01 uvod u ekologiju

of 21/21

Post on 29-Dec-2015

39 views

Category:

Documents

16 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

uvod u ekologiju

TRANSCRIPT

  • UVOD U EKOLOGIJU

    ivot nije rasprostranjen ravnomerno na Zemlji, ali je svakako njena osnovna odlika.j p j j , j j

  • Ekologija se bavi problemima distribucuje ivih bia, g j p jnjihovog opstajanja, meusobnih odnosa, promena u

    zavisnosti od uslova sredine i dr.

  • Centralni objekat prouavanja ekologije kao nauke je Centralni objekat prouavanja ekologije kao nauke je ivo bie, te je otud sasvim opravdano smatrati je

    biolokom disciplinom, koja se u velikoj meri oslanja na dostignua drugih nauka.

  • Definicija ekologije

    Ekologija je nauka koja se bavi prouavanjem meusobnih odnosa izmeu ivih bia i spoljanje sredine.

    Predmet prouavanja ekologije su, s jedne strane, IVA BIA, a sa druge strane, NEIVA PRIRODA.

    Ekologija omoguava da se prodre ut j i d t j i i tajne prirode, to je ini veomainteresantnom naukom, ali

    ekologija je iekologija je iANTROPOCENTRINA NAUKAomoguava oveku da prirodukoristi tedljivo, ne naruavajui

    EKOLOGIJAoicos kua, dom (stanite)

    uravnoteene odnose

    , ( )logos - nauka

  • Mnoga praktina ponaanja ljudi od pojave prvog svesnog bia do danas mogu se okarakterisati kao ekoloka. Ovde se pre svega misli na poljoprivredu i proizvodnju hrane.

    ODRIVI RAZVOJtedljivo korienje prirodnih potencijala bez naruavanja i prekidanja funkcionalne ravnotee izmeu ivih bia i spoljanje sredine

    Ekologija je nauka koja prouava

    EKOLOKI NAIN MILJENJA i EKOLOKA SVEST

    Ekologija je nauka koja prouava reenja koja su iva bia realizovala na razliite naine, u vezi sa problemima koje je spoljanja sredina postavila ivim spoljanja sredina postavila ivim biima i koje su ona morala reiti kroz svoju evoluciju da bi u tim konkretnim sredinama mogla opstatiopstati.

    Ekologija prouava kompleksnu strukturu i funkcionisanje prirode j pu celini, ukljuujui i oveka.

  • Osnovni pojmovi ekologije

    Spoljanja sredina kompleks svih uticaja van odreenog organizma, koji dolaze, kako od neive prirode, tako i od drugih organizama

    ivotni ili ekoloki faktori svi uticaji koji odreuju spoljanju sredinu i omoguavaju ivot odreenog organizma

    ivotni uslovi imaju razliit znaaj liit sk stza razliite organske vrste

    neophodni ivotni uslovi za jedan organizam ne moraju biti neophodni za drugi organizamza drugi organizam

    Prema modernim ekolokim shvatanjima razlikuju se ekoloki shvatanjima razlikuju se ekoloki faktori koji periodino variraju i faktori koji predstavljaju resurse sredine i koji se kvantitativno jmenjaju.

  • Akcije uticaji koje neiva priroda (fiziko-hemijski faktori) ostvaruje na iva bia.

  • Reakcije uticaji kojima iva bia utiu na fiziko-hemijske faktore sredine.

  • Koakcije uticaji izmeu samih ivih bia.

  • Spoljanja sredina nije uvek i na svakom mestu dareljiva prema ivim biima, pa su ona esto prinuena da za svoj opstanak vode vrlo teku borbu.Adaptacije prilagoavanje na uslove spoljanje sredineAdaptacije prilagoavanje na uslove spoljanje sredine

    Borba za opstanak konkurencija izmeu vrstaPrirodna selekcija prirodno odabiranje

  • Biotop ili ivotno stanite?

  • Nivoi organizacije ekolokih sistema

    Organela elija

    Nivoi organizacije ive materije

    j tkivo individua

    jedinka ili individua populacija

    Nivoi organizacije ekolokih sistema

    populacija ivotna zajednica ili biocenoza ekosistem biom biociklus biociklus biosfera

  • Nivoi organizacije ekolokih sistema

    populacijajedinka ili individua

    Ramondia nathaliae Ramondia nathaliae

    Populacija je grupa jedinki iste vrste koje naseljavaju odreeni prostor, a meusobno su povezane odnosima razmnoavanja.p j

  • Nivoi organizacije ekolokih sistema

    ivotna zajednica ili biocenoza

    Ramondietum nathaliae

    BiocenozaFitocenoza Zoocenoza

    Mikrobocenoza

    ivotna zajednica ili biocenoza je skup svih vrsta organizama na odreenom delu gprostora, koji meusobno stupaju u odnose ishrane i zatite.

    Skup populacija razliitih vrsta koji ini p p p j jbiocenozu nije sluajan.

  • Nivoi organizacije ekolokih sistema

    ekosistem

    Ramondietum nathaliae + bitop

    Biocenoza

    Ekosistem

    BiocenozaFitocenoza

    Mikrobocenoza

    Zoocenoza

    Mikrobocenoza

    Biotop

    Ekosistem ili biogeocenoza je jedinstvo biocenoze i biotopa i predstavlja p p jvrhunsku sintezu u ekologiji.

  • Nivoi organizacije ekolokih sistema

    Biom je skup meusobno fiziognomski slinih i funkcionalno povezanih ekosistema (npr. biom listopadnih uma, biom etinara, biom stepa, biom mora i m n , m p , m mokeana itd.). Obino su biomi karakteristini za odreene klimatske zone, pa se nazivaju zonobiomi.

    Ekosistemi i biomi se ujedninjuju u biocikluse, kojih na zemlji ima tri: slana voda, slatka voda i kopno.

    Svi biociklusi zajedno ine vrhunsko jedinstvo ive i neive prirode, jedan vrhunski ekoloki sistem ogromnih vrhunski ekoloki sistem ogromnih razmera, oznaen kao BIOSFERA.

    Biosferu ine oni delovi atmosfere, hidrosfere i litosfere koji su naseljeni hidrosfere i litosfere koji su naseljeni ivim biima.

  • fitoekologija ili ekologija biljakaPodela ekologije

    g j g j j zooekologija ili ekologija ivotinja

    idioekologija ili autekologija biocenologija ili sinekologija

    idioekologija ili autekologija biljaka fitocenologija ili fitosociologija

    populaciona ekologija ili demekologija fizioloka ekologija primenjena ekologija

    l b l k l

    biogeografija (fitogeografija) geobotanika floristika geobotanika (horologija) istorijska geobotanika globalna ekologija istorijska geobotanika ekoloka geobotanika