· web viewcrnogorski akcioni plan za partnerstvo otvorenih vlada se ističe po predviđenim...

Nezavisni mehanizam izvjetavanja Izvjetaj o napretku Crne Gore 2011-13

Vanja alovi, Mrea za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), nezavisni istraiva

SAETAK3

I. Uvod15

II. Proces: Izrada akcionog plana18

III. Proces: Konsultacije u toku sprovoenja20

IV. Sprovoenje obaveza21

1 Ukljuivanje predstavnika NVO u rad Savjeta za privatizaciju23

2 Unaprjeenje poslovnog ambijenta26

3 E-registar licenci32

4 Giljotina propisa35

5 Analiza efekata propisa (RIA)39

6 Reforma zapoljavanja stranaca43

7 Koncecije i privatno javno partnerstvo45

8 Portal e-Uprave48

9 Elektronske peticije - "graanin koji predlae i utie na politike Vlade"52

10 Regionalni forum za vladine komunikacije u Jugoistonoj Evropi57

11 Javne rasprave59

12 Direktan kontakt sa nevladinim organizacijama61

13 Sistemi za unapreenje direktnog kontakta sa graanima63

14 Slobodan pristup informacijama65

15 Jezik administracije "Da bude razumljivo graanima69

16 Sprjeavanje sukoba interesa71

17 Jaanje integriteta75

18 Primjena etikih kodeksa78

19 Transparentnost kriterijuma za zapoljavanje, nagraivanje i napredovanje u javnom sektoru82

20 Izvjetavanje o nelegalnoj gradnji85

21 Zatita lica koja prijavljuju korupciju88

22 Help desk za javne nabavke91

23 Akcija "kako korupcija kvari proces javnih nabavki"93

24 Osnivanje centralnih tijela za javne nabavke96

25 Elektronski sistem javnih nabavki98

26 Transparentnost budeta101

27 Borba protiv svih oblika diskriminacije106

28 Unaprijeenje medijskih sloboda119

29 Drutveno odgovorno poslovanje122

30 Podrka udruivanju drutvenih aktera u oblasti DOP u Crnoj Gori124

31 Nastavak sprovoenja radionica na temu drutveno odgovornog poslovanja127

V. Kontrolna lista za zvanine izvjetaje130

VI: Naredni koraci131

Aneks: Metodologija134

Kopija za javnu raspravu nije za citiranje

2

SAETAK: CRNA GORA

Kopija za javnu raspravu nije za citiranje

(Crnogorski akcioni plan za Partnerstvo otvorenih vlada se istie po predvienim obavezama vezanim za unapreenje uea graana i kreiranje prijateljskog poslovnog okruenja. Akcioni plan je imao brojne znaajne obaveze, posebno one koje se odnose na pristup informacijama i etika pitanja, koje imaju veliki potencijal. Dok mnoge obaveze imaju potencijal da utiu na rad vlade, druge reforme mogu biti bolje artikulisane u smislu njihove povezanosti sa bazinim POV vrijednostima koje ukljuuju pristup informacijama, uee javnosti i odgovornost vlasti. )Nezavisni mehanizam izvjetavanja (NMI) Izvjetaj o progresu 2012-13

Ovaj izvjetaj je pripremila Vanja alovi, Mrea za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), kao nezavisni istraiva.

21

Partnerstvo otvorenih vlada (POV) je svojevoljna meunarodna inicijativa koja ima za cilj da vlade preuzmu konkretne obaveze prema graanima kojima promoviu transparentnost, jaaju uee javnosti u donoenju odluka, bore se protiv korupcije i koriste nove tehnologije da unaprijede javnu upravu. Nezavisni mehanizam izvjetavanja (NMI) vri dvogodinji pregled aktivnosti svake zemlje koja uestvuje u POV.

Crna Gora se zvanino prikljuila POV-u u decembru 2011. Kada je premijer Igor Luki iskazao zainteresovanost vlade za tu inicijativu

U Crnoj Gori je uspostavljeno posebno tijelo, Operativni tim, zadueno za praenje i procjenu uspjenosti realizacije obaveza. Primarna odgovornost za sprovoenje konkretnih obaveza je na razliitim institucijama, u zavisnosti od njihovih nadlenosti. Iako je Operativni tim primarno zaduen za sve aktivnosti vezane za monitoring i evaluaciju POV akcionog plana, to tijelo nema formalnih ovlaenja da donese obavezujue odluke.

(PregledUkljuena od: 2012Broj obaveza: 31Broj pokazatelja uspjeha: 56 Stepen realizacije obavezaZavrene: 10 od 56Znaajna: 10 od 56 Ograniena: 28 od 56 Nije zapoeta:8 od 56 VrijemeU roku: 12 od 56 Veza sa POV vrijednostima:Pristup informacijama: 17 od 56Uee graana: 14 od 56Odgovornost: 23 od 56Tehn. i inov. za transparentnost i odgovornost: 3 od 56Nejasno: 14 od 56Broj obaveza sa:Jasna veza sa POV vrijednostima:42 of 56Osrednji ili veliki mogui uticaj: 28 of 56Znaajna ili zavrena realizacija: 20 of 56Sva tri (): 3 of 56)POV PROCES

Zemlje koje uestvuju u POV treba organizuju proces konsultacija u toku izrade i sprovoenja njihovih akcionih planova.

U toku izrade akcionog plana, Vlada Crne Gore je organizovala vrlo organiene konsultacije sa samo nekoliko NVO, bez bilo kakvog uea graana, privatnog sektora ili najave tog procesa putem internet.

U toku sprovoenja, vlada je sprovela veinu konsultacija kroz malo radon tijelo koje je ukljuivalo izabrane NVO. Pored predstavnika vlade, od svih zainteresovanih grupa, samo etiri NVO koje su uestvovale u izradi akcionog plana su imale svoje predstavnike u tom tijelu.

Crna Gora je imala obiman akcioni plan sa brojnim ambicioznim obavezama. Neke obaveze sui male jasniju vezu sa kljunim vrijednostima otvorene javne uprave, odnosno transparentnosti, participativnosti i odgovornosti.

REALIZACIJA OBAVEZA

Kao dio POV-a, od zemalja se trai da definiu konkretne obaveze u okviru dvogodinjih akcionih planova. Tabela 1 sumira svaku odluku, nivo njene realizacije, ambicioznost, usklaenost sa planiranim vremenskim okvirom i kljune naredne korake koje treba predvidjeti za te obaveze u sledeem akcionom planu. Crnogorski plan pokriva mnoge sektore i ukljuuje vane mjere za poveanje uea graana, zatitu novinara i insajdera, i reformisanje i promociju veeg korienja zakona koji regulie Slobodan pristup informacijama.

Tabela 1: Procjena napretka po obavezamaKRATAK OPIS OBAVEZEPOTENCIJALNI UTICAJSTEPEN REALIZACIJE

VRIJEME

SLEDEI KORACI

obaveza je jasno povezana sa pov vrijednostima, ima znaajan potencijalni uticaj i u velikoj mjeri ili u potpunosti je realizovana

NEMA

MALI

OSREDNJI

VELIKI

NIJE ZAPOETA

OGRANIENA

ZNAAJNA

ZAVRENA

1. Ukljuivanje predstavnika NVO u rad Savjeta za privatizaciju da se povea transparentnost u ulaganjima i vladinim ugovorima

Kasni

Nastavak rada na sprovoenju osnova

2. Unaprjeenje poslovnog ambijenta smanjenje komplikovanih birokratskih procedura

2.1. Uspostavljanje elektronske registracije preduzea

Kasni

Nova obaveza

2.2. Objedinjavanje inspekcija i njihovo izdvajanje iz ministarstava i organa uprave

Kasni

Nova obaveza

2.3. Implementacija novih zakonskih rjeenja za postupak izdavanja graevinske dozvole

Kasni

Nova obaveza

2.4. Uspostavljanje specijalnog organa uprave u cilju podrke realizaciji investicionih i razvojnih projekata

Na vrijeme

Nova obaveza

3. E-registar licenci - uspostaviti jedinstveni i transparentan system za izdavanje dozvola

3.1. Uspostavljanje e-registra licence

Na vrijeme

Nova obaveza

3.2. Donoenje regulatornog okvira vezanog za odravanje i auriranje registra

Na vrijeme

Nova obaveza

4. Giljotina propisa unapreenje zakona, procedura i ukupnog pravnog okvira

4.1. Usvajanje Akcionog plana za implementaciju preporuka Giljotine propisa

Kasni

Nova obaveza

4.2. Tromjesena evaluacija sprovoenja akcionog plana

Kasni

Nova obaveza

5. Analiza efekata propisa (RIA) sprovoditi analizu uticaja novih zakona na vaee zakone i budet

5.1. Obuka dravnih slubenika za RIA-u

Nije jasno

Nastaviti rad

KRATAK OPIS OBAVEZEPOTENCIJALNI UTICAJSTEPEN REALIZACIJE

VRIJEME

SLEDEI KORACI


NEMA

MALI

OSREDNJI

VELIKI

NIJE ZAPOETA

OGRANIENA

ZNAAJNA

ZAVRENA

5.2. Primjena RIA-e i u procesu pripreme Programa rada Vlade

Na vrijeme

Nova obaveza

5.3. Implementacija Pune RIA-e

Nije jasno

Nastaviti rad

6. Reforma zapoljavanja stranaca da se povea transparentnost u zapoljavanju stranaca

Na vrijeme

Nova obaveza

7. Koncesije i privatno-javno partnerstvo uspostaviti novi system za regulisanje ugovora

7.1. Utvrivanje regulatornog okvira

Kasni

Nastaviti rad

7.2. Priprema podzakonskog akta kojim se propisuje rad registra ugovora

Kasni

Nastaviti rad

8. Portal e-Uprave unaprijediti postojei portal sa novim online servisima za uee graana

8.1. Unapreenje postojeih funkcija portala

Kasni

Nastaviti rad

8.2. Kompleksnije elektronske usluge i prijem elektronske dokumentacije

Kasni

Nastaviti rad

8.3. Omoguiti graanima da aktivno uestvuju putem internet

Kasni

Nastaviti rad

9. Elektronske peticije uspostaviti mehanizam elektronskih peticija putem koga graani mogu traiti akcioju vlade

9.1 Uspostavljanje platform za elektronske peticije

Na vrijeme

Odustati

9.2. Puna efikasnost usluge elektronskih peticija

Kasni

Revidirati obavezu

10. Regionalni forum u Jugoistonoj Evropi umreavanje slubenika za odnose sa javnou za veu transparentnost

Kasni

Nova obaveza

11. Javne rasprave obezbijediti konzistentnu primjenu odluke o javnim raspravama

Nije jasno

Nastaviti rad

12. Direktan kontakt sa nevladinim organizacijama obezbijediti transparentnost u imenovanju kontakt osoba

Na vrijeme

Nova obaveza

13. Sistemi za unapreenje direktnog kontakta sa graanima poveati efikasnost odgovaranja na zahtjeve graana

Nije jasno

Revidirati obavezu

14. Slobodan pristup informacijama poboljanje zakona i standard otvorenosti

Kasni

Nova obaveza


VRIJEME

SLEDEI KORACI


NEMA

MALI

OSREDNJI

VELIKI

NIJE ZAPOETA

OGRANIENA

ZNAAJNA

ZAVRENA

15. Pojednostaviti jezik administracije unaprijediti komunikaciju i pristup graanima

Kasni

Odustati

16. Sprjeavanje sukoba interesa poveati svijest i uspostaviti nezavisnu komisiju

16.1. Jaanje svijesti javnih funkcionera

Kasni

Nastaviti rad

16.2. Obuke funkcionera i organizovanje javnih kampanja

Kasni

Nova obaveza

16.3. Politika nezavisnost Komisije za sprjeavanje sukoba interesa

Kasni

Nastaviti rad

17. Jaanje integriteta sprovesti antikorupcijske planove integriteta

Kasni

Revidirati obavezu

18. Primjena etikih kodeksa obezbijediti etiko ponaanje u svim oblastima javne administracije

18.1. Uspostaviti Etiki odbor kao nezavisno tijelo

Kasni

Revidirati obavezu

18.2. Trening u etikom kodeksu

Kasni

Revidirati obavezu

18.3. Obezbijediti sprovoenje Etikog kodeksa

Kasni

Revidirati obavezu

18.4. Jaati interne mehanizme kontrole u Poreskoj i Upravi carina

Kasni

Revidirati obavezu

19. Transparentnost kriterijuma za zapoljavanje, nagraivanje i napredovanje u javnom sektoru poveati otvorenost i koristiti sistem nagraivanja na osnovu zasluga

