezamislivo. Dràvni sindikat je malo-malo pa delio tu hranu, pa nama ne daju, pa na{i ljudi ostanu gladni, a ovi tamo dele – na njihove o~i se tamo deli. To je bio teror. Otkaz je bio najmanji problem. Taj teror koji se de{avao u preduze}u, to je bilo jezivo. A, kaèm, ve~ito idete kao da imate oznaku ovde, obeleèni ste i sad se {etate kroz koncentracioni logor. I svi imaju pravo da vam lupe {amar, da vas udare, jer vi ste prokazani. Vi ste neprijatelj dràve.

• Da li ste kao organizacija ose}ali represije?

Kako da ne! Mi smo bili proganjani. @iveli smo u Domu omladine. Onda su direktoru Doma omladine dali otkaz zato {to je nama dao pro-storije. Samo zato {to je nama dao prostorije, dobio je otkaz i onda smo mi bili izba~eni iz Doma omladine, iako smo sve redovno pla}ali. Sve je pla}eno i onda smo dobili otkaz zahvaljuju}i tome {to je tada opozicija pobedila na izborima.


240

• '96...?

Ne, pre toga. Mi smo '94. do{li ovde. Pre toga je opozicija pobedila, jer znam da je SPO bio na Starom gradu. Dobio je izbore. To je valjda bila '92. Bili su izbori. Da, '92. '93. su nas izbacili iz Doma omladine. Novi direktor, koji je bio iz SPS-a, dao nam je odmah otkaz. Onda smo mi zahvaljuju}i SPO-u dobili ovo, ali zahvaljuju}i tome {to je ovo sve bilo sru{eno. Ovaj plafon je bio na podu. Verovatno su nam dali o~ekuju}i da }emo mi da odbijemo. Me|utim, mi smo prihvatili, popravili sve ovo i tako smo se uselili ovde. Ali, recimo, policija je dolazila ovde bar deset puta da nas izbaci...

• Iz kog razloga?

Nikakvog. Na{ advokat kaè: “Na osnovu ~ega dolazite?” Kaù: “To se vas ne ti~e!” I onda smo deseti put pobacali policiju niz stepenice. Sve smo ih pobacali. Vi{e nisu dolazili, jer je ovde u sali bilo 50 ljudi. Bio je seminar jedan. Mislili su da sam tu ja i jo{ nas nekoliko. Onda sam ja pozvao kolege sa seminara, njih 50 je iza{lo i pobacali su policiju niz stepenice i vi{e nisu dolazili, ali tako do|u: “Selite se odmah!” Par puta su dovezli kamione da utovaruju na{e stvari. To su bili stra{ni pritisci. To je bilo nepodno{ljivo. A, stalno ovo prokazano, izdajnici. Moja deca recimo nisu smela da iza|u iz ku}e, jer su ih svuda prozivali da su }erke izdajnika. Mojoj starijoj }erki u srednjoj {koli razredni stare{ina je bio {ef JUL-a za {kolu, predavao je matematiku i svaki ~as je po~injao tako {to je prozove, da joj zadatak da radi, ona jo{ nije uzela kredu, a on kaè: “Evo, vidite! Ona nema pojma! A znate za{to ne zna? Zato {to njen otac ne radi ni{ta s njom. On je jedna propalica zato {to se bori protiv na{eg velikog Milo{evi}a. Nema druga posla. Za ra~un CIA, a evo, }erka mu ni{ta ne zna.” I tako svaki ~as. Eto, to je gore nego otkaz. To je gore nego bilo {ta. Tako su maltretirali. Potpredsedniku Milanu Nikoli}u, zato {to je Hrvat, svaku no} je krvlju pisano: “Idi ku}i!” Onda mu ostave izmet na vratima ujutru. To treba izdràti... To je prestalo posle ovih izbora '97. To je prvi Milo{evi}ev poraz, kada je morao da prizna izbore. Tad su prestali, a do tad je bio teror, potpuni teror. A onda su '97. malo splasnuli, a mi smo malo oja~ali. Po~eli su ljudi da se vra}aju. Videli su da Milo{evi} moè da izgubi, da je njega mogu}e pobediti. Onda su nam se vra}ali ~lanovi... Do '97. smo pali na 22.000 ~lanova, a onda je stiglo do 400.000 ponovo. Tako da je onda ve} bilo teè napasti nas, jer ljudi su se ohrabrili. To je ve} lak{e bilo. Kad su ljudi shvatili da Milo{evi} moè da izgubi.

• Kako ste razvili infrastrukturu?

E onda smo po~eli da {irimo mreù po Srbiji. Do tada smo imali regionalne ogranke u Novom Sadu, Subotici, â~ku i Ni{u (do 96. godine),


241

a onda smo otvorili... Sada imamo 28 gradova, jer do tada smo mogli da otvorimo, ali nismo znali da li }e policija do}i sutra da zatvori. Ali smo, recimo, posle '96., otvorili novih 26 kancelarija. Onda je ve} bilo lak{e. Bilo je, naravno, pritisaka i dalje. Milo{evi} je bio na vlasti, bilo je pritisaka, ali su oni bili odmereniji, da tako kaèm. Ipak su zazirali od nas, nisu mogli da nas udare kao pre toga, jer su videli da je to snaga... A drugo, tada se rodila neka hrabrost kod ljudi. Bilu su spremni da se suprotstave malo ~e{}e Milo{evi}u... êsto je bilo reagovanja na njihovo nasrtanje fizi~ko. Na{i ljudi odgovore, uzvrate, da im stave do znanja da mi nismo ljudi koji }e da trpe sve. Ali, naravno, do 2000. godine, bilo je pritisaka, bilo je manipulacija, bilo je svega, bilo je falsifikovanje dokumenata, bilo je otpu{tanja. Falsifikovanja dokumenata, i onda vi, recimo, ne moète da dokaète... Ovaj na{ spor traje 12 godina. Ako vi dobijete otkaz, sve je jasno da je nelegalno, ali vi ìvite od tog posla. Ko }e vas da izdràva dok ne dokaète da ste u pravu?! Evidentno je da }ete dokazati, ali kad na{i predmeti do|u na vrh i kada na{i ljudi treba da budu pozvani, sudija ih vrati nazad. Tako da je po tri-~etiri godine trajalo. Minimum 3-4 godine. I onda posle 3-4 godine dobijete spor i {ta onda? [ta da radite onda? Ve}ina ljudi je oti{la u sivu ekonomiju, napustila sindikat. Ne moè da ìvi. Tako da je i to bila jedna vrsta terora, tako {to ne moète da dokaète svoje pravo. Mi smo ve} tada bili ~lanovi me|unarodnih sindikalnih organizacija, ali njihova pomo} je bila besmislena, jer je njihovo reagovanje bilo dokaz da smo mi strani agenti, jer javnosti nije predstavljano da su to sindikalne organizacije, ve} ekspoziture CIA. Oni kaù: “Evo, CIA podràva svoje ~lanove!” To se vrtelo u krug, u nedogled se vrtelo u krug. Pravo razre{enje je bilo posle 5. oktobra.

• Kako se finansirala va{a organizacija do 5. oktobra?

Do 5. oktobra, 90%, mo`da ~ak i 95% od strane pomo}i. Zato su nam i dali kvalifikaciju “strani pla}enici”, ali to je bila pomo} koju smo dobijali od sindikata, kako me|unarodnih sindikata, tako i od nacionalnih sindikata. Nama su Amerikanci puno pomagali, Italijani su nam puno pomagali, tako da ne bismo mogli da opstanemo bez njih. Bez te pomo}i, sigurno ne bismo mogli. Oni su nam pla}ali i struju i kiriju i sve to {to je trebalo da se pla}a. To nikako ne bismo mogli da platimo. Recimo, mi smo tada ubirali mo`da 10% ~lanarina. De{avalo se da se godinama na{a ~lanarina upla}uje dràvnom sindikatu. Mi dokaèmo, posle 2 godine, da je to gre{ka. Oni kaù: “Jao, izvinite!” I uplate nam. Po{to je bila ogromna inflacija, za ~lanarinu koja ovog meseca vredi 2.000 evra, kad nam sud dosudi da smo u pravu, mi dobijemo 20 evra. To su nam, recimo, redovno radili. A onda da ne govorim, direktor ne}e da ubira ~lanarinu, iako je duàn po zakonu. Ne}e da ubira, ne priznaje. Kaè: “Ja vas ne


242

priznajem.” Pokaèm registraciju od ministarstva. Kaè: “Ne priznajem registraciju! Vi ste strani pla}enici.” Ne}e da ubira ~lanarinu. Ili su je upla}ivali Milo{evi}evom sindikatu.

• Kakva je svest bila za ~lanstvo u nezavisnom sindikatu?

Kod nas je ve}ina ~lanova dolazila po inerciji, koja je bila zasnovana na tome da su imali svest da smo mi antimilo{evi}evski sindikat. Ta njihova potreba da budu u nekoj organizaciji koja je protiv Milo{evi}a, a gde ne}e biti posebno eksponirani ili gde }e mo}i da budu eksponirani kao {to nisu u stranci. To je njih dovodilo kod nas. Mada, moram da priznam, kod nas je uvek bilo ~lanova koji su bili ~lanovi i SPS-a. Mi smo jedno vreme mislili da su oni uba~eni agenti, ali vremenom smo shvatili da mnogi od njih nisu uop{te, nego da su razo~arani Milo{evi}evom politikom, da to ne smeju da kaù u stranci, pa taj odu{ak daju sebi tako {to do|u u sin-dikat “Nezavisnost”. Mi smo, recimo, imali funkcionere, na{e sindikalne funkcionere, koji su bili ~lanovi SPS-a, ali su bili fantasti~ni na{i ~lanovi. Njihove govore da ste ~uli, ne biste rekli da su oni ~lanovi SPS-a. Javne govore, u fabrici. Tako da su oni davali odu{ak. Ne mogu da se protive Milo{evi}u u stranci, do|u u na{ sindikat da se tu protive. Bilo je tako. Recimo, u Domu zdravlja u Pirotu, prvi na{ predsednik u Domu zdravlja u Pirotu bio je ~lan SPS-a. To je '95. ili '94. Ja sam mislio da je uba~en ili da ~ak nema pojma ko smo mi, dok on nije dokazao da zna ko smo mi. Ostao je ~lan SPS-a, ali je bio fantasti~an borac za na{e ciljeve... Imao je velike probleme. Do tada je bio {ef nekog odeljenja, smenjen je od strane jednog obi~nog lekara. Radio je u ambulanti.

• Rekli ste da ste sara|ivali sa studentima. Kako ste jo{ u~estvovali u protestima, npr. 96. i 97. godine?

U~estvovali smo u svim gra|anskim protestima od 9. marta '91. Tada je postojao samo sindikat RTV-a, ali smo u~estvovali. Onda Vidovdanski sabor. Bili smo organizatori Vidovdanskog sabora '92. godine. Tu smo se prvi put razo~arali... U redu je da postoji u demokratiji raznolikost interesa, da ne moèmo svi da budemo isti. To {to nas objedinjuje cilj da smo protiv Milo{evi}a ne zna~i da smo u svemu isti. Ali je isto tako nelogi~no da vi u zajedni~koj borbi protiv Milo{evi}a insistirate na nekom va{em krajnjem identitetu. Ho}u da kaèm da je tamo bilo stranaka koje su za monarhiju, ali su to do ucenjivanja nametali drugima. Jednostavno, ili }emo svi biti monarhisti i tako ru{iti Milo{evi}a ili ga ne}emo ru{iti. Odnosno, ili }emo svo biti uz Vuka Dra{kovi}a, pa }emo ga tako ru{iti. Stalno je bilo nekog ucenjivanja, nije postojala svest za ne{to {to sam ja video kao novinar u Poljskoj, u „Solidarnosti“. Oko “Solidarnosti” su se ujedinili svi, s jednim jedinim ciljem i ja vrlo dobro znam, jer sam bio na


243

osnivanju “Solidarnosti” kao novinar, da mnogi uop{te nisu voleli Valensu, ali su stali pod njegovu komandu. I vrhunski intelektualci poljski su stali pod komandu Valense, iako on nije znao da se potpi{e, ali su znali da je to put da se obavi veliki nacionalni cilj. To kod nas nikada nije postojalo. 5.oktobra je narod pobedio. Sre}a je da su tog dana politi~ari bili mnogo zbunjeni. Da je neko vodio, vodio bi svako u svom pravcu. Tog dana na ulicama, sem Velje Ili}a iz â~ka, niste mogli da vidite nijednog politi~ara, a Velja Ili} je sre}om imao samo jedan cilj: juri{! Tako da je on usmerio tu masu, ina~e bi se to zavr{ilo kao jedan od velikih protesta, najve}i sigurno. Ljudi bi ogor~eni i{li ku}i, sru{ili bi pola Beograda, sigurno bi sru{ili, a ne bi zavr{ili posao. Tako da je Velja Ili} usmerio. Da se razumemo, ja njega ne volim uop{te, niti njegovo neodgovorno politi~ko pona{anje, niti njegovo desni~arenje, ~etnikovanje, ne volim uop{te. Ali ~injenica je da je on usmerio tu ogromnu energiju u jednom pravcu. I to je prvi put bilo da je ta energija bila usmerena u jednom pravcu. Jer na ulicama je bio narod. 5. oktobra je bio narod. I mi smo bili sa zastavama, a ja tvrdim da nije bio sindikat “Nezavisnost”. Bili su besni gra|ani kojima je dovde do{lo. Bilo je puno nas – vidi se po snimcima na{ih zastava, ali ja ne mogu da kaèm da smo mi vodili. Mi smo u~estvovali kao gra|ani koji su usput imali i svoje obele`je. Ali to je bio ~isti gra|anski bunt.

• Kako ste u~estvovali na protestima? îtala sam da ste organizovali autobuse?

Jesmo. Mi smo mnogo vi{e u~estvovali pre 5. oktobra. Po meni, mi smo dali najve}i doprinos u tome {to smo 4. marta 2000. godine po~eli predizbornu kampanju, ne znaju}i kada }e biti izbori. Dakle, bila je vari-janta ili pobediti na izborima ili i}i u partizane, u {umu, protiv Milo{evi}a – pokret otpora. Po{to smo uvek bili protiv sile, odlu~ili smo da demokrat-skim putem oborimo Milo{evi}a i onda smo se suo~ili, po{to smo mnogo bili na terenu, s najve}im neprijateljem pobede nad Milo{evi}em, a to je potpuna demotivacija ljudi. Oni nisu verovali da je srpska opozicija sposobna da sru{i Milo{evi}a, prvo zato {to je bila potpuno razjedinjena. Oni su smatrali da je bolje sa~ekati da Milo{evi} nestane, bilo biolo{ki, bilo ne znam kako. Da se sam politi~ki ugasi, nego glasati protiv njega, jer nema svrhe, ne moè da se pobedi. Tako da smo mi odlu~ili da 4. marta krenemo u kampanju i da obilazimo ne samo gradove, nego i sela, a je-dini cilj bio je da u ljudima probudimo motivaciju, da ih ucenimo, da im kaèmo: “Nemate pravo na tu demotivisanost, zato {to je klju~ kod vas!” Nije klju~ kod Vuka Dra{kovi}a, kod Zorana \in|i}a, ve} kod vas, jer ne glasaju samo oni, glasate vi. Prema tome, ako vi ne glasate, Milo{evi} ostaje na vlasti, ve~ito. Ali vi }ete onda biti odgovorni – ne Dra{kovi}, ne \in|i}, ne Ko{tunica, nego upravo vi. Tu smo se sva|ali, prepirali, to su


244

bile na{e tribine. Recimo, po~nemo u 20h i treba da traje do 22h, a traje do 4h ujutru, jer nastane op{ti haos, konflikti, sva|e. U svakom slu~aju, od 4. marta do izbora ja sam pre{ao 35.000 km. Po{to sam uzeo rent-a-kar, znam po tome. Uzeo sam rent-a kar 4. marta. I{ao sam tog dana u Pirot i tada je po~ela kampanja. I kada smo zavr{ili kampanju, auto je pre{ao 35.000 km, a nigde drugde nisam i{ao. I svi su toliko pre{li, ako ne i vi{e. Ja sam tri puta obi{ao Srbiju. Mi smo ubedili ljude, motivisali da iza|u na izbore, jer je apstinencija bila tako izgledna, da }e ogroman broj ljudi ostati kod ku}e. Uspeli smo da isteramo ogroman broj ljudi na birali{ta. Nismo uspeli da uradimo ono {to je, recimo, ameri~ki sindikat uspeo. Po{to kod njih, Amerikanaca, postoji sistem da se za svake izbore registruje broj bira~a. Dakle, bitno je ubediti ameri~kog gra|anina da se registruje za te izbore, da iza|e da glasa, a onda ga ube|ujete za koga da glasa. Dakle, mi smo uradili prvi deo ovoga – ubedili smo bira~e da iza|u da glasaju. Nismo smeli da ih ube|ujemo za koga da glasaju, jer smo se pla{ili ako ih tako krhke, jedva ube|ene da iza|u da glasaju, krenemo da ube|ujemo “nemoj za Ko{tunicu, glasaj za ovog”, bi}e gotovo, nego protiv Milo{evi}a. A to kako }e{ iskazati to svoje protiv, to odaberi sam. Ali gledaj da tvoj glas bude koncentrisan s tu|im glasovima, da bude jedna koncentracija. I nismo tada znali da }e se ujediniti opozicija. Tada je jo{ bilo Vuk Dra{kovi} na jednu stranu, ovi na drugu. To je pomoglo {to su se oni ujedinili, tako da je ta koncentracija bila mogu}a, ali kada smo mi razgovarali s njima, rekli smo: “Procenite ko bi mogao da dobije najvi{e glasova, pa njemu dajte glas, ali osnovno je ne dajte Milo{evi}u i iza|ite na izbore”... Mislim da smo mi isterali bira~e na birali{ta, jer ja sam bio na nekoliko skupova koje je organizovala opozicija, ja ne bih glasao za njih na osnovu onoga {to su oni pri~ali tu. Oni su nastupali s jednom neprijatnom distancom, koja je tipi~na za nerazvijene politi~ke sisteme i nerazvijena politi~ka dru{tva, gde politi~ar docira publici. On ne komunicira s publikom, on docira: “Ja }u vama da ka`em {ta je! Ja }u vama da uradim ovo!” Sve }e on da uradi. Naravno da taj ~ovek nije motivisan kad ode ku}i, on nikakvu ulogu nije dobio, jer ovaj stalno govori “ja, ja, ja”. Dakle, po tom kako su oni komunicirali s gra|anima, prvo nisu ih tretirali kao gra|ane, nego prebrojavali po strankama, da li su Milo{evi}evi – to je potpuno pogre{no. Ja sam, dakle, shvatio, iz tih nekoliko zajedni~kih kampanja gde smo mi u~estvovali, da tu nema {anse da oni izvedu gra|ane. Tako da mogu pouzdano da tvrdim da mi i ovaj konglomerat nevladinih organizacija, koje su ~inile Partnerstvo za demokratske promene, da smo mi u stvari isterali gra|ane na birali{ta. Ne ka`em za koga su glasali, to prepu{tam drugima da procene, ali mi smo ih isterali na birali{ta. Zbog nas su iza{li, jer smo ih mi ubedili, a o~igledno je da su glasali protiv Milo{evi}a. To je o~igledno. Ali priznajem, nismo


245

na tome radili, nismo smeli na tome da radimo, pogotovo u po~etnoj fazi, jer nismo znali koga da predloìmo na ovoj strani – da li Dra{kovi}a, Ko{tunicu, \in|i}a. Ne znamo koga. Kasnije smo ve} mogli da kaèmo – to je DOS, mada su i onda bili nezadovoljni DOS-om, jer DOS je danas bio jedinstven, a sutra i naredna tri dana nejedinstven. Ali, dobro, uspelo je. înjenica je da je Milo{evi} jo{ uvek igrao na kartu, hteo je da ponovi '96. godinu, da ne prizna izbore, da kaè: “Ja sam pobedio.” Pominjem ponovo Velju Ili}a, njegovo je bilo presudno, zbog toga {to je opozicija ponovo nudila {etnje, reprizu '96./'97., a evidentno je bilo da je potreban hirur{ki rez, da je Milo{evi} na samrti i da onaj koji èli da ga dokraj~i mora to da uradi odmah, vrlo brzo, jednim potezom, skalpelom. [etnje omogu}avaju infuziju da se povrati, naravno ne kao '96., mnogo bi se slabije povratio, ali bi recimo ostao jo{ nekoliko meseci na vlasti. Zna~i, hirur{ki rez i zbogom Milo{evi}u zauvek! To je bio jedini mogu}i izlaz i to je uradio Velja Ili} – hirur{ki rez. [etnje na koje su pozivali, to nije bilo to, to nije bilo re{enje. Dakle, to je 5. oktobar – gra|ani, sre}om bez politi~ara, sre}om uz ovu koncepciju – hirur{ki rez sada, danas. Ne sutra, danas. I to je bilo re{enje koje je jedino bilo mogu}e.

• Za{to se 5. oktobar dogodio 2000. godine, a ne ranije ili kasnije?

Pa bila je ta koncentracija. Milo{evi}e je potro{io sve svoje propul-zivne snage, on je iskopnio politi~ki, jednostavno nije imao {ta da ponudi, a sve vi{e ljudi je ustanovilo da kada kaù da Milo{evi} nije u pravu, da im se sve manje i manje de{avaju opasne stvari, jer Milo{evi}ev aparat sile vi{e nije bio efikasan kao ranije. Vi{e nije bio efikasan kao ranije jer vi{e nije bilo para da ih on finansira na na~in kako ih je finansirao, tako da je policija ostala bez izvora finansiranja, koji je bio neograni~en jedno vreme. Vojska je ostala bez finansiranja, po~eli su pukovnici da primaju platu svaki drugi mesec, {to je bilo nezamislivo. Nezamislivo je bilo u ono vreme. On je izgubio upori{te u centrima sile, koji su bili jedino njegovo politi~ko sredstvo svih tih godina i sve vi{e ljudi je intuitivno osetilo da moè pored policajca da kaè “Dole Milo{evi}!” i da }e milicajca mrzeti da se okrene da ga udari. Mrze}e ga, nije primio platu. To je sve vi{e i vi{e ljudi shvatilo – da Milo{evi}eva imperija stoji na staklenim nogama i da je dovoljno da malo vi{e viknu, staklo puca i on odlazi. To pre toga nije bilo mogu}e, ne samo zato {to je on imao ta upori{ta u centrima dràvne mo}i. To je jedan od razloga. Drugi je bio ovo sva|anje izme|u opozicije, {to je za ru{enje Milo{evi}a bilo 16 koncepcija uvek. Normalno je da onda kaète: “Pa ne}u ni ja da se pretrgnem!” Da bih skinuo jednog ~oveka treba da imam 16 varijanti kako da ga skinem. Jedna je monarhisti~ka, druga je ovakva, tre}a je onakva. Naravno, na kraju ne bude nijedna. To je bilo od Vidovdanskog sabora. Prakti~no 9. marta. Tog dana je on pao, ja to znam.


246

Sigurno. Video sam, u~estvovao sam od jutra do kasno uve~e. Video sam sve detalje. On je ve} bio pao. Video sam opoziciju koja je imala pobedu u svojim rukama. Sedeli su u U~iteljskoj akademiji u Narodnog fronta i nisu znali {ta da rade. Se}am se njihovih uspani~enih lica dan – danas. Kako ne znaju {ta da rade s pobedom. Video sam olak{anje na njihovim licima kada su ~uli za tenkove na ulicama, jer su shvatili da oni nemaju razre{enje. Naàlost, imali su gotovo razre{enje, tako da je Milo{evi}evo razre{enje posluìlo kao alibi za{to oni nemaju razre{enje, tako da su se obradovali tenkovima, naàlost. Sedeli su sat i po, a pobeda je bila ovako u ruci. Nisu znali {ta da rade s njom. Nikada nisam video pobednike koji su tako upla{eni. Oni su bili prestravljeni svojom pobedom. Kao kada bih ja, recimo, nokautirao Mohameda Alija i upla{io se: “[ta mi bi?! [ta ako ustane sada?! [ta ako ustane? Gotov sam.” A, oni su imali nokautiranog Milo{evi}a. Sat i po je bio nokautiran. To potpisujem... Za sat i po. Samo efikasno. Gotovo... Jednostavno, Milo{evi} je shvatio da tamo ima, na drugoj strani, ljude koji nisu sigurni u svoju pobedu. I on je spontano reagovao. Hajde da uzvratimo udarac. I uspeo. Oni su se prestravili od tenkova po ulicama. Pa {ta ako su tenkovi na ulicama?! Ako ide{ do kraja, ide{ do kraja. Pogotovo {to tenkove izvodi ~ovek koji je u nok daunu. Da je Milo{evi} izveo tenkove ujutru, onda da kaèmo svi “idemo ku}i”, ali on je iznu|eno izveo tenkove. Iznu|eno. On je bio gotov.

• Kako je on bio gotov?

Zato {to je bilo raspoloènje. Ne samo ta masa koja je bila na ulici. Raspoloènje u Milo{evi}evim krugovima, koje sam ja preko kolega no-vinara saznavao, a i ja sam znao te ljude kao novinar, oni su bili spremni da kapituliraju, ve} su bili gotovi. Tamo je bilo raspoloènje: “odosmo mi, gotovo je”. Zna~i, ako su oni procenili da su gotovi, a pobednik nije shvatio da je pobedio, to je bilo gotovo... Mnogi su ve} pobegli iz Beograda od njih. Ve} su iza{li iz Beograda, spasavaju}i se. 9. marta je bilo sve gotovo.

• Da li bi generalni {trajk '96. godine doveo do pada Milo{evi}evog reìma?

Ne, ne. Mi tada nismo mogli da napravimo generalni {trajk. To je bilo nemogu}e napraviti. Mi smo tada imali oko stotinak hiljada ~lanova. Tada je bila ~udna jedna stvar – vi ste bili zaposleni, ali su vam govorili: “Ne mora{ da dolazi{ na posao”. Dolazili su samo oni koji su odràvali preduze}e. Recimo, da se ne zapali trafo stanica, pa do|e ekipa da vidi da li ima ulja u trafo stanici. Onda neki podmazuju kapiju. Preduze}e je radilo, a ni{ta nije radilo. Dobijalo je kredite od banke, koje je nare|ivao Milo{evi}: “Daj ovima kredite!” Da isplate plate. Tako da se de{avalo da


247

u preduze}u u kome, recimo, radi 100 ljudi, prakti~no radi 20. Onih 80 dobija platu niza{ta. I, sad, ako vi niste u preduze}u, kako da napravite generalni {trajk?! Kad je od va{ih 100 ~lanova samo 20 unutra. A, drugo, {ta da zaustavite, kada je sve zaustavljeno. To preduze}e ionako ne radi... Ve}ina preduze}a u Srbiji tada nije radila. Kako da ih zaustavite?! Ve} su zaustavljena. Prema tome, generalni {trajk je mogu} u Francuskoj, danas je u Srbiji mogu}. Mada i danas je, s obzirom na to da oko 35% preduze}a radi. Zna~i, imali biste 35% generalni {trajk. I to nije general-ni {trajk. Generalni {trajk je kada ne{to radi, pa ga vi zaustavite, da ne radi vi{e. Prema tome, '96. godine nije bio mogu} generalni {trajk s rad-nicima. Drugo, Milo{evi} je jo{ uvek dobro kontrolisao njegov sindikat, davao im je sve i njihovi ~lanovi ne bi nikada to uradili. Mi smo se 24. decembra potukli s njima na ulici... Da, na kontramitingu. Tada je bilo usvajanje zakona o radu. Mi smo ih pro-forma pozvali da protestuju, jer je to zakon o radu protiv radnika, i oti{li smo pred Skup{tinu Srbije i tamo protestovali i u povratku smo pro{li pored njihove zgrade. Oni su tu ne{to protestovali. Mi smo se èstoko potukli s njima. Oni su tog dana branili Milo{evi}a. I tog dana. Tog dana je, recimo, bilo mogu}e. Koliko god da je bilo jako napeto, tog dana je Milo{evi} bio uàsno nervozan. Po toj njegovoj nervozi, koju sam ja isto saznao iz krugova, znam u kojoj sobi je sedeo u hotelu “Moskva”, znam koliko je bio uàsno nervozan, znam kako je jednog momenta rekao: “Ne}u da iza|em za govornicu!” Zna~i, on je tog dana bio gotov isto. Ali, opet. Opet u nedogled {etnje. Nema akcije, nema udarca. [etnje, {etnje, {etnje. Mi smo tog dana bili spremni da se bijemo sa svima. I tukli smo se tog dana ~etiri puta – pred Skup{tinom, na Terazijama i u De~anskoj ulici.

• Mislite da bi silom – kao 5. oktobra – do{ao kraj reìmu?

Da, tog dana da. Ne svakog dana, ali 24. decembra sigurno. '96. godine, 24. decembra, sigurno, jer je takva atmosfera bila. Milo{evi} je iznudio kontramiting da bi se dodvorio narodu, da bi pokazao da su ovo izdajice, propalice. Tog dana je on bio jako slab, jako slab. îm je napravio kontramiting, zna~i da je slab. I tog dana je moglo da se uradi sve. Isto {to i 5. oktobra, moglo je i tog dana. Da se zavr{i, '96.godine. Ali, znate {ta, tog dana je, kao i prethodnih dana, kao i svih dana posle toga, bilo ne{to {to ja nikada ne}u mo}i da razumem kod srpskih politi~ara. Oni su imali za cilj da on prizna lokalne izbore. To ja ne mogu da shvatim... Kao ~ovek ne mogu da shvatim, kao gra|anin, a onda kao sindikalac. Recimo, vi ste moj poslodavac i ja dolazim da pregovaram s vama oko smanjenja radnog vremena na 35 sati nedeljno. I usput shvatim da ste vi jako slab pregovara~. Potpuno je besmisleno ako ja to ne iskoristim. Kad sam ustanovio da ste slab pregovara~, ja moram odmah da kaèm: “To – 35


248

sati plus pove}anje plate 10%!” Pa kad vidim da ste i to brzo prihvatili, onda kaèm: “A za penzionere 30%!” I stalno izvla~im iz vas sve, zato {to ste slab pregovara~. Oni su uporno tog dana i svih dana traìli samo ovo. Samo jednu stvar da su jo{ traìli, plus ovo. Recimo, da su traìli vanredne izbore. Ne znam. Ili: “Idi s vlasti! Ne, ne trebaju nam ovi izbori da prizna{. Idi s vlasti. Gotovo!” Oni su imali toliko ograni~en zahtev da je to prosto neverovatno. S priznanjem izbora, vi idete u revolucionarnu varijantu ru{enja Milo{evi}a! Pa to je neshvatljivo! Sa tako ograni~enim zahtevom i ne menja{ ga usput! Ne pove}a{ ga. Ja to ne mogu da shvatim. Pa na takav zahtev moè svako da odgovori i on je na kraju odgovorio. Zato {to je zahtev vrlo ograni~en. Lokalni izbori?! Pobogu! On je na kraju odgovorio zato {to mu je neko rekao: “Pa, pobogu, daj im to, zato {to malo traè! Vidi{ da jako malo traè! Daj im to pre nego {to zatraè ne{to va`nije.” To je neshvatljivo da neko uporno traì jedno te isto, iz dana u dan. Tri meseca, ~etiri meseca, traì jednu istu stvar. Kakav je to pregovara~, ja ne mogu da shvatim! To vam je kao u vojsci, kao u ratu, kada vi uporno napadate jedno brdo. Ne pada vam na pamet: “Ajde da probamo s desne strane! Ajde s leve strane. Ajde da poku{amo s pado-brancima!” Ne, uporno ovako i ginu vam ljudi, vi uporno idete tuda. To je besmisleno.

• Gde vidite razlog za takvo agitovanje?

Pa, ima puno razloga, zato {to su oni ve~ito bili – koliko god da ih je bilo, toliko je bilo glasova, toliko je bilo mi{ljenja. I stalno je postojala atmosfera da ako ja prihvatim va{ stav, da sam ja pokoren, da sam va{ podanik. Nije postojala kultura demokratskog ure|enja da sam ja prihvatio va{ stav zato {to je on bolji. Ne! Ja sam prihvatio zato {to ste vi ja~i od mene. Ne zato {to je va{a ideja bolja. Ta kultura postoji i dan-danas ovde. Vi morate da po{tujete toga zato {to je on ja~i. Ne zato {to je njegova ideja celishodnija, upotrebljivija, bolja za sve nas. Ne, zato {to je on ja~i! Makar bila lo{a ideja. Bolje da ga poslu{am, jak je. E ta pri~a o jakim li~nostima, ne o jakom demokratskom sistemu, to je ne{to {to jo{ ne valja ovde. I tu nam 5. oktobar ni{ta nije pomogao.

• [ta mislite o ulici kao forumu protesta? Za{to se protest odràvao na ulicama?

Zato {to je to bila jedina opcija koju je opozicija imala na raspola-ganju... Oni su jo{ '92. godine izgubili bitku u parlamentu. '93., Demokratska stranka je naàlost napravila jedan prljavi “dil” s Milo{evi}em, koji je – ja sam to pitao i pokojnog \in|i}a i druge njihove lidere, oni uvek pobesne kad ih pitam to. To je njihov predlog zakona o revalorizaciji privatizacije Ante Markovi}a. Taj zakon je pomogao Milo{evi}u da ostane bar jo{ tri


249

godine, jer mu je omogu}io ogroman kapital, a revalorizacija privatizacije je zna~ila da ono {to je pripalo radnicima u vreme Ante Markovi}a zbog revalorizacije sada pripada dràvi. Zna~i, kapital koji sam ja kontrolisao, od sutra kontroli{ete vi. A vi se zovete Milo{evi}. E tu je DS pomogla Milo{evi}u. I tu je on dobio ogromne pare za vojsku i za policiju. Do tada nije mogao, jer ja sam bio vlasnik. Recimo, mi smo u fabrici ulja u Vrbasu imali 96% vlasni{tva. Posle toga, 0,6%. Zna~i, on nije mogao da do|e u fabriku ulja. A znate {ta je posle radio? Ulazili su kamioni u fabriku ulja, bez ikakvih papira i vozili u BiH, prodavali na crnom trì{tu. Bar 15 ljudi se uàsno obogatilo na tom ulju. Tek kada je taj zakon sproveden, kada je Milo{evi} postao vlasnik ulja. Dok smo mi bili vlasnici, sve je bilo: “Gde ide ovaj kamion?” “Tamo i tamo.” Kad se vrati:“Je l' prodato?” “Jeste.” “Gde su pare?” Posle toga su kamioni i kamioni odvoèni. Recimo, iza|e 5 kamiona, zapi{e se samo jedan. Eto to je omogu}io taj zakon. To je njemu donelo ogromne pare. Od toga je on najmanje jo{ tri godine opstao na vlasti. Samo zbog toga. Kad vi ne{to tako uradite Milo{evi}u, kakav ste vi njegov protivnik?... Kad ste mu naterali milijarde dolara u dèp, koje on upotrebljava protiv vas! To ja ne mogu da shvatim! Tu je, recimo, njegov opstanak. Tu onda morate da pozovete da se {eta na ulici, jer ste vi tamo potro{ili svoj kredit, politi~ki kredit. Ja moram da {etam zbog vas, jer vi ne moète u skup{tini da se javite, ne moète da odete kod Milo{evi}a, jer }e on da kaè: “Ti da }uti{! Ti si ono uradio!” I zbog toga {to ste kredit potro{ili, ja moram da {etam po ulicama. I to unedogled. To je su{tina {etanja u Srbiji. [to politi~ari nisu imali kredit da odu kod Milo{evi}a i da se bore legalnim sredstvima protiv njega. Oni su izgubili bitku u parlamentu '92. godine i onda je morala da bude ulica. A to, da se razumemo, ni u jednoj zemlji tranzicije se nije dogodilo... Menjale su se snage, ~este su bile promene, bilo je dosta vanrednih izbora, ali nikada opozicija nije gubila bitku u parlamentu, zato nije bilo {etanja. Odnosno, bilo je u ê{koj {etanja na po~etku, bilo je u Rumuniji {etanja, ali su se posle mnoge stvari de{avale u institucijama sistema. Za{to smo se mi {etali? Zato {to smo izgubili pristup institucijama. Onda mora ulica. I onda to sve traje duè.

• Kako je bilo, do 2000. godine, motivisati ljude da iza|u na ulice?

Pre 2000. godine? Pa bilo je jako te{ko... Pogotovo iz na{eg ugla. Rekao sam ve} da smo se prvenstveno borili protiv Milo{evi}a i protiv njegove politike. Ali kriza, koja je bila sve ve}a i ve}a dovodila je do toga da ljudi na momente kaù: “Ma, ba{ me briga za Milo{evi}a! Na|i ti meni re{enje. Ja sam izgubio posao.” Da njemu vi pokaète da je izgubio posao zbog Milo{evi}a i zbog ~ega treba da se bori protiv njega, to je bilo jako te{ko u nekim situacijama. Tako da smo mi bili stalno razapeti izme|u


250

osnovnih ciljeva, koje su na{i ~lanovi o~ekivali ako ne odmah, onda nakna-dno, kad izgube posao i do|u u situaciju da se tuè s preduze}ima, a mi i dalje insistiramo na ovoj strate{koj pri~i, tu je bilo dosta problema. Drugo, na momente Milo{evi} je stvarno delovao kao nepobediv i tome je doprinela me|unarodna zajednica zato {to je na momente trebalo me|unarodnoj zajednici da on ne{to odradi, oni su ga {titili. Taman vi ne{to uradite protiv Milo{evi}a, a u njegovoj “Politici” osvane ~lanak, koji kad proverite na internetu, ta~an je, da je neko na Zapadu izjavio da je on klju~ni faktor mira na Balkanu. Sad ja odem, posle tog teksta, u neku moju sredinu –recimo â~ak – i kaèm: “Milo{evi} je takav.” Oni kaù: “Izvini, mi smo danas ~itali u 'Politici' da je neko tamo u Francuskoj rekao da je on klju~ni faktor mira. [ta pri~ate vi?!” Tako da su meni izbijeni argumenti. Mene su u ameri~kom kongresu napadali '95., kada sam govorio protiv Milo{evi}a, jer im je on tada trebao za taj Dejtonski ugovor. Tako da smo mi imali taj veliki problem. Nismo imali stalno koncentrisanu paljbu na njega, jer je bilo uspona i padova, i spolja i iznutra.

• Kako ste ljudima objasnili razliku izme|u Sindikata “Nezavisnost” i sindikata iza koga je stajao SPS?

Pa, prvo, mi smo dokazivali, kada smo ih ube|ivali. Mi smo imali vrlo malo kampanja. Nama su ljudi dolazili na osnovu na{eg imidà. Sami. A onda je glavna na{a poruka bila da je ovo njihov sindikat. Zna~i, oni upravljaju njime i on postoji zbog njih. To smo dokazivali vrlo prosto zato {to su ljudi stvarno ovde uvek odlu~ivali. Tako {to su mene vi{e puta testirali ~lanovi, da ja recimo presudim. I onda, ja nikada nisam presu|ivao, nego su presu|ivali organi, oni su shvatili da su u drugoj nekoj organizaciji, jer su dolazili iz sindikata gde je predsednik bio sve, kralj. On {ta kaè, to je... Ne postoje organi. Postoje pro forma. I onda do|u ovde i shvate da oni sami odlu~uju. To je bilo problemati~no na po~etku. Ljudi nisu navikli da sami odlu~uju, navikli su da, od komunizma jo{, uvek neko drugi odlu~uje, a njegovo je da sprovede to. Sada su se prvi put na{li u situaciji da sami odlu~uju. Danas smo, recimo, imali problem da se ljudi àle iz jedne grane hemije, rudari iz Kolubare su do{li kod mene da se àle, ja sam rekao: “Ja nemam ovla{}enja.” “Kako?! Ti si predsednik!” “Ja nisam predsednik va{e grane. Ja nemam ovla{}enja da se me{am kod vas.” “Pa, kakav si to predsednik kad ne}e{ da se me{a{?!” “Pa, ne smem da se me{am. Nemam ovla{}enja.” “Pa, {ta zna~e ovla{}enja?” “To su ovla{}enja koja ste mi vi dali na kongresu.” “Daj, zaboravi to!” “Ja ne mogu to da zaboravim. To je va{ problem. Va{a grana. Autonomija. Nemam pravo da se me{am.” To je bilo danas, jutros su bili ovde. Ne mogu da shvate.


251

• Kako je do{la ideja za formiranje infrastrukture koja ima, rekla bih, strukturu zapadnog modela?

Na{a glavna infrastruktura – to nam pi{e u imenu – je da smo granski sindikat. Ujedinjeni granski. Za to smo se opredelili zato {to smo hteli da izbegnemo klopku teritorijalnosti, koja postoji u ovom dràvnom sindikatu, Milo{evi}evom, koji se izrodio u to da su se neke teritorijalne organizacije potpuno otu|ile od centrale i vode svoju politiku i ne pla}aju ~lanarinu i uop{te ih ne zanima nivo Srbije. Interesuje ih {ta se doga|a kod njih, u njihovom okrugu i to je kraj pri~e. To je prvo. Drugo, jasnije vi izraàvate svoje interese kroz gransko organizovanje. Zna~i, va{a indu-strija nije specifi~na, bez obzira da li je u Ni{u ili u Subotici. Vi ste metalac svuda. Va{a problematika, va{e ministarstvo nije ni u Ni{u ni u Subotici. Ministarstvo industrije je u Beogradu i ono pokriva sve. Ono odre|uje kako }e se razvijati va{a grana. Tako da je to bio razlog. A onda smo, vi{e zbog Milo{evi}a, da bismo na terenu animirali {to vi{e publike, po~eli da pravimo i teritorijalnu strukturu, koja nema istu va`nost kao {to je ova granska, jer se tamo ne odlu~uje. A ne odlu~uje se zato {to mi shvatamo i zalaèmo se za to – za regionalizaciju Srbije i onog momenta kad dràva pristane da se decentralizuje, mi }emo se istog trenutka decentralizovati. Mi se zalaèmo za to da, recimo, lokalna samouprava ima odre|ena ovla{}enja, da novac skupljen od poreza ostane – dobar deo toga, da oni odlu~uju kakva }e {kola da bude, kako }e policija da bude organizovana kod njih, kako }e biti ure|en taj grad i za to mora da bude i para. Recimo, vi ne moète da asfaltirate ulicu u Ni{u ako ne pitate Beograd za dozvolu, jer nema para. Dakle, mi se zalaèmo za to i mi }emo na{u organizaciju prilagoditi tome da kada se dràva decentralizuje, mi }emo se istog mo-menta decentralizovati. Sada smo to ve} uradili na nivou Vojvodine. Mi imamo pokrajinski odbor za Vojvodinu, zato {to smatramo da Vojvodina treba da ima odre|enu autonomiju. U onoj meri u kojoj je dràva priznala autonomiju Vojvodine, toliko mi dajemo autonomije na{em delu, na{a organizacija u Vojvodini.

• Da li je novi zakon o javnom informisanju uticao na Va{ posao?

Novi zakon o informisanju?... Nije ni{ta.

• Kako je bilo raditi tokom NATO-bombardovanja?

Pa, znate {ta, mi smo se dosetili jedne stvari, koja je pomogla svima nama. Mi smo se okupili ovde, u ovim prostorijama. U jednom momentu je bilo 108 nevladinih organizacija i mi smo napravili tzv. “YU akciju”. To se zvalo “YU akcija”. Dakle, tih 108 nevladinih organizacija. Mi smo svakodnevno ovde zasedali, imali konferencije za {tampu, zajedno putovali po Srbiji. To smo uradili iz jednog refleksa. Bojali smo se za nevladine


252

organizacije, koje su male i koje nemaju tu udarnu snagu koju ima sin-dikat. Ne mogu da se tuku. Na{i ljudi mogu i da se biju. Hteli smo da ih za{titimo. Pla{ili smo se da Milo{evi} ne zloupotrebi bombardovanje. Pod maskom “to je opasnost” da se obra~unava sa svojim neprijateljima. Zbog toga smo okupili tu grupaciju da svakodnevno budemo u kontaktu, da vidimo ako nekog slu~ajno nema, da vidimo za{to ga nema. Tako da smo mi bili aktivniji u vreme bombardovanja nego {to smo ina~e aktivni. To nije bio dan, nedelja, praznik. Non-stop. 24 sata smo svi bili aktivni i to je jedan od najaktivnijih perioda ove organizacije. Plus smo putovali, kao “YU akcija” smo putovali po Evropi, obja{njavali {ta èlimo. Mi smo bili protiv bombardovanja, naravno. Ko je za bombardovanje?! To je apsurdno. Mada su se neki ljutili na Zapadu, za{to smo protiv bombardovanja, ~ak su gluposti govorili: “Vi ste demokrate, a protivite se bombardovanju.” Pa ba{ zato se protivimo, pobogu. Jer mi smatramo da vi bombardujete Srbiju zato {to ste izgubili neke bitke s Milo{evi}em. Neke ranije, diplo-matske, demokratske bitke ste izgubili, sada bacate bombe na mene. [ta sam ja kriv, zato {to vas je on naljutio?! Jer, ono {to smo mi govorili o Kosovu, da su slu{ali nas, nikada ne bi rata bilo. Ni na Kosovu, niti bi bilo bombardovanja Srbije, ali su svi tada verovali Milo{evi}u. Kad on kaè: “Ne brinite. Na Kosovu je demokratija.” Oni mu veruju. Pa za{to su mu verovali?! Mi smo ~vrsto sara|ivali, a i danas sara|ujemo, s albanskim sindikatom s Kosova. Mi smo ta~no znali {ta se de{ava tamo i na vreme smo ukazivali gde ide Milo{evi}. Ne, oni su vi{e verovali njemu. Pa kad ste verovali njemu, {to mene ga|ate bombama? Jer njega ne}ete pogoditi nikada. Pre }ete pogoditi mene. Ali u svakom slu~aju, to je najaktivniji period, pogotovo {to smo uspeli da okupimo 108 nevladinih organizacija u tu porodicu, koja je trajala dok je trajalo bombardovanje. Veoma dubok trag smo ostavili u dru{tvu, jer smo bili kao neka savest. I, kona~no, mislim da smo predstavili i javnosti napolju da postoji deo Srbije koji ne valja bombardovati, koji ne zasluùje da bude bombardovan. To je ona Srbija koja je demokratska i koja se sve vreme bori protiv Milo{evi}a. Sada je u situaciji da Milo{evi} pro|e ìv, a da mi poginemo, koji se borimo protiv njega. A kazna je namenjena njemu. Tako da smo ostavili dobar trag. To vreme, za vreme rata, bilo je jedan od najaktivnijih perioda.

• Druge organizacije, npr. OTPOR?

Pa, mnogi su prekinuli svoje aktivnosti s obrazloènjem da se boje Milo{evi}a, a mi smo obrnuto. Mi smo ba{ zbog toga krenuli u poja~anu akciju, jer smo mislili da ako se svako povu~e u svoj ugao, ovaj }e se lak{e obra~unati s njim. Ako svi budemo na jednom mestu stalno i delujemo, stalno smo aktivni, ne moè da nas... To je kao pokretna meta i meta koja stoji. Shvatili smo da }e teè da nas pogodi ako se kre}emo.


253

• Nije li bilo opasnije tokom bombardovanja biti aktivan?

Znate {ta, bilo je opasno, pogotovo zato {to je on, recimo, imao svoje ljude. Recimo, naàlost, jedan na{ visoki funkcioner, predsednik grana prosvete, napisao je pismo u javnosti da mi imamo lokatore na krovu, da navodimo avione da ga|aju odre|ene ciljeve u Beogradu i da se zato okupljamo ovde. On je to uradio u panici, mo`da pod pritiskom tajne policije. Ne znam. Uglavnom, on je napisao saop{tenje za javnost u Srbiji, gde smo mi najopasnije dru{tvo, da avioni NATO-a ga|aju zahvaljuju}i tome {to mi na ovom krovu imamo odre|ene antene i mi im navodimo gde da ga|aju. Tako da je bilo veoma, veoma opasno s te strane. Ali smo procenili da je bolje da budemo aktivni nego da budemo pasivni. I pokazalo se da smo u pravu. Niko nije od na{ih ljudi nastradao niti od ovih nevladinih organizacija. Niko.

• Da li je bilo sukoba sa policijom?

Pa, bilo je, kako da ne. Imamo mi slike, da vidite na {ta li~e na{ ~lanovi koji su dobili batine ovde, na ulazu u zgradu. Potpuno unakaèno. Dolazili su na sastanak ovde i iz ~ista mira dobili batine na ulici... Da, ali smo mi tada rekli: “Nemojte reagovati! To moè da bude ~ista provokacija da vas na osnovu toga ili uhapse ili vas ubiju. Bolje otrpite batine nego da iskoriste va{ otpor kao razlog da vas ubiju.” To je bilo. Ovde, na ulazu, nas je ~ekala policija. Na ulazu u zgradu.

• Ko je odgovoran za rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini?

Isklju~ivo Milo{evi}. Mislim, on je imao saveznika u Tu|manu apsolutno. Ali je nepobitno njegova ideja. Rat u Hrvatskoj i u Sloveniji i u Bosni je Milo{evi}ev rat, koji je pomogao tim dràvama da postanu samostalne. Da nije bilo Milo{evi}a... Oni svi treba da naprave spomenik njemu. Na centralnim trgovima u gradovima treba da bude spomenik Milo{evi}u. Da nije bilo njega, prvo bi opstala ona Jugoslavija, jer priva-tizacija, proces transformacije koji je po~eo da sprovodi Ante Markovi}, tada{nji premijer Jugoslavije, bila je veoma uspe{na. Da vas podsetim, mi smo 26. novembra '89. godine trebali da budemo primljeni u Savet Evrope. 19. novembra, a primljeni smo 14 godina kasnije. Zna~i, mi smo bili na tom stepenu razvoja. Da smo bili zreli, ja mislim da bismo do '93./'94. bili ~lan Evropske unije, punopravni ~lan. Najkasnije do '94. godine. Dakle, to je Milo{evi} pokvario, omogu}io je nezavisnost drugim dràvama, od kojih su Slovenci, po meni, najvi{e zasluìli nezavisnost, jer su uvek bili druga~iji, uvek su bili napredniji i mi smo ih uvek ko~ili. Oni su uvek bili korak ispred nas i mi smo govorili: “Vrati se nazad.” I uvek su bili u pravu. Bili su vrlo racionalni i da smo slu{ali Slovence, mi bismo onda zajedno u{li u Evropsku uniju, najkasnije '94. godine. Najkasnije,


254

to potpisujem. Kada bi se analizirali svi mogu}i razlozi, da nije bilo rata, {ta se zateklo, Ante Markovi}, tog momenta dokle je stigao sa privati-zacijom, demokratizacijom dru{tva. Iz tog moè da se zaklju~i, da njega niko nije ometao, evidentno bi mi '94. godine u{li u Evropsku uniju. Svi zajedno, naravno. Ali to je bio slovena~ki koncept. Slovenci su se zalagali da kona~no prekinemo sa pro{lo{}u. Oni su prvi rekli da je Tito umro. Odmah po{to je umro, a njih su napadali. '89., njih je Milo{evi} napao zbog toga {to se ugroàva lik i delo druga Tita, zbog toga {to su rekli da je umro. '89. je on napao Slovence {to uporno tvrde da je Tito umro. Pa, umro je. Slovenci su uvek bili racionalniji od svih ostalih u Jugoslaviji. Tako da je sve to Milo{evi}evo delo. Tu|man je jedva do~ekao da mu se pruì prilika kakvu u istoriji nije mogao da ima. Naravno, tu je i Alija Izetbegovi}, samo {to je Bosna tragi~na, mnogo tragi~nija varijanta od Hrvatske, zato {to, kona~no, Hrvatska je danas nezavisna dràva i na odre|enom stepenu razvoja, a Bosna jo{ uvek nije ni{ta. Ba{ ni{ta. I sutra kada ode Pedi E{daun, a koliko ~ujem, novi ne}e do}i, jer vi{e nema para, Bosna }e biti na samom po~etku. Tako da, za mene, najve}i gubitnik je Bosna. To je najve}a tragedija Milo{evi}evog zlodela. Zbog toga bih mu sudio, ne treba ni{ta vi{e. Samo za Bosnu.

• Kako ste Vi doìveli 5. oktobar?

Kao i 9. mart. Smu~ilo mi se {to su mnogi, naàlost, na protestu gledali {ta da ukradu. To ne mogu da shvatim. Ja ne mogu da shvatim da iza|emo zbog jednog tako uzvi{enog cilja i da mi padne na pamet da polomim staklo na trafici i da ukradem cigarete. Ja to jednostavno ne mogu da shvatim. Da se razumemo, ja dolazim iz veoma siroma{ne porodice. Moj otac je bio radnik. I pored toga, ne mogu da shvatim da ako nemam para u dèpu, a iza{ao sam da sru{im Milo{evi}a, da moè da mi padne na pamet da uzmem cigarete. A, oni su iznosili iz Skup{tine sve. Sve {to su stigli iznosili su iz Skup{tine. Pa kakva je to revolucija?! Ja sam napisao jedan tekst u novinama sutradan. Mnogi su me napali, ~ak moji ~lanovi su me napali. Ja sam èstoko to kritikovao. Kritikovao sam i to {to je zapaljena Radio-televizija. I onda su me napali. Se}am se, bio sam i u Zaje~aru posle tog teksta, sutradan. Zvali su gledaoci, bio sam u televizijskoj emisiji. Sva{ta su mi rekli. Da sam u stvari tajni za{titnik Milo{evi}a, da sam se kona~no otkrio. Neverovatno! U}utkao sam te gledaoce. Rekao sam: “Znate {ta, to je moje radno mesto. [to vi da mi spaljujete radno mesto? Ja radim u toj televiziji. S kojim pravom mi spaljujete radno mesto?! A drugo, ako ste ve} znali da Milo{evi} pada tako {to se spaljuje televizija, {to mi niste javili ranije, ja bih je zapalio '91.! Ako je to klju~ Milo{evi}ev. Ako nije, {to ste je palili? Ako jeste, {to ste ~ekali 9 godina?! Ja bih zapalio '91.” Mi smo imali jednu ekipu


255

koja je htela da okupira TV Beograd, da blokiramo i da preuzmemo program. I mi bismo mogli to da uradimo. K'o od {ale. Da nam je neko rekao: “To je re{enje. Tu pada Milo{evi}.” Prema tome, ne znam za{to su palili TV 2000. godine. I Skup{tinu, i krali slike iz Skup{tine! To ja ne mogu da shvatim. To je senka koju }u ja ve~ito da nosim. Ne mogu da shvatim. Ne znam kako je bilo u drugim revolucijama. Bio sam u jednoj revoluciji, koja je bila u ê{koj, u Pragu. Ne mogu da zaboravim nikada da se ona masa skloni kad nai|e tramvaj, saobra}aj nije prestajao uop{te. Skloni se, nastavi da protestuje, ni{ta nisu poremetili u gradu, 4 dana i 4 no}i, po onom mrazu, dosta su stajali. Pobedili su. Nijedna kutija ciga-reta nije falila. Zna~i, moè bez toga. Zna~i, moè bez plja~ke. Kao {to moè da se Srbi brane u Hrvatskoj, a da se ne plja~ka hrvatska ku}a. Je l' tako? Odnosno, kakva je to odbrana Srba u Hrvatskoj i Bosni ako usput plja~kate ne{to?! Kakva je to odbrana?! A bilo je vi{e toga nego odbrane. E to kad sam video ovde: ru{imo Milo{evi}a, a usput da oplja~kamo. To mi se smu~ilo za ceo ìvot.

• Vi ste sara|ivali sa raznim nezavisnim medijima. Kako ste se in-formisali?

Pa ja sam ~itao sve zato {to je bilo potrebno ~itati sve, sve novi-ne da biste videli i onu zavisnu {tampu, izme|u redova {ta se sprema. Naravno da su “Na{a borba” bile moje novine. “Vreme” i “Na{a borba” tada. Ja sam bio upleten u “Na{u borbu” duboko i kada je ona od “Borbe” postala “Na{a borba”, ja sam prakti~no prvi novac doneo iz Evrope njima... Inicijalne pare sam prikupio u Evropi i dao njima da opstanu. Naàlost, te novine su propale. Dobar deo te ekipe osnovao “Danas”. Ja sam je-dan od osniva~a lista “Danas”. Mada me optuùju, neprijatelji kaù da sam la`ni sindikalac, jer sam istovremeno i poslodavac. Ja jesam jedan od vlasnika lista “Danas”, ali smo to uradili nas 17 novinara da se ne bi ponovila sudbina “Na{e borbe”, jer smo u “Na{oj borbi” sve prepustili Du{anu Miji}u, koji je, ube|en sam – to sam i onda rekao, a i sad to kaèm – poslat bio od Milo{evi}a da upropasti, da je on s Milo{evi}evim parama kupio “Na{u borbu” kako bi je ugu{io. On je ugu{io “Na{u borbu”. Nije Milo{evi}, nego Miji}, vlasnik. Kako nam se ne bi ponovo desilo da jedan pojedinac kontroli{e novine, nas 17 kontroli{e. Ja nema nikakve prihode od toga. I dalje dajem novinama pomo}, gde god na|em u svetu. To su, zna~i, moje novine. Ja sam jedan od vlasnika novina. îtam sve dnevne novine. Gledam sve televizije. Te{ko mi je da gledam PINK i tako to, ali gledam i njih.


256

• Vi ste na po~etku rekli da je za vreme komunizma Savez komunista poku{avao da vr{i pritisak na RTV Beograd, a da vi kao novinari niste popustili. Kako je to bilo mogu}e (ne popustiti)?

Pa, recimo, ode na{ glavni urednik u republi~ki komitet partije. Republi~ki CK. Tamo ga kritikuju i on se vrati i kaè nama da smo dobili kritike, da to nismo dobro odradili i mi kaèmo: “Pa, {ta onda! I?” I ni{ta... Ne. Recimo, mene su stra{no kritikovali {to sam podràvao poljsku “Solidarnost”, jer sam pisao pozitivne tekstove. Direktora su zvali i glavnog urednika su zvali i oni su rekli da sam ja nepopravljiv slu-~aj. Onda su mene zvali i skupila se ekipa funkcionera partijskih i to na nivou Jugoslavije, zna~i predsedni{tvo CK Jugoslavije. I onda su mi oni rekli da li znam {ta radim, a ja sam rekao da savr{eno znam {ta radim. Onda su oni izneli svoje argumente, da je to kontrarevolucija. Ja sam iz-neo sasvim druge argumente, koji nisu bili ideolo{ki. Da tamo u~estvuje 11 miliona Poljaka, da sam upoznao tamo ljude koji su vrhunski intelek-tualci, da jesu svi antikomunisti, ali ako su 11 miliona Poljaka aktivni antikomunisti, onda Poljska treba da se pita za{to je 11 miliona Poljaka protiv reìma, za{to ne vole komunizam... Tu je prevagnulo. Tad su me ostavili na miru. Oni na izvestan na~in rade ono {to smo mi uradili '48. Oni prakti~no èle da kaù NE Moskvi i vi njima ne date {ansu. Mo`da }e oni da naprave neki svoj poljski socijalizam. Oni u svakom slu~aju brane cilj da se odvoje od Moskve, da ne budu moskovska ekspozitura socijalizma. Mo`da }e oni da naprave neki poljski socijalizam kao {to je na{ jugoslovenski. E to se njima dopalo stra{no. Ako im ne damo priliku, ako ja sada po~nem da pi{em protiv njih, oni nikada ne}e imati tu priliku. Ako im damo priliku, a oni to ne urade, uvek moèmo da ih napadnemo, kad god se to desi. Me|utim, ako se desi da je napadamo, to je ve} za-vr{ena pri~a. Tako da su mene pustili da pi{em i dalje. To je trajalo ~etiri sata, ta sva|a. Njihova argumentacija je bila ~isto ideolo{ka, moja je bila ìvotna. Ja sam bio tamo. Vi ste pro~itali Marksa i Lenjina, a ja bio tamo. I? To je ìvot, to je Poljska danas. Vi moète da za`murite. îtajte tog Lenjina koliko god ho}ete. Ovo je Poljska danas. Ko je vidi danas, on }e je razumeti. Ko je ne vidi, ne}e je nikada razumeti. Ja je razumem. Ja sam je pogledao. Bez Lenjina sam je pogledao. Digli su ruke od mene. Pustili su me da pi{em. Onda su poludeli kada sam pisao o perestrojki. Par puta su i Rusi intervenisali, nisu bili zadovoljni. Ja sam kritikovao perestrojku. Zvali su me na razgovor. “Opet preteruje{. Nemoj vi{e.” I ni{ta vi{e. Nisu mogli. âk su mi Rusi pravili probleme u Moskvi, pa su i oni odustali. Ali ako imate argumetaciju. Ako vi kaète da je perestrojka glupost, a nemate nijedan argument, ni{ta vam ne vredi. Pa i ja bih vas uhapsio isto. Ali ako ja navedem 50 argumenata da ona nije dovoljno


257

uspe{na– nikada nisam rekao da je ona lo{a – nije uspe{na zbog toga i toga, nema obra~una s mafijom, mafija preuzima vlast u Sovjetskom Savezu. E tu podivljaju, jer to je ta~no. U Moskvi vlada mafija. Nije ta~no? Evo danas vlada mafija u Sovjetskom Savezu, u Rusiji. Ona nije vidljiva. Ne moète nijedan veliki posao da uradite a da ne platite reket na odre|enim mestima. Ja sam govorio sve {to je ta~no i sve {to sam mogao da dokaèm. Imao sam problema i sa drugima. Imao sam pro-blema s Nemcima kad sam govorio da }e ujedinjenje Nema~ke da traje dve decenije. Poludeli su Nemci, jer je Helmut Kol rekao da }e to sutra da bude. Ja sam rekao: “în potpisivanja }e biti 3. oktobra, ali }e proces trajati dve decenije. I ko{ta}e daleko, daleko vi{e nego {to je Kol rekao.” Zvao me je na razgovor nema~ki ambasador i rekao: “Pa, kako moète to da kaète?!” Ja kaèm: “Hajde da se kladimo! Najmanje dve decenije.” I, evo, traja}e sigurno dve decenije. Jer, jedno je entuzijazam Nemaca da se ujedine, a drugo je moje hladno posmatranje sa strane. Jer ja sam znao podatak da izme|u Isto~nog Berlina i Zapadnog Berlina postoji samo jedna telefonska linija. Jedna jedina ìca. I da bi se povezao Berlin, normalno da funkcioni{u oba dela grada telefonski, bilo je potrebno nekoliko milijardi maraka i prekopavanje celog Berlina. I tu sam imao otpora. Ljudi ne vole da ~uju istinu. Ali, kaèm, bilo je pritisaka. Prvo pozovu glavnog urednika, pa glavnog urednika i direktora, pa oni do|u i kaù: “Da li ste vi normalni?! Ovi su ljuti.” Mi kaèmo: “Pa, {ta onda!” Ali, mi smo imali – mi i Tanjug – takvu koncentraciju dobrih novinara da ako nekoga od nas skinu, to je takav skandal i to me|unarodni skandal. Tanjug i RTV Beograd. Tu je koncentracija novinara bila savr{ena i nas su sve znali spolja. Napolju su nas znali i svi bi sko~ili u Evropi kad bi mene skinuli. Sko~ili su i kad me je Milo{evi} skinuo, ali on kaè: “[ta me briga za vas!” Tu je toliko protesta do{lo kad su nas izbacili. Desetine, desetine dnevno su dolazile, ali kad je on sve cepao. [ta vredi! Tu smo mi izgubili bitku, ali u ono vreme, ako neko zovne dràvu i kaè: “Slu{ajte, vi proganjate novinare!”, ovima nije bilo prijatno. Milo{evi} je rekao: “Ba{ me briga! [ta me briga {ta vi mislite!” To je bio na{ problem {to smo mi bili pod izolacijom. On je jednom rekao: ”Ja }u osloboditi novinare, pusti}u ih da rade, ako vi skinete sankcije.” Trgovao je, s nama je trgovao. Naravno da su rekli: “Ma ne pada nam na pamet!” Naravno da su rekli. Ja ih podràvam. Ja bih isto na njihovom mestu. Jedini na~in da se Milo{evi} koliko-toliko dovede u red su bile sankcije. Mada je to proizvelo i kriminal. Njegova ekipa se obogatila stra{no, ali je to bila poruka koju su gra|ani na kraju morali da shvate. To kada je litar ulja do{ao na 12 DM na ulici, shvatili su da ne{to nije u redu. Tad su po~eli da shvataju. I onda, zbog izolacije nema trgovine, Milo{evi} zavisi samo od svojih para, po~eo je da {tampa pare, po~ela je hiperinflacija, ljudi su po~eli da shvataju da te sankcije imaju


258

svog efekta. Istina, poga|ale su gra|ane. Njega nikada nisu pogodile. Ali tada je po~elo da se stvara antimilo{evi}evsko raspoloènje... To kada su po~elu da ose}aju po svom dèpu, prvi put sam po~eo da ~ujem ljude koji kaù: “Ma {ta me briga za te njegove ciljeve! Daj da mi uradimo ono {to ovi napolju traè, da skinu ove sankcije!” Zato {to ~ovek prebroji pare u dèpu i kaè: “Nemam ni{ta vi{e”. Onda Milo{evi} kaè: “To je zato {to smo mi Srbi veliki narod”. A ovaj kaè: “Ja nisam veliki narod kad nemam ni{ta u dèpu”. Tad su ljudi po~eli da razmi{ljaju. Istina, vrlo sporadi~no i to nije stvaralo motivaciju za pobunu, ali su po~eli da razmi{ljaju. I mi smo se odmah oka~ili na to, po~eli da igramo na tu kartu.

