04 - znacaj i potreba osnovnog obrazovanja odraslih

ЗНАЧАЈ И ПОТРЕБА ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА ОДРАСЛИХ

СадржајСадржај.....................................................................................................................................1Увод............................................................................................................................................2

1. Полазне основе образовања одраслих............................................................................6Основна начела политике образовања одраслих...................................................................7Циљеви политике образовања одраслих.................................................................................9

2. Фактори образовања одраслих......................................................................................112.1. Савремени фактори образовања одраслих...............................................................12

2.1.1. Демографске промене и образовање одраслих.....................................................122.1.2. Социјалне промене и образовање одраслих..........................................................142.1.3. Технолошке промене и образовање одраслих.......................................................17

2.2. Перманентно образовање као друштвене функције................................................182.2.1. Дефинисање перманентног образовања...............................................................202.2.2. Легитимитет перманентног образовања...........................................................23

2.3. Функције образовања одраслих.................................................................................242.3.1. Економска вредност образовања одраслих.........................................................252.3.2. Социјално-политичка функција образовања одраслих.......................................25

3. Стратешки правци развоја образовања одраслих........................................................27Главни проблеми у образовању одраслих и мере за превазилажење................................33

a) Општи проблеми.........................................................................................................331. Негативна политика према образовању одраслих.......................................................332. Рестриктивна финансијска политика............................................................................353. Одсуство законске регулативе и стандарда..................................................................364. Незаступљеност образовања одраслих у структури државне администрација........375. Разорен систем институчија за образовање одраслих.................................................376. Проблем кадрова у образовању одраслих....................................................................387. Одсуство систематског праћења подручја образовања одраслих..............................40

b) Посени проблеми........................................................................................................401. Проблеми образовања одраслих у формалном систему образовања.........................401.1. Основно образовање одраслих....................................................................................412. Проблеми стручног образовања одраслих...................................................................433. Проблеми образовања одраслих у неформалном систему образовања.....................44

Закључак..................................................................................................................................46Литература...............................................................................................................................50

1


Увод

„Знање као компонента образовања означава систем научно проверених, логички повезаних чињеница и генерализација о природи, друштву и човеку које је појединац схватио и усвојио“1.

Образовање је континуални процес који за циљ има преношење знања и вештина, односно развијање способности неопходних за укључивање у друштвене процесе, односно функционисање унутар људске заједнице.

Образовање као процес, битно утичу на подизање квалитета живота, на побољшање животног стандарда, и данас га има на сваком кораку. Процес образовања се одвија у оквиру институционалног система образовања. Такав систем обухвата све образовне институције које су повезане и организоване у једну јединствену мрежу. У том смислу, свака земља има свој специфични систем образовања, мада велики број образовних система има нека општа и заједничка обележја која се односе на организацију, нивое образовања и трајање школовања. У последње време, та заједничка обележја у образовању односе се и на студијске програме и наставне садржаје. У процесу стицања високог образовања, развиле су се и одређене институције изван универзитета, које су пружале одговарајуће професионално образовање. Настао је нови облик високог образовања, који је излазио из оквира институционалног система образовања.

Образовање има несумњиво велики значај за развој друштва у свим временима његовог постојања. У савременом свету образовање прати промене настале његовим развојем. Тако ће образовање у 21. веку бити усмерено према стицању знања које постаје значајан фактор друштвеног развоја и имаће одлучујућу вредност и за појединца и за цивилизацију. Образовање ће имати значаја и за сагледавање и разумевање глобалних промена у савременом друштву, посебно са становишта проблема у вези са усаглашавањем привредног развоја са еколошким законитостима у условима развоја науке и технологије, у погледу очувања културног идентитета народа и суверенитета њихових држава у условима глобализације економског живота и политичке доминације привредно најразвијенијих држава, као и у погледу демократизације друштвених односа.

Еколошко образовање ће представљати основу економског развоја који ће почивати на принципима одрживог развоја као цивилизацијског захтева савременог друштва. Образовање ће својим садржајима омогућити да се изграде и прихвате нове универзалне моралне норме у односима између народа и држава, чиме ће се избећи сукоби култура и цивилизација. У ствари, знање ће служити унапређењу хуманијих услова живота, јер ће образовање одређивати будућност сваке земље и будућност укупног човечанства.

Свака национална економија и њен дугорочни развој зависи готово искључиво од квалитета њених људских ресурса. У том случају, коришћење тих ресурса и улагање у њихов квалитет представљају примарни фактор развоја. Систем образовања основна је инфраструктурна претпоставка раста и развоја.

Окружење у којем се одвија привредни развој данас пружа одређене предности али и ограничења. Предности али истовремено и изазови јављају се глобализацијом, отвореном конкуренцијом и информатичким технологијама које су све то и омогућиле. Ограничења су у демографској структури становништва као и у наслеђу негативне

1 Радивоје Кулић, Раденко С. Круљ, Саит Качапор: „Педагогија“, Свет књиге, Београд, 2001.

2


селекције кадрова, ригидности институција и законодавства који данас кочи напредак и позитивне промене у друштву.

Савремене се националне образовне политике у развијеним земљама темеље се на концепту који су протеклих деценија разрађени у међународним организацијама које се баве образовном политиком (УНЕСЦО, ОЕЦД, ИЛО, Савет Европе, Европска комисија) и које их препоручују својим чланицама у спровођењу националних образовних реформи. То су концепција доживотног учења, односно концепција друштва које учи.

Концепт доживотног учења и развоја људских ресурса једног система обухвата и усклађује различите облике учења у свим животним раздобљима. То су: организовано учење (образовање и обука) које може бити формално (школовање) и неформално те неорганизовано или информално учење. Будући да се мора учити читав живот, али се читав живот не може ићи у школу, учење се у одраслом добу, па чак нити оно организовано, углавном се не одвија у школи него у нешколским организацијама, односно тамо где одрастао човјек ради и живи. Зато друштво, и то тим више што је развијеније, постаје друштвом које учи.

Савремени образовни систем чини мрежа школских и нешколских организација повезаних партнерским односима. Школа више није једина образовна установа па се развој људских ресурса једне државе не сме редуковати на реформу школског система. У развијеним се земљама системом развоја људских ресурса обухвата школовање и младих и одраслих те неформално образовање одраслих, а све се више обзира поклања и самообразовању те информативном учењу. Образовање се данас сматра условом опстанка и развоја модерних друштава. Опстају они који се најлакше прилагођавају и први усвајају новине.

Добре полазне основе за израду дипломског рада даје књига „Увод у андрагогију“ аутора др Радивоја Кулића и др Миомира Деспотовића. Књига има конзистентну структуру и њоме су обухваћени битни елементи као што су: образовање одраслих као цивилизацијска потреба, значај знања о новим условима економског развоја, андрагогија као наука, психолошка заснованост образовања и учења одраслих, учење у одраслоб добу, формално и неформално и информално учење. Образовне потребе у концепцији људских потреба, природа партиципације у образовању у учењу одраслих, основна подручја садржаја образовања и учења одраслих, организација наставе за одрасле, планирање и програмирање у образовању одраслих и образовање одраслих за самообразовање. Све су то целине које дају једну свеобухватну целину која представља монографије обрађиваних проблема.

У оперативном и практичном смислу образовање одраслих „подразумева све формалне и неформалне облике образовања намењене старијим од 18 година који немају статус ученика, односно студента”.2

Формално образовање је образовање које се дешава у школском систему – од основних школа до постдипломских студија на универзитетима, на основу одобрених програма образовања које воде до дипломе

Неформално образовање се односи на све програме и активности образовања и учења изван школског система. Oно је организовано и институчионално, али се не завршава са друштвеном верификацијом стечених знања и постигнућа у смислу

2 Стратешки правци у развоју образовања одраслих, Министарство просвете и спорта Републике Србије, Београд, 2002, стр. 314.

3


националних квалификација и нивоа образовања и обично се не финансира из јавних фондова.

Иницијално образовање обухвата све програме образовања који се дешавају пре уласка у свет рада, односно (првог) запошљавања.

Континуирано образовање и обука се односе на програме и процесе образовања који се дешавају после обавезног образовања, односно за неке категорије после-иницијалног образовања и обуке или после уласка у свет рада у циљу (1) унапређења знања, вештина и компетенција, (2) стицања нових компетенција (3) даљег персоналног и професионалног развоја.

Први део дипломског рада даје полазне основе образовања одраслих. У овом делу представљени су кључни проблеми релевантни за разумевање и унапређење образовања одраслих у Србији а посматрано на укупну популацију у Србији. Образовање одраслих је основни инструмент за социјално-економску трансформацију и развој. Оно се заснива на основним начелима политике образовања одраслих где су и идентификоване њихови непосредни циљеви и задаци и кроз представљање општих принципа система образовања и васпитања.

У другом делу обрађени су фактори образовања одрасли и перманентно образовање као друштвени фактор. Обзиром да је у Новој Европи све више земаља удружено у Унију, веома је важно да наставници у образовању одраслих размотре све импликације те чињенице за своју сопствену делатност. Поред тога, промене су тако брзе да скоро све што је о Европи написано данас, већ сутра може бити измењено. Овде је указано на бројне факторе који доприносе европеизацији образовања одраслих или је, пак, спречавају. Неопходно је, пре свега, да се испита однос између структуре појединих земаља и образовања одраслих; затим да се анализирају дешавања која доприносе његовој европеизацији; као и да се стекне увид у факторе који спутавају тај процес. И на крају веома је важно да се обликује визија будућности и да се маркирају индикатори за њено препознавање. Истовремено, мора се схватити да свака дискусија оваквог карактера подразумева само оне форме образовања одраслих које су лоциране унутар структуралног оквира земаље.

И у трећем делу дипломског рада акценат је дат стратешким правцима развоја образовања одраслих. Поред укупног значаја образовања одраслих ту су дефинисани циљеви и правци развоја образовања одраслих које држава, институције и други актери система образовања одраслих треба да успоставе, уважавају и финансирају. Правци развоја образовања одраслих одређени су на основу стања у области образовања у нашој земљи и образовања одраслих посебно, сагледавања функције и моћи образовања у подржавању социјалне и економске реформе и развоја, уз уважавање искустава у области образовања одраслих у земљама у транзицији и развијеним европским земљама. Посебно су узета у обзир међународна документа, стандарди и принципи, чије уважавање јесте основни пут интеграције земље у међународну заједницу.

„У савременој педагошко-андрагошкој литератури доста пажње и простора посвећено је реформским процесима у подручју професионалног образовања“3. Тај сегмент образовног система одувек је привлачио пажњу теоретичара образовања и васпитања, превасходно због његове повезаности са светом рада и економским перспективама појединих региона и земаља. У већини земаља у транзицији појачан је

3 Др Радивоје Кулић, „Реформа средњег професионалног образовања у условима транзиције“, Универзитет у Приштини (Косовска Митровица), Филозофски факултет, Андрагошке студије 2008.

4


интерес за реформу средњег професионалног образовања у оквиру свеукупне реконструкције и трансформације система образовања, што је битна претпоставка унапређивања транзиционих економија и друштава у целини. Стога преиспитивање досадашњег концепта професионалног образовања у земљама у транзицији представља покушај да се разјасне неки процеси и појмови и утврде основни правци промена на путу ка развијеном друштву, односно Европи знања.

5


1. Полазне основе образовања одраслих

Од 2000. године у Републици Србији се спроводи интензивна социјално-економска реформа. После дугогодишње кризе привреда је ушла у фазу транзиционог (споријег) раста и благог опоравка. Власничка трансформација је интензивна и практично се налази у завршној фази што има позитивне ефекте на реструктурирање привреде, прилив страног капитала, интензивирање продуктивности и пораст броја малих и средњих предузећа.

Стопа природног прираштаја се драстично смањује, док се просечно трајање живота продужава, што има за последицу константно увећање броја старијих од 60 година у укупној популацији. Према подацима из 2002. године ¼ становништва у Републици Србији је старија од 60 година.

Без обзира на значајан број високообразованих и квалификованих, образовна структура становништва Р. Србије је неповољна. Скоро 50% одраслог становништва се налази на елементарном образовном нивоу или испод њега. То значи да око 2 милиона људи старијих од 15 година не поседује адекватне радне и животне вештине и компетенције, а да велики део њих има значајне тешкоће да нађе или задржи посао.

Кључни проблеми релевантни за разумевање и унапређење образовања одраслих у Србији су:

низак ниво економског развоја (БДП по глави становника је 990$); велике диспропорције у економској, демографској и образовној структури; успорен популациони раст и смањење броја деце и младих и увећање броја старих у

укупној популацији (скоро 1/4 становништва Србије чине старији од 60 година); сиромаштво значајног дела становништва (1/3 становништва Србије живи у зони

сиромаштва или на самој његовој граници - са приходима мањим од 30 $ месечно); огромна незапосленост (944.000 незапослених у децембру 2003); високо учешће младих до 30 година у укупној незапослености (37%); неповољна образовна и квалификациона структура укупног становништва старијег

од 15 година (47% нестручних); неповољна образовна структура запосленог становништва (21% нестручних); неповољна образовна и квалификациона структура незапосленог становништва

(39% без квалификација и са најнижим нивоом оспособљености); недостатак системског приступа у развоју образовања и учења одраслих (политика,

стратегија, легислатива, институције, кадрови и финансијска средства);

Образовање одраслих је основни инструмент за социјално-економску трансформацију и развој. Оно треба да:

одговори на потребе тржишта рада и потребе појединаца за знањима и вештинама;

повећа вредност људског капитала и створи базичну подршку за одрживи социјално-економски развој земље и њену интеграцију у глобалну, посебно европску економију;

омогући појединцима пуну социјалну партиципацију и могућност већег запошљавања и способности да буду активни и конкурентни на тржишту рада;

увећа професионалну мобилност и флексибилност радно активног становништва

предупреди социјалну искљученост и маргинализацију, ојача социјалну кохезију и осећање припадности и идентитета;

подржи индивидуални развој и самоиспуњење.

6


Основна начела политике образовања одраслих

Политика и стратегија стручног образовања и обуке одраслих и идентификовање њихових непосредних циљева и задатака се заснива на премиси да је образовање:

манифестација доживотног учења и интегрални део целовитог система образовања; снажан фактор економског развоја, повећања продуктивности и конкурентности

привреде, унапређења запошљавања и запошљивости и смањења регионалних диспропорција у економском развоју Србије;

коректив редовног система образовања (пружа другу шансу за стицање релевантних знања и вештина)

иновативни механизам система образовања и учења (подручје које брзо реагује на потребе привреде, тржишта рада и технолошке промене и у које се уводе и тестирају нови профили, програми, вештине, компетенције и које је флексибилно и отворено за нове начине и облике рада и учења);

основни начин да се подржи лични развој и могућност појединца да: буде запослен, оствари већу зараду, стекне независност, остане здрав и активан, обавља квалитетније послове, ојача породицу и охрабри независност њених чланова.

Општи принципи система образовања и васпитања

Општи принципи система образовања и васпитања регулисани су законом о основама система образовања и васпитања.4

Систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле:

1) једнако право и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама;

2) квалитетно и уравнотежено образовање и васпитање, засновано на тековинама и достигнућима савремене науке и прилагођено узрасним и личним образовним потребама детета, ученика и одраслог;

3) образовање и васпитање у демократски уређеној и социјално одговорној установи у којој се негује отвореност, сарадња, толеранција, свест о културној и цивилизацијској повезаности у свету, посвећеност основним моралним редностима, вредностима правде, истине, солидарности, слободе, поштења и одговорности и у којој је осигурано пуно поштовање права детета, ученика и одраслог;

4) усмереност образовања и васпитања на дете и ученика кроз разноврсне облике наставе, учења и оцењивања којима се излази у сусрет различитим потребама ученика, развија мотивација за учење и подиже квалитет постигнућа;

5) једнаке могућности за образовање и васпитање на свим нивоима и врстама образовања и васпитања, у складу са потребама и интересовањима деце, ученика и одраслих, без препрека за промене, настављање и употпуњавање образовања и образовање током целог живота;

4 Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009)

7


6) оспособљеност за рад ученика и одраслих усклађену са савременим захтевима професије за коју се припремају.

Систем образовања и васпитања својом организацијом и садржајима обезбеђује и:

1) ефикасну сарадњу са породицом укључивањем родитеља, односно старатеља ради успешног остваривања постављених циљева образовања и васпитања;

2) разноврсне облике сарадње са локалном заједницом и широм друштвеном средином како би се постигао пун склад између индивидуалног и друштвеног интереса у образовању и васпитању;

3) ефикасност, економичност и флексибилност организације система ради постизања што бољег учинка;

4) отвореност према педагошким и организационим иновацијама.

У остваривању принципа, посебна пажња посвећује се:

1) правовременом укључивању у предшколско васпитање и образовање;

2) адекватној припремљености за школско учење и за прелазак на више нивое образовања и васпитања;

3) могућности да ученици и одрасли са изузетним способностима (талентовани и обдарени), без обзира на сопствене материјалне услове имају приступ одговарајућим нивоима образовања и установама, као и идентификацији, праћењу и стимулисању ученика са изузетним способностима, као будућег научног потенцијала;

4) могућности да деца, ученици и одрасли са сметњама у развоју и инвалидитетом, без обзира на сопствене материјалне услове имају приступ свим нивоима образовања у установама, а лица смештена у установе социјалне заштите, болесна деца и ученици - остварују право на образовање за време смештаја у установи и током болничког и кућног лечења;

5) остваривању права на образовање, без угрожавања других права детета и других људских права.