Nije jasno

Nastaviti rad

20. Izvjetavanje o nelegalnoj gradnji redovno izvjetavati o nelegalnoj gradnji

Kasni

Nova obaveza

21. Zatita lica koja prijavljuju korupciju usvojiti poseban zakon

Kasni

Nastaviti rad

22. Korupcija u javnim nabavkama uspostaviti Help desk za javne nabavke za prijavljivanje zloupotreba

Kasni

Nova obaveza

23. Korupcija u javnim nabavkama Poveati transparentnost javnih nabavki

Kasni

Revidirati obavezu

24. Osnivanje centralnih tijela za javne nabavke da sprovode procedure nabavki

Kasni

Revidirati obavezu

25. Elektronski sistem javnih nabavki poveati transparentnost javnih nabavki

Na vrijeme

Nova obaveza


VRIJEME

SLEDEI KORACI


NEMA

MALI

OSREDNJI

VELIKI

NIJE ZAPOETA

OGRANIENA

ZNAAJNA

ZAVRENA

26. Transparentnost budeta poveati transparentnost izrade budeta i troenja javnih fondova

26.1. Izmijeniti organski Zakon o budetu

Kasni

Nastaviti rad

26.2. Prezentacija godinjeg budeta i izmjena

Kasni

Nastaviti rad

26.3. Identifikovanje i razvoj indikatora uinka

Kasni

Nastaviti rad

26.4. Izmjena kontnog okvira kako bi se poboljala kontrola potronje

Na vrijeme

Nova obaveza

26.5. Unaprijeenje saradnje izmeu interne i eksterne revizije

Kasni

Nastaviti rad

27. Borba protiv svih oblika diskriminacije sprovesti policijske akcije za potovanje principa anti-diskriminacije

27.1. Sprovoenje aktivnosti definisanih potpisanim Memorandumima o saradnji sa NVO

Na vrijeme

Odustati

27.2. Obuke za policijske slubenike za postupanje prema LGBT osobama

Kasni

Odustati

27.3. Obuke za policijske slubenike za ophoenje prema osobama sa invaliditetom

Kasni

Odustati

27.4. Oslobaanje javnih saobraajnih povrina koje koriste osobe sa invaliditetom

Kasni

Odustati

27.5. Prilagoavanje centara bezbjednosti sa potrebama osoba sa invaliditetom

Kasni

Odustati

28. Unaprijeenje medijskih sloboda promovisati slobodu medija kroz borbu protiv nasilja nad novinarima

Kasni

Nastaviti rad

29. Drutveno odgovorno poslovanje (DOP) razviti strateki okvir za DOP

Kasni

Nastaviti rad

30. Podrka udruivanju drutvenih aktera u oblasti DOP promovisati i podrati DOP

Na vrijeme

Nova obaveza

31. DOP radionice jaanje kapaciteta biznis sektora da usvoje i sprovedu DOP koncepte u praksu

31.1. Organizacija radionica na temu DOP-a

Kasni

Nova obaveza

31.2. Izrada prirunika za DOP

Na vrijeme

Nova obaveza

Tabela 2: Saetak progresa po obavezama

NAZIV OBAVEZE

SAETAK REZULTATA

Obaveza je jasno vezana sa vrijednostima POV-a, potencijalno ima znaajan uticaj i znaajno je ili kompletno implementirana.

1. Ukljuivanje predstavnika NVO u rad Savjeta za privatizaciju

Veza sa vrijednostima POV-a: Jasna

Mogui uticaj: Osrednji

Stepen realizacije: Ogranien

Od sticanja nezavisnosti Crne Gore, privatizacija preduzea u dravnom vlasnitvu bila je jedna od oblasti sa najvie sumnji u koruptivne radnje. U periodu primjene Akcionog plana za POV Vlada je objavila brojna dokumenta vezana za raniji proces privatizacije ali nije uljuila predstavnika NVO u rad Savjeta za privatizaciju. Veina privatizacija u kojima postoji sumnja u koruptivne aktivnosti desila se prije usvajanja ove obaveze iz Akcionog plana, to dodatno slabi njen mogui uticaj. U narednom periodu Savjet za privatizaciju mora obezbijediti uee predstavnika NVO sektora u radu tog tijela i objaviti sve nedavno potpisane ali i budue ugovore o privatizaciji i pratea dokumenta.

2. Unaprjeenje poslovnog ambijenta

2.1. Uspostavljanje elektronske registracije preduzea

Veza sa vrijednostima POV-a: Nije jasna


Stepen realizacije: Znaajan

Elektronska registracija preduzea vana je za poboljanje privrednog rasta i zahtijeva ekstenzivnu upotrebu od strane razliitih subjekata kako bi dovela do eljene promjene. Napredak koji je proistekao iz sprovoenja ove obaveze ukljuuje pojednostavljivanje procesa izdavanja graevinskih dozvola, prioritetizaciju razvojnih projekata Crne Gore i objavljivanje informacija o radu inspekcija. I pored znaajnog napretka, dalje aktivnosti u ovom pravcu su neophodne, vodei rauna da se ostvari njihova jo vea veza sa vrijednostima POV-a. Zainteresovane grupe su naglasile da je, na primjer, potrebno unaprijediti transparentnost i participativnost procesa izrade planske dokumentacije i izdavanja graevinskih dozvola. Takoe je preporueno da se uloe dodatni napori u cilju promovisanja usluge elektronske registracije preduzea i inormisanja ire populacije o njenom postojanju.

2.2. Objedinjavanje inspekcija i njihovo izdvajanje iz ministarstava i organa uprave




2.3. Implementacija novih zakonskih rjeenja za postupak izdavanja graevinske dozvole




2.4. Uspostavljanje specijalnog organa uprave u cilju podrke realizaciji investicionih i razvojnih projekata


Mogui uticaj: Mali

Stepen realizacije: Realizovana

3. E-registar licenci

3.1. Uspostavljanje e-registra licenci




Elektronski registar licenci Vlade Crne Gore uspostavljen je 2012. godine uspostavljen je kako bi se obezbijedila dostupnost informacija o procedurama i uslovima za dobijanje licenci i dozvola za obavljanje privrednih djelatnosti. U skladu sa drugim dijelom obaveze iz Akcionog plana za POV Vlada je u septembru 2012. donijela uredbu kojom je propisana obaveza Ministarstva finansija da kreira i odrava registar, a naknadno su te nadlenosti dodatnom Uredbom Vlade prenijete na Privrednu komoru Crne Gore. Kako bi ova obaveza zaista unaprijedila transparentnost u oblasti biznis licenciranja potrebno je budue aktivnsti jo jasnije dovesti u vezu sa vrijednostima POV-a kroz promociju ovog servisa i objavljivanje podataka o njegovom korienju.

3.2. Donoenje regulatornog okvira u cilju odravanja i auriranja registra


Mogui uticaj: Mali


4. Giljotina propisa

4.1. Usvajanje Akcionog plana za implementaciju preporuka "Giljotine" propisa


Mogui uticaj: Mali


Vladina odluka da se kroz konkretne aktivnosti pozabavi regulatornim sistemom u Crnoj Gori je jedan od vanih napredaka iz POV procesa. Akcioni plan za implementaciju Giljotine propisa usvojen je u maju 2012, a 192 od ukupno 437 preporuka realizovano je u toj godini. Vlada je nakon toga usvojila Inovirani akcioni plan sa novim rokovima za sprovoenje preostalih preporuka i implementirala 166 preporuka u prvoj polovini 2013. godine. Ideja da se, kroz sprovoenje Akcionog plana za implementaciju preporuka Giljotine propisa, za tri godine napravi promjena regulatornog sistema u Crnoj Gori je mogla donijeti izuzetnu promjenu, ali se spvovoenje te ideje pokazalo problematinim. Zainteresovane grupe iskazale su nezadovoljstvo stepenom sprovedenih reformi u ovoj oblasti i preporuili su donoenje nove obaveze koja bi predvidjela usklaivanje Akcionog plana sa vrijednostima POV-a ali i podsticanje monitoringa implementacija tog dokumenta od strane javnosti.

4.2 Tromjesena evaluacija sprovoenja akcionog plana


Mogui uticaj: Mali


5. Analiza efekata propisa (RIA)

5.1. Obuka dravnih slubenika za RIA-u


Mogui uticaj: Mali


Analiza efekata propisa je obaveza koju je Crna Gora uvela u januaru 2012. godine kako bi mogla da vri procjenu uticaja novih zakona i propisa koji se predlau i usvajaju na ve postojee. Vlada je organizovala obuke za dravne slubenike u cilju adekvatne primjene RIA-e. Ministarstvo finansija razmotrilo je 415 RIA koje su pratile razliite predloge zakona i propisa i dalo odgovarajue miljenje na svaku od njih. RIA koja se trenutno sprovodi ograniena je samo na uticaj koji predloeni propisi imaju na postojee i na budet Crne Gore i jo uvijek ne uljuuje procjenu ireg uticaja na ekonomska, drutvena i pitanja rodne ravnopravnosti. Obuhvat RIA-e bi morao biti proiren a svaka od njih, po sainjavanju, trebala bi biti javno objavljena i dostavljena svim uesnicima procesa donoenja odluka.

5.2. Primjena RIA-e i u procesu pripreme Programa rada Vlade




5.3. Implementacija "Pune RIA-e"




6. Reforma zapoljavanja stranaca


Mogui uticaj: Mali


Ova obaveza je usvojena kako bi se reforma sistema zapoljavanja stranaca uinila transparentnijom. U periodu implementacije Akcionog plana za POV Vlada je napravila pozitivne korake kroz izradu i distribuciju broure za strance u Crnoj Gori i poslodavce koji zapoljavaju ova lica. Ova obaveza nije zamiljena kao pretjerano ambiciozna, pa 3,000 primjeraka broure, koliko je odtampano, nije dovoljno za preko 19,000 stranaca koji su tokom 2013. godine u Crnoj Gori bili zapoljavani. U cilju daljeg unapreenja ovog procesa, Vlada bi morala dodatno da pojednostavi procedure za zapoljavanje stranaca i da sprovede veliku promociju broure kako bi se ona dostavila svim strancima koji trae zaposlenje u Crnoj Gori.