• Kakav je bio odnos izme|u NUNS-a i Sindikata “Nezavisnost”?

Pa mi smo s njima imali korektnu saradnju. Jedan problem imamo s njima, {to oni ne shvataju {ta je uloga Udruènja novinara, {ta je uloga sindikata. Oni ne vole {to smo mi s drugim radnicima. To su ~ak otvoreno rekli: “Kako moète da dozvolite da sindikat novinara bude s metalcima?!”, {to nije pristojno. Kona~no, i ti metalci su ljudi. Ako }emo tako, a da ne govorim {to je potpuno neracionalno, jer su nama metalci vi{e puta po-mogli finansijski, nama medijima – grani medija. A da ne govorim {to pre proteste pred Radio-televizijom do|e, recimo, 30 novinara i 500 metalaca. Zna~i, ima razloga, ali to oni ne mogu da shvate. Taj elitizam koji postoji u NUNS-u: “Mi novinari, mi smo najbolji, mi smo najpametniji! [ta }e nama drugi?” To je potpuno pogre{no. Mene su, recimo, kritikovali. Ja sam dobio jednu nagradu '92. i ja sam je podelio s tonskim snimateljem, iako je dodeljena meni. I onda su svi sko~ili na mene. “[ta izigrava{?!” Kaèm: “ôve~e, pa da on to nije snimio, ja ne bih dobio nagradu ni-kada! Nikakvu nagradu.” To je bila jedna sjajna emisijica od 12 minuta povodom smrti Enrika Berlenguera. To je bilo fantasti~no. To je jedini informativni prilog koji je i{ao pet puta na bis. Traìli su slu{aoci da ~uju to jo{ jedanput. Oni ne mogu da shvate da je, recimo, moj kolega voza~, zato {to kad ja idem na neki doga|aj, a nema ko da me odveze, kako }u biti na doga|aju? Ili, bio sam na doga|aju, treba da jurim u studio da to montiram, nema ko da me odveze? Zna~i, voza~ je i te kako vaàn. To tamo ne mogu da razumeju. To je sve njima pomo}no osoblje. Ja to ne mogu da prihvatim. Ne mogu. To su za mene isto va`ni ljudi koliko i ja. Samo radimo razli~ite poslove, koji se na kraju ujedinjuju u jedan posao. To je na{ nesporazum. Sve ostalo se razumemo.

(1. jul 2003, Beograd)

Svedok i istori~ar

259

êdomir Anti}Balkanolo{ki institut, Beograd

SVEDOK I ISTORIÂR

• Za{to ste se angaòvali u studentskom protestu '96./'97. godine?

Taj studentski protest se dogodio dve i po godine pre 5. oktobra. On je trajao od 22. novembra 1996. godine do 19. marta 1997. godine. îni mi se da spada u najduè studentske proteste u evropskoj istoriji. [to se ti~e studentskog protesta '96./'97. godine, mislim da je motiv, ne samo moj, ve} svih nas koji smo u njemu u~estvovali, pre svega bio patriotski. @e-leli smo da za{titimo ustav Srbije, èleli smo da Srbija bude demokratska dràva, jer verovali smo da ako ne bude demokratska onda ne moè ni da bude slobodna. Kao {to je poznato, Slobodan Milo{evi} je i do{ao na vlast 1987. godine jednim nedemokratskim putem. On je do{ao na vlast tako {to je izabran u okviru partije. Me|utim, ono {to je bila nevolja Srbije u to vreme, on je do{ao na vlast zato {to je pre svega uo~io jedan problem. Taj problem je bio mnogo kompleksniji od problema koje su imale ostale isto~noevropske zemlje. Ostale isto~noevropske zemlje, mo`da sa izuzet-kom Rumunije, nisu vi{e imale me|unacionalnih problema, imale su monolitne nacionalne dràve i, s izuzetkom Srbije i Albanije da tako kaèm, u svim tim zemljama komunizam je bio nametnut. U Srbiji je, zbog velikih problema koji proisti~u iz ranije istorije, komunizam od 1944. godine. Njega niko nije doneo, on je pobedio. On je prosto bio vitalniji od svih ostalih pokreta koji su postojali. On bi i bez dolaska Crvene armije, mo`da kroz neku duù revoluciju, nekim teìm putem, do{ao na vlast. To je skoro izvesno! Milo{evi} je, dakle, uo~io sve te probleme, pre svega probleme koji su me|unacionalni, zatim probleme koji su vezani za privredu, eko-nomiju, socijalnu promenu koja se dogodila u srpskom dru{tvu '60-tih godina, kada je ve}i deo stanovni{tva u doba velikih kredita, velike pomo}i iz inostranstva, a ta pomo} je bila politi~ki motivisana, nije bila ekonom-ski motivisana. On je uo~io da taj svet èli da se ne{to promeni, da se problemi re{e, ali je tako|e uo~io i jednu drugu osobinu tog sveta, a to je da taj svet nije spreman da, kao prvo, doìvljava svoju dràvu kao svoj servis, ve} dràvu doìvljava kao svog gazdu, a kao drugo, taj svet nije spreman da plati visoku cenu za promene. U Ma|arskoj je bilo obrnuto, svet je bio spreman da plati sve. Oni su uvek pamtili revoluciju iz 1956. godine, pamtili su ruske tenkove, znali su {ta je alternativa njihovoj de-mokratiji i slobodi i oni su zbog toga bili spremni da idu do kraja. U Srbiji,

Hereticus, 1/2008 êdomir Anti}

260

po{to su ti {to su porobili Srbiju bili iz srpskog naroda, srpski komunisti, naravno s hrvatskim i slo-vena~kim, ali u principu bili su odavde, narod je prosto druga~ije to po-smatrao i druga~ije je na to gledao. Milo{evi} je otvorio dràvne procese, ali je strogo pazio da u tim procesima njegova partija, koja ga je dovela na vlast, nema {tetu. S druge strane, on je znao da }e srpski narod biti na najve}em gubitku ako Jugoslavija propadne, pa je zbog toga, i protiv realnosti svetske, i{ao na to da se ta Jugoslavija o~uva. Po{to je ta Ju-goslavija bila napravljena tako da ju je bilo jako te{ko de-mokratski o~uvati, on se trudio da je redefini{e nedemokratski. I dok su jedni hteli da je sru{e nedemokratski, on je èleo da je sa~uva nede-mokratski. Ali, ti koji su hteli nedemokratski da je sru{e, oni su svojim narodima gradili demokratiju. A Milo{evi} je, budu}i da je èleo nede-mokratski da je sa~uva, gu{io demokratiju i u svom narodu i, naravno, gde god drugde je mogao. Milo{evi}a je bilo nemogu}e sru{iti '92. godine, zato {to je po~eo rat i zato {to je u njemu bilo te{ko voditi bilo kakvu druga~iju kampanju u odnosu na onu koju je vodio Milo{evi}. Studenti su se i tada digli, ali su studenti tada traìli ustavotvornu skup{tinu. Na àlost, opozicija nije bila dovoljno jaka i dovoljno spremna da to izbori, a ja moram da kaèm da je i Zapad u~inio mnogo da oni u tome ne uspeju. Pre svega, pomaù}i Milo{evi}u da se tada izvu~e preko Londonske konferencije, ulaù}i u Pani}a, tada{njeg saveznog premijera, koji nije bio dobro re{enje, kao opozicioni zajedni~ki kandidat. Posle toga, Milo{evi} je ve} od '94. godine postao ponovo miljenik Zapada. Zapad je nagra|ivao to {to je drào blokadu prema Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Posle Dejtona, on je postao faktor mira i stabilnosti. Me|utim, upravo posle tog Dejtona, Milo{evi} je raspisao izbore na kojima je morao da oplja~ka gra-|ane, odnosno da otme njihove glasove, da bi ostao na vlasti. Mislim da je to bio klju~ni trenutak, jer tada je vi{e od polovine gra|ana Srbije po-stalo protiv Milo{evi}a. U Beogradu je ta promena izvr{ena jo{ '91. godine, pre nego {to je po~eo rat. Rat je po~eo u junu '91. godine. U martu '91., ve} su bile demonstracije u Beogradu, koje nisu bile antiratne, jer rat tada jo{ uvek nije po~eo, ve} su bile antimilo{evi}evske. Milo{evi} je morao da interveni{e vojskom, vi{e nije mogao da interveni{e policijom. Morao je da moli Saveznu vladu i Antu Markovi}a, tada{njeg premijera, da po-mognu vojskom i vojska je pomogla, vojska je iza{la na ulice. To je bilo '91. godine, u Beogradu. U Beogradu je i '92. ve}ina glasala za Pani}a. 1996. godine, tako|e, na novembarskim izborima. Ali, u Srbiji je, posle rata, posle inflacija, piramidalnih banaka, gladi, posle velikog talasa izbeg-lica, jer ne smemo zaboraviti da je u Srbiji bilo najvi{e izbeglica u toku tih ratova od '91. do '95. godine, posle onog {to se desilo Srpskoj Krajini i onog {to se desilo u Republici Srpskoj, u Srbiji su se u jednom trenutku svi ujedinili protiv Milo{evi}a. 1996. godine, on je izgubio lokalne izbore,

Svedok i istori~ar

261

ali zahvaljuju}i podr{ci pre svega Zapada, pre svega finansijskim injekci-jama koje je dobio posle '95. godine, on je uspeo '96. godine na saveznim izborima da dobije. Pitanje je da li je sve to bilo ba{ po{teno, verovatno da nije. Uspeo je da dobije vi{e glasova, procentualno, nego {to je dobio '90. godine. Me|utim, po{to je tada ipak morao da pokrade gra|ane, na lokalnom nivou, on je tada, u tom veliko protestu, izgubio ve}inu u srpskom narodu. To se posle i videlo. '97., na izborima, on nije dosegao polovinu, ve} je sa radikalima morao da pravi koaliciju. Posle vi{e nije smeo da raspi{e izbore, a posle bombardovanja '99. godine, postalo je izvesno da on vi{e nema podr{ku, osim ako se odràva bez izbora. Kada je raspisao izbore, pao je. [to se ti~e mojih motiva, oni su bili pre svega patriotski, a po{to ja patriotizam ne odvajam od demokratije, jer smatram da je nacio-nalna ideja uvek vezana za demokratsku ideju – liberalna demokratija je takva u svojoj su{tini, smatrao sam da je univerzitet, uz jo{ jednu ili dve ustanove, jedina ustanova koja ima odre|eni kredibilitet da pokrene to pitanje. Mogu da vam kaèm da sam ja u{ao u to kao samostalan strelac u taj protest. Po{to nisam poznavao te ljude koji su pokrenuli prvi protest, nisam bio u tom prvom, inicijativnom odboru, koji je 21. novembra odlu~io da objave protest. 21. novembra je moja porodi~na slava. Ja sam slavio slavu i, sticajem okolnosti, zbog gostiju sam ostao do pet ujutru budan. Sutradan sam hteo da idem na neka predavanja, ali po{to su bile gra|anske demonstracije, ja sam se pridruìo njima i nisam oti{ao na predavanje. Tek sam kasnije saznao da je to bila prva tzv. “{etnja”. Me|utim, po{to sam toga dana bio ve} obave{ten o zahtevima, ja sam do 25. novembra na-pisao svoj proglas studentima. Po{to je to revolucionarno vreme. Kao {to su Dèku Ridu rekli u Sankt Peterburgu, u vreme Oktobarske revolucije, da u revoluciji svako ima akreditive, tako sam i ja smatrao da prosto imam pravo da napi{em svoj revolucionarni proglas. To sam i uradio, sam sam ga iskopirao, sam sam ga podelio. On je ve} 25. novembra iza{ao u no-vinama, {to pokazuje koliko je to jedno revolucionarno vreme. Kasnije sam bio aktivan na mom fakultetu i u stvari na taj drugi saziv Glavnog odbora, a Glavni odbor je bio skup{tina, bio sam upu}en ja sa Filozofskog fakulteta, a po{to je Filozofski fakultet, uz Pravni, Elektrotehni~ki, Ekonomski, Medicinski i Filolo{ki, predstavljao neku vrstu “agore” stu-dentskog protesta, bili smo neka vrsta predstavnika “velikih sila”, po{to je na{ fakultet davao po nekoliko hiljada ljudi koji su bili u protestu, davao prostorije, po{to su na{i profesori prihvatili protest odmah, nekako smo imali neki ve}i uticaj, mo`da delimi~no zahvaljuju}i mom radu, posle 20 dana izabran sam za predsedavaju}eg Glavnog odbora studentskog pro-testa. To je bila na{a skup{tina. Za to vreme, ~ovek sa moje grupe i sa moje godine, postao je ~lan Inicijativnog odbora. On je danas narodni poslanik iz DSS-a. Dakle, postao je ministar. Mi smo stekli prili~no veliki


262

uticaj tamo. Mislim da smo od sredine decembra imali klju~nu ulogu, ba{ sa tih dva-tri fakulteta. Posebno mi, kao predsednici. Imali smo klju~nu ulogu u odlu~ivanju o svemu. A, prvih dana bili smo svi na ulici, jer se u prvo vreme nije znalo za protest. U prvo vreme, jo{ uvek je bila atrakcija gra|anski protest. Me|utim, kasnije gra|anski protest po~inje da se rasplinjava, a studentski protest je postao glavni. Ono {to je zanimljivo sa studentskim protestom... U po~etku, mi smo imali veliki problem da se izborimo sa ljudima koje je Milo{evi} postavio. Ljudi iz Milo{evi}evog DB-a su bili me|u studentima. Oni su prvi podràli protest i, po{to smo mi bili neaktivni u po~etku na Filozofskom fakultetu, oni su u{li u prvi studentski odbor na Filozofskom fakultetu. Njihovi zahtevi su bili nevero-vatni. Traìli su da izbori budu priznati, da se osnuje jedna anketna komisija pri parlamentu, zna~i u parlamentu u kome Milo{evi} ima ve}inu , da se osnuje jedan odbor koji bi kao komisija istraìvao {ta se to desilo. Pa{i}, koji je bio predsednik vlade Srbije krajem 19. i po~etkom 20. veka, on je govorio da kada ho}e{ neko pitanje da re{i{, da ga odloì{, ti onda imenuj anketni odbor. Bilo je jasno {ta oni time èle, ali to su tada traìli ti studenti, koje smo mi uspeli nekako da elimini{emo, nekako da ih smenimo i da ih sklonimo iz Glavnog odbora. Drugi njihov zahtev je bio da ne idemo u “{etnju”, kao opasno je, ali “{etnja” je bila jedan vrlo vaàn motivacijski faktor. Prvo, dinami~na je, dakle pokretna. Drugo, svaki put se ne{to de{ava. Tre}e, gra|ani se priklju~uju. To je bio neki ritual stu-dentski... Do|ete u 12 ~asova na Plato, budete tu nekih sat vremena, onda pro{etate pola sata ili sat, i idete ku}i. To je bilo to! Bio sam izuzetno zadovoljan zato {to je protest imao izrazito nacionalni karakter, {to je mnogo dobro, jer je omogu}ilo da se taj tabu nacionalne pri~e skloni. Osim toga, pokazao je da su ljudi, koji su pripadnici nacionalnih i verskih ma-njina u Srbiji, vrlo raspoloèni da Srbija postane ozbiljna demokratska i nacionalna dràva, kao {to su Francuska i Nema~ka, {to zna~i da je ~itava ta koncepcija koju je predstavljao Milo{evi} la`na da se konfrontiraju narodi i nacije. To nije istina! Problem nacije nije problem srpskog naro-da i manjina u Srbiji. Problem srpskog naroda je unutar njega i to se po-kazalo prvih dana protesta. Postoji rasprava izme|u, da tako kaèm, na-cionalnih levi~ara i internacionalnih levi~ara, a to je potpuno besmisleno. Da biste imali demokratsku dràvu, morate da postavite dràvu. Moderna evropska dràva je nacionalna dràva. Tek kada ostvarite to, moète za-konima i svim ostalim ure|enjima da kaète da su svi gra|ani jednaki, {to je sasvim logi~no. Srbija dok je bila nacionalna dràva sa 95% srpskog stanovni{tva, u vreme dok Kosovo nije bilo oslobo|eno i Vojvodina, ona je bila mnogo gra|anskija dràva nego kada je bila me|unacionalna, in-ternacionalna. Kada je bila internacionalna, onda su naro~ito komunisti insistirali na tome da je pravo u ovome, u onome, a ono {to je su{tinsko

Svedok i istori~ar

263

– da se prava daju gra|anima, to nije dato. I ~itava koncepcija komunizma, naro~ito u doba Tita, bila je – ne treba uvoditi demokratiju, jer ona dovodi do me|unacionalnih sukoba, me|unacionalni sukobi dovode do rata, a rat dovodi do strane okupacije. To je bio jedan za~arani krug – bek-stvo od slobode. Mislim da je protest, s te strane, pogodio vrlo mnogo, {to potvr|uje ~injenica da, kada je bilo bombardovanje '99. godine, Dràvna bezbednost i ljudi koji su vodili vrlo jaku kampanju protiv Zapada, protiv nas, protiv opozicije, oni su istu tu zastavu koju je protest nosio, a to je “Beograd je svet” – “Belgrade is the world”, oni su istu napravili, samo {to su na slovo “O” u nazivu Beograd, stavili metu i nisu bili ispisani crnim slovima, nego crvenim. To je ne{to {to je na{ narod razumeo. Mi jesmo Srbija, jedna sredina u kojoj postoji demokratija, demokratsko dru{tvo, ali smo jedna nacionalna sredina, ali s druge strane mi smo deo sveta i prihvatamo sve standarde tog sveta i ako je nama dobro, bi}e i na{im kom{ijama koji nisu Srbi, i ako je nama dobro, bi}e svima dobro. To je ne{to na {ta nije bilo odgovora, Milo{evi} nije mogao da odgovori na to {to smo mi govorili, jer je Milo{evi} stalno o~ekivao da se neko uklju~i u pri~u o ratu – jedan da kaè: “Ne, Srbi su potpuno krivi!”, a naravno pot-punih krivaca u ratu nikada nema. Ali, eto, to bi neko ko je protiv Milo{evi}a uvek govorio! A, onda bi on pitao: “Da li to zna~i da Srbi nemaju prava kakva imaju Albanci?” Jer, Albanci su, kao {to vidite, dobili svoju dràvu, a Srbi ne. I, onda do|ete u situaciju da vi pred Milo{evi}em napadate gra|ane koji vas slu{aju, {to je potpuno lo{e, jer se Milo{evi} stavio u funkciju ~oveka koji brani narod, {to je potpuno neistinito, jer on to ni-kada nije radio. Tu je on imao problem sa nama, pa je poku{ao da nas predstavi kao nacionaliste. Njegovi ljudi su na Zapadu govorili kako su studenti bliski nekim nacionalisti~kim strukturama u Srbiji, kako su za “Veliku Srbiju”, kako podràvaju Karadì}a, {to je potpuna besmislica. E, onda kada ni to nije pro{lo, onda je rekao da su studenti zavedeni, da su studenti dobri, da bi hteo da se vidi s njima. Mi smo to odbili, nismo èleli da se vidimo sa njim. To je bio njegov prvi “mat”. Tu je on bio prvi put matiran. Na àlost, moram da kaèm da je on na kraju '97. godine ponovo podràn od strane Zapada, pre svega od SAD. Oni su prvo izvr{ili pritisak na Vuka Dra{kovi}a i Srpski pokret obnove da pomognu Milo{evi}u, podelila se opozicija, a s druge strane u junu '97. godine, Milo{evi}u je omogu}eno da proda deo srpske telefonije. I on je tada od dve firme, jedne italijanske i jedne gr~ke, obe su pod uticajem odre|enih krugova u SAD, dobio oko 800 miliona dolara. Taj novac je omogu}io da slede}e godine standard u Srbiji bude duplo vi{i, zato {to je pove}ao dvostruko penzije i on je taj novac potro{io za devet meseci, ali on je za to vreme omogu}io sebi da pobedi na izborima i zapo~ne rat. A kada je po~eo rat, onda vi{e nije bilo problema, onda se {tampa novac, smanjuju plate na pola. Tako


264

da je sve to bio jedan njegov trik u kome je, na àlost, mnogo ljudi pogi-nulo i u kome je bilo mogu}e da se na Kosovu desi ono {to se desilo.

• Da li je studentski protest sara|ivao sa opozicionim partijama, iako je bio oficijelno apoliti~an?

Te{ko bi bilo da ne sara|uju, s obzirom na ~injenicu da smo imali jedan veliki problem. Mi smo bili samonikli. Recimo, od desetoro studentskih vo|a koji su tada vodili studentski protest, ja sam samo tog jednog, koji je bio s mog fakulteta, poznavao od ranije. Sve ostale sam upoznao na protestu, a vrlo je te{ko u takvim uslovima organizovati jednu ozbiljnu organizaciju. Problem je bio taj, recimo, {to su bile potrebne prostorije izvan fakulteta za na{ press biro. Mi smo to dobili od Nezavisnog udruènja novinara, od tog Medija centra koji je sada na Trgu Republike. Taj Medija centar je ranije bio u Knez Mihailovoj ulici i preko nekih veza smo tu dobili. Tada smo dobili mogu}nost, po{to nam je trebalo ozvu~enje, razglas za mitinge dobili smo to od Platoa, po{to Plato iznajmljuje prostor od Filozofskog fakulteta. To je jedan kafi} kod Filozofskog fakulteta. Me|utim, njima su poslali inspekciju posle pet dana, hteli su da ih zatvore i onda su oni prestali da nam daju mogu}nost da koristimo razglas i mogu}nost da uop{te koristimo njihovu opremu, taj prostor gde su oni radili. Onda smo mi morali da stupimo u kontakt sa opozicionim strankama. Naravno, one su nam pomogle – dale su nam svoj dìp sa razglasom, on je pozajmljivan studentima svakog dana. Bilo je tu pomo}i oko {tampanja letaka. Me|utim, kada se kaè da je bio apoliti~an, studentski protest je bio vrlo politi~an, samim tim {to smo traìli da se ustav prizna, da se Srbija reformi{e, mi smo na neki na~in izneli jedan politi~ki stav. Stra{no smo pazili i to je vrlo va`no kod studentskih protesta, da ne odemo u {irinu, da se ne rasplinemo. Jer, ranije su studentski protesti uvek imali neke neverovatne ideje. Recimo, protest iz 1968. godine bio je levi~arski protest. Jedan od njegovih slogana je bio:”Budimo realni – traìmo nemogu}e!” Zamislite taj zahtev i bilo je logi~no da neko njih prevari! Mi smo imali jasan zahtev: “Priznajte izbore u 40 gradova u Srbiji!” Prema izbornim zapisnicima koje su potpisali socijalisti. Jer, socijalisti su potpisali te zapisnike, a onda su rekli da su to pokradeni izbori, iako su oni na vlasti, {to je potpuno neverovatno. Onda su sudovi po~eli to da poni{tavaju. Onda su oni rekli: “Nismo mi krivi! Sudovi su ih poni{tili!” A sudovi su bili njihovi. Drugo, traìli smo da rektor, koji je rekao da smo mi kriminalci, podnese ostavku, {to je logi~no, jer ne moè zbog jednog ~oveka da Univerzitet stane s radom, ne moè on da kaè za svoje studente da su kriminalci. Studenti polaù ispite, studenti pla}aju svoje {kolarine, itd. I onda je logi~no da oni ne budu kriminalci, ve} da je rektor pogre{i, ako je to rekao. I traìli smo da student prorektor, izabran od SPS-a, koji je imao trideset i ne{to godina i bio stariji od nas, a bio je jo{

Svedok i istori~ar

265

uvek student, da podnese ostavku prosto zato {to nas nije branio. Mi smo to traìli i svaki put kada bi poku{ali da nas izvuku iz tog sredi{njeg plana razmi{ljanja i sa tog na{eg kursa, mi bi se vratili na to. Trudili smo se uvek da odrìmo taj neki balans, a to nije bilo te{ko zato {to je opozicija bila potpuno okrenuta sebi. Logi~no je da takva opozicija nije mogla... Prosto ne moète da na|ete neku ideolo{ku razliku izme|u SPO-a i DS-a. Razlika je utoliko {to je Vuk Dra{kovi} stalno pri~ao o Ravnoj gori i o etni~kom pokretu, ali to je bilo vi{e folklorno, po{to iza tog etni~kog pokreta nije postojala nikakva ideologija. Oni su bili ratna jedna organizacija, u doba rata tradicionalni pokret otpora. Oni nisu imali nikakvu politi~ku pri~u, itd. Tako da nije bio problem da se mi ideolo{ki ne izjasnimo, jer je i u Srbiji, kao i u Evropi, nastupilo jedno postideolo{ko doba. Ideologija je vi{e pri~a radi pri~e, niko u to ne veruje, u stvari retko ko zaista.

• Kako je nastao taj proces? Vi ste na po~etku bili ~lan Inicijativnog odbora, onda ste formirali studentski klub koji je pre{ao u DS.

Vidite kako se to de{avalo. Kao {to sam vam rekao, ja sam jedan od pokreta~a Studentskog pokreta '96./'97. Kasnije sam bio predstavnik Filozofskog fakulteta u Glavnom odboru, a posle sam bio predsedavaju}i Glavnog odbora i to do 8. marta, do samog kraja protesta. Me|utim, protest je ostvario svoje ciljeve. Dobili smo izbore. Oni su priznati mesec dana pre nego {to smo mi zavr{ili protest, jer mi smo jo{ protestovali zbog rektora i studenta prorektora. Nismo bili zadovoljni time, jer opozicija je ostavila Novi Beograd i jo{ dva grada u Srbiji. Nije se za njih borila, ostavila ih je socijalistima. Me|utim, to je bio njihov izbor i nismo mogli da uti~emo na to. Rektor i prorektor su na kraju podneli ostavke i mi smo se vratili na nastavu. Mi smo zahtevali od na{ih kolega da se vratimo na nastavu, jer je bilo besmisleno da mi nastavimo protest, a nismo bili politi~ka stranka. U uslovima u kojima opozicija ne nastavlja protest, kako bismo mi mogli da ga nastavimo, a da ne postavimo pitanje ko treba da zameni vlast. Zna~i mi protestujemo, a opozicija ne. Opozicija drì vlast u Beogradu, maltene sara|uje sa vladom Srbije, koja je Milo{evi}eva, jer ne moète da vladate Beogradom a da nemate neku osnovnu saradnju sa centralnom vladom. To je besmisleno! Uspeli smo da zavr{imo taj protest, ve}ina studenata je uspela da odgovori svojim obavezama do kraja godine, radilo se celog leta, itd. Me|utim, postalo je jasno, mesec dana posle kraja protesta, da }e se opozicija podeliti po pitanju izbora. A s obzirom na ~injenicu da na Milo{evi}a nije izvr{en pritisak sa Zapada, {to je bilo klju~no, i da je samo deo ljudi iz opozicije bio spreman da se bori za izborne uslove, a bez izbornih uslova nije bilo pobede. Jer, ~ak i 2000. godine, kao {to sam vam rekao, Milo{evi} je uspeo da skupi parlamentarnu ve}inu zahvaljuju}i lo{im izbornim uslovima. Ali je opozicija, zahvaljuju}i velikom novcu,


266

koji je dobila iz inostranstva, uspela da kontroli{e izbore, pa je bilo jasno da je Ko{tunica pobedio. Ali, '97. godine, po{to je Milo{evi} dobio veliki novac, a opozicija nije dobila ni{ta, ta~nije sve nevladine aktivnosti i sve opozicione stranke dobile su duplo manje novca nego {to je DOS sam dobio za izbore 2000.godine, mi smo onda smatrali da bi bilo dobro da se napokon ra{~isti ko je ko u opoziciji, ko je spreman da ide do kraja protiv Milo{evi}a, a ko je spreman da sara|uje sa Milo{evi}em. Mi smo onda uradili ne{to. Upravo zbog toga smo osnovali Studentski politi~ki klub. Predsednik Studentskog politi~kog kluba bio je êdomir Jovanovi}, danas potpredsednik vlade Srbije. Potpredsednici su bili Sa{a ]iri}, jedan od prvih pokreta~a protesta sa Filolo{kog fakulteta, koji danas nije vi{e aktivan, i Vladimir Dobrosavljevi}, koji je danas narodni poslanik DSS-a u parlamentu. Ja sam bio generalni sekretar. Bilo je tu jo{ stotinjak na{ih kolega i koleginica. Portparol je bila gospo|ica Tanja Milovanovi}, koja nas je predstavljala jedno vreme i u Danskoj, govorila je pred parlamen-tom, itd. Smatrali smo da je neophodno da mi pokrenemo kampanju za bojkot izbora, da se izbori bojkotuju, da se vidi ko je spreman da ide na izbore po svaku cenu, a ko ne. I tada, sa izuzetkom Nove demokratije i Socijaldemokratije, koje su tada kolaboralirale sa reìmom, sve stranke koje su tada bojkotovale izbore, danas su na vlasti. Mi smo imali tu kampanju, prvi smo je pokrenuli, ve} u maju '97. godine. U julu je uz to pristao DSS, a u avgustu, ako se ne varam, Demokratska stranka. Zna~i, dve vrlo velike opozicione stranke. Kasnije se tome pridruìo i Gra|anski savez Srbije, dodu{e vrlo, vrlo, slabo. Oni su do samog kraja imali ideju da nekog kandiduju za predsednika republike. Ta kampanja je bila uspe{na i mi smo godinu dana imali Studentski politi~ki klub. Ta~nije, deset meseci. Od aprila '97. godine. 20. maja '97. godine je bila Osniva~ka skup{tina u Domu omladine. Meni je drago da su na toj Osniva~koj skup{tini govorili i Zoran \in|i}, koji je tada bio gradona~elnik, a kasnije }e postati predsednik vlade, i Vojislav Ko{tunica, koji je tada bio predsednik DSS-a, a kasnije je postao predsednik SRJ, prvi predsednik nekomunista i ja mislim prvi izabrani na izborima ikada, demokratskim izborima. Mislim da smo tada postigli jedan korak napred. Na àlost, kada je bojkot izbora pro{ao, po-kazalo se da Demokratska stranka i DSS nisu sposobne da same nastave zajedno, da je DSS odlu~ila da se malo povu~e, a da je DS u to vreme bila na ivici da li da pravi vladu, ali ne vladu u senci, ve} alternativnu vladu Milo{evi}u, zna~i vladu koja ne bi priznavala Milo{evi}a ili da pravi Savez za promene. Mi smo bili za to da pravi alternativnu vladu, ta vlada da se izvu~e u Podgoricu i da to bude maltene vlada koja uop{te ne priznaje Milo{evi}a. Ona bi po~ela kao vlada Srbiji, to je bila ideja êdomira Jovanovi}a. Ideja je bila da ona poku{a sa onim projektima sa kojima su kasnije po~ele op{tine: “nafta za demokratiju”, “asfalt za demokratiju”,

Svedok i istori~ar

267

“{kole za demokratiju”, se}ate se? Donacije da idu samo preko opozicionih op{tina, a da onda opozicione op{tine naprave druga~iji standard ìvota za svoje gra|ane, jer bi time pokazale drugim op{tinama da je vreme da se obori Milo{evi}. Mi smo imali ideju i to je bio jedan ozbiljan projekat. Na àlost, \in|i} nije bio spreman da ide do kraja u tome. Me|utim, mi smo shvatili da ako ne u|emo u Demokratsku stranku, ne moèmo da nastavimo sa borbom. Jednostavno, bivali smo kao OTPOR. OTPOR je ve} prilikom svog nastanka u oktobru '98. godine postao folklorna organizacija. Oni nisu imali nikakvu drugu ideju osim da Milo{evi} treba da ode. A ko da do|e umesto njega? Oni to ne samo da nisu znali, nego nisu mogli ni da se opredele – da li je to Vuk Dra{kovi} ili ostatak opozicije, iako su znali da je Vuk Dra{kovi} u vreme kada su to govorili '98. godine, ve} bio u pregovorima da postane potpredsednik Savezne vlade, {to je za vreme rata i bio. To je bio sve dok nije bio smenjen. On ~ak nije ni dao ostavku, ve} je bio smenjen u aprilu 1999. godine. Tako da mi to nismo èleli. Zato smo posle deset meseci rada u Studentskom politi~kom klubu, posle dve velike kampanje anti-izborne... Jedini prvi put da su mu propali izbori u doba Milo{evi}a je bilo u septembru '97. godine. Ja, naravno, nemam iluzije da smo mi imali klju~nu ulogu u tome. Mi smo imali klju~nu ulogu u organi-zovanju opozicije. Me|utim, ~ak ni opozicija nije imala klju~nu ulogu u tome, zato {to je problem bio slede}i. Problem je bio to {to je Milo{evi} imao prevelike bira~ke spiskove, a sa druge strane Albanci nisu izlazili na izbore, pa je onda Milo{evi} tu imao neku kalkulaciju. Mi verujemo da tada nije iza{lo na izbore vi{e od 46% gra|ana, ali je Milo{evi} uvek mogao da ukrade negde oko 300.000 glasova na Kosovu, jer Albanci nisu hteli da se potrude oko izbora, bilo ih je ba{ briga. Albanci su sa njim, na neki na~in, pre}utno sara|ivali zbog toga, jer to je ona Lenjinova doktrina: {to je gore, to je bolje. Oni su smatrali da {to je u Srbiji gore, {to je Milo{evi} gori, to je bolje za njih, zato {to moète da odete pred Stejt Department i kaète: “Vidite!Onaj ~ovek je lud! On svoj ro|eni narod terori{e, a nas terori{e jo{ gore! Taj njegov narod... Ne postoji nijedna stranka koja }e nama dati nezavisnost. Prema tome, oni su isti kao i on! Prema tome, dajte vi nama nezavisnost, a oni neka se sami me|u sobom sva|aju!” To je bila neka njihova koncepcija i to se i pokazalo. Studentski politi~ki krug imao je program i za Kosovo i mi smo ponudili albanskim studentima, koji su u oktobru '97. po~eli da protestuju, sve ono {to im Milo{evi} nije nudio, zato {to su njihovi politi~ari traìli da pregovaraju sa Milo{evi}em zajedno sa stranim posrednicima, a Milo{evi} je to odbio. Rekao je: “Moèmo samo da pregovaramo mi i vi, a ne strani posrednici!” Mi smo onda rekli studentima: “Hajde da javno, pred kamerama pregovaramo, zajedno sa stranim posrednicima, da vi izaberete posrednike, recimo Amerikance!” Albanci su to odbili!


268

• Zna li se za{to?

Zato {to bi time priznali Srbiju. To je problem. Njih nije interesovao demokratski ìvot, njih nije interesovala autonomija, interesovala ih je samo nezavisnost. Nezavisnost ih na àlost nije interesovala zbog Srbije, nego, kao {to se danas vidi, nezavisnost ih je interesovala zbog njih samih. Zato {to njihovo dru{tvo, po{to nije dugo ìvelo u demokratiji, ono je u jednom rudimentarnom obliku demokratsko. Oni imaju samo jedan kon-senzus. Vi, u Austriji, imate mnogo konsenzusa – konsenzus oko zajedni~kog ìvota, granica, socijalne pravde, ustava, i svega ostalog. Na Kosovu je postojao samo jedan konsenzus, a to je protiv Srbije. I po{to je Kosovo ve}im delom bilo etni~ki ~isto jo{ u doba Milo{evi}a – samo na obodima ìve Srbi, ostale manjine su manjinske, sa Albancima – Albanci ~ine oko 90% stanovni{tva, sada i vi{e – oko 95%. Mnogo je bilo problema unutar, i socijalnih i politi~kih. Oni su stra{no me|usobno podeljeni, kao i mi, uostalom. Oni mo`da jo{ vi{e. Kod njih je jedno vreme levica bila eks-tremna, pa je to posle palo kada je do{ao Milo{evi}, itd. Oni su prosto odràvali nacionalno jedinstvo kroz Milo{evi}a, kroz odnos prema Milo{evi}u, odnos prema Srbiji, oni su odràvali nacionalno jedinstvo. Za njih je bilo vrlo opasno da se sa nama vide i onda mi kaèmo: “U redu! Kada bismo mi do{li na vlast, vi biste dobili autonomiju po ugledu na tu i tu regiju u Evropi, dobili biste ljudska prava, dobili biste toliko i toliko garantovanih poslanika u srpskoj skup{tini, toliko i toliko poslanika garantovanih u Saveznoj skup{tini, itd, ali bi mi traìli od njih samo jednu stvar, da kaù da se odri~u secesionizma, da prihvataju granice koje je prihvatila cela Evropa. I bilo bi nelogi~no da su oni, s obzirom da smo i mi patili pod Milo{evi}em, mo`da ne kao oni, ali patili smo koliko je on odlu~io da nas ugnjetava, bilo bi nelogi~no da oni posle svega toga {to mi njima nudimo i {to bismo im ponudili kada bismo do{li na vlast, oni kaù: “Da, ali znate {ta! Mi ne moèmo s vama! Dajte nam granice! Vreme je da mi ugnjeta-vamo Srbe na Kosovu, a ne Srbi da nas ugnjetavaju!” Zato {to to nije evropsko re{enje, to je neko re{enje iz16. veka! Oni su znali da bi to bilo lo{e za njih i, recimo, to je i{lo dotle da je Driton Ljai}i odbio u Danskoj da da paralelni intervju za presti`ni list “Politiken” zajedno sa na{om predstavnicom Tanjom Milovanovi} i taj njegov ispad je tamo bio rasisti~ki – rekao je da su Srpkinje primitivne, da on smatra da ta koja s njim treba da razgovara u stvari nije predstavnica srpskog naroda, ve} neki agent Dràvne bezbednosti i da je ona spremana tako da predstavi Srbe kao ljude, ali Srbi su u stvari divljaci, primitivci, da s njima nema razgovora, da su Srbi koje on zna sasvim druga~iji, da to {to je ona vrlo emancipova-na, vrlo lepo govori engleski, itd., da je sve to name{taljka, da su to ljudi koji su obu~avani da tako nastupaju, itd. To je rasisti~ki i, u krajnjoj liniji,

Svedok i istori~ar

269

ne samo rasisti~ki, ve} i seksisti~ki pristup. Ali, na àlost, u to vreme je bio tako jak Albanski nacionalni pokret, toliko je bilo ulagano u to, da na àlost to u Danskoj, u “Politikenu” je bilo napisano u tim novinama i prosto su ga kritikovali, ali to nije nai{lo na takvu osudu. Da je to rekla ona za njega, bilo bi velikih problema. Ovako ne! Na àlost, kada se ona vratila, odmah su je uhapsili ovde. Bila je tri-~etiri puta u Dràvnoj bez-bednosti, u policiji. Optuìli su je da sara|uje sa teroristima, zato {to je razgovarala sa njima tamo. Pustili su je. Rekla je: “Pa, dobro kakvi teror-isti! Oni imaju na{ paso{!Kako moète sad mene da hapsite, a ti ljudi dolaze, odlaze!” Tako smo do{li do toga kako smo u{li u Demokratsku stranku. U{li smo 21. februara 1998. godine. Vi{e nije bilo izbora. Mogli smo da budemo fiktivna organizacija, kao OTPOR, da ~ekamo da nam neko da novac, pa da onda idemo sa kampanjom “Gotov je!”, a mogli smo da uti~emo na srpsku politiku. Na àlost, ja moram da kaèm da, nakon godinu dana boravka u DS-u, ja jesam imao odre|ene li~ne uspehe, ali na àlost se pokazalo da DS nije sposoban da primi studente. Nekoliko na{ih ljudi je do{lo tamo, ali na àlost nai{li su na veliki zid. Mnogo smo ener-gije potro{ili bore}i se za mesto u stranci, umesto da se borimo protiv Milo{evi}a. To mnogo govori o tom Milo{evi}evom vremenu, zato {to je Milo{evi} svesno korumpirao sve stranke. Recimo, DS je bila opoziciona stranka, jedan od naj~vr{}ih oponenata Milo{evi}u posle '95. Do '95. go-dine, oni su bili ne{to izme|u. SPO je bio ekstremno protiv Milo{evi}a, radikali su ~esto bili ekstremno protiv u zavisnosti od toga kakav je bio odnos prema Srbima preko Drine. Milo{evi} je u to vreme, do '93., imao te tzv. cezaristi~ke nastupe. Jo{ uvek je imao podr{ku u narodu i onda je DS uvek bio spreman da kaè: “Dobro! Ajde! Da ne idemo u ekstremizam, kao radikali, jer to bi nas dovelo u opasnost da u|emo u koaliciju sa radi-kalima i SPO-om, koji su ekstremisti. Kako bi to svet shvatio?! S druge strane, tu je Milo{evi} sa kojim svi pregovaraju, pa ako moèmo nekako s njim da se dogovorimo, da napravimo neku reformsku varijantu!” Posle '95., shvatili su da se s Milo{evi}em ne moè, da je Milo{evi} najgori, da nisu ovi najgori, ve} Milo{evi}. Ali, onda je posle '95., postalo jasno da sa radikalima vi{e nema razgovora, da su oni oti{li u ekstremizam, a da SPO vi{e nije ekstreman, ali je zato korumpiran, zato {to je u{ao u op{tinsku vlast, svuda, u neku kombinaciju sa Milo{evi}em. Onda je DS, posle '95., po~eo da ide u jednom pravcu profilisanja kao jedna ozbiljna reformska stranka sa jakom organizacijom i svim ostalim. '97. i '98. , ona se za ~etiri puta pove}ala u odnosu na period pre '96. Me|utim, ono {to je bio prob-lem sa DS-om, bila je ta virtuelna stvarnost koja se stvarala. Oni su vladali u najbogatijim op{tinama u Srbiji. Po{to u Srbiji, zahvaljuju}i Milo{evi}u, nije bilo zakona o finansiranju stranaka. Zna~i, oni su mogli da uzmu novac, ako ho}e. U Americi, predsednik SAD ne sme da primi


270

poklon ve}i od 200 dolara, iako je njegova plata milion dolara, recimo, godi{nje, bruto plata. On ne sme da primi poklon ve}i od 200 dolara, sve vi{e od toga mora da prijavi i da pokloni muzeju, banci Amerike i sl. U Srbiji nije bilo tako. I, onda je DS ìveo na jedan udan na~in. Recimo, sekretarica u DS je imala ve}u platu nego moja majka koja je primarijus i koja je radila u jednoj fabrici i to na vrlo visokom mestu u fabrici, koja je vrlo mnogo proizvodila, u fabrici ~iji je vlasnik bio Pani}. ICN – jedna od najve}ih farmaceutskih kompanija u isto~noj Evropi. Zna~i, moja ma-jka koja je imala 30 godina radnog staà, odnosno 23-24 tada, a sada ve} 30, ona je zna~i imala manju platu nego jedna devojka koja ima srednju {kolu, koja je sa 18 godina do{la da radi u DS-u, i koja radi usred grada, dok je moja majka i{la 25km van Beograda da radi. Da ne govorim kako je bilo sa ljudima koji su funkcioneri stranke. Ja sam odbio da primam platu, jer sam smatrao da ~ovek koji se bori za svoju zemlju treba da to radi besplatno. Ako rizikujete da vas neko ubije, onda za to nema plate, onda to morate da radite iz li~nog uverenja. Bio sam jedini takav i onda je bio veliki problem u DS-u uticati na ljude da se bore, zato {to je njima bilo izvrsno – ne rade mnogo, ako vladaju u op{tinama, ìve izvanredno. Recimo, bio je primer ~oveka iz Pan~eva, koji je bio predsednik Izvr{nog odbora, a to je kao op{tinska vlada. Pan~evo je u velikim problemima, zato {to je Pan~evo bilo industrijski gradi. Ina~e, Pan~evo je zanimljivo i za Austriju i Nema~ku, zato {to je to bio grad u kome su Srbi i Nemci ìveli pola-pola. Bio je to multietni~ki grad pre Drugog svetskog rata. Taj grad je bio vrlo bogat, ali je po~eo da propada kada je po~ela da propada na{a industrija. Tamo je taj ~ovek, koji je, ina~e, bio vrlo ugledan u DS-u, a sada vi{e nije u DS-u, on je napravio jednu manipulaciju. Izgra|en je toplovod u gradu, u vrednosti od 20 miliona maraka, zna~i to je negde oko 10 miliona evra danas. On je uzeo pola miliona evra, odnosno milion maraka, kao proviziju. Zamislite ~oveka koji je negde dve godine na vlasti i uzme oko milion i po maraka, oko 750.000 evra, kao svoju proviz-iju i niko mu ne sme ni{ta. On kaè: “Pa, to je 6%! To je po pravilu. To nije po zakonu – nema takvog zakona, ali je po pravilu!” I, sad, takvi ljudi... Njih nije zanimalo da se bore protiv Milo{evi}a. Prvo, Milo{evi} je mogao da ih ubije. Drugo, mogao je da ih zatvori i to s punim pravom. Zato {to bi oni mogli da kaù da Milo{evi} krade vi{e, ali... Ako neko ubije jednog ~oveka, on ne moè da kaè: “Evo, ovaj je ubio dve hiljade, pa za{to njega ne hapsite, a mene hapsite?” Logi~no je da }e uhapsiti i jednog i drugog. To je normalna dràva. DS je bio pun takvih ljudi. Naravno, njih ne opravdava to {to je u SPO bilo gore i {to je jo{ gore bilo u SPS-u. Ali, to je bilo stra{no! Ja sam bio godinu dana u DS-u. Na kraju sam tiho, recimo mesec dana pred rat, iza{ao iz svega toga, po~eo da se bavim nau-kom. Uzeo sam u~e{}a u svim doga|ajima kasnije, naro~ito u mitinzima

Svedok i istori~ar

271

Saveza za promene. Kada su u jednom trenutku '99. godine vo|e Saveza za promene odlu~ile da zaustave demonstracije, pa je ^edomir Jovanovi} ostao sam. Iako smo se mi politi~ki razi{li jo{ '99. godine, ja sam mu po-mogao tada – bili smo zajedno tih 40 dana. To smo vodili sa 100 ljudi. Bilo je dosta interesantno. Protivzakonito je ovo {to }u sada da uradim, ali nema veze! Kada sam ~itao svoj dosije u Dr`avnoj bezbednosti, video sam da su me isklju~ili, da su prestali da me prate tek u januaru 2000. godine. Zna~i, ja sam u februaru '99. iza{ao iz politike, a oni su jo{ 11 meseci nas-tavili da me slu{aju, da vide ako ja imam neke veze i sl., {to je meni vrlo drago, jer to zna~i da su oni smatrali vrlo va`nim i taj segment tih demon-stracija, tih tzv. “~uvara vatre”, po{to su to bile demonstracije grupe ljudi, koje su trajale skoro do 5. oktobra. One su prekinute 20. septembra, pred same izbore.

• Ja bih se vratila na studentski protest '96./'97. godine. Za{to se protest raspao?

Uvek je to tako. To je uvek bilo tako! Studentski protest je, kao {to sam vam rekao, jedno revolucionarno vrenje. Svako ko poku{ava u jednom revolucionarnom vrenju da stvori institucije, ustanove, on mora da se suo~i sa jednom ~injenicom, a to je da onaj koji ima fizi~ku mo}, taj ima i politi~ku mo}. E sad, po{to ovde niko nije imao fizi~ku mo}, po{to mi nismo imali ni policiju, ni vojsku, onda su te ustanove zavisile od kon-senzusa ljudi. Logi~no je da u situaciji u kojoj jedan proces, jedan protest do|e do samog kraja, da se pojave razne struje. Jedna od tih struja bila je pla}ena od Milo{evi}a. Oni su smatrali da je sad trenutak da nas obrukaju, da nam onemogu}e da se dalje bavimo politikom i oni su onda svesno... Recimo, predsednika Saveza studenata Filozofskog fakulteta, koji je bio protiv protesta, a koga smo mi uspeli da elimini{emo iz organa odlu~ivanja, zato {to se on gurao u to, kao da ima neki uticaj. On se ve} u novembru '96. godine sklonio. Me|utim, '97. godine kada smo mi re{ili da zaustavimo protest, on se pojavio i rekao: “To je izdaja! Mi moramo da se borimo do pada Slobodana Milo{evi}a!” U stvari, to je namerno ura|eno, da bi se predstavilo javnosti kako je Studentski protest podeljen. Tu je, naravno, bio jedan broj ljudi koji nisu razmi{ljali politi~ki, koji bi prihvatili takav ishod – da se priznaju izbori da ode rektor i student-prorektor. Oni bi to prihvatili da je bilo odmah, ali po{to smo mi ~etiri meseca protestovali, oni su smatrali da sada treba ne{to vi{e. To je politi~ki bilo vrlo neracionalno, jer kada bih ja njih pitao na koji na~in misle da se raspi{u slede}i izbori na kojima }e pobediti opozicija, ako mislite da treba da se protestuje do trenutka dok se ne kazne sudije koje su poni{tile izbore, ko }e da ih kazni kada su te sudije deo Milo{evi}evog aparata, koji je to sud koji }e njih da kazni. Pa, mi smo u to vreme jo{ uvek bili pod sankcijama, ne velikim, ali


272

nekim. Jo{ uvek Ha{ki tribunal ne moè da do|e u Srbiju, a kamoli neko drugi. Kako to misle?! Oni nisu znali da odgovore. Onda sam ih ja pitao: “Dobro! A, za{to mislite da mi moèmo da zahtevamo da se ne{to re{i izvan ovih zahteva, ako mi nismo politi~ka stranka. Kako to mislite? Da mi sada kaèmo: opozicija je iskvarena, zato {to je prihvatila ustupke koje joj je dao Milo{evi}. Sad mi izlazimo, ali kao {ta mi izlazimo?Da bismo bili politi~ka stranka, moramo da imamo jedinstveni program, ustavne reforme, politi~ke reforme, privredne reforme, sve do socijale, ekologije... A mi to nismo mogli da imamo. Mi smo logi~no bili predstavnici svih studenta razli~itih uverenja, od levi~ara do desni~ara, od ljudi koji nisu zainteresovani za politiku do ljudi koji politiku vide kao svoje budu}e zanimanje. Jednostavno, protest je bio jedno ~udno bi}e. On je bio jedan ogroman slon, koji ne moè da potr~i, ne moè da se okrene, ali moè da slomi sva vrata. E, sad, neko je hteo da sa njim preska~e prepone.To ne moè!To nije bilo mogu}e i zbog toga je to ko~enje bilo stra{no te{ko! Uvek postoje, naro~ito me|u ljudima koji se bave politikom, razli~iti ljudi – postoje idealisti, postoje ljudi koji su tu radi novca, postoje ljudi koji su karijeristi, ali postoje i ljudi koji nisu normalni. Recimo, '92. godine je neki bio u Glavnom odboru koji je drào govor o vanzemaljcima svaki put! Sad ovi nisu bili sigurni da li je lud ili je poslat, pa su na kraju otkrili da je lud, ali vi njega ne moète... Kako?! Njega {alje njegov fakultet – njegov Fakultet odbrane i za{tite je potpuno besmislen, ali vi morate da mu date nekakav tretman zato {to je i to neki fakultet i to vam pomaè da imate neku ve}inu, itd. Koliko god je bilo ozbiljno biti predstavnik u Glavnom odboru Filozofskog fakulteta i koliko god bilo mnogo kandidata za to mesto... Prosto, vi ne moète da zamislite kakav je bio taj moj izbor. To je bilo maltene kao da je u pitanju predsednik Amerike. Mi imamo deset odeljenja, pa je svako odeljenje dalo svog predstavnika, pa su se ti predstavnici skupili, pa su razmi{ljali koga da postave, pa su onda izabrali mene, pa su pored mene poslali jo{ jednog da me savetuje. Ne moète zamisliti kako je to izgledalo! Ali, zato ste na drugom mestu imali, recimo, Defektolo{ki fakultet u kome ne moète da imate dovoljno kandidata – imate dva predstavnika u Studentskom par-lamentu kasnije, a prvo u Glavnom odboru. Oni imaju samo jednog kan-didata, ne}e niko time da se bavi! Recimo, bio je sa Biologije jedan mladi koga su neki, na àlost, za inat êdomiru Jovanovi}u doveli, koji nije bio normalan. Policija je to znala. On je bio odli~an student, imao je vrlo veliki prosek, skoro sve najbolje ocene, skoro 10,00 je bio njegov prosek, ali je on jednostavno bio neuravnoteèn! U jednom trenutku, on je u tri ujutru, u prilici u kojoj je êdomir Jovanovi}, koji je prosto bio najtalentovaniji u to vreme na{ predstavnik i politi~ar, {to se sada i pokazalo – on je sada drugi ~ovek Srbije, bez obzira {to se ja ne slaèm s njegovom politikom, on je izuzetno talentovan politi~ar! On je tog êdomira Jovanovi}a, koji

Svedok i istori~ar

273

je drào govor, pri{ao mu je i udario ga. I to ga je tako udario, po{to ovaj nije o~ekivao – udario ga je tako da je êdomiru Jovanovi}u pukla arkada! Nismo znali u tom trenutku u koju bolnicu da ga vodimo. Pla{ili smo se – on je tada bio op{te poznat – da ga neko mo`da od lekara ne ubije, da ne pozovu nekoga i sl. Prosto, mi smo tada bili u jednoj napetosti! Taj de~ko, taj nesre}nik koji ga je udario, on je kasnije bio izabran za kandidata za studenta-prorektora! Zato {to su postojali odre|eni ljudi koji su smatrali da êdu treba onemogu}iti da se bavi politikom. Sre}om, on nikada nije bio izabran, zato {to Milo{evi}evi ljudi nisu hteli ni njega, ali je stvar u tome da je to bila jedna vrlo komplikovana situacija, jer je bilo mnogo interesa koji nisu bili politi~ki, bili su li~ni, karijeristi~ki... Tako da smo mi sa svim tim morali da se borimo!

• Kako se to desilo? êdomir Jovanovi} je pri~ao i taj de~ko je njega odjednom udario…?

Ukratko da vam kaèm. To je bila na{a gre{ka! Mi smo imali Glavni odbor svaki dan. Zna~i, na{a skup{tina je zasedala svaki dan. Moète da zamislite kakav je to bio ìvot! Ja sam ustajao ujutru oko osam, odlazio da organizujem neke stvari, pa onda bi se sreo sa ljudima sa Filozofskog fakulteta, pa bismo spremali protest, pa bismo i{li u {etnju, pa bismo posle toga imali razne druge aktivnosti, pa onda ako bih stigao ne{to da jedem, odlazio bih da ru~am, onda bih oti{ao na Glavni odbor i sedeo tamo do jedan ujutru! Zna~i, od {est do jedan – to je bilo prose~no radno vreme! Sedam sati sedite na Glavnom odboru! Sedam sati sedite – to je jedno nedemokratsko dru{tvo. U tom nedemokratskom dru{tvu, svako èli da kaè ne{to, a vrlo ~esto se ljudi ponavljaju, ne znaju ta~no {ta bi rekli. Ali, vi morate da ih pustite. Imate 70 ~lanova Glavnog odbora, oni iza sebe imaju svako od 200 do 1.000 studenata – imate negde oko 30.000 studenata u tom trenutku u Beogradu, i vi kroz to odràvate da sistem funkcioni{e. U to vreme, ja sam se trudio da skra}ujem Glavne odbore, da traju {to kra}e, zato {to sam znao da oni pove}avaju frustraciju tih ljudi. Ti ljudi sede tako po sedam sati, onda drogirani odu me|u studente i studentima kaù: “To je sve uàs! Ni{ta ne moèmo da re{imo!” Ja sam zbog toga hteo da skratim. Na àlost, kada sam jednom prilikom raspustio Glavni odbor, ve}ina Glavnog odbora je glasala da se nastavi. E onda sam ja rekao: “Dobro, ali bez mene!” Napustio sam sednicu. Me|utim, onda je moja potpredsednica, koju sam ja imao pravo da odredim, preuzela Glavni odbor, {to je bila gre{ka! Oni su zasedali do tri ujutru, a ja sam oti{ao ku}i, oti{ao sam da spavam. Me|utim, u tri ujutru, êdomir Jovanovi je poku{ao da ih, po{to je on predstavnik Inicijativnog odbora koji je kao vlada... Imao je pravo uvek da govori – ~lanovi Glavnog odbora su imali valjda tri puta pravo da govore tokom ve~eri, a ~lan Inicijativnog odbora,


274

koji je ministar, on je imao uvek pravo da govori. Zna~i, kad do|e neka replika, on iza|e, pa govori. On je na kraju uspeo njih da ubedi da ne idu na napad na rektorat, zato {to je to bila ideja – da se upadne u rektorat, pa da se onda rektorat drì kao zgrada, dok kao rektor ne popusti i ne da ostavku, {to je bila besmislica! I, êdomir Jovanovi} je lepo ukazao da }e to biti kao neka mi{olovka. Me|utim, ja sam to podràvao, zato {to sam mislio da }e u toj mi{olovci, {to se na kraju i desilo, da se promene odnosi i da }e Glavni odbor, svestan toga {to je uradio, jednostavno malo da omek{a. To je stara ideja – jednostavno kada nekome ne{to predstavite kao veliki cilj, onda on odmah do|e do tog cilja, ma kako on besmislen bio – cilj da se osvoji rektorat – bezveze! U tu zgradu su nas, na kraju, pustili! Prosto, ~ovek koji je danas tamo {ef zgrade, otvorio mi je prozor. Ja sam kroz prozor u{ao! Tako da to uop{te nije bio problem – pola sata su samo dràli, zbog novina i svega. Posle toga su nam rekli: “Otvori}emo vam iza!” Ti ljudi nisu radili za Milo{evi}a, oni tamo zaposleni i danas. Nisu to neki politi~ari! U tom trenutku je do{lo do nekog pada tenzije i Glavni odbor je prihvatio dogovor! Zato {to su socijalisti rekli: “U redu! Ponizili smo se pred opozicijom i svetom, a nama }ete vi da u~inite slede}u stvar – osta}ete u rektoratu, ne}emo vas terati odatle. Ne bi ni mogli! Mi smo se branili i to je bilo vrlo te{ko! “Ali, vi pozovite studente da do u jedan dan na nastavu i tog dana }e rektor dati ostavku!” Mi smo ih pozvali da do|u na nastavu, do{li su na nastavu, rektor je dao ostavku, prorektor je dao ostavku. Sve se zavr{ilo! Zavr{ilo se ovacijama! Ali, problem je bio u tome {to su mnogi ljudi hteli da se protest nastavi bez obzira na ciljeve, na metodu i sve ono o ~emu smo pri~ali! Jovanovi} je uspeo da ih nagovori da ne idu, ali u trenutku kada je postalo jasno da }e ve}ina biti za njega, Viktor Todorovi}, taj mladi koji je kasnije postao kandidat za studenta-prorektora, a koji ina~e nije normalan, njegovi potezi pokazuju da je on sumanut ~ovek, on je iskoristio jedan trenutak u kome je êdomir Jovanovi} po~eo da se raspravlja sa jednim od predstavnika Veterinarskog fakulteta. êda je ne{to njemu rekao, sada nije ni zna~ajno {ta, a onda je Viktor ustao i rekao: “Ti }e{ da psuje{ mog druga iz osnovne {kole!” Potpuna besmislica! Ali, po{to je bio u mrtvom uglu, dok se êda okrenuo, on ga je ve} udario! Problem je u tome {to je to posle predstavljeno, naro~ito je “Dnevni telegraf” odigrao ru`nu ulogu, i pokojni ]uruvija, oni su predstavili da je tu~a bila oko para! To nije istina! Za{to bi tu~a oko para izbila na Glavnom odboru?! U Glavnom odboru svi znaju sve! Tu sedi 70 ljudi, a dozvoljeno je i novinarima da sede unutra! Za{to bi se neko na Glavnom odboru sva|ao oko novca?! Na Glavnom odboru se nije sva|alo oko novca i to je besmislica! Ali, to je nama opet donelo {tetu, iza{li smo na naslovnim stranama, naro~ito kao da je tu~a zbog novca, da se me|u studentima desilo ono {to se de{avalo i ranije. Sre}om, mi smo uspeli to

Svedok i istori~ar

275

da prevazi|emo, ali je posle ostala ta pri~a da se protest na kraju podelio! Pa, znate {ta! Meni je bilo va`no da su ostvareni na{i zahtevi, a koliko se podelio... Pitanje je da li je on ikada bio jedinstven! On je bio jedinstven oko ta tri zahteva, zato {to protest nije bio partija, nije to bila organizacija, to je bila revolucija!

• Ta struktura Glavni odbor, inicijativni odbor, izvr{ni odbor, formirala se za 3 meseca pretpostavljam. Vrlo brzo. Kako je to bilo mogu}e?

Ona se formirala za 14 dana. Ona je ba{ revolucionarna organi-zacija – to vam je kao u Francuskoj revoluciji! Prvo je formiran Inici-jativni odbor i on je kasnije postao vlada. Potpuno neverovatno! To zna~i da je stvorena vlada da bi onda vlada inicirala, da dobila demokratsku osnovu, stvaranje Glavnog odbora. I onda je Glavni odbor, u stvari, bio neka vrsta konventa, kao u Francuskoj revoluciji – “konvent”. Taj kon-vent je onda, u stvari, narodna skup{tina. U Francuskoj je bilo druga~ije – sazvano je ve}e staleà, pa je onda ve}e staleà, ta~nije Dràvni staleì – tri staleà, glasalo da u plenumu zaseda, {to zna~i da se stvorila narodna skup{tina, a onda je narodna skup{tina birala odbore javnog spasa, iz narodne skup{tine je izveden konvent, vlada, itd. Ovde je bilo druga~ije – napravljen je Inicijativni odbor, zna~i vlada, a onda je vlada traìla da se izaberu predstavnici u Glavni odbor i ono {to je interesantno da je do kraja protesta, Glavni odbor preuzeo primat i Glavni odbor je postao neka vrsta konventa i ko je hteo da bude deo Inicijativnog odbora, on je morao stalno da sedi u Glavnom. Glavni je, ~ak, na kraju, u februaru, potvr|ivao ~lanove Inicijativnog odbora. Tu je, recimo, êdomir Jovanovi} dobio najvi{e glasova. Istina, on nikada nije bio formalno predsednik Inicijativnog odbora, {to je vrlo interesantno, nego je bio neki Gavrilovi}, koji je bio iz Demokratske stranke, ali je êdomir Jovanovi} bio du{a tog protesta, za njega su svi znali da je on glavni. Narod }e njega uvek pamtiti po toj njegovoj harizmati~nosti, koju on sada vi{e nema. Ali, u stvari, on je ve} tada pokazao osobine koje ima sada, a to je ta velika sposobnost organizacije, domi{ljatost. On je imao tu privilegiju da je bio stariji od nas, tri i po godine stariji od mene. On je ve} imao neko iskustvo, radio je u novinama – u NIN-u, “Politici”, znao je ve}inu novinara. Imao je ve}u svest o tome {ta treba raditi. Mi ostali smo bili... Kada je po~eo protest, ja sam imao 22 godine. U oktobru, 26. oktobra sam napunio 22 godine. Ja sam spadao me|u mla|e. Bio sam na tre}oj godini studija, zna~i tek negde polovinu studija sam zavr{io.

• U vezi medijske kooperacije: Malo pre ste pomenuli saradnju sa NUNS-om...


