METODE METODE OKSIDO-REDUKCIJEOKSIDO-REDUKCIJE

Pripremio: Varga Ištvan

HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA ŠKOLA ČOKA

varga.i@neobee.net

Reakcije oksido-redukcije

Redoks reakcija, tj. reakcija oksido-redukcije je reakcija pri kojoj dolazi do

razmene elektrona između supstanci koje međusobno reaguju.

Oksidacija je proces otpuštanja elektrona, pri čemu se oksidacioni broj povećava.

Redukcija je proces primanja elektrona, pri čemu se oksidacioni broj smanjuje.

Procesi oksidacije i redukcije se odvijaju istovremeno.

U opštem obliku parcijalne reakcije su:

Ox +ne Red.

Red. Ox + ne

Oksidaciono sredstvo (Ox) je supstanca koja vrši oksidaciju,tj. prima elektron(e).

Redukciono sredstvo (Red) je supstanca koja vrši redukciju, tj. daje, otpušta elektron(e).

Primer:

Navedena reakcija je jedna oksido-redukciona reakcija:

2FeCl3 + SnCl2 2FeCl2 + SnCl4

Fe3+ +1e Fe2+

Sn2+ Sn4+ + 2 e2

2

1

Fe3+ jon je oksidovani oblik gvožđa , a Fe2+ jon je redukovani oblik.

Oni su korespodentni redoks par i obeležava Fe3+/Fe2+.

Jonsko-elektronske jednačine

Navedena reakcija je oksido-redukciona reakcija, u kojoj KMnO4 u kiseloj sredini vrši oksidaciju Fe2+ jona u Fe3+, a u isto vreme mangan iz KMnO4 se redukuje u Mn2+ jon:

FeCl2 + KMnO4 + HCl FeCl3 + MnCl2 + KCl + H2O

Parcijalne reakcije su sledeće:

Reakcija oksidacije:

Fe2+ Fe3+ + 1e

Reakcija redukcije:

MnO4 - + 8H+ + 5e Mn2+ + 4H2O

Da bi se izjednačio broj razmenjenih elektrona, reakcija oksidacije se množi sa

5, a reakcija redukcije se množi sa 1.

Po završenom množenju, dobijamo:

5Fe2+ 5Fe3+ + 5e

MnO4 - + 8H+ + 5e Mn2+ + 4H2O

Sabiranjem leve i desne strane jednačina, dobijamo:

5Fe2+ + MnO4- + 8H+ +5e 5Fe3+ + 5e +

Mn2+ + 4H2O

Reakcija bez elektrona, je:

5Fe2+ +MnO4 - + 8H+ 5Fe2+ +Mn2+ +4H2O

Brzina redoks reakcija

Na povećanje brzine redoks reakcija se može uticati:

Zagrevanjem;

Povećanjem koncentracije reaktanata i

Primenom katalizatora.

Redoks potencijal

Merilo sposobnosti primanja i otpuštanja elektrona za neki oksido-redukcioni par je

REDOKS POTENCIJAL ( E ).Nernst je 1889. godine dao jednačinu

kvantitativne zavisnosti redoks potencijala od koncentracije reaktanata redoks sistema:

0 0,059

logRe

OxE E V

n d

E0 - standardni redoks potencijal ( konstanta za posmatrani redoks par).

Predstavlja onaj potencijal E koji se meri kada su

[Ox] = [Red] = 1 mol/dm3.

n – broj izmenjenih, primljenih ili otpuštenih

elektrona.

[Ox] – koncentracija oksidovanog oblika,

[Red] – koncentracija redukovanog oblika iste supstance.

Ukoliko je E0 pozitivnija vrednost, utoliko je oksidaciono sredstvo jače.

Za veće negativne vrednosti E0 jače su izražene redukcione sposobnosti.

Podela oksido redukcionih metoda

Na osnovu oksidacionih, odnosno redukcionih sposobnosti standardnog

rastvora, razlikujemo:

1. Oksidacione metode (standardni rastvor je oksidaciono sredstvo)

2. Redukcione metode (stand.rastvor je redukciono sredstvo).

U zavisnosti od vrste standardnog rastvora, navedene metode se dalje dele na:

Oksidacione metode Redukcione metode

Permanganometrija (KMnO4)

Hromatometrija (K2Cr2O7)

Bromatometrija (KBrO3)

Cerimetrija (Ce(SO4)2)

Jodimetrija (I2)

Jodometrija (Na2S2O3)

Titanometrija (TiCl3 i Ti2(SO4)3

Hromometrija ( CrCl2)