Сврха СТРАТЕГИЈЕ образовања одраслих

Основна сврха стратегије образовања одраслих је изградња друштвеног амбијента и основних механизама за образовање и учење одраслих и креирање система за образовање и обуку одраслих (укључујући и институчије и механизме за подршку и развој) чије су основне карактеристике: релевантност, флексибилност, ефикасност и ефективност, доступност и одрживост.

Релевантност - Систем образовања одраслих је релевантан уколико обезбеђује знања и вештине који кореспондирају са потребама потенцијалних корисника, односно потребама појединаца, тржишта рада, уже и шире заједнице. Релевантност се постиже кроз обезбеђење високог степена утицаја свих заинтересованих актера (социјалних партнера) на систем образовања одраслих (политику, програме, финансирање, верификацију и сл.) и кроз праћење и истраживање тржишта рада и институчионалну артикулацију његових потреба и захтева.

8


Флексибилност - У основи релевантности система образовања одраслих налази се комплекс флексибилности односно способност институчија и организација за образовање да адекватно и правовремено реагују на потребе за знањима и вештинама. Флексибилност се првенствено постиже кроз модуларизацију, односно развој програма заснованих на потребама тржишта рада, захтевима посла и интересима предузећа/привредних друштава, специфичних група и појединаца. Модуларизовани програми образовања и обуке су најадекватнији одговор на променљивост света рада и социјалног окружења и неопходност усклађивања образовања са потребама привреде и јавног сектора.

Ефикасност и ефективност -Ефикасност и ефективност се односе на максималну искоришћеност капацитета и ресурса образовања одраслих и управљање системом образовања одраслих помоћу категорија квалитета. Они инсистирају на максималној искоришћености поштојећих установа за образовање (редовних школа и институчија за образовање одраслих), заснованости њиховог рада на стандардима образовања и интегрисаност капацитета и напора (материјалних, финансијских, људских и институчионалних) различитих нивоа и канала управљања у реализацији образовања и обуке одраслих.

Доступност - Систем образовања одраслих је доступан свим категоријама одраслих. Он је отворен према различитим друштвеним групама и категоријама становништва: сиромашни, избеглице, одрасли са посебним потребама, припадници мањинских група, дугорочно незапослени, одрасли млади људи без квалификације, жене, старији радници који се суочавају са ризиком губитка посла, високо образовани који остају без посла, као и друге категорије високообразованих одраслих који имају потребу за стручним усавршавањем.

Одрживост - Релевантност, флексибилност, ефикасност и ефективност су путеви до одрживости система образовања одраслих. Међутим, систем је заиста одржив уколико обезбеђује одговарајућа финансијска средства. Одрживост система образовања одраслих се не заснива на класичном буџетском финансирању институчија образовања и обуке, већ на развоју адекватног модела финансијског управљања на националном и локалном нивоу (могућност институчија за образовање одраслих да функционишу на тржишту образовања и реагују на потребе предузећа/привредних друштава, јавних служби и појединаца за знањима и вештинама и на развој нових облика финансијске подршке програмима образовања).

Циљеви политике образовања одраслих

Политика образовања одраслих је један од инструмената за решавање кључних социјалних и економских проблема Србије. Кроз делатност образовања одраслих Србија мора да реструктурира и унапреди свој људски потенцијал. То подразумева:

обезбеђење доступности система образовања и обуке свим категоријама одраслог становништва кроз успостављање институционалног и програмског плурализама у систему образовања одраслих;

децентрализацију и партнерски приступ у управљању, оранизацији и реализацији образовања одраслих;

обезбеђење квалитета образовања и оспособљавања одраслих кроз законску регулативу и успостављање стандарда образовања;

Имајући у виду ургентну потребу за бржим економским развојем, унапређењем запошљавања, социјалне кохезије и демократизације друштвених односа, основни циљеви и задаци политике образовања одраслих у Србији су:

9


Циљ 1Успостављање ефикасних начина партиципације социјалних партнера у образовању

одраслих

Задаци:1.1.Доношење споразума о социјалном партнерству у стручном образовању и обуци;1.2.Оснивање Националног савета за образовање и обуку;1.3.Оснивање локалних савета за развој људских ресурса.

Циљ 2Дистрибуција надлежности и одговорности за образовање одраслих међу

релевантним министарствима

Задаци:2.1.Развој капацитета за управљање и подршку образовању одраслих2.2.Утврђивање модела и механизама финансирања програма образовања одраслих;2.3.Утврђивање начина контроле и управљања институцијама за образовање

одраслих.Циљ 3

Развој разноврсних програмских опција и унапређење доступности образовања одраслих

Задаци:3.1.Развој програма основног образовања одраслих;3.2.Развој програма стручног образовања и обуке.

Циљ 4Унапређење капацитета и квалитета у образовању одраслих

Задаци:4.1.доношење закона о образовању одраслих, односно одговарајућих подзаконских

аката;4.2. Успостављање система финансирања образовања одраслих;4.3.Утврђивање стандарда образовања и обуке;4.4.Успостављање система акредитације и сертификације;4.5.Успостављање система саветовања и вођења;4.6.Успостављање система за супервизију квалитета и релевантност програма

образовања и обуке.

10


2. Фактори образовања одраслих

У суочавању са будућношћу и новим изазовима образовања у 21. веку суштински се мења положај наставника у образовно-наставном процесу. С обзиром на то да ће у друштву које учи образовање бити трајни водич кроз живот неопходно је подстаћи и афирмисати стваралачку наставу и наставнике који ће бити извори знања и информација (а мање дидактички инструктори), успешни организатори образовно-наставног рада, водичи кроз учење и особе које ће на креативан начин развијати различите програме образовања. Развијајући равнотежу између независности и групне интеракције и подстичући иницијативност и самосталност одраслих, као и учење откривањем, наставници ће помоћи одраслим ученицима да постану имагинативне, стваралачке, флексибилне, адаптивне и самосвојне личности, које су у могућности да испоље свој целокупни духовни потенцијал.5

Без обзира на то што је експанзија образовања одраслих започела крајем XVIII века, „развој образовања одраслих“ као посебног сектора образовања је суштински производ XIX и XX века и Европе, нарочито северозападне Европе и Северне Америке“6. Сасвим је извесно, међутим, да је ова идеја данас постала значајна цивилизацијска тековина и потреба, утолико пре што су се измениле и перспективе образовања одраслих. Његова вредност и значај схваћена је на глобалном нивоу, што представља нови изазов за образовање и учење одраслих. „У односу на образовање одраслих промене су се десиле и у земљама у развоју и развијеним земљама, и поред великог јаза који их раздваја“7. То значи да је највећи број земаља у савременом свету сврстао образовање одраслих међу своје најважније националне приоритете, односно да је образовање одраслих израсло у један од најважнијих симбола и обележја данашњег човека и његове цивилизације.

У условима научно технолошке револуције и аутоматизације производње као и демократизације друштвених односа, нарочито је порастао значај и улога образовања одраслих. Демократизација савремених друштава, али и образовања, као и израстање знања у најважнији извор економског просперитета и техничког напретка „допринела трансформацији образовања одраслих од минорне активности на периферији светског образовања у сектор од централне

важности за друштво“.8 Образовање одраслих као филозофија и начин живота човека у свету који се убрзано мења, има много шири смисао и значење. Данас образовање

5 Др Кулић Радивоје, „Специфичности наставе за одрасле и положај наставника у образовно-наставном процесу“, Универзитет у Приштини (Косовска Митровица), Филозофски факултет, Настава и васпитање, 2004, вол. 53, бр. 2-3, стр. 286-292, 6 Titmus, c.,(1996), Adult Education: Concepts and Principels, in: Tuijnman, A. (ed.) InternationalEncyclopedia od Adult Education and Traininд, Pergamon, Oxford, p.9.7Савичевић, Д., (2000), Пут ка друштву учења, ДП „Ђуро Салај' - ЈНИП „Просветни преглед“, Београд. стр. 338-339.8 Titmus, c.,(1996), Adult Education: Concepts and Principels, in: Tuijnman, A. (ed.) InternationalEncyclopedia od Adult Education and Traininд, Pergamon, Oxford. стр.10

11


одраслих схватамо као научно осмишљену активност усмерену на задовољавање разноликих образовних потреба.

2.1. Савремени фактори образовања одраслих

Савремени човек и цивилизација доживљавају велике преображаје у данашњем времену. Није никакво откриће да је свет у непрестаним променама, као ни то да цивилизацијски токови убрзавају свој ритам у последњим деценијама XX века, али је веома важно утврдити колико се ове промене одражавају на образовање одраслих. Одговор на тако формулисано питање постаје изузетно значајан у околностима када образовање одраслих израста у колективан феномен, који у приличној мери може обликовати судбину и начин живљења данашњег човека, Другачије речено, модерно друштво је, скоро и неминовно друштво које ући због промена којима је изложено, „што ствара потенцијалне ситуације учења за све“.9 У таквом разумевању проблема појављују се три главна, темељна и далекосежна фактора образовања одраслих: демографске промене, социјалне промене и технолошке промене.

2.1.1. Демографске промене и образовање одраслих

Демографски развитак, слика 1. као веома сложена појава, одувек је имао утицај на обим и садржај образовно-васпитног рада са одраслима. Три су његове најважније манифестације: миграције становништва, померања у економској структури и измене у

старосној структури становништва.

Миграције становништва и мобилност радне снаге се све више убрзавају у модерном и „постмодерном“ друштву. На тај феномен, али и на њеогове андрагошке димензије, међу првима пажњу је скренуо Жан-Жак Серван Сребер крајем шездесетих година XX века у Америчком изазову, у коме истиће: „Ако бацимо поглед према тој будућности, према будућности у 1980 години, видјет ћемо да се густоћа насељености и број градова и даље повечавају, што на крају доводи до готово посвемашње урбанизације индустријског свијета... Али становници тих градова имају дакако све одређеније и префињеније захтијеве у погледу стручног и интелектуалног развоја. Као посљедица тога, намеће се императивна потреба за стварањем бољег опћег образовања“.10

Слика 1: демографска ситуација 2008. године у односу на попис становништва 2002. године.

У САД су ови процеси имали нешто другачији ток, превасходно у том смислу, што су израстали „из аутомације и начина живота повезаног са супериндустријским друштвом, из стила живота будућности. Но без обзира на то, све миграције

9 Jarvis, P. (1995), Adult et Continuinд Education, Routledge, London 1995, стр. 27.10 Schreiber-Scrvan (1968), Americki izazov, Epoha, Zagreb стр. 86.

12


становништва и радне снаге, регионалног или међународног карактера, могу се комбиновати с неким врстама одгоја што свакако проширује значај и одговорности образовања одраслих.

У условима научно-технолошке револучије и аутоматизације дешавају се крупне промене у економској структури становништва. С једне стране, оне долазе до изражаја унутар индустријске производње, нарочито због тога што овај сектор у целини, а посебно његове традиционалне струке смањују број запослених, док нови сегменти индустријског сектора не отварају своје „капије“ за незапослене у довољној мери11. С друге стране, људски рад у индустријски развијеним земљама последњих година интензивније се помера у „непроизводне секторе“, односно у „сектор служби“, који је одлучујући за свет рада у будућности. Реално је очекивати да ће у пост-индустријској ери удео примарног и секундарног сектора у укупном производу бити веома мали у поређењу са уделом терцијарних ... делатности, које ће имати највећи удео како по суделовању радне снаге тако и по укупном производу.

Економски развој – графикон 1. Након утицаја кризе на привредну активност Србије почетком 2009, у другој половини године започет је благи опоравак. Макроекономска кретања у четвртом кварталу 2009. карактеришу позитивни трендови. За Q4 2009. Републички завод за развој процењује минималан пад БДП од -0,1%, док се за 2009. процењује смањење БДП oд -2,7%.

Графикон 1. Економски развој Србије

Иако је брза експанзија становништва још увек карактеристична за приличан број земаља, па и континената у свету (Африку и Азију и Јужну Америку), остатак света је заокупљен нешто другачијим проблемима. Реч је о томе да у Европи, Северној Америци и Аустралији људи живе у све бољим радним и животним условима, што доприноси продужавању просечног животног века. У таквом развоју модерне западне земље постају нације одраслих и старих људи. Повећање процента одраслих и старијих људи у укупној популацији није само одлика развијених, него и земаља у развоју, међу којима ни Србија није изузетак. Најновији подаци о томе су веома забрињавајући, јер из њих произилази да се Србија с обзиром на просечну старост становништва, која износи 40 година, може убројити у најстарија подручја на свету. У односу на попис из 1971. године у Србији је дошло до великог смањења удела малолетног становништва у укупној популацији, али и приличног повећања одраслих и старијих становника.

11 Кулић, Р., (1997), „Садржај рада и образовање“, Институт за педагогију и андрагогију Филозофскогфакултета у београду, Београд.

13


Још тачније, приказани подаци графикон 2. показују да је у Србији учешће становништва старог до 19 година у укупној популацији процентуално нешто мање (22,31%) од броја лица старијих од 60 година (22,47%), док далеко највећи проценат становништва (54,58%) обухвата особе у најпродуктивнијим годинама - на узрасту од 20. до 59. године.

Савремени аутори са подручја демографије и медицине истичу значај промена квалитативне природе, као што су боља здравствена заштита, образовање и приходи одраслих и старијих особа, односно њихово активније учешће у политичким кампањама, добротворним организацијама и спортским активностима. У таквим околностима сасвим је природно да одрасле и старије особе имају „бољу економску позицију“ и осећају се много млађим у односу на своје родитеље, када су били њихових. Такво стање одражава се и на образовање одраслих, па је све више одраслих у средњим годинама и старијих, који се укључују у различите образовне активности. Број одраслих старијих од 65 година који учествује у образовно-васпитним и култумим активностима стално се повећава, тако да универзитети за треће доба данас поштоје „скоро у свакој европској земљи“12. Осим тога, мења се сама структура образовања а „образовни напор“ обухвата све делове становништва да би обезбедио расподелу знања и посебне типове образовања који ће у све већој мери бити потребни појединцима и друштвима. Све ове промене осетно се одражавају на будућност и концепцију установа за образовање одраслих, како би се задовољиле разнолике, али и специфичне образовне потребне одраслих и старијих особа.

2.1.2. Социјалне промене и образовање одраслих

Знање као и сазнавање је интердисциплинаран проблем, који заокупља пажњу теоретичара из различитих научних области и дисциплина. Они проучавају специфичне аспекте овог феномена, односно његове суштине, смисла и садржаја. У том смислу изнете су многе дефиниције и класификације знања као значајне појаве у историји људске цивилизације, која у условима послеиндустријског друштва добија продубљеније и богатије значење. Тако се садржаји знања стално проширују што подразумева у стручна и техничка знања, без којих се не може замислити потпуније функционисање човека у околностима карактеристичним за послеиндустријско друштво. Очигледно је такође, да нове економије укључујући и компаније и предузећа као њихов саставни део налазе у знању примарни ресурс сопственог развоја и конкурентности на домаћем и светском тржишту. То подстиче и афирмише значај у потребу континуираног професионалног образовања, јер у компанијама заснованим на знању „континуирано побољшање“ заиста значи и „континуирано учење“13.

Савремено друштво је сложен и динамичан социјални систем који карактеришу бројне противуречности, које се значајно одражавају на развој и интензитет образовања одраслих. Међу њима су најнеуралгичнији следећи социјални феномени: социјална и економска неједнакост, неусклађеност између рада, образовања и слободног времена,

12 Jarvis, P. (1995), Adult et Continuinд Education, Routledge, London 1995, стр. 50.13 Др Кулић Радивоје, „Значај знања у новим условима економског развоја“, Универзитет у Приштини (Косовска Митровица), Филозофски факултет, Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 2003.

14


измењен положај и улога жене у данашњем друштву, пораст броја избеглица и расељених лица и др.

Дистрибуција писмености и образовања у једној популацији је добар предикатор распона разлика међу социјалним групама, односно знање је још неправедније распоређено него богатство. Свако друштво које претендује на то да буде општеприхваћено и правично у обавези је да осигура равноправну расподелу права на образовање. Само у таквом развоју образовање неће представљати привилегију „мањине“ у односу на „већину“ и биће истински у функцији смањивања класних и социјалних разлика. Необразовани остају везани за једноличне, механичке и тешке послове, чешто лишени и тог избора.

Експанзија и појачавање важности економије у модерном друштву није и не може остати изван утицаја на развој и динамику образовања одраслих. То знаћи да је образовање, односно образовање одраслих неопходно интегрисати како у друштвене, тако и у економске токове. Није реч само о неприлагођености образовања одраслих данашњим потребама економије и економског развоја. Ради се о томе да убрзани економски преображаји у Европи и у свету, укључујући и земље у транзицији подразумевају новије визије и осмишљавање образовне стратегије, које ће бити у функцији задовољавања разноврсних образовних потреба у друштвима са тржишном економијом. У таквим околностима образовање одраслих „се види као битан чинилац промене друштвених и економских односа. У земљама статичне економије не поштоји повољна клима за образовање одраслих, знање се потцењује у односу на друге вредности. Историја друштвених криза, економских рецесија показује да је знање било значајан чинилац њиховог превладавања“14.