276

To je ta~nije. Po{to je u to vreme Nezavisno udruènje novinara bilo dosta slabo, taj Medija centar, Hari [tajner pre svega, oni su dali te prostorije, kompjutere i tu je bilo par ljudi sa Politi~kih nauka, koji su vo-dili taj Medija centar. Moram da kaèm da nisu uvek bili ba{ najuspe{niji, ali je ipak neka saradnja postojala preko njih. S druge strane, tu je bio i êdomir Jovanovi} i Tanja Milovanovi} i ostalo dru{tvo. Oni su svi imali tu veliku privilegiju da su imali odre|ena iskustva sa medijima. To je bilo izvanredno! Vi sa fakulteta uvek imate ljude koji su stru~njaci za strane jezike. Svi smo mi dobro govorili engleski, ve}ina nas je govorila dobro i po dva jezika. Onda smo mi mogli da, na neki na~in, odgovorimo tim potrebama. Ja sam, recimo, u doba protesta, {to je potpuno neverovatno, dao recimo intervju za Pitera Arneta, koji je intervjuisao Sadama Huseina '90. godine, u vreme rata u Zalivu. Prema tome, dolazili su razni ljudi. Na àlost, moram da kaèm da smo u mnogo ~emu mi bili `rtve odre|enih igara. Po{to, u to vreme, odre|eni krugovi u SAD i Francuskoj su èleli da na neki na~in odrè Milo{evi}a, onda je ~itava aktivnost protiv opozicije bila usmerena ka \in|i}u. Onda je bila pri~a kako je \in|i} jeo gore na Palama, {to nije istina, kako je podràvao Karadì}a i onda su i nas uvek pitali za to! [ta vi mislite o tome?” I, onda se dogodio taj incident sa divnim |akom Langom, biv{im ministrom kulture Francuske. Na àlost, moram da kaèm da je to velika krivica ljudi oko, pre svega, Zagorke Golubovi}, Borke Pavi}evi} i dru{tva iz Centra za kulturnu dekontaminaciju, zato {to su oni njega doveli u situaciji u kojoj mi nismo bili spremni i nismo mogli, po{to smo se mi u to vreme dràli pri~e o neume{anosti u politiku Studentskog protesta. Nismo pristali, recimo, da primimo profesora Nikolu Milo{evi}a da drì govor, koji je penzionisani profesor Filolo{kog fakulteta, i koji je akademik, zato {to je on predsednik jedne stranke koja nije par-lamentarna – Srpske liberalne, koja je ekstremno anti-Milo{evi}evska, nikada nisu iza{li na izbore, traìli su da se bojkotuju izbori sve dok se ne raspi{u po{teni izbori pod stranim supervizijom, itd. Nismo njega hteli da primimo, a sada od nas o~ekuju da primimo ~oveka koji se potpisao '92. godine, on je jedan od potpisnika zahteva da se bombarduje Beograd. Zna~i, u uslovima u kojima je po~eo rat u Bosni, on zahteva zajedno sa Gliksmanom, Anri Levijem... On je jedan od potpisnika najva`nijeg zahteva da se bombarduje Beograd. I, pri tom, taj ~ovek je aktivni lan Socijalisti~ke partije Francuske. Prema tome, mi ne pu{tamo nekog ko je sa na{eg fakulteta i partijski je organizovan ovde, a pu{tamo nekog ko je do{ao iz Francuske i jo{ je to radio! Nismo hteli da napravimo tu gre{ku, zato {to... Anri Levi je ~ini mi se bio u Beogradu, bio je i Gliksman '92. godine, i oni su govorili studentima. To je ostavilo jako lo{ utisak na narod! U Srbiji, svako ~etvrto doma}instvo ima nekog ro|aka u Bosni. U Bosni, '92 . godine, po~inje rat u kome ginu i Srbi i Muslimani i Hrvati, ne gine

Svedok i istori~ar

277

samo jedan narod u njemu, a vi sada dovodite ~oveka na demonstracije u situaciju u kojoj svaka ~etvrta ku}a dobija u svoje doma}instvo ili dete ili ènu iz Bosne da se tu sklone, dolazi i 30.000 Muslimana u Srbiju, tako|e da se sklone, ne samo Srbi. Vi dovodite ~oveka koji zna o Bosni onoliko koliko ja znam o Madagaskaru i onda taj ~ovek kaè: “Znate, treba da se bunite protiv Milo{evi}a, jer ako se ne budete bunili i vas }emo da bom-bardujemo! Zato {to vi morate da napustite zemlje koje ste okupirali! Celu Bosnu morate da napustite!” Ko da napusti Bosnu? Ti ljudi koji su izbegli iz Bosne?! Nije jasno! Jugoslovenska vojska se povukla ve} u maju '92. Drugo je pitanje da li je ona podràvala Srbe, da li joj je slala oru`je, novac. To je drugo pitanje! A drugo je ko treba da se povu~e! Ako narod treba da se povu~e iz Bosne, onda je to problem! To je logi~ki problem! Mi to nismo hteli! Mi smo @aka Langa zamolili da ne govori, vrlo kulturno i @ak Lang je rekao: “U redu! Ja to razumem! Potpuno mi je to jasno!” On je dakle bio vrlo korektan i vrlo je dèntlmenski tu postupio, ali su ovi nesre}nici, pre svega Obrad Badi} Savi}, Filip David, tu je imala svoju ulogu i Zagorka Golubovi}, oni su poslali jedno pismo Me|unarodnoj javnosti u kome su napisali da je Beogradski univerzitet 1996. isto {to je bio Berlinski 1933. godine. [to je bila potpuna besmislica! 1933. godine, na Berlinskom univerzitetu bila je sasvim druga~ija situacija. Postojali su bundovi biv{ih veterana rata. Potpuno je druga pri~a bila tada tamo nego {to je bila '96. godine ovde! Ali na àlost, oni su to uradili i na kraju ~ak su traìli da prekinemo protest zbog toga. Besmislica! Posle smo ~ak morali da traìmo od @aka Langa da on sam napi{e {ta se desilo. On je rekao: “Pa, ni{ta se nije desilo! Rekli su mi da ne govore ni srpski politi~ari, a po{to sam ja politi~ar, naravno da nisam govorio!” To je ono {to je stra{no, ono {to sam rekao na po~etku – ta podela koja postoji ovde! Jednostavno, vi napunite 18 godina '92. godine, kao {to sam ja napunio, a onda vam sve vreme neko govori o onome {to se desilo '86. godine! Kad god pokrenete pri~u da Srbija treba da bude dràva u onoj meri u kojoj je Austrija dràva, a vama kaù jeste, ali setite se memoranduma! A, onda, ja kaèm: “Dobro, ali kada je memorandum done{en, ja sam imao 12 godina! Kakve ja veze imam s tim?!” To je prosto kao kada bi sada neko rekao nekome u Nema~koj da je kriv zbog Hitlera, naro~ito neko ko je sada ìv. Hitler je ro|en pre 115 godina! Kakve to veze ima! Besmislica!

• Po{to su u studenstkom protestu upotrebljavani i religijski simboli, kakvu ulogu je pravoslavna crkva imala u protestu?

Do januara '97. godine, to su prva dva i po meseca, a protest je trajao 4 meseca, u stvari tri i po meseca, formalno se zavr{io 19. marta, tako da su to 4 meseca. Prvih dva i po meseca nije bilo re~i o nekom verskom uklju~ivanju. Me|utim, problem je bio slede}i – od dràvnih i


278

nacionalnih ustanova srpskog naroda nijedna nije bila dovoljna jaka da podrì studente. Krajem decembra, jedina koja je mogla to da uradi i koja je htela da uradi bila Srpska pravoslavna crkva. Sa izuzetkom episkopa zagreba~ko-ljubljanskog Jovana, koji je ina~e bio i kandidat za patrijarha '90. godine, svi ostali su podràli studentski protest. [ta je naravno poja~alo uticaj crkve? Prvi put posle '41. godine, jedan episkop, ta~nije mitropoilit odrào je predavanje na Filozofskom fakultetu. To je bio Amfilohije, u decembru '96. godine. Imali smo problem {to u jednom narodu, koji ipak po formi ima evropske ustanove, bez obzira {to je to bio komunizam, vi sad nemate nijednu ustanovu koja }e u zemlji, koja mo`da nije vezana za reìm, eto Akademija nije to uradila, univerzitet nije to uradio – sve vreme samo nekoliko fakulteta otvoreno podràva protest, ostali su proglasili da ne rade, ali profesori se ne izja{njavaju, izja{njavaju se pojedina~no, a ne kao celina. U toj situaciji, imate crkvu koja je stara 800 godina, koja kaè: “Da! Mi podràvamo studente! Bez ikakvih uslova!” I, kada je bio probijen mali kordon...Vi znate da su bila dva kordona, bio veliki kordon od 20. do 27. januara, a bio je i mali kordon od 17. do 18. i probijen je u 6 sati u jutru. Taj kordon, da nije do{ao mitropolit Amfilohije i to sam, to bi se zavr{ilo tako da se ovaj veliki ne bi nikada dogodio. Policija je ve} bila spremna da napadne, do{ao je pukovnik Tutinac zloglasni, pojavili su se dìpovi, ljudi u civilu koji su bili spremni da interveni{u, a onda se pojavio on, potpuno neverovatno u tri ujutru, i seo na zemlju i rekao: “Ja ne idem odavde!” Pukovnik je po~eo da se sva|a i on se tada povukao, jer taj ~ovek, kakav god da je, on je prvo jedan intelektualac koji je obra-zovan u [vajcarskoj, Francuskoj; zatim, on je ~ovek koji sedi na jednom prestolu episkopskom koji postoji od 16. veka. Na tom prestolu je sedeo jedan svetac – Sv. Petar Cetinjski, na tom prestolu je sedeo Njego{ i to je prosto bila jedna nacionalna ustanova na koju policija nije smela da udari. Crkva se tada pokazala kao za{titnica demokratskih ustanova, {to je za nas bilo dovoljno da crkvu izuzetno po{tujemo. Moram da kaèm da je na kraju protest oti{ao u jednu krajnju religioznost i to govori mnogo o tome koliko je u stvari situacija bila beznade`na. Zato {to morate da znate da, kao i u dru{tvu, uvek manjine modeliraju javno mi{ljenje. Ni u najrazvijenijim evropskim zemljama ve}ina se ne bavi pitanjima prirode demokratskog ustrojstva, ve} je te{ko tu ve}inu naterati da iza|e na izbore, da se jednom u tri, ~etiri godine zainteresuju za to, a kamoli svakodnevno. U studentskom protestu, prvo je na delu bila ta levica, ali vrlo brzo se po-kazalo da ta levica nije spremna i sposobna ni da uti~e na odre|ene stranke u Srbiji, da apel na narod vi{e ne postoji, zna~i narod je ve} umoran od levice – i komunisti~ke, i socijalisti~ke, socijaldemokratske, sve te magle su se razi{le. S druge strane, ni ta neka desnica demokratska u Srbiji nije postojala, one nedemokratske su umrle sa Dejtonom. To je bilo stra{no!

Svedok i istori~ar

279

Milo{evi} je posle poku{ao da ih ponovo aktivira, ali u tome nije uspeo. Bilo je potrebno da se aktivira ne{to novo, a to je liberalna demokratska opcija, neka umerena desnica, da se stvori dràva, da se sve to reguli{e. Naravno da je takva opcija uvek traìla neke prave vrednosti iz pro{losti. S obzirom na ~injenicu da je Srbija u svojoj istoriji od da ne kaèm 9. veka, hajde da kaèmo od 12. veka do danas, imala samo jednu ustanovu koja nije prekidana, odnosno prekidana je ali i obnavljana, a to je bila crkva. Logi~no je bilo da se okrenemo crkvi. Crkva nije smela mnogo da radi sa nama, oni su se stra{no pla{ili. Za njih je bio veliki problem kako da se postave, jer morate da shvatite da su oni, ~ak i u vreme kada je Srbija bila nezavisna, oni su bili pod stra{nim uticajem dràve. Uvek, ne samo u doba komunizma! Zato {to je jo{ 1828. godine usvojen zakon, koji je uzet iz nema~kih zemalja, protestantskih nema~kih zemalja, o uticaju dràve na crkvu. Tako da se de{avalo u 19. veku, da srpskog mitropolita, po{to je Srpska patrijar{ija obnovljena tek 1919. godine, odre|uje vlada, da ga smenjuje vlada, da ga hapsi vlada, ~ak se i to de{avalo. Tako da u Srbiji nema re~i o nekom uticaju crkve na dràvu, kao {to postoji u Francuskoj recimo i dan danas. U Francuskoj je vrlo ozbiljno kada do|e papa i pozove na zabranu abortusa, pa se dràva ogradi od njega, a onda on do|e pa kaè: “U redu! Da vidimo {ta narod misli! Evo, imamo misu u Remsu, pa da vidimo ko je vernik u Francuskoj, a ko ne!” Pa, onda do|e milion i po ljudi ili, recimo, u Rusiji, kada se slavilo 1.000 godina pravoslavlja 1988., tamo do|e 100.000 ljudi i peva “Acatis Bogrodis” na staroslovenskom. To u Srbiji ne postoji. U Srbiji, prema svim istraìvanjima, mnogo ljudi slavi slave, po{tuje verske obi~aje, ali ih po{tuje dok ima jela i pi}a, da sedi u crkvi ili, jo{ gore, da stoji, da se moli, to radi mali broj ljudi! U odnosu na Rusiju i neke katoli~ke zemlje, vrlo malo ljudi! Ali, crkva je imala taj uticaj na identitet naroda, jer je ona bila nosilac nacionalnog identiteta dugo vremena. Dok nije bilo dràve, ona je bila nosilac etni~kog identiteta. Samo ona, niko drugi! Zahvaljuju}i njoj, o~uvala se ta tradicija srpskog srednjovekovlja, ina~e bi postojala koliko postoji u Bosni. U Bosni, sredn-jovekovlje je svo na zemlji, ovde se kroz crkvu sa~uvala ideja o vladarima iz srednjeg veka. Koliko god to bilo iskrivljeno i koliko god to u 19. i 20. veku bilo ispravljano za vreme nauke, jer nauka je to istraìvala i u stranim dokumentima. Crkva je imala svoju viziju svega toga. Jer, logi~no crkva je u srednjem veku izdràvana od strane dràve. U pravoslavnom svetu, nije bilo borbe carstva i papstva, kao u svetom Rimsko carstvu, jer u pravo-slavnom svetu, crkva je bila ispod vladara, vladar je bio taj koji daje novac, koji odre|uje ili odstranjuje patrijarhe i to je takozvani “cezaropapizam”. To sada nije tako va`no! Tako da smo mi morali da imamo odre|eni odnos sa crkvom! Bilo je vrlo te{ko do}i do patrijarha. Na{im ljudima je trebalo mesec i po dana da do u do njega.


280

• Zna~i sa va{e strane...

Od na{e strane je to po~elo, jer mi smo traìli bilo koga ko bi nas podrào. Zato {to nas stranci u prvo vreme nisu hteli da nas podrè. U prva dva meseca, svi kontakti sa stranim ambasadama su bili svedeni na kontakte sa njihovim ljudima koji nisu na zvani~nim du`nostima. Kasnije, se}am se, prvi sastanak sam imao sa nema~kim ambasadorom Vilfredom Gruberom i se}am se da sam mu na kraju rekao, po{to je on doveo tu ljude koji uop{te nisu ozbiljni sa srpske politi~ke scene, mi smo kao imali zajedni~ki ru~ak, opet je bilo pitanje Radovana Karadì}a, kao da smo mi sa njim sara|ivali, ve}ina nas je bila maloletna kada je Karadì} zapo~eo rat. S druge strane, ja sam ga na kraju pitao: “[ta }e se desiti ako se slu~ajno bude nasilno zavr{io protest?” Otvoreno sam ga to pitao. On je rekao: “Ne znam.” Rekao sam: “Ho}ete li vi staviti potpune sankcije Milo{evi}u i prestati da ka`njavate Milo{evi}a preko naroda. Time u~vr{}ujete Milo{evi}a!” Pitao sam ga to s ciljem, zato {to je on bio predstavnik jedne od mo}nijih zemalja Kontakt grupe. Nema~ka je bila jedna od tih zemalja, koje su okviru Kontakt grupe odre|ivale Dejton itd. On je otvoreno rekao: “Ja to ne znam!” Crkva je nama davala ve}u podr{ku od njih, pa je tako bilo logi~nije da na{i ljudi vi{e crkvi iza|u u susret. Na kraju protesta, to je bilo vrlo interesantno, jer od protesta koji je bio vrlo neutralan po tom pitanju, u jednom trenutku iza{ao je jedan broj ljudi koji su istinski vernici, ~ak je bilo predloga da ispred studenata ide krst, {to je jedno vreme i ra|eno, da ispred studenata idu ikone. Naravno, trudili smo se da sve to bude u meri, ja sam svima njima govorio da ne mogu da se pona{aju kao u 3. veku nove ere, da time ne podsti~u ni{ta, da to vi{e nije isto, jer onaj koji nije verovao u Boga, on tako moè da postane samo ateista. Ne mogu da ga privuku veri na taj na~in! Bili su umereniji, ali bilo je raznih predloga. Znate, posle tri-~etiri meseca jedne takve borbe u kojoj neko ko je istinski bio za promene i ko je stalno bio na fakultetu, on je prosto stalno ìveo kao u nekom ratu. To je bila vrlo te{ka zima, stajali smo u kordonima po 7-8 sati na minusu, ve}i deo ljudi nije mogao da ide ku}i posle njih, saobra}aj nije bio dobar. Kad imate sto hiljada ljudi na ulici, kada se oni pro{etaju gradom, ~itav saobra}aj se poremeti. Onda su oni spavali po fakultetima, mi smo tri-~etiri puta o~ekivali upad policije na fakultete, hap{enja. 24. decembar je bio intere-santan dan, tada je bio taj kontramiting. O~ekivali smo da }e biti uvedeno vanredno stanje posle toga. Svi smo bili spremni da budemo uhap{eni, itd. I onda, ljudi traè neku vrstu duhovne potpore u svemu tome, u svetu u kome je potpuno ideologija pro{lost, u kome ljudi rade samo za novac, u kome je materijalno va`nije, vi teìte da o~uvate neke vrednosti koje su u tom svetu uspostavljene pre 100-200 godina. Onda je potrebno da imate neku ja~u potporu od pri~e “Evropa”. Kakva Evropa! Mi smo od doba

Svedok i istori~ar

281

komunizma imali, ne}u da kaèm bolje, ali prijatnije re{enje – ne radite, a imate mnogo novca. Vi u Evropi da biste imali mnogo novca, morate da radite, {to je prirodno! A u doba Josipa Broza Tita, on je tro{io kredite tako {to, ne{to malo je uzimao on, a ne{to ulagao u standard, tako da smo imali situaciju '70-tih godina kada je svetska naftna kriza, u Velikoj Britaniji “winter of public discontent” – zima op{teg nezadovoljstva. U Srbiji i biv{oj Jugoslaviji ste imali situaciju kad ljudi ne znaju {ta }e s novcem, podigli su milion vikendica, ku}a na selu, vila na moru. Svako doma}instvo je u proseku imalo po jedan automobil ìveli smo kao lordovi! Prema tome, te{ko je na tu kartu – kartu “Evrope”, dobiti narod, to je moglo da se dobije u Rumuniji ili ê{koj, gde je standard sko~io ne znam koliko puta. Kod nas, svi su znali, naro~ito stariji ljudi koji su bili glavni nosioci te ideje da se ni{ta ne menja, svi su znali da }e biti samo gore. Ja, koji sam bio mali, koji sam '70.-tih bio dete, za mene je ovo boljitak, za ljude koji imaju vi{e od 50 godina, sve je ovo lo{e. Bilo je lo{e pod Milo{evi}em, sada je bolje nego {to je bilo, ali sada je mnogo gore nego {to je bilo pre Milo{evi}a! A to {to je bilo pre Milo{evi}a, sada je te{ko ubediti ljude da je to nezasluèno, da smo mi taj novac potro{ili i da sada treba da ga vratimo onima koji su nam ga pozajmili. To je uop{te problem na{eg komunizma – {to je na na{e gra|ane uticao tako {to ih je kvario! Nije ih progonio, nije ih hapsio, drào u logorima, itd., nego ih je sistematski kvario i sada treba te ljude, nekako sistematski vratiti na stare vrednosti. Crkva je jedna od tih starih vrednosti, a ako me pitate, to naravno ne zna~i da treba uvesti teokratiju u Srbiji. âk mislim da je Srbija u 19. veku dobar primer dràve koja je terorisala crkvu, zato {to se de{avalo da postave mitropolita... Recimo 1870-tih godina, postavljali su mitropolite koji su pijanice i ènskaro{i, postavljali su ih na mesta mitropolita, da bi mogli da kontroli{u crkvu. U to vreme je bio jak nacionalni zanos, pa da ne bi crkva gurala Srbe u Bosni da se pobune, onda oni postave nekog ~oveka koji nema nikakav ugled, da bi onda oni mogli da odrade svoj posao sa Austrougarskom, da se dogovaraju, da uzimaju kredite, da grade èleznicu kroz Srbiju, itd. Dakle, u Srbiji ne postoji takva tradicija da crkva preuzme ne znam kakvu ulogu. Nije se to desilo ni za vreme Milo{evi}a, iako odre|eni ljudi u crkvi imaju odgovornost za ratnu retoriku, ratne govore. Me|utim, ti ljudi sa izuzetkom jednog ili dvojice, ne pripadaju vi{e hijerarhiji, {to je vrlo zna~ajno.

• Malo pre ste pomenuli saradnju sa medijima. Kako je ta saradnja funkcionisala i da li su tzv. nezavisni, odnosno opozicioni, mediji iz po~etka bili zainteresovani za Va{ protest?

Ono {to je veliki problem protesta jeste {to u to vreme nikada nije bila teà situacija {to se ti~e medija. Mi smo imali nekoliko nezavisnih dnevnih listova, tu je bio pre svega “Blic”, u to vreme tu je bila “Na{a borba”, i tu su


282

bili Radio Indeks i Radio B92. Me|utim, u to vreme u Beogradu je Radio indeks i Radio B92 slu{alo oko 5% stanovni{tva. To zna~i da od milion bira~a u Beogradu, od milion {esto hiljada stanovnika koliko je tada ìvelo u Beogradu, nas je pratilo preko njih svega oko 75.000. Tome dodajte jo{ oko 100.000 ~italaca novina. Dakle, oko 10% je moglo da se obavesti o onome {to se de{avalo. Na àlost, moram da kaèm da je vlasnik “Blica”, ~ovek iz Austrije koji je sad kapitalista, on je pod Milo{evi}evim pritiskom ve} posle deset dana protesta, obustavio izve{tavanje o protestu. To je vrlo lo{e uticalo na na{e ljude, jer ako se jedan ~ovek iz kapitalisti~ke zemlje tako pona{a i tako brani svoj kapital, to je davalo odre|ene razloge da se veruje da }e i zapadne zemlje iz odre|enih svojih ra~una Milo{evi}a da podrè. Na àlost, to se kasnije i dogodilo. Zato {to je to bio najmanje bolan na~in da se Kosovu da status koji sada ima, da se tu dovedu trupe, itd. To sada nije tema na{eg razgovora! Sa tim malo brojnim nezavisnim medijima, mi smo imali dobre odnose. Po{to u prvo vreme nismo imali svoje organe – predsednika Glavnog odbora, predsednika Inicijativnog odbora, kasnije je to tek postalo. Ja nisam bio predsednik, ve} predsedavaju}i “chairman”. Imali smo svog portparola, to je bio Du{an Vasiljevi}. On se, moram da kaèm, u toj ulozi u po~etku dobro snalazio, a kasnije sve slabije i slabije. Posle odlaska u Ameriku u decembru '96. godine, on vi{e nije bio mnogo aktivan, ali je bio prisutan. Mislim da smo imali dobre odnose sa medijima, mada moram da kaèm da su se de{avale pojedine zloupotrebe. Recimo, ta borba izme|u da tako kaèm tih srpskih “levi~ara”, jednih desnih i drugih levih, pokazala se i kroz tu pri~u o crkvi, zato {to, jedna od na{ih akcija je bila po~etkom decembra '96. godine da se Milo{evi}u odnese poga~a. To je tradicionalan obi~aj da se neko ko dolazi ponudi hlebom i solju. To se vi{e ne radi u Srbiji, to je pri~a sa sela, iako na selu u Srbiji danas ìvi 15% stanovni{tva. Onda smo se dogovorili... Vi tu igrate jednu igru, igru da zainteresujete narod i svaki taj skup je morao da bude neki novi performans da bi ljudi do{li. Moderna demokratija ima u sebi mnogo od show programa, to vi{e nije stara Gr~ka u kojoj je mogao Frinije da napravi predstavu koja traje 6 sati. Niko ne}e da gleda predstavu od 6 sati, ljudi }e da ustanu i da odu. Ovo je vreme interneta, sada se na pet minuta radi. Bilo je potrebno da se od toga napravi neki “happening” i bilo je raznih hepeninga – prali smo ulice posle Milo{evi}evog mitinga, pa smo i{li da drìmo sednicu Glavnog odbora ispred njegove ku}e u Tolstojevoj, pa smo pravili granice zabranjenog grada, zato {to na{i kada krenu u {etnju, ako krenu prema Dedinju, prema Milo{evi}evoj rezidenciji, policija ih je na odre|enim mestima zaustavljala. Onda smo mi pravili granice tog nevidljivog, zabranjenog grada gde gra|anin ne moè da do|e. Bile su razne opcije! Ta pri~a sa poga~om... Jedna devojka je bila zamoljena da obu~e narodnu no{nju, da sa poga~om do|e. Mi smo naravno i{li iza nje,

Svedok i istori~ar

283

bilo je tu 20-30.000 ljudi, onda smo mi kucali i kucali. Naravno, Milo{evi} nije hteo da iza|e, hteli su da puste samo jednog. Mi smo o~ekivali da on, kao doma}in, iza|e i uzme tu poga~u. On, naravno, nije to uradio, ali je posle ta gospo|ica, koja je sara|ivala sa Socijaldemokratskom unijom, koja je jedna vrlo leva – izrazito leva partija i prili~no nedemokratska, njen predsednik je @arko Kora}, sada{nji potpredsednik vlade, koliko je on jedan nedemokratski orijentisan ~ovek pokazuje ~injenica da su oni napravili zajedni~ku stranku sa jednom drugom strankom, i on je odbio da ide na skup{tinu strana~ku i podelio je stranku, jer se pla{io da }e na toj skup{tini izgubiti mesto predsednika. Sada je ponovo podelio stranku, {to je vrlo neozbiljno. Ina~e, on je potpisao i zakon o dosijeima. Tako da sam ja, recimo, mogao da vidim svoj dosije samo jednom i pri tom je ~ovek koji je vodio dosije imao pravo da izbri{e sve {to je hteo. Po tom njegovom zakonu. Takav je on ~ovek! E, taj Kora}, on i njegova stanka su imali konferenciju za {tampu na kojoj je re~eno da je ta ideja sa poga~om bila ideja klerofa{isti~kih snaga sa odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. S obzirom na ~injenicu da smo samo moj kolega i ja bili predstavnici, ispalo je da je to na{a ideja, {to nije ta~no. Prosto, mi tada nismo imali takav uticaj. Nije mi to palo na pamet! I onda su ~ak rekli da je to poku{aj da se podredi èna u Srbiji, da se njoj da seoska oprema, itd. U stvari, {ta su oni hteli? Da prosto tako dobiju neke poene za sebe u svetskoj javnosti, jer je u to vreme bila ona pri~a o Alìru. Me|utim, srpska èna je ugnjetena koliko i ugnjeten ~ovek na selu. To je sasvim druga~ije dru{tvo. Niko od nje ne traì da nosi zar! To su hri{}ani kao i hri{}ani na Zapadu. @ena ne ìvi dobro na selu, sada mo`da i ìvi, ali pre sto godina nije ìvela dobro, ali nije ìveo dobro ni ~ovek. @ena je bila podre|ena ~oveku, ali tako je bilo u celoj Evropi. Nije ovde bilo nikakvih posebnih specijaliteta kojih nije bilo tamo! Bilo je takvih situacija ! Bilo je i takvih kao {to je taj doga|aj sa Blic-om, kada je jedna velika novina koja je imala oko 50.000 primeraka tiraà, to je dosta za Beograd, kada je prestala da prenosi informacije o protestu, pa je deo njegove redakcije pre{ao u “Demokratiju”. Demokratska stranka im je dala ve} registrovan list, pa su ga oni vodili.

• Ja bih sad pre{la na DS. Vi ste bili portparol DS. Sta ste tu konkretno radili?

Pa, bilo je vrlo te{ko biti portparol Demokratske stranke. Ja sam u Demokratsku stranku do{ao kao mladi od 23 godine. Do{ao sam u feb-ruaru, a tog oktobra sam napunio 24 godine. Bio sam na ~etvrtoj godini fakulteta i u vreme kada sam iza{ao iz stranke, tada sam i diplomirao. Zna~i, ja sam jo{ bio portparol kada sam dao sve ispite i samo je jo{ tre-balo da napi{em diplomski. Moram da kaèm, u vreme kada sam postao


284

portparol, ve} je bilo jasno da }e biti formirana vlada Srbije, bez obzira {to su bili bojkotovani izbori. Milo{evi} je uspeo da privoli i SPO i SRS da ga podrè. Za njegovog kandidata za predsednika skup{tine su glasali svi. I SPO i radikali dobili su svog potpredsednika skup{tine. Postalo je jasno da }e oni nekako sastaviti vladu, samo je bilo pitanje kako. [e{eljeva ideja je bila, i ona je bila najmra~nija i najmonstruoznija, da oni svi zajedno sastave vladu – da tu budu i SPO i SRS i JUL i SPS. Sre}om, Milo{evi} to nije hteo. On je hteo da se s nekim dogovori, pa da on to kupi. Njega je bilo strah da SPS ne ostane manjinski u vladi. E, onda su oni uspeli da kupe radikale, zato {to je SPO traìo novac, traìli su veliki novac i mesta koja donose novac. Oni ~ak vi{e nisu bili spremni da traè veliki uticaj, znali su da su mali, da nemaju dovoljno, ali su traìli dosta novca, pa da preko tog novca izgrade dalje svoju imperiju, jer su u Beogradu ve} uzeli mnogo, mnogo kroz korupciju, kroz mito, kroz odre|ene crne fondove. Uzeli su ve} mnogo materijalne koristi. Ipak, Milo{evi} je u martu uspeo da sastavi vladu sa [e{eljem i odmah su bili najavljeni novi zakon o uni-verzitetu i nov zakon o informisanju. Mogu da vam kaèm samo na prvoj konferenciji za {tampu na kojoj sam ja bio bile su dve TV stanice: Studio B i TV Bra}a Kari}. Ve} slede}eg puta, TV Bra}a Kari} je prestala da dolazi i vi{e nikada nije do{la. Vi{e nisu hteli sa nama da rade. Mislim da je delimi~no razlog bio u tome {to je odlu~eno da se Demokratska stranka potpuno elimini{e iz politike. Njima su tih dana oduzeti mandati u Saveznoj skup{tini. Dogovor je bio da imaju, recimo, 13 mandata, ali u dogovoru sa SPO-om, skup{tina im je oduzela 11 mandata, a ostala su im samo dva. Zna~i, postala je skoro vanparlamentarna stranka, po{to na republi~kim izborima nije u~estvovala i Kari} je navodno, pokojni \in|i} mi je to pri~ao, navodno mu je rekao da svaki put kada pomenu njegovu stranku, oni }e mu oduzeti jedan relej u Srbiji, relej za preno{enje TV signala.To je, naravno, bila la`. Kari} je ~ovek koji je uvek sara|ivao sa svakim reìmom. Upravo taj duh koji su Kari}, Mi{kovi} i ostali uneli u srpsku politiku, on je doveo do toga da Milo{evi} opstane. Pomogao mu je i zapad u tome, pomogla je korumpirana srpska opozicija, ali su pomogli i ti bogati ljudi, koji su se obogatili u doba Milo{evi}a, oni su pomogli da se to desi. Kari} je simbol isto~nja~kog bogatog ~oveka. On, za razliku od bogatih ljudi sa Zapada, ne smatra da je time {to je platio porez re{io sve svoje probleme i da od tog trenutka dràva postaje njegov servis u kome on ima pravo da se buni. Zato {to je dao porez! 21% od svega {to zaradi, neko na zapadu da dràvi, a onda dràva njemu uzvrati tako {to {titi njegove interese, vodi mudru politiku, {to ima obrazovane ljude na vlasti, {to njeni predstavnici deluju na korist i ponos naroda. Kod Kari}a je to obrnuto. On je prvo zaradio novac pod Milo{evi}em. Drugo, podmi}uju}i reìm, pla}ao je manje nego {to bi pla}ao kao ~ovek koji pla}a porez. Tre}e, on se obogatio tako {to

Svedok i istori~ar

285

ima porodi~ne tradicije sa Osmanlijskim carstvom, po{to taj kraj gde on ìvi, on je oslobo|en tek 1912. godine. Njegova logika je ovakva – on je to rekao nedavno, na jednom TV programu: “Ja }u se udvarati svakome! Nije va`no da li }e on biti predsednik republike ili predsednik mesne zajednice! I prema svakom od njih ja }u se pona{ati kao da je predsednik republike!” To je tipi~na isto~nja~ka filozofija. “Kakva god da je vlast, ona je svetinja, ja }u nju podmi}ivati, korumpirati, da ona ne bi mene dirala!” Umesto da kaè: “Ne! Ja sam taj koji stvara vlast kroz to {to pla}am porez. Vlast je moj servis i ja }u se truditi da bude {to efikasniji da bi moj kapital bio {to bolji!” Prema tome, to je problem! Ono {to je problem sada{nje vlasti je {to tog Kari}a takvog odràvaju i danas. Nisu ga naterali da promeni tu politiku, ve} su mu dali razloga da veruje da takva politika moè ve~no da traje. To je politika korumpiranja vlasti. Ali, da se vratim na moje u~e{}e u tome. Ja sam smatrao da prvo {to treba da uradim je to da moram da prekinem ranije tradicije Demokratske stranke. Ja sam s tim imao veliki problem u prva tri meseca, jer svaki put kada se pojavim na Konferenciji za {tampu, pitaju me za{to ste pregovarali sa Milo{evi}em '93. godine”, a '93. \in|i} je pregovarao sa Milo{evi}em da u|e u vladu, onda me pitaju za{to ste glasali za odre|ene zakone iz '94. godine, a onda im ja obja{njavam da tada nisam bio ~lan stranke. Ja sam bio u vojsci, '93./'94. sam tek zapo~eo studije, itd. To je za mene bio veliki problem. Zato sam poku{ao da ak-tiviram tu pri~u o “vladi u egzilu”. Mi smo to zvali “vlada nove Srbije”, koja bi imala svoj socijalni program, koja bi uspela da dobije ne{to novca od na{ih prognanih ljudi, ne{to sa Zapada, itd. Na àlost, niko u stranci nije bio spreman da ide za mnom oko toga. Onda sam ja imao jednu drugu ideju. Po{to prema zakonu o informisanju... Vi znate da prema tom zakonu svako pisanje protiv vlasti se odmah podvede pod uvredu, a tu uvredu vi{e nije re{avao obi~an sud ~ije su|enje traje godinama, ve} je re{avao “preki sud” – Privredni sud, to je danas Trgovinski sud. To je re{avano u roku od 24 ~asa, tako {to bi onaj ko je optuèn morao da dokaè da je nevin. Nije se dokazivala krivica, ve} nevinost, kao u isterivanju ve{tica i |avola u srednjem veku. Me|utim, taj zakon je imao jednu rupu u sebi, a to je ako vas neko tuì, a vi ste dràvna ili op{tinska novina, vi niste mogli da odgovarate. Onda sam ja traìo od Demokratske stranke da ustupi jedan prostor u op{tini Vra~ar, gde je vladala sama, i omogu}i odre|eno finansiranje “Dnevnom telegrafu”, ]uruvijinom “Telegrafu”, da se oni prebace tamo, a da mi od na{ih 10.000 ~lanova u Beogradu stalno imamo 1.000 ljudi koji su deùrni u blizini, da se jednostavno brani ta nova, a da \in|i} kao predsednik stranke preuzme na sebe da bude formalno odgov-orni urednik, a ]uruvija glavni urednik, jer odgovornog urednika bi tuìli. Onda dobijete politi~ku krizu, jer ako vlast po{alje policiju, vi branite to mesto. Samim tim, vi ste u centru pa`nje – izdajete to, delite to, prodajete


286

to – {to je bilo fenomenalno! Nisu hteli, kao to je bio za njih problem, jer oni su svi bili u poslovima tamo na Vra~aru i Starom gradu. Oni nisu hteli da kvare te poslove, a ti poslovi su bili gradnja, nadgra|ivanje, dozi|ivanje. Nisu hteli da to rizikuju, da ugroze te poslove.

• To sad nisam razumela...

Zato {to svaka op{tina ima mnogo poslova, a ti poslovi nisu uvek legalni, jer vi u Srbiji, za razliku od Austrije nemate generalni urbanisti~ki plan i vi ne moète da podignete nijedan sprat ako to nije nekim planom usvojeno. Ovde u Srbiji, taj plan nikako da se donese, zato {to je ovako korisnije – vi ne{to izgradite, date pare, pa se onda to unese u plan. U tim uslovima na{e op{tine, naro~ito one u centru grada, ìvele su vrlo dobro – Vra~ar, Stari Grad... Oni su uzimali ogromne poreze, ogromni novac su dobijali i njima se nije isplatilo da idu u sukob sa Milo{evi}em. Jer, Milo{evi} ih ne bi napao, ve} bi samo rekao: Hajde, da vidimo knjige! Da vidimo {ta ste platili od poreza, da li ste pratili urbanisti~ki plan... Milo{evi} ih je svesno pu{tao i, recimo, sa op{tine Stari Grad, SPO je mese~no dobijao oko 25.000 evra, oko 50.000 maraka, od svojih ljudi iz op{tine. Zamislite da u centralnoj be~koj op{tini, recimo Slobodarska partija mese~no dobija 25.000 evra. Bila bi zatvorena stranka, uhap{en njen predsednik! Oni kada su do{li na vlast u Beogradu, SPO i DS dozvolili su da se samo u Knez Mihailovoj ulici podigne 76 kiosaka, a svaki od njih je zara|ivao oko 70.000 evra godi{nje. Zamislite sve te ljude koji su to dobili. To su bili ljudi verni partiji, koji su davali novac partiji. To je bilo jako lo{e i ostavljalo je lo{ utisak! Tre}a moja ideja bila je vezana za Kosovo. Smatrao sam da, po{to je DS bila van parlamenta, ona ne moè da uti~e na to. A, smatrao sam ~ak i da je u parlamentu, s obzirom na to da su Albanci dobili podr{ku od Zapada i da sada traè nezavisnost ili ni{ta, pri~a je bila protektorat, ali protektorat je u stvari nezavisnost, {to i sada imamo, a Milo{evi} je rekao: Ne, ne, ne! Pregovaramo mi sa vama, ali ne prego-varam ja, nego recimo potpredsednik vlade i pregovori su bez stranaca i oni su stalno njih izazivali da do|u na pregovore, a oni nisu dolazili. Ja sam onda rekao: Hajde da pokaèmo da li je Milo{evi} patriota ili nije! Dobar primer je bilo pitanje talaca. Po{to su Albanci digli ustanak jo{ u februaru, oni su do maja oteli negde oko 200 ljudi, uglavnom civila – èna, dece, staraca. Po{to je Kosovo stra{no malo, ima negde oko 100 km u {irinu i oko 100 km u duìnu, oko 10.000 km2, moja ideja je bila jednosta-vno po{to svi ti ljudi imaju ime i prezime, imaju svoje porodice, adresu, nestali su. To da su oni nestali, objavljivali su nezavisni mediji, dràvni nisu, kao da se desilo ne{to sasvim obi~no, nije se na tome insistiralo. Na Zapadu, prvo {to se uradi u medijima je da se identifikuje ta li~nost. Kaè se to je ta i ta, majka dvoje dece, deca kaù i sl. Kod nas nije tako. Kao da

Svedok i istori~ar

287

je prosto nestao neki mrav. Spremalo se sve za rat. E, onda sam ja napravio akciju! Po{to smo mi imali svoje ljude na Kosovu i po{to je Kosovo tako malo da vi znate gde je ko, mi smo znali da su tri ~lana jedne porodice, pri ~emu je njihov stric bio ~lan DS, da su oni u jednom selu i da ih drì ~ovek koji je sada, ne znam ta~no, optuèn od Ha{kog tribunala. Bila je pri~a da jeste, a sada nije. Bio je to neki Sulejman Seljimi, zvani Sultan, jedan obi~ni kriminalac ih je drào kao taoce. I ja sam ta~no rekao na konferenciji za {tampu u kom selu ih drè i rekao sam, {to je naravno bila istina, da sam o tome li~no obavestio otpravnika poslova i {efa misije SAD u Beogradu Majersa, da sam obavestio Donelija iz britanske ambasade, da smo obav-estili i predstavnike drugih ambasada i da sve to ide u tom pravcu da vi{e ne}emo dozvoljavati da ljudi jednostavno nestaju. Javno smo pozvali Milo{evi}a da se izjasni o tome i on se, naravno, nije izjasnio o tome, kao {to to ne}e nikada ni u~initi. Za tim taocima mi smo imali veliku kam-panju, ali je problem {to nikoga u stranci nije to interesovalo. Znate, to troje ljudi Albanci su na kraju pustili i to samo jedan dan po{to sam ja imao susret sa jednim ~ovekom koji je sada mrtav, ubijen je za vreme rata, ali je bio Rugovin zamenik. To je profesor Fehmi Agani, bio je njegov potpredsednik. Ja sam Aganiju rekao da znam ta~no gde su i da ako èli mir, on mora da pomogne. On je pred britanskim ambasadorom Donelijem rekao da je to u redu i da }e on pomo}i, ali traìo da i mi pomognemo oko albanskih. Ja sam rekao: U redu, ali nije isto! Ako je neko zarobljen, pa je registrovan u zatvoru... Odnosno ne zarobljen, ve} uhap{en, jer su oni jo{ uvek bili gra|ani Srbije, a drugo je kada neko nestane, pa ga drè u selu. Ja sam znao za te Miki}e da su ih dràli u podrumu, vezane ìcom. Kasnije, neki Vo{tani}i, koji su ubijeni iako su imali 70 i vi{e godina, njih su terali da zidaju ku}u nekom njihovom albanskom {efu, iako je jedan od njih imao 70 godina, sr~ani bolesnik, a ceo dan je morao da radi na gra|evini. To su stra{ne stvari! Ipak je to bio 20. vek! Uàs! Uglavnom, DS nije bila spremna da se oko toga angaùje i kada sam je zatraìo od \in|i}a da on povede 2.000 gra|ana sa Kosova i Metohije da idu od Orahovca do Dragobilja, gde su Albanci dràli 20 Srba, \in|i} je to odbio. Rekao je da ga to ne interesuje, da to moè da ne uspe, da narod moè da kaè kako je on do{ao, a niko drugi nije do{ao. Ja sam onda rekao: Da, ali vi morate da shvatite da to nije miting u Beogradu! Na Kosovu ìvi 330.000 Srba, oni treba da imaju ista prava kao Albanci, ni ve}a ni manja, tamo ìvi 1.500.000 ili 1.600.000 Albanaca, oni tvrde da ih ima 2 miliona, mi to ne znamo je oni ne izlaze na popis ve} 20 godina, ali je su{tina da mi moramo da imamo neki odnos prema tome, jer ako nemate odnos vi }ete doìveti da se taj problem re{ava bez vas, a kada se bude re{avao bez vas jednog dana kada do|ete na vlast, ima}ete taj problem! \in|i} je otvorio problem u decembru 2002, ve} u martu 2003. je poginuo, a mi jo{ uvek ne


288

znamo ko ga je ubio i za{to! Samo znamo ko je pucao! Prema tome, svako ko stavlja probleme ispod tepiha, sa njima se suo~ava kad-tad! Ja time nisam bio zadovoljan. Nisam bio zadovoljan zato {to je u DS bilo puno ljudi koji su ìveli jako lepo od bavljenja politikom u situaciji u kojoj je narod ìveo sve teè. Recimo, mene je stra{no pogodila afera sa jednom kafanom. Uzeli su prostor, a ceo ovaj kraj se zove po toj kafani – “Lion”. Demokrate su uzele kafanu “Lion” tvrde}i da }e od nje napraviti centar stranke za op{tinu. Ja sam znao za to i bio sam zadovoljan time, zato {to je to dobro mesto. Mislio sam napravi}e klub, pa mo`da neki bar, pa }e se mo`da tu neko i zaposliti, za{to da ne! Ne{to jeftino, da ljudi dolaze, omladina od 18-19 godina. Me|utim, oni su napravili francuski restoran i na njega potro{ili oko 150.000 evra. To je stra{no lo{e uticalo na ljude, pa su moji susedi dolazili kod mene i govorili: Gospodine Anti}u, da li biste hteli da nas ~astite tamo? Po{to su ra~unali da mi svi uzimamo profit od toga. Imao sam, tako, sa mnogim stvarima problema, naro~ito pre nego {to sam oti{ao iz stranke. Postepeno sam se odlu~io na taj korak, iako sam i danas formalno njen ~lan, ali nisam vi{e hteo da budem portparol, da branim takve stavove. Prvo je ~ovek koji je i danas savetnik premijera i narodni poslanik, Sr|a Popovi} uhva}en sa drogom, pa smo svi morali da to predstavljamo da je ta droga njemu name{tena, ali dve stvari su govo-rile protiv toga – prva, da on sam nije hteo da kaè {ta se desilo kada je uhap{en nego je nama govorio kako auto nije dugo bio kod njega, pa ako se ne{to bude prona{lo, da su mu to oni namestili. Kako je mogao da zna da }e mu ne{to namestiti?! Drugo, za{to \in|i}u nisu namestili drogu? Pa, bilo bi interesantnije da njemu postave drogu nego Sr|i Popovi}u, za kojeg verovatno niste ~uli... On je,dakle, tada bio uhva}en sa tim i uhva}en je ponovo posle dve godine. Nije mu na|eno u automobilu, ve} u dèpu. Mo`da su mu namestili u dèpu, ali u automobilu nisu sigurno! Drugi problem je bio proslava povodom 80 godina od osnivanja stranke. Stranka je osnovana u februaru 1919. godine i obnovljena je 1990. U januaru '99. godine bila je proslava i oni su tada potro{ili u dana{njem novcu oko 6.000 evra, tada oko 12.000 maraka, {to je tada bio mnogo ve}i novac nego {to je sada! Sada, po{to je standard povi{en, bilo bi oko 15.000 evra! Samo za organizaciju proslave! Ja to nisam moga da prihvatim! U uslovima u ko-jima u Srbiji se ve}ina stanovni{tva nedovoljno hranila - imali smo tre}inu stanovni{tva koja nije mogla da pokrije potrebe za osnovnim ìvotnim namirnicama! '98. godine, kada je Milo{evi} potro{io novac koji je dobio od Telekoma... Dobio ga je u junu '97. godine, do kraja fiskalne godine i potro{io ga recimo do juna '98. godine... Zna~i, u situaciji u kojoj u sep-tembru-oktobru '98. godine pada ìvotni standard, '99. godine se ve} sprema rat, dvostruko je pala vrednost dinara, 33% stanovni{tva dobija ne{to iznad jednog dolara dnevno kao potro{a~ku korpu i u tim uslovima,

Svedok i istori~ar

289

stranka koja kaè: Mi }emo promeniti Srbiju za jedan dan, da novac kojim bi se prehranilo tog dana 16.000 ljudi, da novac da bi se skupilo 200-300 ljudi, koji se raspadaju, da od bogatstva, da bi proslavili ne{to. [ta je mo-glo da se slavi u situaciji kada je posle mesec i po dana po~eo rat! Ja to nisam mogao da prihvatim!

• Naivno pitanje: Odakle pare za takvu proslavu Demokratske stranke?

DS jeste bila vanparlamentarna stranka, ali je i dalje dràla vlast u 30 op{tina, zajedno sa SPO. Ali, po{to je ta vlast bila koaliciona, onda se de{avalo ne{to ~udno. Ta koaliciona vlast je bila spremna da `muri u odnosu na svog koalicionog partnera. Zna~i, ako SPO uzme odre|enom novac, to je mogla da uzme i DS. DS je bila finansirana od strane ljudi koji su danas mo}ni. Recimo, taj Miodrag Kosti}, Dragoljub Markovi} iz Sur~ina. Miodrag Kosti} je sada kupio tri {e}erane koje je platio po 3 evra! Naravno, on se obavezao da uloì u njih, ali je sada postao ~ovek koji je probio kvote Evropske unije i zaradio je ogroman novac. On je u to vreme zara|ivao mnogo, godi{nji profit mu je prelazio 100 miliona evra! To je bio neverovatan opseg trgovine i ako taj ~ovek da DS-u 2 miliona evra, ona je ve}... Me|utim, pored toga DS je uzimala od op{tina i finansirana je iz inostranstva! To je jasno ko dan! Trebalo je samo videti koja je razlika izme|u DS u januaru 2000. i DS u aprilu 2000. godine! U januaru 2000. godine, ona je bila u velikoj krizi, \in|i} je morao da ide na izbore, na skup{tini je protiv njega bio Vuksanovi}. Pobedio je Vuksanovi}a za 50 glasova. Jedva! Najniè u ìvotu je \in|i} bio u januaru 2000, a u januaru 2001. bio je predsednik vlade. Od januara do aprila 2000. godine, mnogo toga se promenilo! On je postao predsednik stranke, ali Zapad koji ga je spustio do dna, odlu~io je da ga malo podigne. To vam je kao ulaganje u firme. U zemljama u kojima imate trì{nu ekonomiju, koju mi jo{ uvek nemamo, ali kada je budemo imali, bi}e isto i kod nas, ho}ete da kupite jednu firmu, vi prvo smanjujete njenu cenu trì{nom malverzacijom – ku-pujete druge, kupujete deo njenih deonica pa ih u bescenje prodajete, {to smanjuje njihovu generalnu cenu, pa onda uletite s novce i kupite je. âk se neke od tih transakcija smatraju zabranjenim, to je neko naduvavanje ili spu{tanje cene! Ako kupite 20% vrednosti neke firme, pa onda od tih 20% prodate 15%, njena vrednost generalno padne, pa vi kupite sve! Za mnogo manje para! To je igra! E, tako isto je ulagano u ljude! Tu su SAD imale svoj vrlo veliki uticaj – vrlo crn i vrlo prljav! Oni su odlu~ili da naprave jednu ovakvu koaliciju, zato {to bi Milo{evi} ionako pao, jer od '99. godine bilo je jasno da Milo{evi} ne moè da opstane! Milo{evi} je èleo da se oslobodi Kosova ili da ga puste da vlada Kosovom, ali je pre bio da mu uzmu Kosovo, da njega neko vreme blokiraju, a onda da kaù


290

“Ponovo Dejton! Ponovo konferencija! Ne{to da ti damo, a ti nama da da{ Kosovo!” Zato {to bi on time bio oslobo|en jednog velikog pritiska. Kosovo je jako puno ko{talo. Dnevno je Kosovo ko{talo 3 miliona maraka! Godi{nje oko milijardu maraka! Naravno, tu je uvek postojala mahinacija – vi miliciju platite ili ne platite, pa stvorite inflaciju, ali je sve to {tetilo dràvi! To je bilo kao rat! Hrvate je rat u Bosni ko{tao milijardu maraka godi{nje! A nas je mir na Kosovu ko{tao milijardu maraka godi{nje! To su ogromni tro{kovi, a zarade nije bilo! Zato {to i ono {to je bilo, oni su to uzimali kao mito, zato {to su na{i politi~ari bili u vrlo dobrim odnosima sa albanskim politi~arima. To je bila neka simbioza, kao algi i gljiva u biologiji! Recimo, Radoman Bozovi}, koji je bio jedan od predsednika vlade Srbije u doba Milo{evi}a, jedan od najgorih, kaù ~ak gori od Mirka Marjanovi}a, on je bio predsednik Ve}a gra|ana u Saveznoj skup{tini, on je recimo imao biznis sa jednim Albancem iz Uro{evca i kada je i{ao na svadbu sina tog Albanca, on mu je poklonio jedan od najmodernijih automobila! I sad, neko kaè da tu postoji verska i nacionalna mr`nja! To se mo`da srpska i albanska sirotinja mrzi, ali ovi {to su bili bogatiji, to je za njih sve bio posao, a taj posao podrazumevao je da se ponekad ne{to ukrade, mimo poreza, da ne{to pro{vercujete, a ponekad je podrazumevao da nekog ubijete! Ali, sve vreme je za njih to bio biznis! Njih to nije in-teresovalo, nisu bili fanatici – ni Milo{evi}, ni njegovi ljudi! To je potpuno bilo njima daleko! Oni su bili samo fanati~no vezani za ideju da ostanu na vlasti i bili su spremni sve da urade da ostanu na vlasti, makar i da ubije nekog i probude najniè instinkte me|u ljudima! Dakle, stranka je imala novca, ne kao SPO ili SPS. @ivelo se te{ko! Znam, recimo, plata je uvek dolazila, za one koji su je primali – ja nisam hteo da primam platu, ja sam imao problem kada sam do{ao u stranku. Ja svoj automobil nemam pa kada sam trebao da idem negde, da drìm neku tribinu, da u~estvujem na nekoj TV, ja sam morao da pitam stranku da mi odobri automobil i bilo je logi~no da mi to odobre, jer ja nisam hteo da primam platu i oni su mogli od te moje plate da finansiraju te moje puteve. Ja sam do{ao u februaru, a od maja '97., ja vi{e nisam imao nijedan put, ja sam morao sam da platim put, ako sam hteo da idem negde, ali se zato \in|i} vozio u Auidiju A6, u stvari A7, ne znam koja je to vrsta – najbolji Audi. \in|i} je verovatno smatrao da je to presti`ni simbol – kada se pojavi u dobrom automobilu, onda je to super! A to {to je stranka sa 4 automobila spala samo na jedan – kada sam do{ao imali su njih 4, posle 4-5 meseci imali su samo jedan, zato {to su ostali morali da se popravljaju, nisu imali delove, itd. To je drugo pitanje! Me|utim, kada sam ja do{ao u stranku, u centrali stranke radio je 41 ~ovek, a kada sam iza{ao njih 56. To pokazuje da sam tu ja bio jedini fanatik, ili kako u {ali kaèm “Taliban”, koji je hteo sve po{teno, bez

Svedok i istori~ar

291

novca, a oni su u to vreme svoje sestri}e, {urake zapo{ljavali, ìveli lepo i ~ekali da Milo{evi} upropasti novac pa da do|e na vlast!

• Drugo naivno pitanje: Kako je finansiran studentski protest? Od nevladinih organizacija, iz inostranstva ili ~isto od gra|ana, koji su n.pr. doneli pe~eno prase?

Znate, to je bila velika gre{ka sa studentskim protestom i veliki je problem kada nemate dobru organizaciju. Nama objektivno nije bilo potrebno ni{ta, jer smo u jednom trenutku bili toliko prihva}eni od strane naroda, gra|ana Beograda, da svi ti tro{kovi koji su dolazili, a imali smo tro{kove za papir, za {tampanje, eventualno ne{to za hranu, za ozvu~enje u po~etku, a kasnije ni za to. U tim uslovima, mi nismo imali obavezu da imamo neki novac. Ali problem je slede}e prirode – na àlost, mi smo jedno plebejsko dru{tvo, na{i ljudi vole presti`ne simbole i vrlo ih je lako korumpirati. Svuda u svetu se smatra da ako imate jedno mesto koje je otvoreno ka korupciji, dràva je ta koja mora da plati tog ~oveka tako da on nema potrebu da bude korumpiran, da bude prevelik rizik da bude korumpiran. Vi ako nekog platite malo, vi mu dajete signal da mora da bude korumpiran! Recimo, na{a carina u doba Kertesa... Kertes je njima dao usmeno odobrenje da u toku dana mogu da uzmu ne znam koliko pakovanja Marlboroa, ne znam koliko viskija... Da oni imaju pravo to da uzmu za sebe, po{to ih on ne pla}a, oni imaju pravo da uzmu u naturi! Ja, naravno, nisam imao u to vreme veliki uticaj, ali kada sam u{ao u Glavni odbor, traìo sam da mi izdamo jednu deklaraciju o skromnosti i siroma{tvu i da kaèmo da se obavezujemo da ne}emo uzimati novac! Da pozivamo ljude da ne daju novac, da kaèmo ta~no {ta nam treba – treba nam papir, {tamparija, i sl. Svakog dana }emo javno govoriti ko nam je uplatio i {ta. To je bilo jako te{ko pod Milo{evi}em, zato {to bi onda Milo{evi} tu {tam-pariju progonio, ali trebalo je da po~nemo tako, pa neka nas spre~i u tome! Ali, to ljudi nisu hteli! To je bilo stra{no te{ko vreme! êdomir Jovanovi} mi je pri~ao da su njemu prilazili ljudi na ulici da mu daju pare! To je neverovatno! Zna~i nije samo kriv onaj koji uzima pare, ve} i oni koji dolaze da daju privatno pare! Umesto da do|u i kaù: {ta vam treba? Ja nikada ne bih dao nekome ko nema ìro ra~un, novac na ruke! To je pi-tanje kulture! Umesto toga, pitate: {ta vam treba? U situaciji u kojoj reìm ho}e da vas uhapsi ako vi pomaète ili ho}e da vam upropasti posao, to je bilo vrlo te{ko. Recimo, êda je imao problem. Njegov otac je dolazio ponekad, jer on nije odlazio ku}i u to vreme, ìveo je kod drugova, njegov otac do|e i donese mu novac. Kaè: “Evo, êdo dobio sam platu!” Vrlo te{ko su ljudi ìveli, a onda do|e desetoro drugih ljudi i kaù: “Evo, i mi da ti damo novac!” Jer su to videli na ulici, a on kaè: “Ne! Ne}u novac!”, a oni kaù: “A {to ti je ovaj dao?”, pa kaè: “To mi je otac!”, pa onda oni


292

ho}e da njegovom ocu da daju novac, a njegov otac beì, i sl. To su bile stra{ne situacije! Na àlost, mnogo ljudi je davalo kojekakvim neovla{}enim ljudima novac. Mi smo, recimo, uhvatili nesre}nika koji je uzimao novac na vratima Filozofskog fakulteta i kupovao drogu. Potpuno neovla{}eno! Imao je neki studentski bed`. Trebalo je biti vrlo obazriv! Mi smo, naro~ito u po~etku, imali nesre|enu situaciju. Kasnije je po~elo malo bolje da se radi. Ali se dogodilo par incidenata, da neko ne{to uzme. Na àlost, u to vreme, ako to prijavite policiji, onda ste svi krivi. Tako da smo }utali o tome. Najve}i skandal je bio sa Amerikancem Boerom, koji je delovao preko izvesnog Slavenka Grgurevi}a, koji je jedan vrlo nejasan ~ovek, sa mutnom biografijom, ima ku}u na Dedinju, koji je preko Mi}e Gavrilovi}a, koji je bio iz DS, dobio dodir sa protestom, pa je ~ak svog sina ubacio u Inicijativni odbor, iako nije imao nikakav autoritet. Oni su, navodno, neki novac uloìli, pre svega po pitanju ozvu~enja u po~etku, komunika-cionih sredstava koja su vam potrebna, jer ako imate 30.000 ljudi u {etnji, onda ljudi iz obezbe|enja treba da se ~uju, i sl. O tom novcu su se pri~ale bajke, ja ne verujem da je u pitanju bio toliki novac. Pri~alo se o 100.000 maraka. Ja znam da u ~itavom protestu ne postoji ra~un koji sam ja pot-pisao. Ja sam svoj taksi sam pla}ao i osim novinara iz Libana i novinara “Nezavisne svetlosti” u Kragujevcu, Cupari}a, nijedan novinar nije platio pi}e kada je bio sa mnom. Ja sam se pona{ao kao da imam svoju prezen-taciju, a u stvari sam to sam pla}ao. Smatrao sam da je to moja du`nost, da nema smisla da dolazi ameri~ki novinar ovde da se vidimo, ja sam ipak na jednoj ozbiljnoj funkciji, a on je novinar, da nema smisla da on mene pla}a. Na àlost, nisu svi tako mislili. Stranke nisu dale novac, to je ono {to ja znam, a ko je davao hranu, prasi}e, itd. To su ~udne stvari! Mene su zvali neki ljudi iz Toma{evca, iz Banata. Ho}e da do|u, da donesu prasi}e, ali pod uslovom da ih do~eka posebna delegacija da bi oni doveli novinare da ih slikaju. Eto, to je jednostavno bila kao neka de~ja ekskurzija! Svako je hteo da bude tu, da bude vi|en, da se fotografi{e... Se}am se, jednom prilikom do{li su neki ljudi iz jednog mesta iz zapadne Srbije, iz Bogati}a, pa su do{li u SPO sa dva praseta, a tamo je ve} bilo 20 prasi}a, pa su pitali gde su studenti, jer oni tamo nisu znali {ta }e vi{e sa prasi}ima. To je jedna svest koja je potpuno druga~ija u odnosu na ono kako mi, kao ur-bani ljudi, moèmo da razmi{ljamo. Ja sam bio potpuno zate~en nekim stvarima. Za vreme protesta, nije se znalo kome treba da se da ono {to je protest dobio. Protest je dobio jednu vrednu sliku iz Velike Britanije, jedan od ovih postmodernista je uradio, dobio je komad Berlinskog zida za koji se pri~alo da je vrlo vredan, dobio je zlatnu pi{taljku iz Kuvajta od jednog na{eg arhitekte koji je tamo radio. Na àlost, mislim da je jedino logi~no bilo da pripadnu Filozofskom fakultetu, da to bude neka spomen soba, ali Filozofski fakultet je preuzet od strane Milo{evi}a u maju, ve}

Svedok i istori~ar

293

godinu dana kasnije, u maju '98. godine, u junu je ve} rektorka dala os-tavku, sada{nja rektorka, a tada{nja dekanka dala je ostavku. Sve to je zavr{ilo u Studentskom parlamentu, koji nije uspeo da uzme sve – bio je problem oko nekoliko mobilnih telefona, dva kompjutera i to su uzeli ti koji su bili u Medija centru, Daliborka Uljarevi} i Mom~ilo Radojevi}. To je iza{lo u medijima. I tada sam ja morao... Tu je opet jedan ~ovek koji se sada predstavlja da je opozicionar, a to je Tijani}. On je tada radio za Kari}a koji je hteo da se kandiduje, a i Mirjana Markovi mu je rekla da se kandiduje. On je objavio kako smo mi to uzeli i onda je naveo taksativno... A onda je moj kolega, koji je sada narodni poslanik, odbio da vrati pejdèr. Zamislite, pejdèr koji je u to vreme ko{tao 200-300 dinara, pitanje je da li iko i kupuje pejdèr! Ja sam ga tada molio, rekao sam mu: “Vlado, ako to ne vrati{, to je nama ve}a {teta nego {to }e biti po Milo{evi}a ako se dokaè da je ukrao sve pare od Telekoma! Manje se pri~a o Telekomu, nego o tom tvom prokletom pejdèru!” I, onda je on vratio taj pejdèr, ali je nama {teta ve} nanesena. Onaj ko je zlonameran, on }e to tako da predstavi! Recimo, ja nisam hteo da imam mobilni telefon u vreme pro-testa, zato {to je to tada bio presti`ni simbol, a meni je to toliko bilo daleko. Ja ni sada nemam mobilni – ima ga moja majka, ima ga moja Ivana, a ja ga nemam. Iako bi ja mo`da trebalo najvi{e da ga imam, jure me ne samo s posla, ve} i sa radija i televizije. U krajnjoj liniji, i kada me zovu na posao, kada sam u arhivu, bilo bi dobro da imam mobilni da mi po{alju poruku. Zato {to ja dolazim na posao retko, kada imamo sastanak. Moje radno vreme je u biblioteci, u arhivu, kod ku}e kada pi{em. Ali ja to ne èlim ni danas. Tada nisam hteo... Ali je posle objavljeno! Ja nisam bio zna~ajan, pa me nisu znali. Tako da ako vam ne kaù da ste lopov, onda vam kaù da ste budala. To je prosto tako! To je cena javnog delovanja. Meni je drago da mi niko nije rekao da sam lopov, a da li sam budala? Za razliku od lepote, da ste pametni, to uvek morate da dokazujete. Da vam kaèm, ja sam posle protesta nekako bio nezadovoljan tim odnosom na{ih ljudi. Neka moralna ~vrstina mora da se iskaè ako èlite da vodite narod, a svi oni su ispoljili èlju da vode narod, ~im su prihvatili da im neko govori da su najbolji, najmla|i, najpametniji, i sl.

• Imam jo{ nekoliko pitanja, iako idu malo {ire, nego {to rad moè da obuhvati...

Meni je drago {to me pitate o ovome, jer o ovome mogu vi{e da vam kaèm nego o drugim stvarima. U meni se me{a istori~ar i svedok. 5. okto-bra, ja sam jednim delom bio svedok kao o~evidac, ali sam ja tamo bio kao gra|anin. Ne{to znam iz prethodnog perioda, jer sam bio u tom protestu '99.-2000. godine - “~uvari vatre”, pa sam imao kontakt sa Jovanovi}em jedno vreme, pa mi je on pone{to govorio o tome. Ali, u principu, moja


294

znanja su vi{e akademska nego li~na. A iz protesta '96./'97., moja znanja su pre svega kao o~evica, pa tek onda akademska.

• Vi ste vi{e puta pomenuli ulicu kao forum inscenacije. Za{to je ulica odigrala tu ulogu?

