Volf D in NONA STRANA - DUGO SUNCE Prevod: Nedeljkovi B. Aleksandar Wolfe Gene NIGHTSIDE THE LONG SUN, 1993. Serija "Dugo Sunce" (1) POLARIS 1994. 1. MANTEJON U ULICI SUNCA Prosvetljenje se dogodilo Pateri Svili na igrali tu; posle toga, vi e ni ta ni je moglo biti isto. Kad je, kasnije, govorio o tome - govorio sam sebi, apatom, u gluvo doba noi, kao to je bio njegov obiaj - i jednom prilikom kad je to ispriao Me jteri Mermer, koja je u isti mah bila i Mejtera Ru a - rekao je da je bilo kao da mu je neko oduvek stajao iza oba ramena istovremeno (iako to, naravno, nije mogue ) i posle mnogih godina napetog utanja poeo da mu apue u oba uha. Vei deaci upravo su bili postigli jo jedan gol, seao se Patera Svila, i Rog je pru ao ruke da jo jednom l ako uhvati loptu, kad su ti glasovi poeli. Tad je pred njegov pogled izneto sve o no to je dotad bilo skriveno. Malo je koja od tih skrivenih stvari bila shvatljiva; a nisu ni ekale jed na drugu. On, mladi Patera Svila, ekao je (kao besmislena mehanika figura, navijen a) i gledao, spolja, mehaniku priredbu, iji su se tokovi, oprugama pokretani, zaust avili - visoki Rog pru a ruke prema lopti, njegov sevajui osmeh zaleen je u venosti. - mrtvi Patera tuka mrmlja molitve dok kolje pegavog zeca koga je sam kup io. - u jednoj od uliica koje se odvajaju od Ulice srebra le i mrtva ena. Okolo, narod tog kvarta. - svetlosti ispod svaijih nogu, kao gradovi koji le e nisko na nonom nebu. ( I, oh, topla zeja krv koja natapa hladne ake Patere tuke.) - ponosite kue na Palatinu. - Mejtera Mermer se igra sa devojicama, a Mejtera Metvica pri eljkuje da i ona to sme. (Stara Mejtera Ru a se moli sama, moli se Scili Pr eoj, u svojoj palati i spod jezera Limna.) - Perce pada, ne tako lagano kao to bi njegovo ime nagove tvalo. Odgurnuo g a Rog. On, Perce, jo nije opru en po blokovima od brodskog kamena, koji se mrve, ia ko se smatralo da e brodski kamen trajati do kraja svitka. - Viron, i jezero, usevi svenuli na njivama, smokva umire, nebo otvoreno i prazno. Sve to, i jo mnogo ta, divno i u asavajue, krvavocrveno i ivozeleno, uto, pl avo, belo i somotno crveno, sa primesama drugih boja, pa i boja koje on nije nik ada video. A ipak je sve to bilo beznaajno. Glasovi su bili va ni. Samo ta dva istovre mena glasa (mada je on bio siguran da ih je bilo jo , ali da ih nije mogao uti), a sve ostalo je bilo samo prazna priredba, koja mu je izneta pred vid jedino da bi on shvatio o emu je re, i ra irena da bi on video koliko je dragocena, iako se radi njenog blistavog satnog mehanizma malice poremetio; a on je taj koji mora izvr iti popravku, za to je roen. Ono preostalo je s vremena na vreme zaboravljao, a ponekad se, ipak, pri seao svega, svih grubih istina zaogrnutih novim izvesnostima; ali nikad nije zabo ravljao glasove koji su bili zapravo jedan glas, i ono to su oni (taj jedan) rekl i; nikad nije zaboravljao gorki nauk, mada je poku ao, jednom ili dvaput, da ga od gurne od sebe, da odgurne te surove rei koje je morao slu ati dok je Pero padao, ja dni mali Pero, i dok se vrua zeija krv slivala sa oltara, i dok su Prvi naseljenic i ulazili u kue pripremljene za njih, u ovom dobro poznatom Vironu, i dok se mrtv a ena prividno pokretala zato to su dronjci na njoj lepr ali poduhvaeni vrelim vetrom koji je obleteo pola svitka i koji je sve vi e jaao i divljao dok se satni mehaniz am, nijednog trenutka stvarno zaustavljen, opet poinjao okretati. "Nee mi se dogoditi neuspeh", rekao je glasovima, ali je oseao da la e, pa i pak je iskusio i odobravanje. A onda. A onda... Njegova levica se pokrenula i otela loptu Rogu iz prstiju. Patera Svila se munjevito okrenuo oko sebe. Crna lopta je poletela kao crna ptica i projurila kroz obru na suprotnom kraju igrali ta. Tresnula je u pakleni kamen, to je bilo praeno zadovoljavajuim tupim zvukom i pra tanjem plavih varnica; o dskoila, i proletela kroz obru ponovo, sada se kreui u suprotnom smeru. Rog ga je poku ao zaustaviti, ali Patera Svila tako je naleteo na njega, d a je ovaj ostao opru en, na leima; uhvatio je loptu ponovo, i zakucao jednako uspe no - jo dva prolaska kroz obru. Monitor je zvonio svojom tronotnom himnom slave; na njegovom istro enom, sivom licu ukazali su se brojevi koji su znaili konaan rezultat : trinaest - dvanaest. Trinaest - dvanaest nije lo rezultat, razmi ljao je Patera Svila, uzimajui l optu od Pera i gurajui je u d ep pantalona. Vei deaci nee biti mnogo razoarani, a manji e biti silno uzbueni. Bar jedno od ta dva, naime ono o manjima, ve se jasno videlo i ulo. Suzbio je impuls da ih sti ava; ak je i podigao dvojicu najsitnijih na ramena. "Nazad na a sove", proglasi on. "Svi vi, na asove. Malo raunanja e vam dobro doi. Pero, baci Vil usu moj pe kir, molim te." Pero, jedan od krupnijih meu malim deacima, poslu a; a Vilus, koji je sedeo na njegovom desnom ramenu, uspe da uhvati pe kir, ali ne ve to. "Patera", odva i se Pero, "ti uvek govori da u svemu postoji neki nauk." Svila klimnu glavom, otapka znoj sa lica i protrlja ve rasku tranu utu kosu. Njega je dodirnuo jedan od bogova! I to, Izvana ; taj, dodu e, ne spada u Devetoro, ali je nesumnjivo ipak bog. To je, to je prosvetljenje! "Patera?" "Slu am, Pero. ta eli da pita ?" Ali prosvetljenje je za teodidakte, a on nije takav svetac - nije jedna od onih veselo obojenih, zlatom krunisanih figura u Sp isima. Kako mo e sad da ka e ovoj deici da je usred njihove igre... "Onda, kakva je pouka iz ove na e igre, Patera?" "Pouka je da treba izdr ati do kraja", odgovori Svila, ije su misli i sad b ile okrenute Izvana evom uenju. Jedna arka na kapiji njihovog igrali ta bila je poloml jena; deaci su morali da podignu kapiju i da je ponesu nazad, u zatvoren polo aj. I ova druga, koja je pri tom okretanju kripala, sigurno e se polomiti, uskoro, ako on ne preduzme ne to. Mnogi teodidakti nikad ne ispriaju. Tako je, bar, njemu reeno, dok je uio u sholi. Neki, opet, ispriaju tek na samrtnoj postelji; on je sada, pr vi put, osetio da to razume. "Mi smo izdr ali do kraja", podseti ga Rog, "ali smo ipak izgubili. Vei si od mene. Vei si nego iko od nas." Svila klimnu glavom i osmehnu se. "Nisam rekao da je jedini cilj pobeda. " Rog zausti da jo ne to ka e, ali opet zatvori usta. Njegov pogled bio je zami l jen. Svila na kapiji spusti Zlatnokresta i Vilusa sa svojih ramena i obrisa i te lo od znoja, zatim uze svoju crnu tuniku sa eksera o koji ju je bio okaio. Ulica sunca pru ala se uporedo sa suncem, to je njeno ime i nagove tavalo, i bila je, kao i obino u ovo doba, arko vrua. On nevoljno navue tuniku preko glave, oseajui miris svog znoja. "Izgubili ste", ree Vilusu, im je zagu ljiva tunika legla na svoje mesto, "k ad vam je Rog oteo loptu. Odmah zatim, pobeda je pripala i tebi, i celom na em tim u. ta si nauio iz toga?" Mali Vilus nije odgovorio. Posle nekog vremena Pero, umesto njega, ree: " Da pobeda i poraz nisu sve." Labavi, dugaki, crni ogrta doe za tunikom i kao da se zatvori oko njega. "T o je dovoljno dobro", ree on Peru. Dok su petorica deaka zatvarala kapiju igrali ta iza njih, bleda i veoma ra zlivena senka Letaa jurnu du Ulice sunca. Momci digo e ljutite poglede ka Letau, a ne ki od najmanjih poe e da pru aju ruke prema najbli im kamenicama, iako je Leta bio na vi sini tri ili etiri puta veoj od najvi eg vironskog tornja. Svila je zastao, podigao glavu i zapiljio se u visinu. Bio je prepun sta re zavisti, ali se trudio da je suzbije. Da li mu je, meu mirijadama skauih vizija, bio prikazan i neki Leta? inilo mu se da jeste - ali njemu je pokazano i tako mno go drugih stvari! Nesrazmerno velika krila, tanka poput gaze, bila su gotovo nevidljiva u ble tanju nezaklonjenog sunca, tako da se priinjavalo da Leta leti bez ikakvih krila; videle su se njegove ra irene ruke i sastavljene noge, natprirodno crno oblije na podlozi od gorueg zlata."Ako su Letai ljudska bia", ree Svila prekorno svojim vaspitanicima, "onda je svakako zlo gaati ih kamenjem. Ako nisu, morate imati u vidu mogunost da oni i u duhovnom svitku, kao i u ovom temporalnom, zauzimaju neko mesto na veoj visini od nas." Kao da se naknadno dosetio, on dodade: "ak i ako nas uhode, u ta sumnjam. " Da li su i Letai postigli prosvetljenje? Da li zato lete? Mo da neki bog il i boginja - to bi mogao biti Hieraks, mo da, ili njegov otac, vladar neba, Pes - ui svoje miljenike umetnosti letenja? Vrata palestre, uvijena i nagrizena dejstvom vremenskih prilika, nisu mo gla da se otvore sve dok Rog nije mu ki nalegao na kvaku. Svila je, kao i uvek, pr vo isporuio Mejteri Mermer manje deake. "Pobedili smo slavno", ree joj. Ona odmahnu glavom, aljivo glumei zaprepa enje. Njeno glatko, ovalno lice, ug laano do sjaja estim trljanjem pomou krpe za pra inu, odra avalo je sunevu svetlost iz p rozora. "Moje jadne devojice su, avaj, potuene, Patera. Meni izgleda kao da velike devojice Mejtere Nane postaju iz nedelje u nedelju i vee i br e. Zar se ne bi oekiva lo da na a Milostiva Molpa podari veu brzinu i mojim manjim curama? Ali, eto, ini se da nee." "Dok one postanu br e, bie, mo da, one te koje su velike." "Sigurno je to posredi, Patera. A ja ostajem mala devojica, koristim svak u priliku da odlo im minuende i subtrahende koliko god je mogue, uvek sam raspolo ena za priu, a nikad za posao." Mejtera Mermer zauta. Njeni elini prsti, ve izlizani od rada, savijali su tap du ine jednog lakta, dok je pogledom prouavala Svilu. "Dobro d a pazi , ovog popodneva, ti, Patera. Sigurno si se ve umorio, celo jutro se ne to man ta tamo gore i igra sa deacima. Nemoj sad pasti s krova." On se iroko osmehnu. "Gotov sam sa opravkama za danas, Mejtera. Prineu rtvu posle mantejona - privatno." Stara sestra nagnula je svetlucavu glavu na jednu stranu, tako da je izg ledalo da je podigla jednu obrvu. "U tom sluaju, alim to moj razred nee uestvovati. S matra li da e Devetoro biti, bez nas, zadovoljniji tvojim jagnjetom?" Za tren je Svila bio u isku enju da joj ispria sve, odmah. Umesto toga, on duboko udahnu, nasme i se i zatvori vrata. Vei deaci su, gotovo svi, bili ve oti li u sobu Mejtere Ru e. Svila jednim pogl edom pusti i ostale. Meutim, Rog ostade. "Mogu li da razgovaram sa tobom, Patera? Samo minut." "Ako jeste samo minut." Po to deko nije odgovorio, Svila nastavi: "Ka i, Ro e. Jesam li te faulirao? Ako jesam, izvinjavam se - svakako nije bilo namerno." "Da li je..." Rog zamue. Gledao je netremice u ispucale podne daske. "Pa, ka i. Ili me pitaj kad se budem vratio. To bi bilo bolje." Pogled visokog deaka pree na zid, koji je bio od blatnih cigala, belo prek reenih. "Patera, da li je istina da e sru iti na u palestru i tvoj mantejon? I da e mora ti da ode na neko drugo mesto, ili da nee ni imati gde? Moj tata je to uo, jue. Je l' istina?" "Nije." Rog podi e ka njemu pogled nove nade. Meutim, ovo jednostavno poricanje ost avilo ga je bez ieg to bi sad rekao. "Na a palestra i na mantejon bie ovde i sledee godine, i one posle nje, i one posle toga." Najednom svestan svog dr anja, Svila stade uspravnije, poravnavajui i ramena. "Da li je to dovoljno da te umiri? Mo da emo biti i vei, i bolje poznati. N adam se da hoemo. Mo da e nam se opet obratiti neki bog ili boginja, kroz na Sveti pr ozor, kao to nam se Pes obratio jednom, kad je Patera tuka bio mlad - ne znam da l i e to biti, ali se molim svaki dan