1. pacijent u fokusu.pdf

1

КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 1.

Проф. др сци. фарм. Весела Радоњић, руководилац

Проф. др Душан Ђурић

Доц. др Срђан Стефановић

Доц. др Марко Фолић

Асс. мр фарм Оливера Миловановић

Сар. мр фарм Милена Јуришевић

Сар. др Радиша Павловић

Наставници

Клиничка фармација 1 - Г03

Интегрисане студије фармације

2

КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 1.

1.Јанковић СМ, Простран М,Тодоровић З. Фармакологија и токсикологија. Медицински факултет, Крагујевац, 2007

2.Јанковић СМ, уредникФармакологија и токсикологија. Медицински факултет, Крагујевац, 2011

3. Јанковић СМ, Радоњић В. Основе клиничке фармације,

4. Фармакотерапијски водич. Агенција за лекове и медицинска средства Србије, број 5, 2011

5.Joseph T. DiPiro ...(et al.). Concepts in Clinical Pharmacokinetics. American Society of Health Systems Pharmacists, Inc., 2005.

6.Др Покрајац М. Фармакокинетика , Београд: Topy

Препоручена литература



3

Увод у праксу клиничке

фармације

пацијент у фокусу



4

Визија професије фармацеута

“фармацеути признати и цењени истакнути здравствени професионалци одговорни за употребу лекова у превенцији и терапији болести”.

5

Да би се ова визија испунила, професија мора да обезбеди квалификован кадар - клиничке фармацеуте, који поседују одговарајуће знање и вештине,

да би дали свој допринос успешном лечењу пацијената

6

Клиничка фармација

је подручје фармације које се научно и практично бави рационалном применом лекова.

је дисциплина здравствених наука у којој фармацеути пружају негу пацијентима којом обезбеђују оптималну медикаментозну терапију и на тај начин унапређују здравље и добробит пацијената

Такође, имају активну улогу у превенцији болести

7

Пракса клиничке фармације обухвата филозофију фармацеутске неге

она спаја опредељење за негу са специјализованим терапеутским знањем, искуством и проценом са циљем да обезбеди оптималан исход лечења пацијената

8

Клинички фармацеут

брине о пацијентима у свим окружењима здравствене заштите

треба да поседујe знање о лековима које је интегрисано са темељним разумевањем: биомедицинских

фармацеутских

социобихевиоралних и

клиничких наука

9


У оквиру система здравствене заштите, клинички фармацеути су стручњаци за терапеутску примену лекова

рутински обезбеђујe процене и препоруке, које се односе на медикаментозну терапију пацијентима и здравственим професионалцима

поуздан извор научно валидне информације и савета који се тичу безбедне, одговарајуће, и трошковно ефикасне примене лекова

10

Дисциплина клиничке фармације

Истицањем да клиничка фармација обухвата филозофију фармацеутске неге дефиниција усмерава пажњу ка чињеници да је основни циљ праксе и

истраживања коначно

пацијент

11

клинички фармацеут

Примена доказа и развоја науке од стране клиничког фармацеута истиче да је клиничка фармација дисциплина са кореном у науци

примена правних, етичких, социјалних, културних, економских и професионалних принципа служи да нас подсети да пракса клиничке фармације такође узима у обзир и друштвене факторе који се простиру изван науке

12


преузима одговорност и надлежност за испуњење терапеутских циљева

он je више од консултанта

прати терапију у окружењу директне неге пацијената

13

Улоге у оквиру система здравствене заштите

клинички фармацеут је стручњак за терапеутску примену лекова

поседује јединствену комбинацију знања и вештина и стога је квалификован да преузме улогу “стручњака за медикаментозну терапију”

14

Улоге у оквиру система здравствене заштите

клинички фармацеут поуздани извор научно валидне информације и савета о правилној примени лекова

15

Општи циљ активности клиничке фармације је унапређење правилне и одговарајуће употребе лекова