7. Koncecije i privatno javno partnerstvo

7.1. Utvrivanje regulatornog okvira za privantno javna partnerstva i koncesije



Stepen realizacije: Nije zapoeta

Kao odgovor na veliki broj kritika upuenih prema postojeem regulatornom okviru koji definie koncesije, Crna Gora se obavezala da e sainiti potpuno novi regulatorni okvir za pitanja koncesija i privatno javnog partnerstva. U posmatranom periodu nije bilo napretka u ispunjenju ove obaveze. Vlada je nedostatak rezultata pravdala injenicom da se eka na usvajanje nove EU Direktive u ovoj oblasti koja e koristiti kao osnov za izradu novog, crnogorskog regulatornog okvira. Ipak, Vladi se preporuuje da ubrza napore u cilju implementacije ove obaveze i da u taj proces ukljui sve relevantne zainteresovane grupe.

7.2. Utvrivanje regulatornog okvira za privantno javna partnerstva i koncesije




8. Portal e-Uprave

8.1. Afirmacija i unapreenje postojeih funkcionalnosti portala E-uprave


Mogui uticaj: Mali


Cilj ove obaveze bio je da unaprijedi postojei portal e-Uprave, da graanima preko njega ponudi nove usluge i da podstakne uee graana u procesu donoenja novih zakona i propisa. Vlada je u periodu implementacije Akcionog plana za POV Portalu dodala nove informacije i usluge ali je u praksi bilo teko potvrditi ove vladine navode. Iako vladina statistika pokazuje da se Portal veoma intenzivno koristi zadovoljstvo korisnika portalom nije ocjenjivano, a uee graana u procesu donoenja odluka preko Portala i dalje je ogranieno. Kako bi se ova obaveza u potpunosti sprovela Vlada e morati da morati da na vrijeme objavljuje vei obim podataka, da promovie uee graana u donoenju odluka preko Portala i da omogui graanima da od Vlade trae informacije i usluge direktno preko ovog servisa.

8.2. Kompleksnije elektronske usluge i prijem elektronske dokumentacije mogu na Portalu




8.3. Omoguiti graanima da aktivno uestvuju putem interneta u kreiranju zakona i ostalih stratekih dokumenata


Mogui uticaj: Transformativna


9. Elektronske peticije - "graanin koji predlae i utie na politike Vlade"

9.1. Uspostavljanje elektronskih peticija


Mogui uticaj: Mali


Uspostavljanje platforme za podnoenje elektronskih peticija je vaan alat kojim graani od Vlade mogu da zahtijevaju sprovoenje konkretnih akcija. Portal je pokrenut u oktobru 2012. godine i od tada ukupno je podnijeto 57 peticija od ega su njih 23 zadovoljile uslov da se objave i da se pokrene postupak prikupljanja potpisa podrke. Samo dvije peticije su dobile dovoljan broj od preko 6,000 potpisa podrke kako bi ih Vlada razmotrila. Ovaj portal bi mogao da podstakne uee graana u procesu donoenja odluka ali se suoava sa izazovima u dijelu pristupanosti, uslova za korienje i velikog broja potpisa podrke koji su potrebni da bi neka peticija bila razmotrena. Potrebno je preduzeti dodatne aktivnosti kako bi se ovaj servis promovisao, smanjio broj potpisa podrka i obezbijedili vidljivi rezultati razmotrenih i usvojenih peticija.

9.2. Puna efikasnost usluge elektronskih peticija




10. Regionalni forum za vladine komunikacije u Jugoistonoj Evropi


Mogui uticaj: Mali


Uee u Regionalnom forumu ima za cilj jaanje kapaciteta vladinih predstavnika da se ukljue u odnose sa javnou povodom pitanja otvorenosti Vlade. U periodu implementacije ove obaveze predstavnici Vlade koji se bave pitanjima odnosa sa javnou uestvovali su u radu dvije regionalne konferencije na kojima je usvojena Deklaracija kojom se uesnici obavezuju da podre napore vlada ka daljem otvaranju ka javnosti. Ipak, napredak u vezi sa ovom obavezom i dalje je na deklarativnom nivou. Kako bi se Deklaracija pretvorila u konkretne aktivnosti potrebno je u sledeem Akcionom planu za POV definisati jasne mjere i obaveze u tom pravcu.

11. Javne rasprave




Vlada jo uvijek nema uspostavljen interni sistem preko kojeg bi se koordinirale javne rasprave a prema navodima NVO samo je nekoliko ministarstava u potpunosti ispotovalo Uredbu kojom se propisuje obaveza Vlada da da na javnu raspravu sve nacrta zakona koji se sainjavaju. U 2012. ukupno 22 nacrta zakona stavljeno je na javnu raspravu s u samo est sluajeva bio je dostupan izvjetaj sa sprovedene javne rasprave. U isto vrijeme, Skuptina je usvojila ukupno 83 zakona. Oba obaveza potencijalno moe dovesti do masovnog direktnog uea graana u procesu donoenja odluka pa bi iz tog razloga morala biti ukljuena i u naredni Akcioni plan za POV.

12. Direktan kontakt sa nevladinim organizacijama


Mogui uticaj: Mali


Obaveza da se u svakom dravnom organu imenuje lice za kontakt sa nevladinim organizacijama nije imala jasne rezultate u praksi. Zainteresovane grupe naglaavaju da se saradnja Vlade i nevladinih organizacija nije unaprijedila u odnosu na prethodnu godinu, odnosno od kada je krenula primjena Akcionog plana za POV. U cilju unapreenja ove obaveze, Vlada bi trebalo da se fokusira na stvarno unapreenje saradnje sa NVO i da uspostavi indikatore i sistem za praenje te saradnje.

13. Sistemi za unapreenje direktnog kontakta sa graanima




Ova obaveza predviala je uspostavljanje sistema za komunikaciju sa graanima u svim vladinim institucijama, na slian nain kao to to ve postoji u okviru Biroa za komunikacije sa graanima. Ovaj sistem nije uspostavljen zbog finansijskih ogranienja. Ova obaveza bi trebala biti revidirana kako bi ukljuila nove, finansijski manje zahtjevne aktivnosti, koje bi predvidjele uspostavljanje kancelarija u relevantnim dravnim organima koje bi se bavile razvojem elektronskih usluga za graane ime bi se podstaklo njihovo uee u procesu donoenja odluka..

14. Slobodan pristup informacijama




Crna Gora je poela sa pripremama izmjena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama 2010. godine kako bi ispunila zahtjeve iz procesa pristupanja EU. Zbog velike kampanje medija i NVO koji su kritikovali predloena rjeenja Vlada je povukla iz skuptinske procedure pripremljene izmjene i dopune zakona i pripremila u potpunosti novi zakon koji je poeo da se primjenjuje od februara 2013. godine. Novim zakonom uspostavljena je jedinstvena nadzorna institucija koja prati sprovoenje zakona i postupa po albama za krenje tog zakona, ime su stvoreni bolji uslovi za otkrivanje korupcije. Zainteresovane grupe preporuuju Vladi i Agenciji da dodatno promoviu Zakon o slobodnom pristupu informacijama kao alat za koritenje prava na pristup informacijama.

15. Jezik administracije Da bude razumljivo graanima


Mogui uticaj: Mali


Vlada se obavezala na donoenje posebnog uputstva za sve dravne organe o tome kako da pojednostave jezik prilikom komunikacije sa javnou. Vlada ipak nije uspjela da ispuni ovu obavezu i da usvoji predvieno uputstvo niti je promovisala upotrebu jednostavnijeg jezika u komunikaciji sa javnou. Zainteresovane grupe iz reda NVO zapaaju da je ambicija ove obaveze veoma ograniena i primjeuju da nije dolo do promjene administrativnog jezika u toku implementacije Akcionog plana za POV. Umjesto pojednostavljivanja birokratskog jezika, u sledeem Akcionom planu fokus bi trebalo staviti na obezbjeivanje boljeg pristupa informacijama graanima kako bi ih uinili informisanijima.

16. Sprjeavanje sukoba interesa

16.1. Jaanje svijesti javnih funkcionera i dravnih slubenika o sukobu interesa


Mogui uticaj: Mali


Kao dio obaveze u Akcionom planu za POV Vlada je po prvi put priznala da je potrebno osigurati politiku nezavisnost Komisije za sprjeavanje sukoba interesa. Sastav komisije je ipak ostao isti, pa je jedini opipljivi rezultat iz cjelokupne ove obaveze organizacija obuka za javne funkcionere i veoma ograniena javna kampanja kako bi se graani podstakli da prijavljuju konflikt interesa javnih funkcionera. Ova obaveza bi trebala biti ukljuena i u sledei Akcioni plan, odnosno njen najvaniji dio koji bi propisao obavezu Vladi da ukloni politiki uticaj iz Komisije. NMI Istraiva takoe preporuuje da se osigura dovoljan budet Komisiji koji bi omoguio adekvatnu interakciju sa graanima i da se u sledei Akcioni plan propie obaveza izmjene Zakona kako bi se konflikt interesa prevenirao na bolji nain.

16.2. Obuke funkcionera i organizovanje javnih kampanja


Mogui uticaj: Mali


16.3. Politika nezavisnost Komisije za sprjeavanje sukoba interesa




17. Jaanje integriteta




Ogranien napredak u ispunjavanju ove obaveze ukljuuje usvajanje smjernica za izradu planova integriteta, praenje usvajanja planova integriteta i organizacija obuka i radionica. Zainteresovane grupe su uoile potrebu da se sprovode javne rasprave o implementaciji planova integriteta i da se uspostavi sistem za monitoring usvojenih planova. Ova obaveza ima potencijala ukoliko se usvoje i pravilno implementiraju akcioni planovi od strane svih institucija. Ova obaveza bi se trebala revidirati za sledei akcioni plan na nain da se propie obaveza objavljivanja planova integriteta i obaveza institucija da izvjetavaju o njihovoj primjeni, a poseban fokus bi se trebao staviti na pravosudni sistem.

18. Primjena etikih kodeksa

18.1. Uspostaviti Etiki odbor kao nezavisno tijelo


Mogui uticaj: Mali


Ukupno posmatrano, ostvaren je ogranieni napredak u implementaciji ove obaveze. Etiki kodeks za dravne slubenike i namjetenike poeo je da se primjenjuje od 1. januara 2013. godine i Uprava za kadrove je organizovala tri obuke za 84 slubenika tim povodom (od ukupno skoro 60,000 njih koji su zapoljeni u javnom sektoru). Zainteresovane grupe vjeruju da je nedostatak prijava graana za krenje etikog kodeksa od dravnih slubenika i nametenika i nedostatak postupaka po nalazima interne kontrole u institucijama pokazatelj da etiki kodeksi ne donose konkretne rezultate. NMI Istraiva preporuuje da se u obavezu ukljue konkretniji i mjerljiviji indikatori a da Vlada preduzme dodatne korake da povea svijest graana o postojeim mehanizmima za prijavu krenja etikog kodeksa.

18.2. Trening o etikom kodeksu za dravne slubenike


Mogui uticaj: Mali


18.3. Obezbijediti sprovoenje Etikog kodeksa kroz rad disciplinskih tijela i periodine provjere




18.4. Jaati interne mehanizme kontrole u Poreskoj i Upravi carina




19. Transparentnost kriterijuma za zapoljavanje, nagraivanje i napredovanje u javnom sektoru




Vlada je predvidjela poveanje odgovornosti u sistemu zapoljavanja u javnom sektoru kroz propisivanje objektivnih kriterijuma i naprednih medota testiranja kandidata. Zakon o dravnim slubenicima i namjetenicima koji je usvojen 2011., stupio je na snagu u januaru 2013. godine a Vlada je usvojila i nekoliko podzakonskih akata vazanih za zapoljavanje, ocjenjivanje rada i nagraivanje zaposlenih u javnom sektoru. Iako sprovoenje ove obaveze moe dovesti do poveanja povjerenja u institucije, zainteresovane grupe zakljuuju da je potrebno osigurati bolji pristup informacijama o zapoljavanju u javnom sektoru, posebno u periodu predizbornih kampanja.