da bude. Svejedno, kad ja budem star kao Pate ra tuka, narod ovog dela grada imae jo i mantejon i palestru. Ne sumnjaj u to ni za tren." "Htedoh rei..." Svila klimnu glavom. "Tvoje oi su to ve rekle. Hvala, Ro e. Hvala ti. Znam d a te mogu pozvati ako se ikad naem u nevolji, i znam da e ti uiniti sve to mo e , ne pit jui za cenu. Ali, Ro e...""Da, Patera?" "Znao sam sve to i ranije." Visoki deak klimnu glavom. "Tako isto misle i svi drugi klinci, Patera. I ma ih bar dvadesetak za koje znam da se u njih mo emo pouzdati. Ima ih mo da i vi e." Sad je Rog stajao uspravno kao gardista na paradi. Svila, sa malim okom u vianja, shvati da je ta neuobiajena uspravnost samo imitacija njegove, i da Rogove bistre tamne oi nisu mnogo ispod njegovih. "A posle toga", nastavi Rog, "bie i drugih. Doi e novi deaci, novi ljudi." Svila opet klimnu glavom, sumorno pomi ljajui da je ovaj Rog ve sada, u svim va nim aspektima, odrastao ovek, tavi e ovek bolje kolovan od veine drugih. "I ne elim da misli da se ljutim, Patera, zbog onog kako si me oborio. Jes i me estoko tresnuo, ali, to i jeste ono zabavno u igri." Svila odmahnu glavom. "Ne, to je samo ono uobiajeno u igri. Zabavno je ka d neko manji prevrne nekog veeg." "Bio si njihov najbolji igra, Patera. Ne bi bilo fer prema njima da si ig rao ispod svojih maksimalnih mogunosti." Horn pogleda preko ramena, ka otvorenim vratima Mejtere Ru e. "Moram sad ii. Hvala, Patera." U Spisima je postojao jedan red teksta primenljiv na igru i na pouke koj e igra donosi - a koje su va nije, pomisli Svila, od svih to ih Mejtera Ru a mo e dati; ali Rog je ve bio na domak vrata. Svila promrmlja za njegovim leima: "Ljudi prave terazije, ali bogovi duvaju na lak i tas." Uzdahnuo je posle te poslednje rei, znajui da je citat do ao sekund prekasno , i da je Rog, takoe, u zaka njenju; da e sad kazati Mejteri Ru i da ga je on, Patera, zadr ao; i da e ga Ru a svejedno kazniti, ne trudei se da dozna da li je to istina. Svila se okrete. Nije imalo svrhe ostajati i slu ati to; a ako bi poku ao da interveni e, Rog bi pro ao jo mnogo gore. Kako je mogue da se Izvana opredelio za jedn og tako spetljanog oveka? Zar je mogue da bogovi sami ne znaju koliko je on slab i glup? Mo da samo neki od njih ne znaju? Zarala mantejonska kutija za novac bila je prazna, to je on znao; ipak, m ora imati rtvu, i to finu. Roditelji nekog uenika mogli bi mu pozajmiti pet, mo da i deset bita; poni enje to mora od tako siroma nih ljudi da moljaka za pozajmicu svaka ko bi delovalo pouno na njega. Odlunost da ovako postupi trajala je sve dok se bor io sa vratima palestre; a kad je uspeo da ih zatvori i kad se okrenuo i zakoraio prema pijaci, tu odlunost odne e suze, vi e nego jasno zami ljene, dece koja bi ostala bez svoje uobiajene veere od mleka i bajatog hleba. Ne. Prodavci e morati da mu daj u na veresiju. Morae. Da li je on ikada ponudio ijednu rtvu, makar i najmanju, Onome Izva n? Nikad! Ni jednu jedinu u celom svom ivotu. Pa ipak, Izvana je sada pru io neogran ienu veresiju njemu, na osnovu zasluga Patere tuke. Ili se, bar, mo e i tako gledati na stvar. Mo da je to najbolje tumaenje. U svakom sluaju, on nikad nee moi da se odu i Izvana u za toliko znanje i toliku ast, ma koliko se dugo i naporno trudio. Pa, ond a, nije ni udo... Sviline misli letele su napred, a dugake noge sevale sve br e i br e. Prodavci ne daju nikad nikome veresiju, nijednu paricu. To je tako. Ni a ugurima; svakako nee dati jednome auguru iji mantejon stoji u najsiroma nijem delu g rada. Meutim, Izvana u ne smeju ni ta da odbiju. Dakle, morae. Ali on, Svila, morae vrst o da postupi s njima, izuzetno vrsto. Da ih podseti da Izvana ve smatra da su oni p oslednji meu ljudima: prema Spisima, on je jednom prilikom poseo jednog prosveenog , bogatog oveka i svojeruno istukao nekoliko trgovaca. Iako se Devetoro mogu s raz logom pohvaliti da... Crna civilna letelica nailazila je Ulicom sunca, urlajui, rasterujui pe ake, zaobilazei klimava zapre na kola i strpljive sive magarce, podi ui svojim vazdu nim tur binama zagu ljive oblake vrue, ute pra ine. "Ej, ti! Augure!" Letelica se zaustavila i spustila na izrovanu ulicu; njeno urlanje se st i avalo ka alosnom cviljenju. Jedan krupan, mesnat ovek bogata kog izgleda stajao je n a putnikom mestu i mahao tapom za pe aenje. Svila povika: "Obraate se meni, gospodine?"ovek bogata kog izgleda nestrpljivo mahnu rukom. "Hodi ovamo." "To i nameravam", rere mu Svila. Mrtav pas koji je trunuo u slivniku nala gao je da bude prekoraen dugakim korakom; to je podiglo oblak debelih muva sa plav im leima. "Bilo bi vi e po bon-tonu da ka ete Patera, gospodine, ali ja na to neu obraa ti pa nju. Mo ete me i augurom zvati, ako elite. Jer Vi ste meni potrebni, vidite. Ve oma potrebni. Jedan bog Vas je poslao meni." Sad je bogatun izgledao bar onoliko iznenaen, ako ne i vi e, kao Rog kad ga je Svila oborio. "Potrebne su mi dve - ne, tri karte", nastavi Svila. "Tri karte, ili vi e. Potrebne su mi odmah, za jednu svetu svrhu. Vi ih mo ete lako dati, a bogovi e se osmehnuti na vas. Dajte, molim." ovek prosperitetnog izgleda otapka mlazie znoja sa ela velikom maramicom bo je breskve koja je slala nekakav prejak miris u bitku protiv ulinih smradova. "Pa , ja sam mislio da vama, augurima, va e Udru enje ne dopu ta da se bavite ovakvim stva rima, Patera." "Da prosimo? Ne. Potpuno ste u pravu, gospodine. Pa ipak, eno po jedan p rosjak na svakom uglu - sigurno znate ta oni priaju, ali to uop te nije ono to vam ja govorim. Nisam gladan, nemam pregladnelu decu. Ne treba mi Va novac za mene lino, nego za jednog boga, i to Izvana a. Krupna je gre ka ograniiti obo avanje samo na Deve toro, jer, ja... Nije bitno. Izvana mora dobiti od mene, pre zasenenja sunca, prik ladnu ponudu. To je krajnje va no. Vi ete svakako pridobiti njegovu naklonost tako t o ete dati pare za rtvu." "Ja sam hteo..." poe ovek koji je delovao kao bogata . Svila di e aku. "Ne! Novac - najmanje tri karte, odmah. Ponudio sam Vam izv rsnu priliku da steknete njegovu naklonost. To ste, evo, ve izgubili, ali jo i sad mo ete izbei njegovo nezadovoljstvo, ali samo ako budete delali bez daljeg odugovl aenja. Za Va e sopstveno dobro, dajte mi tri karte odmah!" Svila koraknu bli e, pomno ispitujui zadriglo, znojavo lice tog oveka. "Stra ne stvari Vam se mogu dogoditi. U a sne!" Prosperitetni pose e rukom ka novaniku, govorei: "Ugledan graanin ne treba ni kad da zaustavi svoju letelicu u ovom kvartu grada. Ja sam naprosto..." "Ako ste vlasnik ovog leteeg vozila, Vi mo ete lako izdvojiti tri karte. Po nudiu i molitvu za Vas - mnoge molitve, tako da biste mogli, jednog dana, da se d omognete..." Svila zadrhta. Voza potmulo odbrusi: "E, aj zauti, jeote, i pusti Krva da govori, koljau, bre." Onda ree svome gazdi: "Da povezem i njega, D efe?" ovek sa imenom 'Krv' odmahnu glavom. Ve je odbrojao tri karte i sad ih je dr ao rasporeene u lepezu; pet- est odrpanaca stado e nedaleko od Svile i zablenu e se u svetlucanje zlata. "Tri karte ka e da eli , Patera. Evo ih. Prosvetljenje? Jesi li hte o da ka e da bi mi bogovi mogli omoguiti da se domognem prosvetljenja? Ko o emu, vi p roroci o tome. Al' mene ba briga za prosvetljenje. Trebaju mi neke informacije. T i reci meni ono to ja elim znati, pa ti dajem sve tri. Vidi ih? Onda mo e da prinese tu divnu rtvu natenane ili uradi ta god drugo hoe s tim parama. A? Sla e se?" "Ne zna ta rizikuje . Kad bi znao..." Krv prezrivo frknu. "Znam da nijedan bog nije do ao ni na jedan prozor u o vom gradu jo od vremena kad sam ja bio mlad, Patera, bez obzira na to ta vi kasapi cvilite i zavijate. Vi e ni ta i nije potrebno da znam. Ima jedan mantejon u ovoj u lici, tano? Na mestu gde Ulica srebra ulazi, pod nekim uglom, u nju? Nikad nisam bio u tom delu ovog kvarta, ali, pitao sam, i tako su mi rekli." Svila klimnu glavom. "Ja sam augur tamo." "Znai, matori oteg'o papke, a?" "Patera tuka?" Svila iscrta znak sabiranja u vazduhu. "Da. Patera tuka je ve vi e od godinu dana kod bogova. Da li si ga poznavao?" Prenebregav i ovo pitanje, Krv klimnu glavom, sam za sebe. "Oti 'o u Glavni procesor, a-ha-ha? Dobro, Patera. Nisam ja neki religiozan, niti glumim da jesam . Ali sam obeao mom - hm, jednoj osobi - da u otii u taj tvoj mantejon i izgovoriti nekoliko molitava za nju. Prineu ja i rtvu, zna . Zato to znam da e me ona pitati da li sam to uinio. To ti je preko, i iznad, ove tri karte ovde. E, sad. Ima li tamo nekog da me pusti unutra?" Svila opet klimnu glavom. "Mejtera Mermer ili Mejtera Nana e to sa odu evljenjem uiniti, siguran sam. Nai e obe u palestri, s druge strane na eg igrali ta." Svila zauta, zami ljen. "Mejtera Nana je pomalo stidljiva, mada je sa decom divna. Mo da je bolje da pita za Mejteru Mermer, koja e biti u prvoj sobi s tvoje desne strane. O na bi mogla poveriti jednoj od starijih devojica rukovoenje enskim odeljenjem, taj sat ili du e, rekao bih." Krv sklopi lepezu od karata, kao da e ih sledeeg trenutka dati Svili. "Ne odu evljavaju me mnogo ti hemijski ljudi, Patera. Neko mi je rekao da imate Mejter u Ru u. Mo da bih mogao dobiti nju, ako je jo tu?" "Oh, da." Svila se nadao da mu se u glasu nee odraziti pometenost koju je oseao kad god je razmi ljao o Mejteri Ru i. "Ali ona je u odmaklim godinama, gospodi ne, i mi se trudimo da po tedimo njene jadne noge koliko god mo emo. Siguran sam da e Mejtera Mermer obaviti posao na sasvim zadovoljavajui nain." "Nema sumnje da hoe." Krv jo jednom prebroja svoje karte; njegove usne su se pokretale, a debeli prsti sa mno tvom prstenja kao da nisu nikako hteli da se r astanu od tananih, sjajnih pravougaonika. "Maloas htede ne to da mi ka e o prosvetljen ju, Patera. Pomenuo si i da e se moliti za mene." "Jesam", ree Svila ustro, "a to sam i mislio. Moliu se." Krv se nasmeja. "Nemoj se muiti oko toga. Ali radoznao sam, a osim toga n ikad nisam imao prilike da pitam nekoga od vas o tome. Zar nije prosvetljenje ma nje-vi e isto to i posednutost duhovima?" "Ne ba , gospodine." Svila poe grickati donju usnu. "Zna , gospodine, u sholi smo uili jednostavne, prijatne odgovore na sva takva pitanja. Morali smo ih reci tovati da bismo polo ili ispit, a ja sam sad u isku enju da ih recitujem tebi. Ali t e dve konkretnosti - prosvetljenje, hou rei, i posednutost - uop te nisu jednostavne stvari. Ili, bar, prosvetljenje nije. Ja o posednutosti ne znam mnogo; neki od najcenjenijih hierologa veruju da ona postoji samo potencijalno i da se nikad ne ostvaruje." "Bog, navodno, navue oveka na sebe, kao tuniku - tako se pria. Po to to i nek i ljudi mogu, to ne bi i bog?" Gledajui Svilin izraz lica, Krv se jo jednom nasmeja . "Ne veruje ti meni, a, Patera?" Svila ree: "Nikad nisam uo za takve ljude, gospodine. Neu rei da oni ne post oje, zato to vi tvrdite da postoje, iako se ini da je to nemogue." "Jo si ti mlad, Patera. Ako si voljan da izbegne mnogo gre aka, ne zaboravi to." Krv pogleda svog vozaa postrance. "Pazi da mi neko od ovih le inara ne pipa vo zilo, Grisone." "Prosvetljenje..." ree Svila. Gladio se akom po vilici, priseajui se. "Meni se ini da bi to trebalo biti lako. Odjednom zna mnoge stvari koje ra nije nisi znao, zar ne?" Krv zastade, gledajui Svilino lice. "Stvari koje ne ume o bjasniti ili ti nije dozvoljeno da ih objasni ?" Proe patrola Garde. Svakom