rer 14 final srppubdocs.worldbank.org/en/536081538630265238/wbrer14-web...À í x z kse

i

Zapadni Balkan Redovni ekonomski izveštaj br. 14

Viši, ali krhki rast jesen 2018.

iii

Izrazi zahvalnosti Ovaj Redovni ekonomski izveštaj (RER) obuhvata ekonomska kretanja, projekcije i ekonomske politike u šest zemalja regiona Zapadnog Balkana: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, BJR Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Izveštaj izrađuje dva puta godišnje tim koji vode Ekaterina Vostroknutova i Mark Tobijas Šifbauer (rukovodioci tima). Glavni tim čine ekonomisti Svetske banke koji rade u zemljama Zapadnog Balkana (uz dodatni doprinos konkretnim poglavljima): Agim Demukaj, Sandra Hlivnjak (eksterni aspekti), Edith Kikoni (poglavlje o fiskalnoj politici), Sanja Madžarević-Šujster (poglavlje o zapošljavanju), Asli Senkal (poglavlja o rastu i projekcijama), Lazar Šestović (poglavlje o projekcijama), Hilda Shijaku (poglavlje o monetarnoj politici), Bojan Shimbov (eksterni aspekti) i Gunhild Berg (poglavlje o finansijskom sektoru) i Christoph Ungerer (poglavlje o finansijskom sektoru i središnoj temi). Dodatni doprinos dali su: Michael Joseph Ferrantino, Maria Filipa Seara E Pereira i Colin Christopher Ek (eksterni aspekti); Alena Kantarovich, Cevdet Cagdas Unal, Ruvejda Aliefendic i Keler Gjika (poglavlje o finansijskom sektoru); i Trang Van Nguyen, Monica Robayo, Ana Maria Oviedo i Cesar Cancho (poglavlje o zapošljavanju). Tim se zahvaljuje na komentarima koje su uputili David Gould, Stefanie Koettl-Brodmann, Josefina Posadas i Maddalena Honorati. Anne Grant je pomogla u pripremi za štampu, a Budy Wirasmo u dizajniranju izveštaja. Pomoć timu pružili su Valentina Aleksić, Nejme Kotere, Samra Bajramović, Ivana Bojić, Enkelejda Karaj, Hermina Vuković Tasić, Jasminka Sopova, Boba Vukoslavović, Dragana Varezić i Leah Laboy. Za distribuciju izveštaja, eksternu komunikaciju i odnose sa medijima zadužen je Tim za eksternu komunikaciju koji čine Lundrim Aliu, Anita Božinovska, Paul A. Clare, Ana Gjokutaj, Jasmina Hadžić, Carl P. Hanlon, Vesna Kostić, John Mackedon, Mirjana Popović, Kym Louise Smithies i Sanja Tanić. Tim se zahvaljuje Lindi Van Gelder (regionalna direktorka za Zapadni Balkan); Johnu Panzeru (direktor, Globalna praksa u oblasti makroekonomije, trgovine i investicija); Gallini A. Vincelette (menadžer prakse, Globalna praksa u oblasti makroekonomije, trgovine i investicija); i menadžment timu zemalja Zapadnog Balkana na smernicama koje su dali u pripremi ovog izveštaja. Tim je takođe zahvalan na komentarima prethodnih nacrta ovog izveštaja dobijenim od ministarstava finansija i centralnih banaka zemalja Zapadnog Balkana. Ovaj i prethodne izveštaje RER možete pronaći na: www.worldbank.org/eca/wbrer/.

iv

© 2018 International Bank for Reconstruction and Development / The World Bank 1818 H Street NW Washington DC 20433 Telefon: 202-473-1000 Internet: www.worldbank.org Ovaj izveštaj priredili su zaposleni Svetske banke, uz spoljne doprinose. Nalazi, tumačenja i zaključci izneseni u izveštaju ne odražavaju neophodno stavove Svetske banke, Odbora izvršnih direktora ili vlada koje oni predstavljaju. Svetska banka ne garantuje pouzdanost podataka sadržanih u izveštaju. Granice, boje, denominacije i druge informacije prikazane na bilo kojoj od mapa u izveštaju ne podrazumevaju neophodno stav Svetske banke u pogledu pravnog statusa bilo koje teritorije ili odobravanje i prihvatanje takvih granica. Prava i dozvole Materijali iz ove publikacije zaštićeni su autorskim pravima. Svetska banka podstiče distribuciju svojih radova i ovaj izveštaj može se reprodukovati, u celosti ili delimično, za nekomercijalne potrebe, sve dok se u potpunosti navede izvor. Sva pitanja vezana za prava i licence, uključujući i supsidijarno pravo, treba uputiti na World Bank Publications, The World Bank Group, 1818 H Street NW, Washington, DC 20433, USA; fax: 202-522-2625; e-mail: [email protected].

v

1. REDOVNI EKONOMSKI IZVEŠTAJ ZA ZAPADNI BALKAN BR.14

Sadržaj 1. Pregled .................................................................................................................................................. 7

2. Snažniji rast usled veće javne potrošnje ............................................................................................. 11

3. Zapošljavanje je usporeno u većini zemalja ........................................................................................ 17

4. Ukoliko treba da bude preusmerena na rast, potrošnjom se mora bolje upravljati .......................... 23

5. Inflacija polako raste zbog većih poreskih stopa i cena uvoznih prehrambenih proizvoda i energije 27

6. Zajmovi domaćinstvima podstiču rast kredita; kreditiranje preduzeća stagnira uprkos smanjenom obimu problematičnih kredita (NPL) .................................................................................................. 29

7. U većini zemalja, uprkos rastu izvoza, spoljni deficit je i dalje visok .................................................. 33

8. Perspektiva rasta je pozitivna, ali krhka .............................................................................................. 39

9. U fokusu: Veća regionalna ekonomska integracija podrazumeva veći rast i više radnih mesta ........ 45

Zapadni Balkan Redovni Ekonomski Izveštaj #14

7

1. Pregled

Rast na Zapadnom Balkanu dostigao je procenjenih 3,5 procenata. U većem delu regiona, projekcije rasta za 2018. godinu pozitivno su revidirane. Očekuje se da će Kosovo i Albanija imati rast of 4 procenta ove godine. Rast u Crnoj Gori, od 3,8 procenata, projektovan je na 1 procentni poen više, iako je i dalje niži od prošlogodišnjeg. Rast u Bosni i Hercegovini i dalje je stabilan i drži se na procenjenih 3,2 procenta. Privreda u Srbiji beleži rast od 3,5 procenata nakon prošlogodišnjeg relativno slabog rasta uzrokovanog vremenskim uslovima. I rast u Makodoniji se oporavlja i dostiže 2,5 procenata, zahvaljujući povraćenom poverenju investitora.

Rast je stimulisan većim javnim investicijama i potrošnjom. Zahvaljujući poreskim reformama i bržem rastu, veći poreski prihodi stvorili su fiskalni prostor koji su neke zemlje odmah iskoristile za veću tekuću potrošnju i kapitalna ulaganja. Veće javne investicije predstavljaju dobar znak, ali za uspeh je potrebna podrška efikasnije i efektivnije javne potrošnje. Značajan rast neciljanih socijalnih davanja i zarada u javnom sektoru imao je trenutan efekat na stope rasta u nekoliko zemalja zahvaljujući bržem rastu potrošnje i kredita za domaćinstva. Ali ti efekti su privremeni i njihovo održavanje je skupo: dugoročno posmatrano oni intenziviraju fiskalnu osetljivost.

U prvoj polovini 2018. godine otvoreno je preko 90.000 radnih mesta, uglavnom u industrijskom sektoru i sektoru usluga. Ali odgovor celokupnog tržišta rada na rast bio je sporiji nego što je to moglo biti, što odražava privremenu prirodu potrošnje kao podsticaja kao i povećanje radne neaktivnosti. U nekim zemljama, pad nezaposlensoti pre se može objasniti neaktivnošću i emigracijom, nego otvaranjem novih radnih mesta. Strukturne distorzije na tržištima rada daju za rezultat visok regionalni i rodni disparitet. Unapređenje podsticaja za učešće u radnoj snazi pomoći će da se stimuliše kako otvaranje novih radnih mesta, tako i rast.

Zemlje sa većom stopom rasta postigle su to zahvaljujući investicijama i izvozu. Veća privatna ulaganja dovela su do većeg ekonomskog rasta. Ali da bi se rast održao, potrebno je više investicija u trgovinski sektor. Imajući u vidu jaku konkurenciju između tržišta u razvoju, investitore će privući politička stabilnosti, regulatorno okruženje povoljno za poslovanje, kvalitet infrastrukture i kvalifikovana radna snaga. S obzirom da je rast kredita postgnut zahvaljujući kreditima za domaćinstva, diversifikovaniji finansijski sektor povoljan za rast takođe bi pomogao privlačenju domaćih i stranih investitora.

Veći izvoz je takođe neophodan kako bi se osigurao dugoročni rast. Eksterni disbalansi su visoki ali uglavnom stabilni. Bosna i Hercegovina, Makedonija i Srbija su svedoci brzog rasta izvoza. Ali rastuća potrošnja i veliki infrastrukturni projekti podstakli su uvoz. Održivi viši izvoz pomoći će održavanju makroekonomske stabilnosti, dopneti rastu i smanjiti siromaštvo. Podrška bi mogla doći i od regionalne integracije s obzirom da zemlje Zapadnog Balkana ne predstavljaju jedni drugima konkurenciju kada je reč o robi koju izvoze, tako da bi bila velika korist od regionalne integracije u lanac vrednosti Evropske Unije – i bez negativnih efekata. Višegodišnji akcioni plan za stvaranje regionalnog ekonomskog prostora predstavlja korak napred u tom pravcu.

Rizici koji prete pozitivnoj perspektivi rasta su kako eksterni tako i interni. Moguće poošravanje finansijskih uslova na međunarodnim tržištima kapitala predstavlja rizik, posebno u zemljama koje imaju eskterne i fiskalne disbalanse. Sa često nedovoljno razvijenim domaćim tržištima državnih obveznica,


8

zemlje Zapadnog Balkana izložene su rastu globalnih kamatnih stopa. Jak rast u regionu u značajnoj meri zavisi i od lokalne i regionalne političke stabilnosti, koja definiše brzinu strukturnih reformi. Ublažavanje ovih eksternih i internih rizika zahteva postojanu posvećenost fiskalnoj konsolidaciji i ubrzavanju strukturnih reformi.


9

Rast u regionu je ojačao... (Realan rast BDP-a, u procentima)

…zbog veće javne potrošnje. (Doprinosi će se promeniti u javnim rashodima, procena iz 2018.

god, procenat BDP-a)

Ali je ograničena dinamika privatnog sektora odražena u sporom odgovoru u oblasti

zapošljavanja … (Rast zapošljavanja iz dva kvartala u odnosu na isti period

prošle godine, u procentima)

…i niskom i stagnirajućem prilivu SDI. (Neto SDI u odnosu na BDP, u procentima)

Umesto toga, visok i rastući javni dug i dug sa

javnim garancijama povezan sa fiskalnim i spoljašnjim disbalansima …

(Javni dug i dug sa javnim garancijama, procenat BDP-a)

…čini projekcije osetljivim na zaoštravanje situacije na finansijskim tržištima, protekcionizam i

unutrašnju politiku. (Stope rasta u okviru projekcija, 2017-2020p)

2017 2018e 2019f 2020f

Albanija 3.8 4.0 3.6 3.5

Bosna i Hercegovina 3.0 3.2 3.4 3.9

Kosovo 3.7 4.0 4.5 4.5

Makedonija, BJR 0.0 2.5 2.9 3.2

Crna Gora 4.3 3.8 2.8 2.5

Srbija 1.9 3.5 3.5 4.0

ZB6 2.4 3.5 3.5 3.8

4.0

4.0

3.8

3.5

3.2

2.5

3.5

2.1

-2

-1

0

1

2

3

4

5

K O S A L B M N E S R B B I H M K D W B 6 E U 2 8

2016 2017 2018e

-2

0

2

4

BIH KOS MKD ALB SRB MNE WB6

Wage bill Social benefitsCapital expenditures Total expenditures

-10

0

10

20

-6-4-202468

1012

Sep-

15N

ov-1

5Ja

n-16

Mar

-16

May

-16

Jul-1

6Se

p-16

Nov

-16

Jan-

17M

ar-1

7M

ay-1

7Ju

l-17

Sep-

17N

ov-1

7Ja

n-18

Mar

-18

May

-18

ALB BIH MKDMNE SRB WB6

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

-7-5-3-113579

1113

MNE ALB SRB MKD KOS BIH WB6

Net FDI to GDP 2018e (%)

2017-18e change in net FDI to GDP (pps)

0

20

40

60

80

MNE ALB SRB MKD BIH KOS WB6

2018e 2017 2007


10


11

2. Snažniji rast usled veće javne potrošnje

Na Zapadnom Balkanu se očekuje ubrzanje rasta, koji bi trebalo da dostigne 3,5 procenata u 2018. godini (Grafikon 2.1). Rast će u većem delu regiona biti viši u 2018. godini u poređenju sa 2017. Projekcija rasta za Srbiju, najveću privredu u regionu, je revidirana na 3,5 procenata, usled povećanja javnih i privatnih investicija. Na Kosovu i Albaniji se očekuje rast od 4 procenata. Na Kosovu je to izazvano oporavkom potrošnje, porastom investicija u transportnu infrastrukturu i većim izvozom usluga. Albanija je imala koristi od udvostručenja proizvodnje hidroenergije, zahvaljujući snažnim padavinama, solidne turističke sezone koja je povećala izvoz usluga i povećanja proizvodnje. U Bosni i Hercegovini rast i dalje iznosi stabilnih 3,2 procenata, prvenstveno zahvaljujući potrošnji i povećanju javnih investicija. Očekuje se da će se rast u BJR Makedoniji oporaviti na 2,5 procenata, uz podršku unapređenog poverenja investitora i povećanja potrošnje i izvoza. Iako je rast u Crnoj Gori projektovan na nešto manji procenat u odnosu na prošlu godinu, ipak se zadržava na snažnih 3,8 procenata, što je 1 procentni poen (pp) brže od ranijih projekcija, zbog ulaganja u sektor energetike i turizma i ubrzane izgradnje autoputa Bar – Boljare.

Grafikon 2.1. Rast je predviđen u čitavom regionu u 2018. god.

Izvor: Podaci nacionalnih zavoda za statistiku; Eurostat; procene stručnjaka Svetske banke.

U 2018. godini potrošnja nastavlja da potpomaže ukupnu ekonomsku aktivnost, uz pomoć rasta zarada i zapošljavanja (Grafikon 2.2). Povećana potrošnja podržana je potrošačkim kreditima, većim socijalnim transferima, zaradama u javnom sektoru i novim zapošljavanjem. Na primer, BJR Makedonija je povećala javnu podršku kroz program zapošljavanja i povećanu potrošnju na penzije. Bosna i Hercegovina i Kosovo su povećali socijalnu potrošnju i zarade u javnom sektoru. Albanija, BJR Makedonija i Srbija su 2017. godine povećale minimalnu zaradu. Porast netargetirane socijalne potrošnje je možda podstakao potrošnju u nekim zemljama, ali istovremeno povećava brige o fiskalnoj održivosti. Očekuje se da će u svim šest zemalja veća javna ulaganja pozitivno doprineti rastu. Rast investicija uopšteno i dalje je robustan, te je projektovano da će ovaj rast dodati 2,7 pp rastu u Crnoj Gori, 2,1 pp na Kosovu, 1,7 pp u Srbiji i 1,5 pp u Albaniji. Rast investicija je uslovljen povećanjem javne potrošnje u svim zemljama, osim BJR Makedonije. Rast javnih investicija nadoknađuje pad stranih direktnih investicija (SDI) na Kosovu i u Albaniji, gde se energetskim projektima finansiranim iz SDI bliži kraj. U Crnoj Gori i Srbiji povećanje javnih kapitalnih troškova praćeno je rastom privatnih investicija. U BJR

4.0

4.0

3.8

3.5

3.2

2.5

3.5

2.1

-2

-1

0

1

2

3

4

5

K O S A L B M N E S R B B I H M K D W B 6 E U 2 8

2016 2017 2018eProcenat


12

Makedoniji su do sredine 2018. godine privatne investicije takođe počele da rastu u sektoru građevinarstva, nakon 12 uzastopnih meseci pada.

Grafikon 2.2. Veći troškovi podržali su rast potrošnje i investicija u 2018. godini (Faktori u rastu realnog BDP-a, u procentima)

2017 2018e

Izvor: Podaci nacionalnih zavoda za statistiku; procene stručnjaka Svetske banke. Projektovano je da će doprinos neto izvoza u rastu prouzrokovati oporavak u odnosu na prošlu godinu, koji će i dalje biti minimalan. Neto izvoz najviše doprinosi u Albaniji, gde je očekivano dodatnih 1 pp, zahvaljujući izvozu struje na bazi hidroenergetskog potencijala prouzrokovanog povoljnim vremenskim uslovima, snažnoj turističkoj sezoni i usporavanju uvozno intenzivnih projekata koji se finansiraju iz SDI, a kojima se bliži kraj. Iako je niži od prošle godine, od neto izvoza se takođe očekuje doprinos rastu od oko 0,4 pp na Kosovu, uprkos zastoju u proizvodnji u kompaniji Ferronikeli, zahvaljujući većem broju usluga vezanih za turizam. U BJR Makedoniji se takođe očekuje pozitivan doprinos neto izvoza rastu, uz dodatnih 0,7 pp, zahvaljujući solidnom učinku dobavljača u automobilskoj industriji. U Bosni i Hercegovini i Srbiji brz rast uvoza zaseniće solidan rast izvoza, te se procenjuje pad neto izvoza za oko 1 pp od rasta. Slično tome, u Crnoj Gori se očekuje nastavak pada neto izvoza u odnosu na rast, jer su snažan turizam i izvoz električne energije, aluminijuma i čelika nadoknađeni većim uvozom poluproizvoda za izgradnju autoputa Bar – Boljare. Više investicija i veći izvoz su potrebni da bi se rast u regionu ubrzao i postao održiviji. Veći stepen rasta je preko potreban na Zapadnom Balkanu, ali potrebno je da taj rast bude održiv. Veći stepen javnih investicija mogu biti dobar znak, ali one moraju biti podržane efikasnijom i delotvornijom javnom potrošnjom, ukoliko postoji želja da programi javnih investicija budu uspešni. Stimulisanje rasta kroz potrošnju i netargetiranu socijalnu potrošnju mogu dovesti do privremene koristi za rast, ali je teško održivo. Štaviše, takav pristup će povećati fiskalnu i eksternu osetljivost i može pogoršati već visok dug zemalja Zapadnog Balkana. Privatne investicije i povećan rast izvoza su se u drugim zemljama pokazali kao sigurni i održivi pokretači dugoročnog rasta. Ali, investicije u regionu, sa prosečnih 23 procenata u periodu od 2009–16. godine, su daleko ispod proseka od 31 procenata za zemlje viših srednjih prihoda. Sa rastom javnih investicija, postoji dovoljno prostora za povećanje privatnih investicija. Izgradnja finansijskog sektora u cilju povećanja domaće štednje i privlačenja SDI u razmenljive sektore privrede dovelo bi do koristi kroz jačanje dugoročne održivosti rasta. To bi takođe zahtevalo strukturne reforme

-9

-7

-5

-3

-1

1

3

5

7

9

11

ALB KOS MNE SRB BIH MKD

Consumption Investment Net exports Real GDP growth (%)

-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

ALB KOS MNE SRB BIH MKD

Consumption Investment Net exports Real GDP growth (%)


13

(Okvir 2.1). Iako veći izvoz čini više da podrži rast u većini zemalja Zapadnog Balkana, njihova nepotpuna trgovinska integracija – prosečan izvoz u regionu iznosi samo oko 40 procenata BDP-a – ograničava njihov potencijal rasta (pogledajte diskusiju U fokusu u Odeljku 9).