20. Izvjetavanje o nelegalnoj gradnji


Mogui uticaj: Mali


Ova obaveza je pokuaj da se povea transparentnost procesa dobijanja graevinskih dozvola to je oblast za koju se vezuju brojne optube za korupciju. Vlada je navela da su od oktobra 2012. do juna 2013. sainjena tri izvjetaja o izgradnji objekata bez graevinskih dozvola. Uprava za inspekcijske poslove navodno objavljuje mjesene izvjetaje o tome, ali su samo oni za maj i jun 2013. dostupni na internetu. Ovi izvjetaji sadre vane statistike podatke kojima je mogue unaprijediti monitoring rada inspekcija u borbi protiv divlje gradnje od strane javnosti. Ovu mjeru bi trebalo revidirati kako bi se propisala obaveza redovnog objavljivanja ovih izvjetaja i konsultovanja NVO tim povodom.

21. Zatita lica koja prijavljuju korupciju




Po prvi put Vlada se obavezala na donoenja posebnog zakona kojim bi se titila lica koja prijavljuju korupciju (tzv. zvidai). Prije propisivanja ove obaveze, zvidai nisu bili dovoljno zatieni a postojei mehanizmi zatite nisu u skladu sa maunarodnim standardima. I dok je injenica da je Vlada prepoznala vanost bolje zatite zvidaa jako vana, NVO apeluju da se nastavi sa sprovoenjem ove obaveze i da joj se posveti vie panje. Neophodno je utvrditi koja dravna institucija treba da bude nadlena za sprovoenje ove obaveze i bez daljeg odlaganja pripremiti poseban zakon o zatiti zvidaa.

22. Help desk za javne nabavke


Mogui uticaj: Mali


Uprava za javne nabavke izvijestila je da je u periodu sprovoenja Akcionog plana pruila oko 100 direktnih konsultacija u prostorijama Uprave preko mehanizma help desk-a i dodatnih, u prosjeku, 80 telefonskih konsultacija na dnevnoj osnovi. Zainteresovane grupe primjeuju da je, ipak, servis za prijavu korupcije u javnim nabavkama za poslednje tri ipo godine, od kada je uspostavljen, primio samo jednu prijavu potencijalne korupcije u ovoj oblasti. Kako bi oba obaveza doprinijela transparentnosti i odgovornosti procesa javnih nabavki neophodno je definisati konkretna poboljanja help desk-a u narednom periodu, posebno u dijelu njegove uloge u prijavljivanju sluajeva korupcije.

23. Akcija kako korupcija kvari proces javnih nabavki


Mogui uticaj: Mali


U sklopu ove obaveze Vlada je organizovala obuke za dravne slubenike, ali nema podataka da su one doprinijele postizanju nekog veeg rezultata. Nisu organizovane posebne antikorupcijske kampanje za podizanje svijesti javnosti u oblasti javnih nabavki, to je uinilo da je ira javnost generalno neinformisana o ovim procesima. Kako bi ova obaveza dovela do konkretnijih rezultata, neophodno je poveati napore da se promoviu mehanizmi za prijavu korupcije u javnim nabavkama. Takoe, potrebno je da Vlada definie posebne instrukcije koje bi dovele do vie proaktivnih istraga korupcije u javnim nabavkama.

24. Osnivanje centralnih tijela za javne nabavke




Kako bi se poveala odgovornost u oblasti javnih nabavki potrebno je centralizovati sistem i osigurati da za sve naruioce u javnom sektoru postupak javnih nabavki sprovodi jedna institucija. Iako je obavezom bilo predvieno uspostavljanje pune centralizacije, Vlada se odluila da implementira djelimino centralizovani model javnih nabavki, ije je sprovoenje jo uvijek u toku. Kao rezultat djelimine centralizacije polako se smanjio broj naruilaca u javnom sektoru na 724 u 2012. i 698 u 2013. godini. Implementacija ove obaveze je ogranienog obuhvata i jo napora je potrebno preduzeti kao bi se nastavilo sa djeliminom centralizacijom na dravnom i lokalnom nivou.

25. Elektronski sistem javnih nabavki


Mogui uticaj: Mali


Crna Gora je, uz podrku Delegacije EU odluila da uspostavi elektronski sistem javnih nabavki kako bi se procedure u ovoj oblasti dodatno unaprijedile. U periodu implementacije ove obaveze postojei IT sistem u Upravi je unaprijeen i sainjene su preporuke za unapreenje Zakona o javnim nabavkama. Zainteresovane grupe podvlae vanost organizovanja javnih rasprava u cilju jaanja javne svijesti o promjenama u ovoj oblasti i predlau da se primjedbe javnosti ukljue u izmjene i dopune zakona koje se trenutno pripremaju.

26. Transparentnost budeta

26.1. Izmijeniti organski Zakon o budetu sa preciznim rokovima i konkretnim fiskalnim pravilima




Vlada je Parlamentu predloila izmjene organskog Zakona o budetu u julu 2013. godine u kojem su preciznije definisani vremenski okvir i fiskalna pravila budetiranja. Predloene izmjene zakona, koje se jo uvijek nalaze u skuptinskoj proceduri, ne predviaju uee javnosti u toku izrade budeta niti bilo koju drugu mjeru koja bi dovela do poveanja transparentnosti planiranja i izvrenja budeta. Prezentacija godinjeg budeta na vizuelno razumljiv i jednostavan nain je jo uvijek u toku, razvoj indikatora uinka za potronju budeta nije ni zapoeo a kontni okvir je izmijenjen u cilju obezbjeivanja detaljnijeg i transparentnijeg pregleda trokova. Kako bi unaprijedila saradnju izmeu interne i eksterne revizije, Vlada je usvojila poseban Akcioni plan za Ministarstvo finansija sa ciljem da se implementiraju sve preporuke Dravne revizorske institucije. Ministarstvo finansija je sainilo izvjetaje o sprovoenju tih preporuka ali oni nisu dostupni javnosti. I dok je ova obaveza vaan korak naprijed ka uspostavljanju jasnijih pravila budetiranja, ona ima ogranien efekat na obezbjeivanje transparentnosti sainjavanja budeta, prihoda i rashoda. Da bi bila relevantnija, ovu je obavezu potrebno jaati kroz stavljanje veeg fokusa na proaktivno objavljivanje informacija vezanih za budet ukljuujui i informacije o ueu javnosti u toku procesa budetiranja.

26.2. Prezentacija godinjeg budeta i izmjena na vizuelno razumljiv i jednostavan nain


Mogui uticaj: Mali


26.3. Identifikovanje i razvoj indikatora uinka




26.4. Izmjena kontnog okvira kako bi se poboljala kontrola potronje


Mogui uticaj: Mali


26.5. Unaprijeenje saradnje izmeu interne i eksterne revizije




27. Borba protiv svih oblika diskriminacije

27.1. Sprovoenje aktivnosti definisanih potpisanim Memorandumima o saradnji sa NVO


Mogui uticaj: Mali


Ova obaveza je znaajna zbog potencijala da napravi promjene u dijelu potovanja prava LGBT osoba i osoba sa invaliditetom. Progres u ispunjavanju ove obaveze ogledao se u dijelu organizovanja obuka za pripadnike policije oko prava LGBT osoba zajedno sa domaim NVO i meunarodnom zajednicom. Ostale aktivnosti nisu ispunjene, a nedostaju i rezultati istraga, krivinog gonjenja i presuda protiv pojedinaca koji su uznemiravali i fiziki napadali LGBT osobe. Iako je potreba za stavljanjem veeg fokusa na prava osoba sa invaliditetom i LGBT osoba vano za crnogorsko drutvo, aktivnosti u sklopu ove obaveze nisu relevantne za vrijednosti POV-a i ne bi trebale biti ukljuene u naredni Akcioni plan.

27.2. Obuke za policijske slubenike za postupanje prema LGBT osobama




27.3. Obuke za policijske slubenike za ophoenje prema osobama sa invaliditetom


Mogui uticaj: Mali


27.4. Oslobaanje javnih saobraajnih povrina koje koriste osobe sa invaliditetom




27.5. Prilagoavanje centara bezbjednosti sa potrebama osoba sa invaliditetom


Mogui uticaj: Mali


28. Unaprijeenje medijskih sloboda




Ova obaveza moe pozitivno uticati na poboljanje bezbjednosti novinara u Crnoj Gori, to je sastavni dio prava na slobodu govora i miljenja, i kao takvo je od posebne vanosti za fundamentalne POV vrijednosti. Ipak, primjena ova obaveze je do sada bila ograniena. Inicijativa da se uspostavi posebna radna grupa za istraivanje problema u otkrivanju krivinih djela poinjenih protiv novinara i medija nije sprovedena. U meuvremenu, prema meunarodnim procjenama, sloboda medija u Crnoj Gori se pogorava. Nekoliko napada na novinare dogodilo se u toku sprovoenja ovog Akcionog plana i svi sluajevi su jo uvijek otvoreni. U daljem periodu postoji potreba za veom transparentnou istraga protiv onih koji su napadali novinare i medije ali i finansijske podrke Vlade medijima u dravnom vlasnitvu.

29. Drutveno odgovorno poslovanje


Mogui uticaj: Mali


Prema informacijama dobijenim od zainteresovanih grupa, sainjen je nacrt Politike za drutvenu odgovornost, koja e predstavljati strateki okvir za drutveno odgovorno poslovanje u Crnoj Gori. Nacrt politike konsultovan je sa lanovima Mree za drutvenu odgovornost, ali tim povodom nije organizovana javna rasprava. Politika je usvojena krajem 2013, nakon izvjetajnog perioda. godine. Ipak, ni jedna od ovih informacija nije dostupna na internetu i ne moe se objektivno verifikovati. Iako je ova obaveza vana, potrebno je dodatno ukljuiti javnost u cijeli proces kako bi se ona uinila relevantnijom za vrijednosti POV-a. Dodatan rad na implementaciji ove obaveze trebao bi da ukljui konsultovanje javnosti oko predloga politika u vezi sa drutveno odgovornim poslovanjem prije njihovih usvajanja.

30. Podrka udruivanju drutvenih aktera u oblasti DOP u Crnoj Gori


Mogui uticaj: Mali


Mrea za drutvenu odgovornost uspostavljena je u aprilu 2012, sa ciljem podizanja svijesti javnosti o drutveno odgovornom poslovanju kao mehanizmu za odrivi razvoj. Mrea je sainila info paket o drutvenoj odgovornosti u Crnoj Gori i pregled stanja u ovoj oblasti u est zemalja u regionu. Kljune zamjerke zainteresovanih grupa odnose se na mali broj predstavnika kompanija koji su ukljueni u rad Mree. U narednom periodu potrebno je sprovesti konkretne aktivnosti u cilju unapreenja postojeeg zakonskog okvira i praksi i uvesti stimulativne mehanizme za kompanije i druga pravna lica koja posluju na drutveno odgovoran nain.