je bila pu ka o ramenu, a leva aka na balaku maa. J edan pozdravi Krva tako to vrhovima prstiju dotae titnik svoje veselozelene kape. "Te ko je to objasniti", ree Svila. "U posednutosti ovek uvek naui ne to, dobro ili ravo. Tako su, bar, nama govorili na nastavi, mada ja ne verujem... U prosve tljenju, dogaa se mnogo vi e. Najvi e to teodidakt mo e podneti, rekao bih." "To se desilo i tebi", ree Krv tiho. "Mnogi od vas ka u da su to do iveli, al i ti to tvrdi iskreno. Do iveo si, ili veruje da si do iveo, prosvetljenje. Misli da je to stvarno." Svila naini jedan korak nazad i nalete na nekog od radoznalaca koji su st ajali unaokolo. "Nisam nazvao sebe prosvetljenim, gospodine." "Nije ni bilo potrebno. Slu ao sam te. E sad slu aj ti mene. Ne dajem ja ove tri karte tebi, ni za tvoje sveto prino enje rtve, niza ta. Ja tebi plaam da mi odgov ori na neka pitanja, a ovo je poslednje. Hou da mi ka e - ovog trenutka - ta je prosve tljenje, kad si ga do iveo i za to si ga do iveo. Evo ih." On opet podi e tri karte. "Re ci mi, Patera, i tvoje su." Silk razmisli, pa ih istr e iz Krvove ruke. "Neka bude kako si rekao. Pros vetljenje znai da razume sve na onaj nain kako to razume i bog koji ti prosvetljenj e daje. Ko si i ko su, zapravo, svi ostali. Sve ono to si mislio da razume , sad sa gleda sa potpunom jasnoom, sve u tom jednom trenu, i onda uvidi da do tada nisi, za pravo, razumeo ni ta."Gledaoci su se domunavali. Neki su pokazivali prstom ka Svili. Jedan mahn u oveku koji je u blizini teglio runa kolica za prodaju robe i ovaj stade. "Samo u jednom trenu", ree Krv. "Da, samo u jednom trenu. Ali uspomena ostane, tako da zna da si znao." T ri karte i dalje su mu se nalazile u podignutoj ruci; najednom pomisli da e mu ih oteti neko iz te dronjave gomile oko njega i glatko uvue ruku u d ep. "A kad se to tebi dogodilo? Pro le nedelje? Pro le godine?" Svila odmahnu glavom, pa di e pogled ka suncu. Vide kako tanka crna linija zastora dotie sunce, upravo u tom trenutku. "Danas. Pre manje od jednog sata. Lo pta je - igrao sam sa deacima, imali smo utakmicu..." Krv odmahnu rukom, odbacujui tu utakmicu. "Tad se dogodilo. inilo mi se da se sve zaustavilo. Zaista ne mogu rei da li je to trajalo jedan tren, ili dan, ili godinu, ili ma koje drugo razdoblje i ne verujem da bi ijedna takva procena o trajanju bila tana. Mo da njega zato zovu Izvana : zato to on stoji izvan vremena, uvek." "A-ha." Krv dade Svili jedan znak naklonosti, osmeh, ali ne bez gunanja. "Siguran sam da je sve to dim. Nekakvo sanjarenje. Ali moram priznati da je zani mljiv dim, kad ti pria . Nikad ranije nisam uo tako ne to." "Nije bilo ba ono to nas ue u sholi", priznade Svila, "ali ja oseam, u srcu da je bilo istinito." Oklevao je. "Hou rei, ono to mi je pokazano, bilo je istinito . Naime, prikazan mi je deo jedne beskrajne panorame prepune raznih stvari. On j e u svakom smislu izvan na eg svitka, ali je i unutra, sa nama, u isto vreme. Misl im da su svi drugi bogovi samo unutra, ma koliko velianstveno nama izgledali." Krv slegnu ramenima. Pogled mu je lutao ka publici u dronjcima. "Heh, ba r ovi ti veruju. Ali po to smo mi samo unutra, ta nas briga ako je on i napolju, a, Patera?" "Mo da nam nije svejedno ili nam nee biti svejedno jednog dana. O tome jo ni sam ni poeo da razmi ljam." Svila opet di e pogled: zlatni drum sunca, opru en preko ne ba, ve je bio primetno u i. "Mo da e to biti najva nija stvar u svitku. Mislim da hoe." "Ne vidim kako bi." "Morae da saeka pa da vidi , sine moj - a morau i ja." Svila jo jednom zadrhta ao od hladnoe. "Hteo si da zna za to sam dobio taj blagoslov, zar ne? To je bilo tvo je poslednje pitanje: za to bi se ne to tako ogromno dogodilo nekome tako beznaajnom kao to sam ja. To si pitao?" "Da, ako taj tvoj bog dopu ta da ikome to ka e ." Krv se iscerio, pokazujui krive zube koji su odavno izgubili normalnu boj u; a Svila, iznenada, bez i trunice svoje volje, vide pred sobom, mnogo jasnije n ego to je ikad video ovoga u letelici, jednog drugog Krva, gladnog i upla enog mlad ia, punog podmuklih planova, koji je pre jednog pokolenja bio Krv. "I uz to, ako ti ne cvika , Patera." "Cvika ?" "Ako nema ni ta protiv. Ako nema utisak da e time prekr iti njegova pravila." "A, tako." Svila proisti grlo. "Ne protivim se ja, ali, isto tako, i nema m naroito dobar odgovor. Zato sam ti oteo tri karte iz ruke i zato su mi i potreb ne - to je bar deo razloga. Mo da je naprosto posredi to da on ima nekakav zadatak za mene. Ima; znam; i nadam se da je to celo obja njenje. Opet, pomislio sam da o n mo da eli da me uni ti, pa smatra da mi duguje prosvetljenje pre nego to udari. Ne z nam." Krv se srui nazad u pli ano sedi te za putnika, opet tapkajui miri ljavom marami com lice i vrat. "Hvala, Patera. Sad smo se poravnali. Ide na pijacu?" "Idem. Da mu kupim finu rtvu, pomou ove tri karte koje si mi dao." "Platio. Ja u otii iz tvog mantejona pre nego to se ti tamo vrati , Patera. B ar se tako nadam. Di i krov, Grisone." Svila uzviknu: "ekaj!" Krv ustade, iznenaen. ta je, Patera? Nema frke, nadam se?" "Slagao sam te, sine moj - ili sam te naveo na pogre ne zakljuke, nehotice. On, Izvana , rekao mi je za to, a ja sam se pre nekoliko minuta, u razgovoru sa jed nim deakom koji se zove Rog i koji je student u na oj palestri, toga setio." Svila prie bli e, tako da je sad piljio u Krva preko ruba napola podignutog krova letelic e. "Zbog augura koji je dr ao na mantejon kad sam ja do ao. Taj se zvao Patera tuka. Veoma dobar i veoma pobo an ovek." "Kazao si da je umro." "Jeste. Jeste, umro je. Ali se molio pre smrti, molio se, iz nekog razlo ga, ba Izvana u. uli su ga. Njegova molitva je usli ena. Sve je to meni obja njeno, a sa d sam du an da objasnim ja tebi, jer je to deo na e pogodbe." "Pa onda bi i trebalo da mi bude obja njeno. Ali to br e mo e ." "U svojim molitvama tra io je pomo." Svila provue prste kroz nemarnu hrpu ko se boje slame. "Kad se mi... kad se neko moli Izvana u za pomo, on i po alje pomo." "Lepo od njega." "Ali ne uvek - ne, niti esto - onakva pomo kakvu elimo ili oekujemo. Patera t uka, taj dobri starac, molio se predano. A ja sam ta pomo..." "Teraj, Grisone." U vozilu zagrme e naprave za potiskivanje vazduha. Krvova crna letilica se uzdi e nelagodno, prvo zadnjim delom; ljuljanje je bilo zabrinjavajue jako. "...ta pomo koju je Izvana poslao njemu, u svrhu spasavanja mantejona i pa lestre", dovr i Svila. Uzmae jedan korak i zaka lja se, u oblacima pra ine koji su se b rzo raskrupnjavali. Napola samome sebi, a napola gomili koja je kleala oko njega, on jo ree: "Ja ne mogu oekivati pomo od njega, jer, ja sam ta pomo." Ako je iko od njih razumeo, to ni po emu nije bilo oigledno. Ka ljui jo , on is crta znak sabiranja i promrmlja kratku formulu blagoslova, koju poe 'najsvetijim imenom Pesa, oca bo jeg', a zavr i pominjanjem 'Pesovog najstarijeg deteta, Scile, p okroviteljke ovog mesta, na eg svetog grada Virona'.Pribli avajui se pijaci, Svila je razmi ljao o ovom sluajnom susretu sa bogata e m u lebdilici. Krv; tako ga je zvao njegov voza. Tri karte, to je bio daleko, dal eko previsok honorar za odgovore na nekoliko jednostavnih pitanja; osim toga, au gurima se i ne plaa, nego ovek, ako osea naroitu zahvalnost, eventualno mo e dati neki prilog. Tri cele karte; jesu li jo tu? Zavue ruku u d ep. Prsti naio e na glatku, elastinu povr inu lopte. On je izvue, sa njom, nehotice, i jednu kartu, koja sevnu na suncu i pade pred njegove noge. Isto onako munjevito kako je oteo loptu od Roga, on sad dograbi kartu. O vo je rav kvart, podseti on sebe, iako u njemu ivi tako veliki broj dobrih ljudi. Kad nema zakona, i dobri ljudi kradu: njihova imovina i ezava, pa zato oni nemaju d rugog izlaza nego da i sami ukradu od nekoga. ta bi mislila njegova majka da je d o ivela da vidi gde ga je Udru enje uputilo na rad? Umrla je tokom njegove poslednje godine u sholi, jo verujui da e on biti rasporeen u neki od bogatih mantejona na Pa latinu i da e jednog dana postati Prvi govornik. "Ti tako lepo izgleda ", govorila je, propinjui se na prste da zagladi njeg ovu buntovnu kosu. "Tako si visok! O, Svilo, sine moj! Moj dragi, dragi sine!" (A on se sagnuo da bi ga ona mogla poljubiti.) Sine moj. Njega su uili da se tako obraa obinim ljudima, ne-sve tenicima; ak i onima koji su trostruko stariji od njega. Izuzetak su ipak bili ljudi na vrlo v isokim polo ajima u dru tvu; ali takvi su, naje e, imali neku titulu koja se mogla elega ntno upotrebiti kao zamena, na primer - pukovnik, komisionar, ili ak savetnik, ia ko Svila nikad nije sreo nikog od takvih, niti imao mogunost da ih u ovom delu gr ada ikada sretne. Video je, meutim, zidni plakat sa zgodnim licem savetnika Loris a, koji je bio sekretar Ajuntamientoa; ali su te crte lica bile donekle o teene, je r je neki vandal no em jedanput zasekao i nekoliko puta ubo taj poster. Svila naje dnom oseti zadovoljstvo to je lan Udru enja, a ne politiar, iako je majka prvenstveno elela da se on posveti politici. Niko, valjda, ne bi sekao i bu io portret Njegove svetosti, Prvog govornika. On baci loptu u desnu ruku, a levu zavue u d ep. Tu su kartice: jedna, drug a, trea. Mnogo koji stanovnik ovog kvarta rmbae od dizanja zastora pa sve do mraka - nosie cigle, slagae sanduke jedan na drugi, klae ivotinje, teglie kao marva, trkara pod te kim nosiljkama bogata a, istie metlom i krpom - za platu od tri karte godi nje. Njegova majka dobijala je est - dovoljno da jedna ena i jedno dete ive pristojno od nekog fonda u banci; ali taj fond nikad nije objasnila, a sa njenom smru i fon d se ugasio. Ona ne bi bila srena kad bi ga sad videla u ovom kvartu, kako pe ai uli com siroma an kao i veliki deo ovda njeg naroda. Ali ona u svakom sluaju nikada nije bila srena. Njene krupne, tamne oi bile su esto blistave od suza iji uzrok nije biofinansijski, nego neki tajanstveniji; njeno maleno telo potresali su jecaji, koj e on, Svila, nikako nije mogao ubla iti. ("O, Svilo! Jadni moj deko! Sine moj!") On je ovome Krvu govorio prvo gospodine, a kasnije sine moj, a da malten e nije ni primetio prelaz sa jednog na drugo. Ali, za to? Gospodine - zato to je do leteo takvim vozilom, jasna stvar; samo najbogatiji ljudi mogu sebi priu titi da b udu vlasnici letelica. Posle, sine moj. "Znai, matori oteg'o papke, a?... ta nas b riga ako je i on napolju?... Lepo od njega." Krvov izbor rei i fraza i njegov mal tene otvoreni prezir prema bogovima, nisu bili u skladu sa letelicom; govorio je bolje, daleko bolje nego veina ljudi u ovom kvartu Virona, ali ni pribli no ne kao povla eni, dobro vaspitani ovek koga bi Svila oekivao da vidi u privatnoj letelici. On slegnu ramenima i izvue tri karte iz d epa. Uvek je postojala mogunost, i to znatna, da karta (a jo pre bit, koji je d eli karte) bude falsifikovana. ak je postojala mogunost, koju Svila priznade sebi, da ovaj ovek bogata kog izgleda ima u svojoj kutijici za karte posebno mesto za la ne . Ali inilo se da su ove tri prave: pravugaonici o trih ivica, dimenzija dva sa tri palca, sa komplikovanim zlatnim lavirintima koji su za tieni prelivom od neke izuz etne materije, praktino neuni tive ali ipak gotovo nevidljive. Govorilo se da ako s u zlatne are na bilo koje dve karte podudarne, onda bar jedna od tih karata mora biti krivotvorena. Svila