14

Okvir 2.1. Kakve SDI su potrebne Zapadnom Balkanu?

SDI mogu olakšati ekonomski rast kroz prelivanje produktivnosti, otvaranje radnih mesta i unapređenje izvoza. Smatra se da je transfer tehnologija domaćim dobavljačima, silaznim industrijama ili konkurentima kroz SDI značajno doprineo usvajanju tehnologija, strukturnim promenama i zapošljavanju u mnogim istočnoazijskim ekonomijama, između ostalih u Kini, Indiji i Maleziji. Kreatori politika u privredama u razvoju često pružaju podsticaje za privlačenje SDI, očekujući da će one pored kapitala doneti i nove tehnologije, tržišne tehnike i upravljačke veštine. Zapravo, SDI se smatraju glavnim kanalom za transfer tehnologija u zemljama u razvoju. Efekat prelivanja se javlja kada lokalne kompanije kopiraju tehnologije ili putem posmatranja ili zapošljavanja radnika koji su obučeni u kompanijama sa inostranim partnerima. SDI u sektoru usluga takođe povećavaju kvalitet ponuđenih usluga.

Ali nisu sve SDI jednako efikasne u ubrzavanju rasta. Analiza sektora koji dobijaju SDI pruža informacije o potencijalu produktivnosti od prelivanja tehnologija kroz povratne veze sa domaćim dobavljačima ili kroz buduće veze sa domaćim industrijama. Na primer, vremenom se pokazalo da SDI u automobilskoj industriji obezbeđuju prelivanje produktivnosti za domaće dobavljače auto delova. Slično tome, prelivanje produktivnosti se povezuje sa SDI u sektoru usluga, kao to su IKT, finansijski sektor ili hoteli i turistički sektor, i u proizvodnji. Međutim, ulaganja u sektor nekretnina i rudarstvo imaju malo veze sa domaćom privredom, pogotovo nakon završetka izgradnje, a samim tim i mali potencijal za efekat prelivanja produktivnosti.

Strane direktne investicije (SDI) na Zapadnom Balkanu su prilično ograničene. Prosek SDI po glavi stanovnika na Zapadnom Balkanu (€2,600 u 2015. god.) je manje od polovine SDI po glavi stanovnika u istočnoevropskim državama članicama EU, a iznosi samo jednu sedminu proseka EU. Crna Gora ima najveće SDI po glavi stanovnika (€6,700), a sledi Srbija (€3,700), koja beleži najveći rast u grinfild SDI. SDI po glavi stanovnika u drugim zemljama Zapadnog Balkana iznosi €2,000 ili manje.

Osim u nekoliko izuzetnih godina, neto priliv SDI u BJR Makedoniji i Kosovu je uglavnom iznosio manje od 5 procenata BDP-a. U Albaniji neto SDI, uglavnom kroz projekte hidroenergije, dostižu 9 procenata BDP-a u 2017. godini. U Srbiji je u periodu od 2009. do 2017. godine godišnji priliv SDI prosečno iznosio 5 procenata BDP-a. U istom periodu, u Crnoj Gori je, iako promenljiv, priliv SDI prosečno iznosio 15 procenata BDP-a, ali su ove investicije uglavnom bile usmerene na turizam i nekretnine.

Grinfild SDI na Zapadnom Balkanu uglavnom potiču iz zemalja EU-28, kao što su Italija, Austrija, Nemačka, Slovenija i Holandija, ali su svoj doprinos dali i investitori iz Rusije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, SAD i Turske. Slično tome, ako se uzme u obzir celokupna zaliha SDI, većina ovih investicija potiče iz Holandije, Austrije, Kipra, Grčke, Italije i Švajcarske. Intra-regionalne SDI su prilično ograničene, što ukazuje da ima prostora za regionalnu integraciju.

Koncentracija SDI na Zapadnom Balkanu u sektoru nekretnina i ekstraktivne energetike ukazuje da SDI u regionu daje mali doprinos rastu produktivnosti, usvajanju tehnologija i formalnom otvaranju radnih mesta. Izgradnja nekretnina je činila oko 20 procenata grinfild investicija na Zapadnom Balkanu, nakon čega sledi obnovljiva energija (16 procenata) i ugalj (14 procenata). Komponente za automobilsku industriju i proizvodnja originalne opreme, koji imaju veći potencijal prelivanja produktivnosti, čine samo 6 procenata SDI. Zbog toga što BJR Makedonija i Srbija dobijaju najveći deo proizvođačkih SDI, koje odlaze u sektore kao što su komponente za automobilsku industriju i prehrambeni proizvodi, ove dve zemlje su bolje pozicionirane da iskoriste dugoročne prelivanje produktivnosti od inostranih kompanija ka domaćim dobavljačima.

Među faktorima koje strani investitori razmatraju kada donose odluke o ulaganjima su politička stabilnosti i sigurnost, pravno i regulatorno okruženje koje je prijateljski orijentisano prema poslovnom sektoru, kvalitet infrastrukture, talenat i veštine radne snage i niski troškovi rada i sirovina. Međutim, iako neke zemlje Zapadnog Balkana pribegavaju poreskim olakšicama kako bi privukle SDI, to obično ne spada u prvih pet razmatranja


15

stranih investitora u regionu – tek svaki peti investitor smatra da je odsustvo podsticaja za investicije od ključnog značaja. Postoje, međutim, dokazi da zemlje mogu maksimizirati prednosti SDI samo ukoliko imaju dobro razvijeno finansijsko tržište. A investitori veoma vrednuju kvalitet lokalnih dobavljača. Dostupnost ljudskog kapitala je ključna za repatrijaciju koristi od SDI. Unapređenje poslovnog okruženja i ulaganje u ljudski kapital su stoga prioriteti za privlačenje i maksimiziranje koristi od SDI na Zapadnom Balkanu.

Grafikon B2.1.1. Sastav priliva grinfild SDI po zemljama

(Procenat)

Izvor: Tržišta SDI i projekcije stručnjaka Svetske banke. Takođe videti Arnold, J., B. Javorcik, M. Lipscomb, and A. Mattoo, 2012, “Services Reform and Manufacturing Performance - Evidence from India,” Policy Research Working Paper 5948, World Bank, Washington, DC; Javorcik, B., 2004, “Does Foreign Direct Investment Increase the Productivity of Domestic Firms? In Search of Spillovers through Backward Linkages”, American Economic Review 94 (3): 605-627; and Rodrik, Dani, 2008, “Normalizing Industrial Policy,” Commission on Growth and Development Working Paper 3, World Bank, Washington, DC; Jirasavetakul, L. F., J. Rahman, 2018, “Foreign Direct Investment in New Member State of the EU and Western Balkans: Taking Stock and Assessing Prospects”, WP/18/187International Monetary Fund, Washington DC.

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

SRB

ALB

BiH

MKD

KSV

MNE

Real Estate Alternative/Renewable energyOther manufacturing Food&tobaccoCoal, Oil and Natural Gas Hotels & TourismCommunications and financial services Other services


16


17

3. Zapošljavanje je usporeno u većini zemalja

Zaposlenost je porasla u svim zemljama osim na Kosovu, ali sporije nego u 2017. godini. Samo 91,400 novih radnih mesta je otvoreno na Zapadnom Balkanu u prvoj polovini godine, u poređenju sa 214,000 pre godinu dana. Ukoliko se posmatraju promene u prvoj polovini godine u odnosu na isti period prošle godine, rast zaposlenosti je usporio u svim zemljama, osim u Albaniji, koja je imala koristi od većeg učešća žena na tržištu rada. Rast zaposlenosti od 2,2 procenata u Crnoj Gori je vođen sektorima građevinarstva i turizma, dostižući 48,1 procenata u junu 2018. godine. Na Kosovu je zaposlenost porasla za 3,1 procenata u prvoj polovini 2018. godine, nakon snažnog porasta u 2016. i 2017. godini. Srbija je sa 48,6 procenata zabeležila istorijsku stopu zaposlenosti u junu 2018. godine, a zaposlenost u prvoj polovini 2018. godine je porasla za 0,9 procenata u odnosu na isti period prethodne godine. Sličan rast zaposlenosti je zabeležen u Bosni i Hercegovini, i to je dovelo do povećanja stope zaposlenosti na 34,3 procenata u 2018. U BJR Makedoniji je zaposlenost porasla za 2,1 procenata, uz podršku programa subvencionisanja zapošljavanja. Sa celokupnim poboljšanjima na tržištu rada, Albanija je u junu 2018. godine zabeležila rast zaposlenosti od 4,1 procenata u odnosu na isti period prethodne godine. Takođe je upravo u Albaniji zabeležena najveća stopa zaposlenosti na Zapadnom Balkanu od 52 procenata, što je za 2 pp više u odnosu na godinu ranije, i najniža stopa nezaposlenosti mladih.

Grafikon 3.1. Zapošljavanje je sporo odgovorilo na rast.

(proseci rasta zaposlenosti u dve četvrtine 2017. i 2018. u odnosu na isti period prethodne godine, u procentima)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i projekcije stručnjaka Svetske banke.

Većina novih radnih mesta je u proizvodnji ili u uslužnim delatnostima. Sa nastavkom strukturnih promena opada broj dostupnih radnih mesta u poljoprivredi u čitavom regionu. U Albaniji i Bosni i Hercegovini je rast zaposlenosti proistekao iz sektora usluga i proizvodnog sektora. Slično tome, većina novih radnih mesta u BJR Makedoniji su u proizvodnji, prehrambenoj industriji i uslugama smeštaja, nakon čega sledi oporavak građevinskog sektora. Dobici u proizvodnji su uglavnom zabeležene u kompanijama sa SDI, koje su imale koristi od poreskog izuzeća, subvencija za zapošljavanje i drugih vrsta državne podrške. U Crnoj Gori su proizvodnja, građevinarstvo, kao i turizam i javni sektor dali značajan doprinos rastu zaposlenosti. Zaposlenost na Kosovu beleži pad u proizvodnji, poljoprivredi, hotelskom

-10

-5

0

5

10

15

20

-6-4-202468

1012

Sep-

15

Nov

-15

Jan-

16

Mar

-16

May

-16

Jul-1

6

Sep-

16

Nov

-16

Jan-

17

Mar

-17

May

-17

Jul-1

7

Sep-

17

Nov

-17

Jan-

18

Mar

-18

May

-18

ALB BIH MKD MNE

SRB WB6 KOS - rhs


18

smeštaju i rudarstvu, ali je rast zabeležen u trgovini, informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT) i javnom sektoru.

U većini zemalja Zapadnog Balkana nezaposlenost je dostigla novi nivo, a ukupno 9,000 nezaposlenih mladih ljudi je pronašlo posao. Nezaposlenost je do juna 2018. godine zabeležila istorijski niski nivo od 21,1 procenata u BJR Makedoniji, 14,4 procenata u Crnoj Gori, 12,4 procenata u Albaniji i 11,9 procenata u Srbiji. Iako je do juna i na Kosovu ostvaren pad nezaposlenosti u odnosu na isti period prethodne godine (za 1,2 pp), kao i u Bosni i Hercegovini (2,1 pp), ovo je uglavnom bio rezultat niže stope učešća. Do sredine 2018. godine nezaposlenost mladih u regionu je takođe dostigla istorijski minimum, 35,9 procenata. Nezaposlenost mladih je bila najniža u Albaniji 22,6 procenata, a zatim sledi Crna Gora 23,9. Procenata. U drugim zemljama Zapadnog Balkana se stopa nezaposlenosti mladih kretala od 27 procenata u Srbiji do 55 procenata na Kosovu. Međutim, nezaposlenost mladih je zapravo porasla na Kosovu i BJR Makedoniji. U Crnoj Gori je, čak i uz istorijsko nisku nezaposlenost, više od polovine radno sposobnih stanovnika bilo nezaposleno. Uprkos nedavnim poboljšanjima i uz nagoveštaj sveobuhvatnih strukturnih ograničenja na tržištu rada, više od 70 procenata nezaposlenih na Kosovu, oko 78 procenata u BJR Makedoniji i 80 procenata u Bosni i Hercegovini su tražili posao duže od godinu dana.

Grafikon 3.2. U svim zemljama Zapadnog Balkana, osim u Srbiji, je zabeležen pad nezaposlenosti

tokom 2018.

(Stopa nezaposlenosti, 15+ godina, u procentima, i 2017-2018. promena, pp)

Grafikon 3.3. Neaktivnost ne samo da je visoka, već se povećala u nekoliko zemalja.

(Stopa neaktivnosti, 15+ godina, u procentima, i 2017-2018. promena, pp)



Osim u Albaniji i Srbiji, pad nezaposlenosti je delimično bio posledica povećane neaktivnosti. Stopa neaktivnosti na Zapadnom Balkanu je u junu 2018. godine iznosila visokih 46 procenata, uprkos godinama rasta i direktnim pokušajima da se podrži otvaranje radnih mesta. U većem delu regiona neaktivnost se nedavno povećala, što ukazuje da je više ljudi prešlo od nezaposlenosti ka neaktivnosti, a ne ka pronalaženju posla (Grafikoni 3.2 i 3.3). Nasuprot regionalnom trendu, u Albaniji i Srbiji je kontinuiran rast podržao otvaranje radnih mesta i ohrabrio učešće radne snage. Ukupna stopa učešća za Zapadni Balkan povećana je na 54,4 procenata u junu 2018. godine, što je rast od 1,2 procentna poena u

-1,2

-1,4

-2,1

-0,7

-1,5 0,1

-0,9

0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32

Jun 2017Jun 2018Jun 2017Jun 2018Jun 2017Jun 2018Jun 2017Jun 2018Jun 2017Jun 2018Jun 2017Jun 2018Jun 2017Jun 2018

KOS

MKD

BIH

MN

EAL

BSR

BW

B6

2,6 0,6

-1,4

-0,7

0,3

-1,2

-0,2

20 22 24 26 28 30 32 34 36 38 40 42 44 46 48 50 52 54 56 58 60Jun 2017Jun 2018Jun 2017Jun 2018Jun 2017Jun 2018Jun 2017Jun 2018Jun 2017Jun 2018Jun 2017Jun 2018Jun 2017Jun 2018

KOS

BIH

MN

ESR

BM

KDAL

BW

B6


19

odnosu na prethodnu godinu, sa učešćem Albanije u rastu preko 59 procenata. U nekim zemljama je emigracija možda takođe imala značajnu ulogu u smanjenju radne snage.

Grafikon 3.4. Učešće ženske radne snage je oko 25 procenata niže od muške.

(Učešće radne snage, u procentima, jun 2018.)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i procene stručnjaka Svetske banke.

Uprkos određenom poboljšanju, udeo radne snage među ženama je i dalje nisko u regionu. U Albaniji je učešće žena u radnoj snazi u junu 2018. godine poraslo na 51,4 procenata (Grafikon 3.4). Za albanske žene uzrasta 25–54 godine se učešće u radnoj snazi poboljšalo do 75 procenata, smanjivši tako rodni jaz na 15 pp. Srbija i Crna Gora takođe beleže stope učešća žena u radnoj snazi iznad regionalnog proseka od 46 procenata. U Crnoj Gori je rodni jaz najveći – 14 pp; sada kada je ukinuta doživotna naknada majkama troje ili više dece, učešće žena u radnoj snazi će se verovatno povećati u srednjem roku. Međutim, u Bosni i Hercegovini je do sredine godine učešće žena u radnoj snazi zabeležilo pad na 31,4 procenata.

10

20

30

40

50

60

70

80

2015 June2018

2015 June2018

2015 June2018

2015 June2018

2015 June2018

2015 June2018

ALB SRB MNE MKD BIH KOS

Female LFP Male LFP


20

Grafikon 3.5. Visoka stopa zavisnosti radnoaktivnog stanovništva utiče na tržište rada.

(Struktura radno aktivne populacije starosti 15+ godina na Zapadnom Balkanu)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i procene stručnjaka Svetske banke.

Visok stepen neaktivnosti među radnoaktivnom populacijom znači da veliki deo faktora proizvodnje i izvora prihoda ostaju netaknuti, što usporava ekonomski rast. Stopa zavisnosti radnoaktivne populacije na Zapadnom Balkanu je izuzetno visoka — 2,24 u 2017. godini; to znači da u proseku zaposlena odrasla osoba izdržava 2,24 osobe koje su radnoaktivnog uzrasta (Grafikon 3.5). Visoka stopa zavisnosti stavlja veće opterećenje na radnike i državu da podrže nezaposlene. To takođe pogoršava postojeću demotivaciju za zapošljavanje i, imajući u vidu starenje populacije, ukazuje na smanjenje radne snage. Preveliki javni sektori u nekim zemljama daju pregršt mogućnosti za rani odlazak u penziju, a demotivacija u vidu visokih socijalnih naknada za angažovanje na tržištu rada zadržavaju niske stope učešća radne snage. Sve ovo sprečava pojavu kvalifikovane i prilagodljive radne snage koju region očajnički treba, i time smanjuje potencijalne stope rasta. Sa još uvek niskom inflacijom, rast, otvaranje radnih mesta i rast zarada izvlače ljude iz siromaštva. U 2017. godini je prosečna stopa siromaštva u Albaniji, Kosovu, BJR Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji zabeležila pad za oko 1 pp u odnosu na prethodnu godinu, na projektovanu regionalnu stopu siromaštva od 23,1 procenata.1 Ali rastuća inflacija, pogotovo u cenama hrane i energije, počinje da utiče na domaćinstva sa nižim primanjima gde se na hranu potroši najveći deo budžeta domaćinstva. U tom smislu je umereno povećanje minimalnih zarada koje održava rast produktivnosti i inflacija, kao što je povećanje od 4,3 procenata u Srbiji, korisno u pružanju podrške siromašnima. U Albaniji je povećanje minimalne zarade i veća iskorišćenost kapaciteta u radno-intenzivnoj poljoprivredi i građevinskoj industriji podstaklo rast plata. Realne zarade su u prvom kvartalu 2018. godine porasle za 2,3 procenata; zarade su brže rasle za žene nego za muškarce, što je smanjilo rodni jaz. U BJR Makedoniji, u prvoj polovini godine, neto zarade su zabeležile nominalni rast od 5,5 procenata u odnosu na isti period prethodne godine – i za više od 10 procenata u radno-intenzivnim sektorima sa niskim zaradama. Iako je

Radno aktivna populacija 15+14.1 miliona

Aktivna radna snaga7.4 miliona (52.6%)

Zaposleni6.3 miliona (44.6%)

Od čega su zaposleni mladi

0.5 miliona (3.5%)

Od čega u javnom sektoru

1.6 miliona (11.3%)

Nezaposleni1.1 miliona (7.9%)

Od čega su nezaposleni mladi0.3 milion a(2.1%)

Neaktivna radna6.7 miliona (47.4%)

Od čega penzioneri3.5 milion a


21

to pomoglo u smanjenju siromaštva, radno-intenzivne industrije, kao što su tekstilna industrija, su zahtevale od države da subvencioniše troškove, kako bi se izbegla otpuštanja radnika. Drugim rečima, oko 134,000 ljudi je izbeglo siromaštvo tokom 2016–17.2 Da bi se održala nedavna poboljšanja u životnim uslovima stanovništva, zemlje u regionu će morati da nastave sa otvaranjem radnih mesta u cilju održivog povećanja prihoda radne snage. Da bi minimalna zarada ostala instrument koji funkcioniše u politikama tržišta rada, da bi se izbegao rast neformalnog zapošljavanja i održala konkurentnost troškova, politika koja se odnosi na minimalne zarade treba da bude informisana stepenom produktivnosti rada u sektorima gde se najviše primenjuje. S obzirom da zapošljavanje nije dosledno pratilo rast, Zapadni Balkan mora da rešava strukturne rigidnosti koje utiču na tržište rada i odlažu formalizaciju. Tokom poslednje decenije u nekoliko zemalja je elastičnost rasta zapošljavanja u odnosu na rast BDP-a bila minimalna. Prethodni rast BDP-a nije bio blisko povezan sa kasnijim rastom zapošljavanja u Bosni i Hercegovini, BJR Makedoniji i Crnoj Gori. Činjenica da su radno-intenzivni sektori kao što je turizam i građevinska industrija doveli do rasta u Crnoj Gori mogla bi da odražava nisku mobilnost radne snage ili slabe beze između turizma i domaćih dobavljača usluga i robe (Okvir 3.1). Očigledno je da je neophodno ukloniti prepreke koje sprečavaju domaću radnoaktivnu populaciju da pronađe formalno zaposlenje i regulatorne prepreke kako bi kompanije ušle i bile konkurentne u sektorima visokog rasta i kod njihovih dobavljača.