Zato {to je to jedno postideolo{ko dru{tvo u kome je ljudima potrebno dati jo{ neki razlog osim ideologije za pobunu, protest. Zato {to morate da razumete taj svet. Neke stare demokratske, liberalne tradicije u Srbiji sada vi{e postoje kao neka iluzija, nego kao realna uspomena. Srpsko gra|ansko dru{tvo je nastalo u komunizmu. Ono koje je postojalo ranije pobijeno je u doba ratova. Naro~ito je istrebljeno u doba po~etka komunizma '44/'45.godine. Gra|anima je demokratija bila ne{to novo '90. godine, ali sa tom demokratijom je do{lo mnogo problema – dugovi, rat, mr`nja, sankcije. me|unarodna zajednica, naro~ito SAD i neke zemlje Evropske unije kao {to su Francuska i Nema~ka, toliko su se pokazale nekonzistentne prema Srbiji. S jedne strane, podràvaju separatisti~ke pokrete Slovenaca i Hrvata, a Srbima iz Bosne ne daju da se izdvoje iz Bosne. Onda posle podràvaju jedinstvo Bosne, a ne podràvaju jedinstvo Srbije. Onda podràvaju Albance na Kosovu, a ne podràvaju gra|ane Srbije protiv Milo{evi}a. Onda podràvaju obaranje Milo{evi}a, a onda su na jugu Srbije spremni da prihvate samo ono re{enje koje ne daju Srbima u Slavoniji. Sve su to problemi! U tim uslovima, narod nije spreman da iza|e na ulicu i kaè: Evropa! Idemo do kraja da se borimo za nju! Ne, on nije siguran u Evropu! Zna da je to put, ali ga bole ta iskustva. Optere}uju ga negativna iskustva sa Evropom i nije spreman da prihvati da je on apsolutan krivac. A objektivno i nije! S druge strane, pozivanje na veru i na naciju je bez veze, jer je bio rat pa se videlo da nije ba{ tako kako je prikazivano. S druge strane, {to se ti~e vere, ve} sam pomenuo da 15% ljudi tvrdi da je religiozno. Zamislite koliko je stvarno religiozno, kada 15% tvrdi da je religiozno! Naravno, mnogo vi{e njih slavi slavu, ali je to drugo pitanje za{to slave slavu i Boì} – zato {to su stvarno religiozni ili, u krajnjoj liniji, to rade kao i mnogi ljudi na Zapadu koji slave Boì} a ne veruju u Boga. Tako da je bilo potrebno ljude animirati, naro~ito mlade ljude. To je, ipak, jedna generacija koja je, uprkos blokadi i sankcijama, bila jedna “MTV” generacija. To je, ipak, jedan svet koji ima odre|ene vrednosti, parametre koje ima zapadni ~ovek i zapadnom ~oveku je potrebno stra{no mnogo da bi se animirao da se bavi politikom. Zapadni ~ovek je optere}en borbom za preìvljavanje, ali ne preìvljavanje koje smo mi ovde imali, da umre od gladi, ve} borba za standard, borba da zarad dovoljno novca da mu omogu}i ìvot koji je imao ju~e. Dràva je optere}ena borbom za ve}i prirodni rast i niko ne misli o onim idealima na kojima je nastalo to dru{tvo. Niko u Francuskoj danas ne deli ideale Lafajeta, grofa Miraboa; niko ne

Svedok i istori~ar

295

deli ideale Va{ingtona, Adamsa, Dèfersona ili Bendàmina Frenklina u Americi, itd. Na tome je trebalo insistirati. Ja sam vam ve} rekao da je taj dinami~ni princip, i te {etnje, mnogo su u~inile da se ve}i broj ljudi u to ume{a, zato {to su prosto pre studentski protesti bili ograni~eni ili na dvori{te u rektoratu – to je Kapetan Mi{ino zdanje. Znate gde je Plato? S desne strane, ona belo-crvena starinska zgrada. To je Kapetan Mi{ino zdanje. Studentski protest 1968. godine bio je od strane policije okruèn tu. Oni su tu sedeli, onda se to raspline. '92. godine, studentski protest je bio na Filozofskom fakultetu i Filolo{kom fakultetu. Tu su sedeli, jeli, pili, raspravljali, umorili se od toga. Ovako je to imalo svoj redosled: do|ete, sat vremena zvi`dite, neko drì govor, krenete, pro|ete {etnju, izvi~ete se. Ta tzv. ~uvena “medijska ruta”. Idete od Platoa, preko ulica Vase ârapi}a, pored Narodnog pozori{ta ka Trgu Republike, pa onda kroz Kolar~evu ulicu, pa onda Kralja Milana, nekada Mar{ala Tita, pa skrenete u ulicu Milo{a Velikog, pa odete u Takovsku, pored Savezne skup{tine, tamo gde je Televizija, pro|ete pored televizije, pa u|ete u ulicu Svetogorsku, pa do Radija, u|ete u Makedonsku i do|ete do Politike, i onda iz Makedonske iza|ete opet na Trg Republike, Vasinom se vratite do Platoa. Zvala se “medijska ruta”, zato {to prolazite pored Televizije Srbije, Radio Beograda i Politike, a po{to su to bastioni Milo{evi}evog reìma (naravno, pro|ete prethodno pored Savezne skup{tine), lepo se izvi~ete, prvo na skup{tinu, onda na Saveznu skup{tinu, onda na Po{tu, a onda na kraju i na Televiziju. Vi znate da je ona ga|ana jajima danima, da je to smrdelo 4 km u krug, da tamo niko nije mogao da radi. Televizija je bila iseljena tada. U ratu nije bila iseljena, ali u vreme protesta jeste. Po{to je toliko jaja bilo na njoj, a jaja se brzo kvare, tako da je stra{no zaudaralo. Pa, onda pored Radija i Politike, koja je imala i televiziju i novine koji su bili uàsni – jedna velika medijska ku}a. To je bila ta “medijska ruta”.

• [ta ste najvi{e zamerali Milo{evi}evom reìmu?

[ta je to {to je Milo{evi}ev reìm? To je ne{to {to moramo da defini{emo. Milo{evi}ev reìm je ne{to {to ima kontinuitet, koji poti~e jo{ iz 1941. godine. Prema tome, Milo{evi} je u stvari, bez obzira na to {to je dozvolio demokratske izbore, on ih je dozvolio pod takvim uslovima, da bez pobune naroda, nekog prevrata, nije bilo mogu}e da se promeni vlast. Samo je trebalo narod obavestiti o tome i uveriti ga da je to tako. Milo{evi} je, i to je ono {to ja njemu najvi{e zameram, imao ne{to {to ostale komunisti~ke vo|e nisu imale – on je imao li~nu popularnost. Sa izuzetkom âu{eskua 1968. godine, i delimi~no Gomulke u Poljskoj, on je jedini isto~noevropski vo|a koji je imao narodnu podr{ku. Gomulka i âu{esku, pod uticajem Sovjetskog Saveza, nisu mogli da postignu neku posebnu promenu u svojim zemljama, a interesantno je da je âu{esku


296

zavr{io na sli~an na~in kao Milo{evi}, u sli~no ludilo je oti{ao. Milo{evi} je mogao da o~uva li~nu vlast, a da uvede demokratiju u Srbiji. Jedino {to je bio problem sa kojim se on na kraju suo~io i koji se pokazao kao nere{iv to je {to i da je uveo demokratske promene, on bi izgubio vlast. Izgubio bi na na~in na koji je Ku~an izgubio u Sloveniji. Narod bi ga birao 10 godina, a onda bi u jednom trenutku rekao: Dobro! Ve} se promenilo toliko predsednika vlada, druga stranka je na vlasti, tvoja stranka ni{ta ne zna~i, prema tome, mi tebe sada smenjujemo. I}i }e{ u penziju, drà}e{ predavanja na fakultetima, o godi{njicama }emo te zvati da odrì{ neki govor i dovi|enja. Milo{evi} to nije hteo. Ta~nije, on je bio “aparat~ik” i nije bio spreman da napusti onaj na~in vladanja koji je pre postojao. On je tre}a generacija komunisti~kih funkcionera i, na àlost, bio je li{en svake ideologije, zato {to da je verovao u bilo koju ideologiju, on bi bio ranije oboren. Ovako je mogao svakog da preuzme i nije bilo nikakvih problema. Ja mu zameram najvi{e to {to je, suo~iv{i se sa problemom koji se zove nacionalni i demokratski problem, on je na njihovom nere{avanju zasnovao razlog svoje vladavine. To nije la`, ve} nedovoljno definisana tvrdnja i nedovoljno obrazloèna tvrdnja da je Milo{evi} poku{ao da re{i srpsko nacionalno pitanje. Ili da je Milo{evi} poku{ao da ostvari “Veliku Srbiju”. Mi za to nemamo nikakav istorijski dokaz. Sada u Hagu kaù da je on hteo da ostvari “Veliku Srbiju” tako {to bi Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora i Makedonija ostale u jednoj federaciji. Pa to nije “Velika Srbija”, to je Jugoslavija. On je hteo da o~uva onakvu dràvu kakva je bila. E sada je drugo pitanje kako je on hteo da je o~uva! S jedne strane, imali ste Hrvate i Slovence, koji su rekli: Mi traìmo pravo naroda na otcepljenje, na opredeljenje do otcepljenja na osnovu Ustava iz '74., a nisu rekli da prema tom Ustavu, da bi se oni otcepili, mora svaka republika da se sloì uklju~uju}i i tamo neku Makedoniju, koja nema veze sa Slovenijom. Oni su, prema tome, kr{ili Ustav, traè}i svoje demokratsko pravo. A to de-mokratsko pravo su zasnivali ne samo na pravima zapadne demokratije, ve} i na Ustavu koji je bio nedemokratski. S druge strane, Milo{evi} je rekao: Dobro, moète da se otcepite, ali ne po Ustavu, nego onako kako se dogovorimo. A dogovori}emo se tako {to }u ja vama da nametnem na Predsedni{tvu da sâm preuzeo Kosovo i Vojvodinu, zato {to je vojska sa mnom. Dakle, imali ste dve strane koje su nedemokratski nastupale i koje su logi~no uvele zemlju u rat. To je ono {to ja Milo{evi}u najvi{e zameram. Meni je jednostavno te{ko njega da optuìm samo za ratne zlo~ine prema drugim narodima, jer njegova krivica je mnogo kompleksnija. On jeste pomogao da do|e do gra|anskog rata i u Hrvatskoj i u Bosni, verovatno je njegovo delo {to su ti ratovi imali takav tok. Pitanje je za{to su ti ratovi trajali tko dugo. Izraelci su sve ratove vodili tako kako su ih vodili Srbi u Bosni i Hrvatskoj, ali su svi trajali tri dana. Ne moète vi da pustite narod

Svedok i istori~ar

297

da se kolje godinama. Ali Milo{evi}u to nije bilo u interesu, jer mu je rat donosio neverovatan novac. Tu su radile ~itave {vercerske mreè. Nikada Jugoslavija nije bila jedinstvenija po pitanju {verca, nego u doba rata, {to je potpuno neverovatno! Ti {vercerski kanali su bili neverovatno jedinstveni. Da}u vam primer: oru`je kojim su Srbi pobili 26 hrvatskih policajaca, a tako je po~eo rat u Hrvatskoj, koji su u{li u jedno srpsko naselje samo da bi razvili hrvatsku zastavu... Zamislite taj poriv! Vi ne kaète: ~ekajte, to je teritorija Hrvatske. Vi ne po{tujete zakone. Ne! Oni tu ulaze da bi skinuli jugoslovensku zastavu i stavili hrvatsku, a Jugoslavija jo{ uvek postoji. To oru`je nije im doneo Milo{evi}, ve} im je prema odre|enim informacijama koje su objavljivane, prodao Vladimir [eks, ~ovek koji je jedno vreme bio predsednik hrvatskog Sabora, ~iji je najbolji prijatelj tu {vercovao viski i oru`je. On je Srbima to prodao znaju}i da }e oni ubiti njegove sunarodnike. A Srbi su, opet, iznajmljivali tenkove Hrvatima, da bi ovi ratovali sa Muslimanima, itd. Bilo je mnogo takvih ljudi koji su tako radili. Na àlost, Milo{evi} je bio kralj takvih lopova. Da ne govorimo da su u doba operacije “Bljesak” iz maja 1995. godine, kada je pala zapadna Slavonija, tom prilikom su ovi ljudi koji su danas, da tako kaèm, njihovi potomci, profesionalni potomci, organizovali atentat na \in|i}a – to su ove tzv. “crvene beretke”. One su osnovane po~etkom rata. Te “crvene beretke” su sa~ekale hrvatsku specijalnu policiju i predale im raketne sisteme, a hrvatska specijalna policija ih je pustila da se sklone zato {to su oni tri meseca pre toga dogovorili u Budimpe{ti da to prodaju jedni drugima, uz dogovor dve vlade – vlade u Zagrebu i Beogradu. Ko je tu, onda, kriv? Da li je rat stvarno bio me|unacionalna mr`nja? Bio je, nema sumnje. Ali, da li je tu kriv neki Hrvat ili neki Srbin, koji je izvr{io ratni zlo~in, a pre toga su bili mesari, ovo-ono, ili je kriv onaj koji je sve to izazvao da bi uzeo pare. Ko je vi{e kriv? Krivi su i jedan i drugi, ali ko je vi{e kriv? Ko je inicijator, glavni odgovorni za to? Ne mogu da opravdam kada neko ubije civile, ali... U svakom narodu imate 10% koji su skloni da izvr{e neki zlo~in, samo {to u Austriji postoji policija, socijalni radnik, vojska, koji ne}e da gledaju da li je on Ciganin, da li on moè da izvr{i taj zlo~in ili ne moè, ovde ste imali tih 10% ljudi koji su u jednom trenutku dobili posebnu va`nost u dru{tvu. I imali ste politi~are koji su rekli: Ma, dobro! Pusti ih! Pusti ih i mi }emo se na kraju iza njih sakriti! Mi }emo na kraju njih da pohapsimo i, ako treba, da ih ubijemo i da kaèmo: Mi smo ih razneli! A za to vreme, oni su stvarali imperije bogatstva. Tako je bilo i u Hrvatskoj. Ne ba{ u tolikoj meri kao u Srbiji, zato {to su prosto oni, ako izuzmemo Srbe koji su nekako uvek bili “pod B”, ali su makar za hrvatski narod stvorili neku demokratiju, {to je ipak ne{to! To je vi{e nego ovde. Ovde ni za koga nije bilo demokratije, a u Hrvatskoj je bar bilo za hrvatski narod. U Hrvatskoj su i pored toga postojali ljudi koji su


298

se neverovatno obogatili. Dobar primer je Bobetko, koji je nedavno umro, njegova porodica je stra{no bogata; Tu|manova porodica tako|e, njih tuè i sude, iako je Tu|man i dalje vrlo popularan u Hrvatskoj, za razliku od Milo{evi}a, bez obzira na sve njegove egzibicije u Hagu, njegova podr{ka nikada nije bila manja nego u proteklih godinu dana.

• Za{to mislite da se 5. oktobar dogodio ba{ 2000. godine?

Pa mislim da je moralo vi{e kockica da se sloì. Milo{evi} bi bio oboren '96. godine i '97. godine da nije bilo uticaja iz inostranstva. To je sigurno! Bez obzira na Vuka Dra{kovi}a. Vuk Dra{kovi} ne bi smeo to da uradi da nije bilo uticaja iz inostranstva. To je moje duboko mi{ljenje. U januaru '97. godine, imao sam prilike da razgovaram sa ~ovekom koji je danas guverner Narodne banke Srbije, to je Mla|an Dinki}, koji je danas i potpredsednik stranke “G17 plus”. On je '97. godine bio mladi ekonomista koji je stvorio grupu 17 ekonomista i koji je dve godine ra-nije napisao knjigu “Ekonomija destrukcije” o tome kako je Milo{evi} plja~kao narod i {ta je sve stajalo iza tih njegovih ratnih iskustava. On je sve to opisao u toj knjizi. 1997. godine mi smo razgovarali. Ja sam u to vreme jo{ uvek bio predsednik Glavnog odbora studentskog protesta, rekao mi je: Morate da izdrìte, da se borite, jer u junu '97. godine nas-tupa bankrot zemlje! Sve to {to se desilo sa protestom, pre svega gra|anskim, sve to {to se desilo sa me|unarodnom zajednicom, sve to vodi Milo{evi}a ka bankrotu u on }e u junu bankrotirati! U maju je on mogao da proda Telefoniju i dobio je novac iz inostranstva. To je za mene “per excellance” dokaz da je neko imao interes da ga zadrì. 2000. godine, sve te orga-nizacije, pre svega SAD koje su ulagale najve}i deo novca, nisu bile spremne da podrè protest Saveza za promene ni u situaciji u kojoj stotine hiljada ljudi krene preko mosta na Novi Beograd, a onda ih sa~eka policija pa ih prebije. To je bilo 29. septembra 1999. godine. Niko nije bio spreman da napadne Milo{evi}a. U novembru '99. godine, Bil Klinton je bio u Atini. Postoje odre|ene indicije, a istorija tek to treba da dokaè, da su odre|eni Milo{evi}evi emisari bili na razgovoru sa njim, da je on tada njima rekao da }e biti nove intervencije ukoliko Milo{evi} ne raspi{e nove izbore, on bi ih odmah raspisao. Me|utim, on nije imao taj interes. Nije nikome bilo u interesu da opozicija sama izbori izbore. U interesu reìma i Amerike je bilo da opoziciji izbori budu darovani, da se Milo{evi} pokaè kao ~ovek koji je jo{ uvek jak, a da opozicija dobije na izborima zahvaljuju}i zapad-nom novcu. Tako je i bilo, jer u maju 2000. godine, Milo{evi} je oduzeo Studio B gradskoj vladi, koju u to vreme drì SPO, a SPO je posle aten-tata 2. oktobra 1999. godine morao da se distancira od Milo{evi}a. Oni na kraju napu{taju DOS, iza{li su sami na izbore {to ih je dovelo do toga da nemaju nijednog poslanika u parlamentu, ali je ~injenica da u tom tre-

Svedok i istori~ar

299

nutku ta njihova televizija radi za opoziciju. Reìm je oduzme, onda oni naprave demonstracije, zna~i opozicija – budu}i DOS. [ta se dogodi? Policija do|e i rasturi ih. Nije do{lo milion ljudi kao {to je bilo 5. oktobra. Zna~i da posle svih tih nekorektnosti Zapada iz '99. godine, kada nisu hteli da podrè demonstracije Saveza za promene, posle svega toga oni su jo{ traìli, a to je bio zahtev iz '97. godine... Se}am se, mi smo obja{njavali gospo|i Madlen Olbrajt, ja sam sa njom li~no razgovarao, bilo je vi{e nas naravno – bilo je 18 predstavnika stranaka, da je su{tina u tome da se izdvoji jedna grupa stranaka koja je dovoljno moralno sna`na (ja nisam imao iluzije da DS nema probleme na koje sam ukazao tokom ovog na{eg razgovora), ali da se izdvoji jedna grupa stranaka koja }e re}i: U redu! Mi nismo bili spremni da iza|emo na Milo{evi}eve name{tene izbore, nismo spremni da sa njim fahiramo, mi izlazimo sami na izbore i dobijamo ih! Madlen Olbrajt je rekla: Ne! Moraju svi – i sindikati i nacionalne manjine, i stranke. Na moje pitanje: za{to, rekla je zato {to je u Slova~koj bilo tako. Rekao sam: Da, ali u Slova~koj Me~ijer nije imao 40 godina komunizma iza sebe, jer je komunizam bio nametnut, Me~ijer je originalni slova~ki politi~ar, u êhoslova~koj ne postoje takve podele kao {to postoje ovde i u Slova~koj nije pozicija uvek bila tako korumpirana kao ovde. Me|utim, to nije nailazilo ni na kakvu podr{ku. Trebalo je ovako zato {to je tako najbolje. I vidite sada, od 18-19 stranaka koliko ih je u vladi, imate {est ministara, odnosno predsednika stranaka koji su u toj vladi, a koji su u nekom sudskom procesu. Ili kao biv{i saradnici DB-a, jedan je bio optuèn da je seksualni manijak, jedan je sada optuèn da je namerno naredio svom voza~u da vozi prebrzo, pa je ubio jednu devojku na ulici, jednog optuùju da je narkoman, pa je zato imao dve saobra}ajne nesre}e, neverovatno – je-dan kao {to je Kora} ne}e da prihvati da ide na skup{tinu stranke, pa cepa svoju sopstvenu stranku koja ga je imenovala za potpredsednika vlade, itd. To je uàsno, stra{no! Jednostavno, nije do{lo do tog pro~i{}enja i zato nama danas kasne reforme! Zato {to nemamo jednu jaku stranku koja bi sprovela reforme. U pro{losti, kada je Srbiju zahvatio prvi talas reformi, i{li su odozdo na gore, a ne odozgo na dole. Od obnove Srbije od 1815. do 1830., do 1881. godine uglavnom je vlast reformisana odozgo na dole. Kada je prvi put osnovana stranka u Narodu – Srpska radikalna, ona je dobila vlast, dodu{e vrlo te{ko, sa kraljem su imali velike sporove. Oni su na vlast do{li sami, pa je njihov Glavni odbor postao glavni motor promena. Sada imate 18 glavnih odbora, a od tih 18 stranaka njih 12 zna da sami nikada ne}e do}i u parlament i upravo tim strankama odgovara da situacija ostane kakva je sada. Njih ne zanimaju promene. Kada bi mislili na promene, rekli bi: U redu! Ali mi ne moèmo da vr{imo eko-nomsku tranziciju, ako nemamo politi~ku tranziciju, a politi~ku tranziciju ne moèmo da vr{imo sa legitimitetom koji su nam gra|ani dali u decem-


300

bru 2000. godine, jer su oni tada glasali protiv Milo{evi}a. Mi sada mora-mo da iza|emo i ponudimo ne{to novo narodu. Oni kaù: Ne! Mi }emo sa tim legitimitetom od pre tri godine u situaciji u kojoj se originalni DOS raspao, u kojoj je \in|i} ubijen, u kojoj su zahvaljuju}i nama i na{im sporovima propali izbori za predsednika republike, mi }emo sa tim sum-njivim legitimitetom da napravimo Odbor za pisanje Ustava i da napi{emo ustav koji nama odgovara. Vrlo nedemokratska pojava! Sponzori su na zapadu i ono {to je najstra{nije, kada ja to kaèm i kada kaèm da su konkretno SAD, jer je problem re}i Zapad, jer ako kaète Zapad, onda neko kaè: Pa vi mrzite Zapad! Zapad je {irok pojam. Ja kaèm SAD i odre|ene dràve u Evropskoj uniji, ljudi kaù: ti si ksenafob! Ti mrzi{ te zemlje!, {to je vrlo nepo{teno, jer sam ja ìveo u tim zemljama. To je pot-puno besmisleno! Ali je problem ne{to drugo. Problem je {to odre|eni krugovi rade tako {to se bore protiv vas va{im sopstvenim slabostima. Zato {to ja moram sebi i drugima da objasnim za{to neki moji prijatelji iz doba protesta nisu hteli da vrate pejdèr (dobro, taj ~ovek nema sada vlast), a neko drugi }e pre da zadrì vlast nego da reformi{e Srbiju i zbog toga je spreman da odrì zajedni~ku dràvu sa Crnom Gorom, iako je ta dràva manje dràva nego {to je Evropska unija dràva i postojanje te dràve nas spre~ava ulazak u procese stabilizacije i asocijacije u koje su u{li svi, uklju~uju}i ~ak i Albaniju. Prema tome, imate takav problem – sop-stvenim slabostima se neko bori protiv vas! To je ne{to najstra{nije u ìvotu! ôvek najteè moè da pobedi sopstvene slabosti! I ako neko igra na ne~ije slabosti, to se smatra najpokvarenijim oblikom borbe u politici, kad igrate na to {to va{ protivnik ima sina koji je narkoman. To se smatra nepo{tenim, ali je to najefikasnija borba! Zato {to ga tako diskvalifikujete, a to {to on vama kaè: ti si takav i takav, to sve pada u vodu, zato {to je on ~ovek koji nije uspeo da vaspita svog sina. Kako }e da vodi dràvu? Tako je sada i sa nama. Mi sad moèmo da kaèmo {ta ho}emo, da SAD nisu po{tene prema nama, a oni }e da kaù: Jeste, ali vi imate potpredsed-nika vlade koji radi ono {to kod nas nikada niko nije radio! Proteklih 200 godina! Ili: Imate predsednika vlade koji kaè to i to, a radi to i to! Tako da je 5. oktobar do{ao kada su me|unarodne prilike to dozvolile. Se}am se te neverovatne promene. U maju, Ivana i ja smo bili na demonstracija-ma – ni{ta nije bilo tu`nije od te policije koja se rasporedila oko nas, op-kolili su opozicione vo|e u gradskoj skup{tini, onda su ovi molili da ih puste iz gradske skup{tine. Onda je taj general, koji je danas na slobodi, bio ume{an u ubistvo pratilaca Vuka Dra{kovi}a i njegovog {uraka na Ibarskoj magistrali. On je i dan danas slobodan i on im je dao dozvolu da iza|u iz gradske skup{tine. To je Branko \uri}. Ali ve} u avgustu 2000. godine, zahvaljuju}i novcu koji je stigao, po~ela je kampanja “Ko? Ko{tunica! Ko sme da vas pogleda u o~i?” Odjednom je sinula Srbija, zato {to je neko

Svedok i istori~ar

301

spustio vrednost opozicije, demokratske ideje, a onda je uloìo u nju, kupio je potpuno i to je ispalo tako! Naravno, ja sam zahvalan {to je do toga do{lo, moglo je i da ne do|e. Ja sam se pla{io '99. godine da }emo mi biti evropski Irak, jer tada nisam poznavao odnose izme|u SAD i EU. Pla{io sam se da }e SAD odgovarati, zbog njihovog vojnog prisustva u Bosni i na Kosovu, Makedoniji, da ovde ve~no postoji jedan takav nemir, tiranin, koji je nemo}an i krezub, ali stoji. Irak je dobar primer. Oni su u prvom zalivskom ratu osvojili Basru u prva tri dana, posle 38 ili 40 dana bombardovanja. Sada je trebalo da se mnogo duè ratuje, ali to je njima koristilo, i prvi i drugi put. Prvi put su ih molili {iitski glavari da nastave ka Bagdadu, bili su 200 km daleko od Bagdada, mogli su da sru{e reìm, ali oni nisu to hteli. Sre}om, do toga ovde nije do{lo. O~igledno je da sva-ka zemlja ima svoj program koji preporu~uju SAD.

• Znalo se odakle su do{le pare za protest 2000. godine?

Pa, ja mislim da je to objavljeno. Imate to i na internetu. Pre svega SAD. Imate nekoliko ameri~kih i nekoliko evropskih organizacija. Svako je pokrivao svoje i to moè lepo da se vidi i u Hrvatskoj i u Jugoslaviji. Kada dolazi do toga da te organizacije daju trostruko, ~etvorostruko ve}e sume za kampanje? Pa upravo pred izbore '99. godine u Hrvatskoj i 2000. u Srbiji. Za{to? Kada biste njih pitali, oni bi vam rekli: pa, jeste, ali mi smo videli da je sada vreme. A onda moète da postavite racionalno pitanje: za{to '96. godine nije bilo vreme. To su vrlo va`na pitanja. Mi smo kao Studentski politi~ki klub traìli '97. godine da SAD urade ono {to su kasnije uradile '99. godine. Ja sam li~no predao... êdomir Jovanovi} je napisao pismo, koje smo mi naravno preveli. Ja sam ga li~no predao Robertu Gelbartu, s kojim sam se pet puta video. Robert Gelbart je bio ameri~ki ambasador i li~ni izaslanik predsednika Bila Klintona za Balkan, kasnije je to pre-imenovano u Zapadni Balkan. Traìli smo od njih da prekinu sankcije Srbiji i Crnoj Gori, odnosno Saveznoj republici Jugoslaviji i da kaù da su to uradili zbog srpske opozicije, srpskih studenata... A da u isto vreme, uvedu ekonomske i politi~ke sankcije svim predstavnicima reìma. Zna~i za svaku onu firmu, za koju oni znaju da ima ne{to sa reìmom, a znali su – znaju i dan danas, da se ona blokira u celom svetu, da se Milo{evi}u i ostalima oduzme pravo putovanja i da po~nu da komuniciraju samo sa opozicionim vo|ama, da prekinu svaku komunikaciju sa njim, on je ilegalni reìm, falsifikovao je izbore '97. godine. Gelbard je rekao: “Znate, tu su dva pitanja! Prvo, o kojim ra~unima govorite?” Ja sam rekao: “Znate, pri~a se da on ima tri ra~una u Americi”, a on kaè: “Dajte mi brojeve ra~una!” A ja mu kaèm: “Kako vas nije sramota, gospodine Gelbard!”, odnosno “Va{a ekselencijo”, imate organizaciju koja ko{ta 20 milijardi dolara, zna se da ste '95. godine dali potpuno novu opremu Dràvnoj


302

bezbednosti Srbije, s tom opremom sam prislu{kivan i ja, {to tada nisam znao, ali sam saznao kasnije. I vi traìte od mene, studenta ~etvrte godine sa 20-30 maraka u dèpu, da ja vama kaèm brojeve ra~una! Jel' to lice-merje ili {ta? Onda je on rekao: “Drugo pitanje je za{to bismo mi ukidali sankcije? Znate, gospodine Anti}u, ja sam blokirao sedam zemalja i svaka od njih ima svoju tajnu.” To je za njih igra, a za sve to vreme sara|ivali su sa Milo{evi}em. Onda je normalno {to su mene izrugivali ruglu. Kaè: “[ta }e Dèjms da radi kada budemo ukinuli sankcije?!” I pokaè na nekog ~oveka tu, koji kontroli{e sprovo|enje sankcija i on kaè: “Sna}i }u se, va{a ekselencijo. Radi}u ne{to drugo.” To je jednostavno bila jedna morbidna igra. Razgovarao sam ja i Ri~ardom Holbrukom. To je isto bila velika sramota. Njega smo isto traìli i ja sam mu rekao da je sramota da SAD pozivaju na izbore '97. godine u Srbiji kada znaju da ne postoje us-lovi. Podsetio sam ga na Keti Morton, koja je njegova supruga, koja je bila predsednica jedne me|unarodne novinske agencije i koja je rekla da se u Srbiji vr{i tortura nad novinarima. Onda je on rekao da svaka zemlja ima druga~ije ustave. “Ono {to bi kod nas bilo ustavno, kod vas ne bi, i obrnuto. Ali, mogu da vam kaèm da u Americi niko ne poziva na bojkot izbora.” Rekao sam mu: “Da, ali Srbija nije Amerika, jer da je Srbija Amerika, vi biste nas pustili da re{imo probleme i na Kosovu i svuda, i to da ih re{imo na na~in na koji ih vi re{avate, {to nije nimalo demokratski.” Naravno, to njemu nije bilo nimalo prijatno da ~uje, ali ja sam mu to rekao. Znate {ta je jo{ problem – mali narodi moraju da imaju ozbiljnu spoljnu politiku. Problem je u tome {to Srbija, a za to su malo krive i srpske elite od pre Prvog svetskog rata zato {to su one i{le u te ratove glavom kroz zid, pre svega u Prvi svetski rat. U tom ratu, 56% mu{kog stanovni{tva u Srbiji je poginulo. Zamislite jednom ~oveku da odse~ete 56% tela, on nije vi{e ìvo bi}e – on je mrtav! 25% ukupnog stanovni{tva je poginulo – èna, dece... Zna~i, svaka ~etvrta èna, svako ~etvrto dete... Posle toga je do{lo jugoslovensko dru{tvo koje je bilo vrlo te{ko, vrlo nedemokratsko u su{tini, jer umesto da se sukobljavaju stranke, sada su se sukobljavale nacije, {to je vrlo lo{e, jer kada se stranke sukobljavaju to je ideolo{ki, a kada se sukobljavaju nacije, to je stepen niè, to je onda etni~ki sukob. Nije va`no da li je on u pravu ili nije, va`no je kome on pripada. Onda je u Drugom svetskom ratu ponovo mnogo ljudi poginulo, i to onaj deo srpskog naroda koji nije mnogo ginuo u Prvom svetskom ratu – Srbi u Bosni i Hrvatskoj. Isto ogroman broj – 30-40% od ukupnog broja. Onda je do{ao komunizam koji je sve to zatvorio. Onda se sve to {to se dogodilo zatvorilo u jedan }up, da bi se sve ponovo otvorilo 1990. godine. U situaciji u kojoj nam je najvi{e trebao mir, kada nam je najvi{e trebalo re{enje, mi nismo imali elite koje bi iza{le u taj svet u kome ne moète da se pona{ate kao velika zemlja. I ono {to je bio problem Titovog sveta, {to je Tito i njegov, Brozov reìm

Svedok i istori~ar

303

uneo u svest naroda da smo mi velika sila. Pokret nesvrstanih je razvio tu iluziju o veli~ini. Kakva velika sila kada nas finansijski pomaù SAD i tada{nja Evropska zajednica, daju nam finansijske injekcije bez kojih ne bismo finansijski izdràli?! Ne, predstavljano je otprilike da je Jugoslavija sa nesvrstanima najve}i blok na svetu, mi moèmo da pomirimo velike sile, itd. Su{tinski nama je bila potrebna politika male zemlje, da izbegnemo da budemo uvu~eni u velike, zamr{ene igre, jer Balkan je jedino mesto u Evropi gde su SAD branile princip da jedna zemlja moè da se raspadne i ratom, to je jedino mesto u svetu gde oni podràvaju muslimansku manjinu i to ima svoj razlog. Nije ih bilo briga {to su Muslimani napadnuti u Bosni! Ba{ ih je bilo briga da li su Palestinci napadnuti od strane Jevreja u Izraelu ili Palestini! To nije va`no ljudima koji se bave svetskom politikom, jer oni razmi{ljaju o precenjenosti dolara, recesiji, fiskalnoj godini, a to da li }e neko da prekr{i ljudska i gra|anska prava, to je pitanje za grupe koje vr{e pritisak na njih i onda oni sa njima postignu neki dogovor i to tako pro|e. Problem na{ih elita je bio {to nisu shvatili da zlo~inom ne moète da gradite dràvu. U 21. veku vi{e nema pri~e o 19. veku, kada je bilo kao i u 20. veku mnogo manje zlo~ina. To je bio vrlo human vek. Vodila se borba za velike dràve i bilo je `rtava, ali te `rtve nisu bile civilne, ve} vojne. Velike, ali vojne `rtve. Postojao je neki “fair play”. Ali, ~ak i da je bilo tog “fair play”-a, vi{e ne moète na silu da gradite dràvu. Mi smo morali da shvatimo koje su na{e snage i {ta nama treba. Na àlost, na{e elite su samo traìle pare. I oni su ih zaradili. Milo{evi} je od 1990. do 2000. godine, uzeo negde izme|u 4 i 6 milijarde maraka, od 2 do 3 milijarde evra. Kroz {verc, piramidalne banke – oko milijardu i sto hiljada evra, kroz inflaciju – 4 milijarde maraka, tj. 2 milijarde evra. Samo za {est meseci inflacije, tako {to je prodavao nama papir za strane valute! Samo to je i radio, jer je svuda drugde bio na gubitku. Pri~a se da je hteo da napravi “Veliku Srbiju”, a nema gde nije izgubio. I to namerno u ve}ini mesta. U Isto~noj Slavoniji, zapravo nije vo|en nikakav rat. Odnosno, vo|en je najteì rat, a onda je Isto~na Slavonija predata Hrvatima bez ikakvog rata. Jer nije ni bio cilj da se to pripoji, ve} je cilj bio da se tu napravi problem, uzme neki novac, napravi neki dogovor, a onda da se posle ostavi, jer nije bilo va`no. Bilo je va`no za ljude koji su bili tamo, koji su se borili za svoju ku}u... I Srbima i Hrvatima, a Milo{evi}u i, u manjoj meri Tu|manu koji je ipak imao neku nacionalisti~ku ideju, to nije bilo va`no! Kod Milo{evi}a ne! Samo pare i li~na mo}, nije bitno da li nad manjom ili ve}om zemljom! Bolje bi bilo da je ve}a, ali ako ne moè, nema veze!

• Ja bih opet pre{la na studentski protest koji je bio paralelan gra|anskom protestu. Da li je tu bilo nekakve saradnje ili su se samo paralelno odvijali?


304

Studentski protest je bio u 12 h, a gra|anski u 15 h, pa u 16 h, jedno vreme. Kasnije je bio i uve~e. Ciljevi su bili isti. Bilo je predloga da se oni objedine, ali je ideja bila da se stvori jedan autenti~an studentski protest. Mislim da je to bila jedna od velikih tekovina te godine, jer je shva}eno da je Studentski protest osiguranje za gra|anski, jer kada Milo{evi} preduzme akciju protiv gra|anskog protesta, studentski se odràva. Gra|anski protest je u januaru '97. godine doìveo veliku krizu – u januaru i februaru te go-dine, on je drasti~no smanjen. Vi{e nisu imali ni snagu, a i policija je izvr{ila takav pritisak na njih da vi{e nisu mogli da izdrè. Ja sam imao informacije da bi oni nekoliko puta i prekinuli protest da nije bilo studenata. Ja sam imao sastanak 21. januara 1997. godine sa Neboj{om ôvi}em, koji je tada jo{ uvek bio gradona~elnik Beograda, i on je traìo na~in da iza|e iz svega toga. Jo{ uvek je pregovarao sa Milo{evi}em da postane predsednik vlade, {to je Milo{evi} èleo da bi najavio reforme, ali je pritisak bio veliki od strane njegovih tvrdokrilaca da to ne radi. Onda je Milo{evi} razmi{ljao da li je jeftinije da podmiti SPO, opoziciju, da im da ne{to, da napravi svoju reformsku vladu, da raspi{e izbore. Kada je video 24. decembra 1996. da narod vi{e nije za njega, da ne moè da sakupi milion ljudi... Tek kasnije sam video da je imao ideju u stilu De Gola, {to svedo~i o sloènosti Milo{evi}eve li~nosti, nije bio siguran {ta je – da li neki “hard liner”, da li brani staljinisti~ke tradicije, srpske ili je otac nacije. To mu do kraja nije bilo jasno! Na miting svenarodne podr{ke 24. decembra 1996. godine, on je i{ao sa pri~om da Srbijom ne}e upravljati tu|a ruka, da Srbija ne}e biti pod protektoratom – to je pri~a iz 1992. godine. Ali, kada je '92. godine dobio izbore, on je 15 dana kasnije rekao Srbima u Bosni da moraju da prihvate da ìve u Bosni – nema nezavisnosti, nema republike, ili }u ja da vas blokiram. I tada po~inje njegova pri~a o blokadi, koja kulminira '94. godine. Dakle, on je zloupotrebio tu pri~u da bi dobio izbore i onda ga je bilo ba{ briga! I on je ponovo pokrenuo tu pri~u. U svom poslednjem intervjuu za TV Palma, pre nego {to je bio uhap{en, izjavio je da 1997. po~inje novi napad Zapada na SRJ. Navodno, kada je bio Kritski samit, oni su mogli sami da ostvare regionalnu bezbednost, on je navodno razgo-varao sa Fatosom Nanoom, albanskim premijerom, pa to nije odgovaralo Francuskoj, Engleskoj i SAD, pa su po~eli da forsiraju Albaniju. Ali, on je i sedam meseci ranije imao istu pri~u Srbija, tu|a ruka, studenti... On je s jedne strane bio takav, a s druge strane je smatrao da moè malo sa zapadom i da se dogovori. 21. januara, ja sam imao sastanak sa ôvi}em i on je rekao re~enicu koja je za mene bila indikativna. Hteo je da govori pred studentima, {to sam ja odbio. Rekao sam da moèmo da organizu-jemo neki skup, da govori pred sto na{ih izabranih ljudi i da mi ~ekamo njegova dela. Ne moèmo da mu dozvolimo da drì govor, pa da se onda vrati u SPS. Prvi put }e govoriti kada se bude pridruìo opoziciji, kada

Svedok i istori~ar

305

bude rekao da Milo{evi} mora da plati, i sl. Do tada, moè da govori pred zatvorenim skupom koji }emo mi da izaberemo. Ne ba{ diplomatski pristup, ali to je bila takva taktika tada. On je bio potpuno zbunjen, o~ekivao je da }u ja biti iznena|en. Ipak je on bio tada gradona~elnik, prakti~no ~etvrti ~ovek u zemlji! Mene to uop{te nije fasciniralo. Po~eo sam da ga ispitujem kako on to sve vidi. On je vrlo interesantna li~nost, na njega sada igraju “Amerikanci” i ne bi bilo ~udno da postane premijer u budu}nosti, jer je idealan za to – vrlo je sposoban, zna kako rade veliki sistemi, ima vrlo slabu stranku, {to je vrlo zna~ajno. [to slabija stranka, to bolje! \in|i}u se tu malo “oteo”, on je stra{no oja~ao svoju stranku. Naravno, \in|i} je bio vrlo kooperativan ~ovek, ali ovaj bi bio jo{ bolji na tom mestu. Pitao sam ga: “Kako vi vidite sve ovo?” On je rekao: “[to se ti~e opozicionih stranaka, kod njih je skoro isto rasulo kao i SPS-u!” Oni su zbunjeni. Izgubili su savezne izbore, za Saveznu skup{tinu pro{li su gore nego ikada, a pro{li su lo{e pre svega zato {to su prihvatili izborni zakon koji je bio vrlo lo{, ali su ga kao i uvek prihvatili slepo, bez èlje da `rtvuju, rizikuju ne{to i da idu u otvoreni sukob sa Milo{evi}em. Rekao je: “Kod njih je malo manje rasulo nego u SPS-u, ali je veliko i ne sme{ da zaboravi{ da se svi ti ljudi mogu kupiti za jedan stan. Za svakog od njih, mera vrednosti je negde izme|u 50 i 70 hiljada evra. Ako im kaè{: daj to da re{imo, dobi}e{ stan! Glasaj za tog i tog!” Jedan nename{ten stan kao {to je ovaj mogao je da kupi svaki politi~ar u to vreme. Ja sam bio veoma skepti~an prema na{im opozicionim politi~arima, ali je to ipak bila stra{na vest za sve nas. Rekao je: “Samo vi studenti ste ne{to novo, jer jedan deo vas... (on je naravno imao i obave{tajne informacije; slu{ali su nas sve vreme). Jedan deo vas je tu iz stvarno religisti~kih pobuda, jer uvek ima takvih, ali ima vas koji ste tu zbog nekih svojih ideala i to je ono {to je novo. To je ne{to ~ega ranije nije bilo!” Posle toga, ja nisam imao sa njim kontakte, ali sam ga izuzetno po{tovao. Kada je napravio svoju stranku, u junu 1997. godine, video sam ga na proslavi jednog radija, koji su oni pre toga progonili dok je on bio gradona~elnik. Pri{ao mi je i sa velikim uvaàvanjem me pozdravio i ja sam njega, naravno, pozdravio. Toliko o tome za{to su bili razli~iti, za{to su bili odvojeni protesti! Prva ideja je bila da se pro{iri gra|anski protest i ljudi koji su do{li na ideju da ga pokrenu Mi}a Gavrilovi}, Aleksandar \uki}, oni su svi bili ~lanovi Demokratske stranke. Kada se pogleda taj na{ Inicijativni odbor i ljudi u njemu, ja i jo{ nekolicina koja je imala ve}i uticaj, vide}ete da su dvojica ili trojica koji sede u Inicijativnom odboru ~lanovi stranke. Ja znam za êdomira Jovanovi}a, za mene, da nismo glasali do drugog kruga za koaliciju “Zajedno”. Ne smete zaboraviti da je 11% bira~a poni{tilo listi} 1996. godine. Treba proveriti tu cifru – mislim da je svaki deseti. Zamislite koji je to poraz za ideju ustanove, demokratije, da od tri miliona ljudi koji iza|u na izbore, njih trista hiljada kaù: “Ne, niko


306

nije za vas!” To je neverovatan udar, ~itav jedan grad koji je nezadovoljan.Ceo Ni{ – drugi po veli~ini grad u Srbiji!

• Kako ste doìveli 5. oktobar?

Bio sam u Britaniji do 14. septembra 2000. godine. Vratio sam se da bih glasao. Tako sam podesio. Zato {to je bilo jasno kada je raspisao izbore 6. jula, da }e se zavr{iti u to vreme. Da se desilo da sam ostao duè, ja bih se opet vratio na izbore, jer je to bilo jedino re{enje. Oti{ao sam u Britaniju ne znaju}i ko }e da iza|e na izbore. Znao sam da }e Ko{tunica da se kandiduje, ali nije bilo jo{ uvek jasno da li }e izdràti u toj svojoj kandidaturi do kraja. Po{to je on '96. godine pravio velike probleme – dva puta je najavljivao ulazak i izlazak iz koalicije “Zajedno”. On je takav – oklevalo. Svoju vrlinu je na svojoj neodlu~nosti zasnovao! Ali, ~injenica je da su njegovo kandidovanje i veliki novac za koji se odmah videlo da ga opozicija ima, dali su nadu da }e ne{to veliko da se desi! Mene je pla{ilo to da Milo{evi} ne sastavi vladu, jer on je to mogao. Ali je problem {to je vezao za sebe pitanje ishoda izbora, tako da kada je izgubio, to je bio veliki psiholo{ki udarac. Crnogorci vi{e nisu mogli sa njim da rade, mora-li su da se dogovore sa nekim drugim. Po~eli su da se dogovaraju sa DOS-om, jer je imao najvi{e poslanika, ali opet sam nije imao ve}inu da vodi saveznu dràvu. Kada sam se vratio u zemlju 14. septembra, video sam da se ne{to klju~no promenilo, postojao je veliki optimizam. Na àlost, kada sad posmatram koji su uzroci toga, shvatam da je kampanja bila uzrok, ne to {to je opozicija pokazala da ima ve}e vrline, ve} prosto novac, veliko ulaganje u odnosu na ranije, recimo taj maj kada su preoteli Studio B. Naravno, bio sam na tom mitingu 20. septembra kada je predsednik Ko{tunica, kada je govorio Miodrag Petrovi} ^kalja, na{ najve}i glumac u komedijama, itd. Svi smo bili zadovoljni time, ali sam ja o~ekivao da Milo{evi} ima rezervnu taktiku. On da nije promenio ustav 6. jula 2000. godine, on ne bi izgubio te izbore. On je promenio ustav tada tako {to je rekao da se glasa za predsednika republike. Bi}e izbori za predsednika republike, za parlament i lokalni izbori. Dugo sam se pribojavao da }e opozicija, ako iza|e na izbore, da izgubi. Dobi}e ve}inu, ali ta ve}ina ne}e biti dovoljna i SPS }e sa Crnogorcima da izabere predsednika vlade. Ve}ina na{ih autora koji se bave tim periodom smatra da je Milo{evi} to uradio zato {to se izolovao. Predugo je njegova stranka pobe|ivala zahvaljuju}i njemu – njegovoj li~nosti, njegovoj sposobnosti da razgovara sa narodom, njegovom poznavanju situacije i politi~koj ve{tini. Kada je tako dugo, onda sposobni ljudi postepeno napu{taju stranku, jer ako se predsednik pokaè sposobnijim od svojih savetnika, on obi~no gura ljude koji ga slu{aju, koji postaju operativci. Oni postaju ljudi koji prihvataju sve {to on predloì. Kada imate takvu situaciju, ~itava stvar izgubi smisao – jedan

Svedok i istori~ar

307

~ovek umesto da bude savetovan, on savetuje svoje savetnike. To je put ka propasti. Ali, mislim da je tu ozbiljnija situacija. Bez obzira na nedostatak moralnih vrednosti kod Milo{evi}a, na njegovu li~nu iskvarenost, bi-rokratski mentalitet, mislim da je on ipak ~ovek sa jednim uro|enim ins-tinktom za politiku. Mislim da je promenio ustav izme|u ostalog i zato, a to verovatno nikada ne}emo saznati, zato {to je verovao da bi u suprotnom imao manje osnova da pribegne sili te zime. Jer, od 1999. godine, tokom bombardovanja, na{i energetski potencijali su bili stra{no ugroèni. Po~etak zime '99.godine bio je veoma teàk. Prve dve nedelje nije bilo struje, nije bilo ni~ega. Da je nastavilo tako da bude jo{ mesec dana, narod bi se digao na ustanak! Elektrodistribucija Srbije je predvi|ala da ako ne dobijemo gas iz Rusije, 50% gra|ana Novog Sada i 40% gra|ana Beograda mora}e da se iseli iz gradova tokom zime. To je katastrofa u ravni one u Africi u vreme su{a, kao u Severnoj Koreji kada su davali recepte kako da se spremaju trave iz parka i li{}e sa drve}a u vreme gladi pre nekoliko go-dina. Tu zimu '99. godine, Milo{evi} je preìveo zato {to su Rusi dali gas. Ve} 2000. godine, vi{e nije bilo para za to i ako pogledate tu godinu, iako je osnovana prelazna vlada, Ko{tunica je bio predsednik savezne vlade, {to je izabrana savezna vlada koja je, uprkos tome {to su u njoj bili pred-stavnici crnogorske socijalisti~ke partije SNP-a, bila demokratska i priznata u svetu, bilo je potrebno mesec dana da nam stigne bilo kakva pomo} da prestanu restrikcije struje. U doba Milo{evi}a, nikada nismo imali restrikciju duù od 4 sata dnevno. U vreme kada je ve} formirana prelazna vlada, a \in|i} je bio kandidat za premijera, mi smo imali 16 sati bez struje svaki drugi dan. Jednom 16 sati, pa 14, pa 12 – nije se znalo ni{ta! Zamislite da nismo tada dobili tu pomo}! Verovatno bi taj Milo{evi}ev sistem potpuno pukao i onda bi njemu bilo lak{e da nastupi kao ~ovek koji je prethodno izabran za predsednika republike na pretposlednjim izborima, koji nema alternativu, koji moè da uvede vanredno stanje, da izvede vojsku. Kada vas izaberu preko parlamenta, a taj parlament su izabrali tako {to su menjali izborne zakone uo~i izbora kao i uvek {to su menjali, onda je to problem. On je svesno i{ao u rizik i nije uspeo. Slobodan Antoni} kaè da je on imao 4 mogu}nosti: prvo, imao je mogu}nost da ide u potpunu diktaturu, priveo bi par godina i onda bi verovatno poginuo, jer bi do{lo do raspada sistema, beànja naroda u inostranstvo, obra~una na ulicama, pitanje je da li bi mogao i da pla}a tu svoju àndarmeriju, te oruàne policijske snage; druga mogu}nost je bila da se dogovori sa zapa-dom – mo`da bi se izvukao, izbegao osudu za zlo~in, ali bi morao da beì iz zemlje; tre}a varijanta je bila da se dogovori sa opozicijom – verovatno bi onda odgovarao ovde u Srbiji; ~etvrta varijanta je bila da se vrati tim cezaristi~kim tradicijama, da ponovo kaè: “Ja sam taj koji je u narodu najpopulaniji! Mo`da nisam najbolji, ali sam bolji od svih!” Tu logiku su


308

oni primenjivali od '97., kada su imali tu kampanju “{to jes' jes', najbolji je SPS!” Zna~i, istina je – krali smo izbore, ti ratovi su lo{e pro{li, toliko ratnih zlo~ina, pokrali smo izbore, ali... Mi smo lo{i, ali su svi gori! Svi ostali su sitni lopovi, bore se za vlast, nisu ~ak ni nas oborili iako smo lo{i! To je jedna negativna kampanja, ali je on mislio da }e i sada biti tako. Nije ra~unao da vi ako imate dovoljno novca i dovoljno dobru kampanju moète da predstavite Ko{tunicu kao patriotu on jeste mo`da u du{i patriota, ali pitanje je koliko je spreman da u ne~emu ide do kraja, da ne{to reformi{e. Moète da predstavite DOS kao organizaciju koja je spremna da izvr{i reforme, a objektivno DOS nije uspeo da se prikaè kao takav ni tada. Da se vratim na taj 20., 24. septembar... Mislio sam da Milo{evi} ima neki rezervni plan, jer 23. ujutru je objavljeno da postoje informacije da su do{li ljudi sa zapada sa ve} popunjenim listi}ima, kao za Ko{tunicu. Onda sam ja mislio da oni imaju neku varijantu sa vojskom da pobiju opoziciju i sl. Onda su do{li izbori i tada je bilo jasno da }e Milo{evi} da bude poraèn. Uvek su ankete bile protiv njega i '90. godine, ali je sada prvi put bilo ja-sno da su te ankete pla}ene. Ranije su pravili ad hoc ankete na ulicama, ali su sada ovo bile ankete na posebnom uzorku od 1.500 ljudi iz cele Srbije, zna se koliko je tu ljudi sa sela, a koliko iz grada, koliko je ljudi raznih starosnih doba, pa je taj upitnik ozbiljan, imaju neka posredna pitanja da vide da li su i ~ime zadovoljni, a }ime ne. Bilo je jasno po ogromnom od-zivu, Milo{evi} gubi. Kada je mali odziv, izlaze njegovi penzioneri, ljudi koji su slabog obrazovanja. On je izgubio izbore, ali se na àlost pokazalo da DOS iako je dobio ve}inu u saveznoj skup{tini, ne moè da sastavi vladu. Me|utim, pokazalo se da padom Milo{evi}a pada sve. Da njegovi ljudi, po{to ih ne vezuje ni{ta, nikakva ideologija – ni{ta osim interesa, da su spremni na dogovore. Dok smo se mi bunili i {etali ulicama – ja sam imao tu privilegiju da u~estvujem u upadu na ETF, zajedno sa studentima, iako sam tada ve} bio postdiplomac. U~estvovao sam i u jednom obra~unu kada je jedan ~ovek pucao na nas kod Veterinarskog fakulteta. To je sve bilo do 5. oktobra, ali je o~igledno da su ljudi iz DOS-a u me|uvremenu imali razgovore sa ljudima iz reìma, pa se desilo da na TV Palma, ~iji je direktor drào govor u vreme rata tipa: kada do|u Amerikanci, vi ih uh-vatite – pa na raànj!, taj ~ovek, Miodrag Vukovi} zvani Miki, vrlo oskud-nog obrazovanja i o~igledno ne ba{ normalan, on je pozvao \in|i}a da mu bude gost u vreme borbe za glasove. Onda Kari} i Mitrovi}, odnosno TV BK i Pink, oni su pri{li opoziciji, samo su ~ekali 5. oktobar da ba{ tog dana to urade. Njima je svima tada obe}ano da im ne}e biti dirani kapitali, a mi to tada nismo znali. Najve}i talas privatizacije od 2000. pa do danas bio je od oktobra do decembra 2000. godine.To je i{lo dotle da je Mirko Marjanovi}, predsednik vlade i jedini potpredsednik SPS-a, a kasnije v.d. predsednika SPS-a, kada je Milo{evi} uhap{en, on je kupio svoju ro|enu

Svedok i istori~ar

309

firmu – “Progres”. Njegova kompanija, koja je bila pod njegovim direk-torstvom, iz koje je on do{ao da bude predsednik vlade, privatizovana je u toku prva dva meseca posle 5. oktobra. U kompaniji u kojoj je on bio dràvni, dru{tveni direktor, on je postao sada privatni vlasnik. I svi su oni to uradili! To je bio element taktike u tom prevratu. Posle su izjavile lo-jalnost “crvene beretke”, deo policije, po~eo je {trajk rudara, mi smo ovde lupali u {erpe od sre}e, kada je nestala struja u Beogradu, prvi put smo se radovali {to nema struje. Jer su oni isklju~ivali struju da bi pokazali da su protiv Milo{evi}a. Ja nisam mislio da }e 5. oktobar biti klju~ni dan. Oni su najavljivali da }e biti upada u institucije, ali sam mislio da }e Milo{evi} jo{ malo da se odupire, ali kada sad pogledam unazad, bilo je tih nekih signala da ne}e. Zato {to je, recimo, Ko{tunica uputio pismo predsedniku Savezne skup{tine, Miti}u koji }e kasnije biti poslednji socijalisti~ki premi-jer, on je bio premijer prelazne vlade ta tri meseca, i on mu je odmah odgovorio, a ranije nikada nisu odgovarali. Za 5. oktobar je najavljen upad, ja nisam verovao da }e to i}i ba{ tako, ali kada sam do{ao, video sam da od Elektrotehni~kog fakulteta, tj. Od Vukovog spomenika, mi smo se je-dva probijali do JAT-a, preko puta ê{ke ambasade. Bio sam sa Ivanom i na{om koleginicom Tanjom Milovanovi}, koja je bila portparol Student-skog politi~kog kluba i u Inicijativnom odboru Studentskog protesta. Napravili smo krug kroz Kosovsku ulicu i bilo je jasno da, po{to niko ne brani RTS i Saveznu skup{tinu, da je ne{to po~elo da puca, propada. Svi smo o~ekivali intervenciju vojske. Ja sam uvek govorio da }e policija da propadne, kao {to je propala i 9. marta, ali sam se pla{io vojske. Iako je ~itav taj rat bio besmisleno vo|en, vojska se vrlo dobro pokazala u doba NATO intervencije. Njima su uni{tili samo 12 tenkova od 300 koliko su imali na Kosovu, {to je neverovatno mali gubitak, s obzirom na to koliko su Amerikanci bili dominantni u vazduhu. Oni su Albance, bez obzira {to su oni dobijali dobrovoljce, municiju, oru`je, ~ak tenkove iz Albanije, potpuno dràli na granici tamo. Kada imate takvu jednu vojsku, pri ~emu njeni visoki oficiri dobijaju dobar novac od Milo{evi}a, zato sam o~ekivao intervenciju, ali i da }e brzo da se raspadne, jer ta vojska nije profesio-nalna. Kad imate profesionalnu vojsku, kao u Ju`noj Americi, onda ti ljudi rade za pare, oni su najamnici, izvr{e protivudar, ubiju pet hiljada ljudi i to je njima kao “dobar dan”. Ali, kada imate narodnu vojsku, ti ljudi su svi odnegde do{li. U Beograd je do{lo 800.000 ljudi, svaki od tih vojnika ima neke ro|ake odatle. O~ekivao sam da }e izvr{iti intervenciju, da }e biti mrtvih, ali da }e na toj intervenciji da pukne sve. Me|utim, na sre}u do nje nije do{lo. Nadletao je jedan helikopter i kada je po~eo napad na skup{tinu, ja sam mislio da je po~eo napad policije na nas. Ba~en je suzavac, 90% prisutnih gra|ana je po~elo da se sklanja. Tu smo bili Ivana, Tanja i ja. Po~eli smo polako da se povla~imo. Po{to je bilo 800.000 ljudi,


310

mislio sam da }e biti 5-6.000 policajaca pod punom opremom. Sklonili smo se u park preko puta skup{tine, pa na ugao Kosovske i Majke Jevrosime, jer sam o~ekivao da }e napasti iz Ulice Majke Jevrosime. Toliko je bio veliki prostor, toliko suzavca, da nismo ~uli da se ve} vodi borba oko policijske stanice u Majke Jevrosime. Stajali smo tu oko pola sata, a onda smo napravili krug okolo. Sreli smo vo|e opozicije, budu}eg ministra pravde, budu}eg gradona~elnika, koji su isto tako lutali okolo. Zbunjenost je bila op{ta! Kada smo se vratili pred skup{tinu, narod je ve} bio unutra. U roku od 45 minuta! [to bi rekao jedan na{ pisac radio drama, radio komedija, kakva je to revolucija koju je propustio svako ko je legao posle ru~ka! Iznad skup{tine je bila fenomenalna scena – oblaci dima zato {to su dva policijska vozila – tzv. marice eksplodirale iza, pa je sve bilo u oblaku dima, ~uli su se krici, ~ak i pucnjava u televiziji. Imao sam ose}aj da je sve gotovo, da od Milo{evi}a vi{e ni{ta nema, jer ~injenica da posle sat vre-mena, on nije imao intervenciju, svaki trenutak dalje je govorio da on vi{e nema vlasti nad policijom i vojskom. Palo je ve~e, prudruìla nam se i moja majka, koja je tog dana radila. Ljudi su o~ekivali da }e se to nasta-viti i da treba prikupiti snagu. Jedan dan do|e{, drugi dan pobegne{ s posla, pa uzme{ bolovanje, odmor, itd. Negde oko 9 uve~e shvatili smo da ne}e biti intervencije, iako u policiji tvrde da je opasnost postojala do 5 ujutru. Ali nije su{tinski! Milo{evi} kada je video da ne}e biti interven-cije, ve} je hteo da se pogodi sa svima. Ve} sutradan, on je priznao, a dogodilo se da ve} tog 6. oktobra do|e i Igor Ivanov u Srbiju i to jedna od najmisterioznijih poseta. ôvek koji predstavlja rusku diplomatiju na koju se Milo{evi} prili~no oslanjao, iako je sa njom ~esto bio u sporu, naro~ito '92. i '93.godine. Milo{evi} ga je primio. Ivanov sa njim razgovara nekoliko sati, sa Ko{tunicom razgovara 15 minuta. Posle toga odlazi, {to mnogo govori. Ja sam imao prilike da li~no upoznam Ivanova. U januaru '97., bio je u poseti Srbiji. Tada je bio pomo}nik ministra Primakova, a êrnomirdin je bio predsednik vlade. Ve} oko 11 sati uve~e nama je bilo jasno da je sve gotovo. Mediji su ve} po~eli da objavljuju da je on pobegao na Crni Vrh, tako da je bilo iznena|enje kada je objavljeno da je on jo{ uvek na Dedinju. Bilo je opet interesantnih parola i transparenata, ali ne kao u doba Studentskog protesta, jer je tada sve re~eno. Od tada datira ona ~uvena replika, ne znam da li ste ikada ~itali Du{ana Kova~evi}a, njegove drame. ûveni je “Balkanski {pijun” koji govori o dva brata bli-zanca, koji su bili informbirovci, podràli su Staljina '48. godine, ali su i obi~ni ljudi sa osnovnom {kolom, bili su borci za vreme rata i na robiji. '80.-tih godina, kada po~inju te neke reforme, pre Milo{evi}a, jedan od njih primi stanara koji je do{ao iz Francuske i koji je kroja~, ali u jednom trenutku njega pozovu u policiju, u kojoj je bio 4-5 godina kao robija{ i pitaju ga kakav je taj njegov stanar. On po{to je paranoi~an, iako mu je

Svedok i istori~ar

311

policija rekla da je to samo informativan razgovor, po~inje da sam {piju-nira tog svog stanara uveren da je on neki veliki {pijun. Naravno, otkriva ~uda, ali pod znacima navoda, jer taj stanar je obi~an ~ovek. Na kraju ga sam hapsi, mu~i ga, hapsi i njegove prijatelje. To je sve predstavljeno kao komedija, a u stvari je tragi~no. Njegov brat blizanac koji je tako|e IB-ovac, po{to podstanar ne}e da prizna kao {to ga teraju da prizna da je {pijun, da ho}e da izvr{i kontrarevoluciju u SFRJ, ide da dovede neke njegove prijatelje iz podruma koje su uhapsili, a za to vreme podstanar je uspeo nekako da pobegne. Glavni lik, Ilija ^vorovi kaè èni svog brata Smiljki: “Smiljka, kaì \uri (to je njegov brat) da blokira aerodrom, jer je podstanar pobegao!” U doba studentskog protesta i kasnije 2000. godine, postojao je transparent “Javi \uri da blokira aerodrom!” – kao da svaki gra|anin blokira aerodrom, kao da Milo{evi} ne pobegne sa aerodroma “Sur~in”, mada je on mogao da poleti odakle god je hteo. Imao je helio-drom u svojim rezidencijama, ali te no}i, izme|u 5. i 6. oktobra, gra|ani su kombajnima zatvorili put ka Sur~inu, da ne pobegne niko no}u. Kao u komediji! Naslov tih komedija je “Balkanski {pijun i druge drame”. Njegov scenario je “Podzemlje”, koji je kasnije Kusturica pretvorio u film. Uskoro treba da se pojavi njegov “Profesionalac”. Ina~e, oni su se svi davali ovde '99. godine. Mnoge pozori{ne predstave su politi~ke, imaju dobru politi~ku pozadinu. Recimo, “Lari Tompson” i sl. “Lari Tompson” je recimo po-stavljen u doba protesta '96./'97. godine, pa je onda bilo tih {tosova iz protesta. Pozori{te je mnogo u~inilo u vreme protesta. Uz crkvu, koja je naravno velika ustanova, oni su jedini pruìli bezrezervnu podr{ku stu-dentima. De{avalo se da usred predstave zaustave njeno izvo|enje i onda {etaju oko publike. Ili, {etaju na bini u krug. Milena Dravi}, jedna od na{ih najve}ih glumica, do{la je u Kru{evac gde je trebala da u~estvuje u pred-stavi i onda je re~eno Voji Brajovi}u, na{em velikom glumcu, koji je glumio u seriji “Otpisani”, ~uvenoj seriji iz '70.-tih godina o beogradskim ilegalcima... Ina~e, to je jedna od velikih laì, zato {to je u Beogradu u doba Drugog svetskog rata ubijen samo jedan nema~ki vojnik, ali su '70.-tih godina napravili seriju prema kojoj je u Beogradu ubijeno 50.000 ljudi samo od strane beogradskih ilegalaca. Beograd je u istoriji ostao zapam}en samo po tome {to je pesma “Lili Marlen” prvi put pu{tena na nema~kom vojnom radiju. Voja Brajovi} je glumio u toj seriji Tihog, ali je glumio i u predstavi “Radovan III”. Tu je ranije glumio Zoran Radmilovi}, koji je umro po~etkom '80.-tih, pa ga je Voja Brajovi} zamenio. Njemu su rekli u Kru{evcu da ne ~ita proglas, jer oni su pre svake predstave ~itali proglas i onda usred predstave po~nu da {etaju, da podràvaju studente i njihove zahteve. Rekli su mu da to ne moè, da je pobedio SPS itd. Predsednik op{tine je do{ao da gleda tu predstavu. Pretili su mu. Ali, u toj predstavi postoji televizor. Taj Radovan je neki primitivan ~ovek, koji gleda ameri~ku


312

seriju i ìvi ìvot kao u toj seriji, on u jednom trenutku dok gleda televi-ziju kaè: “Vidi {ta ovo pi{e, ne{to se de{ava u Beogradu!” Po~inje da ~ita sa ekrana, a on u stvari zna napamet proglas. Po~inje da ~ita proglas sa ekrana. Predsednik op{tine je ustao i oti{ao.U doba protesta bilo je takvih situacija. 2000. godine, po{to je sve trajalo kratko – svega 9 dana, od 24. septembra do 5. oktobra, sve je brzo pro{lo.

• Rekli ste da je teatar igrao centralnu ulogu u protestu: Mislite na teatar uop{te ili na Centar za kulturnu dekontaminaciju konkretno?

Teatra da, ali... Centar za kulturnu dekontaminaciju je sigurno imao neku ulogu, ali ne mislim da je ona bila klju~na. Oni su bili aktivni, ali... U toku protesta, nisam bio nijednom u Centru, a ipak sam bio u centru doga|aja. Tek posle protesta sam oti{ao tamo. Sigurno su imali aktivnosti. Niko ne spori da su oni bili protiv Milo{evi}a.

• Malo pre ste rekli da je policija pala, a vojska ne. Za{to?