zastade da ih uporedi, a onda odmahnu glavom i produ i sa jednakom hitnjom ka pijaci. Ako su ove karte dovoljno dobre da prevare prodavce ivotinja, onda ni ta drugo nije va no, mada e on biti lopov. U tom sluaju: molitva Ten ebrozu Tartarusu, starijem Pesovom sinu, zastra ujuem bogu noi i lopova. Mejtera Mermer sedela je iza svih svojih uenica i gledala. Beja e, jednom, jedno doba kad je stajala. Isto tako, beja e i doba kad su njene uenice mukotrpno r adile sa tastaturom kompjutera, a ne sa kamenim tablicama i kredom. A danas, evo , u godini... koja god bila, koja god... Nije uspela da pozove svoju hronolo ku funkciju. Poku a da se priseti kad jo j se to poslednji put desilo. Mejtera Mermer je u svakom trenutku mogla pozvati potpuni spisak svojih neupotrebljivih ili defektnih komponenti, ali ve pet ili pedeset godina nije to ui nila. Za to i emu? Za to bi ona - a za to bi iko? ikad? - jo uveavala koliinu jada koju s bogovi odluili da joj dodele? Nisu li oni dovoljno svirepi, gluvi za njene molit ve ve toliko godina, toliko decenija i dana i uspavanih, napola zaustavljenih sat i? Pes, veliki Pes, on je i bog mehanizama, kao i mnogo ega drugog. Mo da je previ e zauzet da bi nju primetio. Doarala je sebi sliku: Pes stoji u njihovom mantejonu. Visok kao talus, u dovi glatki, izvajani od nekog belog kamena koji ima finiju, sitniju grau nego br odski kamen - oi su mu smrtno ozbiljne, ali ni ta ne vide. Plemenito elo. Smiluj se meni, Pes, molila se ona. Smiluj se meni, smrtnoj devojci koja te sada doziva, a li e uskoro prestati, zauvek. Desna noga joj ve godinama postaje sve ukoenija, a povremeno joj se inilo d a i kad sedi ovako mirno... Deji glas: "Zaspala je!" ...da i kad sedi ovako mirno kao sad i gleda decu gde pi u 'devetnaest man je dvadeset devet' i dobijaju devet, ili 'sedamnaest vi e sedam' i dobiju dvadeset tri - da i kad sedi ovako mirno kao sad, a vid joj vi e nije onako o tar kao nekad, iako i sad vidi krivudave kredaste brojeve na kamenim tablama, ako pi u krupno, a sva deca tih godina pi u krupno, iako imaju bolji vid nego ona... Da, da, da joj preti pregrevanje, stalno, jo vee, bar kad je vruina. Pese, veliki Pese, bo e neba, sunca i oluje, daj sneg! Hladan vetar daj! Vidi kakvo leto, beskrajno, nema snega, nema jesenjih ki a, a ve im prolazi sezona, ve smo maltene u dobu snega, a snega nema. Vruina, pra ina, oblaci svi praz ni, ute maglice. Pa o emu razmi lja taj Pes, Gospod Pes, mu itorodne Ehidne i otac sed moro? Jedna devojica: "Zaspala je, gledajte!" Druga: "Ja mislila oni ne spavaju." Neko kuca na vrata palestre, ona vrata sa Ulice sunca. "Ja u!" Bio je to Zlatoglavin glas. "Ne, ja u!" Ratelin.Mirisni, beli cvetovi i o tri, beli zubi. Mejtera Mermer se udubi u medita ciju o imenima. Cvetovi, ili bar nekakve biljke, za biolo ke devojice. ivotinje i ivo tinjski proizvodi za biolo ke deake. Metali ili razne vrste kamena, za nas. Obe u glas: "Pusti mene!" Njeno staro ime bilo je... Njeno staro ime... bilo je... Tresak. Oborile stolicu. Mejtera Mermer ustade kruto, dr ei se jednom rukom za prozorski okvir. "Ovog trenutka da ste prestale s time!" Mogla je u svakom trenutku pozvati kompletan spisak svojih neupotrebljiv ih i defektnih komponenti, ali se ve oko stotinu godina nije odluila da to uini. Meu tim, s vremena na vreme, uglavnom kad je kenoba le ala na nonoj strani, izvan svetl osti dugog sunca, ta lista je iskrsavala u njenoj svesti sama od sebe, nepozvana . "Akvifolija! Razdvoj te dve, dok se ja ne naljutim!" Mejtera Mermer je pamtila i kratko sunce: disk narand aste vatre. inilo joj se da se glavna prednost tog starog sunca oitovala u tome da se pod njegovim zra cima nikad nijedna lista i nijedan ekranski meni nisu pojavljivali nepozvani. Obe uglas: "Sestro, htela sam..." "E pa nee nijedna od vas dve", odvrati im Mejtera Mermer. Jo jedno kucanje, preglasno za ukljeve od kosti i ko e. Mora ona, i mora da po uri, inae bi moglo da se desi da Mejtera Ru a poe da otvori vrata, a to bi onda bio povod za albe koje bi potrajale du e nego sneg. Ako uop te doe taj sneg, ve jednom. "Idem ja sama. e ljo, ti upravlja odeljenjem dok se ne vratim. Postaraj se d a svako radi svoj posao. Svako, bez izuzetka." Da bi zavr nim reima dala veu te inu, M ejtera Mermer saeka najdu e to je smela. "Oekivau da imenuje one koje su se ravo pona a " Jedan dobar korak ka vratima. U njenoj desnoj nozi postoji taj aktivator koji hoe da se zaglavi ako ostane sasvim neupotrebljen sat ili vi e vremena; ali s ad kao da radi maltene dobro. Jo jedan korak. Evo, jo jedan. Dobro je, dobro je! P ese, hvala ti. Pree u hodnik, stade da oslu ne nema li odmah nekog nereda u uionici, pa oth rama hodnikom do ulaznih vrata. Neki krupan, mesnat ovek bogata kog izgleda, visok maltene kao Patera Svila ; taj je lupao po drvenim ploama ulaznih vrata, i to izrezbarenom rukom svog tapa z a etnju. "Neka ti svaki bog bude naklonjen jutros", ree Mejtera Mermer. "Kako ti m ogu biti na usluzi?" "Zovem se Krv", ree taj ovek. "Razgledam imanje. Ve sam video ba te i to sve, ali zgrade su zakljuane. eleo bih da me provede kroz njih, a i ovu da mi poka e ." "U na u kenobu ne mogu te pustiti nikako", ree Mejtera Mermer vrsto. "U stam beni deo ne mo e sam. Rado u ti pokazati na mantejon i na u palestru - ako ima opravdan razlog za svoju elju da ih razgleda ." Krvovo lice postade jo crvenije. "Proveravam u kakvom su stanju zgrade. K oliko sam ja spolja video, na svima njima mora dosta da se radi." Mejtera Mermer klimnu glavom. "Bojim se da je to sasvim tano, mada mi ovd e inimo sve to mo emo. Patera Svila je opravljao krov mantejona. To je bilo najhitni je. Da li je istina..." Krv je prekide. "Kenoba - to vam je ona kao kuica koja izlazi na Ulicu sr ebra?" Ona klimnu glavom. "Stambeni deo, to vam je ono gde se sastavljaju Ulica srebra i Ulica sun ca? Mala, sa tri ugla, u zapadnom delu ba te?" "Tako je. Da li je, dakle, istina da e itavo ovo imanje biti prodato? To s u neka deca govorila." Krv je pogleda ispitivaki. "Da li je Mejtera Ru a ula za to?" "Pretpostavljam da je ula takva govorkanja, ako to pita . Nisam s njom razg ovarala o tome." Krv klimnu glavom; bilo je to sasvim malo naginjanje glave napred, koje verovatno ni sam nije primetio. "Nisam rek'o onom va em kasapinu sa glavom k'o kuin a. Izgledao je kao neko ko bi mog'o da pravi probleme. Ali ti reci Mejteri Ru i dasu govorkanja istinita, jesi ula? Reci joj da je ve prodato, sestro. Prodato meni ." Pre nego to sneg poleti, nas ovde nee biti, pomisli Mejtera Mermer, uv i budun ost, svoju i svih njih, u Krvovom tonu. Otii pre zime. Nastaniti se na nekom drug om mestu, gde e Ulica sunca biti samo uspomena. Blagosloveni sneg, da ohladi njene butine; ona doara sebi sliku kako sedi nepomina, a u krilu joj le i nanos sve eg, tek napadalog snega. Krv ree: "I reci joj moje ime." 2. RTVA Kao i svakog dana osim scildanima, na pijaci je bio op ti krkljanac, i to 'od podne pa dok sunce ne bude najtanje to biti mo e'. Ovde je bio izlo en na prodaju ili trampu svaki proizvod vironskih njiva i ba ta: jam, strelasti koren i brdski krompiri; crni luk, ljutika, praziluk; bundeve ute, narand aste, crvene i bele; asp aragus, pregladnelo eljan sunca; pasulj crn kao no ili pegav kao lovaki pas; trava potoarka, toliko mokra da se iz nje voda cedi, doneta iz sve pliih reica koje hrane jezero Limnu; zelena salata i sono zelenilo stotinu vrsta; vatreni biberi; p enica , proso, pirina i jeam; kukuruz uti, beli, plavi i crveni. Sve se to presipalo, jed no je curilo, drugo se prelivalo, iz upova, vrea, ko ara - mada je Patera Svila zapa zio, sa nezadovoljstvom, da su cene vi e nego to ih je ikad ranije video, kao i da su mnogi klasovi ita zakr ljali i krezubi. Uprkos su e, bile su tu i urme, i gro e, pomorand e i limunovi, kru ke, papaje, n arovi i sitne crvene banane; angelika, miloduh, sladi, cicel, kardamom, onajz, bo siljak, ma uran, divizma, per un, kamenika i desetine drugih trava. Ovde su parfimisti mahali visokim perjanicama su enih stepskih trava, da b i rasuli kroz pregrejani vazduh mirise koji navodno odgovaraju ovom ili onom, i svakom zamislivom, enskom imenu; ti miomirisi ratovali su protiv ukusnih aroma me sa na ro tilju i klobuavih orbi, ali i protiv smradova ljudi, i zveri, i izmeta ljud i i zveri. Govee polutine i cele mrtve svinje visile su ovde sa kula od kovanog g vo a surovog izgleda; a tu je (kad je Svila skrenuo levo, tragajui za prodavcima ivih ptica i ivotinja) bila i bogata jezerska etva: ribe irom razjapljenih usta, srebrn ih bokova i izbuljenih oiju; dagnje; puzave ive jegulje; trzavi crni rakovi sa hva taljkama nalik na makaze za potkresivanje bunja, sa oima poput rubina i debelim re povima du im od jednog pedlja; sumorne sive guske i patke bogato odevene u smeu, ze lenu, crnu i onu udnovatu plavu boju koja se tako retko via ma gde drugde, da je d obila ime paja plava. Stolovi na rasklapanje i debela polihromna ebad bejahu ra iren i po uga enoj ali neravnoj zemlji, a na njima narukvice, ukrasne igle, ble tavo prst enje, slapovi ogrlica, elegantni maevi, ravne kame sa dr kama od retkih vrsta tvrdo g drveta ili od obojene tavljene ko e, pa ekii, sekire, renda i trlice. Iako se urno probijao kroz gomilu, u emu su mu znatno pomagali visina, nje gova pozama na snaga i sve teniki status, Svila je ponegde i zastajao: ovde nervozni zeleni majmun vadi, za jedan bit, ceduljicu na kojoj je predskazana tvoja sudba, tamo tkalja stara samo osam ili devet godina pravi desetohiljaditi vor na tepihu , pri emu njene ruke rade, ini se, bez ikakve veze sa ravnodu nim, praznim, malim li cem. Povremeno je, gurajui se napred ili stojei, zavirivao duboko u oi ovih koji su do li da kupe ili prodaju; trudio se da zaviri i u njihova srca. Podseao je seb e (kad god je to bilo potrebno) da sve njih Pes veoma ceni i voli. Velianstveni P es, koji shvata daleko vi e nego to smrtnik mo e; on smatra da je ova izbledela domaic a sa korpom o ruci dragocenija nego ijedan kip od slonove kosti; i da je ovaj zl ovoljan, ro av deak (tako je Svila o njemu razmi ljao, mada je ovaj bio samo godinu-d ve mlai od njega) koji se vrzma gledajui da ukrade neku minu u ili jaje, vredniji neg o sva roba koju svi takvi momii, zajedno, ikada mogu ukrasti. Pes je sagradio ovaj svitak za ljude. Nije napravio mu karce, ene i decu da bi popunio svitak. "Danas uhvaeno!" povika pet- est glasova. Dobrom voljom Molpe Melodiozne, i li prostom sluajno u, posle nebrojenih ponavljanja, povikali su ovo maltene savr eno u glas. Svila poe za tim zvukom i nae se meu onim prodavcima koji su mu bili potrebni . Jeleni sputanih nogu ovde su se propinjali i bacakali; njihove blage, smee oi bile su podivljale od straha. Ogromna zmija uzvijala je pljosnatu, zlonamernu glav u, i tei kao ajnik na pei; ivi lososi pljuskali su i gutali vodu u mutnim rezervoarima sa staklom na prednjoj strani; svinje su hrnjkale, jagnjad blejala, piladija je kokodakala, a jarci su se etkali tamo-amo, gledajui prolaznike radoznalo, ali i sa o trim nepoverenjem. Koja bi od ovih ivotinja, i da li ijedna, bila prikladna kao r tva-zahvalnica Izvana u? Tom usamljenom, maglovitom bogu, tajanstvenom, dobrodu nom i strogom, iji je saputnik on, Svila, nedavno bio, tokom jednog razdoblja koje ka o da je trajalo krae od trena