2 Podaci o siromaštvu odražavaju standardizovani odnos zemalja viših srednjih prihoda života sa manje od US$5 na dan u smislu uslova iz PKM 2011.


22

Okvir 3.1. Viši stepen mobilnosti, kako unutar tako i između zemalja, može da pomogne smanjenju nezaposlenosti.

Regionalne razlike u nezaposlenosti su značajne, ne samo među zemljama Zapadnog Balkana, već i unutar svake zemlje. Nezaposlenost se kreće od 11,9 procenata u Srbiji do oko 29 procenata na Kosovu. Međutim, razlike unutar zemalja su još izraženije: na primer, u Crnoj Gori se nezaposlenost kreće od 3,2 procenata u primorskom regionu do blizu 30,8 procenata na severu (Grafikon B3.1.1).

Stoga je nezaposlenost na severu Crne Gore 11 puta veća od primorskog regiona; čak i centralni region, koji je veoma blizu primorja, ima tri puta veću stopu nezaposlenosti u odnosu na primorje. Iako zaposlenost u turizmu raste, interne migracije su suviše niske da bi ispunile potrebu za zapošljavanjem. U BJR Makedoniji, oni delovi koji su bliži Grčkoj i Bugarskoj imaju nižu stopu nezaposlenosti. U Srbiji je nezaposlenost veća na jugu i istoku nego na severu. U međuvremenu, Beograd ima manjak radne snage u sektorima transporta i građevinarstva.

Niska mobilnost radne snage pogoršava probleme na tržištu rada, a ti problemi mogli bi da stvore dodane probleme i otežaju vrednosnim lancima (između npr. usluga i proizvodnje) da pravilno funkcionišu i stoga bi potencijalno mogli da koče dugoročnu produktivnost na nivou proizvodnje i ukupan ekonomski rast.

Grafikon B3.1.1. Crvene tačke nezaposlenosti

(Stope nezaposlenosti, u procentima u junu 2018. godine ili najnoviji dostupni podaci)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku.

0

5

10

15

20

25

30

35

MN

E Co

ast

ALB

Dib

er

ALB

Korc

e

ALB

Elba

san

ALB

Bera

tAL

B G

jirok

aste

r

ALB

Kuke

s

ALB

Fier

SRB

Vojv

odin

aSR

B Be

lgra

de

MN

E Ce

ntra

l

MKD

Sou

thea

st

SRB

Sum

adija

and

Wes

tAL

B D

urre

s

MKD

Eas

t

ALB

Shko

der

SRB

Sout

hAL

B Ti

rane

SBR

Sout

h an

d Ea

st

MKD

Pel

agon

iaAL

B Le

zhe

MKD

Var

dar

MKD

Sko

pje

ALB

Vlor

eM

KD P

olog

MKD

Sou

thw

est

MN

E N

orth

MKD

Nor

thea

st


23

4. Ukoliko treba da bude preusmerena na rast, potrošnjom se mora bolje upravljati

Iako su prošla i nedavna fiskalna konsolidacija u većini zemalja donele rezultate, fiskalni bilans Kosova se uvečava pod pritiske potrošnje. Nakon odlučne fiskalne konsolidacija u Crnoj Gori – nakon koje su ukinute naknade za majke, delimično su zamrznute zarade u javnom sektoru i povećane su akcize i PDV – fiskalni deficit je smanjen sa 5,4 procenata BDP-a u 2017. godini na projektovanih 2,2 procenata u 2018. Očekuje se takođe da će BJR Makedonija smanjiti svoj deficit, sa 2,8 procenata u 2017. godini na 2,6 procenata, a dok se većina poboljšanja može pripisati visokim prihodima koji prate ekonomski oporavak, to je takođe rezultat stalnog smanjenja kapitalne potrošnje. Nasuprot tome, fiskalna pozicija Kosova se pogoršala, delimično zbog rasta kapitalne potrošnje u cilju povećanja rasta, ali uglavnom zbog toga što je tekuća potrošnja povećana, jer država povećava netargetirana socijalna davanja i zarade u javnom sektoru. Slično tome, Bosna i Hercegovina se okrenula od suficita ka deficitu; došlo je do povećanja potrošnje od 2,4 procenata BDP-a, delimično zbog nadolazećih izbora, te se očekuje da će fiskalni deficit biti povećan na 0,5 procenata BDP-a. Fiskalna pozicija Srbije ostaje u suficitu, sa padom plaćanja kamata i aktiviranih garancija, i uz snažan učinak prihodne strane. U Albaniji se predviđa nepromenjeni fiskalni bilans ove godine.

Grafikon 4.1. Fiskalna konsolidacija je značajno smanjila deficit u Crnoj Gori. (Fiskalni deficiti, kao procenat BDP-a)

Grafikon 4.2. Veći prihodi su pomogli finansiranje većih rashoda u većem delu regiona.

(Doprinos promeni fiskalnog deficita, 2018e, kao procenat BDP-a)

Izvori: Nacionalni zavodi za statistiku i ministarstva finansija; procene Svetske banke. Napomena: Podaci za BJR Makedoniju predstavljeni u ovom delu ne uključuju finansije Agencije za puteve (sa prosečnih 1,7 procenata BDP-a u potrošnji i 1 procenat u prihodima na godišnjem nivou), agencija je skinuta sa budžeta 2013. godine. Napomena: Osim ako nije drugačije navedeno, izračunat regionalni prosek nije ponderisan. Prihodi nastavljaju da rastu, usled poreske reforme i povećane ekonomske aktivnosti. Projektovano je povećanje odnosa prihoda prema BDP-u u Crnoj Gori (2,1 pp BDP-a), BJR Makedoniji (1,1 pp) i Bosni i Hercegovini (0,8 pp), sa manjim dobitkom na Kosovu i Albaniji. Iako zdrave ekonomske aktivnosti podržavaju rast nominalnih prihoda u Srbiji, došlo je do manjeg pada u odnosu prihoda prema BDP-u (vidi Grafikon 4.2). Prihodi države u Crnoj Gori i dalje imaju koristi od sveobuhvatne poreske reforme iz 2017. godine, između ostalog i povećanja stope PDV-a, smanjenja izuzeća i akciza, i uvođenja nove akcize na ugalj. Slično tome, u Bosni i Hercegovini je povećanje akcize na naftne derivate iz februara

-4

-2

0

2

4

6

MKD KOS MNE ALB BIH SRB WB6

2016 2017 2018e

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

BIH KOS SRB ALB MKD MNE WB6

ExpenditureRevenueChange in fiscal deficit

↑ Reduced revenues, Increased spending

↓ Povećani prihodi, smanjena potrošnja


24

2018. godine i uvođenje naknada za puteve i poreza na tečni naftni zajednički dovelo do povećanja državnih prihoda. U Albaniji su projektovani prihodi za 2018. godinu od 0,3 procenata BDP-a bili rezultat većih doprinosa za socijalno osiguranje i nacionalnih poreskih prihoda, koji nadoknađuju niže od očekivanih prihode od PDV-a i kašnjenja u uvođenju novog poreza na imovinu. BJR Makedonija je u januaru povećala akcize na dizel i lož ulje.

Skoro sve zemlje su povećale kapitalnu potrošnju, ali su samo Crna Gora i Srbija uspele da smanje ukupnu potrošnju kao udeo BDP-a (Grafikoni 4.3 i 4.4). Veći prihodi su proširili fiskalni prostor, a sve privrede u regionu, osim Srbije i Crne Gore su ostvarile povećanje ukupne potrošnje kao udela u BDP-u. Uprkos značajnom povećanju kapitalne potrošnje kojom dominira izgradnja autoputa Bar – Boljare i transferi ka sektoru zdravstva, reforme konsolidacije nastavljaju da snižavaju ukupnu potrošnju u Crnoj Gori. U Bosni i Hercegovini je veća potrošnja ove godine uglavnom podstaknuta ubrzanim radom na kapitalnoj infrastrukturi i drugim investicionim projektima, čije je finansiranje odloženo u 2017. godini; veća potrošnja takođe odražava povećanje zarada i socijalnih transfera. Na Kosovu bi veća potrošnja na kapitalne investicije bila dobrodošla, da nije penzija i naknada ratnim veteranima koje beleže neodrživ rast. Veća potrošnja u BJR Makedoniji je uglavnom bila usmerena na zdravstvo, penzije, subvencije i socijalnu pomoć, uz smanjenje kapitalnih troškova.

Grafikon 4.3. Veća potrošnja je uglavnom usmerena na investicije i socijalna davanja

(Doprinos se menja u javnoj potrošnji, 2018p, kao procenat BDP-a)

Grafikon 4.4. Rashodnom stranom dominiraju zarade u javnom sektoru i socijalni programi

(Procenjena javna potrošnja, 2017. i 2018.e, kao procenat BDP-a)

Izvori: Nacionalni zavodi za statistiku i ministarstva finansija; procene Svetske banke.

Iako je ubrzanje velikih projekata javnih investicija dobrodošlo, više ne znači uvek i bolje. Nedovoljne investicije, javne kao i privatne, predstavljaju prepreku rastu u svim zemljama Zapadnog Balkana. Svaka zemlja je uspostavila jedinstveni sistem projekata javnih investicija kako bi se utvrdili prioriteti i tražilo finansiranje za projekte, u cilju sprečavanju budućih infrastrukturnih jazova. Obim i fokus nacionalnih projekata se značajno razlikuje, ali su unapređenje transportne infrastrukture – pogotovo puteva i železnice – i unapređenje kapaciteta za proizvodnju energije popularni ciljevi u celom regionu. Ukupni troškovi prioritetnih projekata se takođe značajno razlikuju, od 7 procenata BDP-a u Srbiji do 20 procenata u Bosni i Hercegovini i 70 procenata u Crnoj Gori. Međutim, zemlje Zapadnog Balkana treba da se pozabave nasleđem, ne samo kada je reč o ozbiljnim nedovoljnim investiranjem, već takođe i zanemarivanjem održavanja i lošim odabirom projekata i izgradnjom. Nalazi iz Procene upravljanja javnim investicijama i Studije o javnih rashodima i finansijskoj odgovornosti (PEFA) koje su sprovedene u zemljama Zapadnog Balkana pokazuju značajnu potrebu za boljim upravljanjem javnim investicijama (Okvir 4.1). Takođe su potrebni rigorozni i transparentni aranžmani za ocenu, selekciju i odobravanje

-2

-1

0

1

2

3

4

BIH KOS MKD ALB SRB MNE WB6

Wage bill Social benefitsCapital expenditures Total expenditures

0

10

20

30

40

50

2017

2018

e

2017

2018

e

2017

2018

e

2017

2018

e

2017

2018

e

2017

2018

e

2017

2018

e

MNE BIH SRB MKD ALB KOS WB6

Wage billSocial benefitsCapital ExpendituresTotal expenditures


25

investicionih projekata i jačanje institucija koje finansiraju, upravljaju i prate projekte. U proseku upravljanje javnim investicijama na Zapadnom Balkanu se nalazi na samo oko 70 procenata u odnosu na tranzicione ekonomije koje su sada države članice EU. Strukturne reforme za povećanje efikasnosti i produktivnosti javnih investicija su od ključnog značaja.

Okvir 4.1. Nalazi Procene upravljanja javnim investicijama

Izveštaji Procene upravljanja javnim investicijama ukazuju na značajnu mogućnost za unapređenje i povećanje efikasnosti i produktivnosti javnih investicija u svim zemljama Zapadnog Balkana. Na primer:

Javne institucije su fragmentirane, sa preklapanjem nadležnosti i slabom koordinacijom. Kriterijumi za selekciju projekata se ne primenjuju dosledno i često se ne primenjuju. Priprema projekata, koja se prvenstveno koristi za projekte koji se finansiraju iz Investicionog okvira za

Zapadni Balkan često nisu deo srednjoročnog budžeta, što ostavlja prostora za gomilanje drugih projekata u budžetu, koji još uvek nisu spremni za početak radova.

Budući da je koordinacija između centralne države i opština nedovoljna, opredeljivanje kapitalnih troškova je neadekvatno.

Iako su zakoni o javnim nabavkama, uključujući e-nabavku, dobro napisani i procedure su konkurentne i transparentne, poštovanje propisa je retka pojava.

Praćenje i objavljivanje finansijskog učinka, investicionih planova i fiskalnih rizika državnih preduzeća je ograničeno ili nepostojeće.

Postoje značajni nedostaci u državnim budžetima, u velikoj meri zbog toga što oni ne obuhvataju kapitalne rashode državnih preduzeća.

Vlade uglavnom ne sprovode naknadne procene i reviziju projekata, ili to rade povremeno, samo za projekte koji se finansiraju iz donatorskih sredstava.

Izvor: Na osnovu izveštaja MMF-a PIMA za Albaniju (jun 2016.), Kosovo (april 2016. i jun 2017.) i Srbiju (april 2016.).

U zemljama u kojima je konsolidacija zrela, dug nastavlja da pada; u drugim zemljama, javni dug i dug sa javnim garancijama raste (Grafikon 4.5). Tokom 2017. i 2018. godine je kombinacija ekonomskog rasta, fiskalne konsolidacije i aktivnost upravljanja dugom smanjila udeo javnog i javno garantovanog duga u Srbiji, Albaniji i Bosni i Hercegovini; u Srbiji su fiskalni suficit, ekonomski oporavak i kursna dinamika pomogle u smanjenju javnog duga kao udela u BDP-u sa 62,5 na 58,4 procenata projektovanih na kraju godine. Na osnovu aktivnosti upravljanja obavezama iz aprila, projektovano je da će ukupan javni dug i dug sa javnim garancijama Crne Gore, koji je podstaknut finansiranjem izgradnje autoputa, dostići 74,6 procenata do kraja godine. U BJR Makedoniji je zbog nove emisije evroobveznica javni dug i dug sa javnim garancijama porastao sa 47,6 na projektovanih 50,6 procenata BDP-a. Javni i javno garantovani dug Kosova, iako je najniži u regionu (16,6 procenata BDP-a u 2017), nastavio je rast zbog većih socijalnih davanja i boljeg sprovođenja projekata javnih investicija; njime dominira povećanje domaćeg duga.


26

Grafikon 4.5. Odnos javnog duga i BDP-a u Srbiji, Albaniji i Bosni i Hercegovini.

(Javni dug i dug sa javnim garancijama, kao procenat BDP-a)

Grafikon 4.6. Spoljni javni dug i dug sa javnim garancijama povećan je u zemljama sa emisijom Evroobveznica, a smanjen u drugim zemljama.

(Spoljni javni dug i dug sa garancijama kao procenat BDP-a, i procentualna promena u ukupnom javnom dugu i dugu sa javnim

garancijama, 2018e)

Izvori: Nacionalni zavodi za statistiku i ministarstva finansija; procene Svetske banke.

Odnos spoljnog javnog duga i duga sa javnim garancijama raste u zemljama koje su iskoristile povoljne uslove na međunarodnim finansijskim tržištima (Grafikon 4.6). Crna Gora je izdala Evro obveznice vrednosti €500 miliona, a preuzela je i kredit od €250 miliona za refinansiranje ukupnog duga od €360 miliona koji dospeva u periodu od 2019–21. godine i takođe kako bi pokrila svoje finansijske potrebe za ostatak 2018. i 2019. godine. Očekuje se da će njen spoljni javni dug i dug sa javnim garancijama porasti na 59 procenata BDP-a. U BJR Makedoniji je izdavanje €500 miliona u Evroobveznicama povećalo odnos spoljnog duga i BDP-a opšte države, čiji rast se projektuje na više od 36 procenata BDP-a. Spoljni javni dug i dug sa javnim garancijama je opao u drugim zemljama Zapadnog Balkana. U Albaniji se očekuje da će apresijacija deviznog kursa održati nešto viši nivo odnosa spoljnog duga i BDP-a u odnosu na prošlu godinu, iako se očekuje povećanje spoljnog finansiranja do kraja godine. Pad spoljnog javnog duga i duga sa javnim garancijama kao udela u BDP-u na Kosovu se pripisuje slabom izvršenju kapitalnih projekata finansiranih iz kredita međunarodnih finansijskih institucija (MFI) i nastavku otplate duga prema IBRD koji je nasleđen iz bivše Jugoslavije. Međutim, sa pokretanjem sprovođenja projekata finansiranih iz MFI i kredita u američkim dolarima u 2019. godini, spoljni javni dug i dug sa javnim garancijama će se verovatno povećati uz moguću apresijaciju američkog dolara. Ovi događaji naglašavaju važnost stabilne fiskalne politike u regionu radi stvaranje fiskalnog prostora koji je neophodan kako bi se moglo reagovati na negativne ekonomske šokove i da bi se upravljalo visokim spoljnim rizicima. Mogućnost pooštravanja uslova finansiranja na međunarodnim tržištima kapitala i visoki spoljni disbalansi Zapadnog Balkana zahtevaju pravovremene mere za smanjenje javnog duga. Rastući pritisak građana u regionu koji zahtevaju javne usluge većeg kvaliteta dodatno zahtevaju mere za stvaranje neophodnog fiskalnog prostora za finansiranje boljih javnih usluga. Rešavanje ovih fiskalnih izazova zavisi od usvajanja srednjoročnih strategija fiskalne konsolidacije, povećanja efikasnosti javne potrošnje, jačanja sistema za upravljanje javnim finansijama i veći stepen transparentnosti i odgovornosti u oblasti javnih finansija.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

MNE ALB SRB MKD BIH KOS WB6

2018e 2017 2007

-9

-6

-3

0

3

6

9

-5

5

15

25

35

45

55

65

MNE SRB MKD ALB BIH KOS WB6External PPG debt (percent of GDP)

Change in total PPG external debt (percent, rhs)


27

5. Inflacija polako raste zbog većih poreskih stopa i cena uvoznih prehrambenih proizvoda i energije

Inflacija je porasla u periodu između januara i juna 2018. godine, uglavnom prateći cene uvozne hrane i energije. Faktori koji doprinose su povećanje cena zbog poreske stope i povećanje domaće tražnje (Grafikon 5.1). Bazna inflacija je relativno stabilna, što ukazuje da su dugoročni inflatorni pritisci pod kontrolom (Grafikon 5.2). Inflacija u Crnoj Gori je najveća u regionu, podstaknuta većom stopom PDV-a i akciza. U Bosni i Hercegovini i BJR Makedoniji su više globalne cene energije i veće akcize podstakle povećanje cena goriva i uvozne hrane. U Srbiji i Albaniji su apresijacija domaćih valuta u smanjene cene hrane u prvom kvartalu godine pomogle smanjenje inflatornih pritisaka. Na Kosovu je inflaciju podstaklo povećanje cena hrane i transporta, iako je zabeležen pad cena stanovanja, energije, odeće i usluga komunikacije.

Grafikon 5.1. Inflacija, iako sporo napreduje, je obuzdana.

(Ukupna inflacija IPC, u procentima u odnosu na isti period prethodne godine)

Grafikon 5.2. Cene hrane i energije su uglavnom bile pokretači inflacije u prvoj

polovini 2018. (Stopa inflacije, u procentima u odnosu na isti period

prethodne godine)

Izvor: Centralne banke i procene Svetske banke. Napomena: Cene hrane i energije su uključene u indeks ukupne inflacije, ali ne i u indeks osnovne inflacije.