Policija jo{ uvek nije bila pripremljena da se bori protiv naroda. Milo{evi} je izvr{io reformu policije '93.-'94.godine – stvorio je Policijsku akademiju, dao im nove uniforme, itd. Mada je ta snaga policije kod nas bila precenjena. Oni su tvrdili da je bilo 150.000 policajaca, na kraju se otkrilo da je sve zajedno u policiji bilo zaposleno 52.000 ljudi, uklju~uju}i tehni~ko osoblje, {ofere, sekretarice. Naro~ito je u Beogradu bilo te{ko da na|u policajce, jer oni su obi~no dolazili iz unutra{njosti. Policija je, naravno, mogla teè da padne posle '92./'93., ali '91. godine, ona se pokazala kao vrlo slaba.(...) Te no}i, 24. septembra, kada je progla{ena pobeda, moja majka i ja smo oti{li na Terazije gde su se ~ekali rezultati, tamo je Boris Tadi}, tada{nji potpredsednik Demokratske stranke, a sada ministar odbrane, objavljivao rezultate. Dve stvari su bili interesantne. Kao prvo, do{lo je malo ljudi – nekih 10-11.000. Kao drugo, veliki strah je vladao. JUL je organizovao do~ek na Trgu Republike i tu je do{lo negde oko 100 ljudi. Po{to je bilo nekih me|usobnih obra~una, bilo je nekih 50 policajaca sa {titovima. Kada su prvi put napali policajci, po~elo je beànje. Svih 10.000 ljudi je po~elo da beì. Po{to ih je bilo malo, policajci su ih samo malo oterali, pa su se vratili. Recimo, 9. marta, policija je napravila kordon na Terazijama i on je odmah probijen i to tako {to je komandant Srpske garde, koji je bio blizak Vuku, a ubijen je ve} '91. godine na rati{tu u Hrvatskoj, nokautirao komandanta policije. Oborio ga je i pre{ao preko njega. Svi su krenuli za njim, a policija je po~ela da beì. Pred rat, bilo je obrnuto – policija se pla{ila naroda. Taj Dragan Boòvi} zvani “Gi{ka” bio je kriminalac pre toga, a Vuk ga je podràvao zato {to je voleo etni~ki pokret. Kasnije se odnos snaga promenio – naspram policije su bili ljudi kao {to sam ja, koji nemaju veze sa kriminalom, a policija je bila potpuno

Svedok i istori~ar

313

kriminalizovana. Pod Milo{evi}em se sve izmenilo. Ali ono {to je tako|e zanimljivo jeste... Mi smo kasnije pro{li pored te policije, kojoj je bilo va`no da narod ne krene da ih ga|a kamenjem, tih sto hiljada ljudi, i da ne krene da ih tu~e, ina~e oni nisu imali ni{ta protiv protesta. Malo smo i{li oko tih ljudi, a po{to njih nije bilo malo...Nisu smeli ni{ta da mi kaù, prepoznao sam neke iz doba protesta. Bilo ih je toliko, a ose}ali su se tako ugroèno od strane 10.000 ljudi i nekih 50 policajaca koliko je do{lo da ih brani. U tom trenutku, mene su prijatelji upoznali sa tim ~uvenim Bogoljubom Ar-senijevi}em poznatim kao “Maki”, koji je bio jedan od vo|a gra|anskog otpora uValjevu i koji je provalio u op{tinu, poveo u neki svoj ustanak, pa kasnije pobegao. Bio je u bekstvu, pa su ga uhvatili i mu~ili u policiji. Pobegao je kroz prozor sa drugog sprata, pa nestao. On se pojavio pred policijom i mene su upoznali sa njim. Ja sam ga gledao na televiziji i tada je imao bradu, a sada je bio obrijan i izgledao je mnogo niì. On je sa mnom razgovarao, a 20 m dalje je bila policija. Meni je to bio znak da je gotovo sa Milo{evi}em. Jedan od traènih je razgovarao sa mnom. Gledao sam okolo jer je bilo puno policajaca u civilu. On je bio potpuno miran, jer je takav – pravi buka~, revolucionar, umetnik. Me|utim, shvatio sam da je u pravu {to je tako miran, jer je sve ve} puklo. Samo dan ranije, Milo{evi} je bio zakoniti predsednik, a ve} te no}i, iako jo{ uvek nisu bili objavljeni zvani~ni rezultati i samo se znalo da Ko{tunica vodi, bilo je jasno da je taj prag pomeren, da je on prvi put otvoreno poraèn. Svaki put kada je njegova pobeda bila pod znakom pitanja, kao u doba [e{elja, kada je [e{elj imao jedan posto vi{e od Lili}a, a onda su socijalisti rekli da nisu pro{li izbori, ima jedan posto vi{e, ali umesto 51%, ima 50,2%. Ovog puta, Ko{tunica je imao 800.000 glasova vi{e od Milo{evi}a i on je samo mogao da traì drugi krug. Me|utim, niko nije verovao u to.

• Pre{la bih na rat u Hrvatskoj i u Bosni: Vi ste rekli da narodu Srbiji nije bio "objektivno gledano" kriv za ti dva rata. Za{to?

§.A.: Dva su vrlo va`na razloga. Narod u Srbiji nije imao demokratske ustanove koje bi donele nacionalni program. Zna~i, narod u Srbiji niko nije pitao. Polazilo se od toga da narod u Srbiji podràva Jugoslaviju, {to je istina. Istina je tako|e da je od '92. godine, ta Jugoslavija imala ne samo predsedni{tvo saveza, nego i vladu. Na ~elu te vlade je bio Hrvat Ante Markovi}. Rat u Sloveniji je vi{e delo Anta Markovi}a nego Slobodan Milo{evi}. Milo{evi} se od toga rata lukavo distancirao, {to govori koliko je on pokvaren ~ovek, da bi uni{tio Markovi}a, zato {to je znao da Slovenija ne}e ostati, da je u Sloveniji monolitno stanovni{tvo. Ra~unao je da se potopi Markovi}, da Slovenci odu, a onda }e on sa Hrvatima sam. Na-rod u Srbiji je, naravno, ose}ao veliko saàljenje prema Srbima u Hrvatskoj. Ne ulazim u to {ta je bila istina od svega {to je dolazilo u Srbiju, ali je


314

~injenica kada je Nema~ka do{la do ujedinjenja na koje je nema~ki narod imao pravo, izborio ga je jo{ u 19. veku, ljudi iz Bona i Berlina su morali da pi{u uverenja, da potpisuju garancije Poljskoj i ê{koj, da }e granice biti o~uvane. S obzirom na ~injeni~na iskustva hrvatskog i srpskog naroda, u Hrvatskoj je do{la jedna vlada koja je na svim onim ideolo{kim tekovi-nama koje su postojale od ranije, formirala se i nije dala nikakve garancije Srbima. Mislim da je to bila velika gre{ka hrvatske vlade. Ona jeste us-pela zahvaljuju}i velikom radu, borbi, itd. I naravno, vrlo dobroj spoljnoj politici, da otera Srbe iz Hrvatske, ali pitanje je da li }e to u budu}nosti doneti dobro hrvatskoj dràvi i hrvatskoj politici. Ja, recimo, spadam u one ljude koji veruju da samo savez Srbije i Hrvatske moè da donese stabilnost Balkanu. Mislim da }e nas mnoge stvari iznenaditi u budu}nosti, pre svega zato {to Srbija i Hrvatska ne}e imati sve vi{e stanovnika, ve} sve manje i manje. Jedini narodi koji }e se razvijati po broju stanovnika jesu Muslimani u Bosni, ali najmanje, Albanci na Kosovu mo`da najvi{e, i Turci u Bugarskoj. U tim uslovima, Hrvatska }e mo`da shvatiti da je istorijski sporazum sa srpskim narodom bio mnogo bolji, pa makar da je srpskom narodu i data neka autonomija. Tu|man je umro uveren da je bio veliki dràvnik i u ve}ini Hrvatska }e jo{ dugo biti u tom uverenju. Mislim da srpski narod nije imao demokratskih na~ina i da je hteo da promeni sve. Srpski narod koji je u~estovao u ratu tamo, mogao je to da ~ini na dva na~ina: kao dobrovoljac i to nisu mogli da spre~e ni bodljikavim ìcama na granici, jer mnogo ljudi iz Krajine ìvi ovde, a drugi na~in je bio kao pripadnik JNA i to je bilo od juna '91. do Vensovog plana u januaru 2002. godine. To nije bila slavna epizoda JNA, jer je bila potpuno razbijena iznutra. U vreme Vukovara, komandant avijacije bio je Hrvat, Zvonko Jurjevi}. On jeste bio Jugosloven, ali se njemu par puta desilo da sa svojim ljudima bombarduje jugoslovensku vojsku. Bilo je vrlo te{ko. Naro~ito je bilo te{ko do}i u Krajinu gde Kraji{nici nisu sami organizovali svoju vlast, ve} im je organizovala Dràvna bezbednost. I onda vi do|ete kao oficir vojske i shvatite da Srbi u Krajini nemaju vlast nad svojom zemljom, ve} neko ko je poslat odavde i ~esto nije iz Dràvne bezbednosti ve} je krimi-nalac koji poslat od strane DB. Nedostajao je demokratski kredibilitet i, na àlost, oni koji su dozvolili Milo{evi}u iz inostranstva da vodi srpsko nacionalno pitanje, jer da je postavljeno pitanje osamostaljenja Hrvatske na na~in na koji je postavljeno pitanje ujedinjenja Nema~ke, Milo{evi} ne bi mogao da se ume{a u to. Bila je to malo nezgodna situacija. I Evropska zajednica i SAD nisu imale ni mogu}nosti ni ra~una da to urade u tom trenutku, jer ne smemo da zaboravimo da je u junu '91. godine postojao Sovjetski Savez. Dok god je postojao Sovjetski Savez, dotle su njihovi obziri ovde bili veliki. Kada su u avgustu '91. godine videli da }e se Sovjetski Savez raspasti, kada je “The Economist” iza{ao sa onom bebom na ~ijoj

Svedok i istori~ar

315

peleni pi{e “Ukrajina” a koja cepa malog medu na kojem je srp i ~eki}, postalo je jasno da je gotovo. Milo{evi} to nikada nije shvatio po{to je on nastavlja~ te jedne politike koja je postojala ranije. On je sebe video, o ~emu je Mirjana Markovi otvoreno govorila, kao Brozovog naslednika. Zato je stalno insistirao na toj formi – kada su ostale Srbija i Crna Gora same, to je opet Jugoslavija. Jer, on je u du{i birokrata, a birokrata ne moè da se pomiri sa demokratijom. On je komunisti~ki birokrata. Ja ne verujem u kolektivnu krivicu, ni hrvatskog ni srpskog naroda. Ali, kada je re~ o ratu u Krajini, ne mogu ~ak ni da kaèm da Srbi u Krajini imaju neku veliku odgovornost jer oni signali koji su njima stizali, s obzirom na ~injenicu da je Tu|man inscenirao atentat na sebe u Benkovcu 1990. godine u toku izborne kampanje, zahtevi da njihovi policajci promene znakove na svojim kapama tako {to }e staviti {ahovnice, ka{njenje sa stvaranjem novih simbola hrvatske dràva – Hrvatska sada ima iza {ahovnice grbove pet ùpanija, a tada nije imala ni to. Samo je falilo da se stavi “U” iza i to bi bilo to! Logi~no je da su oni bili upla{eni i da je njima mogao da manipuli{e svako. Niko nije mogao da o~ekuje da }e oni pokazati neku svest. Ipak morate da imate mnogo ekonomski nezavisnije i obrazovanije stanovni{tvo. Stanovni{tvo Krajine opada. Na Kosovu sada imate 200 stanovnika po kvadratnom kilometru. Na prostorima 19 op{tina koje su obrazovale Krajinu, originalno 12, a posle 19; 25 stanovnika je ìvelo na kvadratnom kilometru. Dakle, jedan od najnenaseljenijih krajeva Evrope. Knin, kao glavni grad, imao je 15.000 stanovnika. Vukovar, koji je sru{en do kraja, mislim da imao 30.000 stanovnika. To nije kraj koji moè da stvori ne znam kakvu politiku. Tamo je {ef policijske stanice predsednik repu-blike, elektri~ar je inspektor, zubar postaje predsednik vlade, magacionar je predsednik republike – to je bilo pre Marti}a. Ti ljudi treba da se bave nekim ko je {kolovan na Oksfordu, koga je hrvatska vlada poslala da se bavi manjinama. Pa, taj moè da im radi {ta ho}e!

• Koje medije ste pratili do 2000. godine?

Kada sam po{ao u gimnaziju, ~itao sam “Politiku”, ali ve} 1989. go-dine zvali su je “Slobodanka”. Potpuno je bila pod kontrolom Milo{evi}a. Onda je bilo nekih varijacija, a od '92. godine, ona je najgora. Dolazi Hadì Dragan Anti}. Posle sam kupovao “Borbu”. To se tada zvalo “Crna borba”, po{to je “Borba” bila glasilo savezne vlade. Ona je nastavila tradicije iz doba komunizma, po{to je “Borba” bila ilegalni organ Komunisti~ke partije Jugoslavije. Kada je izbacila ono “Proleteri svih zemalja, ujedinite se!” nazvali smo je “Crna borba”. 1994. godine su je ugasili. Savezna vlada je ponovo uzela pod svoje. Postala je “Na{a borba” i ja sam je ~itao.Vi{e sam bio orijentisan na te {tampane medije – na “Na{u borbu”, NIN, dok god sam mogao ~itao sam zagreba~ki “Danas”. Sve do novembra '91. godine,


316

dok god je stizao u Srbiju. Zna~i, tokom Kninskog ustanka '90. godine. U stvari, on je stizao negde do jula-avgusta 1991. godine. Radio program sam po~eo da slu{am tek '96. godine. To mi je bilo potpuno daleko da uklju~im radio i slu{am ga na pragu 21. veka. Slu{ao sam Studio B, a radio sam po~eo aktivno da slu{am tek posle '97. godine. I sada, pored televizije, uop{te ga ne slu{am, samo “Jutarnji dnevnik” Radija B92. Kada je Milo{evi} po~eo da gasi medije, ~itao sam dnevne novine. “Dnevni telegraf” nikada nisam ~itao. To mi je bila previ{e “ùta” {tampa, ali sam '94./'95. godine ~itao “Telegraf”, dok se nisu podelili 1995. godine. “Nedeljni telegraf” je sve vi{e postajao bulevarski list. Mada je \in|i} objavio onu “ìtnu” aferu preko njih, {to je bilo vrlo uspe{no 1995. 1998. godine bilo je vrlo te{ko. Ve}ina nas je ~itala “Evropljanin”. îtao sam obi~ne novine, pre svega “Glas ja-vnosti”. Kada je “Na{a borba” uga{ena 1998. godine, “Danas” je postajao sve bolji i bolji, naro~ito '99. godine, kada je jedno vreme i zabranjivan. Uglavnom su ljudi jedno vreme gledali TV Pan~evo, zato {to je bila pod kontrolom SPO-a i DS je imao veliki uticaj. Nisu mogli da naprave onu varijantu koja je bila sa Studijom B 1996. godine.

• Kako ste se jo{ informisali?

Od 1999. godine, preko Interneta. I to informisanje je bilo vrlo za-nimljivo. [to bi rekao Milo \ukanovi}: “Svako ima informacije onoliko koliko èli da ih ima.” U doba Studentskog protesta, informisali smo se “ad hoc”. Nisam stizao svakog dana da kupim novine. Ali, pri~a se, ~uje se... Prema tome, to nije glavni problem, ve} kako gledati na politiku u zemlji u kojoj ~ovek koji ima 200 miliona evra i jedan je od najbogatijih ljudi u zemlji kaè da }e se udvarati predsedniku mesne zajednice samo da bi pove}ao svoje bogatstvo i da }e ga korumpirati. U takvoj zemlji je logi~no da obi~ni gra|anin smatra da nema nikakav uticaj na politiku i logi~no je da ne}e da dâ novac za novine kada nema uticaja na sve ono {to se de{ava. Za{to bi davao novac da bi kupio novine i saznao ne{to {to ga nervira. Kad sam postao portparol Demokratske stranke, imali smo jedno interno istraìvanje u Poàrevcu. Mene su stavili u opticaj, jer sam tek postao portparol. Ko za mene zna?! Ispalo je da ve}ina od tih 200 ljudi u DS... Gra|ani su znali za \in|i}a, ve}ina je znala ko je on. Negde oko polovine je znala ko je. Zamislite tu informaciju! U Beogradu, ankete su pokazivale da oko 40% ljudi zna ko je predsednik savezne dràve. Da je Lili} predsednik savezne dràve, u to vreme je bio Lili}. To je vrlo mali broj ljudi znao! Me|utim, od njih 200, 30 priznaje da nekad ~ita novine, to je 15%. Od njih 200, jedanaestoro je reklo da sam vo|a studentskog protesta, njih desetoro je reklo da sam portparol DS, a njih petoro da sam glumac. Njih {estoro je reklo da sam predsednik op{tine. Zato {to se predsednik njihove op{tine preziva Anti}. Oni nisu znali ko sam. Zamislite osobu

Svedok i istori~ar

317

koja predvodi protest tako dugo, pojavljuje se u medijima, a oni ne znaju ko sam ja. To je znak jedne potpune odvojenosti od politike, decentriranosti. Ljudi se bave preìvljavanjem.

• Vi ste zavr{ili istoriju...?

Ja sam diplomirao na Odeljenju istorije Filozofskog fakulteta u Beogradu, u maju 1999. godine. Magistrirao sam u decembru 2002. godine, na Univerzitetu u Bristolu. U septembru 2002. godine, predao sam mag-istarski rad, a uru~en mi je magistarski “degree” u februaru ove godine, a u decembru dodeljen. Ovde sam predao magistarski rad, koji sam spremao dosta dugo, jer to ovde traje tri i po godine. Tri godine redovno i onda jo{ godinu dana apsolventski. Ovda{nje magistarske studije. Nadam se da }u od septembra, ako sve bude bilo u redu, upisati doktorske. Bavim se diplomatskom istorijom.

• Vi sada radite u arhivu...

Ja radim na Balkanolo{kom institutu Srpske akademije nauka, a po{to se bavim istraìvanjem, uvek sam u arhivu ili biblioteci. Na Institut idem kada imam neki sastanak, deùrstvo, neku obavezu. Da sedim tamo osam sati, to se meni ne isplati.

(16. maj 2003, Beograd)



318

Srpske besede

319

\or|e Zveki}publicista, Pe{ta

SRPSKE BESEDE(iz “Preodnice”)

Beseda je ve~ernja zabava u nas Srba, koju ne prire|uje kakav pri-vatan, nego ju daju pojedina dru{tva, bilo peva~ka ili uop{te omladinska, bilo druge zadruge.

Celj joj je uop{te narodna, ili nap’o se kakva dobrotvorna.Na besedi se drè govori, pevaju i deklamuju pesme iz narodnog i

ve{ta~kog pesni{tva, sviraju na glasoviru ili drugim instrumentima napevi, i druga dela iz na{e narodne, iz na{e ili tu|e ve{ta~ke muzike.

Do sada je u obi~aju bilo, da se posle beside i igralo na{ih i tu|ih igara, pevalo, nazdravljalo, napijalo, veselilo i ~estilo, pa uvek gotovo do bele zore – tako reko{e vi{e puta izvestioci o besedama.

Ova igranka i veselje posle besede, tako je ve} u obi~aju, gde se gotovo ne moè ni pomisliti beseda bez njih; {ta vi{e, igranka i veselje postado{e sastavni deo besede, tako, da se ~itava beseda delila na dva dela, na prvi, u kom su pevanje, deklamovanje i sviranje, – i na drugi, u kom je igranka i ostalo veselje.

To je sadràj dosada{njih beseda.Imamo ih dalje, koje drè, da je beseda ono {to je u tu|inaca „bal“

i „koncerat“.Ded’ da pogledimo u postanak besede, i kako se razvijala, te je do

dana{njeg oblika do{la, pa }emo najbolje videti, {ta je.U ovome se slaèm potpuno sa na{im bratom Vl. \or|evi}em, koji

postanak besede ovako izvodi:Dve su ustanove jo{ od vajkada u srpskom narodu, koje su du{a

njegovom narodnom ìvotu; a to su skup{tina i sabori.Kakve su bile te skup{tine? Kakvi su bili ti sabori.

BESEDE

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

Hereticus, 1/2008 \or|e Zveki}

320

„Dok je Srbin bio samostalan i slobodan, on je na svojim skup{tinama ure|ivao sebi dràvu, davao sebi zakone, birao ljude, koji }e paziti, da se ti zakoni nekrnje,“ – brinuo se o svom blagostanju i re{avao je svojom sudbinom.

Ali do|e crno doba u ìvotu Srbina. Izdajica upropasti srpsku dràvu, vlastela se srpska istur~i, – ta njojzi je valjalo da spase blagovanje i ìvovanje o znoju naroda. Nestade slobode u Srbina, i nestade njegovih skup{tina. Ugnjeta~ slobode njegove ostavio mu je po gdegde koju crkvu i manastir, gde }e Srbin u svojoj veri da se krepi i da ju sa~uva.

U to crno doba kupio se srpski narod u mesto skup{tina svojih, na sabore kod manastira i crkava. Tu je do{ao, da {to priloì na svetu mater crkvu, – tu je do{ao, da iz grla guslarevog ~uje sjajnu pro{lost svoju, – o srpskoj prostoti, o srpskom juna{tvu, o srpskoj slobodi, o srpskom po{tenju, – da se upozna, dogovori i pobratimi sa bratom iz drugog kraja; do{ao je i da se porazgovara o svojim potrebama. Na saboru se zametne i igra, razvije se kolo vilovito, plahovito, da opomene Srbina na slogu; jednom re~i na saborima kod manastira i crkava razvijao se ceo dru{tveni ìvot srpski, i “sa~uvala se klica slobode, dok vreme ne do|e da proklija.”

Dugo je bio ovaki sabor, van doma}ih obi~aja njegovih, gotovo jedina ~injenica u ìvotu Srbina.

U varo{ima behu Srbi bez njega, ostavljeni sami sebi i izloèni poplavi tu|in{tine.

Jedva se jednom smilovao i na nas Bog, ili su valjda pokajani bili gresi praotaca, – te nam do|e Raji} i pokaza nam ko smo i {ta smo, Dositije, da nas prosveti, Kara|or|e i Milo{ da razviju zastavu slobode, i Vuk, da nam pokaè Srbina u svoj srbskoj veli~ini.

Svest je zahvatila korena. Srbina malo da ne poplavi tu|in{tina, ali ga svest istrè iz te poplave; Srbin oseti da je Srbin, a ne ono {to je nazovi – civilizacija tu|inska iz njega htela da u~ini, pa zato po~e polako iskorenjivati sve {to je tu|e, a obgrljavati svoje.

Me|u silne druge tu|in{tine, – blagodeti zapadnog „kulturtregerstva“ i podkopa~a narodnjeg ìvota, spadaju i razvratni „balovi“. Ja mislim, da mi nije nu`no, da opredelim, {ta su balovi; – svaki je od nas imao prilike, da na njima bude. A nije mi nu`de ni da vam kaèm, {ta se na balovima radi, i ~ega se radi na balove ide; ta svaki od nas dobro zna, da se tamo u razvratnim i kojekakvim igrama mnogo puta gubi zdravlje, a kadkad i – po{tenje, da se na balu pokazuje rasko{, kico{luk i nadmetanje ko }e bolje da sjaje, – da se na balu iznose ~ari, kojima su „frajlice“ rade „ero-berunge“ da prave, – da se na balovima pokazuje nazovi – izobraènje, nadri-vaspitanje itd.

Srpske besede

321

Osve{}eni Srbi htedo{e ovaj otrov, koji je njihovom narodnom ìvotu smr}u pretio, da utamane, i u toj volji spazi{e u svoje bra}e, u ̂ eha, njihove krasne zabave, tako zvane „besede“, koje su u mnogome nalik na na{e sabore, pa se sete na ove, – nastani{e ih po varo{ima, a pozajmi{e im imena od êha i nazva{e ih „besedom“.

Na njima }e oni da utemelje sebi bedema protiv tu|in{tine – na njima da sagrade sebi {tita, kojim }e da brane svoje, – na njima }e i da priloè {to i na oltar narodne prosvete i narodnog napretka, – tu }e da slu{a svojih pesama, svoga govora i da se naigra svojih igara, – tu da se dogovori i bratimi – tu da se srpski proveseli.

I poniko{e sabori od manastira i crkava i po dvoranama varo{kim, istina sa nekom razlikom, u koliko su promenjeni prema dana{njim okolnostima i potrebama, i ukoliko je jo{te u njima tu|in{tine, koju valja iskoreniti.

Dosada su kod nas besede prire|ivale peva~ke druìne i omla-dina.

Poglavita je cel besedama bila, da se budi i snaì narodna svest, a uz to podpomaganje narodnog pozori{ta, – podizanje spomenika Dositiju i Vuku, osnivanje ~itaonica, podpomaganje ve} osnovanih ~itaonica, jednom re~i, cel je bila narodno-prosvetna. Davane su besede i u korist siroma{nim |acima.

Rad spremanja oko beseda izbralo je ono dru{tvo, koje je davalo besedu, iz svoje sredine jedan odbor, koji }e u ime toga dru{tva da spremi besedu, i koji }e sve pripreme da u~ini.

Znamo, kako su postale besede, i iz ~ega su ponikle, znamo kakve su dosada{nje besede bile, pa sad nam ostaje, da opredelimo, kakve bi trebale da su srpske besede?

Kad je srpska beseda ponikla iz srpskih sabora kod manastira i crkava, treba u njoj da se ogleda i ~ist karakter tih sabora. a u ovima za celo nema onih mana, koje smo malo pre spomenuli, nema onog pokora, o kom pre re~ be{e.

Srbska beseda treba da je ogledalo srpskog druèvnog ìvota, u njoj valja da je oli~en narodnji karakter i narodno mi{lenje, bez ikakve tu|in{tine, koja je samo podkopa~ narodnog karaktera.

Odbor, koji u ime dru{tva gradi besedu, treba da je svestan o zadatku svome, treba da se postara da dobije sudela~ice, koje }e celji srbske besede odgovarati, – treba da je pri pozivanju ovih i pri sklapanju programa bespristran; – treba da {tedi op{ti novac al istinito, delom, ne samo zaklju~kom u zapisniku svome, imaju}i celj besede vavek na umu.

Nemu je povereno sklapanje programa. Pesme, deklamacije, svirke, neka su narodne ili neka odgovaraju narodnom duhu. Ne treba narodu

Hereticus, 1/2008 \or|e Zveki}

322

na{em tu|e ve{tine u pevanju, sviranju i deklamovanju, ve{tine, koju on ne razume; njemu treba proste lepote u njima, kojeg gore njegovom srcu, i koja odgovara ose}ajima njegovim.

Jedna od glavnih briga neka je u odboru, da budu na besedi javna predavanja, koja }e da govore o potrebi narodnoj, i o onome, {ta mu {kodi i hasni – a u njegovom jeziku – prosto, onako, da ga odma razume, bez dugog premi{ljanja.

Beseda treba da je srbska, pa zato se ne ustru~avajmo, da odoma}imo i na{eg guslara i na{eg gajda{a na srpskim besedama. Ta onaj nam je sa~uvao jezik, ime, ponos, i pro{lost, ta ovaj je, koji Srbina razdraga, da ne o~ajava, koji mu veselje za~injava.

Ne stidimo ih se. Ako nam na{i strani sugra|ani ne do|u na besedu toga radi, – mi smo izgubili valjda nekoliko forinata, al smo sa~uvali kara-kter, i moralno blago {to ga ne moè niko dovoljno platiti.

Igre neka su ~isto srpske; il ako su me|u njima i tu|e, neka nisu nikako one, koje vre|aju nje`ne ose}aje – i koje su na sramotu onome, ~ije su.

[ta je naposletku omladina kadra da u~ini, te da se zlo koje je u na{im besedama iskoreni, i da ove postanu prava ustanova narodna, kao {to su po bogu sabori kod manastira i crkava?

Svaki ~lan omladine neka u svom krugu, i dokle moè dopreti, rasprostire pravu celj besede, neka je ovole na{ svet, al samo onaku, kao {to treba da je, a ne onaku, kao {to je dosad bila, – neka na{e lepotici bratski odvra}a od rasko{a, kojim se one dosad na besede sprema{e, i neka im kaè, da one ne}e ni{ta izgubiti od svog ~ara, ako }e se prostije obu}i, – i da je rasko{ zlo koje ku}u obara, a {tednja dobro koje ku}u gradi.

Na igranci posle besede valja ~lanovi omladine primerom da pred-hode – i da ne igraju tu|ih igara, kad svojih tako lepih imadu.

Valjana re~ al s njom i delo u~ini}e, da ono, {to dosad hr|avo be{e, bolje bude.

Samo tako, ako svestna omladina bude zlo svugde, gde ga god ima, iskoprsnjavala, – zabave na{e, a osobito besede od tu|in{tine ~istila, razvi}e se u nas ~ist narodni ìvot, – narod }e biti jedan, jednodu{an, – u njemu }e se utemeljiti narodna svest, i obasja}e ga sunce slobode

U Pe{ti 1876.

Se}anja na ìvot u Beogradu u prvih nekoliko godina posle “oslobo|enja” ...

323

Aleksandar A. Miljkovi}publicista, Beograd

SE]ANJA NA @IVOT U BEOGRADU U PRVIH NEKOLIKO GODINA POSLE “OSLOBO\ENJA” (DO 1952. GODINE)

– Odlomci –

U se}anjima koja se ovde objavljuju opisujem doga|aje ~iji sam bio svedok i u kojima sam na neki na~in i sam uzimao u~e{}a, kao i ljude od kojih su neki igrali izvesnu ulogu u politi~kom, dru{tvenom i kulturnom ìvotu uop{te, kao i u mom li~nom. Iz svojih se}anja za ovo objavljivanje odabrao sam uglavnom ona koja bi mogla pobuditi {ire interesovanje.

* * *Moje {kolovanje dok je rat jo{ trajao. Crvena armija i partizani u{li

su u Beograd u oktobru 1944. godine. Ve} krajem novembra u~injen je prvi poku{aj da se obnovi nastava u {kolama. Bio sam u~enik onda{nje IX mu{ke gimnazije, koja je pod nema~kom okupacijom radila u zgradi koja se zvala “Zadu`bina Kiki”, a koja se nalazila na uglu ulica Hilandarske i Cetinjske, preko puta “Politike” i “Zanatskog doma”. Ne znam iz kojih razloga, ali smo te jeseni nastavu poha|ali ne u zgradi “Zadu`bine Kiki”, ve} Trgova~ke akademije, koja se nalazila na uglu ulica Cetinjske i Kneza Pavla, u stvari samo }o{ak niè.

Nastava je obuhvatala samo ~etiri predmeta: srpski, matematiku, istoriju i ruski. O srpskom i matematici nemam {ta da kaèm. Na ~asovima istorije predavali su nam isklju~ivo istoriju Narodnooslobodila~ke borbe. Re~eno nam je da kao ud`benik koristimo dve bro{ure: jednu ~iji je autor bio Tito i drugu ~iji je autor bio onda{nji general-lajtnant Arso Jovanovi}. Tito je u svojoj bro{uri pisao o tri trula stuba stare Jugoslavije i o pet prvih neprijateljskih ofanziva tokom NOR. Arso Jovanovi} je u svojoj bro{uri pisao o VI i VII neprijateljskoj ofanzivi. Iz ovih je ofanziva partizanski pokret navodno izlazio sve ja~i. Na ~asovima ruskog ~itali smo jednu pripovetku nekog sovjetskog pisca, u kojoj se opisuju doga|aji u jednoj vazduhoplovnoj jedinici Crvene armije tokom Otad`binskog rata. Ruski

-

SECANJA

. . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hereticus, 1/2008 Aleksandar A. Miljkovi}

324

nam je predavao jedan ruski emigrant, prezivao se Orlov, koji nam je do “oslobo|enja” predavao gimnastiku. U~enje ruskog se sastojalo u tome {to smo re~enicu po re~enicu te pripovetke u~ili napamet. Pritom nam je Orlov prevodio zna~enje pojedinih re~i i u~io nas je da pravilno izgovaramo ruski, to jest u~io nas je ono {to je jedino znao. Me|utim, nastava nije trajala ni mesec dana, i pre nove godine su nas raspustili. Bilo je hladno, a zgrada se nije loìla. Mi smo u u~ionicama sedeli u zimskoj ode}i kakvu je ve} ko od nas imao i smrzavali se. Sve u svemu, to je bio prvi poku{aj partizanske vlasti u Beogradu da organizuje nastavu istorije, koja je imala da bude na novim, to jest politi~kim osnovama, a tako|e da se zapo~ne s u~enjem ruskog kao novog stranog jezika. Taj je poku{aj jasno nagovestio cilj nove {kolske vlasti da {kolski program ideologizuje.

Krajem februara je rad {kola ponovo obnovljen. Ovog puta ne u zgradi Trgova~ke akademije, ve} Nema~ke gimnazije, koja je bila ukinuta. Zgrada Nema~ke gimnazije nalazila se u biv{oj Frankopanovoj ulici (danas Resavskoj), nedaleko od Britanske ambasade (kasnije je sru{ena i vi{e ne postoji). Koliko se se}am, {kolska godina je trajala neka tri meseca. A i tokom tog kratkog vremenskog perioda se nastava vi{e nije odràvala nego {to se odràvala. Razlog tome je najvi{e bio taj {to smo kao |aci u~estvovali u silnim radnim akcijama koje je neprekidno organizovao {irom Beograda Antifa{isti~ki savez narodne omladine Srbije ili, skra}eno, ASNOS, odnosno gradski komitet ove organizacije. Te su akcije imale apsolutnu prednost nad nastavom. One su se fakti~ki smatrale obaveznim, jer se ne se}am da bi se neko usudio da izostane, osim u slu~ajevima kad je za to imao jak razlog (bolest). Se}am se da smo nekoliko puta radili na ra{~i{}avanju ru{evina, a radili smo i kao |ubretari.

\ubretarski posao je bio ba{ odvratan. U Beogradu su ulice i dvori{ta tih prvih nekoliko meseci po “oslobo|enju” bili bukvalno zatrpani |ubretom. \ubre se onda odnosilo specijalnim |ubretarskim kolima koja su vukli konji. Na{ rad je bio tako organizovan {to bi dvojica stojali s lopatama u kolima, prihvatali kante s |ubretom koje su ostali donosili i to |ubre razme{tali po kolima. Radili smo u svojim svakodnevnim ode-lima, i neizdr`ljivo smo smrdeli. Po{to smo odno{enje |ubreta obavljali u no}nim satima, sutradan bismo bili oslobo|eni nastave.

Da s ovom akcijom u vezi ispri~am i jednu anegdotu. Cele jedne no}i sam u |ubretarskim kolima, u onom |ubretu i smradu, stojao s jednim mojim {kolskim drugarom koga smo zvali Velja Vrbando (po prezmenu Vrbanovi}). I dok smo lopatama razgrtali ono silno |ubre po kolima gacaju}i po njemu, Velja mi je pri~ao kako mu je najve}a èlja, kad zavr{i {kolu, da postane diplomata.

Posebno sam zapamtio akciju kad smo celu jednu no} radili na po-stavljanju lu~ne gvozdene konstrukcije na Pan~eva~kom mostu. Mi smo na


325

ovom poslu bili obi~na radna snaga, “fizikalci”. Ali uprkos na{em grdnom fizi~kom naprezanju, imao sam utisak da nismo bili od neke ve}e koristi. Oni na koje je najvi{e pao teret bili su sovjetski vojnici. Da pomenem da su celim poslom rukovodili sovjetski inènjeri, koji su nas nadzirali i izdavali nare|enja. Imali su na sebi ko`ne kapute, ~izme na nogama i ko`ne ka~kete na glavi, poput onih kakve su nosili Lenjin i bolj{evi~ki rukovodioci u vreme Oktobarske revolucije. Na ovim ka~ketima se nalazila crvena petokraka zvezda s ukr{tena dva ~eki}a. To je onda za nas bilo sve novo, sa ~im se do tada nismo sreli. Lu~na ~eli~na konstrukcija bila je potpuno sklopljena i stojala je na nasipu kojim se prilazilo mostu. Bila je postavljena na drvenim oblicama. Na{ se posao sastojao u tome da tu ~eli~nu konstrukciju guramo dok ne legne na ~eli~ne nosa~e koji su spajali nasip sa stubovima u vodi, i koji su imali da drè tu mostovnu konstrukciju. I dok smo sovjetski vojnici i mi zajedno gurali tu konstrukciju, nekoliko sovjetskih vojnika je stalno tr~alo s oblicama, uzimaju}i ih s jednog kraja ispod mostovne konstrukcije i podme}u}i ih pod drugi kraj. Mora da je to bilo na samom po~etku marta. Bila je hladna no} sa vetrom i susneìcom. Bilo nam je hladno, a naro~ito nam je bilo hladno na rukama koje su bile prislonjene na hladno i mokro gvo`|e. Sovjetski vojnici s kojima smo radili svesrdno su se trudili oko nas. Zaloìli su veliku vatru ispod nasipa i nas su |ake svaki ~as upu}ivali da odemo do vatre da bismo se ugrejali. A da bi nas makar malo za{titili od ki{e i vla`nog snega, ogrtali su nas svojim kabanicama koje su izgledale kao kratke pelerine. Tu akciju, kao i akciju odno{enja |ubreta, dobro sam zapamtio.

No de{avalo se ponekad da nam je neka iznenadna akcija bila zgodan povod da moèmo legalno da odemo s nastave. Se}am se da je jednog jutra u{ao direktor u na{ razred i pitao ima li dobrovoljaca koji }e u prostorijama ASNOS-a da prevuku neki stari klavir iz jedne prostorije u drugu. Tada se sedi{te ASNOS-a nalazilo u zgradi na uglu ulica Kralja Milutina i Krunske, odmah do zgrade gde je uo~i [estoaprilskog rata 1941. bilo Sovjetsko poslanstvo, a posle rata Kineska ambasada. Na direktorov poziv odgovorili smo da }e u ovoj akciji u~estvovati ceo razred. Direktor je bio ushi}en na{om visokom omladinskom sve{}u, a mi smo tog dana bili gotovi s nastavom.

Nastava bi se prekidala i kada bi NOV i POJ (ili se ve} tada zvala Jugoslovenska armija – ne se}am se) tokom operacija na frontovima os-lobodila neki od ve}ih gradova u Bosni kako bi se taj doga|aj proslavio. Povodom oslobo|enja onih najzna~ajnijih, na Terazijama i Trgu kod spo-menika knezu Mihailu bi se okupila masa naroda, zaigralo bi se “kozara~ko kolo” i {enlu~ilo se. Partizani bi pucali iz vatrenog oru`ja u vis, a naro~ito iz pi{tolja i sovjetskih “vintovki” (automata). Kad je oslobo|eno Sarajevo, ogromna masa sveta je kasno uve~e izi{la na ulice, a pojedine grupe su


326

nosile upaljene baklje. To narodno veselje i {enlu~enje prire|eno je i 1. maja, na dan praznika rada. Ali i kad bi JA postigla neke manje uspehe, okupili bismo se makar u dvori{tu gimnazije ili u sali da i to proslavimo. Uz sve to, sastanci i konferencije na nivou razreda i {kole odràvali su se svaki ~as, ~esto i u vreme nastave, a njima su naj~e{}e bili obavezni da prisustvuju i nastavnici.

Me|utim, nije se obeleàvalo ba{ svako oslobo|enje. Kada su jedinice JA oslobodile Jasenovac, mora da je ta je vest bila objavljena u novinama i preko radija, mada se toga ja li~no ne se}am. Ali se dobro se}am da se o Jasenovcu skoro uop{te nije pisalo ni govorilo, iako su za ovaj logor i strati{te svi u Srbiji znali. S Jasenovcem u vezi je i jedan jeziv i potresan prizor iz prole}a 1945. koji nikada ne}u zaboraviti.

Kad je obnovljen rad moje gimnazije, od predmeta smo imali tako|e i fiskulturu. Samo fiskultura se nije, kao i ostali predmeti, nalazila u dnevnom rasporedu ~asova. Umesto telesnih ve`bi, na{a {kola je, a verovatno i sve ostale u Beogradu, dobila da obra|uje svoju “ba{tu”, gde su u~enici okopavali zemlju i sadili povr}e. “Ba{ta” koju smo mi obra|ivali nalazila se na drugoj obali Save, otprilike gde je sada, ~ini mi se, Blok 45 na Novom Beogradu. Zbog toga {to smo do tamo morali da pe{a~imo i {to smo na parceli, da bi rad imao bar nekog efekta, morali da radimo nekoliko sati, ~asovi fiskulture za celu nedelju odràvali su se samo jednom nedeljno. U “ba{tu” smo odlazili s nastavnikom fiskulture, koji je trebalo da nadzire na{ rad i da nas upu}uje. U stvari, sve je to bilo koje{ta.

Me|utim, ve} prilikom prvih odlazaka u “ba{tu”, otkrili smo ne{to ~ega }u se se}ati celog ìvota. Dok smo obra|ivali zemlju, primetili smo da su se na Savi stalno nalazila dva do tri ribarska ~amca. I kad bi se iz-daleka pojavio neki predmet koji je plovio niz reku, ~amac bi se uputio prema njemu, a ljudi u ~amcu bi ga zaka~injali i vukli ~akljom. Kad je prvom prilikom jedan od tih ~amaca pri{ao bliè mestu gde smo mi sto-jali i posmatrali, postalo nam je sve jasno. Videli smo da su to bili ljudski le{evi, iako su izgledali kao da su napravljeni od blata. I ono {to smo tako|e videli jeste da su njihove ruke i noge bile vezane ìcom. To su bile usta{ke `rtve iz Jasenovca. Kasnije sam odlazio u Jasenovac, ali sve ono {to bi podse}alo na stravu koncentracionog logora za masovnu likvidaciju bilo je bri`ljivo uklonjeno, mada su eksponati u muzeju u okviru logora predstavljali jezivo svedo~anstvo o uàsima ovog najmasovnijeg strati{ta na prostorima Jugoslavije i Jugoisto~ne Evrope.

U toj {kolskoj godini su u gimnazijama u Beogradu i Srbiji {esti i peti razred bili najvi{i razredi. Osmi i sedmi razred nisu radili, jer su u~enici tih razreda uglavnom bili mobilisani i poslati na frontove.

Ova prva {kolska godina u “oslobo|enom” Beogradu zavr{ila se rano. Kapitulacija Hitlerove nema~ke proslavljena je narodnim veseljem


327

na dan 9. maja; mislim da je tom prilikom prire|ena i vojna parada. S tim datumom su sve beogradske {kole zavr{ile tu {kolsku godinu, a ja sam zavr{io peti razred osmogodi{nje gimnazije

* * * Milan Grol, demokrati i republikanci, i listovi “Demokratija” i

“Republika”. Kad se zavr{io rat u Evropi i kad se u Jugoslaviji po~ela da raspada koalicija stranaka okupljenih u Narodnom frontu, Milan Grol i demokrati su pre{li u otvorenu opoziciju Titovom komunisti~kom re`imu. Demokratija je izlazila kao opozicioni list. Kad bi se pojavila na ulicama, jednostavno bi odmah bila razgrabljena. Oni sre}nici koji bi uspeli da do|u do nekog primerka, taj bi primerak, kad bi ga pro~itali, davali ro|acima i prijateljima, koji bi ga isto tako davali drugima na ~itanje. Me|u nekomu-nistima u Beogradu je za Demokratijom vladala prava jagma. Zapravo na ulicama Beograda se vodio pravi rat. Demokratiju vlast nije zabranjivala, ali su specijalno organizovane grupe skojevaca sa~ekivale prodavce no-vina, otimali im primerke Demokratije i spaljivali ih na licu mesta ili bi ih odnosili negde da bi ih uni{tili. To je izazvalo spontanu reakciju omladine koja je bila antikomunisti~ki i demokratski opredeljena. Oni su tako|e sa~ekivali prodavce i pratili ih. I kad bi se pojavila grupa skojevaca, oni bi od prodavca uzimali primerke Demokratije i trkom ih raznosili, ili bi ih podelili narodu na ulici onako nasumice i besplatno. U tim akcijama sam se upoznao sa @ikom Karalazi}em, kasnijim funkcionerom Demokratske stranke. Ina~e, jednog od prodavaca koji se naro~ito isticao u rasturanju lista zvali smo “Grk”. “Grk” je uspevao da proda ili podeli ve}i broj pri-meraka nego drugi prodavci, a i da nanju{i skojevce pre nego {to bi se do~epali novina.

Tih dana sam na Terazijama i na jo{ nekim od najprometnijih mesta u gradu vi|ao i Milana Grola u dru{tvu svojih istomi{ljenika, me|u kojima je bio i njegov sin Vojislav. Za Grola, kao i za njegovog sina, bilo je karakteristi~no da su nosili takozvane “idn-{e{ire”. Ti su se {e{iri u Beogradu tako zvali po onda{njem ministru inostranih dela Velike Bri-tanije Entoni Idnu. To su bili {e{iri koji se nisu mogli ru~no da fazoniraju, jer nisu bili od mekog filca, ve} su, iako su imali oblik {e{ira, bili kruti poput cilindara i polucilindara. Me|utim, Grola sam vi|ao i kasnije, kad je Demokratija ve} bila prestala da izlazi. A kad sam se o`enio i pre{ao u ku}u svog tasta, Grolovog sina Vojislava sam sretao dosta ~esto, jer je stanovao u mom kom{iluku, u Smiljani}evoj ulici.

Koliko se se}am, poslednji broj Demokratije koji je izi{ao uo~i samih izbora i u kome je Grol pozvao narod da bojkotuje izbore, komunisti~ka vlast je ipak zabranila. Ali i taj broj su nekako uspeli da iznesu iz {tam-parije. “Sre}nici” koji su uspeli da do njega do|u ~uvali su ga godinama


328

kao neku relikviju. Tako je najzad kona~no ugu{ena opoziciona {tampa u Beogradu, a time je definitivno nestao i privid vi{estrana~kog sistema.

Republikanci Ja{e Prodanovi}a su tako|e izdavali svoj list koji se zvao Republika. U po~etku se Republika prili~no razlikovala od komunisti~kih listova koji su izlazili u Beogradu, i zbog toga je narod koji je bio antikomunisti~ki opredeljen ~itao ovaj list. I u mojoj se porodici ponekad kupovala Republika. Iako je bio daleko od toga da bude opozi-cioni list reìmu, u napisima se ipak ose}ao malo slobodniji duh. âk su jedanput bili ustupili prostor u listu Dragoljubu Jovanovi}u da bi odgovorio na napade komunista. Ali to je valjda bio jedini izuzetak koji su napravili. Nasuprot Demokratiji, Republika se ugasila gotovo neprimetno. Kada je prestala da izlazi, taj slobodniji duh koji se ose}ao sa njenih stranica odavno je ve} bio nestao. Zaista nije imao vi{e nikakvu ulogu u javnom i politi~kom ìvotu.

Me|utim, bilo je pojedinaca me|u republikancima, ali i iz nekih drugih stranaka, koji su ostali na raznim dràvnim, politi~kim i javnim funkcijama. Republikanac Vladimir Simi} je jo{ dugo bio visoki funkcioner u Saveznoj skup{tini, a njegov brat Stanoje, tako|e istaknuti ~lan biv{e Jugoslovenske republikanske stranke, bio je ministar za turizam u Saveznoj vladi.1 Vasa ûbrilovi}, kao “levi zemljoradnik”, bio je jo{ dugo ministar {umarstva u toj vladi, a samostalni demokrata Milo{ Carevi} je bio jugoslovenski ambasador u Danskoj sve do penzionisanja. Ako ne vi{e kao predstavnici stranaka, oni su ostali kao li~nosti odane reìmu. Zbog li~nog autoriteta i ugleda koji su uìvali, bili su ponekad od koristi. Za Vasu ûbrilovi}a znam pouzdano da je spre~io proterivanje iz zemlje Georgija Ostrogor-skog, svetski priznatog vizantologa, kao gra|anina SSSR. Naime, mnogi na{i Rusi su se, kad je Crvena armija u{la u Jugoslaviju, najverovatnije iz straha, prijavili vlastima kao dràvljani SSSR. A kad je doneta Rezolucija IB, komunisti~ka vlast u Jugoslaviji je to iskoristila i proterivala sve one na{e Ruse koji su se vodili kao “strani”, to jest sovjetski dràvljani. Vasa ûbrilovi} je Ostrogorskom bio ven~ani kum u drugom braku, i za{titio ga je svojim ministarskim autoritetom kao velikog nau~nika i veliko ime. Aleksandra Solovjeva, kao i jo{ mnoge druge na{e Ruse, nije imao ko da za{titi, i oni su svi morali da napuste zemlju.2

Da s ovim proterivanjem na{ih Rusa u vezi ispri~am i jednu tu`no-veselu pri~icu. U vi{espratnici u kojoj je, mislim, kasnije stanovao Ivo Andri}, preko puta Dvora, stanovala je i poznata beogradska kozmeti~arka jo{ iz predratnog vremena koja se zvala Lidija Iraklidi. Ona je imala majmuna koga je zvala “Sanji~ka”. Sanji~ka je pre rata Dvoru zadavala probleme

1 Mi smo kao klinci u {ali govorili za njega da je “ministar banja i letovali{ta”.2 Solovjev je oti{ao u @enevu.


329

u tom smislu {to je nekako uspevala da neprime}ena izlazi iz stana, bez obzira {to se stan Lidije Iraklidi nalazio na gornjim spratovima zgrade, da presko~i dvorski zid i da u dvorskom {pajzu napravi dùmbus. Kao klinci smo voleli kad bi nas, svoje unuke, na{a baba (mamina majka) poslala kod Lidije da joj kupimo neke pomade i mirise,3 jer je to bila prilika da se nagledamo Sanji~ke. Kad je Lidija posle Rezolucije IB bila proterana iz Jugoslavije,4 nije mogla da sa sobom ponese i Sanji~ku, i poklonila ju je beogradskom zoolo{kom vrtu. Tako je Sanji~ka ostala i dalje u Beogradu, trajno zatvorena u kavezu. Kaù da ju je redovno obilazila èna koja je Lidiji pomagala u spravljanju kozmeti~kih preparata, ali se, uprkos toj pa`nji i saose}anju, Sanji~ka ipak morala ose}ati napu{tenom. No da se vratim na{im republikancima.

Zbog toga {to se ni u ~emu nisu javno suprotstavljali komunisti~kom reìmu, a kao politi~ka stranka omogu}ili su mu da moè da se pred svetom predstavlja kao vi{estrana~ki (bar u po~etku), komunisti su republikan-cima, za uzvrat, poveravali izvesne politi~ke funkcije. Naravno, bez ikakve stvarne vlasti. Ne samo Ja{a Prodanovi} i bra}a Stanoje i Vladimir Simi}, ve} je jo{ republikanskih prvaka dobilo razne poloàje u dràvnom aparatu. Jedan od tih bio je i Ljuba (Ljubomir) Radovanovi}, koji je odmah posle rata bio postavljen za prvog ambasadora FNRJ u Turskoj. Zapamtio sam pri~u profesora Draga{a Denkovi}a s tim Ljubinim postavljenjem u vezi. Profesor Denkovi} je bio blizak republikancima preko svog profesora Mihaila Ili}a, koji je tako|e bio istaknuti republikanski prvak, ali koga je Gestapo pogubio u Jajincima marta 1944. godine. Kad je Ljuba Radova-novi} saznao da je imenovan za ambasadora, on je profesoru Denkovi}u rekao da }e ga povesti sa sobom kao sekretara ambasade. Na to mu je profesor Denkovi} odgovorio da on ne}e nikoga nigde postavljati, ve} da }e o tome odlu~ivati drugi. Profesor Denkovi} je posedovao onaj ose}aj za realnost koji je tako svojstven na{em narodu u Makedoniji. Njemu je od samog po~etka bilo savr{eno jasno da }e u komunisti~koj dràvi odluke o svemu, a naro~ito o postavljenjima na va`ne poloàje u dràvnoj slu`bi, donositi isklju~ivo partija.

Da navedem i podatak da je Ljuba Radovanovi} imao sina Ra-doja koji je bio pesnik i ~ije je pesme Republika, skoro iz broja u broj, objavljivala na svojim stranicama. Te je pesme Radoje Radovanovi} 1947. godine objavio kao zbirku, kojoj je dao naslov I vekovima tako. Me|utim, iako je izdava~ bio “NF Srbije”,5 nema nikakve sumnje da su

3 Zapamtio sam da se jedan miris koji smo kupovali za na{u babu zvao “poko{eno seno”, a drugi “crna ma~ka”.

4 Odselila se u Trst.5 o jest Narodni front Srbije.


330

one izdate na inicijativu republikanskih prvaka. To se moè zaklju~iti ve} na osnovu toga {to uop{te nisu pisane u duhu socijalisti~kog realizma. A uz to, tako|e je te{ko poverovati da se u ono vreme Narodni front Srbije kao izdava~ bavio izdavanjem knjiga pesama. Za ovu svoju poeziju je autor u predgovoru napisao da su to pesme “bola, snage i ponosa”. Ovaj podatak navodim kao jo{ jedan dokaz da su vode}i republikanci, koji su kao istaknuti ~lanovi Narodnog fronta, na razne na~ine pomagali svoje partijske drugove, kao i ~lanove njihovih porodica.

Ina~e, poznavao sam li~no jednog prili~no istaknutog republikanca, doktora \uru Prikelmajera. On je odmah posle rata “izabran” za ~lana Gradskog narodnooslobodila~kog odbora Beograda, i na toj je funkciji ostao do smrti. Nas nekoliko drugara druìli smo se s njegovom mla|om }erkom Ljubom (Ljubicom) i ~esto sam odlazio kod njega u stan.6 Kao gradski funkcioner je od vlasti, valjda kao neku privilegiju, dobio ko`ni kaput kakve su u to vreme nosili agenti Udbe. Jednom prilikom, dok sam mu pomagao da obu~e taj svoj ko`ni kaput, rekao mi je da ga na ulici, zbog tog kaputa, svi gledaju kao udba{a. Ipak je produìo da ga nosi. Ina~e kao republikanac, \ura Prikelmajer je imao tu, u ono vreme retku privilegiju da mu u ogromnu “stan~ugu” u kojoj je stanovao, i to u najuèm centru grada, stambena vlast nije uselila nikog, a {to je posle rata bila redovna pojava kada se radilo o stanovima Beogra|ana koji nisu bili komunisti.

Da bih pokazao kolika je to bila privilegija, nave{}u primer moje tetke (mamine ro|ene sestre), kojoj je stambena vlast u komfornom ~etvorosobnom stanu s devoja~kom sobom, ubrzo posle “oslobo|enja”, rekvirirala dve sobe. Jednu je dobio jedan student koji je bio borac, a drugu dve studentkinje. Porodici moje tetke (ona, mu`, sin i }erka) ostavili su jednu sobu, jednu prolaznu sobu i devoja~ku sobu. Kroz tu prolaznu sobu su taj student i te dve studentkinje prolazili za kupatilo i WC. Kasnije je taj student doveo u svoju sobu brata, tako|e borca, sa ènom i malom bebom, i svi su oni tako|e koristili sporedne prostorije, prolaze}i kroz tu prolaznu sobu koja je, navodno, pripadala delu stana u kojem je stanovala porodica moje tetke. Me|utim, kad bi u nekom velikom stanu stanovao samac ili bra~ni par bez dece, stambena vlast bi ga jednostavno izbacila iz stana. To se desilo jednom prijatelju na{e porodice, vi{em bankarskom ~inovniku @iki Ili}u, koga su u roku od 24 sata iselili iz ~etvorosobnog komfornog stana u Bir~aninovoj ulici u stan na Kote`-Neimaru, koji je bio u polusuterenu i sastojao se od sobe, kuhinje i kupatila i u koji se ulazilo direktno s ulice u sobu. @ika Ili} je u tom stanu ostao do kraja ìvota. Me|utim, ovih i ovakvih primera ima toliko mnogo da bi bilo besmisleno navoditi ih.

6 \ura Prikelmajer je stanovao u ulici Bra}e Jugovi}a, u zgradi u kojoj se sada nalazi sedi{te Demokratske stranke Srbije.


331

Zbog svega toga verovatno da su i sami republikanski prvaci gledali da {to vi{e svojih partijskih drugova za{tite, uklju~uju}i ih na razne na~ine u politi~ke aktivnosti. Ako ni{ta drugo, a ono da bi predupredili komunisti~ku vlast da im ne nametne svoja pravila po kojima, po njenim rezonima, obi~ni gra|ani treba i moraju da ̀ ive. Ponekad je to uklju~ivanje li~ilo vi{e na sprda~inu, a naro~ito kad bi se radilo o starijim ljudima s odre|enim gra|anskim ugledom. U ku}i u kojoj sam stanovao, stanovao je i advokat Dragoljub Todorovi}, koji je kao istaknuti republikanski pr-vak sredinom 30-ih godina pro{log veka bio jedno vreme potpredsednik Beogradske op{tine. Advokat Todorovi} je zavr{io prava u Francuskoj tokom Prvog svetskog rata,7 i ̀ iveo je tipi~nim gra|anskim ̀ ivotom. Njega je lokalna vlast u onda{njem reonu, pretpostavljam na predlog nekog iz vo|stva republikanske stranke, odredila da bude ~uvar glasa~ke kutije na prvim posleratnim parlamentarnim izborima. Advokatu Todorovi}u je to “politi~ko” angaòvanje bilo vrlo neprijatno, a naro~ito zbog kom{iluka, ali se ipak nije usudio da odbije ovu “po~ast”. Za tu priliku obukao je odelo koje nije nosio svakodnevno, mada ne smoking, koji je obla~io za slavu, Boì}, Uskrs i o drugim praznicima, kao u raznim sve~anim prilikama. Mi klinci smo tog dana odlazili na izborno mesto gde je “îka-Dragi” deùrao kao ~uvar glasa~ke kutije i zabavljali se gledaju}i ga kako se sme{i kom{ijama kad bi do{li da glasaju. Ina~e, advokat Todorovi} je o komunisti~kom reìmu mislio isto {to i svi mi ostali.

S tim u vezi bih rekao da republikanci uop{te, bez obzira {to su sara|ivali s komunistima, nisu o njihovoj vlasti imali nikakvih iluzija – ili bar ve}ina njih. Se}am se pri~e mog {kolskog drugara Drak~eta (Predraga) Perovi}a, koji je i{ao kod Ja{e Prodanovi}a da bi od njega ~uo pri~u o nekom na{em knjièvniku iz doba pre Prvog svetskog rata. Tom prilikom mu je Ja{a, onako u razgovoru, rekao: “E moj sinko, ovaj nas je reìm vratio najmanje 50 godina unazad”. A Ja{a je tada bio potpredsednik vlade, na ~ijem se ~elu nalazio Josip Broz.

* * *Prve knjièvne ve~eri kad se rat zavr{io. U jesen 1945. po~ele su u

Beogradu da se prire|uju knjièvne ve~eri. Na njima su knjièvnici govorili o sebi i ~itali svoje radove. Odràvale su se obi~no u kasnim popodnevnim satima. Kao sala u kojoj su se te ve~eri odràvale najvi{e se koristio am-fiteatar na Pravnom fakultetu, u koji se ulazilo iz glavnog hola. Stanovao sam u ulici Kraljice Marije, ne{to malo niè od zgrade Pravnog fakulteta, tako da mi uop{te nije bilo daleko od ku}e da “skoknem” do “pravnog” i prisustvujem nekoj knjièvnoj ve~eri. O tim knjièvnim ve~erima pi{e i na{ poznati knjièvnik Borislav Mihajlovi}-Mihiz u svojoj Autobiografiji

7 Verovatno je tada i postao republikanac.


332

o drugima. Ali Mihiz pi{e o svom posebnom u~e{}u na njima. Me|utim, one su me privla~ile zbog toga jer sam na njima mogao da vidim i ~ujem knjièvnike i pesnike za koje sam dotle znao samo po njihovim delima ili po ~uvenju.

Nisam prisustvovao svim knjièvnim ve~erima. Nekima nisam na-merno hteo. Na primer, na knjièvno ve~e Radovana Zogovi}a, o ~emu pi{e Mihiz, nisam oti{ao. U o~ima nas Beogra|ana Zogovi} je bio oli~enje partizan{tine. Ono {to smo mi mrzeli on je veli~ao: partizansku borbu i Tita, i to ih je veli~ao na jedan agresivan na~in. Uz to je bio ijekavac, a po ijekavskom govoru smo tih prvih meseci, pa i godina, identifikovali partizanske borce bahatog i primitivnog pona{anja, koji su u Beograd i Srbiju do{li iz krajeva preko Drine. Zogovi}a smo mrzeli posebno i zbog njegove li~ne arogancije i nametljivosti. Tim svojim pona{anjem kao da je namerno provocirao beogradsku kulturnu ~ar{iju.

Razume se, to nije bio na{ generalni stav prema svim knjièvnicima iz krajeva preko Drine. Iako tipi~an partizan po pona{anju a i kao ijekavac, Branko ]opi} je za mnoge od nas bio simpati~na pojava. Dodu{e, znali smo za njega i po knjièvnim radovima koje je objavljivao uo~i rata, a i po jednoj njegovoj pri~i koja se pojavila u Antologiji nove srpske pripovetke koju je izdala Srpska knjièvna zadruga za vreme nema~ke okupacije. Ali je i njegov partizanski i prozni i pesni~ki opus bio proèt nekom toplinom i ose}ajno{}u koji je ~itaocima bio blizak i koji su voleli. Se}am se njegove knjièvne ve~eri. Zbog ]opi}eve {iroke popularnosti, njegovo knjièvno ve~e je odràno u velikoj sali Kolar~evog narodnog univerziteta, koja je bila prepuna. Pojavio se nasmejan, u jaha}im pantalonama i u ~izmicama sa sarama, kakve su nosili partizanski politkomesari. Imao je na sebi sako, ali je bio bez kravate, jer je u ono vreme kravata simbolizovala pripadnost buròaskoj klasi. îtao je pesme iz svog partizanskog ciklusa. ]opi}evo ~itanje svojih poetskih ostvarenja bilo je propra}eno dugim i toplim aplauzima.

Ali je bilo i knjièvnika koji nisu privla~ili ve}u pa`nju, i sale u ko-jima su se prire|ivale njihove knjièvne ve~eri bile su obi~no poluprazne. Na knjièvno ve~e Boè (Boìdara) Kova~evi}a i ja sam oti{ao najvi{e zbog toga {to mi je u gimnaziji bio razredni stare{ina. Njegova me poezija nikada nije naro~ito privla~ila. A na knjièvnoj ve~eri Jovana Popovi}a sala je bila skoro prazna.8 Jovana Popovi}a u Beogradu isto tako nisu marili zbog toga {to su mu radovi bili mnogo vi{e politi~ki nego knjièvni, mada je u meni budio saàljenje zbog toga {to se na njemu videlo da je

8 Njegovo knjièvno ve~e je, koliko se se}am, bilo odràno u dvorani dana{nje Beogradske filharmonije u ulici Laze Lazarevi}a. Jo{ sam jednom slu{ao Jovana Popovi}a, kad je govorio o Maksimu Gorkom.


333

bio teàk tuberkulozni bolesnik. Mima (Milan) Dedinac je (na Pravnom fakultetu) ~itao pesme iz svog zarobljeni~kog ciklusa – jer se upravo bio vratio iz zarobljeni{tva.9 Ali kad je na kraju svoje knjièvne ve~eri pro~itao pesmu Mreè, odmah smo prepoznali Dedinca iz predratnog vremena. Da spomenem i to da je Dedinac, posle tog “zarobljeni~kog” ciklusa, definitivno prestao da pi{e poeziju, ili se bar ja ne se}am da sam posle toga naleteo na neku njegovu pesmu.

Me|utim, na{e najzna~ajnije pesnike, koji su predstavljali sam vrh srpske moderne poezije, nisam mogao da ~ujem. Rastko Petrovi} i Milo{ Crnjanski su tada bili politi~ki emigranti.10 U emigraciji je bio i Boìdar Puri}, poznati predratni politi~ar, a za vreme Drugog svetskog rata bio je i jedan od predsednika jugoslovenske vlade u Londonu. Boìdar Puri} je bio pisac i jedne lepe zbirke pesama pod naslovom Ljubavne sve~anosti. Znao sam za njega kao pesnika, jer sam do te njegove zbirke do{ao nekako odmah posle rata. No bez obzira na sve, poezija bar nekih od pesnika ~ijim sam knjièvnim ve~erima prisustvovao bila je daleko od one partizanske, odnosno od takozvane socijalne ili angaòvane. Veli~anje partizanske borbe je svima nama ve} tada bilo preko glave.

Me|utim, moram da primetim da ni mi koji smo sebe smatrali an-tikomunistima nismo na svu socijalnu i angaòvanu poeziju i knjièvnost gledali kao na ne{to bezvredno. Kad su, jo{ u vremenu pre Rezolucije IB, po~ela u Zagrebu da izlaze Djela Miroslava Krleè, moje dru{tvo i ja smo se odu{evljavali njegovom lirikom koja se tada pojavila, iako se ba{ ta nje-gova lirika uzimala za primer socijalne i angaòvane poezije. Odu{evljavali smo se i ostalim njegovim delima: Glembajevima, pripovetkama Hrvatski bog Mars, romanom Povratak Filipa Latinovi}a, njegovim Novelama, ogledom o slikaru Josipu Ra~i}u i drugim. U to vreme je Hrvatsko pu~ko kazali{te11 iz Zagreba gostovalo u Beogradu s Gospodom Glembajevima, u kojima je Leonea igrao ~uveni Tito Stroci a barunicu Glembaj Krleìna èna Bela Krleà. U beogradskoj predstavi Gospode Glembajevih Leo-nea je igrao Ra{a Plaovi}, a u drami U agoniji je barona Lenbaha igrao Ljubi{a Jovanovi}, a barunicu Lenbah Sava Severova. Svega se toga i danas ìvo se}am. Ina~e da primetim da su mnogi Beogra|ani smatrali Krleù kao velikog srbomrsca. No da s tim u vezi dam svoj komentar. Da Krleà nije mnogo mario Srbe je ne{to {to je op{te poznato. Me|utim, na nekim Krleìnim kriti~kim opaskama koje su se mogle odnositi na Srbe i ono {to je srpsko mnogo su vi{e insistirali Marko Risti}, Oskar Davi~o i

9 Vrlo brzo posle toga objavio ih je i kao zbirku pod naslovom Zarobljeni~ki broj 60211 peva.

10 Crnjanskog sam upoznao tek mnogo godina kasnije, u redakciji Knjièvnih no-vina.

11 îni mi se da se tako zvalo.