31. Workshops on Corporate Social Responsibility (CSR)

31.1. Organizacija radionica na temu DOP-a


Mogui uticaj: Mali


Ova obaveza predvia organizovanje radionica na temu DOP-a i izradu prirunika o DOP-u za preduzea. Iako su tri organizovane radionice pokrile veoma vane teme drutvene odgovornosti, ni jedna se nije odnosila na jaanje kapaciteta biznis sektora da usvoji i primijeni principe DOP-a. Kako bi ova obaveza zaista promovisala POV vrijednosti u narednom periodu, potrebno je predvidjeti posebne aktivnosti koje se tiu promocije DOP-a i uvoenja stimulativnih mehanizama za kompanije i druga pravna lica koja posluju na drutveno odgovoran nain.

31.2. Izrada prirunika za DOP preduzea


Mogui uticaj: Mali


PREPORUKE

Crnogorski napredak u otvorenoj javnoj upravi i ueu javnosti nije u dovoljnoj mjeri otvorio politiki prostor za graane da otvoreno izraze njihovo miljenje i uestvuju u procesu donoenja odluka. Aktivisti se i dalje suoavaju sa hapenjima zbog uea u javnim protestima, i novinari i insajderi rade u prijeteem okruenju, bez dovoljno zatite od strane drave. Dok su vane izmjene zakona usvojene i obuke za dravne slubenike u skladu sa zahtjevima evropskih integracija organizovane, jo uvijek nema dovoljno prostora za uee graana. POV process prua vane prilike crnogorskoj vladi da uspostavi mehanizme kojima e obezbijediti da graani mogu slobodno uestvovati i doprinositi irenju principa otvorene javne uprave.

Zainteresovane grupe su prepoznale da e kljuni izazovi u budunosti biti efektivno sprovoenje novih zakona i mehanizama, i problemi vezani za postizanje konkretnih rezultata u kljunim oblastima kao to je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, poveanje transparentnosti, potovanja ljudskih prava i medijskih sloboda, odrivi ekonomski razvoj, zatita ivotne sredine, kao i u drugim relevantnim sektorima.

Te grupe se slau da sledei akcioni plan bude precizniji i fokusiran primarno na poveanje transparentnosti javnih finansija, borbu protiv korupcije, i ohrabrivanje veeg uea javnosti u vladin process donoenja odluka.

O strukturi

1. Unapreenje POV procesa Ukljuiti dodatne zainteresovane grupe iz biznisa i medija u sledeu fazu POV procesa. Procesu bi koristilo uee veeg broja eksperata za otvorenu javnu upravu i graana iz raznih oblasti sa vanim predlozima i preporukama. Budua samoprocjena treba da bude sprovedena uz aktivno uee svih zainteresovanih grupa, i kroz organizovanje javnih rasprava o prioritetnim obavezama.

2. Proirenje vlasnitva Poveati uee poslanika u izradi sledeeg POV akcionog plana, monitoringu i sprovoenju obaveza, posebno onih koje se odnose na izmjene zakona.

3. Institucionalizovanje POV Obezbijediti da izmjene u strukturi ukljuenih zainteresovanih grupa budu reflektovane na sastav Operativnog tima zaduenog za praenje realizacije POV akcionog plana. Treba izraditi zajedniku internet prezentaciju sa informacijama o svim POV aktivnostima, obezbijediti kvartalno izvjetavanje o sprovoenju obaveza i javnu promociju rezultata.

O sutini i sadraju

4. Sadraj sledeeg akcionog plana U sledei akcioni plan treba ukljuiti konkretne pokazatelje uspjeha, oekivane rezultate i rokove za sprovoenje obaveza. Treba iskljuiti obaveze koje nisu vezane za POV i odrediti prioritete vezane za saradnju sa NVO, javne rasprave, elektronske peticije, slobodan pristup informacijama, prevenciju konflikta interesa, zatitu lica koja prijavljuju korupciju i slobodu medija. Novi POV akcioni plan takoe treba da se fokusira na pristup informacijama i transparentnost podataka koji su u posjedu vlade, ukljuujui proaktivno objavljivanje podataka i pruanje elektronskih servisa graanima.

(Zahtjevi za prikljuivanje 2012: Da bi uestvovale u POV vlade moraju pokazati i demonstrirati posveenost otvorenoj dravnoj upravi tako to e zadovoljiti minimum kriterijuma vezanih za kljune kategorije otvorene dravne uprave. Indikatori koje proizvode druge organizacije odreuju koliki progres zemlja pravi u svakoj od tih dimenzija. Vie informacija se moe nai na http://www.opengovpartnership.org/eligibility. Sirovi podaci su prikupili zaposleni u POV u skalu sa etiri dimenzije date ispod.Transparentnost budeta: Nije procijenjenaPristup informacijama: Usvojen zakon (2 od 4) Objavljivanje imovine: Javni funkcioneri i izabrani zvaninici (4 od 4)Uee graana: 7.06 od 10 (4 od 4))

(Vanja Calovic je nezavisni istrazivac i ekspert u oblasti otvorene javne uprave, koja radi u Mrezi za afirmaciju nevladinog sektora (MANS). Ona je sprovodila istrazivanja i radila sa medjunarodnim i lokalnim organizacijana, kao u objavila mnoge analize, publikacije i radove na temu transparentnosti i borbe protiv korupcije.Partnerstvo otvorenih vlada (POV) ima za cilj da vlade preuzmu konkretne obaveze prema graanima kojima promoviu transparentnost, jaaju uee javnosti u donoenju odluka, bore se protiv korupcije i koriste nove tehnologije da unaprijede javnu upravu. Nezavisni mehanizam izvjetavanja (NMI) vri procjenu izrade u sprovoenja nacionalnih akcionih planova kako bi se pospjeio dijalog meu svim zainteresovanim grupama i unaprijedila odgovornost. )

I. UVOD

Partnerstvo otvorenih vlada (POV) je svojevoljna meunarodna inicijativa veeg broja zainteresovanih strana koja ima za cilj da vlade preuzmu konkretne obaveze prema graanima kojima promoviu transparentnost, jaaju uee javnosti u donoenju odluka, bore se protiv korupcije i koriste nove tehnologije da unaprijede javnu upravu. Kako bi se postigli ovi ciljevi, POV obezbjeuje meunarodni forum za dijalog i razmjenu izmeu vlada, organizacija civilnog drutva i privatnog sektora, koji doprinose zajednikom uspostavljanju otvorenih dravnih uprava. Grupe zainteresovane za pitanja POV ukljuuju vlade koje su uzele uee u ovoj inicijativi, kao i civilno drutvo i subjekte iz privatnog sektora koji podravaju principe i misiju POV.

Crna Gora se zvanino ukljuila u POV u decembru 2011. kada je premijer Igor Luki iskazao zainteresovanost vlade za tu inicijativu.

Da bi uestvovale u POV vlade moraju pokazati i demonstrirati posveenost otvorenoj dravnoj upravi tako to e zadovoljiti minimum kriterijuma vezanih za kljune kategorije koje su posebno vane za poveanje odgovornosti vlasti, jaanje uea javnosti i borbu protiv korupcije. Indikatori koje proizvode druge organizacije odreuju koliki progres zemlja pravi u svakoj od tih kategorije, kako je objanjeno u nastavku. Crna Gora je u momentu prikljuenja ispunila minimalne zahtjeve. Naime, u trenutku prikljuenja, zemlja je imala zakon o pristupu informacijama (ime je dobila 4 od 4 mogua poena),[endnoteRef:1] najvii skor u Prijava imovine viih zvaninika i politiara,[endnoteRef:2] i 7.06 poena od moguih 10 u podkategoriji na Indeksu demokratije graanskih sloboda koji radi Economist Intelligence Unit.[endnoteRef:3] Istraivanja vezana za otvorenost budeta nisu raena u Crnoj Gori, pa nema poena u ovoj kategoriji. [1: Vlada Crne Gore. Zakon o slobodnom pristupu informacijama. 2005. http://www.gov.me/files/1187946018.pdf] [2: Simeon Djankov, Rafael La Porta, Florencio Lopez-de-Silanes i Andrei Shleifer, Objavljivanje podataka politiara, (Tuck School of Business Working Paper 2009-60, 2009): http://bit.ly/19nDEfK; Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Tipovi informacija koje donosioci odluka moraju formalno prijaviti i nivo transparentnosti, u Government at a Glance 2009, (OECD, 2009). http://bit.ly/13vGtqS; Ricard Messick, Prijava prihoda i imovine od strane zemalja koje su klijenti Svjetske banke (Washington, DC: World Bank, 2009). http://bit.ly/1cIokyf] [3: Economist Intelligence Unit, Indeks demokratije 2010: demokratija u povlaenju (London: Economist, 2010). Dostupno na: http://bit.ly/eLC1rE ]

Sve vlade koje uestvuju u POV rade akcione planove za svoje zemlje u kojima definiu konkretne obaveze za period od dvije godine. Vlade poinju njihove akcione planove informacijama o dosadanjim naporima vezanim za pet takozvanih velikih izazova, ukljuujui konkretne strategije vezane za otvorenu dravnu upravu i postojee programe (pogledati Sekciju 4 za spisak oblasti koje se odnose na pet velikih izazova). Akcioni planovi, zatim, definiu nove, pojedinane obaveze vlade vezane za POV koje treba da poboljaju dosadanje prakse vezane za jednu od tih pet oblasti. Te obaveze mogu da ukljuuju unapreenje postojeih inicijativa, nove aktivnosti za sprovoenje tekuih reformi ili inicijative u potpuno novim oblastima.

Crna Gora je radila svoj akcioni plan od januara do aprila 2012. godine. Efektivan poetak sprovoenja akcionog plana koji je dostavljen u aprilu, je predvien za 1. jul 2012 i nastavlja se i nakon 30. juna 2013 (iako se veina obaveza protee od aprila do aprila). Objavljen je zvanini izvjetaj o sprovoenju akcionog plana u toku septembra 2013. Prema POV rokovima, zvaninici i civilno drutvo treba da razviju novi plan do aprila 2014.

Shodno POV zahtjevima, Nezavisni mehanizam izvjetavanja (NMI) POV-a je uspostavio saradnju sa iskusnim, nezavisnim lokalnim istraivaima, da sprovedu procjenu uspjenosti izrade i sprovoenja prvog akcionog plana drave. U Crnoj Gori, NMI sarauje sa Vanjom alovi iz Mree za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), koja je lino angaovana za izradu ovog izvjetaja. U toku izrade izvjetaja, u cilju izbjegavanja bilo kakvog konflikta interesa, jasno je naznaeno da je autor izvjetaja angaovana pojedinano, nezavisno od MANS-a.

Cilj NMI-a je da doprinese postojeem dijalogu o izradi i sprovoenju buduih obaveza u svakoj zemlji koja uestvuje u Partnerstvu otvorenih vlada.

Institucionalni kontekst

Crna Gora je brzo nakon ukljuenja u POV imala dobru priliku da se promovie u meunarodnim i lokalnim okvirima kao zemlja koja je spremna da prihvati nove globalne inicijative. Na taj nain, vlada je poslala pozitivnu poruku zemljama osnivaima POV, posebno onima koji odluuju o EU i NATO integracijama, kljunim prioritima spoljne politike. Ukljuenje u klub u kome su najmonije nacije je bilo korisno i za promovisanje vladinih zvaninika u lokalnim medijima.