Monetarna politika i dalje ostaje akomodativna. U Albaniji i Srbiji, koje imaju plivajući kurs i targetiranje inflacije, i BJR Makedoniji koja de facto ima fiksirani kurs, centralne banke su smanjile kamatne stope i intervenisale na tržištu kako bi ublažile prekomerne kratkoročne fluktuacije u kursu i olakšale uticaj apresijacije na domaće cene (Grafikon 5.3). U Srbiji je nakon dva smanjenja u 2017. godini referentna kamatna stopa ponovo smanjena u martu i aprilu na 3 procenata. Slično tome, u Albaniji je niža od očekivane inflacije povezana sa apresijacijom kursa pokrenula smanjenje kamatne stope za 25 baznih poena (bps) na novi minimum od 1 procenta. U BJR Makedoniji, odražavajući cene koje stagniraju imajući u vidu negativan proizvodni jaz i unapređene eksterne pozicije, centralna banka je u dva koraka snizila referentnu kamatnu stopu za 25 bps. U Bosni i Hercegovini, valutni odbor takođe nastavlja da podržava monetarnu politiku.

-1

0

1

2

3

4

Jan-18 Feb-18 Mar-18 Apr-18 May-18 Jun-18 Jul-18

ALB BIH KOS MKDMNE SRB WB6

-1.0-0.50.00.51.01.52.02.53.0

Jan-

16

Apr-

16

Jul-1

6

Oct

-16

Jan-

17

Apr-

17

Jul-1

7

Oct

-17

Jan-

18

Apr-

18

Jul-1

8

WB6 headline inflationEU28 headline inflation


28

Grafikon 5.3. Monetarna politika se dodatno relaksirana u ekonomijama koje koriste targetiranu

inflaciju …

(Zvanične kamatne stope, u procentima)

Grafikon 5.4. …sa apresijacijom njihovih domaćih valuta.

(Promene u deviznom kursu u junu 2017. do juna 2018. godine, u procentima; povećanje ukazuje na

depresijaciju)

Izvor: Državne vlasti.

Napomena: Kosovo i Crna Gora su jednostrano usvojile korišćenje evra.

Kod većine deviznih kurseva je došlo do apresijacije. Snažan priliv u stranim valutama od izvoza, plus nekoliko jednokratnih faktora, doveli su do apresijacije valute u odnosu na evro u Albaniji i Srbiji (Grafikon 5.4). Iako odražava veću tražnju za izvozom ovih zemalja, valutna apresijacija možda neće trajati, jer će tržišta u razvoju možda naići na period povećane volatilnosti (vidi Odeljak 8).

0

1

2

3

4

5

Jan-

16M

ar-1

6M

ay-1

6Ju

l-16

Sep-

16N

ov-1

6Ja

n-17

Mar

-17

May

-17

Jul-1

7Se

p-17

Nov

-17

Jan-

18M

ar-1

8M

ay-1

8Ju

l-18

ALB MKD SRB Eurozone

-10-8-6-4-20246

USD EUR REER

SRB ALB BIH MKD KOS MNE


29

6. Zajmovi domaćinstvima podstiču rast kredita; kreditiranje preduzeća stagnira uprkos smanjenom obimu problematičnih kredita (NPL)

Krediti3 su nastavili da rastu u većini zemalja Zapadnog Balkana, što je odraz nedavnih reformi. Kosovo i dalje pokazuje najveći rast kredita prema privatnom sektoru od preko 11 procenata u julu 2018. u odnosu na isti period prethodne godine, zahvaljujući boljim kreditnim uslovima, reformama koje su ojačale sprovođenje ugovornih obaveza i većoj spremnosti banaka na rizik (Grafikon 6.1). U Crnoj Gori, ubrzani rast kredita privatnom sektoru takođe premašuje 9 procenata kako kvalitet aktive nastavlja da se poboljšava, a i depoziti, glavni izvor finansiranja lokalnih banaka, znatno su porasli. Kreditiranje je takođe ostalo znatno u Bosni i Hercegovini, BJR Makedoniji i Srbiji i iznosilo između 5 i 7 procenata. Dugovanja po kreditima smanjena su u Albaniji, delimično kao odraz nedavne apresijacije deviznog kursa koja je smanjila vrednost zajmova denominovanih u stranoj valuti. Uprkos sveukupnog napretka u ekspanziji kreditnog tržišta širom Zapadnog Balkana, domaći krediti privatnom sektoru i dalje znatno zaostaju u odnosu na Evropsku Uniju.

Grafikon 6.1. Dugovanja po kreditima nastavila su da rastu u većini zemalja

(Promena u dugovanju po kreditima u nefinansijskom privatnom sektoru, procenat u

odnosu na isti period prethodne godine)

Grafikon 6.2. Beleži se rast kredita za domaćinstva; i smanjenje kredita za kompanije

(Promena u dugovanju po kreditima u julu 2018, procenat u odnosu na isti period

prethodne godine)

Izvor: MMF-ova Međunarodna finansijska statistika, centralne banke zemalja.

Izvor: Centralne banke.

Napomena: Konzistentni podaci o rastu kredita za privatni sektor u Albaniji, BiH, BJR Makedoniji i Srbiji dobijeni su od Međunarodne finansijske statistike (IFS) koju objavljuje MMF, koja je dostupna do kraja maja 2018. Podaci o kreditima za domaćinstva i korporativni sektor potiču od nacionalnih centralnih banaka. Podaci o ostalim depozitnim korporacijama izraženi su u lokalnoj valuti (izuzev u evrima za Kosovo). Podaci za Crnu Goru baziraju se na statističkim podacima centralne banke o kreditima građana, ali ne i državnim i finansijskim institucijama.

3 Kredit se ovde odnosi na dugovanje po kreditima datim nefinansijskom privatnom sektoru. Njegov rast odraz je promena kako u novim kreditima (pozitivan efekat) tako i otpisanim NPL (negativan). Do sada ove godine, zahvaljujući velikim otpisima u nekoliko zemalja (za koje podaci nisu uvek ažurirani), dinamika duga po kreditu ne prati kreditni rast. Ovaj efekat će se verovatno smanjiti do kraja godine kako se budu smanjivali otpisi.

-4-202468

101214

Dec-

16

Feb-

17

Apr-

17

Jun-

17

Aug-

17

Oct

-17

Dec-

17

Feb-

18

Apr-

18

ALB BIH KOS MKD

MNE SRB WB6

-10

-5

0

5

10

15

ALB BIH KOS MKD MNE SRBFirms Households


30

Kreditiranje domaćinstava nastavlja da podstiče kreditni rast, odražavajući važnost uticaja privatne potrošnje na rast BDP-a u regionu. Kreditiranje korporacija je neizvesnije, sa otpisima NPL koji i dalje otežavaju kreditni rast (Grafikon 6.2). Regionalni prosek rasta kredit između jula 2017. i 2018. bio je 9,1 procenat za kredite domaćinstvima i 3,2 procenta za korporativne kredite (u poređenju sa 8,7 i 3,3 procenta u decembru 2017.). Strategije de-eurizacije podstakle su kreditiranje u domaćim valutama, što smanjuje valutni rizik za neobezbeđene zajmoprimce. Centralne banke u BJR Makedoniji i Srbiji nastavljaju da rade na de-eurizaciji bilansa, uz veće zahteve u smislu rezervi za depozite u stranoj valuti nego u lokalnoj, a u slučaju Srbije veći je ponder rizika za neobezbeđene zajmoprimce. Nakon izvesnih napora da smanji zaduživanje u stranim valutama, u januaru 2018. godine Centralna banka Albanije donela je sveobuhvatnu strategiju za smanjenje korišćenja strane valute. Napredak u de-eurizaciji bio je postepen; kreditna zaduženost u stranim valutama i dalje varira od oko 45 procenata ukupnih zajmova u BJR Makedoniji, do preko 60 procenata u Srbiji i 50 procenata u Albaniji. Iako su NPL i dalje visoki u većini zemalja, poboljšanje kvaliteta aktive pomaže u podsticanju kreditnog rasta. NPL opterećuju bilanse banaka, umanjuju profite i urušavaju kapital. Visoki obim NPL stoga otežava bankama da koriste kreditne kanale i podrže ekonomski rast. Kosovo ima najniži NPL u regionu. Iako NPL opadaju, u drugim zemljama i dalje su visoki (Grafikon 6.3). BJR Makedonija i Kosovo bili su manje izloženi međunarodnim tržištima pre krize i imali manje potreba za reformama, što je verovatno i razlog što su njihovi NPL na nivou od pre krize. Albanija, Crna Gora i Srbija nastavljaju da otpisuju i prodaju stare NPL, i značajno su ih smanjili od 2017. godine, što posebno važi za Srbiju. Novi zakoni o stečaju se primenjuju u Albaniji i entitetu Bosne i Hercegovine Republici Srpskoj. Albanija se priprema da uvede sistem dobrovoljnog vansudskog poravnanja. Crna Gora je povećala pokrivenost kreditnog registra da bi povećala kapacitet poverilaca da procene kreditni rizik i radi na redefinisanju i ponovnoj klasifikaciji NPL-a i reviziji zahteva za kapitalom u skladu sa Direktivom EU o kapitalnim zahtevima. Od marta 2018. regionalni NPL prosek iznosio je 8 procenata ukupnih kredita. Mada je NPL opao sa preko 20 procenata koliko je svojevremeno zabeležen u Albaniji na 13,3 procenta u junu, još uvek je najveći u regionu; najniži je na Kosovu, 2,8 procenata.


31

Grafikon 6.3. Problematični krediti se smanjuju. (NPL izraženi kao procenat ukupnih kredita)

Grafikon 6.4. Banke su adekvatno kapitalizovane. (procenti i procentni poeni)

Izvor: MMF-ov pokazatelj finansijske stabilnosti, centralne banke zemalja.

Izvor: MMF-ov pokazatelj finansijske stabilnosti, centralne banke zemalja.

Banke na Zapadnom Balkanu ostaju dobro kapitalizovane, mada se dalja konsolidacija banaka tek očekuje. Od marta, adekvatnost kapitala banaka iznosila je u proseku 17,6 procenta (Grafikon 6.4). Profitabilnost je, mada niska, u porastu, sa regionalnim prosekom profitabilnosti angažovanog kapitala od oko 1,8 procenata od marta 2018. godine. Osetljivost domaćih banaka, međutim, daje razloga za zabrinutost u vezi sa kvalitetom aktive i stanjem određenih banaka. U Srbiji, uprkos poboljšanjima u bankarskom sistemu kao celini, kvalitet aktive u bankama u vlasništvu države je izvor rizika. Strukturne promene u bankarskom sektoru se nastavljaju, uz planiranu prodaju nekih subsidijarnih jedinica u stranom vlasništvu kako matične banke reorganizuju izloženost u zemlji i manje domaće institucije se spajaju u Albaniji, Bosni i Hercegovini, BJR Makedoniji i Srbiji. Imajući u vidu veličinu ekonomija Zapadnog Balkana i njihovih finansijskih sektora, ima prostora za dalju konsolidaciju ili ulazak kredibilnih igrača, kao i za postizanje veće bankarske efikasnosti. Diversifikovanje finansijskih sistema je važno da bi se otvorio pristup finansiranju i dostupnosti oročenog finansiranja u cilju promovisanja investicija — i konačno ekonomskog rasta. Finansijskim sistemima na Zapadnom Balkanu dominiraju banke, koje drže u proseku 85 procenata aktive; ima veoma malo aktivnosti na tržištu kapitala (udeo tržišne kapitalizacije u BDP-u je prosečno 19 procenata, a državnih obveznice u BDP-u 29 procenata); zanemarljivo je prisustvo osiguravajućih proizvoda; a udeo nebankarskih finansijskih institucija generalno beznačajan. Bankarska likvidnost, iako više nego zadovoljavajuća, pokazuje tendenciju da bude kratkoročna, ograničavajući finansiranje dostupno firmama da investiraju i rastu. Pristup finansiranju stoga ostaje problem za firme u regionu, posebno mikro, mala i srednja preduzeća. Oko 15 procenata ovakvih firmi smatra pristup finansiranju svojom najvećom preprekom u poslovanju u poređenju sa samo 7 procenata velikih preduzeća.4 Identifikovanje alternativnih izvora finansiranja može pomoći podsticanju inovacija i dugoročnog rasta za manja preduzeća.

4 Zasnovano na podacima Svetske banke dobijenim iz Ankete o preduzećima.

0

5

10

15

20

25

30

ALB BIH SRB MNE MKD KOS

Mar-17 Mar-18 Peak since 2008 Pre-crisis level (end 2007)Non-performing loans (% of total loans)

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

SRB KOS ALB MKD MNE BIH

Mar-17 Mar-18 Average (2006-08)

Capital adequacy ratio Percentage point change


32


33

7. U većini zemalja, uprkos rastu izvoza, spoljni deficit je i dalje visok

Očekuje se da spoljni deficit ostane stabilan, i to na visokom nivou u većini zemalja (Grafikon 7.1). U Crnoj Gori se očekuje da će deficit tekućeg računa (DTR) iznositi 16,4 procenata BDP-a—skoro isto kao u 2017, ali daleko najviši u regionu. Povećani spoljni disbalans je potencijalna pretnja spoljnoj održivosti Crne Gore s obzirom na njenu zavisnost od stranih direktnih investicija (SDI) i stranog finansiranja, ali takođe odražava u velikoj meri uvoz vezan za investicije tokom izgradnje autoputa Bar-Boljare. Albanija i BJR Makedonija su poboljšale svoje trgovinske deficite i očekuje se da će imati nešto manji DTR, 6,8 procenata BDP-a u Albaniji i 1,2 procenta u BJR Makedoniji. Očekuje se da se DTK u Srbiji zadrži na nivou iz 2017, 5,7 procenata BDP-a, zato što je uvoz opreme i poluproizvoda neutralizovao suficit postignut u trgovini uslugama i većim neto transferima. U Bosni i Hercegovini se očekuje da se deficit tekućeg računa blago povećava, sa 4,8 procenat BDP-a koliko je iznosio 2017. godine na 5,3 procenta BDP-a zbog rastućeg trgovinskog deficita. Projektovano da deficit tekućeg računa na Kosovu dostigne 6,9 procenata BDP-a; njegov trgovinski deficit raste zbog većeg uvoza poluproizvoda korišćenih za investicije i smanjenog izvoza zato što je fabrika Ferronikeli prestala s radom.

Grafikon 7.1. Spoljni deficit u regionu ostao je stabilan.

Grafikon 7.2. Trgovina robom je dovela do promena u deficitu tekućeg računa,

potpomognuta novim izvozom usluga u nekim zemljama.

(Bilans tekućeg računa, procenat BDP-a) (Doprinos promenama u deficitu tekućeg računa, 2018e, procenat BDP-a)

Izvor: Podaci iz centralnih banaka i nacionalnih zavoda za statistiku; procene Svetske banke.


Napomena: “Drugi” se uglavnom odnosi na repatrijaciju profita.

Izvoz roba i usluga nastavio je da raste, ali i uvoz (Grafikon 7.2). Veća potražnja iz EU—najvećeg trgovinskog partnera regiona—i više cene robe rezultirale su većim izvozom za većinu balkanskih zemalja. Budući, međutim, da izvoz tih zemalja uglavnom zavisi od uvoza poluproizvoda, kao i izgradnja infrastrukture, potrošnja i snabdevanje energijom, uvoz je takođe znatno povećan, smanjujući postignuća u trgovinskom bilansu. Projektovano je da u 2018. godini Albanija ostvari najveći napredak u

-20

-15

-10

-5

02012 2013 2014 2015 2016 2017 2018e

ALB BIH KOS MKDMNE SRB WB6

-4

-2

0

2

4

6

BIH KOS MNE SRB MKD ALBGoods exports Goods importsNet services exports RemittancesOthers Change in CA deficit

↑ Reduced exports, Increased imports

↓ Increased exports, reduced imports


34

trgovinskom bilansu 2,2 procenta BDP-a kao rezultat većeg izvoza električne energije. Međutim, očekuje se da se njen pozitivni balans trgovine uslugama znatno smanji, rezultirajući samo marginalnim poboljšanjem bilansa trgovine robom i uslugama od 0,3 procenta BDP-a. Slično se dešava u Crnoj Gori: u junu je izvoz i roba i usluga porastao za 21,4 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, zahvaljujući čeliku, aluminijumu, mineralnim gorivima, drvetu i turizmu, ali je rezultat bio delimično anuliran uvozom automobila, nameštaja, električnih mašina i opreme, gvožđa i čelika. S druge strane, očekuje se da bilans trgovine robom opadne za 3,4 procenta na Kosovu, kao posledica prestanka proizvodnje u fabrici Ferronickeli, i za 0,9 pp u Bosni i Hercegovini zato što je rast uvoza premašio rast izvoza. U obe zemlje je deficit u trgovini robom delimično kompenzovan porastom izvoza usluga, posebno zahvaljujući većem prihodu od turizma na Kosovu (uglavnom dolasci iz dijaspore) i povećanju transportnih i turističkih usluga u Bosni i Hercegovini. U BJR Makedoniji i Srbiji, bilansi trgovine robom i uslugama poboljšani su zbog solidnog izvoza, postignutog u Srbiji zahvaljujući stranim firmama i IKT uslugama i zahvaljujući većem izvozu automobilskih delova u Makedoniji. Komplementarnost izvoznih korpi zemalja u regionu treba da kreira podsticaje za regionalnu integraciju, što je najvažniji korak ka većem izvozu (Okvir 7.1). Uprkos visokom rastu izvoza, učešće izvoza u BDP-u ostalo je nisko. Nizak izvoz je propuštena prilika da se ubrza rast i poboljšaju spoljni bilansi. Visoki izvozni disbalansi čine zemlje osetljivim na iznenadan prestanak priliva kapitala ili povećanje cena eksternog finansiranja. Posebno za male zemlje, visoki stabilni rast je nemoguć bez dublje trgovinske integracije, koja bi uticala na veličinu pristupačnih tržišta za uspešne domaće firme i omogućila da iskoriste komparativne prednosti i ekonomiju obima. Regionalna integracija je najvažniji korak ka globalnoj integraciji i učešću u globalnom lancu vrednosti (videti takođe Pregled o regionalnoj integraciji na kraju ovog izveštaja). Stabilne SDI i novčane doznake pomogle su finansiranje eksternih disbalansa (Grafikon 7.3 i Grafikon 7.4). Očekuje se da ukupne SDI u regionu dostignu 5 procenata BDP-a, malo manje nego u 2017, zato što su se smanjile u svim zemljama izuzev Bosne i Hercegovine i BJR Makedonije. Priliv novčanih doznaka na Zapadnom Balkanu uporediv je sa prilivom SDI, procenjen između 1,9 procenata BDP-a u BJR Makedoniji i 11,9 procenata na Kosovu. Uprkos novim fiskalnim merama usmerenim na privlačenje SDI u 2018, Kosovo je suočeno sa najvećim padom SDI, sa 4,0 na 1,9 procenata BDP-a između 2017. i 2018, iako je ovaj pad delimično bio pokriven snažnim rastom novčanih doznaka. Kao i prethodnih godina, očekuje se da Crna Gora ima najveći priliv SDI kao udeo u BDP-u, da će dostići 9,3 procenta i pokriti oko 60 procenata svog DTR. Očekuje se da će investicije u Srbiji biti na nivou od 6,5 procenata BDP-a (na istom nivou kao 2017.), potpomognuto značajnim rastom doznaka od 20,6 u odnosu na isti period prethodne godine kada su ukupno iznosile oko 6,5 procenata godišnjeg BDP-a. U Bosni i Hercegovini očekuje se nastavak stabilnog rasta kako SDI tako i novčanih doznaka; rast SDI od oko 2,1 procenta BDP-a i priliv novčanih doznaka od oko 8,2 procenta BDP-a pomažu postizanju ravnoteže eksternog računa. U BJR Makedoniji, oporavak SDI—na procenjenih 3 procenta— podstaknut je investicijama u usluge, pre svega finansijske i osiguravajuće, i proizvodnju, automobila na prvom mestu.