Још једна „социјална ситуација“ - незапосленост у данашњим условима код нас и у свету поприма драматичне размере, што није без утицаја на концепцију и организацију образовања и учења у току целог живота. У јануару 2010. године, регистровано је 751.590 особа15 на евиденцији НСЗ. Незапосленост (графикон 3) је, у односу на децембар 2009. године, повећана за 2,9% или за 21.218 лица, а у односу на октобар 2008. (717.408 лица, почетак утицаја Светске економске кризе), број лица на евиденцији се повећао за 34.182 лица. Тренд повећања броја лица на евиденцији НСЗ, након месеци опадања (мај-новембар 2009.), бележи се од децембра 2009. године. Према подацима Републичког завода за статистику, из Анкете о радној снази, из октобра 2009. године (реална незапосленост), стопа незапослености је 16,6% (становништво старо 15 и више година), а број незапослених лица је 517 хиљада.

Стопа незапослености у Србији у овом тренутку је највећа у Европи, што има вишеструко негативни утицај на реформске токове у привреди и друштву у целини. Незапосленост је првенствено економски проблем настао као последица успоравања економског развоја, преструктуирања привреде, помањкања инвестиционих улагања, али и недовољно флексибилног и за иновације затвореног система образовања. Образовање не може разрешити проблем незапослености, али може помоћи појединцима групама и заједницама да се кроз одговарајуће програме образује (доквалификација, преквалификација, стручно усавршавање и освежавање знања) за незапослене ублажи један од најтежих облика дискриминације и социјалне неправде.

С обзиром на то да је савремено друштво схватило потребу континуираног учења и образовања неопходно је успоставити другачије односе између рада,

14 Савичевић, Д., (2000), Пут ка друштву учења, ДП „Ђуро Салај' - ЈНИП „Просветни преглед“, Београд. стр. 271.15 http://www.nsz.gov.rs/page/info/sr/vesti.html?view=story&id=8440&sectionId=1

15


образовања и слободног времена, које је индустријска цивилизација непотребно раздвојила. Њихове међусобне противуречности се најбоље могу превазићи тако што ће човек највећи део свога слободног времена користити за образовање, јер сви људи не идентификују посао са „позивом“ и развојем личности, већ и са егзистенцијалним потребама; тако „слободно време“ има „задатак“ да развија оне способности, таленте и интересовања одраслих који су често занемарени у професији, зато што је она сувише специјализована и захтева само један одређени део људске способности16. Такво разумевање проблема доприноси афирмацији концепције о доживотном образовању и у функцији је ублажавања извесних социјалних противуречности у савременом друштву.

Графикон 3. Број незапослених особа у Србији

Убрзане и свеобухватне промене у савременом друштву одразиле су се и на положај жене и њену другачију улогу у том процесу. Не само да данас све више жена заснива радни однос, него оне постају и пожељна радна снага посебно зато што многа предузећа налазе у њима савесне, ефикасне и флексибиине извршиоце радних обавеза и задатака. Жене заузимају све више радних места у савременој индустрији али и у сектору служби. Реално је очекивати да ће се у наредним годинама све више жена укључивати у различите програме образовања одраслих, што ће имати велики утицај на њихов положај и улогу на радном месту, у породици, па и у друштву.

Широка је скала социјалних проблема на крају једног бурног века, од којих посебно ваља поменути пораст у броју избеглица и расељених лица. Бела књига о образовању и обуци Европске комисије наглашава значај и потребу укљућивања у друштвене и економске токове најугорженијих социјалних група: Све више постаје јасно да онима који нису интегрисани у друштво ваља поклонити посебну пажњу, Њима ваља осигурати темељне способности и култивисати темељне вредности. Тај проблем има првенствено друштвено-економске и индивидуалне последице, али подразумева и извесно андрагошко осмишљавање. Стога је природно што „растуће потребе за оном врстом образовања одраслих које је усмерено на опстанак, професионалне и друштвене потребе милиона људи који су напустили своје домове“17, најједноставније речено, захтева суптилнију и разноврснију организациону основу.

2.1.3. Технолошке промене и образовање одраслих

Брже и свеобухватне измене у природи и садржају рада једно су од суштинских обележја научно-технолошког развоја, са великим утицајем на целину производног 16 Poggeler, F., (1997), Obrazovanje odraslih kao obrazovanje licnosti, Andragoske studije, br. I. Стр. 11.17 Hall, 8., (1995), Obrazovanje odraslih i politicka ekonomija globalne ekonomske promene, Andragoske studije, broj 2.

16


процеса18. Појављују се нови видови производње као што су: електроника и информатика, космичка производња, биотехнологија, производња услуга, што доприноси свеукупним изменама у систему производње. Технолошке промене су веома снажне и дубоке, тако да остављају крупне последице на производни процес, поделу рада и радне вештине. Нарочито се развијају микроелектронске технологије и то у три облика: кроз њихову употребу (радио, телевизори, ручни рачунари, видео рекордери, видео игре и др.), коришћењем традиционалних добара и услуга и кроз развој и производњу високих технологија и процеса на којима су засноване. У таквом развоју производња постаје све подложнија променама нарочито због тога што наука израста у непосредну производну снагу.

Талас промена који је захватио савремену цивилизацију подразумева рад на стварању запослења будућности, утолико пре што је неопходно квалитативно другачије одоговорити на захтеве информатичког друштва. Тај стваралачки напор захтева такмичење које се темељи на образовању људи, вежбању мозга, стваралачкој способности, што изискује нови образовни и професионални профил. Тако образовање постаје кључни елемент у процесу интензивних промена у светској економији. Професионално обучен и широко образован персонал ће лакше стварати одговарајуће услове за инвестиције у нове производне капацитете и бољу организацију производње.

Извесно да се природа рада убрзано мења, а знање постаје најважнији развојни и привредни ресурс. То, истовремено, значи да ће напредак технологије и боља организација рада потиснути тешке послове и велики напор на радном месту те ће се појавити већи број радних места за које ће пажљивост и размишљање бити централни елементи. С обзиром на то, реално је предвидети да ће у скорој будућности највећи број послова бити интелектуалнији, интересантнији и одговорнији, што подразумева боље припремање и образовање запослених. Данас је сазрело уверење да су знања и вештине кључ за успех сваке компаније. Реч је, у ствари, о томе да је запосленима у условима убрзаних измена у садржају рада и технологији потребан не само већи ниво образовања и професионалне припреме, него и оспособљавање за нове послове и занимања и континуирано учење, како би се што успешније одговорило на експлозију знања која је сасвим извесна у данашњем времену. Већ је уочено да запослени најбоље могу развити своје способности и учити у предузећу и у процесу рада. У процесу рада се најбоље решавају проблеми и креирају потребе за новим знањем и разумевањем, а менаџери и инструктори најбоље комуницирају у таквом амбијенту. Предност учења на радном месту је и у томе што оно није повезано само са непосредним радним компетенцијама, него је усмерено и на будуће компетенције. То је инвестиција у опште способности запослених, али исто тако и у специфичне и техничке способности, како би се њихова знања и способности користила где год то буде потребно, без обзира на место и време.

Очигледно је да образовне потребе запослених у условима информатичког друштва не могу бити задовољене у оквиру давно превазиђеног концепта „обучавање радне снаге“ (job traininд) - утемељеног на усвајању извесног броја операција и покрета неопходних за обављање радних функција у процесу производње, ни краткотрајних образованих активности. Другачији начини друштвеног живота, проузроковани распадом породице и повечањем „броја запослених жена и пре свега индивидуализацијом задатака и начина живота чине покретачку силу у подручјима рада и живота. У комбинацији са напретком у информационој и комуникационој техници - ови моменти не утичу само на потражњу за новим начинима рада него и на

18 Кулић, Р., (1997), „Садржај рада и образовање“, Институт за педагогију и андрагогију Филозофскогфакултета у београду, Београд.

17


развој нових начина поучавања и учења“19. Такав приступ компанија учењу и образовању одраслих отвара перспективу за професионални и свеукупни развој сваког појединца, односно предузећа и друштва у целини.

2.2. Перманентно образовање као друштвене функције

Перманентно образовање је, богатећи се новим сазнањима, прошло најпре фазу настајања (у старом паћеничком свету), затим фазу безуспешних покушаја да се институционализује, фазу изграђивања научне концепције и фазу њене експлоатације (последње три до четири деценије). У том дугом историјском трајању, ова идеја готово непрекидно показивала је растућу изазовну моћ.

Перманентно образовање већ по својој језичкој основи означава процес који се не завршава са крајем школовања већ траје током читавог активног живота људи. У том смислу, оно се јавља као најшира концепција образовања, пружајући једнакост образовних шанси како младима тако и радној популацији.20 За разлику од једносне целине као друштвене делатности, перманентно образовање се исказује у плуралу, дакле у извесном мноштву, будући да оно прекрива и низ других чинилаца попут научно-техничких достигнућа, производње, слободног тржишта, профита и др., чијим се повезивањем и прожимањем стичу нова знања и људска умећа. Ти чиниоци, носећи део адекватне одговорности у процесу перманентног образовања као заједничког именитеља, стварају обједињену силу рада (производње материјалних добара и услуга) у оквиру јединствене динамичке целине.

Сагледавањем и смисаоним утемељивањем аутентичних односа између перманентног образовања и образовања одраслих, када је коначно схваћена придевска одредница „перманентно”, кренуло се у артикулисање начина мишљења на правој линији.

На то указују, поред низа других, и следећи ставови Препоруке Четврте светске конференције о образовању одраслих одржане 1985. године у Паризу:

„... перманентно образовање постаје апсолутни услов друштвеног, економског, научног и технолошког напретка;

... развој образовања одраслих је предуслов перманентног образовања и важан фактор демократизације образовања;

... образовање одраслих може дати виталан допринос економском и културном развоју, напретку друштва, образовном прогресу и јачању међународног мира;

... на образовање одраслих треба гледати као на битан део општих планова друштвено-економског и културног развоја.“

Тенденције Четврте светске конференције образовања одраслих прихваћене су као аутентични израз многих проблема чије решавање има, пре свега, економски карактер: од драстично испољеног јаза између развијених и неразвијених земаља до уочених могућности да неразвијени почну помагати сами себи. Тако је Европска заједница прогласила 1996. годину за годину перманентног образовања, поучена великим економским успесима насталим у азијским земљама са њене пацифичке обале.

19 Bussing, A., (2000), Ucenje pomocu novih medija u orдanizacijama, u: Gartenschlaeдer, U;Ninzen, H., Perspektive i tendencije obrazovanja odraslih u Evropi, izbor tekstova, Hrvatska, zajednica puckih otvorenih sveucilista, Zagreb. стр. 99.20 Dr Vojislav Janković, Pokušaj terminološkog zamešateljstva: Kontinuirano ili permanentno obrazovanje, Izabrana dela, knj. 8, str. 338.

18


На тај начин, слободно се може рећи, образовање одраслих постаје најзначајнији фактор економије. И то под геслом перманентног образовања, што значи да је оно незаменљиво као интегративни део општег друштвеног процеса.

Сада се долази на изворни и правоважећи значај образовања одраслих као окоснице модерне привреде. Окосница или срж нешто је без чега се не може, као и без темеља за кућу, с том разликом што се њено устројство, у зависности од захтева концепције перманентног образовања, мора постојано мењати, некад више некад мање. Разуме се, реч је о захтевима делатно-егзистенцијалних потреба друштва и појединаца од чијег испуњења зависи опстанак андрагошке науке уопште, као и позива андрагошких радника.

Образовање одраслих је, посебно посматрано у светлу економског развоја, својеврсна реакција на повећање економских потреба у све ширим размерама тржишне привреде. Понашајући се тржишно, оно постаје фактор од посебног значаја за привреду јер вишеструко повећава њену продуктивност.

Говоримо ли о знањима као основном ресурсу перманентног образовања, онда је неизбежно подсетити се на фазе њиховог настајања и њихове примене пре свега у привреди. Прва води ка стварању одговарајуће базе знања. Другу чини трансфер функционалних знања у образовне програме, с посебном пажњом у односу на одрасле. Трећом се постиже висока технологија на бази истражених знања ради примене у производњи роба и/или услуга. У четвртој фази њихови корисници оцењују вредност остварених резултата на слободном тржишту, у потрошњи од стране корисника, који потврђују или одбацују целисходност учињених напора у оквиру изведеног циклуса међусобно повезаних и обављених активности.

Али они су у највећем броју такође ти који и стварају домаћи производ, у сваком друштву. Стога од њих и њихове превасходно економске свести као организатора и реализатора производње и сваког другог рада зависи „богатство народа”, односно оно шта се и како се производи у друштвеној заједници. Уколико се остваре сви неопходни предуслови, то богатство у највећој мери зависи од актуелних знања и људског умећа да се она примене у пракси преко способних кадрова. Наравно, уз многе могућности да се остварени резултати мере критеријима учинка.

Потреба, али и могућност, да се продуктивност у послу повећа увек постоји коришћењем и одговарајућих умећа. Разуме се, то подразумева стално праћење најновијих научно-техничких достигнућа у датим областима и њихово претварање у успешне иновације.

Међутим, треба имати храбрости и рећи да не малу сметњу томе чини педагошка наука. Не стога што би се могла сматрати евентуално застарелом већ због своје научне усмерености на бављење дечијим узрастима, дакле онима који још нису стасали за. Као и због њене у пракси изведене нестварне величине у тежњи да покрива читав развој човека.

С обзиром на психофизичку развијеност одраслих, радну запосленост и њихове ограничене временске могућности условљене радним, породичним, друштвеним и другим обавезама у којима они стичу знања и умећа – за њих се морају тражити и налазити посебна решења. Њима се управо бави андрагогија, наука о образовању одраслих, са више својих дисциплина. Стога, када се помиње учење нема говора о некаквом „враћању у школске клупе”. Реч је о оптимално-флексибилном образовању примереном посебним потребама, интересовањима и могућностима сваког запосленог, без обзира на ком се радном месту он налазио. Земље које су то оствариле или

19


остварују постале су водеће економске силе XX века, налазећи у томе кључ знатно повећане продуктивности. Свакако не једини, али најважнији.

Образовање одраслих постаје, дакле крвоток модерне привреде и њене будућности; и што је једна земља развијенија, то су јој нова знања потребнија.Стога је идеја о образовању одраслих садржана у тој логици.

Јаке, богате и успешне земље, а то су најразвијеније земље удружене у Групи земаља 7, додатно подстакнуте искуством Јапана, схватиле су до краја ту економску логику повезану с образовањем одраслих. Ту пре свега спадају произвођачке фирме, које уочавају да се актуелна знања и иновације јављају као „најмоћнија економска сила” и да у борби за домаће и посебно светско тржиште не смеју губити време. Оне се тако и одлучују за убрзано додатно оспособљавање својих кадрова постајући „главни ривали у трци око поделе светског колача”.

Данас у те сврхе најразвијеније земље издвајају из друштвеног производа (БДП): Шведска и Данска – 6,7 %, Норвешка – 6,6 %, САД – 6,5 %, Француска – 6,2 %, Немачка – 5,6 %, Шпанија – 5,3 %, В. Британија – 5,2 %, Италија – 4,8 %, Холандија и Јапан – 4,7 %, (подаци се односе на 1999. годину). Наравно, све оне увиђају да је то још увек мало, посебно у односу на издвајања за информатичку технологију.

У Републици Србији је штавише почетком деведесетих година рестриктивним законским прописима отворен процес гашења установа за образовање одраслих. И управо тих раних деведесетих година, када је Европа настојала да створи „нови свет саговорништва”, без кога нема савремене цивилизације, андрагози Србије, не слутећи да се ради о њиховом последњем састајању (Суботица), устали су против немилих времена која су следила у образовању одраслих.

Посматрано са економске тачке гледишта, били су то потези с погубним последицама једне у свему погрешно вођене економске политике. Како је време одмицало, те последице су се све брже и потпуније испољавале, проузрокујући њен суноврат.

Иронија те и тако вођене економије испољила се у готово невероватној чињеници да је један од њених кључних инспиратора и виновника била личност која је само десетак година раније бранила своју докторску тезу из подручја образовања одраслих.

2.2.1.Дефинисање перманентног образовања

Општа сложеност дате проблематике од које се полази у тражењу решења упућује на сложен теоријско-методолошки приступ дефинисању појма перманентно образовање.

Познато је методолошко правило да термин као ознака сваког појма буде кристално јасан. Такав захтев је овде тим пречи што перманентно образовање спада у појмове чија се аутентичност, управо због самога термина, лако замењује са знатно ужим али популамим термином и појмом "образовање".

То ствара ентропијску замку због које се мора одбацити термин "доживотно образовање". Не само зато што се одрасли у периоду духовне оронулости налазе на граници корисног живота већ у првом реду због тога што се друштво на тај начин свесно одриче перманентног трансформисања привреде као главног друштвеног циља.

Као сто и сам назив каже, термин "перманентно образовање" је специфична француска кованица настала из придевске одреднице "перманентно" и именице

20


"образовање". Специфична је, поред осталог, по томе што се не може поистовећивати са образовањем као једним сегментом друштва. Напротив, дефиниција перманентног образовања суочава се са више различитих сегрнената, логички повезаних. Образовање у целини, укључујући и образовање одраслих, представља друштвени сегмент као једносну целину везану за појединца (индивидуална бића). За разлику од тако схваћеног образовања, перманентно образовање се јавља у плуралу.