i du e od vekova. Svila je sad stajao nepomian na rubu uzavrele gomile, natisnut jednom nogom uz neoguljena brvna od kojih je bila nain jena ograda za jarce, i preispitivao celu zalihu svog pra njavog znanja, sticanog uz toliko truda tokom osam godina u sholi; ali nije na ao ni ta. S druge strane ograde sa jarcima, jedan jasno obele eni mladi magarac kask ao je u krug, menjajui smer kad god bi njegov vlasnik pljesnuo rukama; a na gazdi n zvi duk izvodio je naklon (jedna prednja noga ispru ena napred, iroko elo pritisnuto u pra inu). Takva uve bana ivotinja, pomisli Svila, bila bi svakom bogu velianstvena r tva; ali cena ovog magarca pre e biti trideset karata, nego tri. Jedan ugojeni vo podseti ga na oveka bogata kog izgleda, zvanog Krv; uz dug o i tvrdo pogaanje, Krvove tri karte mogle bi kupiti ovog vola. Mnogi auguri odab eru takvu rtvu kad god mogu, jer ono to bi ostalo posle prino enja bilo bi dovoljno da kuhinja u palestri bude bar nedelju dana puna i da se Mejtera Ru a, Mejtera Nan a, i on sam, najedu 'kao komisija' svakog od tih dana, iznova; ali Svila nije mo gao poverovati da e ta osakaena, u tali tovljena ivotinja, ma koliko rasko na, prijati ma kom bogu. On sam je retko kad jeo meso, ma koje vrste. Jagnjad, sasvim crna za Stigijca Tartarosa, za Hieraksa Smrtonosnog i za Sumornu Feju, a najistije bele boje za preostale iz grupe Devetoro, bejahu rtve n aje e pominjane u hrazmolo kim spisima; ali on je ve nekoliko puta nudio takve rtve, pa ipak nije privukao nijedno bo ansko prisustvo u njihov Sveti prozor. Pa kakva bi t o zahvalnost bila, rtvovati jedno jagnje - ili ak celo stado takve jagnjadi, jer K rvove tri karte su omoguavale da se kupi veliki broj njih - skrivenom bogu koji j e, i bez ikakvog podmiivanja, njemu ukazao toliku naklonost danas? Eno majmuna sa pseom glavom koji je dresiran da svome vlasniku osvetljava put buktinjom ili fenjerom i ujedno (bar prema reklami, nepismeno sastavljenoj, na plakatu ispred majmuna) da brani gazdu od razbojnika i ubica. Taj bi ko tao go tovo isto kao magarac. Svila odmahnu glavom i poe dalje. Iznad glava svih njih prelete spokojno Leta, mo da onaj isti. Njegova tanan a krila sad su bila vidljiva, a telo mu je bilo tamni krst naspram suneve trake k oja se poela zamraivati. Robusni bradonja pored Svile zatrese pesnicom ka nebu, a nekoliko drugih ljudi proguna kletve. "Niki nikad ki u ne vole", izjavi najbli i prodavac ivih ivotinja filozofski, "al jopet svaki oe da jede." Svila klimnu glavom, izra avajui saglasnost. "Bogovi se osmehuju na nas, si ne moj, ili je bar tako zapisano. Ali udo je da nam se ne smeju na sav glas." "Da l' misli da nas oni stvarno pijoniraju, Patera, ko to Ajuntamijento uve k ka e? Il donose ki u? Ki u i oluju, govorijo je moj stari ocko, a i njegov pre njega . Ja sam primetijo da to esto bude. Pes Svevi nji dobro zna da trebamo ki u ovih dana , jo kako." "Ja to zaista ne znam", priznade Svila. "Danas sam, oko podne, video jed nog, a evo ki e jo nema. A to se tie osmatranja Virona, ta bi to Leta mogao videti to n mo e bilo koji putnik iz inostranstva?" "Ni ta, kolko ja znam." Prodavac pljunu. "A i ovo ka u da donosi ki u, Patera. Aj pa da uspe danas. Ti si dobru rtvu tra ijo, a?" Na Svilinom licu se verovatno ocrtalo iznenaenje, jer se prodavac iroko os mehnu, otkrivajui polomljen prednji zub. "Znajem ja tebe, Patera - stari mantejon na Sunevoj. Al si danas pro o pored one ovce ko ni ta. Sigurno ti nisu radile poso." Svila se trudio da izgleda ravnodu no. "Prepoznau ja onu pravu ivotinju im je vidim." "Tako je, tako je, zato evo vidi moju." Prodavac di e jedan prljavi prst. "Ne, ekaj malo. Prvo da te pitam - ja tebe - ne to. Ja nisam ni ta uen, Patera, al, pi tam: je l' nije dete najbolja rtva? Najbolja koju mo e ovek, pa i ceo grad, da ponudi bogovima? Najbolja i najvea?" Svila slegnu ramenima. "Tako je pisano, ali ni najstariji ljudi ovde ne pamte da je takvo rtvovanje podneto. Mislim da ja to ne bih mogao uiniti, a u svak om sluaju zakonom je zabranjeno." "E to je ono to sam teo da reem!" Kao zaverenik, prodavac podozrivo pogled a oko sebe. "Onda, ta je najbli e detetu, a? Al ipak po zakonu? ta je to, pitam ja t ebe Patera - po to smo ti i ja odrasli ljudi, nismo deri tad - ta je ono to pola gospo jica na Palatinu hrane onako, usput? Katahrest, je l' nije?" Teatralnim pokretom prodavac zavue ruke pod izmrljano crveno platno kojim je bila prekrivena njegova tezga i izvue nevelik iani kavez u kome je bio jedan ka tahrest narand aste i ute boje. Svila nije bio nikakav poznavalac tih ivotinja, ali mu se inilo da je to jedva ne to vi e od maeta. Prodavac se nagnuo napred, a njegov glas se sti ao do rapavog apata. "Ukrad en, Patera. Ukraden. Inae ga nikad ne bi mogo da prodam tebi, za samo..." On lizn u usne; njegov nemirni pogled odmeri Svilinu izno enu crnu mantiju i zadr a se na nj egovom licu. "Za samo es male kartice. A on govori. Ide ponekad i na zadnje noge, a jelo uzima sas prednje. Ko pravo dete, ama ba ko pravo. e da vidi ." Gledajui duboko u katahrestove plave oi, koje kao da su se topile (jer su se izdu ene zenice, prilagoene nonom gledanju, naglo su avale u sunevoj svetlosti), Svi la je maltene mogao poverovati u ovo. Prodavac vrhom prsta oproba vrh dugakog no a. "Jesi zapamtijo ti ovo, a, Ti k? Ako jesi, ajde da zbori ka ti ka em, i da ne bega ka te pustim." Svila odmahnu glavom. Ako je i video tu kretnju, prodavac ju je prenebregao. "Reci kupi. Reci za asnog augura, Tik. Reci kupi!" Gurnuo je nesrenog malog katahresta vrhom no a. "R eci, bre!" "Ma, nema veze", ree Svila umorno. "Neu ga kupiti." "Mogo bi fino da gi prinese na rtvu, Patera. To ti je najbolja rtva, a da j e po zakonu. ta reko ja? Sedam karte? Evo, u da spustim na es, al samo danas. Samo e s, jer sam uo dobre stvari o tebi pa se nadam i ubudue da dobro saraivamo." Svila opet odmahnu glavom. "Reko sam da je Tik vru, a? Pee! Da nisam pritego momka koji ga je uzo, ne bi nikad dobijo Tika tako jeftino. Prio sam mu da e ga otkekam kod zelembai, i tak o to." "Svejedno je to", ree Svila. "Zato e ga dam stvarno po to-za to. Evo, pet kartice, Patera. Evo proi - a ti priaj, zabu antu jedan mali, priaj! - evo proi celu pijacu, pa ako nae katahresta jefti nije, ti ga tamo kupi i ja ti dam pet kartice za njega. Evo, da ka emo, pet kartic e. Ni upola tako dobrog nee nae , ni da pipne , za pet kartice. To ti ja obeajem, a ja sam ovek koji nikad nije prekr ijo obeanje. Evo nek ti ka e ko god oe ." "Ne, sine moj." "Trebaju mi pare, mlogo sam u krizi, Patera. Valjda ne bi trebo to da go vorim, al evo. ovek mora da ima pare da bi kupovo ivotinje koje e posle da prodaje, je l' tako?" Njegov glas se jo jednom sti a, tako da je sad bio jedva ujan. "Ja sam ulo ijo pare u nekoliko ladnih. Znaje na ta mislim, Patera? Ladni. Al oni se ugreja li i ukvarili pre nego to sam mogo da ih premestim. Zato, evo ta e da ti ka em - ja t ebi: pet, al jednu karticu da pi emo kredom. A? etri odma, a peta kad se vidimo dru gi put, a to e da bude na sledei molpindan, posle ovog scildana, Patera, ja bi se nado." "Ne", ponovi Svila. "Tica", ree mali katahrest razgovetno. "Daa tica, tii los covek." "Nemoj ti meni da sam ja lo ovek." Prodavac zavue vitko seivo izmeu ica kaveza i vrhom pritisnu maju ni ru iasti nos katahresta. "Veleasnog ne zanima nikakva lo a pti ca. Bre, sisane jedno buvljivo." On di e pogled pun nade ka Svili. "Dal te ipak zan ima, Patera? Ptica. I to koja govori. E, sad, ne izgleda ba k'o dete, ta emo. Al do bro zbori - vredna ivotinja." Svila je oklevao. "Losa, losa tica", ree mu 'mae' iz kaveza zlobno, hvatajui prednjim apicama ice. "Tuu!" Poe tresti ice; maju ne crne kand e, o trije od ioda, sad su se mogle videti n a vrhovima belih, paperjastih prstiju na apicama. "Losa tica!" ponovi mali katahr est. "Los kuun!" Nijedan bog nije progovorio kroz Sveti prozor u mantejonu u Ulici sunca jo od vremena mnogo pre Svilinog roenja. Ovo je, sad, bio bo ji znak, nesumnjivo: je dna od onih prorokih fraza koje bogovi, nainima za koje se obian smrtnik ne mo e ni n adati da e ih ikad razumeti, ubace, pokatkad, i u najbanalniji govor. Najsmirenij e to je mogao, Svila ree: "Pahhh. Ajd poka i mi tu tvoju pticu koja govori. Kad sam ve tu, bar da vidim." Di e pogled ka suncu koje se su avalo, kao da je ve re io da krene . "Ali morau uskoro da se vratim." "To ti je noni vran, Patera", ree mu prodavac. "Moj jedini noni vran u ovu godinu." Ispod stola se pojavi i taj kavez. U njega beja e ugurana krupna ptica, bl istavog crnog perja. Noge su joj bile svetlocrvene; na grlu je imala uperak perja skerletne boje, a taj 'lo kljun' o kome je katahrest govorio beja e dug i o tar, zag asito grimizne boje. "A govori?" ree Svila, kao da mu je to sasvim svejedno. "Svi oni govore, Patera", ree mu prodavac pouzdanim glasom. "Svi ti noni v rani. Uu jedni od drugih, eto, tamo dole u movarima oko Palustrije. Imo sam ih ja nekolko puta ranije, al ovaj mu jak, ptican, je jedan od najboljih govornika, kolk o sam ga ja slu o." Svila ne to pa ljivije osmotri pticana. Maloas je izgledalo sasvim verovatno da mali narand asti i uti katahrest mo e da govori: bio je zaista, uprkos krznu, veom a nalik na dete. Ali ni ta na ovoj snu denoj ptiurini nije ukazivalo na neku slinu spo sobnost. Mogao je to, maltene, biti najobiniji gavran. "Neko je nauijo prvog vrana da pria, zna , Patera, jo dok sunce kratko be e", o bjasni prodavac. "Il se bar tako pripoveda. Pa mu dojadilo brbljanje i pustio ga . Il je vran sam pobego - oni su ti alamunje za to - pa oti o kod svojih i nauijo s ve njih. Ja sam ovog vrana kupijo od jednog lopovuge koji je do o odozdo, sa juga. Pro log fejdana, eto, pre tedan dana. Dao sam mu karticu, jednu." Svila se iroko osmehnu. "Lepo si ti nauio da la e , sine moj, ali te odaje sam a tema. Dao si mu deset bita, ili manje. Zar nije to ono to stvarno misli ?" Prodavac oseti da e ovde biti prodaje, i oi mu zablista e. "Ko, ja, ja ne bi mogo ovog vrana da pustim za manje od jedne cele kartiice, Patera. Kako ne razum e ? Onda bi gubijo pare, ba sad kad mi trebaju tolko kritino. Pogledaj ovog pticana. Mlad i jak, kolko se po eleti mo e, i to divalj. I to donet ovamo pravo iz Palustri ju. Ptican koji bi te ko to celu kartu, pa i vi e, tamo na onu veliku pijacu. ta, pa sam ovaj kavez bi te ko to dvaes, tries bita." "A-ha!" uzviknu Svila, trljajui ruke. "Znai kavez ulazi u cenu?"Vran klepnu kljunom. To se ulo mnogo jae nego njegove rei: "Ne, ne." "Eto vidi Patera!" Prodavac samo to nije skakao od radosti. "uo si? On sve zna to mi priamo! Zna za to ga oe ! Jedna kartika, Patera. Kartience jedno celo. Ja nee pustim ni za jedan bit, ne mogu. Al, evo, daj mi isto kolko sam ja dao onom lopo vugi, i ptican je tvoj, rtva da ni Prolokutor ne bi bolju nabavijo, i to za jedan jedini kartiuljak." Svila je glumio da se dvoumi, bacio pogled jo jednom ka suncu, obazreo se po pijaci, pra njavoj i prepunoj naroda. Gardisti u zelenim ko uljama probijali su se kroz masu, butajui ljude kundacima da bi sebi prokrili put; nesumnjivo su juril i onog dokonog momka koga je Svila ranije zapazio. "A ptican je 'vru'. Ukraden, a?" ree Svila. "Inae ga ti ne bi dr ao ispod tez ge, sa katahrestom. Ree maloas da si pretio onom jadniku koji ti je to prodao. Otk ekae ga kod zelembaa, a? Tako