35

Grafikon 7.3. Stabilne SDI pomogle su finansiranju većine DTR…

Grafikon 7.4. …ali ukupno posmatrano, SDI su stagnirale na niskom nivou.

(Četiri kvartala u kontinuitetu, u milionima EUR) (Neto SDI u odnosu na BDP, procenat)


Manji rast spoljnog duga u 2018, u većini zemalja sa već visoke osnove, pokazuje da neke zemlje i dalje zavise od spoljnog finansiranja. Iako su zemlje Zapadnog Balkana zabeležile rastući izvoz i SDI, poboljšavajući svoje trgovinske bilanse i eksterne pozicije, uglavnom postoje rizici povezani sa uporno visokim DTR, posebno kada je odnos spoljnog duga prema BDP-u ne samo visok nego rastući. Ipak, udeo spoljnog duga prema BDP-u projektovan je da ostane visok za Zapadni Balkan u 2018, na 80,5 procenta BDP-a. Trenutno, SDI finansiraju veliki deo DTR-a. Iznenadno zaustavljanje stranih investicija ili veće oslanjanje na uvoz, posebno robe široke potrošnje, povećalo bi zavisnost od eksternog finansiranja i moglo bi da ugrozi devizne rezerve (vidi Poglavlje 8). U 2018, međutim, projektovano je da sve zemlje Zapadnog Balkana zadrže rezerve koje premašuju 4 meseca uvoza.

-2,000

-1,000

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

Mar

-13

Jun-

13Se

p-13

Dec

-13

Mar

-14

Jun-

14Se

p-14

Dec

-14

Mar

-15

Jun-

15Se

p-15

Dec

-15

Mar

-16

Jun-

16Se

p-16

Dec

-16

Mar

-17

Jun-

17Se

p-17

Dec

-17

Mar

-18

FDI inflowsPortfolio investment inflowsOther investment inflows

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

-7-5-3-113579

1113

MNE ALB SRB MKD KOS BIH WB6

Net FDI to GDP 2018e (%)2017-18e change in net FDI to GDP (pps)


36

Okvir. 7.1. Potencijal za integraciju lanca vrednosti za izvoz Zapadnog Balkana u EU Glavno tržište za izvoz svih zemalja Zapadnog Balkana je EU (Grafikon B7.1.1). Ali proizvodi izvezeni u EU su daleko od uniformnih, uprkos istorijskim vezama regiona sa bivšom Jugoslavijom. Naprotiv, postoje suštinske razlike u izvoznim specijalnostima. U Bosni i Hercegovini, raznovrsni industrijski proizvodi kao što su odeća i obuća, kao i aluminijumski profili dominiraju njihovim izvozom u EU. BJR Makedonija i Srbija su obe specijalizovane za izvoz mašina i transportne robe u EU, kao što su auto delovi, ali Srbija se takođe specijalizovala za izvoz prehrambenih proizvoda, a BJR Makedonija za hemijske proizvode. Crna Gora i Albanija izvoze uglavnom usluge, posebno turističke, kao i druge industrijske proizvode koji dominiraju u njihovom izvozu. Različite specijalnosti u pogledu vrste robe koju izvoze u EU čak su mnogo očiglednije kada se te kategorije razlože do detalja. Tabela 1 pokazuje tri glavna izvozna proizvoda (četvorocifrena standardna međunarodna trgovinska klasifikacija) za svaku zemlju. Jedini proizvodi među glavna tri za više od jedne zemlje su obuća (Albanija i Bosna i Hercegovina), električna energija (Bosna i Hercegovina i Crna Gora), i izolovani električni provodnici (BJR Makedonija i Srbija). Dok su proizvođači obuće iz Albanije i Bosne i Hercegovine vidljivo konkurentni na tržištu EU, proizvodi ostalih najvećih izvoznika u regionu imaju ograničen domet, nedovoljan za konkurentnost u EU.

Grafikon B7.1.1. Struktura izvoza zemalja Zapadnog Balkana i destinacije

Obrasci izvozne specijalizacije sugerišu mogućnosti saradnje kroz aktivnosti koje podstiču povećanje efikasnosti kao što je integracija lanca vrednosti. Na primer, Srbija izvozi automobile u Italiju uglavnom iz velike fabrike Fiat Chrysler, dok se BJR Makedonija specijalizovala za izvoz izolovanih električnih provodnika, koji su veoma važni za


37

proizvodnju automobila i zato otvaraju mogućnosti za zajedničku trgovinu.

Tabela B7.1 1. Struktura izvoza i izloženost riziku variraju u zemljama Zapadnog Balkana. Glavna tri proizvoda za svaku zemlju

Zemlja Glavne tri kategorije izvoznih proizvoda Udeo izvoznih kategorija u BDP-u, %

Albanija

Obuća 2 Sirova nafta 2 Delovi obuće 1

Ukupno: 5

Bosna i Hercegovina

Stolice i delovi stolica 2 Obuća 2

Električna energija 1 Ukupno: 6

Makedonija

Hemijski proizvodi 10 Mašine za filtriranje i prečišćavanje 5

Izolovani električni provodnici 3 Ukupno: 18

Crna Gora

Aluminijum i legure aluminijuma 2 Električna energija 1

Sušeno mahunasto povrće 1 Ukupno: 3

Srbija

Automobili 3 Cigarete 2

Izolovani električni provodnici 1 Ukupno: 6

Za razliku od izvoznih proizvoda koji zemljama sa sličnim specijalnostima nude mogućnost konkurentnosti, u nekim sektorima usluga izvozni proizvodi su po prirodi komplementarni. Budući da popularne turističke destinacije na Zapadnom Balkanu nisu mnogo udaljene, na primer, zemlje kao Albanija i Crna Gora mogu da povećaju svoje benefite od vitalnosti oba turizma povezivanjem putnih aranžmana za posetu čuvenim turističkim atrakcijama u obe zemlje (Tabela B7.1.2.2). Štaviše, turistički sektor u obe zemlje nudi mogućnosti nabavke neophodnih lokalnih usluga ili roba, kao što je hrana, lokalno, jačajući trgovinske veze između zemalja u regionu. Slično tome, IKT firme u Beogradu mogu imati koristi od rada sa programerima ili web dizajnerima iz Sarajeva, Skoplja ili drugih gradova u regionu.

Tabela B7.1.2. Struktura izvoznih usluga na Zapadnom Balkanu Učešće svake od kategorija usluga u BDP-u, procenat

Zemlja IKT Transport Turizam Ukupno Albanija 6 2 13 20

Bosna i Hercegovina 3 2 4 9 Makedonija 8 3 2 14 Crna Gora 4 5 20 29

Srbija 7 3 3 12 Uprkos zajedničkoj istoriji većine zemalja kao delova jedne zemlje, izvozna korpa zemalja Zapadnog Balkana u EU je veoma različita. Stoga nužno jedni drugima ne predstavljaju konkurenciju na istom tržištu EU ili za SDI istih kompanija iz EU. Štaviše, razlike u obrascima proizvodne specijalizacije nude mogućnosti veće regionalne integracije, uključujući integraciju u lance vrednosti u sektorima kao što su prehrambena industrija, automobilska industrija ili turizam. Imajući u vidu različite prednosti i slabosti svake od zemalja, ima prostora za zajednički dobitak iz ekonomske saradnje širom Zapadnog Balkana. Izvor: Kalkulacije Svetske banke, podaci Opservatorije za ekonomsku kompleksnost, MIT .


38


39

8. Perspektiva rasta je pozitivna, ali krhka

Srednjoročni rast na Zapadnom Balkanu projektovan je da učvrsti svoj uzlazni trend, dostižući 3,5 procenata u 2019. i 3,8 procenata u 2020. godini (Tabela 8.1). U BJR Makedoniji, očekuje se nastavak oporavka investicija zbog poboljšane političke klime, veće spoljne potražnje, i investicija u saobraćajnu infrastrukturu. Očekuje se da rast u Srbiji dostigne 4 procenta do 2020, podržan većim izvozom i investicijama. Kosovo bi trebalo da zabeleži rast od 4,5 procenta u 2019-20, najveći rast u regionu, budući da se potrošnja oporavlja i da su započeta dva velika projekta saobraćajne infrastrukture. Očekivanja su da se rast u Bosni i Hercegovini ubrza i dostigne 3,9 procenta do 2020, podržan domaćom tražnjom. Sasvim suprotno, očekuje se da se rast u Albaniji i Crnoj Gori postepeno neznatno smanjuje: ekonomska aktivnost u Crnoj Gori stagnira kako fiskalna konsolidacija napreduje i investicije u javni saobraćaj opadaju. U Albaniji je projektovano usporavanje budući da su privatne investicije smanjene nakon završetka dva velika projekta vezana za energetiku, finansirana od SDI.

Tabela 8.1. Uz verovatan oporavak rasta, perspektiva je dobra (Procenat)

2017 2018e 2019f 2020f

Albanija 3,8 4,0 3,6 3,5

Bosna i Hercegovina 3,0 3,2 3,4 3,9

Kosovo 3,7 4,0 4,5 4,5

BJR Makedonija 0,0 2,5 2,9 3,2

Crna Gora 4,3 3,8 2,8 2,5

Srbija 1,9 3,5 3,5 4,0

ZB6 2,4 3,5 3,5 3,8

Izvor: Centralne banke i nacionalni zavodi za statistiku; procene i projekcije Svetske banke. Ova pozitivna perspektiva rasta je krhka zbog pojave spoljnih i domaćih rizika. Na eksternom frontu, najveći rizik je pooštravanje finansijskih uslova na tržištima u razvoju, vezanih za normalizaciju monetarne politike u Evropi, krize na brojnim vodećim tržištima u razvoju, i nesigurnost oko globalnog protekcionizma. Pored toga, pitanja političke stabilnosti u regionu i tekuće debate u Evropskoj Uniji, kao i pitanje solidnosti ekonomskog rasta u EU ne samo da donose zabrinutost, već i povećavaju nesigurnosti unutar regiona, koje obično dolaze od potencijalnog kašnjenja ili propadanja reformi strukturne ili fiskalne konsolidacije kao rezultat predstojećih izbora u nekoliko zemalja ili drugih političkih događaja. Ali drugi faktori, kao što su neublaženi rizici od prirodnih katastrofa (posebno poplava i suša, videti RER#13 za elaboraciju ove teme) i politički rizici takođe utiču na opštu nesigurnost. Moguće pooštravanje finansijskih uslova na međunarodnim tržištima kapitala predstavlja potencijalni rizik, posebno u zemljama sa eksternim ili fiskalnim disbalansima. Kako je rečeno u ovoj publikaciji, javni dug i dug sa državnom garancijom znatno je porastao nakon globalne finansijske krize i ostao na visokom nivou u nekoliko zemalja Zapadnog Balkana (Grafikon 4.5). Mada su spoljni deficiti sveukupno poboljšani još pre globalne finansijske krize, samo Srbija i Albanija su smanjile i eksterni i fiskalni disbalans. I dok su spoljni deficiti često opadali u izvesnoj meri, fiskalna osetljivost je povećana u 2018. u poređenju sa 2007. (Grafikon 8.1). Povećani blizanački (spoljni i fiskalni) deficiti indikativni su za potrebe refinansiranja u sledećim godinama. Kako su domaća tržišta državnim obveznicama često nerazvijena, zemlje Zapadnog Balkana su u velikoj meri izložene uticaju globalnih povećanja kamata. Pooštravanje uslova eksternog finansiranja—od „kontaminacije“ tržišta u razvoju zbog događaja u Turskoj ili Argentini ili normalizacije monetarne politike u razvijenom svetu—mogu izazvati potrebu za većom fiskalnom


40

konsolidacijom sa velikim potencijalnim negativnim uticajima na ekonomsku aktivnost (Okvir 8.1). Potencijalni efekti prenošenja „zaraze“ sa tržišta u razvoju na zemlje Zapadnog Balkana može biti mali s obzirom na minimalne veze finansijskog sektora i visok udeo SDI investicija, ali pad troškova ili dostupnosti eksternog finansiranja predstavlja značajan rizik, koji takođe može biti pogoršan kretanjima kursa, kao što je apresijacija američkog dolara.

Grafikon 8.1. Kombinacija eksternog i fiskalnog deficita povećava osetljivost regiona prema rastućim troškovima finansiranja

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku, Kalkulacije Svetske banke, MMF Svetski ekonomski pregled

(World Economic Outlook). Napomena: EMG se odnosi na klasifikaciju zemalja u razvoju MMF-a.

Nesigurnost vezana za moguću eskalaciju trgovinskih sporova može dovesti do odlaganja ili ukidanja investicija. Rizici od prekida trgovinskih tokova pridružuju se rizicima od trgovinskih pregovora o NAFTA sporazumu i onima između EU i VB. Povećana nesigurnost čini investitore obazrivijim, pogotovu u industrijama kao što je automobilska. Nove povećane tarife SAD mogu dalje usloviti veću nesigurnost i tržišna kolebanja. Tako su uvozne tarife ograničene na SAD tarife za čelik i aluminijum, SAD tarife na određenu robu iz Kine i, kao odgovor, tarife od strane Kanade, Kine i Evropske Unije, Indije, Meksika i Turske na raznu robu iz SAD (Okvir 8.2). Kako su tekuće tarifne akcije usmerene protiv jedne zemlje, tu čak može biti mogućnosti za izvoz iz zemalja Zapadnog Balkana, da delimično zamene robu prethodno uvoženu iz SAD ili Kine. Ali dalje kaznene tarifne, trenutno predmet zvanične procene, predstavljaju velike rizike, posebno ako se prošire i obuhvate automobilsku industriju. Odnosno, čak i sa nesigurnošću reperkusija kroz lance vrednosti, nove SAD tarife na automobile iz EU verovatno će imati znatne negativne efekte na prilive SDI i izvoz makedonske i srpske automobilske industrije i industrije automobilskih delova, značajne komponente ekonomija obeju zemalja. Eskalacija trgovinskih konflikata mogu da budu okidač globalnog pada poverenja investitora, što bi imalo velike posledice na ekonomije Zapadnog Balkana.

ALB 07 ALB 18e BIH 07BIH 18e KOS 07

KOS 18e MKD 07

MKD 18e

MNE 07

MNE 18e

SRB 07

SRB 18e

WB6 07

WB6 18eEU 07

EU 18eEMG 07

EMG 18e

-45

-40

-35

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

5

10-6 -4 -2 0 2 4 6 8

Bila

ns t

ekuć

eg ra

čuna

(% B

DP-a

), 20

07. i

201

8.

Fiskalni bilans (% BDP-a), 2007 i 2018 (procena)


41

Snažniji ekonomski rast u EU je ključni potencijal. Povoljna eksterna tražnja iz EU podržaće rast izvoza i priliv novčanih doznaka u zemlje Zapadnog Balkana. Iako se globalni rast nešto usporio, on ostaje dovoljno snažan da dostigne projektovani nivo od 3,1 procenta u 2018. i 2,9 procenta u 2020.5 Dok se očekuje usporen rast u drugim razvijenim ekonomijama, u evrozoni se očekuje blagi rast u odnosu na 2017. Očekuje se da snažna spoljna tražnja podstakne izvoz robe u BJR Makedoniji i Srbiji i izvoz usluga u Albaniji i Crnoj Gori. Štaviše, veće privatne investicije finansirane od SDI na Kosovu, BJR Makedoniji i Srbiji vezane su za projekciju snažnog rasta u EU. Snažan rast u regionu zavisan je od domaće i regionalne političke stabilnosti. Politička stabilnost pojačava poverenje investitora i privatnu potrošnju; veća investiciona nesigurnost zbog političke nestabilnosti predstavlja glavni rizik za pozitivnu perspektivu rasta u regionu. U EU, s obzirom da Evropska centralna banka počinje da ublažava program kvantitativnog popuštanja, neke zemlje se bore sa visokim troškovima zaduživanja i velikim dugom, i projekcije rasta veoma variraju u zavisnosti od pretpostavki potencijalnog efekta smanjenja, ili nepravilnog usklađivanja kamatne stope, na neke osetljive ekonomije EU. Industrijska proizvodnja je bila u padu u EU u prvoj polovini godine. Ovi interni izazovi mogu, u kombinaciji sa drugim političkim događajima, da skrenu pažnju sa proširenja EU i smanje pritisak za strukturne reforme na Zapadnom Balkanu. Političke tenzije na Zapadnom Balkanu takođe mogu imati uticaja, uključujući odnos između Srbije i Kosova, i sporazum BJR Makedonije sa Grčkom oko imena. Na domaćem frontu, rizici su primarno vezani za predstojeće izbore u nekoliko zemalja i posledično usporavanje programa strukturnih reformi. Ublažavanje ovih rizika zahteva održavanje posvećenosti prema fiskalnoj konsolidaciji i dalji podsticaj strukturnim reformama. Kratkoročno, kredibilne srednjoročne strategije fiskalne konsolidacije stoga su potrebne da smanje fiskalne deficite i stvore fiskalni prostor da finansiraju kvalitetnije javne usluge i budu u mogućnosti da odgovore na negativne ekonomske šokove. Ove strategije treba da se baziraju na iznalaženju mogućnosti da javnu potrošnju učine efikasnijom tako da pružanje boljih javnih usluga bude efektivnije. Ali one takođe moraju da uključe jačanje sistema upravljanja javnim finansijama i da učine javne finansije transparentnijim i odgovornijim. Da bi podržale veći rast, strategije rasta zemalja Zapadnog Balkana moraju prestati da se oslanjaju na neodržive transfere individualnim grupama ili firmama i okrenu se strukturnim reformama koje generišu radna mesta u formalnom privatnom sektoru jačanjem ljudskog kapitala, produktivnosti firmi i inovacija. To traži davanje istih uslova svim firmama uklanjanjem regulatornih barijera za pristup firmama, jačanjem mandata i nadležnosti organa nadležnih za konkurentnost, čineći program državne pomoći transparentnijim, obezbeđujući da javne nabavke budu transparentne i kompetetivne, uklanjajući barijere trgovini i SDI u sektorima usluga, jačajući nezavisnost i efikasnost privrednih sudova, i smanjujući troškove vezane za formalno zapošljavanje. A to traži povećanje kvaliteta javnih usluga, što uključuje ne samo stvaranje obrazovnog sistema koji će u većoj meri odgovarati potrebama tržišta, već, takođe, reformu penzionog sistema, sistema socijalne zaštite i sistema zdravstvene zaštite kako bi prevazišli njihove strukturne i demografske probleme. Uspešna implementacija ovih reformi, koje ne podrazumevaju samo puko usvajanje opštih zakona, je ključna i za ublažavanje eksternih i domaćih rizika, kao i za jačanje potencijala za rast Zapadnog Balkana i shodno tome i prihoda u celom regionu.

5 Svetska banaka. 2018. Globalna ekonomska perspektiva, jun 2018: Promena toka? Vašington, DC: Svetska banka. doi: 10.1596/978-1-4648-1257-6.


42

Okvir. 8.1. Uticaj situacije u Turskoj na Zapadni Balkan

Turska je doživela snažno kolebanje tržišta i ekonomski udar. Vrednost turske lire dostigla je istorijski minimum u avgustu 2018, izgubivši 87,5 procenata vrednosti u odnosu na američki dolar od početka godine. Uzroci krize u Turskoj su kombinacija „pregrevanja“ privrede, promena u ekonomskim institucijama i smanjenja eksternog finansiranja. Turska se bori sa problemima vezanim za visoki deficit tekućeg računa (DTR) i druge eksterne ekonomske relacije i njene eksterne finansijske potrebe, koje iznose skoro 30 procenata BDP-a. Pored toga, inflacija je bila uporno visoka —u avgusti 2018. iznosila je 17,9 procenata, u odnosu na isti period prethodne godine.