Схваћено у најширем смислу, перманентно образовање подразумева јединствени интегрални процес организовања кључних активности науке и технологије, образовања, производње и слободног тржишта у савременом друштву са циљем да се свеукупношћу адекватно примењених актуелних знања и људских способности перманентно савладује укупност промена у раду, у друштвеном и личном животу.

У оквиру те дефиниције, њезин средисњи део ознацава постојан процес тансформације с јасним препараторним обележјима. То подразумева приступање организовању одредених активности са стране сваког учествујућег чиниоца у процесу њиховог обједињавања.

У том ширем значењу, даје се шанса перманентном образовању као концепцији да прекрива читав скуп система у овом домену, како би се постигли оптимални резултати, пре свега, у економском развоју (привредни, здравствени, научни, образовни, информативни, комуникациони систем итд.). То је, дакле, комплексан постулациони појам који у најширем смислу подразумева опстајање човека посебно у времену учесталих промена због којих се његово постојање доводи у питање.

Узето у ужем смислу, усредсређујући се на људски фактор перманентно образовање испуњава своју улогу тако што постаје начин живота сваке радне јединке и друштва у целини у условима учесталих дубоких промена које су у току. Подразумева, значи, одговарајући организовани скуп образовних активности које се предузимају ради образовања човека у претшколском, школском и постшколском периоду током радног века до корисне границе живота. Дефинисано у операционалном смислу као образовање одраслих, перманентно образовање означава организовану едукативну активност којом се стићу нова знања (доквалификација, преквалификација итд.) после образовања за прво занимање.

На тај начин, перманентно образовање сагледавамо као јединствени појам, тачније концепцију у оквиру које се организовано преплићу научно-техничка достигнућа, образовање и производња у оквиру тжзисне привреде са трајним изграђивањем човекове лицчости посредством знања и људског умећа. Реч је, дакле, о испуњавању таквих предуслова који сежу до глобалних планетамих одређења.

Тиме се уједно форсира (или оправдава) употреба једног другог битног појма, кључног у сфери привреде, а то су кадрови. У науци о кадровима – кадрологији говоримо о "кадровима у припреми", "кадровима у функцији", али и о кадровима на измаку а то су "кадрови у резерви", чије је активирање могуће у кризним временима."

То се мора нагласити, јер се смисао овог појма у већини енциклопедија и лексикона, чак и неким организационим, везује за војно командни састав, а сам термин изводи из француске речи candre. Међутим, ни једно ни друго није тачно па ни то да има оправдања за његово елиминисање због приписане му идеолошке обојености.

Кадровима се прекривају све области рада укључујући и захтеве перманентног образовања. Од постављања циљева, преко повезивања свих суделујућих чинилаца у њиховом заједничком деловању, до управљања покренутим процесима и њиховог аналитичког праћења ради сталног унапредивања. Такође мора се нагласити веза појма

21


кадрови с термином "перманентно образовање" не толико ради људских односа колико због стваралачке улоге људског фактора у повећању продуктивности рада.

Разлози су следећи: (1) што је образовање кадрова, укључујући наравно, и васпитање, по свом значењу најближе појму знања као главном ресурсу перманентног образовања, (2) што се као заједнички именитељ најлакше једини (повезује) са осталим спојивим елементима у њиховој збирној целокупности и текућем процесу њиховог обједињавања јер садржи највиши степен поливалентности и најпосле (3) што природом свог деловања, дакле својом целовитошћу, води коначном резултату, а то је развијање људи које се означава као највиши ступањ глобалног развитка.

То баца нову светлост на човека чинећи га у савременим условима највећом непознаницом савремене цивилизације. О њему се не зна много, јер се мало истражује, испоставља се да коначно треба отворити "досије" о човеку, пре свега, као радном и стваралачком друштвеном бићу у смислу изналазења и формирања таквих услова који це моторе историје, сконцентрисане првенствено у њему самом, кретати напред а не врачати на старе превазиђене позиције. Стога је и природно да се после силаска са сцене "новог човека'' - о коме се толико идеализовано и идеолошки говорило у социјалистичкој литератури - покрећу нове полемике и налаже решења с другаћијим усмерењима, пре свега према тржишној привреди и жзивљавању тржиста. Тај заокрет ствара основу за једно друкчије понашање људског фактора везано за системски начин размишљања условљен схватањем сврсисходности. А то је да један циљ или процес може подразумевати коришћење мноштва система. Разуме се, уколико има свог носиоца или носиоце.

Перманентно образовање, дакле, постаје један од нових нацина продуковања актуелних или актуелизованих знања и умеца захваљујуци повезивању, допуњавању и прозимању висе елемената у процесу њиховог обједињавања. У основи, то је организовано трансфоннисање вее постојецег низа сада спојивих елемената из које скупине по правилу не мозе изостати ниједан од њих ако има сустинску улогу у тој целини." Услов је да су сви инпути активни како би дали оцекиване резултате.

Тај носилац, покретац свих могуцих добрих и лосих активности, јесте човек као бице свесно свога постојања и својих моци. Он се поставља Изнад равни осталих цинилаца као спиритус мовенс, дакле покретацка сила. И уколико је онај "који зна" (Сократ)," дорастао ономе сто му се приписује, онда он има највецу мое, цак и власт над временом у перспективи.

Човек који зна (кадрови) исказује се спознајом. Ако то цини на прави нацин, циљ је постигнут, па су напори и настојања улагани у његово развијање оправдани. Стане ли се на пола пута - на његовом образовању у младости – готово за сваког таквог човека време је заустављено. Његово деловање у раду и зивоту не мозе бити оптимално и тиме се сваком појединцу наноси неправда, а друству - пре свега, економска мањкавост. Отуда, посто се све премерава људским параметрима, човек постаје најдрагоценији као еинилац развоја ако се буде "хранио" најновијим знањима и умецима.

2.2.2.Легитимитет перманентног образовања

Перманентно образовање, све у свему, спајањем виталних потенцијала и њиховим међусобним јачањем, отвара нове путеве за радикалну измену значења знања. Та промена је одиста коренита као што су корените разлике између аграрне, индустријске и постиндустријске револуције".

22


Наука и филозофија су свој утицај и у прослости усредсређивале према развојним циљевима, мање или више. Почетак нове оријентације у том погледу, с освајањем постиндустријске ере људске цивилизације, концентрише се на истраживање човека (кадрове) као највише вредности па се у крилу друштвених наука поново покрећу истраживања о човеку као друштвеном и делатном бићу. Тако се перманентно образовање јавља као добар пут за преокрет с индустријске на постиндустријску технологију: уместо радити дуже и више у успону је захтев - радити паметније, са више знања и људске зрелости.

Укратко, свим тим осликава се једна виша вредност перманентног образовања као мисаоног али и организационог оквира у коме се одражавају све посебности обједињених друштвених области и сфера. Та комплексна активност, заснована на принципу супермоћне повратне спреге, повезује се неизбежно са образовањем одраслих које улази у саме темеље концепције перманентног образовања. Тај статyс се мора имати стално у виду будући да су одрасли највише изложени искусењима у области промена рада, друштвених и међусобних односа, и свих других егзистенцијалних захтева.

На тој основи почива легитимитет перманентног образовања. У њему се кристалишу три главне претпоставке које показују сву сложеност појма перманентног образовања. Оне се састоје у следећем:

- да је перманентно образовање базирано на концепту интердисциплинарних и трансдисциплинарних истраживачких активности као најзначајнијем фактору сазнавања реалних општих и личних потреба и додатног стицања знања, умећа и способности појединца да их примени у њиховом задовољавању;

- да се перманентно образовање постиже интегришућом снагом свих релевантних узајамно повезаних радних области при чему свака од њих има своје принципе и циљеве које остварује путем властитих система, али је такође позвана природом ствари да суделује у домену циљева перманентног образовања;

- да се легитимитет перманентног образовања (уз премисе наведених претпоставки) може успешно остваривати у условима транспоноване политике коју успоставља тржиште рада, или краће речено, заслугом кадровске еволутивне конкуренције.

У ствари, та конкуренција или борба за признавање испољених и потенцијалних вредности младих и одраслих је покретацка снага перманентног образовања. То је, дакле, нови покретачки концепт човекове историје, изванредно плодотворан и неизбежан јер се заснива на конструктивној људској природи и појачаним токовима научно-техничког прогреса. У том смислу посебан допринос дају нове или релативно нове али занемарене науке, као сто су: андрагогија, кадрологија, едукологија, ергологија, комуникологија, наука о менаџрненту, делом екологија и друге сличне науке.

Наравно, перманентно образовање није само себи циљ. Упрошћено речено, на једној страни су васколике науке са својим задатком да истражују и тиме обезбеђују новине, свака за себе или удружене, утврђујући нове домете који се могу остварити, а на другој су неке чији је задатак да преко школованих кадрова обезбеђују примену иновираних знања и умећа. Треба учинити све да се значај ових других наука подигне на виши ниво, како и заслужују.

Перманентно образовање може се успесно остваривати само ако се посматра као друштвени однос. Према томе, при дефинисању тог веома сложеног појма морају се

23


имати у виду сва његова значења и аспекти (научни, образовноваспитни, производни, привредни у целини, тржисни, профитни итд.). У том смислу термин "перманентно" имплицира не само преображај образовног система, наследеног из XIX века, већ и читавог друштва укључујући интегрално сажимање поменутих чинилаца.

2.3. Функције образовања одраслих

У андрагошкој литератури чешто се расправља о функцијама образовања одраслих. У Вујаклијином Лексикону страних речи и израза налазимо да је тај израз латинског порекла (functio) и да у основи значи „вршење неке дужности; дужност; задатак;“21. Полазећи од тога лако се може закључити да образовање одраслих као рефликсија свих друштвено-економских, културних, политичких, али и етичких и психолошких утицаја и промена има неколико специфичних задатака, односно функција. Али, не би се могло речи да су савремени теоретичари образовања одраслих потпуно сагласни у класификацији основних функција образовања одраслих и у њиховој операционализацији, јер тај проблем, најчешће претпоставља и идеолошку и вредносну конотацију22.

У једном од најранијих приступа тој проблематици23 помиње се компензациона функција образовања одраслих, која се своди на елиминисање неписмености и свих других образовних дефицита насталих у младости, као и његова стручна, културна и политичка функција које омогућавају деловање одраслог на послу, у културном и у јавном животу.

Руски андрагози24 указују на три функције образовања одраслих: компензациону, која попуњава раније незадовољене образовне могућности, адаптациону, која подразумева прилагођавање новим захтевима живота и динамичким изменама у друштву и развијајућу, која има за циљ постепено обогаћивање стваралачких способности човека и његовог духовног света.

Џарвис сматра да је образовање одраслих више латентна, него манифестациона делатност, односно да су активности у образовању одраслих, традиционално више повезане са утврђивањем индивидуалних потреба, него са препознавањем социјалног значаја процеса у који су биле уплетене, што се одражава и на његову класификацију основних функција образовања одраслих. У таквом разумевању проблема, Џарвис утврђује шест функција образовања одраслих: очување социјалног система и репродукција постојећих социјалних односа, трансмисија знања и репродукција културног система, индивидуално напредовање и селекција, образовање одраслих као „друга шанса“ и њено озакоњење, како би одрасли побољшали своје професионалне квалификације, институционална експанзија која има за циљ боље искоришћавање „нерадног времена“ и индивидуални развој и ослобадање. Он верује да се кроз утврђивање и анализу функција образовања одраслих анализирају неки алтернативни облици образовања за одрасле који су се појавили у савременом друштву.

2.3.1.Економска вредност образовања одраслих

У андрагошко-економским изворима много је података и анализа који сведоче о значају улагања у људске ресурсе и образовање.

21 Вујаклија, 1996/97, стр. 95822 Jarvis, P., (1985), The Socioloдy ofAdult and Continuinд Education, Croom Helm, London.23 Petersen, R., Petersen, W., (1960), University Adult Education, Harper and Brothers Publishers, New York.24 Onuskin, Y.; Ogarev, 1., (1995), Obrazovanie vzroslih meidisciplinarnij slovar terminoloдii, Rossiskaja akademija obrazovanija vzroslih, Sankt-Peterburg.

24


Највећи број истраживања и анализа претежно се односи на економску ефикасност основног образовања одраслих, док у другим студијама наилазимо на оцене и закључке о вредности инвестиција и у друга подручја и нивое образовања25. Из њих недвосмислено произилази да је основно образовање одраслих и образовање у целини значајан фактор економског развоја, што потврђују и најновија запажања данас најпрестижнијих економиста: „Овде ћу да подвућем закључак који сам изнео на неком другом месту: на овом свету не постоји писмено становништво које је сиромашно и не постоји неписмено које то није. Са образованим становништвом економски напредак постаје, у неку руку неизбежан. Тек после те фазе општа помоћ која се пружа може да се искористи на заиста делотворан начин“26. Отворено је питање, међутим, да ли је образовање увек битан фактор продуктивности и економског развоја, односно под каквим условима то јесте. У изнијансираном и суптилном приступу тој проблематици27

напомиње се да је образовање извор економског раста само ако је антиинституционално, тј. ако ослобађа, стимулише и исто тако информише индивидуу и учи је како и зашто да поставља захтеве себи. Сажима се значај и вредност образовања за економски развој у следећим констатацијама:

1) Образовање доприноси економском развоју ако општи развој средине фаворизује економски прогрес.

2) Коришћење природних ресурса повећава се помоћу образовања (без образовања људи би били далеко мање прилагодљиви на мењање производних процеса).

3) Инвестиције у образовање су веома постојане (инвестирање у људски фактор (образовање) продуктивније је него инвестирање у материјални капитал) и коначно.

4) Образовање је једина алтренатива трошењу, приватним инвестицијама у нељудски капитал, или владиним издацима за друге а не образовне потребе.

Уколико образовни систем развије најмање један од четири наведена развојна капацитета, проблем израчунавања величине доприноса образовања економском напретку биће решен. Анализе указује на сложеност међузависности образовања и економског напретка, односно да се од улагања у образовање могу очекивати оптимални резултати само под условом да инвестиције у тај значајан људски ресурс прате и инвестиције у физички капитал и социјалну инфраструктуру, што је веома распрострањено мишљење и у старијој и новијој андрагоско-економској литератури.

2.3.2.Социјално-политичка функција образовања одраслих

Социјално-политичка функција образовања одраслих чешто је разматрана у андрагошкој литератури. Савремени аутори нарочито истићу да образовање одраслих има централну улогу у демократизацији друштва и пројектовању пожељних друштвених промена. Тако образовање одраслих „треба да помогне најширим слојевима народа да схвате и прихвате визију развоја како би у том развоју били активни учесници, не само да прихвате промене већ и да их сами изазивају“28, односно да их унапређују и на њих реагују. У таквом развоју образовање одраслих, заиста, може допринети активнијем учешћу грађана у пословима друштва и подстаћи код њих смисао социјалне одговорности. Не треба занемарити ни потребу да образовање

25 Кулић, Р., (1990), „Утицај образовања на економски развој“ (Прилог компаративном проуцавању према неким изворима на енглеском језику), Зборник радова Филозофског факултета, Приштина.26 Галбраитх, 1., (1997), Добра друштво - хумани редослед, ПС „Грмец“, Београд. стр. 112.27 Cohn, E. (1979), The Economics of Education, Ballinдer Publishinд Company, Cambridge (Massachusetts).28 Савичевић, Д., (2000), Пут ка друштву учења, ДП „Ђуро Салај' - ЈНИП „Просветни преглед“, Београд. стр. 271.

25


одраслих промовише грађанске компетенције и одговорност, како би помогло људима да потпуније разумеју заједничке проблеме и активније и делотворније учествују у њиховом решавању. С обзиром на то да је образовање одраслих увек комуникација, битно је да његови проблеми негују и задовољавају социјалне функције интерперсоналне комуникације и смисаону делатност усмерену на заједничке циљеве. У току неколико следећих година даљи развој овог подручја ће се повећавати; оно ће постати значајније у смислу истицања садржаја и значаја повећања слободног времена, социјалне интеракције међу људима и сузбијања усамљености. Такав развој подстиће све више домачица у „фази празног гнезда“, повећање броја самачких домаћинстава, развода, као и промене у величини породице, што подразумева образовање одраслих за нове улоге у животу, али и на послу. На тај начин смо дотакли садржајем оријентисано образовање одраслих „или припремање са корисним учинком и сведочанством“, што је веома важно и из аспекта образовања одраслих. Реч је о томе да је без дипломе за одређену квалификацију професионална будућност потпуно запечаћена. Стим у вези почиње све више да важи принцип, да дипломе о стручној квалификацији постају све мање довољне, али истовремено све неопходније да би се досегао онај мали број позиција у запошљавању којима се тези.

Значајно је поменути и политичку, односно ослободилачку функцију образовња одраслих. Писменост је образовање одраслих снажно средство у супротстављању изазовима социјалне алијенације карактеристичним и за данашње време. Писменост и образовање одраслих у целини као процес кроз који неписмени постају свесни својих креативних могућности налазећи у њој инструмент за њихово ослобађање. Писменост претпоставља велике промене у слици одраслог о себи и у његовим погледима на друштво и сопствено место и улогу у друштвеним преображајима. То, истовремено, значи да одрасли укључени у образовно-културне активности неће и не могу бити „маргинална бића“, него ће истински постати „бића за себе“. Тако схваћена писменост и образовање одраслих у целини недвосмислено добија значење ослободења, слободе и независности у свету класних разлика и отудености.