si rekao, sine moj?" Prodavac je izbegavao da pogleda Svili u oi. "Ja nisam neki o tar momak, ali otkad sam u ovom mantejonu, nauio sam malo i atrovaki. To bi znailo da e ga prijaviti policiji, zar ne? Pretpostavimo da ja sad tako zapretim tebi. To bi, nesumnjivo, bilo vi e nego pravedno." Prodavac se negnu sasvim blizu Svili, ali okreui glavu u stranu, kao da je i on sam nekakva ptica; mo da je samo bio svestan belog luka kojim je njegov dah bio optereen. "To ja samo malo zborim, onako. Svega mi. Da mu terija misli da je jeftino dobijo. to ti jesi, Patera."Otkucavao je as za zbor palestre kad se Svila vratio sa nonim vranom. rtvov anje na brzinu, zakljuio je on, moglo bi biti gore nego nikakvo; meutim, iv ptican katastrofalno bi odvlaio pa nju. Stambena zgrada imala je jedna vrata prema Sunanoj, a jedna prema Srebrnoj ulici, ali je Svila, kao i Patera tuka pre njega, uvek os tavljao i jedna i druga zamandaljena. Sada otkljua kapiju ba te i ue. Lakim trkom pr oe po ljunanoj stazi izmeu zapadnog zida mantejona i bole ljivog smokvinog drveta, okr ete nalevo izmeu senika obraslog u vinovu lozu i Mermerinih leja sa travama, i po pe se trkom uz raspadajue stepenike stambene zgrade, grabei po dva svakim korakom. Otvori vrata kuhinje, ostavi kavez na klimav drveni sto, i poe ustro da pumpa. Ka d je voda najzad potekla, bistra i hladna, on napuni jednu veliku olju i ostavi j e na dohvat velikog crvenog kljuna. Ve je uo kako uenici ulaze u mantejon, mno tvo nj ih. Vla nom rukom zagladi kosu i pohita da im se obrati na zavr etku njihovog dana. Niska vrata na zadnjoj strani mantejona bila su otvorena za provetravanj e. Svila energinim, dugim koracima proe kroz njih, pope se kratkim stepeni tem iji su stepenici bili ugnuti i udubljeni od urnih koraka mnogo pokolenja augura, i ue u sumrani sanktum iza Svetog prozora. Jo i sad razmi ljajui o pijaci i o tmurnoj crnoj ptici koju je ostavio u kuhinji, u stambenoj zgradi, i tragajui uzaludno za neim z aista znaajnim to bi mogao kazati grupi od sedamdeset troje uenika i uenica ija je st arost bila od osam pa sve do gotovo esnaest godina, on se uveri da je izvor energ ije ukljuen i proveri registre ispod Svetog prozora. Registri su bili svi prazni. Da li je Veliki Pes zaista do ao na ovaj Prozor? Ba na ovaj? Da li se ijedan bog i kada tu pojavio? Da li je Veliki Pes jednom estitao Pateri tuki, kao to je ovaj esto tvrdio; estitao mu, ohrabrio ga i zatra io od njega da se priprema za onaj as (a ta j e skoro doi, navodno je Pes nagovestio) kad e ovaj sada nji svitak nestati, biti na pu ten? inilo se da su takve stvari nemogue. Oprobavajui vrstinu prikljuaka, to je ini pomou jednog povijenog kraka upljeg krsta koji je na sebi nosio, Svila se u sebi poe moliti za jaanje vere; a onda - prekoraujui, oprezno, krivudavi glavni kabel ija je izolacija odavno bila nepouzdana - duboko udahnu, iskorai u prostor ispred Pro zora i zauze svoje mesto ma iskrzanom govornikom balkoniu zvanom ambion, koji je to kom toliko mnogo ovakvih okupljanja bio tukin. Gde sad spava tuka, taj dobri starac, taj verni stari sluga koji je imao tako slab san, ali je zato dremao trenutak-dva - samo trenutak-dva - pri svakom njihovom zajednikom obroku? Taj koji je oseao netrpeljivost prema visokom, mladom pomoniku koji mu je nametnut posle toliko godina, posle toliko sporih decenija us amljenog ekanja; ali koji je tog pomonika ipak i voleo, voleo kao niko drugi osim majke? Gde je sad stari Patera tuka? Gde spava i da li bar sada uspeva da zaspi? Ili dre di budan, kao to je za ivota uvek inio, u dugakoj spavaoj sobi pored Sviline, pa se kome a, a njegov stari krevet kripue, kripue? Da li se moli u pono, i posle ponoi i u vreme kad se zastor di e sa sunca, a nebeske zemlje tonu u mrak; da li se mol i kad Viron gasi svoje lomae i fenjere, svoje mnogokrake svenjake, u prvim zracima otkrivenog sunca? Dok se nesigurne senke dana pojavljuju jo jednom, i zauzimaju svoja uobiajena mesta, i dok jutarnje slave blistaju, a dugake bele trube noi se neu jno zamotavaju u sebe? Spavajui pored bogova, da li se stari Patera tuka ikad probudi da ih podse ti na njihove du nosti? Stojei uspravno na balkoniu, pokraj svetlee sive praznine Svetog prozora, Sv ila, jo ne poinjui da govori, provede nekoliko trenutaka posmatrajui uenika. Svi su b ili siroma ni, znao je to; i za poprilian broj njih, podnevni obrok koji je pet- est majki spremalo u kuhinji palestre bio je prvi u danu. Pa ipak, veina njih bila je maltene ista; svi bez izuzetka su se - pod o trim pogledima Mejtere Ru e, Mejtere Me rmer i Mejtere Nane - pona ali dobro. Kad je nova godina poela, on je uzeo starije deake od Mejtere Nane i preda o ih Mejteri Ru i: obrnuto od prakse koju je Patera tuka bio uveo. Prelazei sada pog ledom preko njih, Svila zakljui da je to nije bilo mudro. Stariji momci su, veinom , slu ali boja ljivu Mejteru Nanu iz nekog udnog, napola formiranog vite kog oseanja, ko je su, kad je trebalo, voe kao to je Rog nametali i silom; ali oni nisu imali takvo oseanje prema Mejteri Ru i, a ona je, sa svoje strane, diktirala krut i nemilosrd an poredak koji bi mogao lako biti najgori mogui primer za starije deake, mlade lj ude koji e uskoro (tako brzo, brzo) odr avati disciplinu u svojim porodicama. Svila se okrete od uenika, da bi osmotrio slike Pesa i njegove pratilje, Ehidne: 'Pes sa dvaput glavom' i njegove munje, Ehidna i njene zmije. Ovo je del ovalo; amor mladih glasova se uti a, pretvarajui se u utanje puno i ekivanja. U zadnjem delu mantejonske sale, oi Mejtere Mermer sijale su kao ljubiaste varnice ispod nje ne kape, a Svila je znao da su uperene u njega; ma koliko odobravala njegov rad, Mermerka ni sad nije imala poverenja da e on odr ati govor sa ambiona, a da pri to m ne napravi od sebe budalu. "Nee biti prino enja rtve danas, na ovom skupu", poe on, "iako svi mi znamo d a bi trebalo da bude." Nasme io se, oseajui da je probudio njihovu pa nju. "Ovog mesec a je za jedanaestoro vas poela prva godina. Ali i vas jedanaest ste ve razumeli da mi retko kad uspevamo da nabavimo rtvu za ova na a okupljanja. Mo da se neki od vas pitaju za to ja to danas pominjem. Pominjem to zato to j e dana nja situacija kudikamo drugaija - rtva e biti prineta, ovde, u ovom mantejonu, ali tek kad svi vi odete kui. Siguran sam da se svi seate jagnjadi." Pribli no polovina njih klimnu e glavama. "Ja sam ih kupio, mislim da vam je to poznato, novcem koji sam u tedeo dok sam i ao u sholu - a koji mi je moja majka slala - kao i novcem koji sam ovde usp eo da u tedim od plate koju od Udru enja sve tenika dobijam. Da li svi vi shvatate da na mantejon posluje sa gubitkom?" Stariji su to znali: jasno se videlo iz njihovih izraza lica. "Stvari stoje tako", nastavi Svila. "Pokloni koje dobijemo scildanima, i u drugim prilikama, nisu dovoljni da pokriju veoma male plate koje se daju na im sibilama i meni. Sa plaanjem poreza smo u zaostatku - a to znai da dugujemo pare J uzgadu. Imamo i razne druge dugove. Ponekad dobijemo poneku ivotinju na poklon, o d dobrotvora, ljudi koji se nadaju da e ih milosrdni bogovi lep e pogledati. Mo da su meu dobrotvorima i va i roditelji, a ako jesu, mi smo im vrlo zahvalni. Kad ne dob ijemo nijedan takav poklon, sibile i ja udru imo na e plate i kupimo rtvu za scildan, naje e goluba. Ali jagnjad sam, kao to rekoh, kupio ja sam. Adakse, ta misli , za to sam ja t o uinio?" Adaks, Rogov vr njak, momak ija je boja kose bila gotovo jednako svetla kao Svilina, ustade. "Da bi predvideo budunost, Patera." Svila klimnu glavom, a Adaks opet sede. "Tano. Da bih znao budunost na eg ma ntejona. Utroba te jagnjadi mi je govorila, kao to znate, da e budunost biti svetla . Ali glavni razlog bio je taj to sam eleo naklonost raznih bogova i nadao se da u je poklonima stei." Svila se obazre i pogleda Sveti prozor iza sebe. "Prvo jagnje sam ponudio Pesu, a drugo Scili, za titnici na eg grada. Tada sam mislio da neu imat i novca ni za kakvu drugu jagnjad, nego samo za ta dva: jedno belo za Svevi njeg P esa, i drugo za Scilu. Tra io sam, to bi trebalo da vam ka em, jedan odreeni in dobrot e sa njihove strane: da se jo jednom pojave pred nama, kao to su u starim vremenim a inili. eznuo sam za dokazima da nas oni vole. Nisam pomi ljao koliko su takvi doka zi izli ni, ako se ima u vidu da ih ima u izobilju u svim Hrazmolo kim spisima." Kuc nuo je prstom po izlizanoj knjizi ispred njega, na ogradi ambiona. "Jedne pozne veeri, dok sam itao Spise, razumeo sam to. Ja ih itam jo od det injstva - ali za sve to vreme nisam shvatio koliko nas bogovi vole, iako su mi o ni to ponavljali mnogo, mnogo puta. Pa kad je tako, onda za to bih imao svoj vlast iti primerak? Prodao sam ga za dvadeset bita, ali to nije bilo dovoljno da se ku pi belo jagnje, pa ak ni crno za Feju, iji je danas dan. Zato sam kupio sivo jagnj e i ponudio ga svim bogovima; u njegovoj utrobi na ao sam iste poruke nade kao i k od ona dva bela jagnjeta ranije. Trebalo je ve tad da uvidim, ali nisam, da nam k roz jagnjad nije govorio niko od Devetoro, ve jedan drugi bog. Danas sam saznao i koji, ali vam to neu sada rei; jo ima suvi e elemenata koji mi nisu jasni." Svila po di e primerak Spisa i zagleda se u korice. Nekoliko trenutaka potom, on nastavi. "Ovo je mantejonski primerak. Sad njega itam; bolji je - bolje tampan, sa obimnijim bele kama - nego moj nekada nji primerak, onaj koji sam prodao da bih uinio poklon svim bogovima. Postoje tu izvesne pouke i ja se nadam da ete ih vi svi, s vako ponaosob, savladati. Rvajte se s njima neko vreme, ako vam se u prvi mah uini da su suvi e te ke, i nikada ne zaboravite da je na a palestra osnovana, u davnoj pr o losti, upravo da bi vama bila preno ena ve tina takvog rvanja. "Da, Mae? ta je?" "Patera, da li e stvarno da doe jedan bog." Neki od starijih uenika se nasmeja e. Svila prieka da se sti aju, pa odgovori. "Hoe, Mae. Jedan bog e doi na na Sveti prozor, mada emo na to morati da ekamo, mo da, oma dugo. Ali nije potrebno da ekamo - mi imamo njihovu ljubav i mudrost ovde. Ot vori ove Spise na bilo kojoj strani, Mae, i nai e pasus primenljiv na na e sada nje stan je - na probleme koje ima danas, ili na one sa kojima e se suoiti sutra. Kako je to mogue? Ko e mi rei?" Prouavao je prazne face pred sobom, a onda je prozvao jednu od onih devojaka koje su se najglasnije nasmejale. "Odgovori, umbiro." Ustala je neodluno i izravnala suknju. "Zato to je sve sa svim povezano, P atera?" Beja e to jedna od njegovih omiljenih izreka. "Zar ne zna , umbiro?" "Zato to je sve povezano." Svila odmahnu glavom. "Neosporno je istina da svaka stvar u ovom svitku stoji u nekoj zavisnosti od svake druge. Ali ako bi to bio odgovor na moje pitan je, onda bi trebalo da bilo koji odlomak iz bilo koje knjige opi e na e stanje jedna ko dobro kao i odlomak iz Hrazmolo kih spisa. Meutim, pogleda li, nasumce, u bilo ko ju drugu knjigu, uverie se da to nije tako. A ako otvorim ovu knjigu", on kucnu op et po ishabanoj korici, " ta emo nai?" To je i uinio, teatralnim pokretima, i glasno proitao prvi red na stranici : "Deset ptica za jednu pesmu, mo e li to biti?" Ostade okiran jasnoom ove aluzije na njegovu nedavnu trgovinu na tr nici. Mi sli mu se, kao ptice, panino razbe a e na sve strane. On proguta knedlu i nastavi itan je. "Obojio