Turska je ključni ekonomski partner Zapadnog Balkana. (1) Turska je važan trgovinski partner: izvoz u Tursku iznosi između 1 procenta (Albanija) i 6 procenata (Crna Gora). Zapadni Balkan uglavnom izvozi metale, seme uljane repice i žitarice u Tursku. Tekstil, odeća i elektronika dominiraju uvozom iz Turske, koji se kreće između 3 procenta (Crna Gora) i 10 procenta (Kosovo) od ukupnog uvoza. (2) Turske banke su prisutne u svih šest zemalja Zapadnog Balkana. Iako imaju 0,1 procenat tržišnog udela u Srbiji i 1,3 u Crnoj Gori, značajni su na Kosovu sa 22 procenta i u Albaniji sa 28 procenata ukupne aktive bankarskog sektora. (3) Turske investicije su posebno značajne na Kosovu (10,2 procenta ukupnih SDI), kao i u Albaniji i BJR Makedoniji (oko 5 procenata ukupnih SDI).

Tabela B8.1.1. Kanali kojima se prenosi volatilnost turskog tržišta na zemlje Zapadnog Balkana

Napomena: Podaci su za 2017. godinu, osim SDI za Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.

Rizikom od prenošenja „zaraze“ se može upravljati, sa glavnim kanalom potencijalnog uticaja kroz priliv kapitala na tržišta u razvoju. Rizik od prenosa kroz bankarski sistem je mali. Ukoliko bi se pojavio rizik kroz turski privatni sektor koji pozajmljuje od evropskih banaka, banke su dobro kapitalizovane, sa još uvek lakim pristupom sredstvima. Međutim, kao i ostatak tržišta u razvoju, Zapadni Balkan je osetljiv na prenos „zaraze“ sa tržišta kapitala. Iako je znatno prisustvo turskih banaka u Albaniji i na Kosovu dodatan rizik, one deluju kao separatni pravni subjekti koji podležu nacionalnom monitoringu i zaštiti. Najveći rizik je antagonizam investitora prema riziku tržišta u razvoju, što ih može naterati da prodaju neke od akumuliranih rizičnijih aktiva budući da investitori traže prihod u okruženju sa malom kamatnom stopom.

Izvor: Kalkulacije Svetske banke. Napomene: Korišćeni su podaci iz 2017, izuzev za SDI za Makedoniju i BIH.

Export of G&S (Exports to Turkey as percent of the

total export)

Import of G&S (Import from

Turkey as percent of the total

import)

FDI inflow (Turkey’s share of

the total)

Banking sector (number of

Turkish banks)

Banking sector (Share of Turkish

banks in total assets)

Banking sector (credit in Turkish

Lira)

Albania 0.8 7.5 5.0 1 (BKT bank, part

of the Calik group) 27.9 n.a.

Bosnia and Herzegovina

3.9 4.2 3.1 1 (Ziraat bank) 3.5 0

Kosovo 1.9 9.6 10.2

3 (TEB bank, joint venture with BNP, Isbank and Ziraat

Bank)

22.0 n.a.

Macedonia, FYR 1.6 4.8 5.3 1 (Halk bank) 9.2 0

Montenegro 6.0 3.1 3.6 1 (Ziraat bank) 1.3 0

Serbia 1.8 3.7 0.7 1 (Halk bank) 0.1 0


43

Okvir 8.2. Uticaj globalnih trgovinskih tenzija na Zapadni Balkan

Tekuća runda trgovinskih sporova, uključujući Sjedinjene Američke Države, Kinu i američke trgovinske partnere, može kreirati mogućnosti, ali i rizike za Zapadni Balkan. Šta se dogodilo: Tokom 2018, nekoliko zemalja uvelo je kaznene tarife na uvoz različite robe i pod neuobičajenim okolnostima. Ovo uključuje tarife SAD na čelik i aluminijum iz skoro svih zemalja (mart 2018.), tarife SAD na određenu robu iz Kine procenjenu na oko 50 milijardi USD, kineske tarife na određenu robu iz SAD procenjenu na oko 50 milijardi USD (jul/avgust 2018.), i tarife od strane Kanade, Kine, Evropske Unije, Indije, Meksika i Turske na različitu američku robu, kao odgovor na tarife SAD na čelik i aluminijum (april-jul 2018.). Dalje kaznene tarife su predmet zvaničnih analiza. Ovde su uključene tarife SAD na dodatnih 200 milijardi USD uvoza iz Kine, kineske tarife na dodatnih 60 milijardi USD uvoza iz SAD, i globalne tarife SAD na uvoz automobila, automobilskih delova i uranijuma. Kako nedavne akcije SAD tako i reakcije američkih trgovinskih partnera predmet su spora pri STO. Kanali uticaja: Kaznene tarife SAD-a na uvoz posebnih kategorija robe, u toj meri da su globalne ili blizu globalnih u primeni, mogle bi smanjiti uvoz SAD sa Zapadnog Balkana, toliko da zemlje Zapadnog Balkana zapravo ne izvoze bilo koju od ovih roba u SAD. Trenutno, to se odnosi na tarife na čelik i aluminijum. Kaznene tarife SAD na robu široke potrošnje mogle bi da prekinu globalni lanac vrednosti smanjujući potražnju za sirovinama ili uslugama kojima su snabdevane ciljane industrije. SAD, na primer, trenutno istražuje uvođenje uvoznih tarifa na automobile i automobilske delove. Tarife SAD na uvoz iz EU najverovatnije će smanjiti volumen američkog uvoza automobila od najvećih evropskih proizvođača i tako, zauzvrat, smanjiti njihovu tražnju za uvozom automobilskih delova, što će smanjiti izvoz i potencijalno takođe prilive SDI u industriju automobilskih delova na Zapadnom Balkanu. Tekuće tarife, međutim, ciljane su protiv konkretnih država. U ovim slučajevima, mogla bi postojati mogućnost za povećanje izvoza iz zemalja Zapadnog Balkana jer bi mogle delimično da zamene robu prethodno uvoženu iz SAD ili Kine. Procene bazirane na modelu pokazuju da kaznene tarife uvedene zbog trgovinskog spora SAD-Kina mogu imati malo pozitivnog uticaja na izvoz većine ostalih regiona na svetu, i zanemarljivi efekat na BDP tih regiona. Ukoliko eskalacija trgovinskih konflikata i prateća neizvesnost budu vodili ka znatnom globalnom padu poverenja investitora, svi regioni na svetu biće pogođeni. Potencijalni uticaj na Zapadni Balkan: Grafikon B.8.2.1 prikazuje vrednost izvoza Zapadnog Balkana, koji se pojavljuje na listi proizvoda u različitim tekućim trgovinskim sporovima. Trenutno, roba sa potencijalom za izvoznu ekspanziju znatno prevazilazi vrednost robe koja nailazi na nove tarifne barijere. Uvoz SAD čelika i aluminijuma sa Zapadnog Balkana iznosi tek oko 21 milion USD godišnje. Međutim, uvoz dobara na konkretnoj listi proizvoda mnogo je veći, iznosi oko 1,2 milijarde USD za uvoz predmetne robe iz SAD u EU, 296 miliona USD uvoza predmetne robe iz Kine u SAD, 77 miliona USD kineskog uvoza predmetne robe iz SAD, 21 milion USD turskog uvoza predmetne robe iz SAD i 5 miliona USD kanadskog uvoza predmetne robe iz SAD. Potencijalni uticaj na izvoz Zapadnog Balkana: Američki uvoz čelika i aluminijuma sa Zapadnog Balkana na koji se primenjuju nove tarife sastoji se skoro isključivo od određenih proizvoda od toplo valjanog čelika iz Srbije i BJR Makedonije. Izvoz ovih proizvoda u SAD će verovatno opasti. On iznosi 4,5 procenta tekućeg izvoza Srbije u SAD i 2,8 procenata sadašnjeg makedonskog izvoza u SAD. Uvoz EU sa Zapadnog Balkana predmetne robe uglavnom se sastoji od proizvoda od gvožđa i čelika, aluminijumskih proizvoda, odeće, obuće i žitarica. Udeo ukupnog uvoza EU sa Zapadnog Balkana koji se pojavljuje na predmetnoj listi je znatan, kreće se od 4,1 procenta za BJR Makedoniju do 10,7 procenata za Albaniju. Uvoz SAD sa Zapadnog Balkana predmetne robe iz Kine, s druge strane, čine prevashodno motorna vozila, električni motori, i mešovita električna i mehanička roba i poluproizvodi. Oni vode poreklo iz Srbije i BJR Makedonije. Kao grupa, ovi proizvodi u nekim zemljama imaju


44

veliku pokrivenost, iznoseći 75,9 procenata uvoza SAD iz BJR Makedonije, 39,9 procenata uvoza SAD iz Crne Gore i 37,2 procenta američkog uvoza iz Srbije. Izvoz automobilskih delova sa Zapadnog Balkana u najveće evropske zemlje koje izvoze automobile i kamione u SAD (to su Nemačka, Italija, Norveška, Slovačka, Španija, Švedska i Velika Britanija) iznosio je u proseku 243 miliona EUR u periodu od 2015. do 2017.—najvažniji automobilski delovi koji se izvoze su setovi kablova za paljenje (114 miliona EUR) i sedišta za automobile (54 miliona EUR). Deo ovih auto delova korišćen za proizvodnju automobila za tržište SAD u odnosu na druga tržišta nije poznat. Izvoz auto delova iz Srbije od 101 miliona EUR najveći je u regionu i iznosi 2,4 procenata ukupnog srpskog izvoza u ove zemlje. Slede zatim BJR Makedonija (63 miliona EUR ili 2,7 procenta), Bosna i Hercegovina (62 miliona EUR ili 4,1 procenta), i Crna Gora (3 miliona EUR ili 5,7 procenata).

Grafikon B8.2.1. Uvoz robe sa Zapadnog Balkana u svetlu nedavnih trgovinskih događanja

(2015-2017, prosek, u hiljadama USD) Izvor: Procene Svetske banke, uz korišćenje UN Comptrade dataset. Videti takođe Freund, Caroline, Michael Ferrantino, Maryla Maliszewska i Michele Ruta, “Uticaji tekućih trgovinskih sporova na globalnu trgovinu i prihod“ Dokument o makroekonomskim, trgovinskim i investicionim praksama br. 2, Grupa Svetska banka, jul 2018. Napomene: Podaci za uvoz sa Kosova nisu dostupni. Uvoz predmetne robe na Zapadni Balkan iz Meksika (248.000 USD godišnje) i Indije (21.000 USD godišnje) zanemarljivi su na grafičkom prikazu. Mi istražujemo koji uvoz iz zemalja Zapadnog Balkana se pojavljuje na listama proizvoda koje su sastavile zemlje uključene u tekuće trgovinske sporove, i vrednost takve trgovine. Ovo nisu procene ekonomskog efekta, već samo tabelarni prikaz obima trgovine izložene trgovinskim sporovima. Stvarna procena tog efekta uzela bi u obzir visinu kaznenih tarifa, koje variraju (ali u mnogim slučajevima iznose između 10 i 25 procenata ad valorem), stepen do koga izvoz Zapadnog Balkana zamenjuje ili dopunjuje predmetnu robu, i volumen trgovine i proizvodnje drugih zemalja.

0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

1.2

1.4

EU imports oftargeted U.S.

goods

U.S. importsof targetedChina goods

China importsof targetedU.S. goods

Turkeyimports of

targeted U.S.goods

Canadaimports of

targeted U.S.goods

U.S. importsof steel andaluminum

Mill

ions

Albania Bosnia and Herzegovina Macedonia, FYR Montenegro Serbia


45

9. U fokusu: Veća regionalna ekonomska integracija podrazumeva veći rast i više radnih mesta

Mali broj zemalja Evrope i Centralne Azije postigle su visoki nivo prihoda per capita bez suštinske integracije u globalnu ekonomiju. Ekonomska integracija može olakšati pristup većoj bazi potrošača, većem broju kvalifikovanih radnika, dodatnim izvorima finansiranja i novim tehnologijama. Veće tržište sa fer pravilima igre kako za domaće tako i za međunarodne firme može ojačati konkurentnost, reorganizovati oslabljenu industriju i ohrabriti inovacije. Ovo je posebno važno za male privrede u Evropi i Centralnoj Aziji, gde sama domaća tržišta nisu dovoljno velika da bi mogla da opravdaju razvoj kompleksnog lanca vrednosti i gde lokalni subjekti sa političkim i poslovnim vezama mogu ponekad sprečiti razvoj domaće konkurencije.6 7

Grafikon 9.1. Kod manjih zemalja u Evropi i Centralnoj Aziji, visoki prihodi per capita u tesnoj su korelaciji sa trgovinskom otvorenošću

Izvor: Svetski razvojni pokazatelji 2017; ekonomije Evrope i Centralne Azije (ECA) sa manje od 12 miliona stanovnika; isključujući Luksemburg; prihod se meri kao BDP per capita, PKM

Iako je Zapadni Balkan postigao značajan napredak po pitanju otvaranja ekonomija, i dalje zemlje Zapadnog Balkana kaskaju za ostalima. Na primer, prosečan koeficijent stope izvoza robe i usluga i BDP-a na Zapadnom Balkanu se povećao sa oko 30 procenata u 2010. na oko 40 procenata u 2017, ali to je i dalje ispod nivoa koji postižu regionalni akteri, kao što je Letonija (oko 60 procenata), Kipar (oko 65 procenata) i Estonija (oko 80 procenata) — koje imaju značajno više prihode per capita iako su po broju stanovnika slične ili manje od ekonomija Zapadnog Balkana. Delimično je to odraz nasleđenih faktora na Zapadnom Balkanu — kao što su relativno ograničena proizvodna osnova koja sada postepeno mora da 6 S rastom populacije, veza između otvorenosti trgovine i visokih prihoda per capita slabi. Ipak, čak i za ekonomiju sa brojem stanovnika kao što ima Srbija, obećavajuća opcija ostaje primena razvojnog puta otvorene ekonomije, kao što su primenile Mađarska, Belgija i Republika Češka. 7 Sama ekonomska integracija, međutim, neće biti dovoljna za postizanje visokog prihoda per capita (vidi BJR Makedonija) i ne mora biti jedini put ka visokom prihodu u malim ekonomijama (vidi Norveška).

Austria

Belgium

Croatia

Cyprus

Czech Republic

Denmark

Estonia

Greece

Hungary

Iceland

Latvia

Norway

PortugalSweden

Albania

Armenia

Azerbaijan

Belarus

Bosnia and Herzegovina

Bulgaria

Georgia

Kosovo

Macedonia, FYR

Moldova

Montenegro

Serbia

20

30

40

50

60

70

80

90

100

0 2 4 6 8 10 12

Expo

rts o

f goo

ds a

nd se

rvic

e (%

of G

DP)

Population (million)Income above 20 thousand USD Income below 20 thousand USD


46

se stimuliše i nedavna istorija regionalnih etničkih tenzija koji su ograničili kako intra-, tako i inter-regionalnu trgovinu. Međutim, u izvesnoj meri ova situacija traži politike koje će na to odgovoriti.

Tokom 2017, prepoznajući mogućnosti rasta koje mogu proisteći iz ekonomske integracije, Zapadni Balkan započeo je zajednički Višegodišnji akcioni plan u cilju razvoja regionalnog ekonomskog prostora. Ova inicijativa promoviše regionalnu ekonomsku integraciju zemalja Zapadnog Balkana, ali i usklađuje regionalne pravne okvire i infrastrukturu sa zahtevima konačnog pristupanja EU, kako bi se pomogla ukupna integracija u lanac vrednosti EU. Višegodišnji akcioni plan obuhvata četiri dimenzije ekonomske integracije: trgovinu, investicije, mobilnost i digitalnu integraciju. Mnogo toga je već postignuto: na primer, Dodatni protokol 5 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA) o trgovinskim olakšicama stupio je na snagu, usvojena je Regionalna reforma agendi u oblasti investicija (RIRA), i pokrenuta je i agenda digitalne reforme.

Ako iskoristi ovaj zamajac, region sada ima jedinstvenu priliku da napreduje ka većoj regionalnoj i lokalnoj integraciji, što zahteva odlučne mere politike u svim dimenzijama Višegodišnjeg akcionog plana:

Trgovina: Pored unapređenja fizičke infrastrukture i usaglašavanja tarifa, potrebno je rešiti se netarifnih prepreka trgovini. Jedinstveni nacionalni prozori mogu modernizovati obradu dokumentacije za trgovanje. Samo automatizacija graničnog postupka može generisati uštedu od 2 procenta trgovinskih troškova.8 Zajednički granični prelazi mogu da smanje vreme putovanja za kamione. Granična kontrola primenom pristupa baziranog na riziku može da smanji vreme inspekcije i druge procedure, te na taj način i vreme trgovine.9 Obim izvoza kao i diversifikacija proizvoda može se postići primenom pouzdanih standarda i sertifikacije kvaliteta harmonizovanih sa EU.

Investicije: Tokom 2017. godine prosečne investicije iznosile su u regionu 23 procenta BDP-a, što je za trećinu manje u poređenju sa prosekom zemalja sa srednjim prihodima.10 Inicijative pojedinačnih zemalja u cilju privlačenja SDI oslanjaju se na slabe stimulanse, kao što su poreske olakšice i novčane subvencije. Pored toga, vrsta SDI koje su privučene imale su ograničen efekat prelivanja na ostatak privrede. Jasno je da ovo nije održiva strategija. RIRA nudi koordinisani pristup regionalnom ulaganju. U globalnoj studiji Svetske banke, skoro 90 procenata investitora izjavilo je da je glavni motiv bio pristup novim klijentima (Grupa Svetska banka, 2018.). Sa RIRA, Zapadni Balkan može da ponudi nesmetani pristup regionalnom tržištu. Regionalni plan investiranja će smanjiti prepreke za dolazak investitora, bolje će zaštiti investitore, modernizovati politike privlačenja investitora, a, možda će što je i najvažnije, bilje pozicionirati region za integraciju u globalni lanac snabdevanja. Sada je pravi trenutak da se RIRA transformiše u konkretne aktivnosti u cilju usaglašavanja nacionalnih investicionih okvira.

Mobilnost: Kako bi se smanjio odliv mozgova i rešio problem nedostajućih kvalifikacija, Zapadnom Balkanu potrebna je privlačniji predstavljena vrednost za visokokvalifikovane radnike. Nedostatak određenih kvalifikacija u regionu je stvaran. Poslovni barometar Balkana za 2018. godinu navodi da je u poslednjih 12 meseci 1 od 5 preduzeća imalo poteškoća da popuni slobodna radna mesta. Oni za dve trećine nepopunjenih radnih mesta kao razlog navode nedostatak kvalifikacija. Višegodišnjim akcionim planom se predviđa (1) jednostavnija mobilnost za istraživače; (2) uzajamno priznavanje stručnih kvalifikacija, kao što su one za lekare, stomatologe, arhitekte i inženjere; i (3) uzajamno

8 Evdokia. Moïsé i Silvia Sorescu, 2013. "Pokazatelji trgovinskih olakšica: Potencijalni uticaj trgovinskih olakšica na zemlje u razvoju" OECD Dokument o trgovinskim politikama 144, OECD Publishing, Pariz. 9 U Crnoj Gori, pristup zasnovan na riziku smanjio je kontrolu uvozne robe za 80 procenata i prosečno vreme carinjenja robe za 70%. http://www.worldbank.org/en/news/feature/2018/06/11/a-new-way-of-managing-risk-for-customs-in-montenegro. 10 Prosek GFC koeficijenta; Svetski razvojni pokazatelj (WDI).


47

priznavanje akademskih kvalifikacija. Ove inicijative mogu povećati vrednost sticanja i korišćenja kvalifikacija; i zajedno sa nacionalnim reformama obrazovanja pomoći pri rešavanju regionalnog nedostatka određenih kvalifikacija.