У целини посматрано, образовање одраслих остварује своју социјално-политичку функцију уколико помаже људима да разумеју друштвене процесе и да активно учествују у њима. Такав развој и околности, још тачније исказано, подразумева да образовање одраслих допринесе оснажењу граданске одговорности, развоју критичког мишљења код одраслих и охрабрењу сваког појединца да делотворно решава различите проблеме у узим и ширим социјалним заједницама, односно у друштву у целини.

26


3. Стратешки правци развоја образовања одраслих

Образовање одраслих посматра се данас као услов опстанка и развоја модерних друштва. У условима брзих демографских, социјално-политичких, економских и научно- технолошких промена његов значај изузетно је порастао. Он има виталну улогу у економском развоју савремених друштва и отварању стварног проштора за делотворно учешће грађана у решавању различитих друтвених, професуионалних, породичних и индивидуалних проблема. Стицања и употреба знања, посебно у одраслом добу, постали су кључ за решавање најзначајнијих друштвених и индивидуалних проблема као што су:

− унапређење међуљудских и међуетничких односа, − унапређење људских права и грађанских слобода, − заштита животне средине, − заштита и унапређење здравља, − исхрана становништва, − брига за родитељство и породицу, − еманципација жена, − заштита и еманципација хендикепираних, маргиналних и угрожених

група, − запошљавање становништва, − економски раст, − унапређење продуктивности и економске ефикасности, − постизање личног идентитета и проналажење смисла живота.

То је био један од разлога што је само током последне деценије кроз серију међународних конференција скретана пажња на образовање, па и образовање одраслих посебно, као на основни развојни ресурс, услов и стратегију решавања кључних националних и међународних проблема: Светска конференција о образовању за све - У сусрет трећем миленијуму (Јомтиен, Таиланд, 1990), Конференција Уједињених нација о људским правима (Рио де Жанеиро, 1992), Светска конференција о људским правима (Беч, 1993), Међународна конференција о становништву и развоју (Каиро, 1994), Светски самит за друштвени развој (Копенхаген, 1995), Конференција Уједињених нација о људским насељима Хабитат II (Инстамбул, 1996), Светски самит о храни (Рим, 1996) и сл.

Током низа година интензивне међународне сарадње савремена демократска друштва постигла су висок степен сагласности око кључних циљева и принципа који се тичу образовања, његове улоге у индивидуалном и друштвеном развоју, као и путева и начина реализације тих циљева. Образовање одраслих је једна од тема која спада међу оне којима се међународне организације интензивно баве и које су већ деценијама стални предмет бриге УНЕСЦО-а, Европског савета, Светске банке, ОЕЦД-а и многих других значајних организација, институчија и фондација. Екномске промене, брз технолошки развој, потреба демократизације поларизованог и неравномерно развијеног света, проблеми политичког, социјалног и привредног карактера, условили су да образовање одраслих и перманентно образовање постану једна од најактуелнијих тема, јер се управо образовање одраслих види као основни начин њиховог решавања.

Последњих година је публикован велики број докумената у којима су формулисани базични појмови, ставови, принципи и схватања о образовању и учењу одрасих, а који су постали општеприхваћени. Значење и значај образовања и учења

27


одраслих за индивидуални и друштвени развој посебно су елаборирани кроз серију УНЕСЦО-вих конференција о образовању одраслих: Елсинор, 1949, Монтреал, 1960, Токио, 1972, Париз, 1985, Хамбург, 1997. г. и у оквиру других међународних организација и тела и њихових докумената налазе се препоруке и смернице за разумевање и разој образовања одраслих, као што су: Извештај међународне комисије о развоју образовања - „Учење да се буде“, 1972, „Препорука о развоју образовања одраслих“ (УНЕСЦО, 1976), Међународна комисија за образовање за XXИ век: „Учење - скривена ризница“ (УНЕСЦО, Париз, 1996), Европска комисија за образовање и обуку: „Бела књига о образовању и обучи“ (Брисел, Луксембург, 1995), Светска конференција ОЕЦД-а о образовању одраслих: „Образовање за све“, Париз, 1996; Европска комисија за образовање: „Ка Европи знања“, Брисел, 1997 и „Меморандум о доживотном учењу“, Берисел, 2000. г. Иако је реч о документима различитих организација у њима је формулисана целовита и глобална филозофија и стратегија образовања уопште, па и образовања одраслих посебно. Између ових организација и тела, односно њихових ставова, програмских захтева и пројеката поштоји стална комуникација и значајан степен компатибилности. Ставови и вредности за које се они залажу и које афирмишу имплементирају се у позитивно право и националне и регионалне политике образовања појединих земаља.

Смисао и функцију образовања у данашњим друштвима можда су најбоље изразили аутори извештаја Учење - скривена ризница (Леарнинг - треасуре wитхин). У уводном делу тог документа се истиче да „човечанство у образовању види нужни допринос тежњи да се досегне идеал мира, слободе и социјалне правде. Чим Комисија заврши свој рад, прогласиће своје уверење да образовање треба да игра основну улогу у друштвеном развоју. Комисија образовање не сматра чудотворним леком или магичном формулом која би отворила врата свету у коме ће човечанство остварити све своје идеале, него га посматра као једно од главних средстава које за последицу има дубље и хармоничније облике људског развоја, чији је циљ смањење сиромштва, ослобођење заједнице угњетавања и ратова“29. Кључни појмови у овом документу су доживотно образовање и друштво које учи. Доживотно образовање се види као образовање које иде много даље од подизања нивоа образовања, допунског образовања, преквалификације и сл. Образовање се односи на све грађане и свима отвара могућности за учење, нудећи свима другу или трећу шансу, задовољавајући њихову жељу за знањем, жељу да превазиђу сами себе, продубе и прошире свије стручно образовање.

Бела књига Европске уније је написана с циљем да обезбеди водеће смернице за активности у подручју образовања и обуке. У њој је афирмисан један од кључних принципа модерне Европе - компатибилност између социјалне интеграције, запошљавања и личног развоја сваког појединца. Образовање треба да учествује у обезбеђивању такве компатибилности и да води ка изградњи друштва које учи. У Белој књизи се, наиме, указује на чињеницу да напори европских земаља у циљу заустављања раста незапослености нису имали задовољавајућих ефеката и да образовање и обуку треба посматрати као последњи у низу средства за решавње проблема запошљавања. Развој, компетитивност и запослење истакнути су као главни циљеви а инвестирање у знање као основа за подстицај за запошљавање, компетитивност и друштвену кохезију. Главни правци активности на нивоу Европе подразумевају:

подстицање стицања нових знања, приближавање школе и света рада, борба против искључења (сецонд цхансе),

29 Delors, J., at all, Learning - treasure within, UNESCO, Paris, 1996, str.13.

28


познавање три европска језика, авноправно третирање инвестиционог и капитала за образовање.

И министри образовања земаља ОЕЦД-а30 су прихватили доживотно образовање као руководећи принцип политичке стратегије која ће бити директан одговор на потребе унапређења капацитета појединаца, породица, радних места и заједница да се непрестано адаптирају и обнављају. Реализација доживотног образовања, од предшколског образовања до активног учења старих је важан фактор обезбеђивања запослености, економског развоја, демократије и социјалне солидарности. Под доживотним образовањем подразумева се наставак учења кроз цео живот, што је потпуно супротно традиционалном наштојању да се образовање заврши са шеснаештом, осамнаештом или двадесетпрвом годином живота. Учење није повезано само са формалним образовањем. Ljуди уче не само у школама него и неформално на радним местима и у различитим социјалним ситуацијама. Доживотно образовање за све је много више од пружања друге или треће шнсе одраслима да стекну образовање. Оно подразумева индивидуални и социјални развој свих врста и у свим ситуацијама - формално у редовним школама и школама за одрасле, а неформално у породици, на радном месту и у заједници. При реализацији доживотног образовања наглашава се одговорност свих партнера за његову успешност: оних који уче, без обзира на којој старосној категорији припадају, родитеља, наставника, послодаваца, синдиката, добротворних и приватних организација и различитих јавних институчија. Имајући то у виду министри позивају ОЕЦД:

да процени алтернативне визије „школе будућности“;да оцени и проучи нове форме учења које одговарају одраслима, без обзира на то да ли су запослени, незапослени или пензионисани; да у државама чланицама ОЕЦД-а прати напредовање реализације доживотног образовања за све, укључујући и образовање на радном месту и у институчијама које се специјализују за образовање одраслих; да утврде ефекте већих инвестиција у доживотно образовање, његове утицаје на образовну политику и тежњу да се створи „друштво које учи“, како би размера тих инвестиција била адекватна њиховим ефектима; да продуби своје анализе о томе како да се мобили.у инвестиције свих партнера у образовању, како да се финансијери образовања подстакну на постизање већег ефекта у односу на материјално оптерећење, и на побољшање квалитета њихове активности, посебно с обзиром на активну политику тржишта рада.

На заседању Европског већа у Лисабону 2000. донет је Меморандум о доживотном учењу31 који потврђује да је Европа ушла у „време знања“ са свим оним последицама које та чињеница има на културни, економски и друштвени живот. Европско веће је такође закључило да је унапређење доживотног учења нужно за успешну транзицију ка друштву и економији утемељеним на знању. Доживотно учење мора постати водеће начело целокупне организације образовања и стицања знања и главни начин за развој грађанства, друштвене повезаности и запошљавања. Оживотворење доживотног учења сматра се најсигурнијим путем:

» у изградњи друштва које нуди једнаке могућности приступу квалитетном образовању свим грађанима током читавог живота,

30 Lifelong learning for all, OECD, Paris, 199631 Memorandum on lifelong learning, Europian comision, Paris, 1996

29


» у прилагођавању начина стицања образовања, као и начина организације радног времена тако да људи могу учествовати у трајном процесу образовања током целог живота,

» у постизању вишег укупног нивоа образовања и квалификације у свим секторима, у осигуравању висококвалитетног образовања и усавршавања и иштовремено у осигуравању да знање и способности људи буду у складу са променама захтева на послу, организацијом радног места, методама рада и сл.,

» у подстицању и припремању људи за активно суделовање у свим подручјима јавног живота, посебно у друштвеном и политичком животу, укључујући и вођење политике на европском нивоу.

Меморандум афирмише шест основних ставова за примену доживотног учења у пракси:

1) гарантовање потпуног и сталног приступа учењу с циљем стицања и обнављања вештина неопходних за учествовање у друштву које се заснива на знању;

2) видљив пораст улагања у људске ресурсе; 3) развијање ефикасних метода учења и поучавања и услова за постизање

континуитета у доживотном (лифе-лонг) и општем (лифе-wиде) учењу; 4) побољшање начина разумевања и вредновања учествовања у процесу

образовања, што се посебно односи на неформално и информално образовање; 5) осигуравање једноставног приступа квалитетним информацијама и саветима

везаним за стицање образовања током читавог живота; 6) осигуравање могућности доживотног учења што ближе грађанима (у

њиховим местима живљења).

Да је образовање одраслих постало кључ за решавање најзначајнијих проблема данашњице, најбоље сведочи последња, односно Пета УНЕСЦО-ва међународна конференција о образовању одраслих у чијем су раду и припреми кључне међународне организације и агенције, што говори да је образовање одраслих постало реалан интерес и потреба савременог света. На Петој међународној конференцији о образовању одраслих, где је од 150 учесника било 50 министара образовања, усвојена су два основна документа: Декларација о учењу одраслих и Подсетник за будућност.32

У Декларацији се изражава уверење да ће једино хуманистички усмерен развој и партиципативно друштво довести до прихватљивог и правичног развоја. Да би човечанство опстало, неопходна је партиципација заснована на информисаности. На тај начин образовање одраслих постаје више од права. Оно је кључ за XXИ век, „оно је и последица активног грађанства, али и услов за потпуну партиципацију у друштву. Оно је снажан концепт за неговање еколошки прихватљивог развоја, за унапређење демократије, правде, једнакости полова, научног, друштвеног и економског развоја, и за изградњу света у коме су насилни сукоби замењени дијалогом и културом праведног мира. Образовање одраслих ишто тако може да обликује идентитет и да пружи значај животу.

Подсетник, односно програм за будућност детално разлаже мере за реализацију ставова о учењу одраслих које предвиђа Деклерација о учењу. Подсетник позива на формирање локалне заједнице која је погодна за учење одраслих, унапређење услова учења одраслих (усвајање закона и политике који омогућују доступност образовању,

32 Пета међународна конференција о образовању одраслих, Хамбур.ка деклерација о учењу одраслих, Програм рада за будућност, Андрагошке студије, Вол.5, бр.2, стр.181.

30


отварање школа свих нивоа према одраслим учесницима); елиминисање баријера између формалног и неформалног образовања, обезбеђивање свеопштег права на писменост и основно образовање, повезивање писмености са друштвеним и економским развојем, повезивање учења одраслих са светом рада, односом према околини и здрављу становништва, породичним животом информационим технологијама, побољшањем финансирања одраслих (издвајање 6% друштвеног производа за образовање и равноправно учешће образовања одраслих у расподели тих средстава).

Неформално образовање одраслих има дугу традицију и одавно представља значајну образовну могућност за људе који желе да уче и да се образују. У свом историјском развоју неформално образовање одраслих је мењало свој садржај и попримило елементе који су га чинили животнијим и функционалнијим. Тако данас неформално образовање одраслих није усмерено само на „сазревање индивидуе“ и њен развој, него истовремено подразумева усвајање знања, вештина, навика и вредности које су у функцији оспособљавања одраслих за рад, социјалне активности и приватни живот. Неформално образовање одраслих не би требало посматрати изоловано у односу на формално и неформално образовање, утолико пре што је у пракси тешко у потпуности раздвојити ове облике образовања. У ствари, у многим образовним активностима налазимо елементе два или сва три облика образовања и учења, што довољно сведочи о међузависности формалног, неформалног и неформалног образовања, на шта указује и савремена андрагошка литература33.

На свим поменутим конференцијама и у међународним документима образовање и учење одраслих се посматра као витални елемент и стратегија социјално-економског и индивидуалног развоја. Образовање и учење одраслих је кључ за разумевање савременог света и решавање његових најзначајнијих проблема. Промене које се де.авају у савременом свету утичу на очекивање да ће сваки појединац стицати и обнављати своја знања током целог живота. У срцу ове трансформације, како се истиче у Хамбуршкој деклерацији је нова улога државе и удрушења посвећених учењу одраслих унутар цивилизованог друштва. Али у друштвима која се заснивају на знању, образовање и учење одраслих није само интерес државе, појединца или неких посебних друштвених група. Оно је увек партнерска делатност која се реализује кроз формално, неформално и информално образовање и учење у међусплету интереса и одговорности државе, привреде и цивилног сектора, односно различитих чинилаца као што су:

* различите владине организације и агенције, * различите невладине организације, * привредна предузећа, * професионалне асоцијације, * научноистраживачке институчије * приватни сектор, * породица и појединци.

Савремене државе, међутим, сходно својој позицији „једног од партнера“ у образовању одраслих ипак остају суштинско средство за обезбеђење права на образовање свих, посебно најрањивијих друштвених група. Најзначајнија функција државе није, међутим, финансирање образовања одраслих, мада држава врло јасно дефинише свој интерес у образовању одраслијх и финансира га, већ креирање услова за

33 Др Радивоје Кулић, „Смисао и значење неформалног образовања одраслих“, Универзитет у Приштини (Косовска Митровица), Филозофски факултет, Андрагошке студије, 1995.

31


његов развој (адекватна политика, посебно пореска, законска регулатива, утврђивање норми и стандарда који важе у области образовања одраслих и њихова контрола и унапређење).

За земље у транзицији ови ставови имају посебан значај. Оне имају императив брзог превладавања бројних економских, политичких и социјалних проблема и успешног укључења у светске интегративне токове. Образовање одраслих се, по поштојећем искуству многих земаља и по препорукама значајних међународних организација, види као један од главних начина постизања ових циљева. Одрасли чине највећи део популације (у нашој земљи око 70%), и поштоји снажан друштвени интерес да се он интензивно укључи у процес промена, а не да се чека на резултате мера учињених у области образовања деце и омладине. У периоду транзиције образовање одраслих мора представљати један од најзначајнијих националних пројеката, посебно због чињенице да Србија има прилично неповољну образовну структуру одраслог становништва.

Табела 1 Становништво према школској спреми по пописима34

1981. 1991.Без школске спреме 13,7 9,51-3 разреда основне школе 3,6 2,94-7 разреда основне школе 26,8 20,5Осново образовање 24,2 25,2

Према попису из 1981. године 68,3% становништва имало је осам или мање година школовања. Према попису из 1991. године скоро 33% становништва Југославије старијег од 15 година не поседује потпуно основно образовање док се близу 60% становништва налази на основном образовном минимуму или испод њега.35 Према подацима из 1993. године скоро четвртина запослених припада категорији неквалификованих и полуквалификованих, док се на средњем нивоу образовања налази скоро 60% запослених.36 Према подацима за 2001. годину, од укупног броја незапослених скоро 40% су неквалификовани и полуквалификовани37.