334

drugi “biv{i” beogradski nadrealisti, koji su, pozivaju}i se na Krleù, kako bi se dodvorili komunistima, uzeli na sebe ulogu barjaktara u borbi ne samo protivu velikosrpskog {ovinizma nego i protivu srpskog “selja~kog i primitivnog” mentaliteta, u stvari nekih srpskih nacionalnih vrednosti. Njihova omiljena tema je bila izrugivanje “solunaca”, to jest solunskih ratnika. Srbe su s prezirom i omalovaàvanjem identifikovali s “Levantin-cima”. Za ovo treba pogledati brojeve njihovog lista Svedo~anstva, koji su jedno vreme izdavali.

* * *Su|enja nema~kim ratnim zlo~incima. Jo{ prvih dana posle

“oslobo|enja” zapo~elo se sa su|enjima ratnim zlo~incima, saradnicima okupatora, izdajnicima i narodnim neprijateljima. Proces protivu generala Draè Mihailovi}a i onih koji su s njim su|eni i osu|eni preno{en je preko radija. Taj smo proces svi u mojoj porodici svakodnevno pratili. Me|utim, o najve}em broju procesa i presudama koje su na njima izre~ene saznavali smo iz novina. Te su nas informacije uvek posebno interesovale, jer je me|u onima koji su bili osu|eni bilo dosta onih koje smo poznavali, pa ~ak i prijatelja i poznanika. Tako smo jednog dana doznali iz novina da su u Mladenovcu osu|eni na smrt i streljani industrijalac Janko Badàk i predsednik mladenova~ke op{tine pod okupacijom Braca (Bratimir) Jovanovi}. Janko Badàk je bio otac na{eg drugara Ljube, koji je ìveo kod babe u Beogradu radi {kolovanja, a Jovanovi} je bio dobar prijatelj mog te~e, ali su se i moji roditelji s njim dobro poznavali. Obojica su bili dobri i po{teni ljudi, koji su veoma zaduìli Mladenov~ane. Ali su bili osu|eni i streljani samo zbog toga {to su bili to {to su bili.12

Sad se vi{e ne se}am ko me je od drugova nagovorio da odem na su|enje Majsneru, Turneru i drugim komandantima i funkcionerima nema~kih okupacionih snaga u Srbiji. Oti{ao sam s jednom grupom svojih drugara da vidim kako te nekada{nje “zverke” izgledaju. Ta su|enja nema~kim ratnim zlo~incima odràvala su se u zgradi uprave grada Beograda, u Uzun-Mirkovoj ulici, preko puta dana{njeg Etnografskog muzeja. U salu gde se su|enje odràvalo mogli su da u|u samo oni koji su imali specijalnu propusnicu. Mi ostali smo stojali u hodniku. Ali su|enje smo ipak mogli

12 Janko Badàk je bio vlasnik parnog mlina u Mladenovcu, koji je radio i za vreme nema~ke okupacije, a Jovanovi}a je Nedi}eva vlast postavila za predsednika op{tine u Mladenovcu isklju~ivo zbog toga {to je odli~no govorio nema~ki, a {to je u ono doba bilo korisno radi lak{eg sporazumevanja s nema~kim okupatorskim vlastima. Podsetio bih da su profesori i nastavnici BU, posle sloma “stare” Jugo-slavije, namolili profesora Nikolu Popovi}a da ostane na poloàju rektora, jer je izvanredno vladao nema~kim jezikom, a me|u poznatim nema~kim filozofima onog vremena imao je i dosta prijatelja i po{tovalaca. Samo zbog toga {to je bio rektor BU za vreme nema~ke okupacije, “stari Nidà” (tako ga je ~esto zvao njegov sin Milan) je posle “oslobo|enja” robijao u Poàrevcu.


335

nekako da pratimo, iako samo delimi~no, i to zahvaljuju}i tome {to je u prepunoj sali bilo zagu{ljivo, pa su sva vrata bila {irom otvorena. O tim su|enjima tako|e pi{e i Mihiz u svojoj Autobiografiji o drugima.

Me|utim, u se}anje su mi se najvi{e urezale scene koje su po~injale posle izricanja presude. Kad bi predsednik vojnog suda pro~itao ne~ije ime i uz njega da je osu|en na smrt, salom bi se razlegao gromki aplauz, a ~ulo bi se i izvikivanje re~i “smrt ubicama” i “ìveo narodni sud”. Ve}ina osu|enih je tokom ~itanja presude stojala pognute glave, ili se bar meni tako ~inilo.

Po{to je su|enje bilo zavr{eno, osu|ene su odveli u sobu iz koje su imali da budu sprovedeni do vozila ispred zgrade kojim su odvoèni natrag u zatvor. Tu je po~injao vrhunac predstave. Vrata od sobe u kojoj su se nalazili osu|eni bila su tako|e otvorena, pa smo iz hodnika mogli da vidimo kako ih straàri prethodno vezuju lancima, dok bi oni, onako na brzinu, navla~ili kape na glavu {to su vi{e mogli i podizali kragne od bluza, kako bi ublaìli udarce onih koji su ih ~ekali u hodniku i ispred zgrade i za{titili se od pljuvanja.

Vezivali su ih lancima na specijalan na~in. Ruke su im bile vezane napred, ali tako da su dva kraja lanca svakog od vezanih dràla dva straàra, koji su preko grudi imali sovjetske “vintovke”. Ti krajevi su bili duga~ki mo`da i po ~itav metar pa i duì, tako da je narod, dok su prolazili, mogao da im prilazi, ne ometaju}i straàre, i da ih udara, rita i pljuje. Straàri su pritom one krajeve lanaca dràli {to vi{e zategnute, tako da osu|eni nisu mogli da, pomeraju}i se ulevo i udesno, izbegavaju udarce. To je valjda i bio cilj takvog vezivanja. Ne treba ni da pominjem da su fizi~ki nasrtaji bili obavezno pra}eni psovkama. U kamion speci-jalno opremljen za njihov transport straàri su ih ubacivali kao cepanice. A kad bi sve bilo gotovo, stavljao se katanac na vrata, koja su se nalazila sa zadnje strane kamiona.

Bio sam na jo{ jednom su|enju nema~kim ratnim zlo~incima. Ovog puta se sudilo komandantima i ~uvarima logora u Norve{koj. U svojoj Autobiografiji o drugima Mihiz sa tog su|enja opisuje slu~aj jednog patolo{kog sadiste, nekog narednika Fri~kea. Ina~e, ja sam i na ovom su|enju stojao u hodniku i bio svedok svega onog {to se de{avalo i na su|enju Majsneru, Turneru i toj grupi. Po{to su me|u onima kojima se sudilo bila trojica ili ~etvorica koji u bili u uniformama druge boje od nema~kih, zaklju~ili smo da su to bili Norveàni iz Kvislingovih vojnih formacija. Za jednog Nemca dok je prolazio neko je rekao da je ìvim logora{ima vadio zlatne zube.

Me|utim, interesantno je pomenuti da je me|u onima koji su u hodniku udarali, pljuvali i psovali osu|ene bilo i onih koji daleko od toga


336

da su bili `rtve nema~ke okrutnosti. Naprotiv, za jednog od njih znam da je pripadao na{em predratnom gra|anskom dru{tvu, i to onom elitnom, dedinjskom,13 i da nije imao nikakve veze ni s partizanskom borbom, ni s komunistima, niti je on niti neko od njemu bliskih ikada bio u nekom od koncentracionih logora, pa ni u nema~kom zatvoru. Ne}u da spominjem njegovo ime. Me|utim, kad sam ga u onom hodniku upitao: “[ta, bre, ti ima{ da ih udara{ i pljuje{?” – rekao je: “More, majku im fa{isti~ku”. Sve mi je to izgledalo potpuno suludo.

Ve} sam napomenuo da sam bio prisutan samo na ta dva su|enja nema~kim ratnim zlo~incima. Zadovoljio sam svoju radoznalost, a to je valjda bilo ono zbog ~ega sam i i{ao. I moram da priznam da mi je posle toga bilo dosta gledanja tih surovih prizora. No ipak sam jo{ jednom bio u toj sudnici; kad se sudilo mom te~i. Ali to je sasvim druga pri~a.

* * *Kult Staljina posle dono{enja Rezolucije IB i Du{an Nedeljkovi}. Jo{

u srednjoj {koli zainteresovao sam se za filozofiju i psihologiju. Predratne knjige ne samo iz ove oblasti mogle su da se kupe takore}i zabadava, a naro~ito uo~i nacionalizacije, jer su vlasnici knjiàra gledali da rasprodaju {to vi{e knjiga pre nego {to im vlast nacionalizuje imovinu. Tako smo mnogi od nas po~eli da gomilamo knjige i da pravimo ku}ne biblioteke. Do mature sam uspeo da za ono vreme kupim prili~an broj filozofskih knjiga, razume se predratnih i okupacijskih izdanja, {to je, bar jednim delom, odlu~ilo da se upi{em na filozofiju.

Na filozofiji je tada bio svemo}ni Du{an Nedeljkovi}. Pored toga {to je predavao sve filozofske predmete – formalnu i dijalekti~ku logiku, celokupnu istoriju filozofije, etiku, estetiku i istorijski materijalizam – Ne-deljkovi} je bio jo{ i prorektor BU i dekan Filozofskog fakulteta. Studenti i slu`benici na{eg fakulteta dekanat su zvali “du{anat”.

Prvi moj kontakt s Du{anom Nedeljkovi}em ne}u nikada da zabo-ravim. Sedeli smo u slu{aonici na prvom spratu zgrade Kapetan-Mi{inog zdanja. Ose}ao sam se upla{eno i bio sam napet. Prozori slu{aonice su gledali na dvori{te, tako da u prostoriji nije bilo dovoljno svetlosti. Stolovi za kojima smo sedeli bili su pore|ani u dva reda. Iza stolova su stojale hoklice, ali one prave kuhinjske, samo ofarbane tamno zelenom farbom, kojom su bili ofarbani i stolovi. Pod je bio obi~an patos, koji se premazivao olajem. Na suprotnoj strani od ulaza u prostoriju nalazila se katedra, koja je bila na izdignutom podijumu, a iza nje tabla. Studenti filozofije i pedagogije su sva predavanja iz filozofije (ali i druga) slu{ali u toj slu{aonici, osim predavanja iz istorije filozofije, koja su se odràvala u

13 Pripadao je onoj buròaziji koja je i pre rata i za vreme okupacije ìvela u svojim vilama na Dedinju.


337

velikoj sali hemijske grupe predmeta, jer je istorija filozofije bila obavezna za studente svih grupa Filozofskog fakulteta.

U slu{aonici je vladao muk kad su se odjednom otvorila vrata i u{ao Du{an Nedeljkovi}, nose}i pod pazuhom Staljinovu knjigu Pitanja lenjinizma. Od vrata je po{ao pravo ka katedri, gledaju}i pravo ispred sebe. Spustio je knjigu na katedru, seo, pa`ljivo nas sve osmotrio, i po~eo da govori. Celo to njegovo dvo~asovno predavanje predstavljalo je jedan neukusan i neumeren panegirik Staljinu, od koga sam se jo{ vi{e upla{io. Govorio je koje{tarije, i to u bukvalnom smislu. Kako je Staljin svako jutro sedao za svoj radni sto i kako se pored stola nalazilo nekoliko gomila knjiga. A kad ga je neki novinar ili ne znam ko upitao, kada stigne da sve te knjige pro~ita, odgovorio je da je to njegova dnevna porcija. Zatim nam je govorio kako se u poglavlju iz te knjige pod naslovom O dijalekti~kom i istorijskom materijalizmu ne samo nijedna re~enica, nego nijedna re~, nijedna ta~ka i nijedna zapeta ne moè pomeriti niti izostaviti, jer je sve povezano gvozdenom logikom. îtavo to izlaganje je teklo u tom stilu. Tom prilikom nam je saop{tio da }e knjiga Pitanja lenjinizma biti na{ najglavniji ud`benik.

Celu ovu pri~u sam ispri~ao upravo zbog toga, jer se to sve de{avalo tri meseca posle objavljivanja Rezolucije IB. Staljinov kult je i dalje bio neprikosnoven i netaknut. Ne samo za filozofsku katedru, nego i za sve komuniste u Jugoslaviji Staljin je – uz Marksa, Engelsa i Lenjina – bio ~etvrti klasik marksizma-lenjinizma, u~itelj koga su svi imali da slede, i koji je, kao i ostali klasici, bio nepogre{iv. I to je jo{ dugo tako bilo. Uostalom, koliko je dugo na{e staljinisti~ko rukovodstvo taj kult jo{ negovalo najre~itije govori podatak koji ovde navodim. Naime, u kasno prole}e 1949. godine – zna~i skoro godinu dana posle objavljivanja Rezo-lucije IB – u knjiàrama se pojavio prevod prve knjige Staljinovih Dela.14 Staljinove knjige i bro{ure su se izdavale vi{e nego dela svih ostalih klasika marksizma-lenjinizma. Taj podatak vi{e od svega drugog govori koliko se na{e najvi{e partijsko rukovodstvo s Titom na ~elu, koji su svi bili okoreli staljinisti, te{ko odlu~ivalo da se odrekne Staljina.

Prva izja{njavanja u partijskim i skojevskim organizacijama u vezi s Rezolucijom IB nisu ni bila u tom smislu {to bi se ~lanstvo opredeljivalo za ili protiv Rezolucije. Nikada nisam bio ~lan ni partije ni SKOJ-a, ali su mi drugi pri~ali da je pitanje koje se u prvom momentu postavljalo svakom partijcu i skojevcu da se o njemu izjasni glasilo: “Da li je rukovodstvo KPJ pravilno postupilo {to nije oti{lo na zasedanje Kominformbiroa u Bukure{t?”

14 U impresumu na kraju knjige stoji da je {tampanje zavr{eno 9.V 1949, a da je izdanje koje je {tampano }irilicom izi{lo u tiraù od 40.000 primeraka.


338

Ali posle izvesnog vremena ipak se dozvolila kritika komunisti~kih partija koje su u~estvovale u dono{enju Rezolucije, a ne{to kasnije i same Svesavezne komunisti~ke partije (bolj{evika). Dozvoljavala se i kritika Andreja Aleksandrovi~a @danova, za koga vele da je bio idejni tvorac teksta Rezolucije. Me|utim, jo{ dugo se nisu smeli kritikovati ni Staljin, budu}i da je bio “klasik”, a ni Crvena armija; Crvena armija nije smela da se kritikuje zbog toga {to je bila progla{ena oslobodila~kom. Ina~e, moj je utisak bio da se krug onih koji smeju da se kritikuju {irio kako je opadalo o~ekivanje na{eg partijskog rukovodstva da moè do}i do pomirenja. A da bi dokazala neosnovanost optu`bi izre~enih na njen ra~un, to jest da je odstupila od staljinisti~ke politi~ke i ideolo{ke linije, KPJ je tih meseci ~ak bila poo{trila represiju. Pored ostalog, seljaci su bili izloèni poja~anom pritisku kako bi bili naterani da stupaju u selja~ke radne zadruge, koje su bile jugoslovenska verzija sovjetskih kolhoza.

Tokom jeseni i zime 1948-1949. godine izja{njavalo se na na{oj katedri, a pretpostavljam i u drugim sredinama, o jednom potpuno infantilnom pitanju: da li Staljin kao klasik marksizma-lenjinizma moè da pogre{i? Razume se, o tom pitanju se nije raspravljalo kao o teorijskom. A da ono uop{te nije bilo naivno, ilustrova}u opisom jednog sastanka organizacije SSO na{e i pedago{ke grupe.15 Sastanak se odràvao u na{oj slu{aonici. Rukovodstvo na{e organizacije, koje je sedelo za katedrom, prozvalo je Milana Bakovljeva, u ono vreme studenta pedagogije, da se izjasni javno po tom pitanju. Upamtio sam dobro tu scenu. Mi smo svi sedeli na onim hoklicama ofarbanim zelenom farbom, a Milan Bakovljev je stojao kod vrata, s “lenjinskim” ka~ketom na glavi, u partizanskim ~izmicama, a ~ini mi se da je imao i “lenjinsku” bradicu. Neko od onih koji su sedeli za katedrom vikao je: “Mora{ ovde pred svima da kaè{ da li smatra{ da je Staljin pogre{io kad je osudio na{e partijsko rukovodstvo ili nije”. Razume se, pravilan odgovor na ovo pitanje u to vreme glasio je da je Staljin nepogre{iv, ali da je u optu`bama na ra~un jugoslovenskog parti-jskog rukovodstva pogre{io. No Bakovljev je, u jednom izbezumljenom stanju, na ovo pitanje odgovorio, isto tako vi~u}i, da Staljin ne moè da pogre{i. îm je to rekao, okrenuo se i izi{ao iz slu{aonice. Posle toga sam Bakovljeva video tek posle nekoliko godina, kad je okajao svoje politi~ke grehove na Golom otoku.

Tek tokom druge godine studija (1949-1950), stav KPJ i prema samom Staljinu bio je kona~no definisan. Izbrisan je kao ~etvrti klasik marksizma-lenjinizma, a njegove su slike sklonjene iz kancelarija, javnih prostorija i sa javnih mesta. âk sam zapamtio i jedan vic iz tog doba na tu temu. Proneo se glas, tako glasi taj vic, da je jedan slu`benik u nekom

15 Ove dve grupe su imale jednu osnovnu organizaciju SSO.


339

ministarstvu “zaradio robiju” samo zbog jedne jedine re~i. Naime, u ministrovom kabinetu su, iznad njegovog stola, visile slike Tita i Staljina. I kad je ministar jednog jutra naredio tom svom slu`beniku da skine sa zida sliku te “bitange”, slu`benik ga je naivno upitao: “Koje?”

Du{an Nedeljkovi} je, ~ini mi se, te jeseni 1949. doveo na semi-narsku ve`bu nekog generala Udbe koji se zvao Maks Ba}e, a koji je upravo bio objavio bro{uru ~iji je naslov glasio Kritika i samokritika u SSSR. Ta bro{ura i njen autor su mu zgodno posluìli da otka~i Staljina, ali i ostale sovjetske teoreti~are i filozofe poput Todora Pavlova i njemu sli~nih. Da s Todorom Pavlovim u vezi spomenem da nam je, koliko jo{ pre godinu dana, tokom prvog semestra mojih studija, i on odrào jedno predavanje. Predstavljaju}i nam tada Todora Pavlova, a kasnije i Maksa Ba}e, Nedeljkovi} ih je hvalio, diù}i ih u nebesa, i to do te mere i tako neukusno da su se obojica ose}ali neprijatno. Maks Ba}e je, stoje}i pored Nedeljkovi}a, prevrtao o~ima, gledaju}i najvi{e u plafon, a Todor Pavlov je bio sav crven u licu i gledao u katedru ispred sebe. Du{an nas je sve iznena|ivao svojim re~ima, iako smo se bili navikli da od njega o~ekujemo svakakva iznena|enja.

U Jugoslaviji, a i na katedri za filozofiju, najzad se definitvno ra{~istilo s kultom Staljina, mada je staljinisti~ka ideologija ostala kao vladaju}a tokom ~itavog perioda Titove despotske vladavine, a i posle toga.16

* * *Moji problemi na prvoj godini studija. Kad sam na prvoj seminar-

skoj ve`bi video Du{ana Nedeljkovi}a sa Staljinovim Pitanjima lenjinizma pod mi{kom, odmah sam doneo odluku da napustim filozofiju i pre|em na istoriju. Po~eo sam da poha|am predavanja Vase ûbrilovi}a, Geor-gija Ostrogorskog, Jorja Tadi}a i Mike (Mihaila) Dini}a. Podneo sam i molbu dekanatu da mi odobri prelazak. Tim povodom pozvao me je na razgovor onda{nji sekretar Filozofskog fakulteta Drago Dùverovi}. Ali to uop{te nije bio razgovor. Drago Dùverovi} se na mene drao kao na stoku. Pored ostalog, rekao je da on ne}e dozvoliti da se igram sa studi-jama kao studenti u predratnoj Jugoslaviji, da sam ja ve} sada planskim rasporedom predvi|en za odre|eno mesto nastavnika filozofije, i sve u tom stilu. Napominjem da je tada jo{ uvek bio na snazi Petogodi{nji plan razvoja zemlje (takozvana “Petoljetka”), iako se predsednik Vrhovne planske komisije Andrija Hebrang ve} nalazio u zatvoru. Ja sam }utao, jer sam shvatio da je Drago Dùverovi} bio jedan od partijskih mo}nika i da bih mogao, ako bih mu odgovorio, da izletim s fakulteta. Tako sam ostao na filozofiji da jo{ izvesno vreme prou~avam Staljinova dela, a na

16 “I posle Tita, Tito!”


340

seminarskim ve`bama govore i ~lanke Titove i ostalih na{ih politi~kih i partijskih rukovodilaca.

Od oko 70 upisanih studenata filozofije, otprilike smo nas dese-tak bili vanpartijci. Svi ostali su bili ~lanovi partije, a neki od njih ~ak i istaknuti ~lanovi partije – ili ~lanovi partije s dobrim pozicijama; to su, na primer, bile Vjera Ivanovi}, èna Dragi{e Ivanovi}a, i Zorana Puri}, èna Danila Puri}a, onda{njeg sekretara Univerzitetskog komiteta (UK) partije. Me|utim, kad sam se upisao na prvu godinu studija, nisam mogao da znam u kakav sam osinjak upao. O studijama sam imao potpuno pogre{nu predstavu. Mislio sam da su studenti, nasuprot gimnazijalcima, bili u svakom slu~aju slobodniji i neobavezniji u poha|anju nastave, a o nekim vannastavnim obavezama nisam uop{te razmi{ljao. Me|utim, vrlo su me brzo u tome razuverili. Pre svega, niko nije smeo da izostaje s nastave, i tokom svakog ~asa i svakog seminara morali smo svi bez razlike da se upisujemo, kako bi se videlo da smo prisutni. A ~lanstvo u Savezu studentske omladine (SSO) shvatio sam kao i ~lanstvo u Narod-nom frontu. S takvim shvatanjima o poloàju i pravima studenata, nas smo trojica drugara – Drak~e (Predrag) Perovi}, Stani{a Novakovi} i ja, koji smo bili vanpartijci – kad bi se objavilo da }e se posle predavanja ili seminara odràti sastanak organizacije SSO na{e katedre, mirno napu{tali slu{aonicu i odlazili ku}i. No jednog dana nam je neko iz rukovodstva na{e osnovne organizacije SSO rekao da bi trebalo da posle predavanja ostanemo u slu{aonici i prisustvujemo sastanku SSO. Poslu{ali smo ga i ostali. Sastanak je vodio Muhamed Filipovi},17 koji se kasnije istakao kao veliki borac za posebnost bosanske nacije i bosanskog jezika. Ali je u ono vreme bio jedan od tvrdih partijaca; ~ak je imao i rukovode}u funkciju u SSO. Nas trojicu su na tom sastanku postavili na one hoklice ofarbane zelenom farbom, izdvojeno od ostalih, kao {to u sudnici sede oni koji su optuèni. U stvari, Muhamed Filipovi} nam je sudio zbog toga {to ne prisustvujemo sastancima SSO na{e katedre. Sva trojica smo odmah shvatili ozbiljnost situacije u kojoj smo se na{li. Shvatili smo da zbog toga moèmo biti izba~eni s fakulteta. Jer u ono vreme su studenti izbacivani s fakulteta i na predlog studentske organizacije.18 Po{to se Muhamed Filipovi} prvo meni obratio, ja sam se, u pravom komunisti~kom stilu, posuo pepelom i izjavio da se vi{e ne}e desiti da ne prisustvujem sastancima. Isto su posle mene to izjavili i Drak~e Perovi} i Stani{a. Muhamed Filipovi} je izgledao kao malo zbunjen na{im izjavama, jer je valjda o~ekivao da }e mo}i da na nas sru~i sav svoj partijski gnev, posle ~ega bi najverovatnije usledilo

17 Muhameda Filipovi}a smo na filozofskoj grupi svi zvali “Sulja”.18 To je bio slu~aj sa Slobodanom Tomovi}em, koji je bio izba~en s fakulteta na

predlog studentske organizacije.


341

ono {to se desilo i Slobodanu Tomovi}u. To se sve doga|alo tokom prvog semestra mojih studija.

* * * Nekoliko re~i o na{im {panskim borcima u jugoslovenskom

komunisti~kom reìmu. Svi se dobro se}amo kako se posebno isticalo kad je neko bio u~esnik [panskog gra|anskog rata kao borac internacionalnih brigada. Blagoje Ne{kovi}, Ko~a Popovi}, Peko Dap~evi}, Gojko Nikoli{, \ura Me{terovi}, Otmar Krea~i}, Lazar Udovi~ki i mnogi drugi su uìvali poseban status me|u borcima upravo {to su se u [paniji kao dobrovoljci borili na strani Republike, a protivu Franka i fa{izma. I ja sam verovao da se {panskim borcima odaje naro~ito priznanje u komunisti~kim dràvama, sve dok nisam sreo jednog autenti~nog borca internacionalnih brigada koji, kad sam ga upoznao, nije bio niko i ni{ta. Ne znam ni da li je bio ~lan partije. To je bio Rade Nikoli}.

Rade Nikoli} je upisao filozofiju kad je u [paniji zapo~eo gra|anski rat. Mom drugaru Drak~etu (Predragu) Perovi}u i meni pri~ao je da je pre rata, zajedno s Dragi{om Ivanovi}em,19 kao skojevac, u~estvovao u uli~nim demonstracijama i da su se on i Dragi{a na ulicama Beograda tukli sa àndarmima. Ispri~ao nam je i to da je u to predratno vreme, kao lakoatleti~ar, bio dràvni prvak u bacanju koplja. Zbog toga {to je bio izvanredne telesne gra|e, pozirao je Sretenu Stojanovi}u, kako nam je jednom prilikom rekao, za skulpturu “Umiru}eg borca” koja se i danas nalazi na Malom Kalemegdanu, nedaleko ispred Paviljona Cvijete Zu-zori}. Rade Nikoli} je i kad sam ga ja upoznao zadrào stav i hod jednog sportiste, nije obla~io kaput ni po hladnom vremenu, ali se na njemu ipak videlo da je od njega ostala jo{ jedino fizi~ka ruina. A kad je izbio [pan-ski gra|anski rat, ostavio je sve i oti{ao u [paniju da se bori za republiku protiv Frankovih fa{ista. Ono {to nam je pri~ao {ta se sve s njim de{avalo u [paniji je jedna vrlo interesantna pri~a, ali koju ovom prilikom ne}u ovde da iznosim. Kad se [panski gra|anski rat pribliìo kraju, Rade je bio ranjen. Kao ranjenik, bio je sme{ten u nekoj bolnici, tako da se nije povukao s ostalim internacionalnim borcima u Francusku. Posle toga, kad se koliko-toliko oporavio, uspeo je da se priklju~i ostacima republikanske vojske, koji su se borili kao gerilci, ali je najzad bio zarobljen od Frankove vojske i, kao borac internacionalnih brigada, bio je osu|en na dvadeset godina robije. Na robiji je, kako je pri~ao Drak~etu Perovi}u i meni, igrao {ah i u~io {panski. Kad je bio pu{ten s robije, kaè da je bolje govorio {panski nego srpski.20 Kad se u drugoj polovini 1944. godine ratna sre}a

19 Kasnijim budu}im rektorom BU.20 Mnogo godina kasnije je u Beogradu objavio zbirku pesama Federika Garsija

Lorke u svom prevodu, a radio je kao urednik u Radio-Jugoslaviji, u emisijama na {panskom jeziku.


342

definitivno preokrenula u korist Saveznika, Franko je pomilovao sve biv{e borce internacionalnih brigada u robija{nicama [panije i proterao ih iz zemlje. Tako se Rade oktobra ili novembra te godine obreo u Beogradu. Tada ga je partizanska vlast, iz meni neobja{njivih razloga, odmah po dolasku mobilisala i poslala na Sremski front, gde je bio tako iskasapljen da se posle toga le~io i oporavljao ~etiri ili pet godina. A kad se najzad nekako oporavio, pojavio se na fakultetu da nastavi studije filozofije. Tada sam se s njim i upoznao.

Na predavanjima i seminarima Rade je sedeo isklju~ivo s Drak~etom Perovi}em i sa mnom. Niti je stupao u kontakt s drugim studentima s na{e katedre, niti oni s njim. I po{to bi, ~im bi u{ao u slu{aonicu, odmah sedao do nas i provodio s nama dvojicom sve to vreme, dosta smo se zbliìli.21 Ali ono {to je meni tada ipak ostala velika tajna jeste {to je, po dolasku u zemlju, bio odmah poslat na Sremski front. Kao da su ga namerno poslali da pogine. Me|utim, cela stvar mi se potpuno razjasnila tek posle nekih sedam godina. Morao bih da ovo objasnim.

Prvo moje zaposlenje bilo je u Sanitetskoj upravi JNA. To je bilo 1956. godine. Moj neposredni {ef u Sanitetskoj upravi bio je pukovnik doktor Aleksandar Mezi} (kasnije je bio unapre|en u ~in general-majora). Pukovnik Mezi} je tako|e bio {panski borac, ali ni on, kao ni Rade Nikoli}, nije se tokom Drugog svetskog rata nalazio u zemlji. Me|utim, pukovnik Mezi} je s ostalim dobrovoljcima iz internacionalnih brigada pre{ao iz [panije u Francusku. A kad je Francuska bila okupirana, pristupio je u Marselju ilegalnom pokretu otpora koji je bio komunisti~ki, i u njemu se borio protiv Nemaca sve dok se 1944. godine nije vratio u “oslobo|eni” Beograd. Te 1956. godine se vrlo angaòvao oko proslave 20-te godi{njice od osnivanja internacionalnih brigada u [paniji (1936-1956). Moram da kaèm da se on li~no tada vrlo mnogo zaloìo da se svim {panskim borcima prizna status borca i da im se obezbedi zdravstveno i penzijsko osiguranje. Mene je sve to prili~no iznenadilo, jer nisam mogao ni da pretpostavim da ima {panskih boraca kojima bora~ki status iz [panije nije bio priznat. Kad sam s tim u vezi naivno upitao pukovnika Mezi}a, on mi je odgovorio da ima dosta boraca internacionalnih brigada koji se posle [panskog gra|anskog rata nisu vratili u zemlju, nego su ostali u logorima u Francuskoj. A kad je Francuska bila okupirana, logore zajedno s logora{ima preuzeli su Nemci. Kako mi je objasnio, na{i {panski borci koji su se nalazili u njima su pod Nemcima radili na izgradnji Atlantskog bedema i drugih vojnih objekata po ju`noj Francuskoj. Oni su, kako se izrazio, bili “neprovereni”,

21 Na predavanja i seminare je dolazio s nekom ta{nicom pod mi{kom, a kad bi seo pored nas, ponekad bi izgovorio, s ironi~nim osmehom na licu, stih: “Ja u {kolu idem i dobar sam |ak”.


343

to jest nije se znalo ni{ta o njihovom drànju prema okupatoru. Kad su, posle tolikih godina, ti na{i “[panci” po~eli da dolaze u Sanitetsku up-ravu JNA da bi se prijavili, mogao sam da se uverim da su to uglavnom bili bezna~ajan i obi~an svet: radnici, biv{i privatni name{tenici, mornari, ribari, biv{i studenti i drugi, svi uglavnom iz siroma{nijih slojeva dru{tva, za koje u predratnoj Jugoslaviji nije bilo nikog ko bi se zaloìo za njihov povratak u zemlju. Naime, kada je u Jugoslaviji progla{ena amnestija za sve koji su se borili u [paniji, partija je odabrane ~lanove vratila u zemlju. Me|utim, svi ostali za koje nije imao ko da interveni{e ili da im makar plati put da bi se vratili, ostali su u logorima u Francuskoj. Oni su kasnije kao statisti~ka brojka zgodno posluìli na{im komunistima da mogu da se hvali{u kako su se na{i ljudi masovno odazvali pozivu Kominterne i KPJ da se bore protiv fa{izma a za slobodu {panskog naroda. Ali stvarni odnos jugoslovenske komunisti~ke vlasti prema svakom pojedina~nom {panskom borcu nije uop{te bio jednak. Dok su neki od njih bili veli~ani kao u~esnici [panskog gra|anskog rata i uìvali sve povlastice koje im je reìm omogu}avao, za druge se na{a komunisti~ka dràva uop{te nije interesovala. Tada sam shvatio da je ta vlast u slu~aju Radeta Nikoli}a ~ak smatrala da je najbolje re{enje da ga po{alje na Sremski front i da tamo pogine. Da li je sam Rade Nikoli} toga bio svestan, ne znam.

Pukovnik Mezi} je mene odredio da uzimam izjave od ovih zaborav-ljenih, odba~enih i nepriznatih {panskih boraca. A dolazili su u Sanitetsku upravu JNA, jer su im se kona~no pojavili izgledi da }e i njihov bora~ki i socijalni status najzad biti regulisan, a oni ne{to dobiti na osnovu toga {to su se borili i krvarili na frontovima [panije.

Zahvaljuju}i tome {to sam, sasvim slu~ajno, sreo Radeta Nikoli}a, shvatio sam, kona~no, sav besmisao u~e{}a radnika i ostalog obi~nog sveta u [panskom gra|anskom ratu. Za komuniste su oni u njihovoj propagandi imali zna~aja jedino kao statisti~ka brojka, dok je samo odabranim po-jedincima bilo omogu}eno da, na osnovu svog u~estvovanja u tom ratu, grade svoju partijsku i politi~ku karijeru.

Da uzgred navedem jo{ i taj podatak da je tek na dvadesetu godi{njicu osnivanja internacionalnih brigada ulica Kraljevi}a Tomislava na Kote`-Neimaru dobila po njima ime. Prisustvovao sam otkrivanju spomenika na po~etku te ulice, kod Kara|or|evog parka, za koji sam, po ̀ elji pukovnika Mezi}a, napisao tekst. Naime, rekao mi je: “Hajde da i ti ne{to uradi{ za {panske borce”. Pukovnik Mezi} je re{avanju pitanja socijalnog poloàja i statusa boraca [panskog gra|anskog rata pri{ao s ve}im razumevanjem i, rekao bih, sa vi{e saose}anja za njih od ostalih na{ih “[panaca”. Da li je to bilo zbog toga {to je i sam, makar delimi~no, iskusio nepravdu koja je proizlazila iz nejednakog odnosa komunisti~ke vlasti prema svakom od njih pojedina~no – ne znam.


344

* * * Milovan \ilas u novoj verziji i vreme zavr{etka studija. Kao sekretar

agitpropa IK Politbiroa CK KPJ – a {to je fakti~ki zna~ilo da je bio ~etvrta li~nost po mo}i u partiji22 – Milovan \ilas je àrio i palio u kulturi. [tete koje je naneo bile su kudi-kamo ve}e nego {to su bile koristi. Ipak se ne moè re}i da nije bilo nikakvih koristi. Na primer, na njegovu inicijativu objavljena su celokupna dela Maksima Gorkog, me|u kojima je bilo romana i pripovedaka koje je on preveo. Me|utim, kad se to uporedi s njegovom razornom kritikom mo`da najboljeg dela Isidore Sekuli} Njego{u knjiga duboke odanosti, koju je kao knjièvnicu fakti~ki uni{tio svojom Legendom o Njego{u, ono {to je pozitivno doprineo bilo je bezna~ajno. Da uzgred spomenem da je Du{an Nedeljkovi} Legendu o Njego{u odmah uvrstio u obaveznu literaturu iz estetike ~im se pojavila. Ina~e kao {to se zna, Isidora je rukopis druge knjige o Njego{u, koja je kao nastavak trebalo tako|e da se pojavi u redovnim kolima Srpske knjièvne zadruge, spalila u furuni u jednom te{kom psihi~kom stanju.

Bio sam na ~etvrtoj godini studija filozofije kada je \ilas istupio sa svojim pogledima koji su uzmutili neprikosnovenost Titove komunisti~ke vladavine. Tom \ilasovom poku{aju da pokrene idejnu, politi~ku, pa un-ekoliko i moralnu revoluciju u jugoslovenskom socijalisti~kom dru{tvu, pre-thodila je njegova kritika moralnog lika Du{ana Nedeljkovi}a. Njegov javni napad na Nedeljkovi}a u Novoj misli ne samo da je uni{tio Nedeljkovi}ev dotada{nji autoritet, nego i ~itavu njegovu politi~ku i profesorsku karijeru. Posle tog udarca Nedeljkovi} se vi{e nikada nije oporavio.

\ilasov napad na Du{ana Nedeljkovi}a, po ve} ustaljenom komunisti~kom obrascu, bio je shva}en kao direktiva, to jest kao poziv na op{tu harangu protiv njega. Partijska organizacija studenata filozo-fije i Savez studentske omladine su momentano reagovali. Napisana je “studentska peticija” u kojoj se traìlo da se Du{an Nedeljkovi} udalji s fakulteta. Nastavni kadar na katedri za filozofiju je tim povodom odrào sednicu, na kojoj je, kako se pri~alo, Veljko Kora} traìo od Du{ana Nedeljkovi}a ili da javno odgovori \ilasu, ili da podnese ostavku. Kaù da mu je tom prilikom rekao da mu to “nalaè ~ast”. Du{an je Veljku i ostalim ~lanovima katedre – opet na osnovu pri~e – odgovorio u tipi~no svom stilu: “Ali druè Kora}, ~ast je moralna kategorija srednjega veka”. Ali bilo kako bilo, tek Du{an Nedeljkovi} je bio prisilno penzionisan, a na katedri filozofije su se pojavili novi profesori i nastavnici. Me|u njima je bio i Milo{ \uri}. Naravno, Mi{a \uri} je, kao vanpartijac, na filozofiji ostao, ~ini mi se, samo do zavr{etka letnjeg semestra, to jest dok nisu zavr{eni junski ispiti.

22 Prva je bio Tito, koji je bio generalni sekretar, druga je bio Kardelj, koji je bio politi~ki sekretar, a tre}a Rankovi} kao organizacioni sekretar.


345

U vreme napada na Du{ana Nedeljkovi}a \ilas je ve} po~eo da objavljuje svoje ~uvene ~lanke u Borbi, onda{njem organu KPJ; ~ini mi se jo{ u februaru 1952. Moram da priznam da ih nisam ~itao onda kad su po~eli da izlaze. îtanje Borbe mi je izi{lo na vrh glave tokom studija, jer je jedna od obaveznih seminarskih ve`bi kod Du{ana Nedeljkovi}a bila analiza govora i ~lanaka Titovih i drugih visokih partijskih i dràvnih rukovodilaca, kao i Borbinih uvodnika. Zbog toga sam ~ak bio prinu|en i da se pretplatim na Borbu, i ako mi je kao list bio mrzak. Na ove \ilasove ~lanke prvi mi je skrenuo pa`nju moj drugar i kolega Drak~e (Predrag) Perovi}, koji me je jednog dana upitao: “îta{ li ti ono {to \ilas pi{e u Borbi?” On je sve te ~lanke isecao i ~uvao.

Me|utim, moram da s ovim u vezi napomenem da \ilasove ~lanke koje je objavljivao u Borbi nisu ~itali ni oni koji su, u izvesnom smislu, bili obavezni da znaju {ta pi{e sekretar agitpropa IK Politbiroa CK – ako ni{ta drugo ono zbog poloàja koji su zauzimali u politi~kom i partijs-kom aparatu. Ili su bar izjavljivali da ih nisu ~itali. Zapamtio sam da je Svetozar Vukmanovi}-Tempo, na sednici CK na kojoj je ova \ilasova aktivnost bila osu|ena, rekao da te ~lanke nije ~itao sve dok ga “\ido” nije jednom prilikom zapitao da li ~ita njegove ~lanke i {ta o njima misli. I tada{nji glavni i odgovorni urednik Borbe je rekao da on objavljuje sve {to dobije s \ilasovim potpisom i da ne razmi{lja {ta u tim ~lancima pi{e. Na toj sednici CK je sam \ilas izjavio da mu o tim ~lancima, dok su izlazili, niko ni{ta negativno nije rekao. Se}am se da je naveo i taj podatak kako je jednom prilikom pitao i samog Tita {ta o tim njegovim ~lancima misli, na {ta mu je Tito odgovorio: “Samo ti pi{i”.

No ~itava ta epizoda je dobila svoju zavr{nicu kad se u Novoj misli pojavio \ilasov napis Anatomija jednog morala. Najpre je u Borbi usledio odgovor Mo{e Pijade pod naslovom Moral jedne anatomije, a zatim i sednica CK, na kojoj je \ilas osu|en pre svega zbog Anatomije jednog morala, ali i zbog pomenutih ~lanaka u Borbi. Ali zbog toga {to se pokajao, tada nije bio izba~en iz partije, ve} je bio li{en svih partijskih funkcija. Da li je posle toga u partijskim organizacijama bilo sprovedeno izja{njavanje po tom pitanju, ne znam. Ali se se}am da su na jednom sastanku osnovne organizacije SSO na{e filozofske grupe bili kritikovani na{e kolege i drugari Nikola Milo{evi} i Mirko Vojnovi} (nisam vi{e siguran, posle toliko decenija, da li je njegovo ime ba{ tako glasilo) zbog nepravilnog stava prema tim \ilasovim napisima. Posle tog sastanka sam ~uo da su obojica prethodno bili ka`njeni strogim partijskim ukorom pred isklju~enje, ali da nisu isklju~eni jer su se pokajali. Tada sam ~uo da je s \ilasovim slu~ajem u vezi izba~en iz partije i vojske i Vojin Mili}, da je li{en ~ina potpukovnika i da je otpu{ten iz Vojno-istorijskog instituta. Vojina Mili}a sam znao sa seminarskih ve`bi iz filozofije, na koje je


346

dolazio u svojoj oficirskoj uniformi. Ali tada s njim nisam imao nikakav kontakt. Upoznali smo se zapravo tek na sastancima Srpskog sociolo{kog dru{tva (SSD), gde sam ga sretao kao profesora sociologije. Da uzgredno pomenem i to da je ovim sastancima SSD redovno prisustvovao i Sreten Vukosavljevi}, koga sam tada tako|e li~no upoznao.

Da o \ilasu iznesem ovde i svoje li~no mi{ljenje. Kao i svi visoki partijski rukovodioci, i \ilas je bio teorijski neobrazovan. On je imao velikih pretenzija u intelektualnoj sferi, ali ne na teorijskom polju, ve} knjièvnom. Kako je do{ao u kontakt s engleskim levim laburistima ne znam. Ali da su ga oni osvojili svojim shvatanjima, to je ~injenica koja se te{ko moè osporiti. Za to raspolaèm ~ak i jednim valjanim dokazom. U ono vreme, kad se o zapadnim socijalistima i socijaldemokratima jo{ uvek govorilo kao o izdajnicima radni~ke klase i buròaskim pla}enicima koji su se stavili u slu`bu kapitalista, u Beogradu se 1952. pojavio prevod knjige Anojrina Bevana (Aneurin Bevan) Umesto straha.23 Ja sam sasvim slu~ajno naleteo na nju, a kupio sam je jer se takve knjige kod nas tada nisu objavljivale. Kasniji tok doga|anja u vezi sa \ilasom i odnosom Bevanovim i njegove ène prema njemu, potvrdio je moju pretpostavku da je do njenog objavljivanja u to vreme moglo da do|e jedino na inici-jativu samog \ilasa.

Da spomenem i to da se pri~alo da je, kad je \ilas pao, Du{an Nedeljkovi} poku{ao da njegov politi~ki pad iskoristi i da se ponovo vrati na fakultet. Kaù da je tvrdio kako ga je \ilas, kao doslednog marksistu-lenjinistu, napao sa svojih “revizionisti~kih” pozicija. Me|utim, od toga nije moglo biti ni{ta. Novi asistenti, koji su posle odlaska Nedeljkovi}a postali nastavnici pojedinih filozofskih predmeta, a koji su svi (osim Dragana Jeremi}a) bili partijci s jakim pozicijama u partiji, su to spre~ili. Tada je sekretar Univerzitetskog komiteta partije (UK) bio Danilo Puri}, ~ija je èna (Zorana Puri}) zajedno s nama studirala filozofiju i preko koje su novi nastavnici mogli da uti~u, a verovatno su i uticali na UK da se povratak Du{ana Nedeljkovi}a na katedru za filozofiju onemogu}i.

* * * Poslednje pojavljivanje \ilasovo u javnosti i o jo{ pone~em. Ako me

pam}enje ne vara, nekako u to vreme su zapadni Saveznici odlu~ili da ukinu Slobodnu zonu Trsta i da takozvanu “Zonu B”, koja se ve} nalazila pod upravom JNA, pripoje Jugoslaviji, a “Zonu A”, koju su dràle savezni~ke okupacione snage, prisajedine Italiji. Korekture granice izme|u ove dve zone koje su tom prilikom bile izvr{ene bile su bezna~ajne. Jer ono glavno {to je Tito uporno hteo, a to je da Trst pripadne Jugoslaviji, nije se desilo. Zbog toga su u Jugoslaviji bile organizovane masovne demonstracije.

23 Njen originalni naslov glasi: In Place of Fear.


347

Demonstracije beogradskih studenata tim povodom odràvale su se u Knez-Mihailovoj ulici ispred Ameri~ke ~itaonice. Te godine se filozofska grupa preselila iz Kapetan-Mi{inog zdanja u zgradu u Knez-Mihailovoj ulici gde se sada nalazi kafana “Kolarac”.24 U tim demonstracijama su zdu{no u~estvovali i Nikola Milo{evi} i Mirko Vojnovi} (?). Drak~e Perovi} i ja smo tako|e u~estvovali, ali iz jednostavnog razloga {to ne bi bilo dobro po nas da ne u~estvujemo. Predsednik italijanske vlade u to vreme prezivao se Pela, pa je masa na ulici skandirala “Pela, dùkela”. Tih dana se me|u studentima koji su demonstrirali redovno pojavljivao i \ilas. Bio je u tren~kotu sa girtlom, s radni~kim ka~ketom na glavi, bez kravate i u ko{ulji koja je bila zakop~ana do grla. Studenti su ga u odu{evljenju nosili na rukama, a on se sme{kao. Ta mi je slika ostala u se}anju. Posle toga sam \ilasa video jo{ samo jedanput; stojao je s nekim pred ku}om u kojoj je stanovao, u Palmoti}evoj ulici, dok sam prolazio kolima. To je bilo po{to je kona~no izi{ao s robije.

Ali se se}am i toga da je u vreme krize oko Trsta u uli~ici kod Kolar~evog narodnog univerziteta,25 dok su trajale demonstracije, bila postavljena “marica” za one koji bi tih dana navratili u Ameri~ku ~ita-onicu. îm bi neko od njih izi{ao iz ~itaonice, odre|ene grupe aktivista posebno organizovane bi ga do~epale, o{i{ali bi ga na licu mesta do glave “nulericom” – ̀ ene kao i mu{karce – a zatim ubacili u “maricu”, koja ih je odvozila pravo u zatvor. No ceo taj cirkus je trajao samo nekoliko dana. Tito nije smeo da zarati zbog Trsta, a znao je da na Staljina nije mogao da ra~una. Uostalom, Staljin nije bio voljan da u|e u rat zbog Trsta ni 1945, kad je Jugoslavija bila vezana za SSSR daleko ~vr{}im vezama.

[i{anje do glave nulericom bio je obavezni deo rituala kad bi neko bio uhap{en, a naro~ito od mla|eg sveta. One koji su tih dana hap{eni ispred Ameri~ke ~itaonice {i{ala je “svesna” omladina. Ina~e, kad bi organi Udbe uhapsili nekog, pre nego {to bi ga smestili u zatvorsku prostoriju u kojoj }e boraviti, prethodno bi ga o{i{ali “nulericom”. S tim u vezi ispri~a}u {ta se desilo jednom mom drugaru i kolegi sa studija. Ime mu ne}u spominjati (seti}e se toga ako bude ~itao ove odlomke). Jedno jutro nije se pojavio na predavanjima, mada se na na{oj katedri, kako sam na-pred ve} napomenuo, strogo vodilo ra~una da niko ne izostane sa nastave. Tek nekoliko dana posle toga taj se na{ kolega i drugar pojavio ponovo u na{oj slu{aonici, ali o{i{an “nulericom”. Tada se razjasnilo o ~emu se radilo. Oti{ao je u Sovjetski dom kulture u ulici Kraljice Natalije (Narod-nog fronta) da pro~ita sovjetske novine. A kad je izi{ao na ulicu, uhapsili su ga organi Udbe i odvezli u zatvor na Obili}evom vencu. Razume se,

24 To preseljenje je izvr{eno po{to sam zavr{io tre}u godinu studija.25 Koja spaja Knez-Mihailovu ulicu s Vasinom.


348

tamo su ga odmah o{i{ali do glave “nulericom”. Po{to se radilo o studentu kome nije bilo te{ko da dokaè da nema nikakve veze s Rezolucijom IB, on je posle nekoliko dana bio pu{ten. Tako je taj moj nesre}ni kolega i drugar, zbog svoje naivnosti, prespavao, ni kriv ni duàn, nekoliko no}i u zatvoru i ostao bez kose na glavi.

Sva ta galama koja se podigla oko \ilasa dovodila je do otre`njenja od “de~je bolesti levi~arstva”, bar kod nekih ~lanova partije. Ona sigurno da nije imala tako masovne razmere kao kada je objavljena Rezolucija IB, ali je besumnje predstavljala jo{ jedan potres koji je, makar malo, uzdrmao samouverenu komunisti~ku vlast.

* * *Brana (Branislav) Petronijevi}, Vlada (Vladmir) Dvornikovi},

Dragoljub Jovanovi} i Mi{a (Milo{) Milo{evi}. Tokom studija upoznao sam dva na{a velika filozofa, nau~nika i intelektualca: Branu Petronijevi}a i Vladu Dvornikovi}a, dok sam Dragoljuba Jovanovi}a, kako sam napred spomenuo, upoznao jo{ kao gimnazijalac. Da najpre kaèm ne{to o mom susretu sa Branom Petronijevi}em.

Jednoga dana me je pitala gospo|a Desa Zotovi}, bibliotekarka u bib-lioteci filozofskog seminara, da li bih hteo da upoznam Branu Petronijevi}a. Naime, stigao je po{tom u na{ seminar sa Oksforda ili Kembridà neki rad iz astronomije, za koji je autor molio Branu da mu napi{e recenziju. Ina~e, gospo|a Zotovi}, koju su na katedri svi tako oslovljavali, bila je jedna nezavisna osoba prema kojoj su se svi odnosili s uvaàvanjem, po~ev od Du{ana Nedeljkovi}a. Studenti su njoj davali seminarske i diplomske radove da bi ih ona dalje prosledila. Uvek je bila doterana, a {to je za ono vreme bilo retko. Na radnom mestu je gospo|a Zotovi} uvek nosila radni mantil, palila cigarete jednu za drugom i neprekidno pila kafe. Ja sam joj rado i ~esto pomagao, skidaju}i i vra}aju}i knjige s gornjih rafova polica da se ne bi ona lomatala po onim visokim lestvicama. Od toga sam imao i koristi, jer sam tako upoznao filozofsku biblioteku koju je stvorio jo{ Brana Petronijevi}, a pored toga sam kod gospo|e Zotovi} imao tu privilegiju da mi je davala knjige da mogu da ih nosim ku}i.

Elem, kad mi je ponudila da odnesem taj rad Brani Petronijevi}u, odmah sam pristao, jer je to za mene bila prilika da do|em u li~ni kontakt s njim. Rekla mi je da Branu mogu da na|em svakog prepodneva u kafani hotela “Maèstik”. Po{to je upravo bilo pre podne tog dana, ja sam taj rad uzeo i odmah oti{ao na Obili}ev venac.

Branu sam zatekao kako sedi za jednim stolom. Bio je obrastao u potpuno belu bradu, vrlo neurednu. I sve ostalo je na njemu bilo neuredno i aljkavo. Bio je u razdrljenoj ko{ulji i flekavom odelu, a umesto kai{em, pantalone je imao vezane kanapom. Ja sam ve} ranije bio ~uo da je bio aljkav i nemaran u obla~enju, kao neki boem, ali sam se ipak iznenadio


349

kad sam ga video. Predstavio sam se i objasnio za{to sam do{ao. Ponudio mi je da sednem i upitao {ta studiram. Ali kad sam mu rekao da sam stu-dent filozofije, odmah je s prezirom primetio da to zna~i da sam Du{anov |ak. Nisam imao kud nego da to potvrdim. Posle toga se za sve vreme na{eg razgovora odnosio prema meni prili~no hladno. Poku{avao sam da zapodenem neki ozbiljniji razgovor, ali je on na moja pitanja odgovarao vrlo kratko i nije mnogo obra}ao pa`nju na ono {to ga pitam. Moram da priznam da je na momente bio ~ak prili~no neprijatan. Ali kad sam ga, izme|u ostalog, pitao da li je poznavao Skerli}a,26 on mi je s tim pitanjem u vezi ispri~ao jedan svoj razgovor s njim, koji ovde reprodukujem. Rekao mi je da je jednom prilikom upitao Skerli}a za{to o Njego{u nije nikada napisao posebnu studiju, kad je Njego{ bio najve}i srpski pesnik. Na to pitanje mu je Skerli} odgovorio: “Njego{ je bio tiranin, a ja o tiranima ne}u da pi{em”. Ipak Njego{a zbog toga nije izostavio iz svoje Istorije novije srpske knji`evnosti.

O tome kako je protekao moj susret s Branom ja gopo|i Zotovi} nisam ni{ta rekao, ali posle toga Branu vi{e nikada nisam video.

Vladu Dvornikovi}a sam upoznao u Muzikolo{kom institutu Srpske akademije nauka (SAN) posredstvom Miodraga Vasiljevi}a, na{eg poznatog etnomuzikologa. Miodrag Vasiljevi} je bio {kolski drug mog oca. Po~eli su da se dru`e jo{ u gimnaziji u Kru{evcu, za vreme austrougarske okupacije Srbije u Prvom svetskom ratu. Jednog dana me je Miodrag Vasiljevi} pozvao da do|em u Muzikolo{ki institut SAN da bih ~uo njegove snimke originalnog narodnog melosa, koje je on tog leta snimio na terenu. Napo-menuo mi je da }e me tom prilikom upoznati i s Vladom Dvornikovi}em. Narodni melos je tog leta Vasiljevi} snimao na magnetofonu koji je radio na baterije i koji je nosio na kai{u preko ramena. To je bio jedan od prvih magnetofona, na kome se nije snimalo na traku, ve} kao na neku ̀ icu. No svejedno; to su, koliko se se}am, bili dobri snimci. Magnetofonski snimci su imali tu ogromnu prednost nad notnim zabele{kama narodnog melosa {to su se mogli ~uti glasovi samih narodnih peva~a i originalni izvo|a~i na narodnim instrumentima. Vasiljevi} je za taj posao imao vrlo mnogo smisla, a i ljubavi.

Kad sam se sreo s Vladom Dvornikovi}em, imao je nao~are s metal-nim okvirom i delovao je poneseno ali i pomalo odsutno. U stvari, za sve vreme dok smo slu{ali Vasiljevi}eve snimke on je sav bio usredsre|en na muziku koju je slu{ao. Kad bi se na snimku za~ulo neko kolo, Dvornikovi} bi “pao u sevdah” i rukama bi pravio pokrete kao da igra. Me|utim, nije ustajao sa stolice. U to vreme je ve} bio vrlo bolestan. Tada sam shvatio da ono o ~emu je pisao u svojoj Karakterologiji Jugoslovena i drugim svojim

26 U to sam vreme bio opsednut Skerli}em.


350

radovima o na{oj narodnoj psihi nije samo plod njegovih ~isto teorijskih i nau~nih razmi{ljanja, ve} da je to ne{to {to je i li~no duboko doìvljavao. Videlo se da se zaista ose}ao delom naroda koji je bio predmet njegovih istraìvanja. U to sam se uverio upravo kada sam ga u Muzikolo{kom institutu sretao na samom kraju njegovog ovozemaljskog puta.

Naravno, razgovori koje smo tada vodili bili su usredsre|eni na muziku koju smo upravo ~uli. Dvornikovi} mi je ostao u se}anju kao tipi~no na{ ~ovek; ~ovek koji je ponikao u na{em narodu i koga su krasile one pozitivne osobine koje se na{em narodu pripisuju.

Imao sam prilike – ali kao gimnazijalac (kako sam napred ve} na-pomenuo) – da upoznam li~no i Dragoljuba Jovanovi}a. Upoznao sam ga na slavi kod roditelja jednog mog drugara iz kom{iluka i {kole. Zapamtio sam da nas je tom prilikom pozvao da se u~lanimo u “zemljoradni~ku omladinu”. Naravno, mi na to nismo pristali, mada se ne se}am da li smo mu tada to i otvoreno rekli. îni mi se da je to bilo kad sam bio u {estom razredu osmogodi{nje gimnazije. Znali smo da je kao vo|a “levih zemljoradnika” pristupio Narodnom frontu kao i da je dobio neku vi-soku funkciju u komunisti~kom dràvnom aparatu. Za nas je to tada bio dovoljan razlog da ne prihvatimo njegovu ponudu.27 Ali dok smo sedeli i slu{ali ga, govorio nam je da je Jugoslavija postala napredna zemlja, da je dobila vrlo savremen ustav koji je garantovao potpunu sigurnost svih gra|ana.28 Po{to je verovatno znao da nismo skojevci niti da smo uz reìm, rekao nam je: “Vi se samo drìte ustava, i niko vam ni{ta ne moè”. Tih se njegovih re~i dobro se}am. Mnogo kasnije, kad sam o svemu tome razmi{ljao, do{ao sam do zaklju~ka da je Dragoljub, u stvari, i u politici i kao ~ovek ispoljavao izvesnu naivnost. To se, pored ostalog, moè da zaklju~i na osnovu njegovog odnosa prema Vlatku Ma~eku i HSS, kao i po jo{ nekim drugim momentima iz njegovog ìvota.

27 Zapravo ispalo je dobro {to nismo prihvatili da budemo “zemljoradni~ka om-ladina”, jer bi nas, posle njegovog hap{enja, najverovatnije izbacili iz {kole.

28 Taj se utisak sti~e i kad se ~itaju njegove Politi~ke uspomene. Na primer, u svojim Uspomenama pi{e kako se pod okupacijom krio i od svoje sledbenice Ljubice Vukovi}, koja je tada bila udata za kapetana @arka Todorovi}a, koji je bio u Ravnogorskom pokretu. Pi{e da se krio od nje jer se bojao da }e ga, ako se preko njenog muà dozna gde se skriva, ravnogorci likvidirati kao levi~ara, ali i zbog simpatija koje je imao za partizanski pokret. Me|utim, Ljubica Vukovi} je i za vreme nema~ke okupacije i pod komunistima hap{ena zbog svoje privrènosti Dragoljubu i njegovim idejama, za koje je imao simpatija i njen mu` @arko. Naprotiv, @arko i njegov stariji brat major Bo{ko Todorovi} su poku{avali da pridobiju Dragoljuba za pokret generala Draè Mihailovi}a – a {to Dragoljub tako|e spominje u svojim Uspomenama. Zbog njegove naivnosti, njega su i ko-munisti iskoristili kad im je bio potreban.Sve su to momenti koji su me utvrdili u mi{ljenju da je Dragoljub u izvesnom smislu ostao naivan kroz ~itav ìvot i da zbog toga nije uvek zrelo procenjivao realnu situaciju niti ljude s kojima je dolazio u kontakt. Ali to neka ostane kao moje li~no mi{ljenje.


351

Dragoljub je kod roditelja tog mog drugara dolazio na slavu, u izvesnom smislu, po ro|a~koj liniji. Naime, njegova èna Dana bila je ro|ena sestra na{eg poznatog predratnog publiciste Mi{e (Milo{a) Milo{evi}a. Mi{a je Dragoljubu bio {urak. A Mi{a Milo{evi} je opet bio oènjen ro|enom sestrom majke tog mog drugara, u ~ijoj sam porodici te godine upoznao Dragoljuba na slavi. Ali ne samo {to su Dragoljub i Mi{a Milo{evi}, preko Dragoljubove ène, bili ro|aci, nego su i po politi~kim pogledima i idejno bili veoma bliski. No kad sam ve} spomenuo Mi{u Milo{evi}a, da i o njemu kaèm nekoliko re~i.

Mi{a Milo{evi} je stanovao u Hilandarskoj ulici, preko puta Zanatskog doma, nedaleko od zgrade gde se nalazila redakcija Politike. Bio je rodom iz Rgotine kod Zaje~ara. Iako je, kao i Dragoljub, vaìo za levi~ara, za vreme nema~ke okupacije se kao novinar aktivno angaòvao na strani vlade generala Milana Nedi}a; bio je, koliko znam, urednik okupacijskog lista Obnova. Kad su Nemci napustili Beograd, on se nije povukao s njima. Ve} krajem oktobra OZNA se raspitivala za njega. Po{to je znao {ta ga ~eka, on i njegova èna, koju smo, kao i taj na{ drugar, zvali Tetka Lepa, popili su neki otrov pre nego {to je OZNA uspela da ga se do~epa. Mi{a je od tog otrova umro, dok je Tetka Lepa ostala ìva. Po{to Mi{a i Tetka Lepa nisu imali dece, ona se, kad se oporavila, zakalu|erila i ubrzo postala igumanija manastira Mesi} kod Vr{ca.29 Mi{a Milo{evi} je, kao i Dragoljub Jovanovi}, pravne nauke i sociologiju studirao u Francuskoj. A kad se posle Prvog svetskog rata vratio u zemlju, doneo je nekoliko probranih knjiga iz oblasti dru{tvenih nauka i francuske politi~ke istorije i misli. Nekoliko od tih knjiga moj mi je drugar poklonio po{to je njegova tetka oti{la u manastir, i one se i danas nalaze u mojoj ku}noj biblioteci.30

Koliko mi je poznato, o Mi{i Milo{evi}u kod nas posle rata niko nije pisao. Me|utim, on je vrlo aktivno u~estvovao u kulturnom, politi~kom i javnom ìvotu izme|u dva svetska rata. Napisao je i jedan polemi~ki rad protivu Slobodana Jovanovi}a, mada ne znam da li mu je Slobodan na njega ikada odgovorio. U svakom slu~aju, ~ini mi se da bi imalo smisla da se neko pozabavi njegovim publikovanim radovima.

* * *Izdvojio sam nekoliko “crtica” iz svojih se}anja za koje smatram

da mogu biti od {ireg interesa. One mogu da posluè kao svedo~ansto o

29 Tetka-Lepa je bila igumanija manastira Mesi}a do kraja ̀ ivota. Mona{ko ime joj je bilo Teodora.

30 Jednu od tih knjiga sam kasnije dao i profesoru Miki (Mihailu) Konstantinovi}u na ~itanje (koliko se se}am, to je bila La sociologie de Proudhon Celestin-a Bougle-a). Razume se, profesor Konstantinovi} je znao za Mi{u Milo{evi}a. Ina~e, podatak o knjizi navodim da bi se videlo za koju se knjièvnost profesor Konstantinovi} sve interesovao u vreme kad sam ga pose}ivao.


352

jednom dobu i ljudima koji su u njemu `iveli. Mo`da }e neko ko bude ~itao ove “odlomke” re}i da pone{to o ~emu pi{em ipak nije bilo tako. Zbog toga sam se potrudio da podatke koje navodim, gde god sam mogao, dokumentujem i iz drugih izvora. Ali ~ak i kad bi se na{lo da poneki od podataka koje navodim nije verno opisan ili da je nepotpun, mora se uzeti u obzir da su se}anja, a naro~ito ona iz ranijih vremena, uvek nesigurna. Ipak sam ostao u uverenju da je trebalo da ih saop{tim, i to kakva su se sa~uvala u mom pam}enju, a {to u ovim “odlomcima” i ~inim.


Rehabilitacija politi~kih osu|enika i ka`njenika u Srbiji (1)

353

Jovica Trkuljaprofesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

REHABILITACIJA POLITI^KIH OSU\ENIKA I KA@NJENIKA U SRBIJI (1)

U pravnom savladavanju autoritarne pro{losti jedan od va`nih koraka je rehabilitacija politi~kih osu|enika i ka`njenika. Taj korak je veoma teàk i bolan jer su tokom poluvekovne autoritarne vladavine i nepravne dràve mnogobrojna lica bila osu|ivana mimo vaè}ih pravnih normi, ili na osnovu neprimerenih i necivilizacijskih propisa. Zapravo, os-nov ka`njavanja bila je politika partijske dràve i njena rigidna ideologija. Time je `rtvama politi~ke represije naneta velika nepravda a dru{tvu istorijska sramota.

Zakon o politi~koj rehabilitaciji i prate}i zakoni koji treba da ozna~e raskid sa praksom kr{enja ljudskih prava u pro{losti odavno su postali stvarnost u drugim dràvama u tranziciji iz autoritarnog u demokratski poredak. Nakon sloma autoritarnih reìma, ve}ina zemalja u tranziciji (Ma|arska 1989, DDR 1990, ̂ e{ka i Ruska Federacija 1991, ne{to kasnije Poljska, Slova~ka, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Makedonija i Slovenija) su uspostavljanjem mehanizama vladavine prva i pravne dràve uspele da prevazi|u ovu istorijsku sramotu. One su, izme|u ostalog, otvorile procese moralne, politi~ke, pravne i ekonomske rehabilitacije.