Za praenje i procjenu uspjenosti sprovoenja POV akcionog plana u Crnoj Gori je zadueno specijalno tijelo uspostavljeno za tu namjenu, Operativni tim za izradu i sprovoenje mjera iz Akcionog plana u skladu sa principima Partnerstva otvorenih vlada (Operativni tim). Uprkos svom imenu, taj tim nije zaduen za sprovoenje konkretnih obaveza, ve je to uglavnom u nadlenosti pojedinanih institucija. Operativni tim je uspostavljen pod Savjetom za unapreenje poslovnog ambijenta, regulatornih i strukturnih reformi, savjetodavnim tijelom Vlade iji primarni zadatak je bavljenje biznis barijerama. Savjet vodi potpredsjednik Vlade zaduen za spoljne poslove, a lanovi su jo osam drugih ministara, sedam funkcionera izvrne vlasti, jedan poslanik i pet predstavnika biznisa.

Pomonik ministra finansija koji je sekretar Savjeta, je istovremeno i na elu Operativnog tima. Taj tim ine predstavnici izvrne vlasti na manje znaajnim pozicijama i etiri nevladine organizacije.

Iako je Opreativni tim primarno odgovoran za sve aktivnosti koje se tiu praenja i procjene uspjenosti sprovoenja POV Akcionog plana, ukljuujui i davanje preporuka institucijama da unaprijede sprovoenje predvienih obaveza, on nema formalne nadlenosti. Ni Savjet, ni Opreativni tim nemaju mo da donose obavezujue odluke. Stoga, jedini nain na koji se institucije mogu obavezati da sprovode preporuke ili odluke, je da ih usvoji Vlada.

U praksi, u toku sprovoenja POV akcionog plana, Operativni tim nije donio ni jednu odluku kojom bi uputio instituciju da unaprijedi sprovoenje relevantne obaveze. Umjesto toga, Operativni im je samo sprocjenjivao tekue sprovoenje POV akcionog plana.U toku NMI procesa, u jednom sluaju je utvreno da je taj tim dao preporuke za unapreenje sprovoenja jedne obaveze Portal za e-peticije, ali ih je Vlada samo djelimino prihvatila.

U cilju unapreenja sprovoenja POV, vano je da Operativni tim dobije nove mehanizme koji mu omoguavaju da obezbijedi efektivno sprovoenje obaveza, kao i da te mehanizme koristi u praksi. Bez sprovoenja te obaveze, nivo posveenosti sprovoenju svih ostalih obaveza vezanih za POV moe ostati neodreen.

Metodologija

NMI sarauje sa iskusnim, nezavisnim nacionalnim istraivaima na izradi i distribuciji izvjetaja u svakoj zemlji koja uestvuje u POV, u saradnji sa lokalnim pojedincima ili organizacijama sa iskustvom u procjeni otvorenosti javne uprave. NMI istraiva je pregledala zvanini Vladin izvjetaj, prikupila vienja NVO, medija, biznisa, relevantnih dravnih slubenika i drugih zainteresovanih grupa, ukljuujui lanove Skuptine. U toku istraivanja, NMI istraiva je ukazala da je njen primarni posao, kao istraivaa, da prikupi informacije, a ne da javno zastupa odreena rjeenja. Zaposleni u POV u i panel eksperata je razmotrio izvjetaj. Vladi je data mogunost da komentarie, dostavi dodatne informacije i ukae na eventualne faktike greke u izvjetaju prije njegovog objavljivanja.

Kako bi prikupila miljenje svih zainteresovanih grupa, NMI istraiva je organizovala dva sastanka u Podgorici sa relevantnim NVO i dravnim slubenicima, ali i sprovela seriju intervjua i online anketa koje su ukljuule druge grupe.

NMI istraiva je takoe analizirala dva kljuna dokumenta koja je pripremila vlada: POV akcioni plan (1) i zvanini izvjetaj Vlade o njegovom sprovoenju (2) koji su objavljeni u aprilu 2012., odnosno septembru 2013. Mnogi djelovi ovog izvjetaja se pozivaju na ta dokumenta.

Saeci sa sastanaka i online anketa su dati u Aneksu.

Izvori

Savjet za unapreenje poslovnog ambijenta, regulatornih i strukturnih reformi. Odluka o uspostavljanju Operativnog tima za izradu i sprovoenje mjera iz Akcionog plana u skladu sa principima Partnerstva otvorenih vlada, 2013. Januar 24. Podgorica. Ovaj dokument nije dostupan na internetu.

Vlada Crne Gore. Izvjetaj o sprovoenju Akcionog plana za POV . 2013. Septembar 20. Podgorica

Vlada Crne Gore. POV Akcioni plan . 2012. April 6. Podgorica

http://www.gov.me/ResourceManager/FileDownload.aspx?rId=99748&rType=2

II. Proces: IZRADA AKCIONOG PLANAU Crnoj Gori je sprovedena vrlo organiena rasprava i saradnja sa nevladinim sektorom u toku izrade akcionog plana, dok privatni sektor nije bio ukljuen.

Zemlje koje uestvuju u POV prate definisani proces za konsultacije u toku izrade njihovih akcionih planova za POV. Prema POV principima upravljanja, zemlje moraju:

Uiniti detalje i vremenski okvir njihovih javnih konsultacija dostupnim (makar online) prije samog odravanja konsultacija

Organizovati iroke konsultaije sa javnou, ukljuujui civilno drutvo i privatni sektor; nastojati da dobiju razliite uglove gledanja i; napraviti saetak javnih konsultacija i sve komentare koji su dostavljeni u pisanoj formi objaviti na internetu

Sprovesti aktivnosti za poveanje svijesti javnosti o POV kako bi unaprijedile uee javnosti u konsultacijama

Konsultovati se sa populacijom nakon adekvatnog prethodnog informisanja i kroz korienje raznih mehanizama ukljuujui online i line susrete kako bi se obezbijedilo da graani imaju pristup da se ukljue na razliite naine.

Peti zahtjev vezan za konsultacije je definisan u POV principima upravljanja. Ovaj zahtjev je obraen u sekcijiIII: Konsultacije u toku sprovoenja :

Zemlje treba da utvrde mjesto i omogue redovne konsultacije svih zainteresovanih grupa o sprovoenju POV to moe biti postojee ili novo tijelo.

Ovim pitanjem se bavi sledea sekcija, a dokazi o konsultaciji kako prije, tako i u toku implementacije, su ukljueni ovdje i u Tabeli 1.

Tabela 1: Kontrolna lista za proces izrade

Konsultacije u toku izrade akcionog plana

Premenski okvir i proces: prethodno dostupno

Ne

Prethodno upozorenje

Ne

Podizanje svijesti javnosti

Ne

Online konsultacije

Ne

Line konsultacije

Konsultacije su organizovane lino sa predstavnicima nekoliko prethodno izabranih NVO

Saetak komentara

No

Konsultacije u toku sprovoenja akcionog plana

Redovno mjesto za raspravu

Da. Vidi ispod.

Prethodno upozorenje o konsultacijama

Vlada je organizovala konsultacije sa vrlo uskim krugom NVO, bez bilo kakvog drugog oblika ukljuivanja graana, ili bilo kakve online najave vezane za izradu POV akcionog plana.

Kvalitet i irina konsultacija

Umjesto iroke javne debate, Vlada je traila od Ambasade SAD u Podgorici da pozove NVO na konsultacije. Sedam NVO su bile pozvane na sastanak u Ambasadu, ukljuujui: Centar za razvoj NVO sektora (CRNVO), Centar za monitoring, Institut alternativa, Centar za graansko obrazovanje, Centar za demokratsku tranziciju (CDT), Fond za aktivno graanstvo i MANS. etiri NVO su dale znaajan doprinos i uestvovale u izradi Akcionog plana, MANS, Institut alternativa, CDT i CRNVO, i njihovi predlozi su djelimino prihvaeni. Predstavnici ovih NVO su kasnije imenovani u vladino tijelo zadueno za praenje sprovoenja Akcionog plana.

Izvori

Pavlovic, Sladjana. Ministarstvo finansija, kontakt osoba za POV Akcioni plan. 2013. Komunikacija email-om. 25, 30 septembar. Podgorica

Maras, Vuk. NVO MANS. Intervju sa autorom. Oktobar 15. Podgorica

Brkuljan, Djordjije. NVO Centar za demokratsku tranziciju. 2013. Intervju sa autorom. Oktobar 1. Podgorica

Novakovic, Ana. 2013. NVO Centar za razvoj NVO sektora. Pisani doprinos. Oktobar 21. Podgorica

Bajramspahic, Dina. 2013. NVO Institut alternativa. Intervju sa autorom. Oktobar 1. Podgorica

III. Proces: KONSULTACIJE U TOKU SPROVOENJAVlada Crne Gore je sprovela veinu konsultativnog rpocesa kroz malu radnu grupu koja je ukljuivala NVO.Proces konsultacija

Nakon usvajanja Akcionog plana, Vlada je uspostavila poseban Operativni tim.

Pored predstavnika Vlade, jedina zainteresovana grupa iji predstavnici su bili imenovani u taj tim su bile etiri nevladine organizacije koje su uestvovale u izradi Akcionog plana.

Taj tim je organizovao nekoliko ad hoc sastanaka u glavnom gradu, na kojima je raspravljano o sprovoenju Akcionog plana. Ovi sastanci nisu bili otvoreni za javnost, ali nekoliko predstavnika drugih grupa je pozvano da uestvuje i diskutuje o sprovoenju nekih obaveza.

Samo poslovnik tog tima je javno dostupan, a nema drugih dokumenata koje je razmotrilo i/ili usvojilo to tijelo.

Izvori

Sajt Vlade posveen POV http://www.srr.gov.me/rubrike/Partnerstvo-otvorenih-vlada

Maras, Vuk. NVO MANS. 2013. Intervju sa autorom. Oktobar 15. Podgorica.

IV. SPROVOENJE OBAVEZACrna Gora je imala veoma veliki akcioni plan sa brojnim ambicioznim obavezama. Neke obaveze su bile jasnije vezane za kljune vrijednosti otvorene dravne uprave, transparentnost, uee javnosti i odgovornost vlasti.

Sve vlade koje uestvuju u POV rade dravne akcione planove koji elaboriraju konkretne obaveze u inicijalnom periodu od dvije godine.

Vlade poinju njihove POV akcione planove informacijama o postojeim naporima vezanim za izabrane izazov(e), ukljuujui konkretne strategije za otvorenost dravne uprave i postojee programe. Akcioni planovi, zatim, definiu nove, pojedinane obaveze vlade vezane za POV koje treba da poboljaju dosadanje prakse vezane za jednu od tih pet oblasti. Te obaveze mogu da ukljuuju unapreenje postojeih inicijativa, nove akcije za sprovoenje tekuih reformi ili inicijative u potpuno novim oblastima.

POV obaveze treba da budu strukturirane u pet oblasti takozvanih velikih izazova sa kojima se suoavaju vlade. POV prepoznaje razlike u startnim pozicijama meu zemljama. Zemlje se obavezuju izborom velikih izazova i sa njima povezanih konkretnih obaveza koje su najrelevantnije za njihov jedinstveni lokalni kontekst. Ni jedna zemlja se ne forsira da usvoji odreeni akcioni plan, standard ili konkretnu obavezu.

Pet velikih izazova POV-a su:

1. Unaprijediti javne servise mjere koje adresiraju cijeli spektar servisa za graane, ukljuujui zdravstvo, obrazovanje, pravosue, snabdijevanje vodom i strujom, telekomunikacije, i sve druge relevantne uslune oblasti kroz podsticanje unapreenja javnih servisa ili inovacija privatnog sektora.

2. Poveanje javnog integriteta mjere koje se odnose na korupciju i javnu etiku, pristup informacijama, reformu finansiranja izbora i slobodu medija i civilnog drutva.