Узимајући у обзир међународно искуство, специфичност динамике развоја и реформи у нашој земљи, као полазне основе за израду овог документа узети су:

* кључни међународни документи из области образовања и учења одраслих, * анализа стања и услова у образовању одраслих, али и у другим релевантним

подручјима, * циљеви Владе Републике Србије:

o економски развој o демократизација друштва o интеграција у међународну заједницу.

Основни принципи и ставови од којих се пошло у анализи и креирању предложених промена у овом докумету су:

34 Статистички годишњак Југославије, СЗС, Београд,1986, стр.119 и Статистички годишњак Југославије, СЗС, Београд,1991, стр.124. 35 Статистички годишњак Југославије 1991, СЗС, Београд, 2000, стр. 124.36 Извор: Заспослени према степену стручне спреме 1993, Статистички билтен, 2113, Савезни завод за статистику, Београд, 1996. стр. 21.37 Подаци о стању кретања незапослености и запошљавању у Р. Србији за 2001. год. извештај Републичког завода за тржиште рада, Београд, 2001, стр.1.

32


* образовање одраслих је фундаментално људско право и основа за остваривање свих других личних и социјалних права, образовање није генерацијска појава и монопол младости - једнак приступ образовању за све,

* образовање и учење су доживотан (лифелонг леарнинг) и «свеживотан» (лифеwиде леарнинг) процес;

* образовање деце и образовање одраслих имају равноправан третман; * образовање одраслих је кључни инструмент социјалне трансформације друштва; * образовање одраслих је кључна снага демократизације и развоја цивилног

друштва;* образовање одраслих је основни елемент економског развоја, мобилности радне

снаге и средство интеграције у међународне економске токове; * образовање одраслих је партнерска делатност, која се реализује у сарадњи

државе, света рада, појединца и других актера.

Главни правци развоја образовања одраслих биће усмерени на остварење концепције доживотног и свеживотног образовања и на стварање услова за напредовање ка концепту „друштва које учи“, чиме се подржавају реформски захвати и у другим областима. Циљ је стварање плуралистичког, флексибилног и демократског система образовања, који ће бити отворен и проходан за све, без обзир на узраст, креирање већег броја могућности за учење и стицање знања за сва подручја живота и рада (нове технологије и промене у свету рада, професионални развој, развој демократских процеса и учешће у мултикултурном и мултирелигијском окру.ењу, социјална партиципација и грађанска култура, подизање квалитета живота, очување околине, унапређење породичног живота, живота у старости, слободном времену итд.).

Главни проблеми у образовању одраслих и мере за превазилажење

a) Општи проблеми

Основни проблем образовања одраслих у Србији је његова вишеструка маргинализација која се манифестује као:

1. Негативна политика према образовању одраслих

Образовање одраслих се не третира као стратешки важна компонента економског и друштвеног развоја. У образовној политици, образовање је изједначено са школовањем, на тај начин држава се одрекла системске бриге и интереса за највећи део образовања одраслих, препознајући као подручје свог интереса једино школу, односно формално образовање. Образовање и учење у одраслом добу третира се као лични интерес.

Последице: репродуковање и увећавање неповољне образовне структуре становништва

што отежава социјални и економски развој Србије, односно њену економску ефикасност и способност учешћа у међународној подели рада,

усмереност на школу и младе има за последицу угрожавање и њиховог права на даље образовање и развој,

третирање образовања као искључиво личног питања не ставља образовање у функцију решавања основних друштвених проблема:

незапослености и преструктурирања радне снаге, стварне заштите и еманципације маргиналних и угро.ених група,

33


социјалне партиципације и ре.ења проблема медјуетничких односа, реализације грађанских слобода и заштите животне средине.

Образовање одраслих треба да се препозна као посебан друштвени интерес тако што ће постати како део глобалне развојне политике, посебно економске, тако и интегрални део образовне политике.

У плановима и пројекцијама развоја друштва образовање одраслих не сме бити третирано као потрошња, већ као инструмент економског и социјалног развоја и као такво подржавано различитим мерама (закони, финансирање, мре.а...).

Неопходно је да држава испита и дефинише садржаје и програме образовања одраслих који представљају национални интерес и да их као такве подржава.

Целокупна реформа образовања треба да:

омогући отвореност и доступност формалног система образовања и за одрасле,

омогући развој и пружи подршку институчијама и организацијама за образовање одраслих.

Мере: Оснивање Националног савета или Комисије за образовање одраслих (тела

каква има већина земаља у транзицији, нпр. Словенија Национални савет за образовање, Мађарска Институт за образовање одраслих...) који:

доноси Национални програм за образовање одраслих (дефинише циљеве и стратегију образовања одраслих),

одређује приоритетна подручја образовања одраслих која су од националног интереса у датом моменту,

дефинише глобалну висину јавних средстава и програме који се из тих средстава финансирају (нпр. основно образовање, прво занимање, друга шанса, преквалификација, доквалификација и сл.),

подржава инфраструктуру у образовању одраслих (истраживачки, развојни и саветодавни рад, формирање информационог система, публицистичка и издавачка делатност, уводјење стандарда, медјународна сарадња, оспособљавање андрагошких кадрова и сл.).

Оснивање Андрагошког центра као јавне установе са следећим функцијама:

развој и истраживање образовања и учења одраслих, унапређење квалитета у образовању одраслих, сарадања са Националним саветом и Министарством просвете у

дефинисању политике и стратегије образовања одраслих, предлагање мера за систематско уређење области образовања

одраслих (препорука, законских и подзаконских аката), рад на унапређењу и развоју мре.е институчија и организација за

образовање одраслих, координинација њиховог рада и заступање њихових интереса,

израда стандарда и норми за институчије, програме и наставнике у образовању одраслих (акредитација и лиценцирање),

успостављање и координација међународне сарадње у области образовања одраслих,

успостављање базе података и вршење систематског праћења и евалуације у образовању одраслих,

34


реализација пројеката од националног интереса, а за потребе различитих државних органа и служби.

Израда пројекта краткорочне и дугорочне стратегије побољ.ања образовне структуре становништва.

2. Рестриктивна финансијска политика

Буџетско финансирање образовања одраслих је сведено на угрожавајући минимум и по систем образовања одраслих и по национални интерес у образовању одраслих. Држава води глобално рестриктивну и неселективну пореску политику према образовању одраслих. Индикативно је да се опорезивање не примењује на формално, већ само на неформално образовање (20%), чак и у случајевима када је реч о страним донацијама и улагањима у образовање, што је супротно искуствима Мађарске, Словачке, Чешке, Пољске, Словеније, Хрватске, у којима су институчије за образовање ослобођене фискалних оптерећења.

Последице: системом основног образовања одраслих обухваћено је мање од 0,5%

популације без основног образовања; потпуно је угужена друга шанса за образовање, чиме је створен својеврстан

систем социјалне дискриминације, у коме они који стварају доходак и издвајају за образовање немају могућност накнадног коришћења образовања;

угрожено је остваривање стратеш.ких друштвених циљева и опредељења која се реализују путем образовања (нпр. повољнија образовна структура становништва, смањење незапослености, повећање стандарда и сл.);

дошло је до потпуне преусмерености институчија за образовање одраслих на комерцијалне образовне програме, чиме је знатно сужена реално потребна понуда у образовању одраслих.

Стратешки циљ је успостављање стабилног и друштвено релевантног система финансирања образовања одраслих. Релевантност стабилног система финансирања показује искуство земаља у транзицији, које издвајају око 0,1% бруто националног дохотка за образовање одраслих.

Мере: » успостављање јавних фодова за финансирање образовања одраслих; » дефинисање критеријума за расподелу средстава из јавних фондова; из

јавних фондова ће се финансирати програми образовања одраслих који су дефинисани као програми од националног интереса;

» финансирање из јавних фондова развоја инфраструктурне делатности у образовању одраслих;

» развијање система стимулације и мотивације послодаваца да повећају издатке за образовање запослених и да их учине ефективним, а институчије за образовање одраслих да обогате своју образовну понуду.

Ове мере ће:

- допринети стабилности остваривања ва.них образовних циљева, који не смеју да зависе од ситуације на тржишту и тренутних донација,

- омогућиће депривираним категоријама становништва да остваре своје право на образовање,

- спречиће да се развијају искључиво образовни комерцијални програми.

35


3. Одсуство законске регулативе и стандарда

Делатност образовања одраслих није регулисана адекватним законским прописима. Поштојећи законски оквири не обезбеђују остваривање права одраслих на образовање и право на квалитетно образовање.

Последице: изостајање законске регулативе створило је црно тржиште образовања и диплома; према неким проценама, преко 2/3 тржишта образовних услуга отпада на тзв. црно тржиште, чиме се избегавају обавезе према друштву и ствара се нелојална конкуренција у односу на институчије које раде према професионалним стандардима; недефинисани услови под којима се остварује образовање одраслих и нерегуларност у обављању делатности институчија; одсуство друштвене, професионалне и личне одговорности и надлежности у обављању делатности образовања одраслих; колизија закона који регулишу проблематику образовања и запошљавања.

У свим европским земљама делатност образовања одраслих је законски регулисана, и то најчешће кроз више закона (посебним законом о образовању одраслих - понегде законом о институчијама за образовање одраслих, затим законом о раду и сродним актима, а по правилу закони о основном, средњем, вишем и високом образовању укључују и регулисање права на образовање одраслих). Потребно је донети закон којим се регули.е делатност образовања одраслих, подзаконске акте и формулисати одговарајуће ставове о образовању одраслих у другим релевантним законима. Интенција овог закона не треба да буде усмерена на врсту институчија већ на дефинисање услова и стандарда за обављање ове делатности.

Ови стандарди били би основа за процес:

» лиценцирања, » акредитације и » финансирања образовања одраслих.

Мере: Пројекат законског регулисања делатности образовања одраслих кроз

успостављање сета стандарда за: » рад инстутучија, » наставнике, » програме, » евалуацију.

Регулисање могућности образовања одраслих кроз друге законске акте - Закон о раду, Закон о запошљавању, Закон о основном, средњем, вишем и високом образовању, Закон о финансирању образовања.

Уређивањем ове делатности законским актима очекује се уно.ење реда у тржиште образовања, професионализација ове области и подизање квалитета образовања одраслих. Сем тога, постигла би се компатибилност са европским стандардима у регулисању образовања уопште и образовања одраслих посебно.

4. Незаступљеност образовања одраслих у структури државне администрација

У структури државне администрације, без обзира о ком сектору и нивоу је реч, не поштоје сегменти са надлежношћу у области образовања одраслих.

36


Последице:

У оквиру Министарства за просвету није успостављена јасна институчионализована одговорност и надлежност за функционисање и развој делатности образовања одраслих нити поштоје механизми за дефинисање стандарда у овој области. У оквиру Министарства за рад и запошљавање нема могућности да се на оптималан начин користи образовање као средство остваривања националне политике запошљавања нити да се образовања стави у функцију решавања неравнотеже између механизма понуде и потра.ње на тржишту радне снаге. Најкрупнија последица те чињеница јесте да поштојећи законски прописи не обезеђују право запослених на одсуство за образовање. У оквиру делатности Министарства културе занемарена је образовна функција културних установа и извршена је вештачка подела на програме и облике образовања и културе, тако да долази до бирократског односа према образовним програмима у институчијама културе и културним програмима у институчијама образовања.

У већини европских земаља министарства за просвету и друга релевантна министарства, пре свега министарство за рад и запошљавање, у својој структури имају службе, одељења или секторе за образовање одраслих, што говори у прилог чињеници да је успостављање сличне административне структуре и у министарствима код нас неопходно.

Мера: » Све стратешке мере које ова комисија предлаже није могуће реализовати

без формирања релевантне службе у Министарству просвете, као и одговорних за образовање одраслих у другим министарствима, нарочито у Министарству за рад и запошљавање и Министарству културе.

5. Разорен систем институчија за образовање одраслих

Одсуство друштвене бриге и интереса за образовање одраслих довело је до редукције, потпуне измене програмске делатности или гашења великог броја институчија и облика образовања одраслих.

Последице: С једне стране поштоји пораст образовних потреба одраслог становништва, а с друге, гасе се институчије у којима оне могу бити задовољене. Један број институчија за образовање одраслих почиње да се бави комерцијалним пословима изван образовања и културе. Директно је угрожено право на образовање и доступност образовању током целог живота што одржава неповољну образовну структуру становништва чиме се угрожава укупан социјални и економски развој Србије. Смањен је број институчија и кадрова који треба да подрже реализацију стратешки важних циљева економског развоја као што је нпр. престуктурирање радне снаге. Нема институчија кроз које држава може да реализује своја стратешка опредељења у оквиру социјално-политичког развоја - припреме људи за живот у демократском друштву.

У последњих 10 година у земљама у транзицији значајно је повећан број јавних институчија за образовање одраслих. Код нас је неопходно успоставити адекватну мрежу институчија и организација за образовање одраслих (или макар одржати њихов број на оптималном нивоу) да би:

37


а) сви грађани могли да реализују право на доживотно/континуирано образовање,

б) да би држава могла да реализује своја стратешка опредељења у оквиру економског и социјално-политичког развоја.

Мере:

Успостављање система образовања одраслих, односно креирање адекватне мреже институчија и организација за образовање одраслих претпоставља:

» дефинисање услова, критеријума и стандарда које морају да испуне све организације/институчије које могу да се баве образовањем одраслих, чиме се успоставља друштвено и професионално верификован систем образовања одраслих,

» неопходност да се овим институчијама отвори могућност извођења јавно важећих програма образовања одраслих, као и оних програма који се финансирају из јавних фондова (програми од националног, регионалног или локалног интереса),

» подршка приватној иницијативи у области образовања одраслих, у циљу стварања квалитетног тржишта образовања, богатије понуде и плурализма институчија и облика.

Искуство земаља у транзицији показује да је адекватна подршка институчијама за образовање одраслих и очување ове мреже управо у периоду реформи неопходно да би се очувала инфраструктура и потенцијал који се успешно може користити у периоду нарастања друштвених и личних потреба за знањем и образовањем.

6. Проблем кадрова у образовању одраслих

У савременој андрагошкој литератури посвећује се доста пажње и простора месту и улози наставника у учењу и образовању одраслих. При томе се посебно наглашавају специфичности образовно-васпитног рада са одраслима које утичу на квалитативно другачији положај наставника у настави за одрасле. Андрагошка литература ове специфичности изражава и у терминолошком погледу, па стога наставника за одрасле означава изразима који превасходно наглашавају његову улогу у помагању одраслима да уче и да се образују. У том смислу најчешће се користе термини - фацилитатор (помагач), консултант инструктор и ментор, као називи који наглашавају нову и измењену позицију наставника у образовно-наставном раду са одраслима, при чему се више има у виду његова обавеза да подстакне полазнике да уче и образују се, да им олакша процес учења и образовања и пружи одраслима на располагање мноштво извора и информација. Такво виђење места и улоге наставника у образовно-наставном раду са одраслима довело је до тога да поједини аутори особу која олакшава учење и образовање одраслих све чешће називају фацилитатором, што сматрамо сувишним и неоснованим. Реч је, у ствари о томе да наставник у образовно-васпитном раду са одраслима, с обзиром на природу тога процеса, јесте превасходно особа која олакшава учење и образовање што је једна од његових најважнијих и најделотворнијих функција. Оваква његова улога и позиција није нимало спорна у андрагошкој литератури, па се и због тога њена 'терминолошка обогаћивања' чине превазиђеним и непотребним38.

38 Др Кулић Радивоје, „Специфичности наставе за одрасле и наставникова улога у учењу и образовању“, Универзитет у Приштини (Косовска Митровица), Филозофски факултет, Андрагошке студије 1997.

38


Будући да се образовним радом са одраслима бави велики број људи у веома разноврсним организацијама и институчијама (како образовним институчијама тако и у културним институчијама, одељењима за образовање и кадрове у великим фирмама, невладиним организацијама итд.), који уз своју основну професију немају одговарајућа андрагошко-дидактичко-методичка знања и вештине неопходне за тај рад, није обезбеђена једна од основних претпоставки за квалитетну реализацију образовних програма за одрасле. Чешто се и не препознаје њихова андрагошка улога. У образовним институчијама овом делатношћу се најчеће баве професионалци из других области, који не познају особености процеса учења и наставе код одраслих, као ни савремене методе рада са одраслима. Ни за једну од ових категорија не поштоји системско решење и институчионални оквир обуке и усавр.авања, као ни јасно дефинисани стандарди за рад у овој области.

До потпуне депрофесионализације овог подручја дожло је и због непрепознавања особености образовног рада са одраслима, његових принципа, садржаја, организације, облика и метода, и поред тога што се већ 23 године на Београдском универзитету припрема професија андрагог и што је до сада оспособљено преко хиљаду стручњака.

С обзиром на велики број људи који се бави образовним радом са одраслима у различитим врстама институчија, а који немају одговарајуће андрагошко образовање, неопходно је обезбедити систем њиховог андрагошко-методичко-дидактичко оспособљавања и усавршавања.

Мере: * Опште мере:

» ова комисија сматра да иницијална припрема наставника (педагошко-психолошко-дидактичко-методичка) треба да се обавља на матичним факултетима,

» потребно је развити систем професионалног напредовање у каријери наставника и дефинисати квалификационе нивое (врсте наставничких звања) и развити систем стандарда и норми за њихово постизање.