Ове активности имају за циљ да се:

обезбеди најефикаснија терапија за сваког пацијента,

ризици од појаве нежељених реакција на ту терапију сведу на најмању могућу меру и

средства за спровођење терапије користе на економичан и рационалан начин

16

Активности клиничког фармацеута могу да утичу на правилну употребу лекова на три различита нивоа:

пре,

током и

након што је лек прописан

17

Активности клиничког фармацеута

Пре прописивања: клиничка испитивања,

прописи, регулаторна Агенција

информације о лековима

Током прописивања: саветодавна активност

Након прописивања: саветовање, припрема формулација према

индивидуалним потребама пацијента, процена употребе лекова, истраживање исхода лечења, фармакоекономске студије

18

Делокруг рада клиничког фармацеута укључује следеће

активности:

Саветовање Избор лекова Информације о лековима Формулација и припрема лекова Анализа употребе лекова Фармакокинетско/терапијско праћење лекова Клиничке студије Фармакоекономија Издавање и примена лекова и медицинских

средстава Настава и обука

19

ФАРМАЦЕУТСКА НЕГА

Фармацеутска здравствена делатност

Фармацеутску здравствену делатност обављају фармацеути и фармацеутски техничари са одговарајућом школом здравствене струке, пружајући пацијентима услугу тзв. фармацеутску негу (енглески: Pharmaceutical Care).

20

Фармацеутска здравствена делатност обухвата: спровођење превентивних мера за очување и заштиту здравља

становништва, односно промоцију здравља;

унапређивање фармакотерапијских мера и поступака у рационалној употреби лекова и одређених врста медицинских средстава;

рационализацију трошкова за спровођење утврђених терапијских протокола лечења;

праћење нежељених реакција на лекове и медицинска средства, као и избегавање или смањивање тих реакција;

избегавање интеракција терапијског дуплирања примене лекова;

друге послове фармацеутске здравствене делатности, у складу са законом.

21

ФАРМАЦЕУТСКА НЕГА

Опште прихваћена дефиниција Хеплера и Страндове:

„Фармацеутска нега је одговорно обезбеђење медикаментне терапије у циљу остварења коначних исхода који пацијенту побољшавају квалитет живота“.

22

Фармацеутска нега

подразумева процес сарадње са пацијентом и другим стручњацима на изради, примени и одржавању плана лечења са конкретним исходима за датог пацијента, што подразумева три основне функције:

откривање могућих и постојећих проблема у вези са

лековима

решавање постојећих проблема у вези са лековима и

спречавање настанка таквих проблема.

23

Кључни елементи фармацеутске неге Фармацеут је главни учесник у спровођењу

фармацеутске неге, он : Сакупља и документује потребну документацију на

систематски и конструктиван начин у циљу сагледавања да ли пацијент има потенцијалне или стварне проблеме са лековима

Одређује и наводи проблеме са лековима које пацијент има или постоји ризик да их има

Утврђује и наводи жељене терапијске исходе за сваки идентификовани проблем са лековима

Разматра и рангира све терапијске интервенције од којих би се могло очекивати да дају жељени терапијски исход сваког проблема

Даје предлоге о избору терапијске алтернативе, и у договору са лекаром је издаје пацијенту; евидентира дозни режим сваког лека за сваког пацијента

Формулише и документује план фармакотерапијског праћења

24

Утврђивање ризика у клиничкој пракси

Први корак у процесу фармацеутске неге је утврђивање могућих проблема који представљају факторе ризика, а могу се сврстати у три категорије:

Клиничке карактеристике пацијента – то су физичке и лако доступне карактеристике као што су старост, пол, народност, трудноћа, имунолошки статус, функција бубрега, јетре и срца, статус ухрањености и очекивања пацијента

Болест – процене, брзина и степен оштећења изазваних болешћу и перцепција тих фактора од стране пацијента