Digitalna integracija: Zapadni Balkan može da iskoristi mogućnosti koje je digitalna revolucija stvorila. Na Kosovu, startup gjirafa predstavlja inspirativan primer. Ova kompanija razvila je pretraživač za albanski jezik. Koristeći njihov uspeh za prikupljanje sredstava u Silikonskoj dolini, posao je proširen dodavanjem online sadržaja, kao što su digitalizovani red vožnje autobusa, video streaming i online kupovina, koji se danas koriste u Albaniji, na Kosovu i u Makedoniji. Region je privukao i neke velike igrače, kao što je Microsoft, koji je za lokaciju jednog od svojih pet globalnih razvojnih centara izabrao Srbiju, što je od tada u velikoj meri stimulisalo startup okruženje. Pravo povoljno okruženje predstavlja samo početak realizacije IT potencijala Zapadnog Balkana, što će podrazumevati eliminisanje regionalnih roaming tarifa, jedinstveni pristup digitalnoj bezbednosti i zaštiti podataka, promovisanje digitalnih znanja i priuštive i pristupačne brze širokopojasne mreže.

Ovaj sveobuhvatni pristup regionalnoj integraciji neophodan je u cilju olakšavanja transfera znanja i tehnologija, što je od ključne važnosti za održiv visok ekonomski rast i zajednički prosperitet. Ključna povezanost zemalja Zapadnog Balkana preko trgovine, SDI, migracija, telekomunikacija i transporta, između ostalog, međusobno su komplementarni. Internet i efikasne saobraćajne veze, na primer, neophodne su za unapređenje izvoza robe i usluga i neophodne kako bi uspešno e-trgovanje imalo koristi od digitalne revolucije. Pored toga, SDI dovode do tehnoloških transfera koji povezuju domaće firme sa globalnim lancima vrednosti, stvarajući na taj način efekat prelivanja lokalnog znanja. Ona su i veća iz zemalja koje su jače povezane sa trećim zemljama. Stoga, poželjan je uravnoteženi pristup jačanju svih dimenzija povezivanja.11

Ulozi su veliki, ali ekonomska integracija može biti ključni faktor za postizanje višeg životnog standarda čemu Zapadni Balkan teži. Prihod per capita na Zapadnom Balkanu je i dalje samo 28 procenata nemačkih prihoda; uz trenutnu stopu rasta, biće potrebno pedeset godina kako bi region stigao sadašnji životni standard Nemačke i osamdeset godina da dostigne Nemačku.12 Potrebne su nove mogućnosti za pospešivanje rasta – što podrazumeva prevazilaženje malih i fragmentisanih nacionalnih tržišta. Ovaj proces pomoćiće nekonkurentnu prirodu izvoza zemalja (vidi Okvir 7.1). Zajedničkom vizijom kojom će osigurati makroekonomsku stabilnost, sprovođenjem hrabrih reformi i jačanjem ekonomske integracije, Zapadni Balkan može da ubrza rast, unapredi životni standard i iskoristi koristi nove globalne ekonomije.

11 Vidi Gould, David Michael. 2018. Ključna povezanost: Promovisanje ekonomskog rasta i otpornosti u Evropi i Centralnoj Aziji. Studije za Evropu i Centralnu Aziju. Vašington: Svetska banka. 12 Kalkulacije su zasnovane na WDI BDP-u per capita (PKM). Racio za Zapadni Balkan je prosti prosek BDP-a per capita u zemljama Zapadnog Balkana. Projekcije su bazirane na kretanju stope rasta u prethodnih pet godina.


48


49

ALBANIJA

U 2018. godini se predviđa rast od 4 procenata, uz podršku rasta proizvodnje u hidroelektranama zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima i snažne turističke sezone.

Rast zaposlenosti pomaže u smanjenju siromaštva. Očekuje se smanjenje primarnog fiskalnog deficita i javnog duga. U srednjoročnom periodu se očekuje postepeno umeren rast od oko 3,5 procenata. Rizici za ovakve

projekcije su međunarodna situacija na tržištima u razvoju, rast u EU i uspeh fiskalne konsolidacije i poreske reforme.

Fiskalna konsolidacija, efikasnija javna potrošnja i strukturne reforme su i dalje ključen za održivi i ravnopravni rast.

Glavna kretanja i trendovi Godišnji rast BDP-a za 2018. godinu je projektovan na 4 procenata. Proizvodnja energije iz hidroelektrana u prvoj polovini 2018. godine je gotovo udvostručena u odnosu na isti period prethodne godine, zahvaljujući obilnim kišama. Turizam podstiče rast izvoza usluga. Poboljšanje zaposlenosti, plata i kreditni rast nastavljaju da podstiču privatnu potrošnju. Iako privatne investicije polako usporavaju sa završetkom dva velika projekta u sektoru energetike finansiranim iz stranih direktnih investicija (SDI), obimna državna potrošnja na infrastrukturu podržava rast ukupnih investicija. Očekuje se da će se ekonomski oporavak Albanije u prvoj polovini 2018. godine preneti na drugu polovinu godine. Kontinuirani rast je podržao otvaranje radnih mesta i ohrabrio učešće u radnoj snazi. Zaposlenost je porasla za 4 procenata u prvoj polovini, uglavnom u sektoru usluga i proizvodnje. Stopa nezaposlenosti je smanjena na 12,4 procenata radne snage. Povećana iskorišćenost kapaciteta u pojedinim segmentima tržišta rada povećava pritiske na realne zarade, koje su porasle za 2,3 procenata u prvom kvartalu, prema trendu uspostavljenom u 2017. Realan rast zarada u poljoprivredi i građevinskom sektoru trebalo bi da pomogne povećanje prihoda radnika u donjih 40 procenata distribucije prihoda, povećavajući tako izglede za smanjenje siromaštva za tu godinu.

Predviđeno je da će se fiskalni deficit Albanije u 2018. godini zadržati na 2 procenata BDP-a. Očekuje se rast fiskalnih prihoda za 0,3 procenata BDP-a. Veći doprinosi za socijalno osiguranje i poreski prihodi na nacionalnom nivou nadoknađuju niže od očekivanih prihoda od PDV-a i kašnjenje u uvođenju novog poreza na imovinu. Slično tome, predviđen je rast potrošnje od 0,3 procenata BDP-a, uz rast kapitalnih rashoda za 22,5 procenata, uglavnom za infrastrukturu, koja će više nego nadoknaditi niže tekuće transfere. Neto fiskalni bilans će, prema projekcijama, ostati nepromenjen u 2018. U skladu sa fiskalnim pravilima, očekuje se smanjenje javnog duga sa 71,6 procenata BDP-a u 2017. godini na 69,5 procenata u 2018. Očekuje se da će apresijacija deviznog kursa zadržati udeo spoljnog duga u BDP-u na nešto nižem nivou u odnosu na prošlu godinu, iako se očekuje povećanje spoljnog duga. Nakon apresijacije deviznog kursa, centralna banka je intervenisala na deviznom tržištu i dodatno ublažila monetarnu politiku. Snažni prilivi u stranim valutama iz izvoza i nekoliko jednokratnih faktora zajednički su doveli do jačanja leka na proleće 2018. Uz očekivanu inflaciju od prosečnih 2,1 procenata u 2018. godini – što je ispod ciljane inflacije od 3 procenata – centralna banka je ponovo smanjila referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena (pp) kako bi se umanjio uticaj apresijacije na domaće cene. Sa likvidnim bankarskim sistemom, koji je dobro kapitalizovan i nareduje u


50

raščišćavanju problematičnih kredita, očekuje se da će monetarna fleksibilnost dodatno stimulisati kreditni rast. Očekuje se da će deficit tekućih transakcija (DTT) dostići 6,8 procenata BDP-a u 2018. godini, sa proširenjem izvoza robe i usluga koji će nadmašiti uvoz. Snažniji ekonomski učinak u EU takođe pruža podršku kroz doznake, i očekuje se da će doznake dostićii 7 procenata BDP-a. DTT je u potpunosti pokriven SDI. U međuvremenu, devizne rezerve su stabilne, i pokrivaju ekvivalentno 6,5 meseci uvoza robe i usluga. Projekcije Predviđa se da će ekonomski rast u Albaniji usporiti na oko 3,5 procenata do 2019–20. godine, jer povećana dinamika postepeno zatvara proizvodni jaz. Rast će se sve više oslanjati na privatnu potrošnju, podstaknut rastom prihoda od rada, i na neto izvoz, uz podršku rastuće strane potražnje i proširenja pristupa tržištu. Investicije – javne i privatne – će takođe doprineti rastu, kako država bude nastavila da ulaže u infrastrukturu i sa poboljšanjem poslovnog okruženja. S obzirom na snažan učinak tržišta rada od 2017. godine, očekuje se brže smanjenje siromaštva u naredne dve godine. Na osnovu projekcija rasta i potrošnje, očekuje se smanjenje siromaštva za više od 2 pp godišnje, te se očekuje da siromaštvo do 2020. godine dostigne 24 procenata. Međutim, povećane minimalne zarade od 9 procenata koje je odobreno 2017. godine bi moglo da ima nejasan efekat na siromaštvo, jer će smanjiti broj radnih mesta stvorenih na margini, dok će istovremeno povećati zarade onih koji su već zaposleni. Očekuje se pad fiskalnog deficita na 1,2 procenata BDP-a do 2020. godine. Na osnovu srednjoročnog fiskalnog okvira, očekuje se da će fiskalna konsolidacija trajati do 2022. godine, što bi trebalo da stvori uštede na zaradama u javnom sektoru, robi i uslugama, i tekućim transferima prema korisnicima socijalnog osiguranja i lokalnim

samoupravama. Istovremeno će početak naplate novog poreza na imovinu krajem 2018. godine povećati prihode. Kontinuirani kapitalni rashodi od 5 procenata BDP-a su planirani u srednjem roku, a kasnije ove godine će doći do dodatnih investicija, finansiranih kroz javno-privatna partnerstva (JPP). Očekuje se da će do 2022. godine postepena fiskalna konsolidacija i kontinuirani ekonomski rast smanjiti odnos duga prema BDP-u na 60 procenata. Rizik za odstupanje ostvarenog od očekivanog prinosa predstavljaju pretnju za ove pozitivne ekonomske izglede. Spoljni rizici uključuju moguće pooštravanje uslova finansiranja tržišta u razvoju, kao i izglede za rast i pristupanje EU koji takođe zavise od trenutnih razgovora unutar Unije. Na domaćoj strani je neophodan odlučni napredak u fiskalnoj konsolidaciji i širenje poreske osnovice za očuvanje makro-fiskalne stabilnosti kao osnove za rast. Država bi takođe trebalo aktivno da upravlja fiskalnim rizicima od JPP i državnih preduzeća i da nastavi sa efikasnijom javnom potrošnjom. Zadržavanje inkluzivnog rasta zahteva posvećenost rešavanju strukturnih izazova vezanih za poslovno okruženje, energetsku sigurnosti i ljudski kapital.


51

Očekuje se da će investicije i potrošnja podstaći rast u 2018.

(Doprinos rastu, u procentima)

Državni dug beleži pad, dok se fiskalni deficit sužava. (Procenat BDP-a)

Izvor: INSTAT i Svetska banka. Izvor: Ministarstvo finansija i Svetska banka.

Rast podržava kontinuirani oporavak tržišta rada. (U procentima)

Inflacija ostaje u okviru ciljanog raspona od 3 ±1 procenata, dok je monetarna politika akomodativna.

(U procentima)

Izvor: INSTAT Izvor: INSTAT

Održivi prilivi koji ne stvaraju dug (SDI) pokrili su deficit tekućih transakcija u potpunosti.

(U procentima)

Izvor: Centralna banka i Svetska banka.

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

Dec-

10

Aug-

11

Apr-

12

Dec-

12

Aug-

13

Apr-

14

Dec-

14

Aug-

15

Apr-

16

Dec-

16

Aug-

17

Apr-

18


52

ALBANIJA

2013 2014 2015 2016 2017e 2018f 2019f 2020f

Realan rast BDP-a (u procentima) 1.0 1.8 2.2 3.4 3.8 3.8 3.6 3.5 Struktura (u procentnim poenima): Potrošnja 0.9 4.5 -0.9 0.1 2.1 1.5 1.9 2.1 Investicije -0.8 -0.9 0.7 1.4 2.3 1.4 1.2 1.2 Neto izvoz 0.9 -1.8 2.4 1.9 -0.5 0.9 0.5 0.2 Izvoz 0.5 0.9 0.5 6.5 5.7 4.4 4.4 4.2 Uvoz (-) -0.4 2.7 -1.9 4.6 6.2 3.5 3.9 4.0 Inflacija potrošačkih cena (u procentima, prosek za period)

1.9 1.6 1.9 1.3 2.0 2.1 2.5 2.9

Javni prihodi (kao procenat BDP-a) 24.2 26.3 26.6 27.6 27.7 28.0 28.2 28.3 Javni rashodi (kao procenat BDP-a) 29.2 32.3 31.5 29.4 29.7 30.0 29.9 29.5 Od čega: Masa zarada (kao procenat

BDP-a) 5.2 5.1 5.1 4.6 4.7 4.7 4.7 4.6

Socijalna davanja (kao procenat BDP-a)

9.5 9.9 9.9 10.3 10.2 10.2 10.2 10.1

Kapitalni rashodi (kao procenat BDP-a)

4.8 4.3 4.4 4.0 4.4 5.1 5.0 5.0

Fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -5.1 -6.0 -4.9 -1.8 -2.0 -2.0 -1.7 -1.2 Primarni fiskalni bilans (kao procenat BDP-a)

-1.7 -3.1 -2.2 0.5 0.1 0.3 0.7 1.2

Javni dug (kao procenat BDP-a) 61.7 66.1 69.1 68.7 67.8 65.5 62.7 61.7 Javni dug i dug sa garancijama (kao procenat BDP-a)

70.4 72.0 72.7 72.3 71.6 69.5 67.2 64.8

Od čega: Spoljni (kao procenat BDP-a) 26.9 29.6 34.2 32.6 32.4 32.3 32.1 31.7 Izvoz robe (kao procenat BDP-a) 11.1 9.3 6.8 6.0 6.7 6.3 6.4 6.5 Uvoz robe (kao procenat BDP-a) 31.5 31.6 27.0 27.9 29.7 27.1 26.8 26.6 Neto izvoz usluga (kao procenat BDP-a) 2.4 3.2 2.9 5.1 7.9 5.9 6.2 6.4 Trgovinski bilans (kao procenat BDP-a) -18.0 -19.1 -17.3 -16.8 -15.1 -14.8 -14.2 -13.7 Priliv doznaka (kao procenat BDP-a) 6.9 7.2 7.4 7.2 6.7 6.3 6.2 6.1 Bilans tekućih transakcija (kao procenat BDP-a)

-9.3 -10.8 -7.8 -6.8 -6.9 -6.8 -6.6 -6.1

Neto priliv stranih direktnih investicija (kao procenat BDP-a)

9.5 8.1 8.0 8.7 9.0 7.3 6.5 6.1

Spoljni dug (kao procenat BDP-a) 66.1 69.6 73.6 73.6 73.6 73.6 73.6 73.6 Realan rast kredita privatnom sektoru (u procentima, prosek za period)

-3.5 -1.5 -1.7 -2.1 -2.4 n.a. n.a. n.a.

Nenaplativi krediti (kao procenat bruto kredita, kraj perioda)

24.1 22.4 18.2 18.3 13.2 n.a. n.a. n.a.

Stopa nezaposlenosti (u procentima, prosek za period)

15.9 17.5 17.1 15.2 13.8 n.a. n.a. n.a.

Stopa nezaposlenosti mladih (u procentima, prosek za period)

27.2 32.5 33.2 29.0 25.9 n.a. n.a. n.a.

Stopa učešća radne snage (u procentima, prosek za period)

52.4 53.7 55.7 57.5 58.3 n.a. n.a. n.a.

BDP po glavi stanovnika, PKM (trenutni međunarodni $)

10,255 10,645 10,926 11,276 11,693 12,114 12,526 12,964

Stopa siromaštva sa US$5.5/dan, PKM (kao procenat populacije)

37.7 35.9 35.4 33.9 32.8 31.3 29.6 27.2

Izvori: Državne vlasti, procene i projekcije Svetske banke. Napomene: Stopa nezaposlenosti mladih odnosi se na one koji su deo radne snage, starosti od 15–29 godina.


53

BOSNA I HERCEGOVINA

Bosna i Hercegovina (BiH) je zadržala stabilnu stopu rasta od 3 procenata na godišnjem nivou poslednjih nekoliko godina. Rast u 2018. godini je projektovan na 3,2 procenata, vođen prvenstveno potrošnjom. U srednjem roku se očekuje rast, sa izborom nove vlade i strukturnim reformama sa početkom sprovođenja novih investicija u infrastrukturu.

Kao rezultat planiranog povećanja javnih investicija, očekuje se pogoršanje fiskalne pozicije, praćeno postepenim poboljšanjem u srednjem roku; ovakva projekcija pretpostavlja uspeh reformi usmerenih ka smanjenju mase zarada u javnom sektoru i preokretom zapošljavanja iz javnog ka privatnom sektoru.

Rizici za ovakvu projekciju su uglavnom rizici vezani za odstupanje ostvarenog od očekivanog prinosa. Eksterno gledano, spor rast u EU i izgledi za članstvo, moguće pooštravanje finansijskih uslova na tržištima u razvoju, kao i regionalna politička situacija predstavljaju glavne negativne rizike. Na domaćoj strani, kašnjenje u formiranju nove vlade nakon opštih izbora u oktobru moglo bi da uspori reformske napore i smanji rast.