3. Efektivnije upravljanje javnim resursima mjere koje se odnose na budete, javne nabavke, prirodne resurse i meunarodnu pomo.

4. Uspostavljanje bezbjednijih zajednica mjere koje se odnose na javnu bezbijednost, bezbjedonosni sektor, kao i sektor odgovora na prirodne i ekoloke katastrofe i krize.

5. Poveanje odgovornosti kompanija mjere koje adresiraju odgovornost kompanija za pitanja kao to je zatita ivotne sredine, borba protiv korupcije, zatita potroaa, i javni angaman.

Dok priroda kokretnih obaveza vezanih za velike izazove treba da bude fleksibilna i otvorena za specifine okolnosti u svakoj zemlji, sve POV obaveze treba da reflektuju etiri kljuna principa otvorene dravne uprave:

Transparentnost informacije o aktivnostima i odlukama vlade su otvorene, sveobuhvatne, pravovremene i besplatno dostupne javnosti i u skladu sa osnovnim standardima otvorenosti podataka (npr sirovi podaci, itljivi maini).

Uee graana vlada se trudi da mobilie graane da se ukljue u javnu debatu, daju inpute i doprinose, koji vode odgovornijoj, inovativnijoj i efektivnijoj vlasti.

Odgovornost postoje pravila, procedure i mehanizmi kojima se zahtijeva od aktera vlasti da obrazloe svoje akcije, djeluju nakon kritika ili zahtjeva koji im se postavljaju i prihvate odgovornost za krenje zakona ili neuspjehe u realizaciji obaveza.

Tehnologija i inovacije vlade prihvataju znaaj obezbjeivanja otvorenog pristupa tehnologiji svim graanima, ulogu tehnologije u inovacijama i znaaj poveanja kapaciteta graana da koriste tehnologiju.

Zemlje mogu fokusirati njihove obaveze na nacionalni, lokalni i/ili podnacionalni nivo tagod smatraju da e imati najvei uticaj na uspostavljanje otvorene vladavine.

Prepoznajui da uspostavljanje otvorene vladavine esto podrazumijeva viegodinji proces, vlade treba da ukljue vremenski okvir i mjerila realizacije njihovih obaveza koji treba da pokau ta je postignuto u svakoj godini, kada god je to mogue.

Ova sekcija daje detaljnije informacije o svakoj od crnogorskih obaveza ukljuenih u inicijalni Akcioni plan. Mnoge obaveze imaju samo po jedan mjerljivi pokazatelj, dok druge imaju po nekoliko, pa je njihova realizacija procijenjena zajedno, u jednom obrascu, kako bi se izbjegla ponavljanja i itanje uinilo preglednijim svim grupama zainteresovanim za POV.

Dok je veina indikatora definisana za svaku obavezu jasna sama po sebi, neki zahtijevaju dalje pojanjenje.

Znaaj: NMI istraiva je procijenila znaaj svake obaveze sa aspekta POV vrijednosti POV velikih izazova.

POV vrijednosti: Nije jasno kakva je veza nekih od obaveza sa POV vrijednostima. Kako bi utvdila takve sluajeve, NMI istraiva je vrila procjenu na osnovu analize teksta svake obaveze ponaosob. Na taj nain su identifikovane obaveze koje mogu biti direktnije vezane za fundamentalna pitanja otvorenosti.

Veliki izazovi: Dok neke obaveze mogu biti relevantne za vie od jedne oblasti velikih izazova, istraiva je markirao samo one koje je identifikovala Vlada (poto skoro sve obaveze adresiraju opti izazov).

Ambicija:

Mogui uticaj: Od POV zemalja se oekuje da preuzmu ambiciozne obaveze (bilo da su nove ili da se zasnivaju na sadanjim aktivnostima) koje unapreuju prakse vlasti preko postojeih. Kako bi doprinio iroj definiciji ambicije, NMI istraiva je procjenjivao koliko moe biti uticajno ispunjenje konkretne obaveze na odreenu oblast, na osnovu nalaza i ekspertize u ovoj oblasti.

Nova ili postojea: NMI istraiva je takoe zabiljeio, konstatujui injenice, da li je obaveza zasnovana na aktivnostima koje datiraju na period prije usvajanja akcionog plana.

Vremenski okvir:

Projektovani stepen realizacije: POV principi upravljanja ohrabruju zemlje da definiu obaveze sa konkretnim rezultatima i godinjim mjerama. Kada te informacije nisu raspoloive, NMI istraiva procjenjuje, na osnovu dokaza, u kojoj fazi moe biti realizacija na kraju perioda za koji se vri analiza.

1. Ukljuivanje predstavnika NVO u rad Savjeta za privatizaciju

U narednom periodu dosljedni principu ukljuivanju civilnog sektora u javne politike, Crna Gora e definisati jasne i objektivne kriterijume i sprovesti postupak za omoguavanje uea NVO-a u radu Savjeta za privatizaciju. U cilju daljeg poveanja transparetnosti procesa privatizacije, Vlada e, kao jedna od ugovornih strana, u skladu sa meunarodnom praksom, uloiti dodatne napore da se u zakljuenim ugovorima ne nalazi klauzula tajnosti podataka koja onemoguava objavljivanje ugovora nakon njegovog potpisivanja (stupanja na snagu).

Opis obaveze

Odgovornost

Vodea institucija

Savjet za privatizaciju

Pomone institucije

nije precizirano

Preciziran kontakt?

Da

Specifinost i mjerljivost

Niska (formulacija obaveze je takva da je aktivnost mjerljiva samo sa nekom interpretacijom na strani itaoca)

Znaaj

POV veliki izazovi

Unaprijeenje javnih servisa, Efektivnije upravljanje javnim resursima

POV vrijednosti

Pristup informacijama

Uee graana

Odgovornost

Tehnol. i inovac. za transpar. i odgov.

Ni jedna

Ambicija

Nova ili postojeca

Postojea

Mogui uticaj

Osrednji (obavezom se definie veliki korak naprijed u znaajnoj oblasti, ali ona ostaje ograniena u smislu razmjere ili dometa)

Stepen realizacije

Poetni datum: -

Aktuelni stepen realizacije

Ogranien

Zavrni datum: -

Projektovani stepen realizacije

Znaajan

Naredni koraci

Nastavak rada na sprovoenju osnova

ta se desilo?

Vlada je preuzela ovu obavezu nekoliko godina prije usvajanja POV Akcionog plana, ali je njena realizacija jo uvijek veoma ograniena. Privatizacija je prepoznata kao oblast koja je posebno sklona korupciji ak i u stratekim dokumentima same Vlade. Kljuna pitanja se odnose na nedostatak transparentnosti privatizacionih ugovora i brojne javne optube za korupciju, posebno u vezi sa dravnom pomoi i drugim poremeajima trita koje su izazvane zbog novih vlasnika, kao i na esto nesprovoenje obavezujuih investicionih programa. Vlada Crne Gore sprovodi privatizaciju od raspada stare Jugoslavije. Obeala je da e ukljuiti NVO u rad Savjeta za privatizaciju zaduenog za prodaju dravnih firmi privatnim kompanijama. U toku perioda na koji se odnosi izvjetaj, Vlada nije omoguila uee NVO u Savjetu, iako je takva obaveza prihvaena nekoliko puta ranije, ak i prije usvajanja POV Akcionog plana.

Primjeuje se da je Vlada objavila nekoliko ugovora o privatizaciji na sajtu Savjeta za privtizaciju. Ipak, samo jedan ugovor koji je nedavno potpisan je objavljen, dok se veina ostalih odnosi na ugovore potpisane u toku 2009. godine ili ranije, a i oni su samo djelimino objavljeni. Na primjer, ugovor o privatizaciji Elektroprivrede Crne Gore je objavljen, ali aneksi koji preciziraju glavne indikatore vezane za obavezujue investicije jo uvijek nisu dostupni javnosti. Slino tome, ugovoru o privatizaciji najvee industrije u zemlji, Kombinata aluminijuma Podgorica, koji je objavljen na internetu, jo uvijek nedostaju brojni aneksi koji mijenjaju sutinu dogovora o investicijama i dravnoj pomoi.

Je li imalo znaaja?

Intervjuisane zainteresovane grupe smatraju da su im objavljene verzije ugovora o privatizaciji skoro beskorisne. Neke grupe iz biznis sektora su izrazile zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti u privatizaciji, to dovodi do javnog kriticizma i onemoguava strane kompanije sa etikim poslovnim praksama da ulau u zemlju.

Poto je proces privatizacije pri kraju, sprovoenje ove obaveze bi uticalo samo na nekoliko preostalih stratekih kompanija. Ipak, ukoliko nedavno potpisani i novi ugovori o privatizaciji budu objavljeni, javna kontrola e pojaati pritisak da ugovorene obaveze budu sprovedene, to e ohrabriti budue investicije, umjesto erupanja imovine privatizovanih firmi koje se esto deavalo u proteklom periodu.

Zainteresovane grupe su ukazale da sprovoenje ove obaveze ne zahtijeva ozbiljnije fondove ili ljudske resurse. To je jednostavno pitanje politike volje. Intervjuisani nisu zadovoljni rezultatima u ovoj oblasti, vjerujui da Vlada namjerno odlae sprovoenje ove obaveze kako bi proces privatizacije ostao zatvoren i tajan.

Naredni koraci

NMI istraiva preporuuje da Vlada intenzivira napore da ostvari ovu obavezu. Konkretno:

NVO treba da budu imenovane u Savjet za privatizaciju to je prije mogue, prije privatizacije preostalih stratekih kompanija, ak i ako je proces privatizacije skoro okonan.

Vlada treba da odmah objavi na internetu sva dokumenta vezana za privatizaciju, ukljuujui anekse, izvjetaje o sprovoenju obaveza vezanih za ulaganja, zatitu ivotne sredine i socijalne programe.

Zainteresovane grupe su podvukle da je ovo pitanje posebno znaajno, jer mnoge privatizovane kompanije nisu potovale ugovore, pa su se suoile sa bankrotom zbog nedostatka predvienih investicija.

Izvori

Evropska komisija, Izvjetaj o progresu Crne Gore za 2013. Oktobar 16. Brisel

Ministarstvo unutranjih poslova i javne uprave. Strategija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. 2010. Jul 29. Podgorica

Sajt Savjeta za privatizaciju http://www.savjetzaprivatizaciju.me

Vlada Crne Gore. Izvjetaj o sprovoenju POV Akcionog plana. 2013. Septembar 20. Podgorica

Bajramspahic, Dina. NVO Institut alternativa. Intervju sa autorom. 1 Oktobar. Podgorica

Maras, Vuk. 2013. NVO MANS. Intervju sa autorom. Oktobar 15. Podgorica

Milovac, Dejan. NVO MANS. 2013. Intervju sa autorom. 18 Oktobar. Podgorica

Tadic, Milka. Nedjeljnik Monitor. 2013. Intervju sa autorom. 18 Oktobar. Podgorica

52

2. Unaprijeenje poslovnog ambijenta

U cilju daljeg unaprjeenja poslovnog ambijenta, planirana je realizacija sljedeih aktivnosti:

a) Uspostavljanje elektronske registracije preduzea;

b) Implementacija I faze reforme inspekcijskog sistema, kojom e se izvriti postupno objedinjavanje inspekcija i njihovo izdvajanje iz ministarstava i organa uprave;

c) Implementacija novih zakonskih rjeenja za postupak izdavanja graevinske dozvole;

d) Uspostavljanje specijalnog organa uprave u cilju podrke realizaciji investicionih i razvojnih projekata.