Iskustvo ovih zemalja je ukazalo da je rehabilitacija politi~kih osu|enika i ka`njenika jedan od va`nijih koraka demokratske vlasti posle obaranja autoritarnog reìma. Ona predstavlja bitnu pretpostavku za politi~ki i moralni oporavak dru{tva koje je decenijama bilo pod jarmom autoritarne, partijske dràve i uslov za izgradnju modernog demokratskog dru{tva.

Pravni teoreti~ari razlikuju dva tipa pravne rehabilitacije politi~kih osu|enika i ka`njenika. Pravna rehabilitacija u {irem smislu obuhvata mere ublaàvanja posledica osu|enosti, odnosno ka`njenosti (vra}anje napla}ene kazne, konfiskovane imovine, obe{te}enje za naru{eno zdravlje,

DOSIJE

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .


354

prekinuta karijera i sl.). U uèm smislu pravna rehabilitacija ozna~ava mere koje se preduzimaju radi ukidanja osude, odnosno kazne. Njome se nastoje otkloniti tri pojavna oblika politi~kog neprava, svojstvena autoritarnim reìmima: politi~ko zakonodavstvo, politi~ko pravosu|e i ka`njvanje van ikakvog ure|enog postupka.

U Srbiji je tek {est godina posle pada Milo{evi}evog autoritarnog reìm uspostavljen dru{tveni konsenzus u pogledu dono{enja Zakona o rehabilitacija `rtava politi~ke represije. Naime, Narodna skup{tina Srbije donela je 17. aprila 2006. godine Zakon o rehabilitaciji (Slu`beni glasnik, broj 33/2006). Naàlost, on nije bio pra}en dono{enjem nu`nih tzv. res-titucionih zakona i propisa (Zakona o dosijeima tajnih slu`bi, Zakona o denacionalizaciji i sl.), tako da je srpski Zakon o rehabilitaciji izneverio velike nade i o~ekivanja kako `rtava politi~ke represije, tako i stru~ne i {ire javnosti. Re~ je o Zakonu koji daje `rtvi politi~ke represije pravo samo na to da se presuda proglasi ni{tavom, i `rtva smatra neosu|ivanom, a kada je ka`njena bez odluke, da se utvrdi da je bila `rtva iz politi~kih razloga.

O~igledno je da srpski zakonodavac u vreme dono{enja Zakona o rehabilitaciji nije imao, niti danas ima, izgra|en stav o na~inu na koji }e pristupiti zakonskom regulisanju prava na obe{te}enje `rtava politi~ke represije. Stoga se on opredelio za pravnu rehabilitaciju u uèm smislu, izostaviv{i potpuno pravnu rehabilitaciju u {irem smislu u vidu vra}anja napla}ene kazne, konfiskovane imovine, obe{te}ivanja za naru{eno zdrav-lje ili prekinutu karijeru, priznavanja u radni sta` vremena provedenog u zatvoru i dr.

Zakonom o rehabilitaciji ure|eno je rehabilitovanje lica koja su sa i bez sudske ili administrativne odluke, iz politi~kih ili ideolo{kih razloga ubijena, uhap{ena ili li{ena nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog Zakona, a imala su prebivali{te na teritorije republike Srbije. Zahtev za rehabilitaciju moè podneti svako zainteresovano fizi~ko ili pravno lice, a pravo na njegovo podno{enje ne zastareva. Ovaj zahtev se podnosi Okru`nom sudu na ~ijoj teritoriji podnosilac zahteva ima prebivali{te ili na ~ijoj teritoriji je izvr{en progon ili nepravda.

Podneti zahtev mora da sadrì li~ne podatke lica ~ija se rehabilit-acija zahteva i dokaze o njegovoj opravdanosti. Ukoliko podnosilac nije u mogu}nosti da to uradi, uz zahtev podnosi opis progona ili nasilja sa podacima koji mogu da posluè za bliù identifikaciju `rtve i doga|aja. Pre odlu~ivanja o zahtevu, sud pribavlja potrebna dokumenta i podatke od nadle`nih dràvnih organa i organizacija, koji su du`ni da ih na zahtev suda dostave u roku od 60 dana. Rehabilitovana lica se, prema Zakonu


355

smatraju neosu|ivanim, a pravo na naknadu {tete i povra}aj konfiskovane imovine bi}e ure|eno posebnim zakonima.

Po op{toj oceni pravnih stru~njaka srpski Zakon o rehabilitaciji je jedan od najlo{ijih zakona u pravno-tehni~kom smislu koji je donela Narodna skup{tina u svojoj hiperproduktivnoj zakonodavnoj delatnosti poslednjih godina. Iz slede}ih razloga:

1) Tim Zakonom je ure|ena samo pravna rehabilitacija u uèm smislu (ukidanje osude, odnosno kazne `rtava politi~ke represije).

2) Po njemu rehabilituje se i za li{enje ìvota, slobode i drugih prava do kojih je do{lo u vreme rata, po~ev od 6. aprila 1941, {to je apsurdno, jer tada nije postojala funkcionalna vlast doma}e dràve.

3) Zakon nije definisao dràvnu pripadnost organa od ~ijih odluka se moè rehabilitovati

4) Zakon nije odredio vrstu postupka, pravila postupka po kojima sud procesira. (Ovu prazninu popunio je Vrhovni sud Srbije, tako da se primenjuje vanparni~ni postupak).

5) Rehabilitacija se moè zahtevati ne samo za period autoritarne vlasti, nego i od presuda donetih do aprila 2006. (zna~i i za presude posle 5. oktobra 2000?!).

6) Mogu se rehabilitovati samo `rtve koje su „imale prebivali{te na teritoriji Republike Srbije“, uprkos ~injenici da mesto prebivali{ta u negda{njoj zajedni~koj zemlji (DFJ, FNRJ, SFRJ, SRJ) nije imalo nika-kav zna~aj. Time je diskriminisao neosnovano `rtve na osnovu njihovog negda{njeg prebivali{ta

7) Po Zakonu „svako zainteresovano fizi~ko ili pravno lice„ moè da zahteva tu|u rehabilitaciju; to }e re}i i protiv volje `rtve, {to je ap-surdno jer je rehabilitacija pravo a ne ne{to {to se moè nametnuti `rtvi. Drugim re~ima Zakon omogu}uje rehabilitaciju i protiv volje `rtve kao i objavljivanje njenog imena i podataka protivno pravu na privatnost.

8) Zakon pati od bezobalnih pojmova i posve neodre|enih klju~nih kategorija, ~ime je ugroèna elementarna pravna sigurnost i otvoren pros-tor za uticaj politike na pravno odlu~ivanje.

9) Umesto o~ekivane pravde, ovaj Zakon je doneo pravnu nesig-urnost i protivustavnost.

Ove slabosti Zakona o rehabilitaciju su oteàle, ali nisu onemogu}ile njegovu primenu. Zahvaljuju}i ve}ini nadle`nih okru`nih sudova na ~elu sa Vrhovnim sudom Srbije Zakon se relativno uspe{no primenjuje i dosada je doneto nekoliko stotina re{enja o rehabilitaciji, najvi{e u Beogradu i [apcu. Okru`nom sudu u Beogradu je podneto preko 600 zahteva za reha-bilitaciju, od ~ega je 130 pozitivno re{eno. Doneta su re{enja o rehabilitaciji


356

Slobodana Jovanovi}a, jednog od vode}ih srpskih pravnika i intelektualca, Mom~ila Nin~i}a, profesora Univerziteta i nekada{njeg ministra inostranih poslova u izbegli~koj Vladi Kraljevine Jugoslavije, knji`evnika Borislava Peki}a i Dragoslava Mihailovi}a i mnogih drugih.

Redakcija ~asopisa Hereticus }e pratiti procese rehabilitacije politi~kih osu|enika i ka`njenika u Srbiji i objavljivati pojedina dokumenta iz sudskih spisa koja imaju {iri. principijelni zna~aj za kriti~ko preispiotivanje na{e autoritarne pro{losti.

Miodrag Tabački – Ljudi sa četiri prsta, Beograd, 1977.


357

REHABILITACIJA SLOBODANA JOVANOVI]A(DOKUMENTI)

Slobodan Jovanovi} (1869-1958) bio je pravnik, istori~ar, knjièvnik, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, potpredsednik i predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije u izbegli{tvu. Bio je nastavnik na Pravnom fakultetu u Beogradu 43 godine, dopisni ~lan Srpske kraljevske akademije od 1905, a stalni od 1908. Bio je predsednik Srpske kraljevske akademije od 1928. godine, a od 1927. godine i dopisni ~lan Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Bio je {ef biroa za {tampu pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske u Prvom i Drugom balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu. U~estvovao je na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine. U kraljevsku vladu u{ao je 27. marta 1941. godine kao nestrana~ka li~nost. Od 1941. godine do kraja ìvota ìveo je u Londonu. Posle Drugog svetskog rata njegova dela nisu {tampana u Jugoslaviji do 1990. godine, kada su objavljena Sabrana dela Slobodana Jovanovi}a u 12 knjiga.

Slobodanu Jovanovi}u je su|eno pred Vojnim ve}em Vrhovnog suda SFRJ od 10. juna do 15. jula 1946. godine zajedno sa jo{ 23 lica. Uz glavnooptuènog Draù Mihailovi}a su|eno je dr Stevanu Moljevi}u, dr Mladenu @ujovi}u, dr @ivku Topalovi}u, \uri Vilovi}u, Radoslavu Radi}u, Slavoljubu Vranje{evi}u, Milo{u Gli{i}u, prof. Slobodanu Jovanovi}u, Boìdaru Puri}u, dr Mom~ilu Nin~i}u, Petru @ivkovi}u, Radoju Kneèvi}u, dr Milanu Gavrilovi}u, @ivanu Kneèvi}u, Konstantinu Foti}u, Dragomiru Jovanovi}u, Tanasiju Dini}u, Veliboru Joni}u, \uri \oki}u, Kosti Mo{i~kom, Bo{ku Pavlovi}u, dr Lazaru Markovi}u i dr Kosti Kumanudiju. Sudije su bili Mihailo \or|evi} (predsednik ve}a), Milija Lakovi}, Mihailo Jankoviv}, Nikola Stankovi} i Radomir Ili} (sudije) i Todor Popadi} (sekretar). Tuìlac je bio Milo{ Mini} kome je pomagao Milo{ Jovanovi}.

Vojno ve}e Vrhovnog suda SFRJ 15. jula 1946. godine osudilo je Slobodana Jovanovi}a za krivi~no delo izdaje i ratnih zlo~ina iz ~lana 3, 4 i 6 Zakona o krivi~nim delima protiv naroda i dràve. Jovanovi} je “osu|en na kaznu li{enja slobode sa prinudnim radom od 20 godina, gubitak politi~kih i pojedinih gra|anskih prava u trajanju od 10 godina, konfiskaciju celokupne imovine i gubitak dràvljanstva”.

[est decenija kasnije, 29. oktobra 2007. godine Okru`ni sud u Beogradu, u Ve}u sastavljenom od sudija: Marine Govedarice, predsed-nika ve}a, Du{ka Milenkovi}a i Du{ice Marinkovi}, ~lanova ve}a, doneo je re{enje o rehabilitaciji Slobodana Jovanovi}a. Naime, utvr|eno je da


358

je drakonska presuda Slobodanu Jovanovi}u Vojnog ve}e Vrhovnog suda SFRJ od 15. jula 1946. godine ni{tavna od trenutka njenog dono{enja. Ova odluka je doneta na osnovu Zakona o rehabilitaciji koji je Narodna skup{tina Srbije usvojila 17. aprila 2006. godine. Zahtev za rehabilitaciju podneli su Srpska liberalna stranka, Udruènje pripadnika Jugoslovenske vojske u otad`bini 1941-1945, Udruènje politi~kih zatvorenika i `rtava komunisti~kog reìma, Udruènje knjièvnika Srbije, Advokatska komora Srbije, Omladina Demokratske stranke Srbije i Nada Tomi}-Vukovi}.

U obrazloènju re{enja Okru`nog suda u Beogradu konstatuje se da su u sprovedenom postupku protiv Jovanovi}a 1946. godine bila pogaèna neka od osnovnih prava i temeljni pravni principi kao {to su pravo na odbranu i dvostepenost postupka. Posebno se isti~e da je »pre-suda kojom je Slobodan Jovanovi} osu|en nespojiva sa na~elima pravne dràve i rezultat je postupanja politi~kog pravosu|a postoje}eg u vreme njenog dono{enja, o ~emu svedo~i i jezik i terminologija koji su prilikom njenog pisanja kori{}eni, postupak u kome je doneta imao je sve odlike politi~kog procesa«.


359

ÇÀÕÒÅÂ ÇÀ ÐÅÕÀÁÈËÈÒÀÖÈ£Ó ÑËÎÁÎÄÀÍÀ £ÎÂÀÍÎÂÈ�À

ÎÊÐÓÆÍÈ ÑÓÄ Ó ÁÅÎÃÐÀÄÓÁÅÎÃÐÀÄ

Íà îñíîâó ÷ë. 2. è 3. Çàêîíà î ðåõàáèëèòàöè¼è (“Ñë. ãëàñíèê ÐÑ”, áð. 33 îä 17. àïðèëà 2006. ãîäèíå) ïîäíîñèì ñëåäå�è:

ÇÀÕÒÅÂ ÇÀ ÐÅÕÀÁÈËÈÒÀÖÈ£Ó

Ïðîô. äð. ÑËÎÁÎÄÀÍÀ £ÎÂÀÍÎÂÈ�À ðî�åíîã 21. íîâåìáðà 1869. ãîäèíå ó Áåîãðàäó îä îöà Âëàäèìèðà è ìà¼êå £åëåíå, ïðîôåñîðà Ïðàâíîã ôà-êóëòåòà ó Áåîãðàäó, à çà âðåìå Äðóãîã ñâåòñêîã ðàòà ïîòïðåäñåäíèê è ïðåä-ñåäíèêà ¼óãîñëîâåíñêå âëàäå ó èíîñòðàíñòâó è çàñòóïíèêà ìèíèñòðà âî¼íîã.

Î á ð à ç ë î æ å œ å

1. Ïîäàöè î ïðåñóäè:Ïðàâíîñíàæíîì ïðåñóäîì Âðõîâíîã ñóäà Ôåäåðàòèâíå Íàðîäíå

Ðåïóáëèêå £óãîñëàâè¼å - Âî¼íîã âå�à îä 15. ¼óëà 1946. ãîäèíå, áðî¼ íè¼å ïîçíàò, ïîðåä îñòàëèõ, îãëàøåí ¼å êðèâèì îïò. Ñëîáîäàí £îâàíîâè�, çà êðèâè÷íî äåëî èçäà¼å è ðàòíèõ çëî÷èíà èç ÷ëàíà 3, 4 è 6 Çàêîíà î êðèâè÷íèì äåëèìà ïðîòèâ íàðîäà è äðæàâå, ïà ¼å îñó�åí íà êàçíó ëèøåœà ñëîáîäå ñà ïðèíóäíèì ðàäîì ó òðà¼àœó îä 20 ãîäèíà, ãóáèòàê ïîëèòè÷êèõ è ïî¼åäèíèõ ãðà�àíñêèõ ïðàâà ó òðà¼àœó îä 10 ãîäèíà, êîíôèñêàöè¼ó öåëîêóïíå èìîâèíå è ãóáèòàê äðæàâšàíñòâà.

Ïèñìåíè îòïðàâàê ïðåñóäå íè¼å ïèñìåíî èçðà�åí. Ïðåñóäà ¼å ¼àâíî îá¼àâšåíà ñà êðàòêèì îáðàçëîæåœåì, êî¼å ¼å äàî ïðåäñåäíèê ñóäñêîã âå�à, øòî ¼å ñòåíîãðàôñêè çàïèñàíî. Îâî îáðàçëîæåœå óîïøòå íå ñàäðæè ðàçëîãå îñóäå ïðîô. äð Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à.

Ïðåìà òàäàøœåì Çàêîíó î êðèâè÷íèì äåëèìà ïðîòèâ íàðîäà è äðæàâå (“Ñë. ëèñò ÄÔ£”, áð. 66 îä 1. ñåïòåìáðà 1945. ãîäèíå) ïðîòèâ îâå ïðåñóäå íè¼å áèëà äîçâîšåíà æàëáà íèòè äðóãè ïðàâíè ëåê è ïðåñóäà ¼å äàíîì îá¼àâšèâàœà ïîñòàëà ïðàâíîñíàæíà è èçâðøíà.

Ñïèñè îâîã ïðåäìåòà íàëàçå ñå ó Âî¼íî-èñòîðè¼ñêîì èíñòèòóòó ó Áåîãðàäó, Áèð÷àíèíîâà 5.

Èíà÷å ó èñòîì ïðåäìåòó ñó�åíî ¼å ïóêîâíèêó Äðàãîšóáó Äðàæè Ìè-õàèëîâè�ó è âå�î¼ ãðóïè ïðèïàäíèêà Ðàâíîãîðñêîã ïîêðåòà, £óãîñëîâåíñêå âî¼ñêå ó îòàŸáèíè, ÷ëàíîâà âëàäå ãåíåðàëà Ìèëàíà Íåäè�à è äðóãèõ ëèöà.

2. Ïîäàöè î îñóäè:

Îçíà÷åíîì ïðàâíîñíàæíîì ïðåñóäîì ïðîô. äð. Ñëîáîäàí £îâàíîâè� ¼å îãëàøåí êðèâèì çà ñëåäå�å ðàäœå:


360

à) øòî ¼å îïò. Äðàãîšóáà Ìèõàèëîâè�à ¼àíóàðà 1942. ãîäèíå èìåíîâàî çà ìèíèñòðà âî¼íîã, à ó ¼óëó èñòå ãîäèíå è çà íà÷åëíèêà øòàáà âðõîâíå êî-ìàíäå, èàêî ¼å çíàî äà ñå îí ñà ñâî¼èì ÷åòíèöèìà ó çà¼åäíèöè áîðè ïðîòèâ ïàð-òèçàíà, òå ìó ñëàî äèðåêòèâå äà íå ïî÷èœå áîðáó ïðîòèâ îêóïàòîðà ñâå äîê Íåìà÷êà íå êàïèòóëèðà, îäíîñíî äîê ñå ¼à÷å ñàâåçíè÷êå ñíàãå íå èñêðöà¼ó ó £óãîñëàâè¼ó, äîê ¼å ñà äðóãå ñòðàíå îäîáðàâàî, ïîäñòðåêàâàî è ïîëèòè÷êè ïîìàãàî îïòóæåíîã Ìèõàèëîâè�à ó áîðáè ïðîòèâ îñëîáîäèëà÷êèõ ñíàãà ó £óãîñëàâè¼è;

á)øòî ¼å óíàïðå�èâàî, îäëèêîâàî è ïîõâàšèâàî ÷åòíè÷êå êîìàíäàíòå êî¼è ñó ñå ïîä êîìàíäîì îïò. Äðàãîšóáà Ìèõàèëîâè�à îñîáèòî èñòèöàëè ó ñàðàäœè ñà îêóïàòîðîì è áîðáè ïðîòèâ ïàðòèçàíà êàî Èëè¼ó Òðèôóíîâè�à - Áèð÷àíèíà, Äîáðîñàâà £åâ�åâè�à, Ïåòðà Áà�îâè�à, Âî¼èñëàâà Ëóêà÷åâè�à, Äðàãóòèíà Êåñåðîâè�à, Ðàäîñëàâà Ðàäè�à, Íèêîëó Êàëàáè�à, Ïàâëà �óðèøè�à, Áà¼à Ñòàíèøè�à, Ìîì÷èëà �ó¼è�à, £åçäèìèðà Äàíãè�à è ìíîãå äðóãå, äîê ñó ñà äðóãå ñòðàíå ëèøèëè ÷èíà îôèöèðå êî¼è ñó îñòàëè âåðíè ñâîìå íàðîäó è ñâðñòàëè ñå ó ðåäîâå îñëîáîäèëà÷êå âî¼ñêå è âîäèëè áîðáó ïðîòèâ îêóïàòîðà êàî Ñàâà Îðîâè�à, Àðñà £îâàíîâè�à, Âåëèìèðà Òåðçè�à, Ïåòðà �åòêîâè�à, Áðàíêà Ïîšàíöà, Ðàòêà Ìàðòèíîâè�à è ìíîãå äðóãå, õàïñèëè è ïðîãàœàëè ó èíîñòðàíñòâó îôèöèðå êî¼è ñó îäáàöèâàëè îñëîáîäèëà÷êó áîðáó è èçðàçèëè æåšó äà ñå âðàòå ó îòàŸáèíó è äà ñå áîðå ïðîòèâ îêóïàòîðà;

â) óïó�èâàî îïò. Ìèõàèëîâè�ó îðóæ¼å, ìóíèöè¼ó, îäå�ó è îñòàëó ðàòíó ñïðåìó è âå�å êîëè÷èíå íîâöà èç äðæàâíå êàñå äà èõ óïîòðåáè çà ãóøåœå íàðîäíîã óñòàíêà;

ã) ðàñèïà¼ó�è äðæàâíè íîâàö îðãàíèçîâàî è äàâàî ðàäèî åìèñè¼å ïðå-êî èíîñòðàíèõ ñòàíèöà, èçäàâàî ó èíîñòðàíñòâó è ó çåìšó óáàöèâàî ðàçíå ïóáëèêàöè¼å, ïîäìè�èâàî ðåàêöèîíàðíå íîâèíå è øòàìïó ñà öèšåì äà ó èíîñòðàíñòâó îïò. Ìèõàèëîâè�à ëàæíî ïðåäñòàâå êàî íîñèîöà áîðáå ïðîòèâ îêóïàòîðà à ó çåìšè ðàñïèðèâàî áðàòîóáëèà÷êó áîðáó è ñëàáèî îòïîð è ñíà-ãó íàøèõ íàðîäà ó áîðáè ïðîòèâ îêóïàòîðà.

3. Äîêàçè î îïðàâäàíîñòè çàõòåâà:

Îïøòå îêîëíîñòè:Èñòðàæèâàœà ñïðîâåäåíà ïîñëå äîíîøåœà ïðåñóäå, îá¼àâšåíà ó

íèçó íàó÷íèõ è ñòðó÷íèõ ðàäîâà, äîìà�èõ è èíîñòðàíèõ àóòîðà, áàöèëà ñó ñàñâèì íîâî ñâåòëî êàêî íà ðàòíà çáèâàœà íà ¼óãîñëîâåíñêî¼ òåðèòîðè¼è çà âðåìå Äðóãîã ñâåòñêîã ðàòà, òàêî è íà ìåñòî è óëîãó £óãîñëîâåíñêå âî¼ñêå ó îòàŸáèíè êàî ëåãàëíå îðóæàíå ôîðìàöè¼å Êðàšåâèíå £óãîñëàâè¼å, œåíîã êîìàíäàíòà ãåíåðàëà Äðàãîšóáà Ìèõàèëîâè�à êàî è íà ìåñòî è óëîãó ïðîô. äð. Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à ó ÷è¼ó êîðèñò ñå ïîäíîñè îâà¼ çàõòåâ.

Èç ïîìåíóòèõ ðàäîâà, êî¼è ïðåäñòàâšà¼ó íîâå ÷èœåíèöå è íîâå äîêàçå ó ñìèñëó ÷ë. 407. ñò. 1. òà÷. 3. ÇÊÏ, ïðîèçèëàçè:

– äà ¼å ïîñëå êàïèòóëàöè¼å ¼óãîñëîâåíñêå âî¼ñêå 18. àïðèëà 1941. ãîäèíå ¼åäàí áðî¼ îôèöèðà è âî¼íèêà, îäáèî ïðåäà¼ó è îñòàî âàí äîìàøà¼à îêóïàòîðà è êâèñëèíøêèõ ôîðìàöè¼à ïîä íàçèâîì £óãîñëîâåíñêà âî¼ñêà ó îòàŸáèíè (£ÂÓÎ);

361

– äà ¼å ðàòíè öèš ¼óãîñëîâåíñêå âî¼ñêå ó îòàŸáèíè áèî îñëîáî�åœå çåìšå îä îêóïàòîðà, ñà äðæàâíèì óðå�åœåì êàêâî ¼å ïîñòî¼àëî äî 6. àïðèëà 1941. ãîäèíå (ìîíàðõè¼à, âèøåñòðàíà÷êè ñèñòåì, ïðèâàòíà ñâî¼èíà è ñë.);

- äà ¼å ïîñëå íàïàäà Íåìà÷êå íà Ñîâ¼åòñêè Ñàâåç, Êîìóíèñòè÷êà ïàðòè¼à £óãîñëàâè¼å ïîäèãëà îðóæàíè óñòàíàê ¼óëà 1941. ãîäèíå è ôîðìèðàëà îðóæàíå ôîðìàöè¼å ïîçíàòå ïîä íàçèâîì Íàðîäíî-îñëîáîäèëà÷êà âî¼ñêà (ÍÎÂ) ñà öèšåì îñëîáî�åœà çåìšå è óñïîñòàâšàœà äðóøòâåíîã óðå�åœà ïî óçîðó íà îíî êî¼å ¼å ïîñëå Îêòîáàðñêå Ðåâîëóöè¼å 1917. ãîäèíå óñïîñòàâšåíî ó Ñîâ¼åòñêîì Ñàâåçó (ðåïóáëèêàíñêè îáëèê âëàäàâèíå, äèêòàòóðà ïðîëåòåðè¼àòà, âîäå�à óëîãà Êîìóíèñòè÷êå ïàðòè¼å, äðóøòâåíà îäíîñíî äðæàâíà ñâî¼èíà íà ñðåäñòâèìà çà ïðîèçâîäœó è äð.);

- äà ¼å ïîñëå ¼óëñêîã óñòàíêà è ðåëàòèâíî ìàëèõ ðåçóëòàòà, êàî è îäìàçäè îêóïàòîðà íàä öèâèëíèì ñòàíîâíèøòâîì (çà 1 óáè¼åíîã Íåìöà ñòðåšàœå 100 òàëàöà) äîøëî äî òàêòè÷êèõ ðàçëèêå èçìå�ó îâà äâà îñëîáîäèëà÷êà ïîêðåòà. £ÂÓÎ ñå çàëàãàëà çà óìåðåíè¼å îðóæàíå àêöè¼å ïðîòèâ îêóïàòîðà ó öèšó èçáåãàâàœà îäìàçäè íàä öèâèëèìà, òå çà ïðèïðåìàœå îðóæàíèõ àêöè¼à øèðèõ ðàçìåðà òåê ó òðåíóòêó îïøòå îôàíçèâå ñàâåçíè÷êèõ ñíàãà ó íàøåì ïîäðó÷¼ó, à ÍÎÂ çà èíòåíçèâèðàœå áîðáå áåç îáçèðà íà öèâèëíå æðòâå;

- äà ¼å èçìå�ó îâà äâà îñëîáîäèëà÷êà ïîêðåòà äîëàçèëî äî îðóæàíèõ áîðáè çàñíîâàíèõ íà ãîðå îïèñàíèì ñòðàòåøêèì è òàêòè÷êèì öèšåâèìà, êî¼è ñó ïî ñâî¼î¼ ïðèðîäè èäåîëîøêè è êî¼è ñó ó êðà¼œî¼ ëèíè¼è äîâåëè äî ãðà�àíñêîã ðàòà êî¼è ¼å îêîí÷àí ïîáåäîì ÍÎÂ;

- äà ñó îáå ñòðàíå, èìàëå êîíòàêòå ñà îêóïàòîðñêèì ñíàãàìà ó öèšó çàêšó÷åœà ïðèâðåìåíîã ïðåêèäà âàòðå, îáåçáå�åœà îðóæ¼à è ìóíèöè¼å, óêàçó¼ó�è íà ñóïðîòíó ñòðàíó êàî ñâîã ãëàâíîã ïðîòèâíèêà (ïðåãîâîðè âèñîêèõ ïðåäñòàâíèêà ÍÎÂ ìàðòà 1943, ñïîðàçóìè ñà ïî¼åäèíèì êîìàíäàíòèìà ¼åäèíèöà £ÂÓÎ), àëè äà äî òðà¼íè¼èõ ñïîðàçóìà èëè íè¼å äîëàçèëî èëè ñó èõ îêóïàòîðñêå ñíàãå óáðçî îäáàöèâàëå çáîã íåèñêðåíîñòè ñàóãîâàðà÷à è íåïîøòîâàœà óãîâîðíèõ îáàâåçà;

- äà ñó îáà ïîêðåòà ïî ñâî¼î¼ ñóøòèíè áèëè îñëîáîäèëà÷êè;- äà ñó ïî¼åäèíöè èç îáà ïîêðåòà íàðå�èâàëè è âðøèëè ðàòíå çëî÷èíå

ïðîòèâ ñâî¼èõ ïðîòèâíèêà êàêî òîêîì ðàòà òàêî è íåïîñðåäíî ïîñëå œåãà, ñ òèì øòî ñå çáîã òîãà îâè ïîêðåòè êàî öåëèíà íå ìîãó êâàëèôèêîâàòè êàî çëî÷èíà÷êè;

- äà ñó îáà ïîêðåòà ïðèçíàòà êàî ñàâåçíèöè àíòèõèòëåðîâñêå êîà-ëèöè¼å;

- äà ¼å êàî ðåçóëòàò îâèõ ñàçíàœà èçìåœåí ¼å è Çàêîí î ïðàâèìà áîðàöà, âî¼íèõ èíâàëèäà è ÷ëàíîâà œèõîâèõ ïîðîäèöà êî¼èì ñó ïðèïàäíèöè îâà äâà ïîêðåòà èç¼åäíà÷åíè ó ïðàâèìà èç ïåíçè¼ñêîã îñèãóðàœà (“Ñë. ãëàñíèê ÐÑ”, áð. 137/04 îä 24. äåöåìáðà 2004. ãîäèíå) êî¼è ó ÷ëàíó 2. ñò. 3. ïðîïèñó¼å: “Ñòàòóñ áîðöà ÍÎÐ-à, ó ñìèñëó îâîã çàêîíà è ó ïîãëåäó ïðàâà óòâð�åíèõ îâèì çàêîíîì, èìà¼ó è ïðèïàäíèöè £óãîñëîâåíñêå âî¼ñêå ó îòàŸáèíè è Ðàâíîãîðñêîã ïîêðåòà, ïî÷åâ îä 17. àïðèëà 1941. äî 15. ìà¼à 1945. ãîäèíå.”;

Rehabilitacija Slobodana Jovanovi}a


362

- äà ¼å îá¼àâšåíà è ïîòåðíèöà èç 1943. ãîäèíå êî¼îì ¼å íåìà÷êà îêóïàöèîíà âëàñò ðàñïèñàëà íàãðàäó îä 100.000 çëàòíèõ ìàðàêà çà ãåíåðàëà Ìèõàèëîâè�à æèâîã èëè ìðòâîã;

- äà ¼å çà ñâî¼ äîïðèíîñ ñàâåçíè÷êî¼ ñòâàðè ó òîêó Äðóãîã ñâåòñêîã ðàòà ãåíåðàë Ìèõàèëîâè� ¼å ïîñòõóìíî îäëèêîâàí Ëåãè¼îì ÷àñòè îä Ïðåäñåäíèêà ÑÀÄ Õàðè¼à Òðóìàíà. Îâà¼ îðäåí ¼å óðó÷åí 9. ìà¼à 2005. ãîäèíå;

Ïî¼åäèíà÷íà îäãîâîðíîñò ïðîô. äð. Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à.

- Ïðîô. äð Ñëîáîäàí £îâàíîâè� ¼å áèî àíòèôàøèñòà. Ñòóïèî ¼å ó Âëàäó ãåíåðàëà Äóøàíà Ñèìîâè�à 27. ìàðòà 1941. ãîäèíå ïîøòî ¼å èçâðøåí äðæàâíè óäàð è ñâðãíóòà Âëàäà Öâåòêîâè� - Ìà÷åê êî¼à ¼å äâà äàíà ðàíè¼å ïîòïèñàëà ïðèñòóïàœå Êðàšåâèíå £óãîñëàâè¼å Òðî¼íîì ïàêòó ñà íàöèñòè÷êîì Íåìà÷êîì, Èòàëè¼îì è £àïàíîì. Äðæàâíè óäàð îä 27. ìàðòà ¼å áèî è íåïîñðåäàí ïîâîä çà íàïàä Íåìà÷êå è œåíèõ ñàâåçíèêà íà Êðàšåâèíó £óãîñëàâè¼ó 6. àïðèëà 1941. ãîäèíå;

- Ïðîô. äð Ñëîáîäàí £îâàíîâè� ¼å 15. àïðèëà 1941. ãîäèíå çà¼åäíî ñà Âëàäîì íàïóñòèî çåìšó è öåî ðàò ïðîâåî ó åìèãðàöè¼è, íà¼âå�èì äåëîì ó Âåëèêî¼ Áðèòàíè¼è, ãäå ¼å è óìðî 1957. ãîäèíå;

- Êðàšåâñêà ¼óãîñëîâåíñêà Âëàäà ÷è¼è ¼å áèî ïîòïðåäñåäíèê, à îä ¼àíóàðà 1942. äî ¼óíà 1943. ïðåäñåäíèê, áèëà ¼å ñàâåçíèê àíòèôàøèñòè÷êå êîàëèöè¼å (Âåëèêà Áðèòàíè¼à, ÑÑÑÐ, ÑÀÄ è äð.) çáîã ÷åãà ¼å è óæèâàëà ãîñòîïðèìñòâî Âåëèêå Áðèòàíè¼å. Îâî ñòàœå íè¼å èçìåœåíî íè ïîñëå äîíîøåœà îçíà÷åíå ïðåñóäå;

- Êàî ðåçóëòàò îâèõ äîêàçà ó Ñðáè¼è ñó ó ïîñëåäœèõ 15 ãîäèíà ó âèøå íàâðàòà øòàìïàíà äåëà ïðîô. äð Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à;

- ëèê ïðîô. äð Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à øòàìïàí ¼å íà íîâ÷àíèöè îä 5.000 äèíàðà.

4. Ïîëèòè÷êè è èäåîëîøêè ðàçëîçè îñóäå:

Ïðîô. äð Ñëîáîäàí £îâàíîâè� íè¼å áèî ïðèñòàëèöà Êîìóíèñòè÷êå ïàðòè¼å £óãîñëàâè¼å êî¼à ¼å èìàëà ðóêîâîäå�ó óëîãó ó Íàðîäíî-îñëîáîäèëà÷êî¼ âî¼ñöè. Îí, êàî è äðóãè ïðèïàäíèöè òîã ïîêðåòà, íèñó õòåëè äà îñëîáî�åœå çåìšå ïðàòè ñîöè¼àëèñòè÷êà ðåâîëóöè¼à ñà ðóøåœåì ìîíàðõè¼å, óêèäàœåì âèøåïàðòè¼ñêîã ñèñòåìà, ñëîáîäíèõ èçáîðà, íàöèîíàëèçàöè¼îì è ñë.

Ó ñâåòëó òèõ ÷èœåíèöà îñóäà ïðîô. äð Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à çáîã èìåíîâàœà ãåíåðàëà Äðàãîšóáà - Äðàæå Ìèõàèëîâè�à çà ìèíèñòðà âî¼íîã ¼àíóàðà 1942. ãîäèíå è çà íà÷åëíèêà øòàáà âðõîâíå êîìàíäå ó ¼óëó èñòå ãîäèíå ìîðà ñå ãëåäàòè êàî èìåíîâàœå êî¼å ¼å ïðåäñåäíèê ëåãàëíå Âëàäå, ïðèçíàòå îä Ñàâåçíèêà, êî¼à ¼å ó òî âðåìå è áîðàâèëà íà òåðèòîðè¼è Âåëèêå Áðèòàíè¼å, íà ìåñòî ó îñëîáîäèëà÷êî¼ âî¼ñöè çáîã ÷åãà ïðîô. äð. Ñëîáîäàí £îâàíîâè� íå áè ìîãàî áèòè îñó�åí.

Ïîñìàòðàíî ó èñòîì ñâåòëó óíàïðå�åœå ïî¼åäèíèõ îôèöèðà £ÂÓÎ êàî è ëèøàâàœå ÷èíà îíèõ êî¼è ñó îâó âî¼ñêó íàïóñòèëè è ïðåøëè íà ñòðàíó ïðîòèâíèêà ïðåäñòàâšà ëåãèòèìàí ÷èí êî¼è ñå âðøè ó ñâèì îðóæàíèì ñíàãàìà ïà è ó îâîì îñëîáîäèëà÷êîì ïîêðåòó.

363

Êîíà÷íî è ìàòåðè¼àëíà è ìîðàëíà ïîìî� ïðóæàíà £ÂÓÎ êàî ëåãèòèìíî¼ îðóæàíî¼ ñèëè Êðàšåâèíå £óãîñëàâè¼å, êî¼à ñå áîðèëà ïðîòèâ îêóïàòîðà è ïðîòèâ íàñèëíå ïðîìåíå äðæàâíîã óðå�åœà íå ïðåäñòàâšà îñíîâ çà êðèâè÷íî-ïðàâíó îäãîâîðíîñò ïðîô. äð. Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à.

Âàšà ïîñåáíî íàïîìåíóòè äà ¼å ïðîô. äð Ñëîáîäàí £îâàíîâè� ñâî âðåìå ðàòà ïðîâåî íà òåðèòîðè¼è Âåëèêå Áðèòàíè¼å ïîä êîíòðîëîì œåíèõ äðæàâíèõ îðãàíà çáîã ÷åãà îâà äðæàâà íè¼å íè ïðèõâàòèëà íàâîäå èç îçíà÷åíå ïðåñóäå îäáèâøè äà ïðîô. äð Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à èçðó÷è ¼óãîñëîâåíñêèì âëàñòèìà.

Íàïðåä èçíåòå ÷èœåíèöå óêàçó¼ó äà ¼å ïðîô. äð Ñëîáîäàí £îâàíîâè� ãîðå îçíà÷åíîì ïðàâíîñíàæíîì ïðåñóäîì ëèøåí ñëîáîäå è äðóãèõ ïðàâà èç ïîëèòè÷êèõ è èäåîëîøêèõ ðàçëîãà. Çàòî,

Ï Ð Å Ä Ë À Æ Å Ì

Äà âå�å Îêðóæíîã ñóäà ó Áåîãðàäó óòâðäè íà îñíîâó ÷ë. 5. Çàêîíà î ðåõàáèëèòàöè¼è äà ¼å ïðàâíîñíàæíîì ïðåñóäîì Âðõîâíîã ñóäà Ôåäåðàòèâíå Íàðîäíå Ðåïóáëèêå £óãîñëàâè¼å - Âî¼íîã âå�à îä 15. ¼óëà 1946. ãîäèíå, ó äåëó ó êîìå ¼å, îãëàøåí êðèâèì îïò. Ñëîáîäàí £îâàíîâè�, çà êðèâè÷íî äåëî èçäà¼å è ðàòíèõ çëî÷èíà èç ÷ëàíà 3, 4 è 6 Çàêîíà î êðèâè÷íèì äåëèìà ïðîòèâ íàðîäà è äðæàâå, ïà ¼å îñó�åí íà êàçíó ëèøåœà ñëîáîäå ñà ïðèíóäíèì ðàäîì ó òðà¼àœó îä 20 ãîäèíà, ãóáèòàê ïîëèòè÷êèõ è ïî¼åäèíèõ ãðà�àíñêèõ ïðàâà ó òðà¼àœó îä 10 ãîäèíà, êîíôèñêàöè¼ó öåëîêóïíå èìîâèíå è ãóáèòàê äðæàâšàíñòâà íèøòàâà îä äàíà äîíîøåœà è äà ñó íèøòàâå ñâå œåíå ïðàâíå ïîñëåäèöå óêšó÷ó¼ó�è è êàçíó êîíôèñêàöè¼å èìîâèíå.

Áåîãðàä, 25.4.2006.



364

Ïîäíîñèöè,ÑÀÄ ÈÄÅ ÑÊÅÍÈÐÀÍÈ ÄÎÊÓÌÅÍÒ ÏÎÒÏÈÑÍÈÊÀ

Ðåõ.28/06

ÎÊÐÓÆÍÈ ÑÓÄ Ó ÁÅÎÃÐÀÄÓ, Ó ÂÅ�Ó ÑÀÑÒÀÂŠÅÍÎÌ ÎÄ ÑÓÄÈ£À: ÌÀÐÈÍÅ ÃÎÂÅÄÀÐÈÖÀ, ÏÐÅÄÑÅÄÍÈÊÀ ÂÅ�À, ÄÓØÊÀ ÌÈËÅÍÊÎÂÈ�À È ÄÓØÈÖÅ ÌÀÐÈÍÊÎÂÈ�, ×ËÀÍÎÂÀ ÂÅ�À, Ó ÏÐÀÂÍÎ£ ÑÒÂÀÐÈ ÏÎÄÍÎÑÈËÀÖÀ ÇÀÕÒÅÂÀ ÑÐÏÑÊÅ ËÈÁÅÐÀËÍÅ ÑÒÐÀÍÊÅ èç Áåîãðàäà, Ñòóäåíòñêè òðã áð. 11 ÷è¼è ñó ïóíîìî�íèöè Ñëîáîäàí Ìàâðåíîâè�, àäâîêàò èç Áåîãðàäà è ïðîô. äð. Êîñòà ×àâîøêè èç Áåîãðàäà; ÓÄÐÓÆÅŒÀ ÏÐÈÏÀÄÍÈÊÀ £ÓÃÎÑËÎÂÅÍÑÊÅ ÂÎ£ÑÊÅ Ó ÎÒÀŸÁÈÍÈ 1941-1945 èç Áåîãðàäà, óë. Óçóí Ìèðêîâà áð. 3À/ÂÈ, àïò. 6 ÷è¼è ¼å ïóíîìî�íèê ïðîô. äð. Îãœåí Àäóì èç Áåîãðàäà; ÓÄÐÓÆÅŒÀ ÏÎËÈÒÈ×ÊÈÕ ÇÀÒÂÎÐÅÍÈÊÀ È ÆÐÒÀÂÀ ÊÎÌÓÍÈÑÒÈ×ÊÎÃ ÐÅÆÈÌÀ èç Áåîãðàäà, óë. Óçóí Ìèðêîâà áð. 3À/ÂÈ, àïò. 6 ÷è¼è ¼å ïóíîìî�íèê Âî¼èñëàâ Êðîíïè� èç Áåîãðàäà; ÓÄÐÓÆÅŒÀ ÊŒÈÆÅÂÍÈÊÀ ÑÐÁÈ£Å èç Áåîãðàäà, óë. Ôðàíöóñêà áð. 7 ÷è¼è ¼å ïóíîìî�íèê ïðåäñåäíèê Óäðóæåœà Ñðáîšóá Èãœàòîâè� èç Áåîãðàäà; ÀÄÂÎÊÀÒÑÊÅ ÊÎÌÎÐÅ ÑÐÁÈ£Å èç Áåîãðàäà, óë. Äå÷àíñêà áð. 13 êî¼ó ïðåäñòàâšà ïðåäñåäíèê Àäâîêàòñêå êîìîðå Âëàäèìèð Øåøëè¼à, àäâîêàò èç Áåîãðàäà à çàñòóïà Äðàãîšóá �îð�åâè� àäâîêàò èç Áåîãðàäà; ÎÌËÀÄÈÍÅ ÄÅÌÎÊÐÀÒÑÊÅ ÑÒÐÀÍÊÅ ÑÐÁÈ£Å èç Áåîãðàäà, óë. Ïàðèñêà áð. 13 ÷è¼è ¼å ïðåäñåäíèê Äðàãàí Äàíè÷è� èç Áåîãðàäà à ïóíîìî�íèê Ñëîáîäàí Ìàâðåíîâè�, àäâîêàò èç Áåîãðàäà è Íàäå Òîìè�-Âóêîâè� èç Áåîãðàäà, óë. Ïîæåøêà áð. 77, ÐÀÄÈ ÐÅÕÀÁÈËÈÒÀÖÈ£Å ÑÀÄÀ ÏÎÊ. ÑËÎÁÎÄÀÍÀ £ÎÂÀÍÎÂÈ�À, íàêîí ðî÷èøòà îäðæàíîã äàíà 11.06.2007. ãîäèíå, äîíåî ¼å

365

Ð Å Ø Å Œ Å

ÓÑÂÀ£À ÑÅ ÇÀÕÒÅÂ Ñðïñêå ëèáåðàëíå ñòðàíêå, Óäðóæåœà ïðèïàäíèêà £óãîñëîâåíñêå âî¼ñêå ó îòàŸáèíè 1941-1945, Óäðóæåœà ïîëèòè÷êèõ çàòâîðåíèêà è æðòàâà êîìóíèñòè÷êîã ðåæèìà, Óäðóæåœà êœèæåâíèêà Ñðáè¼å, Àäâîêàòñêå êîìîðå Ñðáè¼å, Îìëàäèíå Äåìîêðàòñêå ñòðàíêå Ñðáè¼å è Íàäå Òîìè�-Âóêîâè�, ÇÀ ÐÅÕÀÁÈËÈÒÀÖÈ£Ó ÑÀÄÀ ÏÎÊ. ÑËÎÁÎÄÀÍÀ £ÎÂÀÍÎÂÈ�À, ðî�åíîã äàíà 21. íîâåìáðà 1869. ãîäèíå ó Áåîãðàäó îä îöà Âëàäèìèðà è ìà¼êå £åëåíå, ïðåìèíóëîã ó Ëîíäîíó äàíà 12. äåöåìáðà 1958. ãîäèíå, ÏÀ ÑÅ ÓÒÂÐ�Ó£Å äà ¼å ÏÐÅÑÓÄÀ ÂÐÕÎÂÍÎÃ ÑÓÄÀ ÔÅÄÅÐÀÒÈÂÍÅ ÍÀÐÎÄÍÅ ÐÅÏÓÁËÈÊÅ £ÓÃÎÑËÀÂÈ£Å - ÂÎ£ÍÎ ÂÅ�Å ñóä. áð. 1/46 îä 15.7.1946. ãîäèíå ó äåëó êî¼èì ¼å ñàäà ïîê. Ñëîáîäàí £îâàíîâè� îñó�åí íà êàçíó ëèøåœà ñëîáîäå ñ ïðèíóäíèì ðàäîì ó òðà¼àœó îä 20 ãîäèíà, ãóáèòàê ïîëèòè÷êèõ è ïî¼åäèíèõ ãðà�àíñêèõ ïðàâà ó òðà¼àœó îä 10 ãîäèíà, êîíôèñêàöè¼ó öåëîêóïíå èìîâèíå è íà ãóáèòàê äðæàâšàíñòâà, ÍÈØÒÀÂÀ ÎÄ ÒÐÅÍÓÒÊÀ ŒÅÍÎÃ ÄÎÍÎØÅŒÀ -15.7.1946. ãîäèíå è äà ñó ÍÈØÒÀÂÅ ÑÂÅ ŒÅÍÅ ÏÐÀÂÍÅ ÏÎÑËÅÄÈÖÅ, óêšó÷ó¼ó�è è êàçíó êîíôèñêàöè¼å èìîâèíå, à ÐÅÕÀÁÈËÈÒÎÂÀÍÎ ËÈÖÅ -ÑÀÄÀ ÏÎÊ. ÑËÎÁÎÄÀÍ £ÎÂÀÍÎÂÈ� ÑÌÀÒÐÀ ÑÅ ÍÅÎÑÓ�ÈÂÀÍÈÌ.


Ïîäíîñèîöè çàõòåâà ñó ó çàõòåâó çà ðåõàáèëèòàöè¼ó íàâåëè äà ¼å ñàäà ïîê. Ñëîáîäàí £îâàíîâè� - ïðîôåñîð Ïðàâíîã ôàêóëòåòà ó Áåîãðàäó à çà âðåìå Äðóãîã ñâåòñêîã ðàòà ïîòïðåäñåäíèê è ïðåäñåäíèê £óãîñëîâåíñêå âëàäå ó èíîñòðàíñòâó è çàñòóïíèê ìèíèñòðà âî¼íîã, ïðåñóäîì Âðõîâíîã ñóäà ÔÍÐ£ - Âî¼íî âå�å, ñóä. áð. 1/46 îä 15.7.1946. ãîäèíå îñó�åí çà êðèâè÷íà äåëà èçäà¼å è ðàòíèõ çëî÷èíà èç ÷ëàíîâà 3, 4 è 6 Çàêîíà î êðèâè÷íèì äåëèìà ïðîòèâ íàðîäà è äðæàâå íà êàçíó ëèøåœà ñëîáîäå ñà ïðèíóäíèì ðàäîì ó òðà¼àœó îä 20 ãîäèíà, ãóáèòàê ïîëèòè÷êèõ è ïî¼åäèíèõ ãðà�àíñêèõ ïðàâà ó òðà¼àœó îä 10 ãîäèíå, êîíôèñêàöè¼ó öåëîêóïíå èìîâèíå è íà ãóáèòàê äðæàâšàíñòâà, äà ¼å ó òîì ïîñòóïêó Ñëîáîäàíó £îâàíîâè�ó ñó�åíî ó îäñóñòâó òàêî äà íè¼å ìîãàî äà èçíåñå îäáðàíó, äà ïðîòèâ ïðåñóäå êî¼îì ¼å îñó�åí íè¼å áèëà äîçâîšåíà æàëáà è äà ñå ó òîì ïîñòóïêó ÷óëà ñàìî ðå÷ òóæáå. Ïîäñåòèëè ñó äà ¼å Ñëîáîäàí £îâàíîâè� áèî è ïðåäñåäíèê Êðàšåâñêå àêàäåìè¼å è ïèñàö äåëà îä íåïðîöåœèâîã çíà÷à¼à çà íàøó êœèæåâíîñò è èñòîðè¼ó - ñðïñêó êóëòóðó óîïøòå. Íàâåëè ñó äà ñó çà âðåìå Äðóãîã ñâåòñêîã ðàòà ó Ñðáè¼è ïîñòî¼àëà äâà àíòèôàøèñòè÷êà ïîêðåòà êî¼à ñó áèëà ìå�óñîáíî ñóïðîòñòàâšåíà èç ïîëèòè÷êèõ è èäåîëîøêèõ ðàçëîãà è äà ¼å Ñëîáîäàíó £îâàíîâè�ó ñó�åíî èñêšó÷èâî èç èäåîëîøêèõ è ïîëèòè÷êèõ ðàçëîãà è äà ¼å èç òèõ ðàçëîãà è ïðîãëàøåí êðèâèì ¼åð ¼å äàâàî ïîäðøêó £óãîñëîâåíñêî¼ âî¼ñöè ó îòàŸáèíè è Ðàâíîãîðñêîì ïîêðåòó. Ïîëàçå�è îä íàâåäåíîã è ñìàòðà¼ó�è äà ïðåñóäà Âðõîâíîã ñóäà ÔÍÐ£ - Âî¼íî âå�å íè¼å çàñíîâàíà êà ïðàâíî-ðåëåâàíòíèì ÷èœåíèöàìà è äà ðàçëîçè äîíîøåœà òå ïðåñóäå èçðàæàâà¼ó èäåîëîãè¼ó è ïîëèòè÷êó âîšó ïîáåäíèêà ó Äðóãîì ñâåòñêîì ðàòó, ïðåäëîæèëè ñó äà ñå íà îñíîâó Çàêîíà î ðåõàáèëèòàöè¼è çàõòåâ óñâî¼è.



366

Ó ïðîâåäåíîì ïîñòóïêó äîêàçèìà èçâåäåíèì è öåœåíèì ó ñìèñëó ÷ëàíà 8 Çàêîíà î ïàðíè÷íîì ïîñòóïêó ó âåçè ÷ëàíà 30 ñòàâ 2 Çàêîíà î âàíïàðíè÷íîì ïîñòóïêó, óòâð�åíî ¼å:

- äà ¼å Ñëîáîäàí £îâàíîâè� ðî�åí ó Áåîãðàäó äàíà 21.11.1869. ãîäèíå îä îöà Âëàäèìèðà è ìà¼êå £åëåíå à äà ¼å ïðåìèíóî ó Ëîíäîíó äàíà 12.12.1958. ãîäèíå;

- äà ¼å ïðåñóäîì Âðõîâíîã ñóäà Ôåäåðàòèâíå Íàðîäíå Ðåïóáëèêå £óãîñëàâè¼å - Âî¼íî âå�å, ñóä.áð. 1/46 îä 15.7.1946. ãîäèíå îïòóæåíè Ñëîáîäàí £îâàíîâè� îãëàøåí êðèâèì øòî ¼å êàî ïðåäñåäíèê åìèãðàíòñêèõ âëàäà çà¼åäíî ñà îïòóæåíèìà Áîæèäàðîì Ïóðè�åì, Ìîì÷èëîì Íèí÷è�åì, Ìèëàíîì Ãàâðèëîâè�åì, Ïåòðîì Æèâêîâè�åì è Ðàäî¼åì Êíåæåâè�åì:

à) - ó ¼àíóàðó 1942.ãîäèíå èìåíîâàî îïòóæåíîã Äðàãîšóáà - Äðàæó Ìèõàèëîâè�à çà Ìèíèñòðà âî¼íîã à ó ¼óëó èñòå ãîäèíå è çà íà÷åëíèêà øòàáà Âðõîâíå êîìàíäå è ñëàî ìó äèðåêòèâå äà íå ïî÷èœå áîðáó ïðîòèâ îêóïàòîðà äîê Íåìà÷êà íå êàïèòóëèðà, îäíîñíî äîê ñå ¼à÷å ñàâåçíè÷êå ñíàãå íå èñêðöà¼ó ó £óãîñëàâè¼è äîê ¼å ñ äðóãå ñòðàíå îäîáðàâàî, ïîäñòðåêàâàî è ïîëèòè÷êè ïîìàãàî îïòóæåíîã Ìèõàèëîâè�à ó áîðáè ïðîòèâ îñëîáîäèëà÷êèõ ñíàãà ó £óãîñëàâè¼è;

á) - óíàïðå�èâàî, îäëèêîâàî è ïîõâàšèâàî ÷åòíè÷êå êîìàíäàíòå êî¼è ñó ñå ïîä êîìàíäîì îïòóæåíîã Ìèõàèëîâè�à îñîáèòî èñòèöàëè ó ñàðàäœè ñà îêóïàòîðîì ó áîðáè ïðîòèâ ïàðòèçàíà, äîê ¼å ñ äðóãå ñòðàíå ëèøèî ÷èíà îôèöèðå êî¼è ñó îñòàëè âåðíè ñâîìå íàðîäó è ñâðñòàëè ñå ó ðåäîâå îñëîáîäàëè÷êå âî¼ñêå è âîäèëè áîðáó ïðîòèâ îêóïàòîðà, õàïñèî è ïðîãîíèî ó èíîñòðàíñòâî îôèöèðå êî¼è ñó îäîáðàâàëè îñëîáîäèëà÷êó áîðáó è èçðàçèëè æåšó äà ñå âðàòå ó îòàŸáèíó è äà ñå áîðå ïðîòèâ îêóïàòîðà;

â) - óïó�èâàî îïòóæåíîì Ìèõàèëîâè�ó îðóæ¼å, ìóíèöè¼ó, îäå�ó è îñòàëó ðàòíó ñïðåìó è âå�å êîëè÷èíå íîâöà èç äðæàâíå êàñå äà èõ óïîòðåáè çà ãóøåœå íàðîäíîã óñòàíêà;

ã) - ðàñèïàî äðæàâíè íîâàö, îðãàíèçîâàî ðàäèî åìèñè¼å ïðåêî èíîñòðàíèõ ñòàíèöà, èçäàâàî çà èíîñòðàíñòâî è ó çåìšó óáàöèâàî ðàçíå ïóáëèêàöè¼å, ïîäìè�èâàî ðåàêöèîíàðíå íîâèíå è øòàìïó ñà öèšåì äà ó èíîñòðàíñòâó îïòóæåíîã Ìèõàèëîâè�à ëàæíî ïðåäñòàâå êàî íîñèîöà áîðáå ïðîòèâ îêóïàòîðà, à ó çåìšè ðàñïèðèâàî áðàòîóáèëà÷êó áîðáó è ñëàáèî ñíàãó íàøèõ íàðîäà ó áîðáè ïðîòèâ îêóïàòîðà èàêî ¼å òà÷íî çíàî äà ÷åòíèöè îïòóæåíîã Ìèõàèëîâè�à âðøå ïîêîšå íàä íàðîäîì îí ñå ñàãëàøàâàî ñà ÷åòíè÷êèì çëî÷èíöèìà è ñàì îãëàøàâàî ïðåêî ðàäèî åìèñè¼à ñòàâšàœå ïîä ñëîâî “Ç” äðæàâšàíà £óãîñëàâè¼å;

ïà ¼å íà îïèñàíè íà÷èí èçâðøèî êðèâè÷íà äåëà èçäà¼å è ðàòíîã çëî÷èíà èç ÷ëàíà 3 òà÷. 3, 4 è 6 Çàêîíà î êðèâè÷íèì äåëèìà ïðîòèâ íàðîäà è äðæàâå à íà îñíîâó ÷ëàíà 4 è 5 òîã Çàêîíà ó âåçè ÷ëàíà 16 Çàêîíà î äðæàâšàíñòâó è ÷ëàíîâà 1, 3, 5 è 6 Çàêîíà î âðñòàìà êàçíå, îñó�åí ¼å íà êàçíó ëèøåœà ñëîáîäå ñ ïðèíóäíèì ðàäîì ó òðà¼àœó îä 20 ãîäèíà, ãóáèòàê ïîëèòè÷êèõ è ïî¼åäèíèõ ãðà�àíñêèõ ïðàâà ó òðà¼àœó îä 10 ãîäèíà, êîíôèñêàöè¼ó öåëîêóïíå èìîâèíå è íà ãóáèòàê äðæàâšàíñòâà.

367

Öåíå�è óòâð�åíî ÷èœåíè÷íî ñòàœå ñóä ¼å íàøàî äà ¼å çàõòåâ çà ðåõàáèëèòàöè¼ó ñàäà ïîê.Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à îñíîâàí.

Ïðåìà ÷ëàíó 1 Çàêîíà î ðåõàáèëèòàöè¼è (“Ñëóæáåíè ãëàñíèê ÐÑ” áð. 33/06) ðåõàáèëèòó¼ó ñå ëèöà êî¼à ñó îä 6.4.1941. ãîäèíå äî äàíà ñòóïàœà íà ñíàãó òîã Çàêîíà (25.4.2006. ãîäèíå) áåç ñóäñêå èëè àäìèíèñòðàòèâíå îäëóêå, îäíîñíî ñóäñêîì èëè àäìèíèñòðàòèâíîì îäëóêîì ëèøåíà, èç ïîëèòè÷êèõ èëè èäåîëîøêèõ ðàçëîãà, æèâîòà, ñëîáîäå èëè íåêèõ äðóãèõ ïðàâà, à èìàëà ñó ïðåáèâàëèøòå íà òåðèòîðè¼è Ðåïóáëèêå Ñðáè¼å.

Ñàäà ïîê.Ñëîáîäàí £îâàíîâè� áèî ¼å èñòàêíóòà ëè÷íîñò ñâîã âðåìåíà (èñòîðè÷àð, ïðàâíè ïèñàö è êœèæåâíèê, îä 1897. ãîäèíå ïðîôåñîð äðæàâíîã è óñòàâíîã ïðàâà íà Ïðàâíîì ôàêóëòåòó Âåëèêå øêîëå ïîòîì îä 1900. ãîäèíå ïà äî ïåíçèîíèñàœà 24.7.1940. ãîäèíå ðåäîâàí ïðîôåñîð Ïðàâíîã ôàêóëòåòà Áåîãðàäñêîã óíèâåðçèòåòà à 1914. ãîäèíå ¼å áèî èçàáðàí çà ðåêòîðà Áåîãðàäñêîã óíèâåðçèòåòà, ÷ëàí Ñðïñêå Êðàšåâñêå àêàäåìè¼å à ó ïåðèîäó îä 1928. äî 1931. ãîäèíå è œåí ïðåäñåäíèê, ïðåäñåäíèê Ñðïñêîã êóëòóðíîã êëóáà, øåô Ïðåñáèðîà ïðè Âðõîâíî¼ êîìàíäè Ñðïñêå âî¼ñêå ó È è ÈÈ áàëêàíñêîì ðàòó, øåô Ïðåñáèðîà Âðõîâíå êîìàíäå è ó Ïðâîì ñâåòñêîì ðàòó ó êî¼åì ¼å ñà ñðïñêîì âî¼ñêîì ïðîøàî êðîç Àëáàíè¼ó è ¼åäíî âðåìå áèî ñòàöèîíèðàí íà Êðôó, ó÷åñíèê íà Ïàðèñêî¼ Êîíôåðåíöè¼è ìèðà 1919. ãîäèíå êàî åêñïåðò ïðè £óãîñëîâåíñêî¼ äåëåãàöè¼è.

Ñëîáîäàí £îâàíîâè� ¼å áèî ïðîòèâ ïðèëàæåœà £óãîñëàâè¼å Òðî¼íîì ïàêòó à 27.3.1941.ãîäèíå äîê ¼å èçâî�åœå ïðåâðàòà ¼îø áèëî ó òîêó ïðèõâàòèî ¼å äà ó�å ó Âëàäó êî¼ó ¼å ôîðìèðàî ãåíåðàë Ñèìîâè�, êàêî ñó œåãîâè ñàâðåìåíèöè ãîâîðèëè èç “äóáîêîã îñå�àœà äóæíîñòè”, áèî ¼å ÷ëàí Âëàäå Êðàšåâèíå £óãîñëàâè¼å ó èçáåãëèøòâó è ó œåíîì ðàäó ó÷åñòâîâàî äî àâãóñòà 1943. ãîäèíå - äàêëå ïðâå 2,5 ãîäèíå (ó ïåðèîäó òçâ. “÷èíîâíè÷êå âëàäå” 10.8.1943. - 1944. íè¼å èìàî óäåëà è óòèöà¼à) ñ òèì øòî ¼å íà ÷åëó Âëàäå áèî îä 11.1.1942. ãîäèíå äî 26.6.1943. ãîäèíå âðøå�è è äóæíîñò çàìåíèêà Ìèíèñòðà âî¼ñêå ó îòàŸáèíè, à äî òàäà êàî è íàêîí òîãà - äî àâãóñòà 1943. ãîäèíå áèî ¼å ïîòïðåäñåäíèê Âëàäå. £óãîñëîâåíñêà âëàäà ó èçáåãëèøòâó ïðèõâàòèëà ¼å Àòëàíòñêó ïîâåšó, Äåêëàðàöè¼ó î ñàâåçíè÷êî¼ ñîëèäàðíîñòè ó çà¼åäíè÷êî¼ áîðáè ïðîòèâ Íåìà÷êå è œåíèõ ñàâåçíèêà à ó ¼àíóàðó 1942. ãîäèíå è Âàøèíãòîíñêó äåêëàðàöè¼ó. Âëàäà íè¼å ñàðà�èâàëà ñà ñèëàìà îñîâèíå ó áîðáè ïðîòèâ ïàðòèçàíñêèõ îäðåäà Íàðîäíî-îñëîáîäèëà÷êå âî¼ñêå ó Çåìšè à äàâàëà ¼å ïîäðøêó £óãîñëîâåíñêî¼ âî¼ñöè ó îòàŸáèíè è Ðàâíîãîðñêîì ïîêðåòó. Ñâå îâî ñó ïîçíàòå èñòîðè¼ñêå ÷èœåíèöå.

Ïðèïàäíèöè £óãîñëîâåíñêå âî¼ñêå ó îòàŸáèíè è Ðàâíîãîðñêîã ïîêðåòà, ïî÷åâ îä 17.4.1941. ãîäèíå äî 15. ìà¼à 1945. ãîäèíå, Çàêîíîì î èçìåíàìà è äîïóíàìà Çàêîíà î ïðàâèìà áîðàöà, âî¼íèõ èíâàëèäà è ÷ëàíîâà œèõîâèõ ïîðîäèöà (“Ñëóæáåíè ãëàñíèê ÐÑ” áð. 137 îä 24.12.2004. ãîäèíå) äîáèëè ñó ñòàòóñ áîðàöà Íàðîäíî-îñëîáîäèëà÷êîã ðàòà ó ïîãëåäó ïðàâà ïðèçíàòèõ òèì Çàêîíîì è ó ïîòïóíîñòè ñó èç¼åäíà÷åíè ñà ïðèïàäíèöèìà ïàðòèçàíñêèõ îäðåäà Íàðîäíîîñëîáîäèëà÷êå âî¼ñêå è £óãîñëîâåíñêå àðìè¼å, áåç îáçèðà íà òî äà ëè ñó îñó�åíè ïðàâíîñíàæíèì ñóäñêèì ïðåñóäàìà è äà ëè ñó ó÷åñòâîâàëè ó áîðáàìà ïðîòèâ ïàðòèçàíà.