* Посебне мере за област образовања одраслих: » развој Одсека за андрагошко, психолошко и дидактичко-методичко

образовање наставника у подручју образовања одраслих и за иновације у оспособљавању и усавршавању наставника, при поштојећем Центру за педагошко-психолошко и дидактичко-методичко образовање наставника на Филозофском факултету у Београду,

» израда програма и модула за оспособљавање и усавр.авање наставника и сарадника који раде у различитим областима образовања одраслих (као основа за лиценцирање наставничког рада у овом подручју) и оспособљавање наставника за рад у подручју образовања одраслих,

» израда програма и модула оспособљавања и усавршавања за менаџмент у образовању одраслих.

7. Одсуство систематског праћења подручја образовања одраслих

Не поштоји систематски увид у област образовања одраслих - не прате се подаци о институчијама, програмима, полазницима, наставницима. Савезни завод за статистику је у последњих неколико година готово престао да региструје образовање одраслих као статистичку и друштвену појаву. Србија је једна од ретких земаља у

39


Европи која не поседује официјелне податке о образовању одраслих. Ишто тако не поштоје стручне институчије и организације које распола.у било каквим подацима из ове области.

Последице: Не поштоје основе за систематско планирање, истраживање, компарацију,

евалуацију, доношење одлука, информисање и саветовање у области образовања одраслих.

Располагање релевантним информацијама о образовању одраслих је основни услов за остваривање циљева образовне политике у овој области, за анализу и унапређење рада, планирање и предузимање системских мера и доношење стратешких планова, њихово праћење и евалуацију.

Мере: » неопходно је да Савезни и Републички завод за статистику у комплекс

регистровања и праћења образовања поново укључе делатност образовања одраслих,

» Министарство просвете треба да усагласи индикаторе статистичког праћења образовања са међународним захтевима и стандардима,

» пројекат креирања и стварања базе података о андрагошким институчијама, организацијама, програмима, наставницима и полазницима.

Оваква база података омогућиће:

» евалуацију и контролу квалитета образовног рада, » успостављање баланса између понуде и потра.ње на тржишту рада и

образовања, » оснивање регионалних информативних и саветодавних центара за

образовање одраслих, » компарабилност са системима образовања одраслих у Европи и свету и

праћење развоја ове делатности у односу на савремене трендове.

b) Посени проблеми

1. Проблеми образовања одраслих у формалном систему образовања

Формални систем образовања је де фацто затворен за одрасле. У случају када се бави образовањем одраслих, то чини без узимања у обзир било каквих андрагошких стандарда, без организације процеса образовања, вр.ећи само завршну верификацију знања.

Формални систем образовања при том показује изразиту неефикасност - подаци о образовној структури становништа су неповољни: према попису из 1991. године скоро 33% становништва Југославије старијег од 15 година не поседује потпуно основно образовање и као такво припада категорији неписмених или полуписмених. Четвртина становништва поседује потпуно основно образовања као свој највећи образовни ниво, што значи да се близу 60% становништва Југославије налази на основном образовном минимуму или знатно испод њега. На нивоу средњег образовања налази се 32,2% а на нивоу вишег и високог 9,3% становништва старијег од 15 година.39

39 Статистички годишњак Југославије 1991, СЗС, Београд, 2000, стр. 124.

40


Свет рада донекле рефлектује овај општи тренд. Према подацима из 1998. четвртина запослених у Србији припада категорији неквалификованих и полуквалификованих, док свега око 10% припада категорији високообразованих. Ови подаци говоре да је образовање одраслих за Србију од изузетног значаја и да његова реформа и структурирање морају представљати један од најзначајнијих националних пројеката. Нереално би, наиме, било очекивати да са оваквом структуром становништва Србија повећа национални доходак, успе.но се укључи у европске интеграције и у међународну поделу рада.

Стратеки циљ је стварање законских, финансијских и организационих могућности за трансфер различитих образовних програма на иштом нивоу које појединац може да пренесе из једне институчије у другу и да не полази увек од почетка због формалних разлога.

1.1. Основно образовање одраслих

Мрежа, статус, полазници:

У Србији је 70-их година деловало неколико десетина школа за основно образовање одраслих. Данас ових школа има свега 19 и њих не похађају одрасли, већ углавном прерасли основци, односно адолесценти са тешкоћама у учењу и понашању, маргиналне и етничке групе. Податак звучи парадоксално када се зна да у Србији има преко 700.000 потпуно неписмених или близу 2,5 милиона људи без потпуне основне школе.

Школе за основно образовање одраслих намењене су старијим од 15 година и у њима они у току једне школске године завршавају два разреда. Према важећем Закону о основном образовању ове школе не би смеле да уписују децу млађу од 14 година. Подаци, међутим, показују да се у овим школама налази велики број деце испод ове старосне границе. Све су че.ћи случајеви уписа у први разред са 10 или више година. Ове школе раде у изузетно лошим материјалним условима, са нере.еним имовинско-правним статусом.

Организација рада: школе за основно образовање одраслих раде по наставним плановима и програмима редовне основне школе који су неселективно редуковани без узимања у обзир андрагошких критеријума. Примењују се три облика организације наставе: редовна, инструктивно-консултативна и патронажна настава. Облици наставе потпуно су неприлагођени структури полазника (нпр. примена консултативно-инструктивне наставе за децу са проблемима у учењу).

Главни циљ мера у овој области је да се основно образовање одраслих третира равноправно са основним образовањем деце. Право одраслих на релевантно, њиховим могућностима и потребама примерено основно образовање, представља једно од основних људских права, загарантовано свим значајним међународним и националним документима и оно не застарева.

Мере: » развијање система друштвених мера за подстицање описмењавања и стицање

потпуног основног образовања код одраслог становништва, » решавање имовинско-правног статуса школа за основно образовање одраслих и

њихово материјално-техничко опремање, » развијање методологије и стандарда за израду наставних програма, уд.беника и

других материјала за учење у основном образовању одраслих,

41


» пројекат развијања различитих модела описмењавања и основног образовања одраслих који би били прилагођени различитим старосним категоријама и које би могле да реализују различите институчије према дефинисаним стандардима - редовне основне школе, школе за основно образовање одраслих, раднички, народни и отворени универзитети (пројектно учење, породична писменост, менторска настава),

» развијање различитих модела наставе основног образовања одраслих, прилагођених индивидуалним потребама, условима локалне заједнице и институчије,

» пилот пројекат за развијање система функционалног основног образовања (иштовремено стицање основног образовања и оспособљавање за мање сложена занимања),

» пилот пројекат развијања различитих модела поштописмењавања (програми намењени онима који имају потпуно основно образовање а који нису укључени у облике даљег образовања).

Средње школе су пре свега намењене популацији младих, али су до 1992. биле делом отворене за одрасле. Након те године образовање одраслих у овим школама организује се повремено, на захтев Завода за тржиште рада и предузећа. У већини случајева средње школе не организују наставу, већ само полагање завршних испита за одрасле (ванредне) ученике. Оне нису припремљене за организацију образовног рада са одраслима, јер немају флексибилне организационе облике рада, одговарајуће програме и оспособљене наставнике. Ни садржаји програма тих школа нису усклађени са потребама животне и радне средине из које долазе одрасли.

Посебан проблем представља чињеница да не поштоји примерено дефинисан начин стицања средњег стручног образовања и оспособљавања одраслих.

Мере: дефинисање услова и стандарда обављања делатности средњег стручног

образовања и оспособљавања одраслих који су подједнако важећи за све образовне институчије које хоће њиме да се баве,

разноврсна понуда образовних програма са флексибилном организацијом и прерастање школа у центре за образовање у локалној заједници, отворене за различите категорије становништва и различите узрасте, са програмима који се креирају и реализују у сарадњи са другим институчијама и организацијама локалне заједнице.

Систем вишег и високог образовања је дискриминативан у односу на запослене. Због уписне политике и организационе и програмске ригидности, запослени немају стваран приступ вишем и високом образовању у смислу студирања. Више и високо образовање има нефлексибилну програмску и организациону структуру, не негује облике усавршавања и освежавања знања и не нуди облике и програме континуираног професионалног образовања.

Мере: o универзитет захтева корениту реформу, у оквиру које би организација образовног

рада била прилагођена потребама и могућностима одраслих, o неговање облика професионалног континуираног усавршавања и освежавања знања

на универзитету.

42


2. Проблеми стручног образовања одраслих

Стручно образовање, оспособљавање и усавршавање мањим делом се одвија у формалном, а нешто већим у неформалном систему образовања.

Професионално образовање и усвр.авање је редуковано у погледу броја институчија, облика и садржаја. Не поштоји развијен, програмски и организационо отворен и флексибилан систем континуираног професионалног образовања, тј. нема институчија које би на квалитетан и брз начин одговориле на промене у свету рада, професија и технологије, институчија које би одговориле на потребе за стручним усавр.авањем после напуштања формалног система образовања.

Поштојећи формални систем је ригидан, сведен на средње стручне школе, више школе са прилично нејасно дефинисаном улогом и универзитете. Овакав систем је скуп, не одговара актуелним потребама, као ни пројекцији будућег економског развоја, хоризонтално и вертикално је слабо проходан и не омогућује професионалну и географску мобилност радне снаге. Сем тога, програми се креирају без учешћа релевантних партнера из света рада и запошљавања.

Завод за тржиште рада представља једину државну агенцију која се на неки начин бави организацијом и реализацијом програма професионалног образовања (преквалификација, доквалификација, усавр.авање, стицање посебних знања и ве.тина, оспособљавање приправника, обука за послове у оквиру радног места и сл.). Од 1995. године делатност Републичког завода за тржиште рада је у континуираном опадању. Тако је у току 2000. године за потребе познатог послодавца преко Републичког завода за тржиште рада у образовање укључено свега 73 незапослене особе, док је за потребе тржишта рада у образовање укључено 2509 незапослених од чега 2000 у информатичку обуку.40 С друге стране, Завод пре свега финансира неформалне и краткотрајне облике образовања. Веома чешто Завод ове облике изводи преко институчија за образовање одраслих које раде по нестандардизованим и неверификованим наставним плановима и програмима. Реч је углавном о програмима, односно облицима образовања и оспособљавања за ниже нивое стручне спреме, односно квалификације. За све њих, међутим, не поштоји изграђен систем стандарда, верификације, евалуације . они нису дефинисани и уређени као поље посебног друштвеног интереса, иако де фацто тако функциони.у . па се чешто налазе на граници легалног рада и у пољу сиве економије.

Поштојећа номенклатура занимања, због своје застарелости и нефункционалности, не познаје нека занимања-професије које се траже у свету рада. То је условило појаву „квази“ степена стручне спреме, који функциони.у на сивом тржишту (I, II и V степен) и за које инстутучије за образовање одраслих врше оспособљавање, али без могућности да то раде по јавно признатим програмима. Тиме се овој њиховој активности даје полулегитимни карактер и поред њихове значајне улоге у задовољавању променљивих потреба тржишта рада.

Потребно је развити отворен и флексибилан систем (континуираног) професионалног образовања, у којем ће носиоци бити различити типови институчија и организација, које ће равноправно реализовати програме и формалног и неформалног стручног образовања и усавр.авања, а у зависности од актуелних потреба на тржишту рада. Систем (континуираног) професионалног образовања и усавр.авања не би смео да буде ограничен на средњу стручну школу, већ мора различитим категоријама радно активног становништва да понуди разноврсне облике усавршавања и специјализације

40 Подаци из непубликованог материјала Републичког завода за тржиште рада

43


које ће им омогућити вертикално напредовање без обавезног одласка на факултет, али и хоризонтално - у смислу ширења знања из одређених области. Само систем који нуди различите комбинације програма, курсева, семинара, модула и других облика може да одговори на нове захтеве у свету рада и брзе промене у технологијама и професији.

Неопходан корак је креирање програма стручног образовања кроз развијен систем социјалног партнерства.

Мере: o развијање методологије за израду јавно признатих програма стручног образовања, o успостављање концепта и механизама функционисања социјалног партнерства у

стручном образовању одраслих, o пројекат развоја модела активног запошљавања (оспособљавање за први интервју за

посао, откривање личних и професионалних циљева, портфолио, басиц-скиллс, пројектно учење).

o израда модела служби за образовање и усавр.авање у предузећима o израда нове номенклатуре занимања.

3. Проблеми образовања одраслих у неформалном систему образовања

Према подацима из 1990. у Југославији је деловало 200 институција типа радничких, народних и отворених универзитета41. Данас је њихов број смањен најмање за половину или чак две трећине. Овим институчијама је ускраћено право да се баве формалним образовањем одраслих, што значи смањење, па и потпуно изостајање њиховог буд.етског финансирања. Већина од њих нема регулисан имовинско-правни статус (не зна се ко им је оснивач и власник), док су неке ушле у процес власничке трансформације која иде у правцу или подржављења или, што је чешће, приватизације. То у неким случајевима доводи до пререгистрације делатности и промена у основној програмској оријентацији, окретања ка комерцијалним програмима и тржишту образовања, али и до бављења делатностима које немају много везе са образовањем. Ипак, највећи део ових институчија је на граници поштојања, док само један мањи број ради успешно. Ове институчије данас углавном реализују програме професионалног оспособљавања, грађанског образовања или оп.текултурне програме. Већина радничких, народних и отворених универзитета се специјализује за одређене програме, (курсеви страних језика или информатичко образовање), мада нису ретки и они који „успечно“ сваштаре.

У области неформалног образовања не препознаје се плурализам носилаца образовне понуде за одрасле, плурализам програма и облика. Тиме се образовање одраслих схвата редуковано на класичне облике и садржаје, што је с једне стране, супротно светски прихваћеној концепцији „свеживотног” образовања, а с друге стране, доводи до тога да се недовољно користи образовни потенцијал могућих актера у овој области, као што су: НГО, фирме и компаније, стручне асоцијације, културне институчије, црква. У најбољем случају, њихове активности су стихијске, несинхронизоване, парцијалне и неретко маргинализоване и у великој мери ван интересовања државе. То се огледа како у финансијском игнорисању великог броја ових институчија, организација и асоцијација тако и у недостатку координације,

41 Статистички билтен, Култура уметност 1990/91, бр. 1980, Савезни завод за статистику, Београд 1993, стр. 20.

44


праћења и уопште у слабом кори.ћењу њихових потенцијала/ресурса, који би могли бити искоришћени за остваривање неких ва.них друштвених циљева.

У циљу проширивања и обогаћивања тржишта знања и стварања система програмски и организационо разноврсне образовне понуде, потребно је створити боље услове за развој и рад система институчија и организација неформалног образовања, али и механизме мотивисања институчија формалног образовања за реализацију програма неформалног образовања.

Неформално образовање, као веома важно за ширење навика и културе учења, за остварење циљева личног раста и развоја, али и за реализацију друштвених циљева као што су подизање општег културног нивоа, демократизација друштвеног живота, успостављање институчија цивилног друштва, заштита средине, интеграција и заштита маргиналних и угрожених група - не може се препустити ћудима тржишта. Зато је неопходно и финансијско стимулисање програма неформалног образовања и одговарајуће регулисање статуса институчија и организација неформалног образовања (третирање ове делатности као важног дела образовног система, систематско праћење и унапређење рада, коришћење и дисеминација резултата...)

Мере које су предло.ене за очување и ревитализацију система образовања одраслих у целини се односе и на подсистем неформалног образовања. Од посебних мера овде предла.емо следеће:

Мере: o Регулисање статуса институчија за неформално образовање је у условима убрзане

приватизације ургентно. Поштоји тенденција ка тендерској продаји ових институчија која искључује сваку врсту акционарства запослених, отуђује њихов минули рад и не даје никакве гаранције да ће оне и даље по свом основном профилу остати институчије за образовање одраслих. Искуства земаља у транзицији показују да примена модела власничке трансформације, по коме и запослени фигурирају и као власници и као предузетници, има позитивних резултата. Међутим, најоптималнија заштита интереса државе да кроз образовање одраслих може да оствари своје стратешке циљеве, остварила би се задржавањем ових институчија у статусу јавних установа;

o Регулисање финансирања и пореске политике према институчијама неформалног образовања и невладиним организацијама које се баве образовањем одраслих;

o Коришћење и афирмација мултимедијског образовања у појединим подручјима образовања одраслих;

o Подршка формалном, неформалном и невладином сектору за израду програма и пројеката образовања за социјалну партиципацију;

o Развој нових облика неформалног образовања (Центри за самостално учење).

45


ЗакључакЧовек проналази, ствара, увећава, унапређује, примењује и преноси знање

другима. Дакле, знање је посредник између појединца и друштва. Образован човек је део друштва и треба да представља центар успешности развоја друштва знања. Веома је значајно оспособити појединца за контролу личног развоја. Преузимајући одговорност за властити развој, он одговара и за развој друштва.

Разумевање и уважавање индивидуалних карактеристика човека има значајну улогу у процесу учења, али од понуђених могућности за учење у заједници треба да има корист цела заједница.

Образовање представља један од битних, посебних и сложених сегмената. Савремено економско пословање захтева и нове методе управљања које се не односе само на управљање класичним ресурсима, већ и на управљање знањем. Изазов за оне који управљају знањем је двострук - они треба да имплементирају систем који ће регулисати ток информација како би запослени могли да приступају специфичном знању важном за њихов посао и да стварају процесе који ће појединцима на разним пословним функцијама омогућити да деле знање и практично га користе.