si Oreba gavrana, ali kako e ga na pesmu naterati?" "Ovo u vam protumaiti kroz koji trenutak", obea on. "Prvo elim da objasnim d a su autori ovih Spisa poznavali ne samo stanje svitka u svom vremenu - i u svim ranijim vremenima - nego i u budunosti. Mislim na Pesov plan." On zastade, zagle dajui se u svako lice ponaosob. "Ko god razume Pesov plan, razume budunost. Da li sam jasan? Pesov plan jeste budunost; razumeti ga i pridr avati ga se, to je glavna du nost svakog mu karca, svake ene i svakog deteta. "Znajui, kao to rekoh, Pesov plan, Hrazmatisti su znali i ta e nam najbolje poslu iti kad god ovu knjigu otvorimo - ta e najvr e usmeriti va e stope, i moje, Zlatnom stazom." Svila opet zauta da bi prouio mladalaka lica ispred sebe; video je tu i tam o pokoju iskricu interesovanja, ali samo iskricu. On uzdahnu. "A sad da se vratimo na same ove redove teksta. Prvi red, 'Deset ptica z a jednu pesmu, mo e li to biti?' sadr i bar tri znaenja. Kad postanete stariji i ospo sobite se da razmi ljate produbljenije, uvidite da svaki red teksta u Spisima nosi dva, ili vi e, znaenja. Jedno od znaenja u ovoj reenici odnosi se na mene lino. Kroz koji trenutak u ga objasniti. Druga dva znaenja odnose se na sve nas; prvo u njih o bjasniti. Za poetak, moramo pretpostaviti da su te ptice, o kojima je re, pevaice. Za pazite da u sledeem redu imamo pticu koja ne peva, i to je jasno reeno. Onda, ta zn ai tih deset ptica pevaica? Deca u odeljenju - to e rei, vi - jesu, svakako, jedno mo gue tumaenje. Od vas se tra i da recitujete za dobre sibile koje su vam nastavnice, a va i glasovi su visoki, kao cvrkut ptica pevaica. Kupiti ne to 'za pesmu' znai kupit i jeftino. Prema tome, vidimo znaenje: zar jeftino prodati ovo mno tvo uenih mladih ljudi? Odgovor je, dabome, negativan. Pamtite, deco, koliko Veliki Pes ceni, i k oliko puta nam iznova i iznova ponavlja da ceni, svako ivo stvorenje u svitku, sv aku boju, svaku vrstu bobica i leptira - a ljudska bia ponajvi e. Ne, ptice nee biti za jednu pesmu prodate; ptice su Pesu dragocene. Ne prinosimo na rtvu besmrtnim bo anstvima ni ptice, ni druge ivotinje, zato to nemaju nikakvu vrednost, zar ne? To bi bila uvreda bogovima. "Deset ptica za jednu pesmu, mo e li to biti? Ne. Ne, vi deca neete biti pr odati jeftino." Sad je imao njihovu pa nju. Svi su bili budni, a mnogi su se nagnuli, na s vojim sedi tima, napred. "Za drugo znaenje moramo uzeti u obzir i drugi red teksta. Imajte u vidu da bi deset ptica pevaica lako moglo otpevati, ne deset pesama, nego na desetine hiljada pesama." Za tren je ta slika ispunila njegov um, kao to je jednom, mo da, ispunjavala davno preminulog pisca Hrazmolo kih tekstova: vrt sa sta zama od kamenih ploa i sa vodoskokom i obiljem cvea, odozgo pokriven mre om - a na m re i bulbuli, drozdovi, eve, e ljugari; njihovi glasovi tkaju bogato platno melodija, koje se nepocepano prote e kroz decenije i mo da stolea, sve dok mre a ne istrune i dok ptice ne odlete, konano slobodne. Ali, i tad, zar nije mogue da e se one ponekiput vratiti? Zar nije sigurno da bi se vraale, da hitro proleu kroz pocepana mesta na upropa enoj mre i i piju iz to g zvonkog vodoskoka i da se gnezde u bezbednosti ovog vrta; zar se ne bi njihov zavr eni koncert produ io i posle svog kraja, kao to orkestar svira dok publika odlaz i iz pozori ta? Svira jo , i jo , zbog radosti muzike, i kad je poslednji slu alac oti ao kui, i kad razvodnici, zevajui, lunjaju po sali, gase ve dogorevajue svee u svenjacima i one iza koljki na samom rubu pozornice, kad su glumci i glumice sprali minku i presvukli se opet u odeu koju u obinim prilikama nose, u jednostavne smee suknje i pantalone, bezline bluze i tunike i kapute sa kojima su u pozori te do li, u ono bezl ino to se nosi kad polazi na posao, banalno poput smeih pera na bulbulu? "Ali ako ptice budu prodate", nastavi Svila (glumci i glumice, pozori te i publika, vrt, vodoskok, mre a, i ptice pevaice - sve prognano iz njegove svesti), "kako onda dobiti pesme? Mi, koji bejasmo pesmama bogati, ostadosmo siroti. Nee n am nimalo pomoi, kao to pisci to znaju unapred istiu u sledeem redu, da obojimo gavra na, da razma emo preko crne ptice tananu lepotu eve ili pristojnu smeu boju bulbula. Nee vredeti ni da ga zlatom obojimo, kao e ljugara zlatokrilog. Ostae to, ipak, gavr an." On duboko udahnu. "Vidite li, deco moja: ma koji ovek, pa i neznalica, mo e se nai na vlasti, i biti obo avan. Pretpostavimo, na primer, da neki slabo obrazov an ovek - recimo, neko astan i po ten, recimo neko od vas momaka iz klase Mejtere Me rmer, koji bude izveden iz ove kole i odraste bez ikakvog daljeg obrazovanja - pr etpostavimo, dakle, da on nekim sluajem dospe na mesto Njegove Svesnosti, Glavnog govornika. Onda jede i spava u palati Glavnog govornika, na Palatinu. Nosi njegov t ap i njegovu ode du okienu draguljima, a svi mi ostali kleimo da dobijemo tvoj blago slov. Ali ti nam ne mo e dati onu mudrost koja se od tebe na takvom mestu oekuje. U tom sluaju ti si gavran koji samo ume da grake, iako je premazan divnim bojama." On odbroja u sebi do tri, zurei pri tom uvis, u pra njave grede pod tavanic om mantejona; davao je toj slici dovoljno vremena da dobro utone u um njegove pu blike. "Nadam se da ste razumeli, iz ovoga to sam rekao, za to se va e kolovanje mora nastaviti. Nadam se da takoe shvatate da sam ja mogao isto tako uzeti primer iz n ekog drugog ivotnog poziva, ne sve tenikog nego, recimo, nekog obinog: mogao sam govo riti o trgovcu, o prevozniku robe, o glavnom inovniku ili komisionaru. Vama je, d eco, uenje potrebno, da biste jednog dana vi bili svetu potrebni." Svila naini jo jednu pauzu, dr ei se obema akama za ispucalu, prastaru ogradu ambiona. Pomueno sunevo svetlo koje je strujalo kroz visoki prozor iznad irokih vra ta to su vodila ka Ulici sunca bilo je, sada, primetno slabije. "Tako je u Spisim a reeno, jasnoom vi e nego dovoljnom, da va a palestra nee biti prodata - ni zbog porez a, ni zbog ma ega drugog. uo sam ja da se ovde pria da e biti prodata, uo sam i da su mnogi poverovali u to. Ponavljam, nee biti." Jedan trenutak se sunao na njihovim osmesima. "A sad u vam rei kakvo znaenje ovaj odlomak nosi za mene. Ja sam bio taj ko ji je otvorio Spise, vidite, pa je zato tu bila poruka i za mene lino, a ne samo za sve nas skupa. Danas, dok ste vi uili, ja sam oti ao na pijacu. Tamo sam kupio j ednu finu pticu koja govori, nonog vrana, da ga prinesem kao moju linu rtvu - kad v i odete kui. Ve vam rekoh kako sam se nadao, kad sam kupovao onu jagnjad u kojoj ste o noliko u ivali, da e neki bog, zadovoljan nama, doi u ovaj prozor, onako kao to su se bogovi u pro losti pojavljivali ovde. Takoe poku ah da vam poka em kako je to nepametn o bilo. Umesto tog poklona, drugi mi je poklon dat - jedan dar koji se ne bi mog ao kupiti ni pomou sve jagnjadi na pijaci. Kazah da vam neu danas ispriati ta je bil o; ali evo saop tavam da to nisam dobio ni zbog molitava mojih, ni zbog rtava prine tih, ni zbog bilo kog drugog pobo nog posla koji uradih. A ipak sam dar dobio." Stara Mejtera Ru a se naka lja: suvi, skeptini zvuk iz mehanizma koji je zame nio njene glasne ice jo davno pre nego to je Svila progovorio prvu re u svom ivotu."Znao sam da ja, sam, moram ponuditi rtvu zahvalnicu za to, iako sam sve svoje pare odavno potro io na jagnjad. Vrlo bi mi drago bilo da vam sad ispriam da sam imao neki mudar plan za razre enje ove moje nedoumice - ovog mog problema - al i istina je da nisam. Znajui samo da je rtva potrebna, odjurio sam na pijacu, uzda jui se u milostive bogove. Oni me nisu izneverili. Usput sam sreo jednog neznanca koji mi je dao novac za jednu odlinu rtvu, za govoreeg nonog vrana koga vam pomenuh , a koji veoma lii na gavrana. Na ao sam, vidite, da se ptice ne prodaju za pesmu. Ali mi je istog dana d at znak - takva je velikodu nost dobrih bogova prema onima koji im se obraaju molep stvijem - znak da e jedan bog uistinu doi na ovaj Sveti prozor kad prinesem tu rtvu . Mo da e se ekati dugo, kao to Maetu rekoh; zato ne smemo biti nestrpljivi. Moramo im ati vere i uvek pamtiti da bogovi imaju i druge naine da nam se obrate; ako su Sv eti prozori zamukli, ti drugi naini nisu. Kroz snove, vizije i znake, bogovi nam govore, kao to su govorili i u doba kad su na i dedovi bili mladi. Kroz augursko tu maenje progovore kad god smo voljni da prinesemo rtvu; i Spisi su uvek tu, za nas, i mo emo u njima potra iti savet kad god nam zatreba. Trebalo bi da se stidimo da k a emo, kao to neki govore, da smo u ovim vremenima kao brodovi bez krme." Grmljavina se dovalja kroz prozor, bunija od dreke prosjaka i ulinih proda vaca u Ulici sunca; deca se nelagodno prome kolji e na taj zvuk. Svila ih povede u k ratku molitvu, a zatim ih raspusti. Prve vrele, te ke kapi provale oblaka ve su pretvarale utu pra inu u blato, s one strane mantejonskih vrata. Deca su se rastrala uz i niz Ulicu sunca; nijedno nije ostalo, kao to se ponekad de avalo, da aska ili da se igra. Tri sibile ostale su unutra, da mu pomognu u prino enju rtve. Svila otra lak im trkom iz mantejona nazad u stambenu zgradu, navue rukavice za prino enje rtve - o d tavljene ko e, ojaane oklopnim ploicama - i izvue nonog vrana iz kaveza. Vran ga napa de kao zmija arka, munjevito, u oi, vrhom kljuna, ali proma i za irinu prsta. Svila ga uhvati jednom oklopnom rukavicom za glavu, podseajui sebe sumorno da je mnogo kog augura ubila rtva koju je mislio zaklati; da gotovo svake godine neki bik ili jelen, negde u gradu, potkai rogovima nekog zlosrenog augura. "Ovo da nisi vi e poku ao, ti lo a ptico." Govorio je napola samome sebi. "Zar ne zna da te eka veito prokletstvo ako me povredi ? Bie ubijen kamenovanjem, a tvoj du h e biti predat avolima." Noni vran poe klepetati kljunom i uzaludno udarati krilima. Najzad Svila p rite e njegovo uzmigoljeno telo ispod svoje leve mi ke. Za to vreme, u sumranoj, zagu ljivoj vruini mantejona sibile su upalile, na oltaru, rtvenu vatru. Kad je Svila u ao - sveana povorka sainjena od samo jednog oveka - one poe e svoj spori ples. Njihove iroke, crne suknje su se njihale i razmahivale , a glasovi su im se izvijali bez ikakve melodije, u avetinjskom obrednom narica nju koje je bilo staro kao i svitak sam. Vatrica je bila od mirisnih cepki kedrovog drveta, koje su ve brzo nestaj ale; Svila ree sebi da mora brzo raditi, ako ne misli da rtvu zakolje kad vatra ve zamire, to je uvek lo znak. Prenese pticana brzo preko vatre, izgovori najkrae prizivanje bogova, i d ade uputstva, u jednom jednolino izgovorenom nizu reenica: "Ptico, mora govoriti sv akom bogu i boginji koje sretne i rei svima njima o na oj veri i na oj velikoj ljubavi i vernosti. Isto reci koliko sam ja zahvalan za ogromnu, niim zaslu enu milost koj a mi je ukazana i reci im koliko iskreno elimo njihovo bo ansko prisustvo na ovom n a em Svetom prozoru. Ptico mora govoriti tako Pesu Velikome ocu bogova. Ptico mora govoriti tako Ehidni Izvijajuoj dru benici Pesovoj. Mora govoriti tako Scili Pr eoj i Molpi udesnoj, Tartarosu Crnome i Hieraksu Nemome, Telksiepeji k oja omaijava i Feji koja je veito na gozbi, Sfiksi Pustinjskoj i svim drugim bogov ima koje sretne u Glavnom procesoru - ali naroito Izvana u, Autsajderu, koji je meni ukazao veliku dobrotu. Njemu ka i da u ja do kraja mojih