Opis obaveze

Odgovornost

Vodea institucija

Za svaku od aktivnosti u okviru ove obaveze odgovorne su razliite institucije: a) Ministarstvo finansija; b) Ministarstvo ekonomije; c) Ministarstvo odrivog razvoja i turizma i d) Sekretarijat za razvojne projekte.

Pomone institucije

a) Poreska uprava i b) Uprava za inspekcijske poslove.

Preciziran kontakt?

Ne

Specifinost i mjerljivost

Velika (obaveza je difinisana na nain da sadri jasne, mjerljive, provjerljive indikatore i mjere za procjenu ostvarenja cilja)

Znaaj

POV veliki izazovi

Unaprijeenje javnih servisa

POV vrijednosti

Pokazatelj uspjeha

Pristup informacijama

Uee graana

Odgovornost

Tehnol. i inovac. za transpar. i odgov.

Ni jedna

1. Uspostavljanje elektronske registracije preduzea

2. Objedinjavanje inspekcija i njihovo izdvajanje iz ministarstava i organa uprave

3. Implementacija novih zakonskih rjeenja za postupak izdavanja graevinske dozvole

4. Uspostavljanje specijalnog organa uprave u cilju podrke realizaciji investicionih i razvojnih projekata.

Ambicija

Pokazatelj uspjeha

Nova ili postojeca

Mogui uticaj


Postojea



Postojea



Postojea



Postojea

Mali (obaveza predstavlja postepen ali pozitivan korak u relevantnoj oblasti)

Stepen realizacije


Poetni datum: 6 April 2012


Znaajan

Zavrni datum: 6 April 2013


Realizovana




Ogranien



Znaajan




Znaajan



Realizovana




Realizovana



Realizovana

Naredni koraci


Nova obaveza koja se zasniva na rezultatima postojeih aktivnosti







ta se desilo?

Iako je ostvaren napredak u realizaciji aktivnosti propisanih ovom obavezom iz Akcionog plana, preporuuje se dalji nastavak rada u istom pravcu, vodei rauna o fundamentalnim vrijednostima POV-a.

Uspostavljanje elektronske registracije preduzea olakalo je proces osnivanje privatnih kompanija. Ipak, kako bi ova usluga do kraja zaivjela u praksi, potrebna je njena snana promocija u javnosti, koja e osigurati da elektronsku registraciju preduzea koristi vei broj fizikih i pravnih lica. Do sada je stari, konvencionalni nain registracije preduzea od strane razliitih subjekata puno vie korien u praksi u odnosu na elektronski. tavie, veina zainteresovanih grupa jo uvijek i nema saznanja da postoji usluga elektronske registracije preduzea.

Druga aktivnost u okviru ove obaveze propisane Akcionim planom predvia ujedinjavanje razliitih inspekcijskih slubi koje se nalaze pod kontrolom izvrne vlasti, to bi moglo da uini proces inspekcijskog nadzora efikasnijim, kako za Vladu tako i za subjekte koji se nalaze pod inspekcijskim nadzorom. Uprava za inspekcijske poslove je uspjeno sprovela prvu fazu reforme i uspostavila osnov za efikasan sistem inspekcijskog nadzora u budunosti. Sve zainteresovane grupe ovaj potez smatraju znaajnom pozitivnom promjenom u odnosu na doskoranji klasian sistem rada vladinih organa. I pored sprovedene reforme, Upravi nedostaju administrativni i tehniki kapaciteti za efikasno sprovoenje aktivnosti. Dometi inspekcija koje se nalaze pod Upravnom su nejednaki, a neke od njih su suoene i sa nedostatkom odgovarajueg kadra. Ovo predstavlja znaajan problem u radu Uprave kao i prepreku za postizanje opipljivih rezultata u svakoj od oblasti koje Uprava pokriva.

Ova aktivnost nema direktne veze sa vrijednostima POV-a jer se puko spajanje inspekcijskih slubi ne moe smatrati reformom koja drastino doprinosi poveanju odgovornosti. Uspostavljanje elektronske registracije preduzea i osnivanje Sekretarijata za razvojne projekte takoe ne utiu direktno na poveanje odgovorosti, niti je to sluaj sa implementacijom novih zakonskih rjeenja za postupak izdavanja graevinske dozvole, jer se ona primarno odnosi na poveanje efikasnosti prilikom izdavanja graevinskih dozvola, pa samo indirektno moe doprinijeti veoj odgovornosti.

Uprava za inspekcijske poslove proaktivno je objavljivala samo manji dio informacija o svom radu, sve dok NMI istraiva nije direktno zatraila te informacije. Nakon tog zahtjeva, Uprava je poela da objavljuje mjesene statistike izvjetaje o radu svih svojih inspekcija ukljuujui i informacije o izreenim kaznama i ti izvjetaji su sada javno dostupni na sajtu Uprave.

Proces izdavanja graevinskih dozvola je pojednostavljen kroz uvoenje jedinstvenog altera za tu namjenu u svim optinama (tzv. "one stop shop"), a rokovi za izdavanje tih dozvola su skraeni na maksimalnih 60 dana. Ipak, praksa pokazuje da je vrijeme potrebno za dobijanje dozvola i dalje due od roka propisanog Zakonom i da taj trend ide u negativnom pravcu, to je veliki razlog za zabrinutost. Institucije nadlene za izdavanje graevinskih dozvola se i dalje percipiraju kao prilino neefikasne od strane najveeg broja zainteresovanih grupa. Konkretni sluajevi u ovoj oblasti o kojima su pisali organizacije civilnog drutva i mediji, kao i poslednji izvjetaj Evropske komisije o napretku Crne Gore u procesu EU integracija dovode do zakljuka da je korupcija iroko rasprostranjena u oblastima prostornog planiranja i izgradnje objekata.

Na samom kraju, osnivanje Sekretarijata za razvojne projekte Vlade Crne Gore predstavlja institucionalni preduslov za mapiranje i podrku najvanijim razvojnim projektima u Crnoj Gori. Ipak, veina zainteresovanih grupa koje su intervjuisane i dalje nema osnovne informacije o nadlenostima ovog Sekretarijata, njegovim praktinim dometima i institucionalnim vezama i odnosima sa ostalim organima izvrne vlasti.

Je li imalo znaaja?

Sprovedene reforme u velikoj mjeri jo uvijek nisu dovele do eljenih rezultata. Zainteresovane grupe smatraju da nove institucije i usluge koje su uspostavljene kroz sprovoenje ovih aktivnosti nisu dovoljno promovisane. Predstavnici organizacija civilnog drutva ukazali su na nedostatak javno objavljenih informacija o radu novih institucija u trenutku sainjavanja ovog izvjetaja. Veina kritika zainteresovanih grupa upuena je u pravcu jo uvijek neefikasne prakse koja postoji prilikom izdavanja graevinskih dozvola. Ostale zainteresovane grupe smatraju da Uprava za inspekcijske poslove jo uvijek ne daje adekvatne rezultate.

Zainteresovane grupe su ukazale da bi proces izrade planske dokumentacije, na osnovu koje se kasnije izdaju graevinske dozvole, morao biti transparentniji i ukljuiti vei broj zainteresovanih subjekata.

Naredni koraci

NMI istraiva preporuuje Vladi da uloi dodatne napore u cilju javne promocije elektronske registracije preduzea, kako bi najiri spektar subjekata bio svjesan postojanja ove usluge. Obaveza kojom bi se propisalo bolje informisanje biznis sektora o mogunostima elektronske registracije preduzea bila bi u potpunosti u duhu principa POV-a.

U dijelu koji se odnosi na Upravu za inspekcijske poslove NMI istraiva preporuuje da se svi relevantni podaci o njenom radu objavljuju na mjesenom nivou na njenom sajtu, u formatu koji bi bio prijemiviji korisnicima tih informacija. Na taj nain bi se osiguralo bolje razumijevanje efekata rada inspekcija od strane razliitih subjekata, to bi dovelo i do poveanja odgovornosti same Uprave.

Na osnovu inputa dobijenih od zainteresovanih grupa, NMI istraiva preporuuje propisivanje nove obaveze u Akcionom planu koja bi definisala anti-korupcijske mjere koje je potrebno sprovesti vezano za izradu planske dokumentacije. Dodatna obaveza bi takoe trebala biti definisana u odnosu na rad graevinske inspekcije, kojom bi se propisala obaveza proaktivnog objavljivanja veeg broja podataka i vee uee javnosti u radu ove inspekcije.

Potrebno je uiniti poseban napor kako bi se podstakli graani da prijavljuju nezakonitosti inspekcijama koje funkcioniu u okviru Uprave za inspekcijske poslove. Iste napore potrebno je uloiti i kako bi se sami inspektori Uprave podstakli da prijavljuju neregularnosti koje oni uoe. To bi dovelo do poveanog uea javnosti u procesu inspekcijskog nadzora, a samim tim i do vee odgovornosti u radu Uprave. NMI istraiva takoe preporuuje da se nastavi sa otpoetim reformama i da se i preostale inspekcije koje funkcioniu u okviru ministarstava i drugih institucija ukljue u Upravu za inspekcijski nadzor. Takoe, preporuuje se Vladi Crne Gore da vri polugodinju evaluaciju rada Uprave za inspekcijske poslove i da definie konkretne preporuke za unapreenje njenog rada i efikasnosti.

NMI istraiva zajedno sa svim zainteresovanim grupama preporuuje Vladi da intenzivira napore kako bi osigurala efikasnije izdavanje graevinskih dozvola, kao i da definie set mjera koje e unaprijediti kapacitete optina i ostalih nadlenih organa da bre izdaju graevinske dozvole. Preporuuje se uspostavljanje posebne baze podataka sa svim izdatim graevinskim dozvolama koja e se objaviti na internetu i svakodnevno aurirati sa svim podacima o izdatim graevinskim dozvolama od strane lokalnih i centralne vlasti tokom cijelog postupka, a treba poeti od zone morske obale koja je posebno ugroena divljom gradnjom (tzv. zona morskog dobra).

NMI istraiva takoe preporuuje Vladi da preduzme konkretne aktivnosti i da osigura veu javnu prepoznatljivost Sekretarijata za razvojne projekte pogotovo meu pripadnicima biznis sektora. tavie, zainteresovane grupe preporuuju Vladi da objavi detaljnije informacije o aktivnostima i nadlenostima Sekretarijata kako bi se ovo tijelo pribliilo potencijalnim investitorima, pogotovo onima koji trenutno nemaju poslovne aktivnosti u Crnoj Gori.

Izvori

Bajramspahic, Dina. 2013. NVO Institut alternativa. Intervju sa autorom. Oktobar 1. Podgorica

Begovic, Branislav. 2013. Unija poslodavaca Crne Gore. Intervju sa autorom. Oktobar 31. Podgorica

Anonimni NVO izvor, Intervju sa autorom. Oktobar 1. Podgorica

Evropska komisija, Izvjetaj o progresu Crne Gore za 2013. Oktobar 16. Brisel

Vlada Crne Gore. Izvjetaj o sprovoenju POV Akcionog plana. 2013. Septembar 20. Podgorica

Vlada Crne Gore. "Pravilnik o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji Sekretarijata za razvojne projekte". 2013. Maj 16. Podgorica

Vlada Crne Gore. 2013. Montenegro goes up in Doing Business 2014, ranks 44th out of 189 global economies. http://www.gov.me/en/News/132368/Montenegro-goes-up-by-6-

· web viewcrnogorski akcioni plan za partnerstvo otvorenih vlada se ističe po predviđenim...

Documents