Образовање, као велики изазов савременој цивилизацији, као носилац и покретач друштвених промена, као начин информисања о променама и прихватања нових ставова и вредности и као пут ка стицању нових знања - различито се у литератури одређује и различито се у пракси дефинишу његови циљеви.

Бројна схватања, приступи и одређења образовања ипак се могу сврстати у две групе. За једне савремено образовање доприноси остваривању друштвеног живота, то је основни друштвени процес одржавања човека и напретка човечанства, као и континуитета културе. За друге је савремено образовање кључни фактор економског развоја и знања од кога зависе сви остали друштвени процеси.

У ствари, традиционална одређења образовања полазе од схватања образовања као систематског стицања научних знања о природи, друштву и људском мишљењу и овладавања радним вештинама и навикама којима се развијају и обликују одређене црте личности и усваја одређени поглед на свет. Савременија схватања образовања полазе од тога да је образовање систем институционалног стицања знања и оспособљавања људи да стичу знања, вештине и навике које су им потребне.

Полазећи од свих досадашњих одређења и уважавајући све досадашње приступе образовању, савремено образовање се са социолошког становишта дефинише као друштвени процес којим се стиче знање, и то са становишта његовог значаја за цивилизацијске промене на глобалном плану и становишта потребе за развијеном личношћу која је основни фактор знања као развојног ресурса. У том смислу, образовање као развојни ресурс треба да омогући, системом образовања и образовним садржајима који се у њему остварују, реализовање основних циљева који се односе на развој личности, очување човековог природног окружења и стварање свести о глобалним проблемима савременог човечанства.

Савремени правци истраживања учења одраслих издвајају се из бихејвиористичке традиције која тежиште ставља на делатност (постигнуће) и баве се процесом учења. Овде се издвајају три приступа учењу одраслих који разматрају мета процесе учења, свесност субјекта о сопственим когнитивним процесима. Полазећи од релативистичке концепције сазнања, по којој човек живи у свету дефинисаном сопственим системом значења и од претпоставке да је потрага за смислом основна

46


људска потреба, овде се развијају сродне концепције учења одраслих. Учење, које је карактеристично за одрасле особе, тумачи се као процес стварања или прераде тумачења значења искуства. То је учење које мења поглед на свет једне особе.

Андрагогија као теорије едукације одраслих, садржи три основне димензије или аспекта:

Радне поступке који служе повезивању образовне делатности са стварним потребама човека, привреде и друштва и успешном протоку образовних и развојних процеса у жељеном смеру (радни поступци у едукацији одраслих).

Основна подручја образовања и васпитање одраслих унутар којих се ти поступци примењују (образовање и оспособљавање за рад, управљање радом и активности у слободном времену).

Основне облике или образовне путове којима се образовање и васпитање одраслих изводи (школовање, неформално оспособљавање и усавршавање одраслих, те неинтенционална едукација одраслих). Разумие се, андрагогија, као једна од дисциплина која истражује образовне појаве, мора дефинисати и појам одраслости како би се усмерила на оне образовне феномене у којима је субјект одрастао човјек. Будући да је појам едукације одраслих комплексан, ми смо га, ради његова што једнозначнијег одренења рашчланили на његове основне аспекте.

Први се аспект огледа у поступцима од којих се састоји образовни рад. Треба поћи од тога да је активност образовања и васпитање друштвена делатност, тј. да је она својеврстан рад. Као и сваки други и образовни рад је вишефазан процес који се састоји од поступака припремања, извођења и вредновања. Због тога као образовање одраслих не говоримо само као процес непосредног припремања и извођења, него и поступке ширег припремања о којима зависи избор полазника и садржаја образовања, те поступке вредновања учинака образовног рада у његовој социјалној и економској околини, а не само у школи. Ти поступци служе повезивању образовне делатности с потребама привреде и друштва и особним потребама човека, те осигуравају његово успешно путу у жељеном смјеру. Такво проширивање традиционалног схваћања образовног рада које је било редуцирано на извођење образовно-васпитних процеса, нужно је ако образовну делатност желимо третирати као друштвену делатност, а не као аутономну и од друштва отуђену.

Као друштвена делатност она има и одређене друштвено условљене циљеве који се састоје од развоја производних снага и друштвених односа те свестраног развоја људи у складу с њиховом аутентичном природом. Да би образовање одраслих остваривало те циљеве, андрагошка истраживања захватају његове друштвене и економске услове, процесе протицања образовањ и васпитња одраслих, њихове ефекте на плану формирања личности, те економске и социјалне успехе. Због тога се андрагогија користи резултатима оних наука које, као своје специфичне проблеме, истражују те појаве, пре свега, психологија, социологија и економика образовања.

Поступци припремања, извођења и вредновања образовања и васпитања одраслих структурирани су у тзв. андрагошки циклус. Те поступке изводе заједнички они који имају потребе за образовањем и они који стварају услове за њихово задовољавање.

Тако се образовање присваја од субјеката образовање, престаје бити отуђено од радних људи и грађана. Тиме се образовање деетатизује и подруштвљује. Престаје се развијати независно о развоју друштвене производње и развоју друштвених односа, о

47


интересима и потребама удружених радних људи и грађана. Остварује се интеграција образовања са свиетом рада и друштвене производње.

Поступцима андрагошког циклуса настоји се осигурати постизање спољних и унутрашњих циљева образовне делатности на различитим подручјима образовања одраслих. Будући да се образовна подручја изводе из главних циљева који се образовањем одраслих желе постићи, бит ће корисно ближе размотрити циљеве образовања и васпитања одраслих и њихову кореспонденцију с подручјима едукације.

У последње време расправља се о природи и суштини глобализације и њеном утицају на друштво, његове установе и појединце. Те расправе постале су интензивније почетком деведесетих година у којима су се искристалисале две школе мишљења. Прва у глобализацији види решење свих проблема савременог човека и човечанства. Друга школа мишљења има негативан став према глобализацији сматрајући да она доноси све невоље савременом човеку и човечанству. И једно и друго гледиште означавамо екстремним. Истина се налази негде између ова два екстремна схватања. Под глобализацијом подразумевамо економско-политичку мисао (филозофију) која има импликације на друштвене, економске, еколошке, културне и образовне односе, па и на живот појединаца и друштвених група. Нас превасходно интересује утицај глобализације на образовање и учење, иако увиђамо да је тај процес тесно повезан са економским и друштвено-политичким кретањима. Глобализација представља нов изазов за образовање и учење, па је потребно такав изазов подврћи теоријско-критичким анализама и настојати да се увиде његове позитивне и негативне стране. Свако занемаривање, свако игнорисање - не би било плодотворно.

У сврху потпунијег развоја личности појединца, повећања укупности компетенција којима располаже друштвена заједница, подстицања и развијања грађанских квалитета и усвајања основних друштвених вредности, исказују се следећи циљеве: (1) пружање знања и вештина неопходних за живот и рад у савременом друштву, (2) оспособљавање за самостално и самоиницијативно стицање знања и самостално процењивање и формирање критичког мишљења, (3) креирање услова за развој различитих потенцијалних способности и талената, (4) складно и целовито развијање аутономне, хумане, толерантне, демократски оријентисане и социјално одговорне личности за живот у плуралистичком друштву, (5) усвајање и развијање универзалних општеприхваћених друштвених и етичких вредности, и (6) неговање осећања припадности националној и широј људској заједници.

Узимајући у обзир друштвене промене (процесе демократизације и децен-трализације, научно-технолошке и економске промене, дислокацију чинилаца образовања, пораст мултикултуралних заједница) наглашене су потребе за новим приступом у формулисању (начину дефинисања) циљева образовања. Уместо гледања на циљ као на готову, статичну и удаљену слику, циљ се посматра као одлика и својство самог процеса којим се долази до њега. Реч је о потреби за напуштањем старог начина утврђивања статичних циљева и за њиховим усклађивањем са чињеницом да ниједна етапа развоја није завршена, већ да је само услов за следећу вишу и нову. У том оквиру формулишу се неколико основних и најопштијих циљева: (1) свестрано развијање свих потенцијала личности (наслеђених и стечених) и њихово богаћење и обједињавање у разноврсности, (2) развијање критичке способности и самосталности личности у опредељивању за различите приступе у природним и друштвеним наукама, моралу и уопште у току стицања животног искуства, (3) оспособљавање личности за стално превазилажење нивоа незавршености свога развоја, (4) омогућавање да личност

48


кроз активност развија и стално усавршава своје стваралачке способности и тиме обезбеђује и унапређује свој друштвени статус и материјални положај.

Србија се приближава Европској Унији; перспектива учлањења постаје све реалнија. Поред потребе да усклади своје економске, правне и друштвене системе, потреба да се у областима као што су образовање и култура интегрише у европску размену на још интензивнијем нивоу, постаје све очигледнија. Грађанско образовање за ЕУ једно је од таквих поља, јер је то аспект образовања која чак ни и у „старим“ државама чланицама ЕУ још увек није у потпуности препознат као хитан изазов. Ипак, то је задатак који се односи на све ниве образовног система - од вртића, преко школе, до високог образовања и образовања одраслих. Стога би за наставнике и андрагоге у Србији могло бити занимљиво да се упознају са актуелним ставовима о грађанском образовању за ЕУ, иако сама синтагма као таква можда још увек није општеприхваћена.

У оперативном и практичном смислу образовање одраслих обухвата све формалне и неформалне облике образовања намењене старијим од 18 година који немају статус ученика, односно студента.

Влада Србије је израдила Акциони план којим се операционализују четири основна приоритета, који представљају „оптимални минимум” за успостављање савременог и ефикасног система образовања одраслих. Ти приоритети су следећи:

I. Даљи развој законске, концептуалне, стратешке, организационе и институционалне основе за успостављање ефикасних начина партиципације социјалних партнера у образовању одраслих;

II. Формирање организационе и кадровске основе за успостављање дистрибуије надлежности и одговорности за образовање одраслих међу релеватним министарствима;

III. Стварање основа за и подстицање развоја разноврсних програмских опција уз унапређивање доступности образовања одраслих;

IV. Даљи развој финансијске и системске основе за унапређивање капацитета и квалитета образовања и обуке одраслих.

Међу носиоцима активности и надлежним органима и организацијама за спровођење Акционог плана наведен је велики број актера, чиме је, између осталог, прокламовано и подржано социјално партнерство у развоју образовања одраслих у Републици Србији.

49


Литература

1) Др Јанковић Војислав, Покушај терминолошког замешатељства: Континуирано или перманентно образовање, Изабрана дела, књ. 8, стр. 338.

2) Др Кулић Радивоје, „Образовање одраслих на прелому векова“, Косовска Митровица-Лепосавић, Научни рад Педагогија XIL, 1, 2003. УДК: 37.013.83

3) Др Кулић, Р., (1997), „Садржај рада и образовање“, Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у београду, Београд.

4) Др Кулић Р., Деспотовић М., Увод у андрагогију Свет књиге, Београд, 20045) Др Кулић Р., Круљ Р., Качапор С.: „Педагогија“, Свет књиге, Београд, 2001.6) Др Кулић Радивоје, „Реформа средњег професионалног образовања у условима

транзиције“, Универзитет у Приштини (Косовска Митровица), Филозофски факултет, Андрагошке студије 2008.

7) Др Кулић Радивоје, „Смисао и значење неформалног образовања одраслих“, Универзитет у Приштини (Косовска Митровица), Филозофски факултет, Андрагошке студије, 1995.

8) Др Кулић, Радивоје, (1990), „Утицај образовања на економски развој“ (Прилог компаративном проуцавању према неким изворима на енглеском језику), Зборник радова Филозофског факултета, Приштина

9) Др Кулић Радивоје, „Значај знања у новим условима економског развоја“, Универзитет у Приштини (Косовска Митровица), Филозофски факултет, Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 2003.

10) Др Кулић Радивоје, „Специфичности наставе за одрасле и наставникова улога у учењу и образовању“, Универзитет у Приштини (Косовска Митровица), Филозофски факултет, Андрагошке студије 1997.

11) Тим за образовање одраслих и доживотно образовање, СТРАТЕШКИ ПРАВЦИ РАЗВОЈА ОБРАЗОВАЊА ОДРАСЛИХ, Београд, децембар, 2001. године, Комисија за образовање одраслих и доживотно образовање

1. Проф. др Снежана Медић, Филозофски факултет у Београду - Катедра за андрагогију - председник Комисије 2. Проф. др Миомир Деспотовић, Филозофски факултет у Београду - Катедра за андрагогију 3. Мр Катарина Поповић, Филозофски факултет у Београду - Катедра за андрагогију 4. Блажо Перовић, Отворени универзитет у Суботици 5. Љиљана Марковић, Републички завод за тржиште рада, Београд 6. Мр Виолета Орловић, Републички завод за заштиту природе Србије 7. Мр Милован Миловић, Основна .кола за образовање одраслих „Браћа Стаменковић“, Београд 8. Мирјана Милановић, Министарство просвете и спорта Републике Србије - секретар Комисије Стручни консултант: Проф. др Душан М. Савићевић

12) Beder, H., (1989), Purposes and Philosphies ofAdult Education, in: Merriam, Sh.; Cunningham, Ph. (ed.), Handbook of Adult and Continuing, Ph. (ed.), Handbook of Adult and Continuing Education, Jossey-Bass Publishers, San Francisco.

13) Bussing, A., (2000), Učenje pomoću novih medija u orдanizacijama, u: Gartenschlaeдer, U; Ninzen, H., Perspektive i tendencije obrazovanja odraslih u Evropi, izbor tekstova, Hrvatska zajednica pučkih otvorenih sveučilišta, Zagreb.

50


14) Cohn, E. (1979), The Economics of Education, Ballinger Publishing Company, Cambridge (Massachusetts).

15) Delors, J., (1998), Ućenje blaдo u nama, Educa, Zagreb.16) Delors, J., at all, Learning - treasure within, UNESCO, Paris, 1996.17) Деспотовић., М., (1997), Знање и критичко мишљење у одраслом добу, Институт

за педагогију и андрагогију Филозофског факултета, Београд.18) Galbraith, 1., (1997), Dobra društvo - humani redosled, PS „Grmeč“, Beograd.19) Hall, 8., (1995), Obrazovanje odraslih i politička ekonomija дlobalne ekonomske

promene, Andragoske studije, broj 2.20) Jarvis, P. (1995), Adult et Continuing Education, Routledge, London.21) Jarvis, P., (1985), The Sociology ofAdult and Continuing Education, Croom Helm,

London.22) Маслов, А., (1982), Мотивација и лицност, Београд.23) Onuskin, Y.; Ogarev, 1., (1995), Obrazovanie vzroslih meidisciplinarnij slovar

terminologii, Rossiskaja akademija obrazovanija vzroslih, Sankt-Peterburg.24) Poggeler, F., (1997), Obrazovanje odraslih kao obrazovanje ličnosti, Andragoske

studije.25) Petersen, R., Petersen, W., (1960), University Adult Education, Harper and Brothers

Publishers,New York.26) Schreiber-Scrvan (1968), Američki izazov, Epoha, Zagreb.27) Савичевић, Д., (2000), Пут ка друству учења, ДП „Ђуро Салај“ - ЈНИП

„Просветни преглед“,Београд.28) Smit, Y., (1999), Razvoj deteta, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd.29) Titmus, c.,(1996), Adult Education: Concepts and Principels, in: Tuijnman, A. (ed.)

International Encyclopedia od Adult Education and Traininд, Pergamon, Oxford.30) Tobin, D., (1997), Knowledдe-Enabled Orдanization, American Managament

Association, New York.31) Tofler, A., (1983), Treći talas, Zenit, Beograd.

32) Пета међународна конференција о образовању одраслих, Хамбуршка деклерација о учењу одраслих, Програм рада за будућност, Андрагошке студије, Вол.5, бр.2.

33) Влада републике србије: Стратегију развоја образовања одраслих у Републици Србији, 28. децембар 2006. године.

34) Стратешки правци у развоју образовања одраслих, Министарство просвете и спорта Републике Србије, Београд, 2002, стр. 314.

35) Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009)

36) Статистички годишњак Југославије, СЗС, Београд,1986, стр.119 и Статистички годишњак Југославије, СЗС, Београд,1991, стр.124.

37) Статистички годишњак Југославије 1991, СЗС, Београд, 2000.38) Статистички билтен, Култура уметност 1990/91, бр. 1980, Савезни завод за

статистику, Београд 1993.39) Заспослени према степену стручне спреме 1993, Статистички билтен, 2113,

Савезни завод за статистику, Београд, 1996. 40) Подаци о стању кретања незапослености и запошљавању у Р. Србији за

2001. год. Извештај Републичког завода за тржиште рада, Београд, 2001.41) Memorandum on lifelong learning, Europian comision, Paris, 1996.42) Подаци из непубликованог материјала Републичког завода за тржиште рада43) Вујаклија, 1996/97.

51


44) http://www.nsz.gov.rs/page/info/sr/vesti.html?view=story&id=8440&sectionId=145) http://www.mps.sr.gov.yu/code/navigate.php?Id=434#3416

52

http://www.mps.sr.gov.yu/code/navigate.php?Id=434#3416

http://www.nsz.gov.rs/page/info/sr/vesti.html?view=story&id=8440&sectionId=1

04 - znacaj i potreba osnovnog obrazovanja odraslih

Documents