dana njegovu volju ispunj avati. I da le im niice pred njim." "Ne, ne", proguna vran, isto kao na pijaci. I nastavi: "Ne-moj, bre." Svila izgovori zavr ne rei: "Ne razgovaraj sa demonima, ptico, niti se zadr a vaj u prostorima gde su oni."Jednom oklopljenom rukom uhvati vrsto za iju nonog vrana koji se mahnito ba cakao, a drugu pru i ka Mejteri Ru i, najstarijoj meu tri sibile. Ona mu polo i u aku no za klanje rtve. Bio je to no sa dr kom od kosti, nasleen od Patere tuke, koji ga je na sledio od svog prethodnika. Seivo je bilo dugako, udnovato povijeno; boja mu je bil a otupela od godina i od neizbrisivih mrlja od krvi, ali je du obe o trice blistalo - savr eno nao treno. Kljun nonog vrana se razjapi. Borio se mahnito. Poslednji pridavljeni pol uljudski cik odjeknu od obezbojenih zidova mantejona; onda nesretni noni vran klo nu u Svilinom zahvatu. On prekide obred, prinese mlohavo telo uhu, zatim palcem otvori jedno pticanovo oko. "Mrtav je", ree on enama koje su jo naricale. Ostade, za trenutak, bez rei. Onda bespomono promrmlja: "Ovo mi se nikad ranije nije desilo. Ve je crko, pre neg o to ga mogoh prineti na rtvu." One prestado e da vuku noge u ritmu plesa. Mejtera Mermer ree diplomatski: "Onda je sigurno ve preneo tvoju zahvalnost bogovima, Patera." Mejtera Ru a glasno mrknu i uze rtveni no . Mala Mejtera Nana upita boja ljivo: "Zar ga nee spaliti, Patera?" Svila odreno odmahnu glavom. "Nezgode ove vrste predviene su u rubrikama, Mejtera, iako moram priznati da nikad nisam oekivao da u morati da primenim ovu od redbu. Tamo se jasno ka e da ako ne mo e odmah dovesti drugu rtvu, postupak rtvovanja n e sme nastaviti. Drugim reima, ne mo emo naprosto da bacimo ovu mrtvu pticu u svetu vatru. Tako isto bismo mogli baciti i neko mrtvo stvorenje koje su deca pokupila sa ulice." Dok je to govorio, eleo se nekako otarasiti ptiurine - baciti je meu klupe za publiku, ili u kanal za smee, niz koji e Mejtera Mermer i Mejtera Nana uskoro p rosuti ipak sveti pepeo oltarske vatre. Savlada se, ne bez napora, i dodade: "Va s tri ste se, sve tri, nagledale vi e ivota nego ja. Zar nikad ranije niste pomagal e u propalom rtvovanju?"Mejtera Ru a jo jednom mrknu. Kao i ono ranije, i ovo mrktanje bilo je prepun o osude; ovo to se dogodilo nesumnjivo je krivica samog Patere Svile, samo njegov a. Jer on je, samo on ( mrktanjem je to stavljeno do znanja, sa izvrsnom jasnoom) o dabrao ba ovu bednu pticu. Da je malo bolje pazio, da je imao malice vi e znanja, a nadasve da je bio pobo niji - jednom rei, da je mnogo, mnogo vi e nalikovao jadnom, p okojnom Pateri tuki - ni sluajno se ne bi moglo desiti ne to ovako sramotno. Mejtera Mermer ree: "Ne, Patera. Nikad. Mogu li ja s tobom da popriam o nee m drugom, kad budemo gotovi ovde? U mojoj sobi u palestri, mo da?" Svila klimnu glavom. "Doi u tamo na razgovor, im se otarasim ovoga, Mejtera ." Pokaza se da je isku enje da grdi samoga sebe prejako. "Trebalo je da bolje raz mislim. Spisi su me upozorili; ali su i dozvolili da ostanem dovoljno nerazuman da pomislim da bi moja rtva mogla biti prihvatljiva iako je na Sveti prozor ostao prazan. Ovo e biti stroga pouka za mene, Mejtera. Ili se, bar, nadam da e biti; mo rala bi biti. Hvala Feji to deca nisu bila ovde da ovo vide." Dotle se i Mejtera Nana ohrabrila dovoljno da progovori. "Niko nikad ne mo e znati ta je Izvana u na umu, Patera. On nije kao drugi bogovi, koji se u Glavnom procesoru savetuju jedni s drugima." "Ali kad su bogovi progovorili tako jasno..." Uviajui da je odlutao s teme , Svila zauta, ostavljajui tu reenicu nedovr enu. "Naravno, u pravu si, Mejtera. Njeg ove elje su meni jasno saop tene, a meu tim eljama nije bilo ovo prino enje rtve. U budu osti u nastojati da se ograniim na injenje samo onog to mi on ka e. Znam da se mogu os loniti na vas da mi pomognete u tome, kao i u svemu drugom." Mejtera Ru e nije mrknula po trei put; umesto toga, milosrdno se zadovoljila samo e kanjem nosa. Nos, usta i desno oko bejahu, po izgledu, najprihvatljiviji de lovi njenog lica; iako izvajani od nekog robusnog polimera, izgledali su maltene normalno. Njeno levo oko, sa kojim je roena, izgledalo je u isti mah i ludo, i s lepo, i mutno, i zagnojeno. Nastojei da izbegne to oko i pri eljkujui (kao i toliko puta ranije, otkad j e do ao u ovaj mantejon) da rezervni delovi opet budu nabavljivi, Svila prebaci non og vrana u desnu aku. "Hvala vam, Mejtera Ru o, Mejtera Mermero, Mejtera Nano. Hval a vam. Mnogo bolji uinak postii emo sledei put, u to sam siguran." U meuvremenu je skinuo rtvene rukavice; u njegovim znojavim akama omrznuta ptica davala je oseaj da j e topla i nekako pra njava. "U palestri, kroz jedno pet minuta, Mejtera Mermero." 3. SUTON "Ovde sam, Patera!" Svila naglo stade; zamalo da se oklizne, jer se mokri ljunak zakotrljao p od njegovim cipelama. "Pod senicom", dodade Mejtera Mermer. Mahnu mu; crni rukav i svetlucava a ka bejahu jedva vidljivi kroz zastor od li a vinove loze. Prvi bes provale oblaka brzo je minuo, ali se ki a nastavila, sada kao bla go tapkanje kapljica koje su se spu tale poput blagoslova na njene namuene leje kuh injskog bilja. Susreemo se kao ljubavni par, pomisli Svila, uspostavljajui opet ravnote u. Odgurnu u stranu li e iz koga je kapala voda i na trenutak se zapita ne misli li i ona to isto. Ne. Samo nalik na ljubavni par, priznade on sebi. Jer on nju voli kao to je voleo svoju majku, kao to je mogao voleti stariju sestru da ju je ikada imao; on se borio da izvue iz nje onaj stidljivi osmejak koji je postizala naginjanjem glave na jednu stranu - da dobije njeno odobravanje, pohvalu od jedne matore sib ile, istro ene hemijske osobe koju niko, jo dok je on bio dete i dok je tih 'hemijs kih ljudi' bilo znatno vi e, ne bi dvaput pogledao; osobe koja vi e nije bila zaniml jiva nikome osim najmlaoj deurliji. Kako bi usamljen bio u galami i gu vi ove gradsk e etvrti, da nije bilo nje! Ustala je kad je u ao pod mre asti svod od letvica, i opet sela im je on seo. On ree: "Zaista nema potrebe da to radi kad smo sami, sibi. Rekao sam ti." Mejtera Mermer nagnu glavu na takav nain da joj je kruto metalno lice dob ilo pokajniki, skru en izgled. "Ponekad zaboravim. Izvini, Patera." "A ja zaboravim da nikad ne treba da te ispravljam, jer na kraju uvek sa znam, ali tek kad je prekasno, da si ipak bila u pravu. O emu si elela da razgovar amo, Mejtera?" "Ne smeta ti ki a?" Ona di e pogled ka poluokruglom 'krovu' od vinovog li a izn ad njih. "Naravno da ne. Ali tebi mora smetati. Ako nisi raspolo ena da pe ai ak do pale stre, mogli bismo u mantejon. Ionako hou da vidim da li tamo krov i sad proki njava ." Ona odmahnu glavom. "To bi uznemirilo Mejteru Ru u. Zna ona da je stvar sa vr eno bezazlena, pa ipak ne voli da se nas dvoje sastajemo u palestri kad niko tr ei nije prisutan. Ljudi bi mogli poeti da ogovaraju, zna - i to ona vrsta ljudi koj a nikad i ne dolazi na rtvovanja, pa uvek tra i izgovor. Ona, meutim, nije htela da lino doe, a Mejtera Nana pazi na vatru. Zato sam mislila, ovde. Nije mnogo privatn o, Mejtera nas mo e videti kroz prozor kenobe, ali ipak imamo ber delimian zaklon o d ki e." Svila klimnu glavom. "Razumem." "Ka e da meni na ki i mora biti nezgodno. Lepo od tebe, ali ja ki u ne oseam, a odea na meni e se osu iti. U poslednje vreme nemam problema kad su im odeu, ali se mora veoma mnogo pumpati da bi se dobila dovoljna koliina vode za pranje. Da li je bu nar u stambenoj zgradi jo i sad dobar?" "Naravno." Videi njen izraz, Svila odmahnu glavom. "Ne, nije naravno. Pri jatno je verovati, kao to deca veruju, da Pes nee jo dugo odolevati molbama svojih keri da se nama pomogne i da e uvek obezbeivati dovoljno svega za nas. Ali to ovek n ikad ne mo e stvarno znati; mo emo se samo nadati. Ako budemo morali da pozovemo maj store da iskopaju nove bunare, Crkva e morati da nam pozajmi pare za tu svrhu; to je sve. A morae, ako bez novih bunara ne mo emo da odr imo ovaj mantejon u upotrebi. " Mejtera Mermer nije ni ta govorila. Sedela je pognute glave, kao da se ne mo e suoiti sa njegovim pogledom. "Da li te to toliko brine, Mejtera? Slu aj, rei u ti jednu tajnu. Izvana me je prosvetlio." Tako nepomina, mogla je biti kip, uglaan od vremena, pa obuen iz nekog eksc entrinog, komemorativnog razloga u crnu kalueriku mantiju. "Istina je, Mejtera! Zar mi ne veruje ?" Ona di e pogled. "Verujem da ti veruje da si dobio prosvetljenje, Patera. P oznajem te dobro, ili bar mislim da te poznajem; ne bi ti lagao o neem takvom." "Rekao mi je i za to. Da spasem na mantejon. To je moj zadatak." Tragao je za reima, i u tome kao da se spoticao. "Ne mo e zamisliti kakvo je to divno oseanje, dobiti od jednog boga zadatak, Mejtera. Predivno! Zna da si za to stvoren. Celo t voje srce stremi ka toj jednoj meti." Ustao je; nije vi e mogao sedeti. "Ako treba da spasavam na mantejon, da li ti to ne to govori? Pitam te." "Ne znam, Patera. Da li govori?" "Da! Jo kako! Mo emo primeniti logiku i na uputstva bogova, zar ne? Na njih ova dela, i na njihove rei, a svakako na ovo. Dve stvari nam ta injenica govori, o be od temeljnog znaaja. Prvo, da mantejon jeste u opasnosti. On mi ne bi nareivao da spasavam, da nije. Znai, postoji nekakva pretnja, a za nas je od ivotnog znaaja da to doznamo." Svila iskorai napolje, u toplu ki u, i zagleda se ka istoku, ka Gla vnom procesoru, domu bogova. "Druga stvar je jo va nija, Mejtera. A to je, da na mantejon mo e biti spasen. Drugim reima, u opasnosti je, ali ne i osuen na neminovnu propast. On mi ne bi na redio da spasavam, ako bi spasenje bilo nemogue, zar ne?" "Molim te, ui i sedi, Patera", ree ona moleivim tonom. "Ne elim da nazebe ." Svila opet ue pod lisnati svod senika, a ona ponovo ustade. "Ne mora ..." poe on, pa se isceri postieno. "Pardon! Oprosti mi, Mejtera, m olim te. Postajem stariji, ali ne i puniji znanja." Odmahnula je glavom sasvim sa jedne strane na drugu: njen neujni smeh. "N isi ti star, Patera. Danas sam te neko vreme gledala kako igra . Nijedan od deaka n ije brz kao ti." "To je samo zato to imam vee iskustvo u igri." Oni sedo e istovremeno. Name tajui 'osmeh', uhvatila ga je za aku; time ga je iznenadila. Meka ko a od avno se ogulila sa vrhova njenih prstiju, ostavljajui goli elik, koji je, poput nj enih misli, potamneo sa vremenom, ali se i uglaao od beskonanog te kog rada. "Ti i d eca ste jedino u ovom mantejonu to nije staro. Ni ti ni deca, ne pripadate ovde." "Mejtera Nana nije stara. Nije stvarno stara, Mejtera, iako znam da je z natno starija od mene." Mejtera Mermer uzdahnu, jednim tihim hi kao da neko umorno zamahuje mokrom krp om preko teraco-poda. "Bojim se da je jadna Mejtera Nana roena stara. Ili su je, mo da, nauili da bude matora jo pre nego to je progovorila. U svakom sluaju, njoj je o duvek bilo mesto ovde. A tebi, nikad, Patera." "Veruje i ti da e sve ovo biti sru eno, a? Bez obzira na to ta je Izvana mo da r ekao meni." Ona nevoljno klimnu glavom. "Da. Verujem. Ili bi trebalo da ka em, zgrade kao takve e mo da i ostati, mada izgleda da ni to nije sigurno. Ali tvoj mantejon n ee vi e donositi bogove narodu ovog kvarta, niti e u na oj palestri deca tog naroda im ati nastavu." Svila prasnu. "Kakve bi izglede imali ti klinci - bez tvoje palestre?" "Kakve izglede imaju druga deca njihove klase?" Ljut