Фармакотерапија – ризик се утврђује проценом токсичности медикаментне терапије, безбедоносног профила лека , начина и техника за примену лекова и перцепција ова три елемента од стране пацијента

25

Могући проблеми са којима се фармацеут може срести приликом пружања фармацеутске неге се јављају у случају:

да је прописан лек без медицинске индикације да није прописан лек за одређену медицинску индикацију да прописани лекови не одговарају датом медицинском

стању да је прописана неодговарајућа доза, облик дозирања,

распоред примене, начин или метод примене терапијске дупликације да су прописани лекови на које је пацијент алергичан постојећих и потенцијалних нежељених дејстава лекова постојеће или потенцијалне нежељене, клинички значајне

реакције на релацији лек-лек, лек-болест, лек-намирница, и лек-лабораторијски тест

да није остварена потпуна корист од прописане терапије финансијских проблема које пацијент има због терапије да пацијент не разуме терапију да се пацијент не придржава режима лечења.

26

Могући проблеми са којима се фармацеут може срести приликом пружања фармацеутске неге

Фармацеутски ризик за пацијента због могућих проблема везаних за лек ,

Неодговарајућа веза између индикације и терапије,

Ефикасност

27


фармацеут мора да премести фокус са лека/ рецепта на пацијента и да свој допринос разматрајући :

Фармацеутске проблеме утврђујући нетачности у погледу прописане терапије, које се односе на: дозирање,

облик,

начин примене,

време дозирања,

дужину терапије,

интервал примене лека и др.

28


У погледу процене ризика за пацијента утврђујући ризике, који се односе на: познате контраиндикације, интеракције (лек-лек, лек-болест/стање,

лек- храна,лек-лабораторијски тест) алергије на лекове, проблема које прави лек, неправилна употреба, најчешћа/озбиљна нежељена дејства, као и ризике који се односе на грешке у

терапији.

29


Питања ефикасности прописане терапије – утврђујући следеће: субоптимални избор фармакотерапије за

индикације, доказ терапијске ефикасности је

минималан или не постоји, субоптимална фармакотерапија

(неправилна употреба лекова - претходна непријатна искуства са лековима или пацијент не верује да лек делује),

доступност лекова као и могућност да их пацијент плати.

30

Фармацеутска нега је цикличан процес: неопходно је периодично спроводити поновне процене постојања / решавања проблема, односно стања пацијента

ТЕРАПИЈСКИ ПОСТУПЦИ

& ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ИСХОД ЛЕЧЕЊА

ПРОЦЕНА

МОНИТОРИНГ

(КОНТРОЛЕ / ПРАЋЕЊЕ)

31

Кораци у циклусу фармацеутске здравствене заштите

1. Прикупљање релевантних података за израду плана праћења ефикасности и безбедности терапије (плана фармацеутске неге)

2. Идентификација проблема везаних за примену лекова и категорисање проблема према приоритету (потреби за хитним реаговањем)

3. Дефинисање циљева лечења, тј. пожељног (их) исхода за сваки актуелни или потенцијални проблем

32

4. Детаљна процена сваког појединачног проблема (обухвата и разматрање утицаја евентуалних удружених патолошких стања, односно других лекова које пацијент истовремено користи)

5. Дефинисање терапијских могућности / алтернатива (медикаментозних и нефармаколошких) у циљу остварења пожељног (их) исхода

6. Имплементација (примена) најбољег избора лечења: измена претходне терапије у смислу увођења новог лека, замене одређеног лека другим и/или обуставе употребе појединих медикамента

7. Мониторинг клиничког ефекта и безбедности медикаментозне терапије, као и комплијансе (мишљења / става пацијента о примењеној терапији)

33

Проценом ризика и користи фармакотерапије остварује се основни циљ

Обезбеђење ефикасне терапије

Обезбеђење безбедне терапије

1. pacijent u fokusu.pdf

Documents