368

Ñëîáîäàíó £îâàíîâè�ó ¼å ñó�åíî êàî ïîòïðåäñåäíèêó, îäíîñíî ïðåäñåäíèêó Êðàšåâñêå âëàäå ó åìèãðàöè¼è è êàî ïðèñòàëèöè äðóãà÷è¼èõ ïîëèòè÷êèõ èäå¼à êî¼å ñó ñå êîñèëå ñà èäåîëîãè¼îì ÷è¼å ñó ïðèñòàëèöå îäíåëå âî¼íî-ïîëèòè÷êó ïîáåäó ó ãðà�àíñêîì ðàòó êî¼è ñå íà îâèì ïðîñòîðèìà âîäèî èñòîâðåìåíî ñà ðàòîì ïðîòèâ îêóïàòîðñêèõ ñíàãà Íåìà÷êå è œåíèõ ñàâåçíèêà, ñòàâšåíî ìó ¼å íà òåðåò è îñó�åí ¼å çà ïîëèòè÷êó, ïðîïàãàíäíó è ìàòåðè¼àëíó ïîäðøêó àíòèêîìóíèñòè÷êèì ñíàãàìà ó çåìšè. Ïðåñóäà êî¼îì ¼å Ñëîáîäàí £îâàíîâè� îñó�åí íåñïî¼èâà ¼å ñà íà÷åëèìà ïðàâíå äðæàâå è ðåçóëòàò ¼å ïîñòóïàœà ïîëèòè÷êîã ïðàâîñó�à ïîñòî¼å�åã ó âðåìå œåíîã äîíîøåœà, î ÷åìó ñâåäî÷å è ¼åçèê è òåðìèíîëîãè¼à êî¼è ñó ïðèëèêîì œåíîã ïèñàœà êîðèø�åíè,ïîñòóïàê ó êîìå ¼å äîíåòà èìàî ¼å ñâå îäëèêå ïîëèòè÷êîã ïðîöåñà (èëóñòðàöè¼à òîã ïðîöåñà ñó è ïîäàöè äà ñå ó œåìó ñóäèëî ãðóïè îä 24 ëèöà - êàêî ñó òàäàøœå íîâèíå ïèñàëå “ãðóïè îä 24 èçäà¼íèêà è ðàòíà çëî÷èíöà” à äà ¼å ñó�åœå òðà¼àëî âåîìà êðàòêî îä 10.6.1946. äî 15.7.1946. ãîäèíå êàäà ¼å èçðå÷åíà ïðåñóäà è äà ¼å ó òîì ïåðèîäó ñó�åœó êî¼å ñå îäðæàâàëî ó äâîðàíè Ïåøàäè¼ñêîã ó÷èëèøòà ó Òîï÷èäåðó ïðèñóñòâîâàëî îêî 30.000 šóäè). Ó ñïðîâåäåíîì ïîñòóïêó áèëè ñó ïîãàæåíè íåêà îä îñíîâíèõ šóäñêèõ ïðàâà è òåìåšíè ïðàâíè ïðèíöèïè, êàêî ñó òî ïðàâèëíî ó ñâî¼î¼ ðå÷è ïðèìåòèëè è ïîäíîñèîöè çàõòåâà çà ðåõàáèëèòàöè¼ó (ïðàâî íà îäáðàíó, äâîñòåïåíîñò ïîñòóïêà è äð.) ïà ñó, èìà¼ó�è ñâå îâî ó âèäó, ïî íàëàæåœó ñóäà ó êîíêðåòíîì ñëó÷à¼ó èñïóœåíè óñëîâè èç öèòèðàíå îäðåäáå ÷ëàíà 1 Çàêîíà î ðåõàáèëèòàöè¼è, çáîã ÷åãà ¼å ïðèìåíîì îäðåäáå ÷ëàíà 5 ñòàâ 1 èñòîã Çàêîíà óñâî¼åí çàõòåâ çà ðåõàáèëèòàöè¼ó ñàäà ïîê.Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à è îäëó÷åíî êàî ó èçðåöè.

Îâîì îäëóêîì èçâðøåíà ¼å ïðàâíà ðåõàáèëèòàöè¼à ñàäà ïîê.Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à, èñòèíà ìíîãî ãîäèíà íàêîí œåãîâå ñìðòè, ïà ñå œîìå íå ìîãó íè èçáðèñàòè íè óáëàæèòè ìíîãîáðî¼íå è íåñàãëåäèâå ïîñëåäèöå êî¼å ¼å ïðåñóäà Âðõîâíîã ñóäà ÔÍÐ£ - Âî¼íî âå�å Ñóä. áð. 1/46 îä 15.7.1946. ãîäèíå èìàëà çà Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à è œåãîâî æèâšåœå îä äîíîøåœà ïðåñóäå ïà äî ñìðòè, ìå�óòèì œåãîâà ìîðàëíà ðåõàáèëèòàöè¼à äîãîäèëà ñå çíàòíî ðàíè¼å î ÷åìó, èçìå�ó îñòàëîã, ñâåäî÷è øòàìïàœå œåãîâèõ ñàáðàíèõ äåëà êî¼à íà¼áîšå ãîâîðå è ñâåäî÷å î œåìó è âðåìåíó ó êîìå ¼å æèâåî.

Èìà¼ó�è ó âèäó ëè÷íîñò è äåëî Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à, ñóä íàëàçè äà íè¼å áèëî ïîòðåáíî äà ïîäíîñèîöè çàõòåâà áëèæå îáðàçëàæó ïîñòî¼àœå èíòåðåñà çà œåãîâó ðåõàáèëèòàöè¼ó ó ñìèñëó ÷ëàíà 2 ñò. 1 Çàêîíà î ðåõàáèëèòàöè¼è.

Èç íàâåäåíèõ ðàçëîãà, îäëó÷åíî ¼å êàî ó èçðåöè.

ÏÎÓÊÀ Î ÏÐÀÂÍÎÌ ËÅÊÓ:Ïðîòèâ îâîã ðåøåœà íè¼å äîçâîšåíà æàëáà.

Ïðåäñåäíèê âå�à-ñóäè¼àÌàðèíà Ãîâåäàðèöà

369

Ðåõ.áð.28/06

ÎÊÐÓÆÍÈ ÑÓÄ Ó ÁÅÎÃÐÀÄÓ, ñóäè¼à Ìàðèíà Ãîâåäàðèöà êàî ïðåäñåäíèê âå�à, ó ïðàâíî¼ ñòâàðè ïîäíîñèëàöà çàõòåâà ÑÐÏÑÊÅ ËÈÁÅÐÀËÍÅ ÑÒÐÀÍÊÅ èç Áåîãðàäà, Ñòóäåíòñêè òðã áð. 11, ÷è¼è ñó ïóíîìî�íèöè Ñëîáîäàí Ìàâðåíîâè� àäâîêàò èç Áåîãðàäà è ïðîô. äð. Êîñòà ×àâîøêè èç Áåîãðàäà, ÓÄÐÓÆÅŒÀ ÏÐÈÏÀÄÍÈÊÀ £ÓÃÎÑËÎÂÅÍÑÊÅ ÂÎ£ÑÊÅ Ó ÎÒÀ�ÁÈÍÈ 1941-1945 èç Áåîãðàäà, óëèöà Óçóí Ìèðêîâà áð. 3-à/ÂÈ, àïàðòìàí 6, ÷è¼è ¼å ïóíîìî�íèê ïðîô. äð. Îãœåí Àäóì èç Áåîãðàäà; ÓÄÐÓÆÅŒÀ ÏÎËÈÒÈ×ÊÈÕ ÇÀÒÂÎÐÅÍÈÊÀ È ÆÐÒÀÂÀ ÊÎÌÓÍÈÑÒÈ×ÊÎÃ ÐÅÆÈÌÀ èç Áåîãðàäà, óëèöà Óçóí Ìèðêîâà áð. 3-à/ÂÈ, àïàðòìàí 6, ÷è¼è ¼å ïóíîìî�íèê Âî¼èñëàâ Êðîíïè� èç Áåîãðàäà; ÓÄÐÓÆÅŒÀ ÊŒÈÆÅÂÍÈÊÀ ÑÐÁÈ£Å èç Áåîãðàäà, óëèöà Ôðàíöóñêà áð. 7, ÷è¼è ¼å ïóíîìî�íèê ïðåäñåäíèê Óäðóæåœà Ñðáîšóá Èãœàòîâè� èç Áåîãðàäà; ÀÄÂÎÊÀÒÑÊÅ ÊÎÌÎÐÅ ÑÐÁÈ£Å èç Áåîãðàäà, óëèöà Äå÷àíñêà áð. 13, êî¼ó ïðåäñòàâšà ïðåäñåäíèê Àäâîêàòñêå êîìîðå Âëàäèìèð Øåøëè¼à, àäâîêàò èç Áåîãðàäà, à çàñòóïà Äðàãîšóá �îð�åâè� àäâîêàò èç Áåîãðàäà; ÎÌËÀÄÈÍÅ ÄÅÌÎÊÐÀÒÑÊÅ ÑÒÐÀÍÊÅ ÑÐÁÈ£Å èç Áåîãðàäà, óëèöà Ïàðèñêà áð. 13, ÷è¼è ¼å ïðåäñåäíèê Äðàãàí Äàíè÷è� èç Áåîãðàäà à ïóíîìî�íèê Ñëîáîäàí Ìàâðåíîâè� àäâîêàò èç Áåîãðàäà è ÍÀÄÅ ÒÎÌÈ�-ÂÓÊÎÂÈ� èç Áåîãðàäà, óëèöà Ïîæåøêà áð. 77, ðàäè ðåõàáèëèòàöè¼å ñàäà ïîê. Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à, âàí ðî÷èøòà äàíà 29.10.2007.ãîäèíå, äîíåî ¼å

Ð Å Ø Å Œ Å

ÈÑÏÐÀÂŠÀ ÑÅ ðåøåœå Îêðóæíîã ñóäà ó Áåîãðàäó Ðåõ. 28/06 îä 11.06.2007. ãîäèíå òàêî øòî ñå:

- ó øåñòîì ðåäó èçðåêå ðåøåœà èçà ðå÷è “ãîäèíå” áðèøó ðå÷è “ó Áåîãðàäó” è äîäà¼å: “ïî ñòàðîì êàëåíäàðó, îäíîñíî 3.12.1869. ãîäèíå ïî íîâîì êàëåíäàðó, ó Íîâîì Ñàäó”

- ó îáðàçëîæåœó ðåøåœà íà ñòðàíè 2 ó ïðâîì ðåäó òðå�åã ñòàâà èçà ðå÷è “ðî�åí” áðèøå “ó Áåîãðàäó” è äîäà¼å “ó Íîâîì Ñàäó” à èçà ðå÷è “ãîäèíå” äîäà¼ó ðå÷è “ïî ñòàðîì êàëåíäàðó, îäíîñíî äàíà 3.12.1869. ãîäèíå ïî íîâîì êàëåíäàðó”.

Ó ñâåìó îñòàëîì ðåøåœå Ðåõ. 28/06 îä 11.06.2007. ãîäèíå îñòà¼å íåïðîìåœåíî.


Äàíà 11.06.2007. ãîäèíå äîíåòî ¼å ðåøåœå Ðåõ. 28/06 êî¼èì ¼å îäëó÷åíî î çàõòåâó çà ðåõàáèëèòàöè¼ó ñàäà ïîê. Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à. Îìàøêîì ó ïèñàœó ó èçðåöè ðåøåœà êàî è ó îáðàçëîæåœó êàî ìåñòî ðî�åœà Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à íàâåäåí ¼å ãðàä Áåîãðàä èàêî ¼å Ñëîáîäàí £îâàíîâè� ðî�åí ó Íîâîì Ñàäó à ïðîïóøòåíî ¼å è äà áóäå íàâåäåíî äà äàòóì œåãîâîã ðî�åœà 21.11.1869.ãîäèíå îäãîâàðà ðà÷óíàœó ïî òçâ. ñòàðîì êàëåíäàðó òå äà ¼å äàòóì ðî�åœà Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à ïðåìà íîâîì êàëåíäàðó äàí 3.12.1869.ãîäèíå.

Èìà¼ó�è ó âèäó îâó îìàøêó Îêðóæíè ñóä ¼å ñõîäíî ÷ë. 349 ó âåçè ÷ë. 354 ÇÏÏ-à è ÷ë. 30 ñò.2 Çàêîíà î âàíïàðíè÷íîì ïîñòóïêó äîíåî ðåøåœå



370

êî¼èì ¼å èñïðàâèî îçíàêó ìåñòà ðî�åœà ñàäà ïîê. Ñëîáîäàíà £îâàíîâè�à è ïðåöèçèðàî äàòóì œåãîâîã ðî�åœà.

Íà îñíîâó èçëîæåíîã îäëó÷åíî ¼å êàî ó èçðåöè.

ÏÐÅÄÑÅÄÍÈÊ ÂÅ�À-ÑÓÄÈ£ÀÌàðèíà Ãîâåäàðèöà

Çà òà÷íîñò îòïðàâêà òâðäè Ì.Ñ.

ÏÎÓÊÀ Î ÏÐÀÂÍÎÌ ËÅÊÓÏðîòèâ îâîã ðåøåœà íè¼å äîçâîšåíà æàëáà.

371

Marinko M. Vu~ini}

JUGOSLAVIJU NIJE IMAO KO DA BRANI

Predrag Golubovi}, Dràva u poku{aju,

Centar za socijalna istraìvanja i “Slu`beni list SRJ”, Beograd 200?.

O pitanju raspada SFRJ napisano je mno{tvo knjiga, novinskih tekstova, nau~nih ~lanaka, narasla je ~itava obimna i gotovo nepregledna bibliografija radova posve}enih ovoj temi. Zato se razlo`no postavlja dilema, ~emu jo{ jedna knjiga o ovoj izazovnoj i mnogostruko zna~ajnoj temi. U knjizi Predraga Golubovi}a na}i }emo odgovor na ovo pitanje, jer je nje-gova knjiga Dràva u poku{aju svojevrsna teorijska sinteza koja na metodolo{ki veoma raznovrstan na~in osvetljava

ovo dru{tveno i politi~ko pitanje. Ova studija o raspadu Jugoslavije prilazi na kompleksan i razu|en na~in, jer ovom pitanju ne prilazi samo sa pravnog ili politikolo{kog aspekta, ve} je obra|uje i kao kulturolo{ko, istorijsko, civiliza- cijsko, mentalitetsko i sociolo{ko pitanje. Jedino tako se ova izuzetno zna~ajna ali i kompleksna tema i moè obra|ivati a da se ne upadne u povr{nu ideologi-zaciju i politikantsku propagandistiku. Ozbiljnost nau~nog pristupa i objektivnost u razmatranju obra|enih dokumenata i ~injenica omogu}ila je autoru ove knjige da postigne izuzetno visok nau~ni nivo u svojim analizama i da ne podlegne zovu dnevne politike.

Postoje najmanje dva dominantna shvatanja koja preovladavaju u nau~noj i publicisti~koj obradi teme raspada druge Jugoslavije. Prvo shvatanje neprestano govori o apsolutnoj i nesumnjivoj krivici Srbije, koja je slede}i ideju Velike Srbije prouzrokovala neminovni raspad Jugo-slavije. Zastupnika ovakvog stanovi{ta ima i u samoj Srbiji i oni su veoma glasni u nameri da upravo Srbiju okrive za agresiju i imperijalni pohod na ~lanice tada{nje labave socijalisti~ke federacije. Drugo dominantno shvatanje je sadràno u te`nji da se opravda svaki potez tada{njeg srpskog rukovodstva i politike vo|ene u vreme jugoslovenske krize. Predrag Golubovi} je izbegao jednostranost oba ova pristupa i demonstrirao u svojoj knjizi objektivan nau~ni pristup koji se oslanja na svestranu i {iroko zasnovanu raspravu o politi~kim, ideolo{kim, istorijskim, pravnim, tradicijskim i civilizacijskim aspektima raspada SFRJ. Pri tome autor

OSVRTI, PRIKAZI, RECENZIJE

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


372

ima veoma kriti~an odnos i stav prema politici srpskog rukovodstva, koje po njegovom mi{ljenju nije bilo doraslo dubokoj istorijskoj krizi i procesima koji su doveli do razaranja Jugoslavije. Ovo je knjiga u kojoj nema ideolo{ke isklju~ivosti i ostra{}enosti i politi~ke isklju~ivosti, {to je od posebnog zna~aja, jer ìvimo u vremenu jednostranosti i ideolo{kog ekskluzivizma. Zna~aj ove knjige je i u tome {to je ona veoma vaàn dokument i izvor za pisanje savremene istorije. Za nas je od posebne va`nosti ko }e i sa kakvih ideolo{kih pozicija stvarati na{ politi~ki, kulturni i istorijski obrazac, a razmatranja o raspadu socijalisti~ke Jugoslavije spadaju svakako u presudno va`na pitanja u vrednovanju savremenih istorijskih doga|anja i procesa.

Ve} prvi uvid u sadràj ove knjige je jasan pokazatelj da se radi o svestranom i sloènom pristupu temi raspada Jugo-slavije. Osnovna poglavlja knjige su: uzroci raspada SFRJ, politi~ki ~inioci raspada SFRJ, raspad ili razbijanje dràve, secesija ili disolucija, koreni destrukcije SFRJ, ideolo{ke osnove jugoslovenskog fede-ralizma, raspad Jugoslavije kao posledica sukoba civilizacija na Balkanu, SFRJ kao Behemot ili logika dràvno-pravne disolucije. Svako od ovih nazna~enih poglavlja moè biti predmet posebne i kompleksne teorijske i pravno-politi~ke rasprava i to dovoljno govori o sloènosti i velikoj izazovnosti ove teme. U ovom prikazu ukaza}u na istorijsko-politi~ka pitanja koja ~ine neku vrstu teorijske i politi~ko-istorijske osnove ove knjige. Jedno od osnovnih polazi{ta u ovoj raspravi Predraga Golubovi}a sadràno je u njegovoj tvrdnji da “sukobi koji su razorili jugoslovensku dràvu izraz su svojevrsne entropije prava i nadmo}i politi~ke libido dominandi, tako da je umesno konstatovano da se ra|anje novih dràva na teritoriji SSR-a i Jugo-slavije dogodilo van okvira unutra{njeg i me|unarodnog prava”. Autor tako|e

kaè: “Analiza pravno-politi~kog sadràja dezintegracije i nestanka SFRJ pokazuje sna`no oìvljavanje uloge sile u ostva-rivanju odre|enih politi~kih ciljeva”. Zato se on s pravom poziva na stav Slobodana Jovanovi}a da “svaki ima onoliko prava koliko i sile”. Zna~ajno je ista}i veoma jasno izraèn autorov stav da “kolaps jugoslovenske dràve omogu}ava pre-ispitivanje protivre~nosti i poslednje vladaju}e ideologije dvadesetog veka, liberalizma, odnosno njegovog na~ela vladavine prava – koje je osvetljeno da- lekose`nom Paskalovom maksimom da je pravo bez sile nemo}no, a sila bez prava razbojni{tvo”. Ovi razlo`ni i argumen-tovani autorovi stavovi o pretvaranju sile u pravo i dominaciji politi~kog in-teresa metodolo{ki su osnov za stvarno razumevanje politi~kog pristupa u ovoj knjizi. “Raspad SFRJ pokazuje da je u su{tini, sila ostala jedno od glavnih sredstava za ostvarivanje politi~kih ciljeva”, potencira u svojoj knjizi Pre-drag Golubovi}. U raspravi autor uvodi i ideju interesa kao stvarnog cilja svake politike, jer se radi o konceptu interesa koji se najbolje izraàva kao realna i egzaktna politi~ka mo}. Autor tako|e zastupa stanovi{te da su uzroci raspada dràve sadràni u pravnom poretku SFRJ i on to veoma utemeljeno argumentuje analizom disfunkcionalnosti pravnog reìma i poretka SFRJ, a ona se posebno ogleda u protivre~nosti jugoslovenskog federalizma. Predrag Golubovi} iznosi stav da je Jugoslavija bila ono {to su se republike dogovorile i da savezna dràva nije bila ni{ta drugo do servis federalnih jedinica. Upravo taj dogovorni karakter Jugoslavije zna~io je i po~etak njenog raspada. On je postavio i pitanje da li je konfederacija bila alternativa za spas SFRJ. Odgovor na{eg autora je svakako odre~an, jer su te`nje za nacionalnom i dràvnom samostalno{}u bile odlu~uju}e i predominantne. Neotu|ivo pravo na istupanje iz jugoslovenske zajednice

Jugoslaviju nije imao ko da brani

373

zna~ilo je i mogu}nost otvaranja Pando-rine kutije destruktivnog etnocentrizma, otvorene jo{ prilikom stvaranja prve Jugoslavije. Pored ovog stanovi{ta o nedostatku su{tinskih institucionalnih okvira za opstanak federalne zajednice, autor navodi osoben geopoliti~ki status biv{e jugoslovenske dràve kao jedan od uticajnijih politi~kih ~inilaca i uzro~nika raspada SFRJ. Promena bipolarne slike sveta nastala uru{avanjem socijalizma dru{tveni je i politi~ki okvir u kome se odigrala i dezintegracija SFRJ, ali autor se zalaè za istorijski i dubinski pristup razmatranju procesa rastakanja dràve. Zato on i govori o neophodnosti nad-vladavanja ve} uvreènog stanovi{ta o slomu real-socijalizma kao ideolo{kog i politi~kog koncepta kao univerzalnog odgovora na pitanje – za{to je do{lo do raspada SSSR, êhoslova~ke i SFRJ. Predrag Golubovi} zastupa stav da je uzrok raspada Sovjetskog Saveza i êhoslova~ke bio ideolo{ko-politi~ki, a da je osnovni uzrok raspada SFRJ nacionalno-politi~ki, i to kao posledica nepomirljivog unutra{njeg sukoba koji se ticao legitimiteta SFRJ i to naro~ito u poslednjoj fazi njenog postojanja. Upravo je stav o nacionalno-politi~kim razlozima raspada SFRJ temeljni politikolo{ko-istorijski osnov za kompleksno nau~no istraìvanje, koje mora da obuhvati uza-jamnu povezanost unutra{njih i spoljnih politi~kih ~inilaca. Samo svestrano po-znavanje sloènog i proìmaju}eg spleta ekonomskih, politi~kih, kulturolo{kih i vojnih ~inilaca da}e odgovor na pitanje za{to su svi dràvnopravni projekti na jugoslovenskom prostoru nestabilni i kratkog daha. Zato Predrag Golu-bovi} s puno argumenata govori o ne-skrivenoj podr{ci vode}ih zapadnih sila separatisti~kim pokretima u SFRJ kao jasnom izrazu politike nove podele interesnih i politi~kih sfera, ali i kao izrazu istorijskog nasle|a Balkana kao bureta baruta i regiona ve~nih politi~kih

i ideolo{kih sukoba. Pozivaju}i se na istorijske primere, autor govori da mnogi pisci ocenjuju da je smisao gra|anskog rata na jugoslovenskim prostorima bio u tome da se na|e i u~vrsti granica izme|u srednje Evrope pod nema~kim vo|stvom uz pomicanja ameri~kog novog zida dalje na istok.Predrag Golubovi} precizira svoje stanovi{te da je raspad SFRJ posledica zajedni~kog delovanja unutra{njih separatisti~kih tendencija i interesa najva`nijih me|unarodnih sila. Iz izloènog proizlazi da je SFRJ prestala da postoji delovanjem dezintegracijskih unutra{njih sukoba, uz sna`nu podr{ku odre|enih spoljnih sila. Unutra{nji uzroci imali su ulogu nu`nog, a spolja{nji ~ini-oci dovoljnog uslova raspada, precizira svoje shvatanje Predrag Golubovi}. Iz-me|u ovog nu`nog i dovoljnog uslova odigrala se sudbinska drama rastakanja Jugoslavije.

U analizi politi~kih ~inilaca raspada SFRJ veoma je va`no autorovo za-laganje da u su{tinskom smislu sukobi u kojima je nestala SFRJ predstavljaju samo nastavak nepomirljivih sukoba koji su razorili i prvu Jugoslaviju. To su sukobi dugog trajanja i intenziteta koji se provla~e kroz vekove i generacije. Zato se raspad Jugoslavije i odvijao kao sukob nacionalnih elita, kao sukob dva potpuno suprotna i razli~ita dràvotvorna i nacionalna projekta nastanka i odrànja Jugoslavije. Veoma je vaàn autorov stav da politi~ke sukobe i rat u kome je nestala SFRJ ne treba posmatrati u optici ideolo{kih sukoba karakteristi~nih za dràve realnog socijalizma, nego u fokusu dràvotvornih nastojanja pojedinih naroda biv{e Jugoslavije da kona~no formiraju svoje nacionalne dràve. U tom kontekstu je veoma zna~ajna autorova tvrdnja da je dezintegracija usled koje je otpo~eo raspad SFRJ nastala kada je u njoj otvoreno i srpsko pitanje kao poseban oblik izraàvanja tradicional-nog Isto~nog pitanja. Ovaj stav izaziva


374

mnogo kontroverzi i danas, jer on daje legitimitet srpskom pitanju, koje je po mnogim teoreti~arima bilo re{eno u velikoj Jugoslaviji, u kojoj su bili okupljeni svi Srbi. Zato se tokom trajanja Jugoslavije svako otvaranje srpskog pitanja sma-tralo kao nacionalizam, hegemonizam i velikosrpstvo. Svo|enje srpskog naroda na savladive razmere bila je istorijska konstanta u re{avanju poloàja srpskog naroda, koji je upravo u Jugoslaviju uneo najve}i i najzna~ajniji politi~ki i istorijski ulog. Zato se i destrukcija SFRJ moè posmatrati kao beskona~no ponavljanje tragi~ne istorije, i to istorije koja je Ju-goslaviju osudila na propast u trenutku kada je postavljeno i pitanje poloàja i uloge srpskog naroda. Zato se s puno prava moè re}i da je autorova polazna hipoteza, koja se zasniva na postavci da je raspad SFRJ posledica sukoba dva nepomirljiva i beskompromisno suprot-stavljena dràvotvorna i nacionalna projekta, argumentovano dokazana kako teorijski tako i politi~ko-istorijski.

Govore}i o sukobu vladaju}ih po-liti~kih oligarhija, Predrag Golubovi} istrajava na stavu da se radi o izrazu te-meljnih razlika koje poti~u iz istorijskog i politi~kog nasle|a i politi~ke tradicije naroda koji su u{li u sastav jugoslovenske dràve. Glavni izvor politi~ke nesta-bilnosti kako prve tako i druge Jugoslavije bilo je uporno nastojanje Hrvata da stvore svoju etni~ku dràvu (tzv. hrvatsko pitanje). Federalizacija Jugoslavije kao politi~ki na~in i te`nja za re{avanje nacionalnog pitanja, povla~enjem ad-ministrativnih granica koje nisu odgo-varale etni~kom sastavu stanovni{tva, predstavljala je jedan od najva`nijih faktora raspada SFRJ. Politi~kim elitama Slovenije i Hrvatske nije odgovarao koncept ja~anja jugoslovenske federa-cije, a posebno vra}anje kompetencija Srbiji nad delovima teritorije izgubljenim ustavom iz 1974 godine. Va`no je ista}i autorovu ocenu o kori{}enju ideje civilnog

dru{tva kao legitimacijskog obrasca u okviru kojeg se odvijao proces tranzicije isto~noevropskih dru{tava. Ona je tako postala jedno od sredstava destrukcije u politi~kim obra~unima. U SFRJ nije do{lo do polarizacije koja je postojala u realnom socijalizmu izme|u dru{tva i dràve, ve} se radilo o nacionalnim polarizacijama, koje su proèle ~itavo jugoslovensko dru{tvo. Predrag Golubovi} je problematizovao i tvrdnju da je pro-ces demokratizacije bio jedino re{enje za Jugoslaviju. Ona se upravo raspala u razdoblju kada su njoj i ostvarene najve}e gra|anske i politi~ke slobode. Raspad Jugoslavije je, po autoru, nastao kao sukob dva razli~ita i nepomirljiva dràvotvorna koncepta; zato se raspad SFRJ i ispoljavao kao sukob nacija a ne kao sukob demokratskih i autoritarnih politi~kih opcija. A upravo su Slovenija i Hrvatska dobile pre}utnu podr{ku Za-pada predstavljaju}i sukob u Jugoslaviji kao borbu demokratije i totalitarizma. Koreni destrukcije SFRJ nalaze se u ~injenici da jugoslovenska dràva nikada nije bila utemeljena na realnoj jugoslo- venskoj politi~koj zajednici; nije postojala zajednica koja je mogla funkcioni-sati kao integracioni politi~ki i dru{tveni ~inilac. Jugoslavija je bila izloèna suko-bu tzv. sudnjeg dana, jer nikakva de-mokratska procedura nije mogla re{iti duboku suprotstavljenost dva istorijski i civilizacijski suprotstavljena dràvotvorna i nacionalna projekta. Tako je Jugoslavija bila dràva bez Jugoslovena spremnih da je brane. Nepostojanje politi~ke zajednice nu`no je otvaralo i pitanje legitimiteta jugoslovenske dràve, ali je i otvaralo stalne procese secesije, koji su temeljno razarali svaki poku{aj uspostavljanja jugoslovenskog politi~kog i transnacio- nalnog vrednosnog identiteta. Dok je srpsko dràvno i politi~ko rukovodstvo tvrdokorno insistiralo na o~uvanju SFRJ, dotle su secesionisti~ke republike, koriste- }i tada{nju politi~ku konjunkturu odbrane

Jugoslaviju nije imao ko da brani

375

ljudskih prava i razaranja real-socijali-zma, otvoreno postavile pitanje svojih samostalnih dràva. Zato se i danas postavlja pitanje da li smo mi ostali i dalje zato~enici jugoslovenskih iluzija i da li je ova ideolo{ka himera i dalje deo na{ih politi~kih stremljenja. U ovoj studiji je aktuelizovano pitanje postojanja i funkcionisanja nacionalne dràve, a autor se opredeljuje za stav da je jedini oblik dràve koji je pokazao sposobnost za ̀ ivot i opstanak upravo nacionalna dràva. Za Predraga Golubovi}a re{enje srpskog pitanja mogu}e je jedino u nacionalnoj dràvi srpskog naroda i to dràvi koja }e biti zasnovana na solidnim politi~kim i pravnim temeljima. To je jedini racionalni put za izlazak iz jugoslovenskog tamnog vilajeta u kome smo decenijama ìveli.

U knjizi je na izuzetan na~in obra|e-na problematika Hrvatskog dràvnog prava kao politi~ke filozofije negacije jugoslovenske dràve. U knjizi su pokre-nuta mnogobrojna teorijska i politi~ka pitanja. Autor se nije ustru~avao da iznese svoj jasan teorijski i politi~ki stav, po{tuju}i pri tome na~elo nau~ne obje-ktivnosti i teorijske uravnoteènosti. Ve- lika vrednost knjige je i u tome {to je ona pisana zrelim i teorijski veoma uteme-ljenim i na argumentima zasnovanim stilom. Poseban i dragocen sloj knjige je

vezan za autorovo veoma promi{ljeno pozivanje na klasi~nu politi~ku teoriju, {to je njegovim stavovima dalo dodatnu teìnu i vrednost. Zaklju~no razmatranje Predraga Golubovi}a moè se okarak-terisati na slede}i na~in: Kako je ve} Romul dobro znao da dràva nije samo puko mno{tvo, koje nadmo}na sila drì na okupu, ve} je svojevrsna zajednica, o~igledno je da se SFRJ raspala zato {to nije bilo Jugoslovena da je brane i {to ona nije bila zajednica, pa se i nije mogla odràti bez sile koja ju je dràla na okupu. Kada te sile vi{e nije bilo, nestala je i Jugoslavija, jer nije bila konstituisana kao zajednica naroda i gra|ana spremnih da dele zajedni~ke vrednosti i zajedni~ku istorijsku sudbinu.

Knjiga Predraga Golubovi}a Dràva u poku{aju otvara mnogobrojna pravna, politikolo{ka, istorijska i sociolo{ka pitanja i predstavlja te`nju autora da pruì svoje nau~no vi|enje raspada socijalisti~ke Jugoslavije. Jer od posebne je va`nosti da mi ve} sada po~nemo da pi{emo i tuma~imo na{u savremenu istoriju, jer te{ko da }e se pojaviti neki novi Leopold Ranke. Ova knjiga je zna~ajan i veoma vredan doprinos oblikovanja na{e ob-jektivne predstave o savremenoj istoriji i na{em dru{tvenom ìvotu.


376

Marinko M. Vu~ini}

HAJEKOVI POGLEDI NA LIBERALNE

PRINCIPE PRAVDE

F. A. Hajek, Pravo, zakonodavstvo i sloboda – Novi pogledi na liberalne principe pravde i politi~ke ekonomije,

CID Podgorica 2002.

îtajte Hajekove knjige! I to po ne-koliko puta istu knjigu. Uvek }ete saznati ne{to novo o filozofiji slobode u pravu, politici i ekonomiji, {to vam je promaklo prilikom prethodnog ~itanja. Ovo su preporu~ili profesori Ri~ard Ebeling (Richard Ebeling) i Izrael Kirzner (Israel Kirzner) brojnim studentima osnovnih, magistarskih i doktorskih studija iz ~itavog sveta na letnjem seminaru o perspektivi i mogu}nostima Austrijske ekonomske {kole u XXI veku, odrànom jula 2005, u organizaciji Fondacije za ekonomsko obrazovanje (Foundation for Economic Education – FEE) u Ajrvingtonu na Hadsonu (dràva Njujork), na kojem je u~estvovao i autor ovog prikaza. I stvarno, svako novo ~itanje bilo koje

knjige iz impresivnog nau~nog opusa sigurno najve}eg liberalnog mislioca u drugoj polovini XX veka, nobelovca Fridriha Augusta fon Hajeka (1899-1992) (npr. Teorija novca i konjunkture, Cene i proizvodnja, Konstituisanje slobode itd.), predstavlja pravi intelektualni izazov i veliko zadovoljstvo. Hajeko-ve knjige su po svojoj sadrìni toliko bogate i vi{eslojne, s raznim nivoima suptilnih analiti~kih prikaza, koji se ne mogu identifikovati posle jednog ~itanja. To je mogu}e u~initi tek posle sistematskog ~itanja, {to podrazumeva njihovo stalno i{~itavanje, bez ùrbe i nestrpljenja. Sve to pogotovo vaì za knjigu Pravo, zakonodavstvo i sloboda (Law, Legislation and Liberty), koja predstavlja pravo remek-delo o filozofiji slobode u modernom svetu, i to u svim njenim aspektima: pravno-politi~kom, moralnom, kulturnom, ekonomskom. Drugim re~ima, u pitanju je analiti~ka studija o su{tini i na~inu politi~kog i ekonomskog funkcionisanje moderne civilizacije. U vezi s tim, ova knjiga se nadovezuje na Hajekovu prethodnu knjigu Konstituisanje slobode (Consti-tution of Liberty), i predstavlja njenu dalju razradu.

Niko valjda nije dostigao Haje-ka, posebno ne u modernoj filozofiji prava i politi~koj ekonomiji, u dosled-nom, argumentovanom i majstorskom razobli~avanju i obaranju istorijskih zabluda, koje su u XX veku pretile da potpuno podriju i uni{te temelje moderne politi~ke organizacije dru{tva. Re~ je o tzv. konstruktivisti~kom racionalizmu, tj. o fatalnoj ideolo{koj zabludi da bilo koje dru{tvo moè svesnim usmera-vanjem upravljati svojim razvojem i da moè pove}ati obim svog duhovnog i materijalnog blagostanja ostvariva- njem neposredne vladine (dràvne) intervencije i detaljnim planiranjem na svim nivoima politi~kog i ekonom-skog odlu~ivanja. Hajek je u ovoj knjizi

Hajekovi pogledi na liberalne principe pravde

377

ubedljivo dokazao da se u okvirima svesno dirigovanog i usmeravanog politi- ~kog poretka sa komandnom ekonomijom razvija arbitrarna dràva, koja direktno vodi u tiraniju i samovolju. U takvom poretku nema ni slobode ni pravne si-gurnosti niti uslova za privredni razvoj, jer je privatno vlasni{tvo – kao oli~enje individualne slobode, razvoja preduze-tni{tva i nau~no-tehni~kog progresa – sputano dràvnim intervencionizmom na trì{tu, {to u krajnjem slu~aju dovodi do pove}avanja tro{kova proizvodnje i pada privrednih aktivnosti. I upravo je to glavna odlika socijalisti~ke doktrine, koja je obeleìla istoriju XX veka. Ona je imala dve glavne varijante: nacional-socijalizam i marksizam-lenjinizam. Ni-jedan od njih nije bio u mogu}nosti da ostvari obe}anja o pravednom dru{tvu, usled sistemskih gre{aka socijalizma, koje je Hajek tako uspe{no otkrio i objasnio. Ova premisa o pravednom dru{tvu obezbedila je socijalisti~kim vlastodr{cima filozofsko utemeljenje i politi~ko opravdanje za zamenu vlada-vine prava vladavinom ljudi. Otuda se Hajek i pokazuje kao odlu~ni protivnik socijalizma i bilo kakvog socijalnog in-ènjeringa koji bi poremetio evolutivni proces razvoja moderne civilizacije ute-meljene na katalaksiji. Drugim re~ima, on je pokazao da je spontani poredak slobodnog trì{ta ({to ne treba uzimati u strogom ekonomisti~kom zna~enju) imanentan ljudskoj slobodi, i da upravo takav poredak omogu}uje punu afir-maciju svih stvarala~kih mogu}nosti pojedinaca. Da bi jasnije predstavio su{tinsku razliku izme|u spontanog i planiranog (usmerenog) poretka, Hajek je u svoju filozifiju prava i politi~ku ekonomiju uveo dva pojma, vra}aju}i se starogr~kim leksi~kim korenima. To su: kosmos kao spontano izrasli poredak zasnovan na sistemu zakona nomos, i taxis, kao svesno stvoreni i od strane

~oveka planirani poredak, kome odgovara zakonski sistem thesis.

Spontani poredak slobodnog trì{ta, na~in njegovog utemeljenja i reprodukcije predstavlja glavnu temu ove knjige. U pitanju je poredak koji izrasta iz negativno definisanih pravila pravi~nog pona{anja. To su pravila koja nijednom pojedincu ne propisuju {ta treba ili mora da ~ini, nego samo ono {to ne sme da se radi, kako bi se obezbedila sloboda za sve pri-padnike politi~ke zajednice. Ni ta pravila nisu proizvod nekog svesnog i unapred definisanog plana, nego predstavljaju izdanak spontane i dugotrajne primene odgovaraju}ih obi~aja, saobraznih pra-vno-politi~kom, ekonomskom i socijal-nom nivou razvoja neke lokalne sredine. Da bi se pravila pravi~nog pona{anja primenjivala i tako omogu}avala samo-reprodukciju spontanog poretka, potrebno je da se nivo dràvne intervencije svede na potrebnu meru. To zapravo zna~i da i vlada u svom delovanju mora biti ograni~ena. Ona ne bi smela da svojim intervencionizmom poremeti evolutivne procese unutar spontanog poretka, jer bi na taj na~in uvela arbitrernost u jednu vrlo osetljivu sferu ljudskog ìvljenja, {to bi vodilo tiraniji i ugroàvanju slo-bode pojedinaca. To se najbolje moè videti na primeru trì{ta, kao jednog od najva`nijih podsistema u okviru spontanog poretka, koji ima svoju logiku i zakonitosti funkcionisanja. Ako bi se dràvi dozvolilo da, iz sebi znanog razloga, svojim merama poremeti us-postavljeni mehanizam odnosa ponude i tra`nje i “ve{ta~ki” preusmeri deo nacionalnog bogatstva u korist odre|e-nih politi~kih ili socijalnih grupa, stvorili bi se osnovni preduslovi za politi~ku i ekonomsku paralizu dru{tva. Upravo se to dogodilo u svim oblicima socijali-sti~kog poretka. Hajek je ubedljivo i argumentovano pokazao da nikakav dràvni intervencionizam u postoje}oj sferi ponude i tra`nje ne moè ostva-


378

riti tzv. dru{tvenu pravdu, {to je oduvek bila omiljena parola raznih socijalisti~kih doktrinara. Pravedno je zapravo ono {to je ostvareno na trì{tu, pa makar ono i bilo ste~eno bez rada. Jer trì{te (ba{ kao i svaki drugi podsistem u okviru spontanog poretka) uvek podrazumeva rizik. Tu se ishod nikada unapred ne zna. Znaju se samo pravila koja kanali{u trì-{ne procese. Na trì{tu se moè ostvariti basnoslovno bogatstvo ali i izgubiti sva imovina. I zato to jeste “pravedno”. To je onaj motivacioni elemenat koji podsti~e konkurenciju me|u razli~itim pojedinci-ma – u~esnicima u trì{noj utakmici. Takvi procesi spontano vode efikasnoj upotre-bi znanja, razvoju tehni~ko-tehnolo{ke opremljenosti u proizvodnji i podizanju nivoa nacionalnog bogatstva. Nasuprot ovome, u strogo kontrolisanom poretku obeleènom komandnom ekonomijom i visokim stepenom dràvnog interven-cionizma, nema prave konkurencije me|u pojedincima, jer se ishod ekonomskih procesa unapred zna, ili se bar osnovano moè predvideti. U takvom poretku i nema istinskih takmi~enja me|u ljudima, po{to nema ni motivacionih mehanizama. Ekonomski procesi se odvijaju u znaku prinude, {to je oli~enje autoritarnosti i neslobode.

Fridrih Hajek je do{ao do svojih nau~nih otkri}a i obja{njenja razra|uju}i ideje klasi~nih liberalnih mislilaca koji su pripadali raznim izvorima rane liberalne politi~ke filozofije: engleskoj vigovskoj tradiciji od 1688. (Dòn Lok – John Locke) i ne{to kasnijoj liberalnoj misli (Dòn Stjuart Mil – John Stuart Mill), francuskom garantizmu (Benàmen Konstan – Ben-jamin Constant), {kotskoj prosve}enosti (Adam Smit – Adam Smith, Adam Fer- guson – Adam Fergusson, Dejvid Ri-kardo – David Ricardo) i ameri~kom konstitucionalizmu (Tomas Dèferson – Thomas Jefferson). Oslanjaju}i se na u~enje osniva~a Austrijske ekonomske {kole Karla Mengera (Karl Menger) i svog

u~itelja Fridriha fon Vizera (Friedrich von Wiser), Fridrih Hajek je izgradio jedan sistem pravno-politi~ke i ekonomske teorije u kome su sa~uvani najva`niji postulati klasi~nih liberala (posebno ekonomista), ali uz potrebnu korekciju i ispravljanje njihovih najupadljivijih zabluda. To posebno vaì za Smitovu teoriju radne vrednosti, koju je preuzeo i Karl Marks. Prema Hajekovom neo-austrijskom subjektivisti~kom gledi{tu, ekonomska vrednost – vrednost nekog preimu}stva ili aktive, odnosno izvora – proisti~e iz preferenci ili vrednovanja koje vr{e pojedinci na trì{tu, a ne iz bilo kakve njihove objektivne osobine, kao {to je npr. koli~ina uloènog rada potrebna da se te vrednosti proizvedu. Presudna su samo zbivanja na trì{tu u okvirima spontanog poretka. Hajekova subjektivisti~ka metodologija u oblasti politi~ke ekonomije navela ga je da od-baci ideje generalne ravnoteè, za koju su se zalagali neoklasi~ni autori, kao i da ospori vrednost makroekonomike kao takve. Tako su i udareni temelji libertarijanizma, tj. moderne posleratne filozofije slobode, koja u osnovnim crtama odstupa od teorijskih postavki klasi~ne liberalne ekonomske misli, usled bitno izmenjenih politi~kih i ekonomskih uslova ìvota. To je ujedno i glavna osobina Austrijske ekonomske {kole, koja je svoj procvat doìvela tek posle propasti ekonomske paradigme Dòna Majnarda Kejnza (John Maynard Keynes), koja je podrazumevala zna~ajnu intervenciju dràve u ekonomske procese na trì{tu. Tokom Ruzveltovog Nju dila, i trideset godina posle Drugog svetskog rata, kada je liberalnoj ekonomiji na Zapadu ozbiljno ,,zapretio” socijalisti~ki oblik privre|ivanja, argumenti Austrijske ekonomske {kole gotovo da i nisu uzi-mani u obzir. Me|utim, tokom sedam-desetih godina XX veka njeno je u~enje ponovo postalo aktuelno i popularno, posebno u SAD, za {ta su, osim Hajeka,

Hajekovi pogledi na liberalne principe pravde

379

bili zaslu`ni i Ludvig fon Mise (Ludwig von Mises), Mjurej Rotbard (Murray Rothbard) i Izrael Kirzner. Ova pojava je nekako koincidirala s Hajekovim dobijanjem Nobelove nagrade za eko-nomiju (1974). Sticao se utisak da je osnovni lek za prevazilaènje privredne recesije smanjenje nezaposlenosti i in-flacije, povla~enje vlade iz privrede i po-vratak na trì{te i sveop{tu restriktivnu praksu. Ova Hajekova knjiga je sve to izvrsno opisala i objasnila.

Naposletku, radi intelektualnog po{tenja, autor ovog prikaza èli da skrene pa`nju da je i sam nekada bio pristalica Kejnzove ekonomske teorije. Ta orijentacija se jasno vidi iz njegovog ~lanka Zapadnoevropska civilizacija na Balkanu – odgovor na tezu Semjuela

Hantingtona, koji je objavljen u Novoj srpskoj politi~koj misli (nova edicija, vol. XI, no. 1-4) u rubrici Ogledi str. 215-241. No, vremenom autor je i sam evoluirao, te je posle letnjeg seminara o Austrijskoj ekonomskoj {koli i sam postao austrijanac. Saslu{av{i argumente ove teorijske {kole, duboko zasnovane na mnogim Hajekovim istraìvanjima u oblasti prava, politike i ekonomije, koja su metodolo{ki izvrsno predstavljena u ovoj knjizi, autor prikaza je definitivno prihvatio njene ideje o razvoju dru{tva, smatraju}i ih najadekvatnijim preporu-kama za savremeno ~ove~anstvo. Zbog toga i ovu Hajekovu knjigu iskreno pre-poru~uje za stalno i{~itavanje, ba{ onako kako su njemu i njegovim kolegama iz ~itavog sveta preporu~ili profesori Ebe-ling i Kirzner.


380

Aleksandar A. Miljkovi}

381

ALEKSANDAR A. MILJKOVI] († godine 19__ - 200__)

U prethodnom dvobroju ~asopisa Hereticus (2007, br. 3-4) objavljen je zanimljiv prikaz i komentar predavanja poznatog austrijskog marksiste Karla Renera o demokratiji (str. 155-167). Ono {to daje posebnu dra` ovom prikazu nije samo visoki ugled predava~a, ve} i znala~ko podse}anje na zakonodavstvo i literaturu Srbije i Jugoslavije. Zahvalnost za to ~itaoci }e ve~no dugovati piscu tog teksta, na{em uvaènom nau~nom i kulturnom posleniku Aleksandru A. Miljkovi}u.

Dr Aleksandar Miljkovi} je poznat {iroj ~itala~koj javnosti po tekstovima u mnogim na{im i stranim ~asopisima i zbornicima radova. Svojim ìvotnim stavom i delovanjem pripadao je onom krugu poslenika koji svoj posao od najve}e dru{tvene va`nosti obavljaju nenametljivo, predano i tiho, daleko od o~iju {ire javnosti, u ti{ini ustanova u kojima rade, arhiva, biblioteka, laboratorija ili svoga doma. Njih obi~no poznaju samo u~esnici na istom poslu koji ih sre}u, nema ih u medijima, ne daju intervjue, ali blistaju na stru~nim i nau~nim skupovima, a njihovi pisani radovi ulaze u kulturnu i nau~nu ba{tinu svakog dru{tva. To su ljudi jed-nostavni, pristupa~ni i skromni u opho|enju, ali veliki po znanju, duhu i utisku koji ostavljaju.

Takvoj vrsti ljudi pripadao je i Aca Miljkovi}. Osvajao je pri prvom susretu i sticao simpatije svojom ljubazno{}u i neposredno{}u, a najve}e po{tovanje svojom kulturom i {irokim op{tim obrazovanjem. Za to svakako treba zahvaliti osobinama koje su ga krasile: velika radoznalost, dar zapaànja, izvanredno pam}enje, uz sposobnost jasnog i lakog izraàvanja. Takve osobine morale su doneti ploda. Naravno da je deo tih osobina dar prirode, a za ostalo je bilo potrebno mnogo rada.

Vredno}a se sti~e jo{ u porodici. Poreklom iz porodice intelektu-alaca,1 Aca Miljkovi} je delio sudbinu dece ~inovnika koji su se seljakali po celoj dràvi, a njihova deca menjala {kole, nastavnike i drugove. No to

1 Roditelji su mu bili lekari. Otac Adam je, zahvaljuju}i svom imenu, prvi na spisku maturanata Tre}e mu{ke gimnazije, {kolske 1921/22. godine, u generaciji u kojoj

IN MEMORIAM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hereticus, 1/2008 In memoriam

382

je, s druge strane, bilo korisno za upoznavanje ljudi u novim sredinama i duhovno boga}enje koje }e ostati zabeleèno u kasnijim radovima. Kako Aca duhovito na jednom mestu kaè, njegova porodica je, po~etkom okupacije Jugoslavije 1941, bila proterana u rodni Beograd da bi posle rata opet izvesno vreme bila van Beograda.

Aca Miljkovi} je pripadao generaciji koja je imala sre}u ili nesre}u da ̀ ivi u vremenu burnih promena, s mnogo uzbu|enja, s vi{e patnji nego radosti. Vreme relativnog mira i sre}e je trajalo mnogo kra}e, jedva ne{to vi{e od deset godina, a onda su nastupile godine pune obrta i krvi, godine u kojima su se ljudi, da bi preìveli, brzo i za mnoge neo~ekivano nalazili, stvarno ili prividno, i na “drugoj” strani. Ali i {vejkovska dovijanja su, bez obzira na moralnu cenu, imala granice, koje su znali kako pot~injeni tako i njihovi upravlja~i, ne retko ugnjeta~i. Poput mnogih i Aca Miljkovi} je morao da pro|e kroz tu {ibu, koju je ose}ao kako na svom radnom mestu tako i od neumoljivih urednika-cenzora. Ni dobri odnosi nisu bili dovoljni da se prihvate neki tekstovi o britanskim socijalistima (laburistima, ~iji je dolazak na vlast 1945. propra}en i ~estitanjima u kancelarijama!), koji su tek nedavno objavljeni u posebnoj knjizi2 s neophodnim i neznatnim izmenama da bi sa~uvali aromu vremena u kome su nastali. U njima su nataloèni ~itavi slojevi ideja u {irokom vremenskom rasponu od pola stole}a. Oni najbolje pokazuju ìvotni i jo{ vi{e stvarala~ki put kojim je pro{ao Aca Miljkovi} i zasluùju pa`ljivije ~itanje i ocenjivanje nego {to je mogu}e u ovom trenutku.

Ali ono {to je ve} sada mogu}e jeste po{tovanje prema ogromnom delu ovog skromnog i predanog stvaraoca, kako na redovnom poslu, tako, jo{ vi{e, van njega. Vi{e od trideset {est godina Aca Miljkovi} je radio u Zavodu za socijalna pitanja, odnosno Institutu za socijalnu politiku, prou~avaju}i za slu`bene potrebe, kako u zemlji tako i u inostranstvu, probleme socijalnog rada i socijalne za{tite,3 {to je podrazumevalo i studijska putovanja i u~estvovanje na me|unarodnim konferencijama s referatima, koji su objavljeni u na{im i stranim zbornicima i ~asopisima. Me|utim, to je samo manji deo njegove aktivnosti. Daleko ve}i deo se ogleda u moru radova najraznovrsnije sadrìne, od intervjua s na{im najpoznatijim profesorima i nau~nicima, preko referata na nau~nim skupovima, ~lanaka iz oblasti filozofije (koja je bila njegova zvani~na profesija), sociologije,

su bili budu}i profesori univerziteta Boìdar S. Markovi} i Tihomir Vasiljevi}. (Sto godina Tre}e beogradske gimnazije, Beograd 1991, str. 376.)

2 Aleksandar A. Miljkovi}, Na putevima ka evolucionom socijalizmu, biblioteka “Politika i dru{tvo”, knj. 69, Beograd 2005.

3 Te boravke je koristio i za upotpunjavanje znanja o britanskim socijalistima, {to je do{lo do izraàja u knjizi navedenoj u prethodnoj bele{ci.

Aleksandar A. Miljkovi}

383

antropologije, knjièvnosti, istorije umetnosti, istorije religija, arhe-ologije, kulturne i politi~ke istorije, do studija o poznatim knjièvnicima i nau~nicima,4 koji se, pod Acinom rukom, pojavljuju u novoj svetlosti. To su Njego{, Valtazar Bogi{i}, Stojan Novakovi}, Milan Raki}, Boìdar Kneèvi}, Vasilj Popovi}. To nije bila samo duhovna rekreacija i traènje odu{ka u hobiju, ve} i ono {to je u vreme stroge politi~ke cenzure bilo jedino mogu}e.5

Aleksandar Miljkovi} je iz razloga koje je suvi{no pominjati ose}ao posebnu naklonost prema stradalnicima kao {to su Mihailo Ili}, \or|e Tasi}, Grigorije Boòvi}, Vladimir Vuji},6 @ivojin Peri}, Slobodan Jovanovi}, Borisav Stankovi}, Dragoljub Jovanovi}, Veselin ̂ ajkanovi}..., prihvataju}i shvatanje da sigurno imaju vi{e vrednosti od drugih kada su svi protiv njih. Mo`da i time treba objasniti za{to je kao svoj prigrlio ~asopis Hereticus, u kome je pisao takore}i iz broja u broj pune tri godine (2004-2007), zalaù}i se od samog po~etka za rehabilitaciju nevinih ̀ rtava. Neke od njih je on “rehabilitovao” skidaju}i sa njih pra{inu zaborava. To je delimi~no u~inio posve}uju}i du`nu pa`nju Biblioteci i Izdava~koj zadruzi “Politika i dru{tvo” i listu Napred, daju}i i li~ni prilog u vidu dve knjige7 i ~lanka u knjizi O demokratiji (sv. 61).

Okolnost da su urednici i prire|iva~i ovih knjiga bili dobrim delom profesori Pravnog fakulteta u Beogradu, uticala je da se i Aleksandar Miljkovi} ~esto na|e u njihovom dru{tvu, a oni su ga primili kao svoga dragog sagovornika. To je vezalo Acu Miljkovi}a i za Pravni fakultet, {to je na najbolji na~in potvr|eno njegovim u~e{}em na nau~nim skupovima posve}enim Mihailu Ili}u i Slobodanu Jovanovi}u, koje je organizovao za taj fakultet. Saradnja je nastavljena i aktivnim u~e{}em na sastancima Op{teg seminara Pravnog fakulteta, na kojima je ~esto imao uvodnu re~.

Nema sumnje da }e se jo{ dugo pojavljivati radovi s potpisom Aleksandra A. Miljkovi}a. Oni se nalaze u {tampi u zbornicima posve}enim profesorima Boìdaru Markovi}u i Draga{u Denkovi}u (Vardarskom zborniku, Zborniku Matice srpske za dru{tvene nauke) i mnogim ~asopi-

4 Neke od njih su objavljene u knjizi A. Miljkovi}, Istraìva~i, mislioci, knjièvnici , Beograd 2006.

5 Npr. ~lanci: „Dòn Majnard Kejnz“, Arhiv za pravne i dru{tvene nauke, 1966, br. 3-4; „Ogled o kriti~kim pogledima Dòna B. Pristlija na dru{tvo i knjièvnost“, Knjièvna kritika, 1975; „Doprinos Vasilja Popovi}a prou~avanju porodi~nih zadruga“, Sociolo{ki pregled, 1978, br. 1-2, str. 69-79; „Ponovno otkri}e Boìdara Kneèvi}a“, Savremenik, 1983, sv. 3, str. 205-208.

6 Vid. op{iran predgovor knjizi: V. Vuji}, Sputana i oslobo|ena misao, Beograd 2006, str. 11-58.

7 Aleksandar A. Miljkovi}, U slu`bi istine i demokratije, biblioteka “Politika i dru{tvo”, knj. 52, Beograd 1991, i knjiga nav. u bel. 2.

Hereticus, 1/2008 In memoriam

384

sima. Tome bi trebalo dodati objavljivanje radova iz rukopisne zaostav{tine i, nadasve, doktorske disertacije ~iji naslov “Dru{tvo, dr`ava i politika u delu Stojana Novakovi}a”.

Aleksandar Miljkovi} je to zaslu`io po svemu {to je bio i zna~io, a naro~ito zbog svoje beskrajne odanosti knjizi. Malo je ljudi koji su kao on skupljali, ~uvali i ~itali knjige i {irili njihov blagotvoran uticaj. Vi{e od knjiga je voleo samo ljude, a i oni su voleli njega. Oni }e ga sa~uvati u najlep{em se}anju, a njegovi pisani radovi svojim neugasivim sjajem pri~a}e o na{em vremenu jo{ neispri~anu pri~u, koju niko ne}e mo}i da patvori ili potamni.

Momir B. Milojevi}

Uputstvo za saradnike

385

UPUTSTVO ZA SARADNIKE

Poèljan font – Times New Roman, 12 pt

Prored – Nije vaàn, poèljan 1,5.

Margine – Poèljno je da leva bude 3,5 cm, a desna 3 cm.

Naslov rada – Pi{e se na sredini, velikim slovima (font 14 pt) i bol-dom. Podnaslovi se pi{u na sredini, malim slovima i boldom, i numeri{u se arapskim brojevima. Ukoliko u podnaslovu ima vi{e celina, one se tako|e ozna~avaju arapskim brojevima (npr. 1.1., 1.1.1., itd.)

Duìna teksta – Tekstovi po pravilu ne treba da budu duì od jednog autorskog tabaka, koji iznosi 16 strana od 28 redova sa 66 znakova u redu, odnosno 28.800 znakova (font Times New Roman, 12 pt). U slu~aju da tekst, iz odre|enog razloga, mora da pre|e ovaj obim, molimo saradnike da se obrate glavnom uredniku ili njegovom zameniku, koji }e proveriti da li postoje tehni~ke mogu}nosti za objavljivanje duèg teksta.

Fusnote – Koristiti za citiranje autora i izvora (font 10 pt). U fus-notama obavezno navesti broj strane izvora odakle je preuzet navod, odnosno podatak.

Tabele, slike i grafikoni – Ukoliko u radu postoje tabele, slike i grafikoni, oni treba da se na|u u tekstu (isti font i prored kao za osnovni tekstu koristi se i za tabele i grafikone). Svaka tabela, slika i grafikon moraju da budu ozna~eni rednim brojem. Nakon oznake i broja, navesti naziv tabele, slike ili grafikona. Izvor iz kojeg su preuzeti mora da bude naveden u radu, i to u fusnoti.

Pisanje stranih imena i re~i – Strana imena se transkribuju }irilicom na srpskom jeziku kako je predvi|eno pravopisom srpskog jezika, odnosno kako se izgovaraju, a prilikom prvog pominjanja u tekstu njihovo prezime se navodi u zagradi u izvornom obliku (na stranom jeziku) italikom, npr: Maks Veber (Max Weber).

Pravila citiranja – Pri navo|enju odrednica u fusnotama molimo saradnike ~asopisa Hereticus da se drè slede}ih pravila:

1. Citiranje monografija (knjiga):• U fusnoti se najpre navodi ime, a zatim prezime autora. Ukoliko

je re~ o grupi autora, navode se imena i prezimena svih autora. Ukoliko je re~ o zborniku stavlja se ime urednika (prire|iva~a), a u zagradu se stavlja (ur.).

Hereticus, 1/2008

386

• Naziv dela se pi{e italikom. • Nakon naziva dela pi{e se izdava~, koji se zapetom odvaja od

naslova dela.• Nakon izdava~a sledi zapeta i mesto i godina izdanja dela. Izme|u

mesta i godine izdanja dela ne pi{e se zapeta.• Iza godine navodi se strana ili stranice, ukoliko ih je vi{e, iz kojih

je preuzet citat.• Na kraju fusnote obavezno se stavlja ta~ka.• Kada je u pitanju zbornik, prvo se navodi ime i prezime autora ~lanka

koji je iz zbornika citiran. Zatim sledi naziv ~lanka pod navodinicima.• Iza naziva ~lanka sledi zapeta i “u:”, a zatim se zbornik citira na isti

na~in kao i monografija, osim {to se iza imena urednika stavlja “(ur.)”.• Ukoliko postoji vi{e autora knjige ili ~lanka (do tri), razdvajaju

se zapetom.• Ukoliko se citira knjiga ili ~lanak sa vi{e od tri autora, navodi se

samo ime i prezime prvog od njih, uz dodavanje skra}enice et alia (et. al.) italikom.

• Za “vidi” koristi se skra}enica V., a za “uporedi” skra}enica Upor.

Primer za monografiju: Veselin ^ajkanovi}, O srpskom vrhovnom bogu, Srpska kraljevska akdemija, Beograd 1941, 25; ili

Veselin ̂ ajkanovi}, O srpskom vrhovnom bogu, Srpska kraljevska akdemija, Beograd 1941, str. 25.

Primer za zbornik: Dragi{a Vasi}, “Karakter i mentalitet jednog po- koljenja”, u: Bojan Jovanovi} (ur.), Karakterologija Srba, Nau~na knjiga, Beograd 1992, str. 56.

2. Citiranje ~lanaka iz ~asopisa: • Prvo se navodi ime i prezime autora.• Naziv ~lanka se navodi pod navodnicima.• Nakon naziva ~lanka slede znaci izvoda, zapeta, i naziv ~asopisa

otkucan italikom.• Iza naziva ~asopisa navodi se broj ~asopisa.• Godina se navodi nakon broja i to u zagradi.• Nakon godine navedene u zagradi sledi zapeta i broj strane koja

je citirana.• Na kraju fusnote obavezno se stavlja ta~ka.Primer za citiranje ~lanka: Milo{ \uri}, “Problem zavisnosti kul-

tura”, Novi vidici, br. 1 (1928), str. 223; ili

Uputstvo za saradnike

387

Marinko Arsi} Ivkov, “Gu{enje umetni~kih sloboda u komunisti~koj Srbiji”, Hereticus. âsopis za preispitivanje pro{losti, tom I, br. 1 (2003), str. 31.

3. Ponovljeno citiranje: • Ukoliko se u radu citira samo jedan tekst odre|enog autora, kod

ponovljenog citiranja tog teksta, posle imena i prezimena autora, sledi op. cit., ili nav. delo, zapeta i broj strane koja je citirana.

Primer: Veselin âjkanovi}, op. cit., str. 55.• Ukoliko se citira vi{e radova istog autora, bilo knjiga ili ~lanaka,

prvi put naziv svakog rada se navodi u punom obliku. Svaki naredni put vodi se ra~una o tome koji je poslednji citirani rad tog autora u fusnoti. Ako prethodni citirani rad nije isti onda se navodi ime autor, naziv dela italikom, zapeta i broj strane koja citirana.

Primer: Veselin âjkanovi}, O srpskom vrhovnom Bogu, str. 66.• Ukoliko se citira tekst sa vi{e strana koje su ta~no odre|ene, one

se razdvajaju crticom, posle ~ega sledi ta~ka. Ukoliko se citira vi{e strana koje se ne odre|uju ta~no, posle broja koji ozna~ava prvu stranu navodi se “i dalje” sa ta~kom na kraju.

Primer: Veselin âjkanovi}, O srpskom vrhovnom Bogu, 55-61. Primer: Veselin âjkanovi}, O srpskom vrhovnom Bogu, 66 i

dalje.• Ukoliko se citira podatak sa iste strane iz istog dela kao u prethod-

noj fusnoti, koristi se latini~na skra}enica za ibidem italikom, sa ta~kom na kraju (bez navo|enja imena i prezimena autora).

Primer: Ibid.• Ukoliko se citira podatak iz istog dela kao u prethodnoj fusnoti,

ali sa razli~ite strane, koristi se latini~na skra}enica Ibid., sa zapetom, i navodi se odgovaraju}a strana i stavlja ta~ka na kraju.

Primer: Ibid., 75

4. Citiranje propisa• Propisi se navode punim nazivom u kurentu – obi~no, potom se

italikom navodi glasilo u kojem je propis objavljen, a posle zapete broj i godina objavljivanja, ponovo u kurentu – obi~no.

Primer: Zakon o izvr{nom postupku, Slu`beni glasnik RS, br. 125/04.

• Ukoliko se pomenuti zakon citira i kasnije, prilikom prvog pom-injanjea posle crte navodi se skra}enica pod kojom }e se propis dalje pojavljivati.

Primer: Zakon o izvr{nom postupku – ZIP, Slu`beni glasnik RS, br. 125/04.

Hereticus, 1/2008

388

• Ukoliko je propis izmenjivan i dopunjavan, navode se sukcesivno brojevi i godine objavljivanja izmena i dopuna.

Primer: Zakon o dru{tvenoj brizi o deci, Slu`beni glasnik RS, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 8/94.

• ^lan, stav i ta~ka propisa ozna~ava se skra}enicama ~l., st., i ta~.Primer: ~l. 7, st. 2, ta~. 4, ili ~l. 3, 4, 5, i 7., ili ~l. 5-9, itd.

4. Citiranje tekstova sa interneta• Citiranje tekstova sa interneta treba da sadrì naziv citiranog

teksta, adresu internet stranice i datum pristupa stranici.Primer: Roger Clarke, “Biometrics and Privacy”, studija preuzeta

sa adrese htpp://www.anu.edu.su/people/Roger.Clarke/Biometrics.html. 15. april 2001.

Posebne napomene: • Radovi se predaju u {tampanom i elektronskom obliku, s napomenom

autora u kom pismu treba da se {tampaju – }irilicom ili latinicom. • Svaki ~lanak treba da ima saètak i klju~ne re~i na engleskom.

Rezime i klju~ne re~i moète da po{aljete na srpskom po{to ~asopis ima mogu}nost da obezbedi prevod saètka i klju~nih re~i na engleski.

• Redakcija zadràva pravo da prilago|ava rad op{tim pravilima ure|ivanja ~asopisa i standarda srpskog jezika.

• Svi ~lanci se daju na UDK klasifikaciju, i posle {est meseci do godinu dana dostupni su i preko veb-sajta ~asopisa. Za sada su dostupni besplatno.

• âsopis, naàlost, nema sredstva da saradnicima ispla}uje hono-rar, ali zato svaki saradnik moè da dobije broj primeraka koji mu je potreban.

Redakcija ~asopisa Hereticus

1-sadrzaj sa uvodnikom:0-sadrzaj sa...

Documents