Poslednja ekonomska kretanja Rast je u 2017. godini procenjen na 3 procenata, uz rast do projektovanih 3,2 procenata tokom 2018. Potrošnja je i dalje glavni pokretač rasta, uz dodatnih 3,5 pp, a nakon toga slede investicije (0,8 pp). Međutim, kod neto izvoza se očekuje smanjenje za 1,1 pp u odnosu na rast. U prvoj polovini godine je spoljna tražnja pomogla rast izvoza za 12 procenata, ali je rast uvoza od 8 procenata poništio izvozni zamajac. Glavni izvozni proizvodi su mineralni proizvodi, bazni metali i mašine, koji su zajedno doprineli rastu izvoza od 69 procenata. Rast uvoza je takođe obiman i uglavnom se odnosio na iste tri kategorije, nakon čega slede hemijski proizvodi, plastika i guma, koji zajedno objašnjavaju rast uvoza od 70 procenata. Stopa nezaposlenosti ostaje visoka, iako je tržište rada zabeležilo određena poboljšanja. Zabeležen je pad stope nezaposlenosti sa 20,5 procenata u 2017. godini na 18,4 procenata, predvođen rastućom tražnjom za radnom snagom i smanjenjem stope aktivnosti.13 Stopa zaposlenosti je porasla sa 33,9 procenata u

13 Anketa o radnoj snazi iz 2018. god.

2017. godini do 34,3 procenata ove godine, što je i dalje niska stopa za zemlje Zapadnog Balkana. Veći deo rasta zapošljavanja dolazi iz sektora proizvodnje i usluga; zapošljavanje u poljoprivredi je zabeležilo pad u apsolutnim iznosima. Stopa dugoročne nezaposlenosti smanjena je za 2 pp, ali i dalje iznosi 80 procenata. Uprkos stabilnom ekonomskom rastu u poslednje tri godine, rezultati u zapošljavanju su bili skromni. Rešavanje strukturnih rigidnosti će biti ključno ukoliko BiH želi da ubrza i učvrsti koristi u otvaranju radnih mesta. Cene su porasle. Indeks potrošačkih cena u 2017. godini je u proseku porastao za 0,8 procenata. Duga zima, oporavak globalnih tržišta energije i povećanje akciza povećali su cene goriva i uvoznih prehrambenih proizvoda u prvoj polovini godine; cene duvana su takođe porasle. Do juna 2018. godine je to dovelo do povećanja potrošačkih cena od 1,9 procenata (u odnosu na isti period prethodne godine). S obzirom na ograničeni rast nominalnih zarada, veće potrošačke cene u 2018. godini će verovatno smanjiti realne prihode. U 2018. godini se očekuje fiskalni deficit koji će porasti za 0,5 procenata BDP-a. Fiskalni račun


54

je u suficitu već nekoliko godina. Za 2017. godinu se procenjuje suficit of 2,4 procenata BDP-a, što je rast od 1 procenta u odnosu na 2016.14 Ovo povećanje je uglavnom rezultat veće naplate poreskih prihoda, mada je kombinovan sa većim socijalnim rashodima i delimičnim oporavkom kapitalnih rashoda. U 2018. godini se očekuje da će poreski prihodi i potrošnja na zarade, socijalne transfere i investicije povećati kreditiranje, što će izazvati deficit od 0,5 procenata BDP-a. Postizanje dogovora oko Globalnog fiskalnog okvira za 2019–21. godinu do sredine godine predstavlja važnu prekretnicu; time je ispunjen važan preduslov za pravovremeno usvajanje budžeta za 2019. godinu u ovoj izbornoj godini. Ukupan javni dug u 2017. godini je iznosio 36,1 procenata BDP- i bio je sastavljen od koncesionog duga prema međunarodnim finansijskim institucijama. Ukupan odnos spoljnog duga prema BDP-u je projektovan na istom nivou, na oko 70 procenata u 2018. Bankarski sektor je likvidan i dobro kapitalizovan. Iako i dalje prilično visok, udeo problematičnih kredita u čitavom sistemu polako se kreće ka silaznoj putanji. Na kraju ovog kvartala je udeo problematičnih kredita u portfeljima poslovnih banaka dostigao 9,7 procenata od ukupnog broja kredita, što je smanjenje od 10 procenata u odnosu na kraj 2017. godine. Profitabilnost je takođe poboljšana –u prvom kvartalu prinos na kapital je iznosio 11,9 procenata, a adekvatnost kapitala je bila relativno stabilna na 15,4 procenata. Zaštitni sloj kapitala se nalazi u okvirima regulatornih zahteva. Deficit tekućih transakcija (DTT) je delimično smanjen u 2017. godini, ali se očekuje njegovo proširenje u 2018. DTT se kretao sa 5,1 procenata u 2016. do 4,8 procenata u 2017. godini na osnovu snažnog rasta izvoza (rast za 16,1 procenata) i donekle sporijem rastu uvoza (rast za 12,4 procenata). Međutim, u 2018. godini se očekuje da će izvoz delimično umanjiti

14 Vidi BiH Globalni fiskalni okvir 2019–21.

rast, uglavnom zbog toga što uvoz počinje da raste, ali izvoz određene robe, kao što je voće, beleži sporiji rast. Na primer, izvoz jabuka u Rusiju je poremećen u januaru zbog kršenja pravila sporazuma o poreklu, ali je od sredine godine taj sporazum ponovo na snazi. Ostale komponente tekućih transakcija, kao što je suficit u uslugama od transporta, putovanja, izgradnje i doznaka su gotovo nepromenjene i bile su dovoljne za finansiranje značajnog dela trgovinskog deficita. Ostatak se finansira uglavnom kroz druge investicije i SDI. Procenjuje se da će SDI u 2018. godini pokriti oko 40 procenata DTT, a ostatak će doći iz neto zaduživanja. Nedavno sprovedena Analiza održivosti duga ocenila je da je BiH umereno zadužena. Projekcije i rizici Podstaknut prvenstveno domaćom tražnjom, projektovan je ekonomski rast sa 3,2 procenata u 2018. na 3,9 procenata do 2020. godine. Sa izborom nove vlade i ubrzanjem reformskih aktivnosti, očekuje se i umereno povećanje rasta, uz verovatno veća ulaganja u infrastrukturu. Takođe se očekuje povećanje izvoza, ali veća tražnja za uvozom za potrebe infrastrukturnih projekata može prevazići rast izvoza. Doznake će verovatno biti stabilne i podržaće postepeno povećanje potrošnje. Investicije će podržati otvaranje radnih mesta u sektoru energetike, građevinarstva i turizma. Stoga je projektovan postepeni realan rast BDP-a do 3,9 procenata do 2020. godine. Podstizanje efikasne i delotvorne fiskalne politike i dalje predstavlja glavni izazov, jer zemlja nastoji da se pozabavi konstatnom nezaposlenošću. Iako je nedavno fiskalni račun uglavnom beležio suficit, veliko poresko opterećenje onemogućava otvaranje radnih mesta, a javna potrošnja je neefikasna. Uprkos dobrim fiskalnih ishodima, stalno gomilanje docnji, strukturne rigidnosti na strani potrošnje manifestovane su u visokoj masi zarada u javnom sektoru i lošem targetiranju socijalne pomoći, što ukazuje da bi bolje upravljanje


55

javnim finansijama moglo da poboljša efikasnost javne potrošnje. Sa nadolazećim izborima, ovo može biti ključni izazov za novu vladu.

I domaći i spoljni rizici i dalje postoje. Glavni domaći rizik mogu predstavljati oktobarski opšti izbori i moguća kašnjenja u formiranju nove vlade. To bi moglo da uspori reformsku agendu. Međutim, napredak ka članstvu u STO ukazuje da bi unapređenja u trgovini mogla povećati rast. Sa pozitivne strane, BiH očekuje odluku o svom statusu zemlje kandidata od Evropske komisije u sledećoj kalendarskoj godini. Spoljno bi spor rast EU i izgledi za članstvo u EU, moguće pooštravanje uslova finansiranja na tržištima u razvoju, kao i regionalna politička situacija ostaju rizici koji bi mogli da ugroze rast.


56

Godišnji rast BDP-a, podstaknut uslugama, se nastavlja sa 3 procenta.

(Doprinos rastu, procentni poeni BDP-a)

Inflacija potrošačkih cena je umerena u 2018. godini, ali su cene nafte u prvoj polovini godine rasle.

(Procenat u odnosu na isti period prethodne godine)

Izvor: Agencija za statistiku BiH, Svetska banka.


Naplata indirektnih poreskih prihoda je usporila sredinom godine.

(realan 3-mesečni prosek (3mma), u procentima u odnosu na isti period prethodne godine)

Očekuje se da će fiskalni bilans preći u deficit u 2018. (Kao procenat BDP-a)

Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje BiH, Svetska banka.

Izvor: Fiskalne vlasti, procene SB.

Deficit u trgovini robom nastavlja da se povećava. (3 mma, u procentima u odnosu na isti period prethodne

godine i trogivnski bilans robe u milijardama KM)

Nenaplativi krediti u portfeljima poslovnih banaka su visoki, a smanjenje zaduženja i dalje predstavlja rizik.

(U procentima)


Izvor: Centralna banka BiH, kalkulacije Svetske banke.


57

Bosna i Hercegovina – Odabrani ekonomski pokazatelji

BOSNA I HERCEGOVINA 2014 2015 2016 2017f 2018f 2019f 2020f Realan rast BDP-a (u procentima) 1.1 3.1 3.1 3.0 3.2 3.4 3.9 Struktura (procentni poeni):

Potrošnja n.a. n.a n.a 3.0 3.5 2.6 2.7 Investicije n.a. n.a n.a 0.6 0.8 1.0 0.8 Neto izvoz n.a. n.a n.a -0.8 -1.1 -0.2 0.4 Izvoz n.a n.a n.a 4.2 1.7 1.7 1.3 Uvoz (-) n.a n.a n.a 5.1 2.7 2.0 0.9

Inflacija potrošačkih cena (u procentima, prosek za period)

-0.9 -1.0 -1.6 0.8 1.1 1.4 1.4

Javni prihodi (kao procenat BDP-a) 44.2 43.2 43.1 43.7 44.5 42.9 42.7 Javni rashodi (kao procenat BDP-a) 46.2 42.5 42.1 41.4 45.0 42.6 41.5

Od čega: Masa zarada (kao procenat BDP-a) 12.1 11.5 11.0 11.0 11.1 10.9 10.6 Socijalna davanja (kao procenat BDP-a) 17.2 16.5 17.7 17.8 18.3 17.1 16.7 Kapitalni rashodi (kao procenat BDP-a) 4.3 2.0 2.4 2.3 5.0 4.3 4.1

Fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -2.1 0.7 1.0 2.4 -0.5 0.3 1.2 Primarni fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -1.2 1.6 1.9 3.2 0.5 1.3 2.2 Javni dug (kao procenat BDP-a) 42.0 41.9 42.4 36.1 35.1 34.0 33.2 Javni dug i dug sa javnim garancijama (kao procenat BDP-a)

43.1 43.2 43.3 38.0 36.7 35.6 34.8

Od čega: Spoljni (kao procenat BDP-a) 34.7 35.0 35.9 30.6 29.8 29.0 28.4

Izvoz robe (kao procenat BDP-a) 25.1 25.2 25.7 28.5 31.2 33.9 35.2 Uvoz robe (kao procenat BDP-a) 53.9 50.3 49.3 52.3 55.9 59.1 60.8 Neto izvoz usluga (kao procenat BDP-a) 6.1 6.4 6.4 7.1 8.0 8.3 8.4 Trgovinski bilans (kao procenat BDP-a) -28.8 -25.2 -23.5 -23.8 -24.7 -25.2 -25.6 Priliv doznaka (kao procenat BDP-a) 8.5 8.3 8.2 8.3 8.2 8.3 8.4 Bilans tekućih transakcija (kao procenat BDP-a) -7.4 -5.7 -5.1 -4.8 -5.3 -5.5 -5.6 Priliv stranih direktnih investicija (kao procenat BDP-a)

-2.9 -1.7 -1.6 -2.1 -2.1 -2.2 -2.3

Spoljni dug (kao procenat BDP-a) 77.1 72.2 71.0 70.3 69.3 68.8 68.8

Realan rast kredita privatnom sektoru (u procentima, prosek za period)

3.1 1.1 3.1 6.2 6.8 n.a. n.a


14.2 13.7 11.8 10.0 9.7 n.a. n.a


27.5 27.7 25.4 20.5 18.4 n.a. n.a


62.9 62.3 54.3 45.8 n.a. n.a. n.a


43.7 44.1 43.1 42.7 42.1 n.a. n.a

BDP po glavi stanovnika, PKM (trenutni međunarodni $)

11,164 11,526 12,173 12,875 13,200 13,775 14,258


58


59

Kosovo

Predviđa se rast od 4,4 procenata u 2018. godini, u odnosu na 3,7 procenata u 2017. godini, zahvaljujući rastu investicija, izvoza usluga i oporavku potrošnje.

Očekuje se da će fiskalni deficit dostići 2,4 procenata BDP-a u 2018. godini, jer su brz rast netargetirane socijalne potrošnje i zarada u javnom sektoru, kao i ubrzane javne investicije prevazišle rast.

Izgledi su pozitivni, sa prosečnim rastom od 4,5 procenata u periodu od 2019–20. godine, ali je porast podložan velikim rizicima vezanim za moguće pooštravanje uslova finansiranja za tržišta u razvoju i rast u EU, domaću i regionalnu političku dinamiku, brzinu sprovođenja javnih investicija i stabilnost proizvodnje i cena metala.

Glavna kretanja i trendovi Očekuje se da će rast u 2018. godini dostići 4 procenata, u poređenju sa 3,7 procenata u 2017. godini, uglavnom zahvaljujući javnim investicijama, izvozom usluga i oporavkom potrošnje. Projektovano je da će investicije, javne i privatne, dodati 2,1 procentna poena (pp) rastu. Očekuje se manji rast privatnih investicija ove godine u odnosu na prethodnu, zbog pada SDI u prvoj polovini 2018. Uprkos brzom rastu izvoza usluga, očekuje se da će neto izvoz dodati neznatnih 0,4 pp rastu, zbor prekida proizvodnje u Ferronikeli i povećanja uvoza vezanog za investicije. Potrošnja beleži delimičan oporavak nakon prošlogodišnjeg negativnog doprinosa od 1,6 pp, a očekuje se da će doprineti sa 1,5 pp. Očekuje se da će povećanje obima usluga (smeštaj, transport, finansijske aktivnosti i građevinarstvo) dodati 3,3 pp, sa 1,4 pp iz 2017. godine. Kao i u prethodne dve godine, doprinos poljoprivrede se očekuje sa 0,3 pp, a proizvodnje sa samo 0,1 pp, što je pad u odnosu na 0,6 pp iz 2017. godine zbog usporavanja proizvodnje metala.

Neto otvaranje novih radnih mesta je bilo negativno u prvoj polovini, nakon brzog oporavka zapošljavanja u 2016. i 2017. godini. Zapošljavanje je u prvoj polovini 2018. godine zabeležilo pad za 1,4 pp u odnosu na isti period prethodne godine. Nezaposlenost je takođe smanjena za 1,2 pp, sa padom učešća radne snage za 2,6 pp. Nezaposlenost mladih je povećana na 55 procenata, što je rast od 4,1 pp

u odnosu na isti period prethodne godine. Više od 70 procenata nezaposlenih su u potrazi za poslom duže od godinu dana, a sa 28,5 procenata radnoaktivne populacije, zaposlenost je niska. Nije potpuno jasno da li će se ovaj trend nastaviti u 2018.

Očekuje se da će fiskalni deficit 2018. godine iznositi 2,4 procenata, što je duplo više u odnosu na 1,2 procenata u 2017. godini zbog visokih kapitalnih investicija i rastuće potrošnje na netargetiranu socijalnu zaštitu. Projektovan je rast ukupne potrošnje od 9,2 procenata, uključujući 7,4 procenata u tekućim rashodima za veće transfere, robu i usluge i plate; kao i rast kapitalnih troškova od 16,3 procenata. Potrošnja na socijalnu zaštitu će se povećati za 7,8 procenta: isplate ratnim veteranima će premašiti budžet, pošto izmene zakona za obuzdavanje ovih troškova nisu sprovedene. Novi kapitalni projekti, uz dodatna sredstva Agencije za privatizaciju i početak železničkog i drugih projekata finansiranih kroz kredite MFI, će verovatno ubrzati izvršenje kapitalnog budžeta. Povećanje prihoda se takođe očekuje u 2018. godini i to za 5,1 procenata u odnosu na isti period prošle godine. Projektovan je rast prihoda od indirektnih poreza za 4,5 procenata (PDV za 6,6 procenata); neporeski prihodi ostaju gotovo nepromenjeni sa rastom od 0,2 procenata; a direktni poreski prihodi će zabeležiti rast od 9,8 procenata, zahvaljujući povećanju poreza na dobit preduzeća od 10


60

procenata. Projektovano je da će do kraja godine javni dug i dug sa javnim garancijama dostići 17,9 procenata BDP-a, uz brzi rast zbog višeg primarnog fiskalnog deficita.

U prvoj polovini 2018. godine je došlo do povećanja investicija i potrošnje zbog većeg kreditnog rasta. Kao i u 2017. godini, bolji uslovi na tržištu i niže kamatne stope dovele su do većeg broja privatnih kredita (11,3 procenata). Korporativni krediti povećani su za 11,2 procenata, uglavnom u sektoru usluga, tačnije veleprodaji i trgovini, građevinarstvu i drugim uslugama, nakon čega sledi proizvodnja, dok su krediti domaćinstvima beležili još brži rast od 11,9 procenata. Procenat problematičnih kredita je dodatno smanjen i do kraja jula je dostigao 2,7 procenata od ukupnog broja kredita. Očekuje se umerena prosečna inflacija sa oko 0,7 procenata. Glavni pokretač je povećanje cena hrane i transportnih usluga – cene stanovanja, energije, odeće i komunikacija su smanjene.

Očekuje se rast deficita tekućih transakcija (DTT) na 6,9 procenata u 2018. godini zbog neočekivano snažnog povećanja uvoza i zastoja u proizvodnji nikla. Na osnovu izvoza u sektoru turizma, finansiranog od strane dijaspore, neto izvoz usluga je dao pozitivan doprinos, ali je nadoknađen neočekivanim rastom uvoza usluga, 3-procentnim padom izvoza robe (zbog zatvaranja postrojenja Ferronikeli, najvećeg izvoznika baznih metala na Kosovu) i 10-procentno povećanje uvoza, uglavnom za potrebe investicionih projekata.

Iznenađujuće je da su neto SDI zabeležile pad od 40 procenata u prvoj polovini 2018. godine u odnosu na isti period prethodne godine, iako su doznake rasle. Među razlozima za pad SDI su i slabiji učinak inostranih kompanija i veća repatrijacija profita za otplatu dugovanja, što je smanjilo mogućnost reinvestiranja zarada. Došlo je do odliva SDI u građevinarstvu, rudarstvu i proizvodnji. Iako pozitivni, neto prilivi u finansijskom posredovanju su takođe

smanjeni. Snažan rast doznaka dopunio je SDI u pokrivanju nedostajuće domaće štednje.

Projekcije

Projektovano je da će ekonomski rast na Kosovu dostići 4,5 procenata u srednjem roku, podstaknut većim kapitalnim troškovima i oporavkom potrošnje. Vlada priprema železnički projekat i projekat izgradnje regionalne putne infrastrukture. Unapređeno poslovno okruženje, veće SDI i optimizam u EU će verovatno ohrabriti privatne investicije. Veće plate, socijalna potrošnja, doznake i krediti domaćinstvima bi trebalo da predvode potrošnju domaćinstava, kao i rast od 1,6 pp do 2020. godine. Izvoz će verovatno imati koristi od obimnog rasta u EU i većih cena baznih metala, ali se očekuje smanjenje neto izvoza za 0,8 pp od rasta, zbog većeg uvoza za potrebe javnih investicija.

Veći rast u 2019. godini može stimulisati stvaranje radnih mesta u sektoru usluga, građevinarstva i proizvodnje. Međutim, ukoliko više ljudi uđe na tržište rada, nezaposlenost će možda takođe porasti.

Očekuje se da će rast tekuće i kapitalne potrošnje povećati fiskalni deficit u 2019. godini na 2,4 procenata. Očekuje se da će bolja naplata prihoda biti neutralisana većom tekućom i kapitalnom potrošnjom na projekte finansirane od MFI i Agencije za privatizaciju Kosova; većim troškovima za zarade, robu i usluge; i većim subvencijama i transferima za naknade za veterane i targetiranu socijalnu pomoć. Deficit od 1,9 procenata BDP-a, ne računajući investicione projekte, će se pridržavati fiskalnih pravila.

Očekuje se proširenje DTT u srednjem roku na oko 9 procenata BDP-a, sa većim uvozom zarobe za potrebe investicionih projekata. Veća potražnja za investicionom robom ukazuje na veće kapitalne rashode, ali bi rast SDI i doznaka trebalo da nadoknadi taj jaz.

Ovakvi pozitivni izgledi su osetljivi na rizik vezan za domaća i regionalna politička dešavanja, manju proizvodnju i cene baznih


61

metala i niži od očekivanog rasta u Evropi. Svako odlaganje reformi, npr. za ograničavanje naknada za veterane ili sprečavanje povećanja netargetirane socijalne potrošnje i nefiknansiranih opcija za rano penzionisanje, uz nesigurnosti oko nacrta zakona o platama u javnom sektoru, bi moglo da poveća fiskalne pritiske i smanji potencijal za produktivnu potrošnju države. Kašnjenja u sprovođenju projekata takođe povećavaju troškove. Ekspanzija javnih investicija može biti ugrožena zbog ograničenih kapaciteta. Niži od očekivanog rasta u evrozoni može smanjiti priliv doznaka i SDI, a izvoz i niže cene i proizvodnja baznih metala mogu proširiti DTT. Konačno, moguće pooštravanje uslova finansiranja za tržišta u razvoju moglo bi da utiče i na Kosovo, uključujući efekat prelivanja u regionu.

Da bi se suprotstavili ovim rizicima, potrebno je da se reforme fokusiraju na očuvanje fiskalne održivosti tako što će se izbeći nefinansirano povećanje potrošnje na socijalnu zaštitu i opredeljivanje potrošnje na stavke koje mogu povećati produktivnost, preokrenuti resurse ka razmenljivim sektorima, angažovanje i zapošljavanje mladih i žena, rešavanje pitanja korupcije, unapređenje održivosti životne sredine i rešavanje infrastrukturnih ograničenja.

62

Investicije i oporavak potrošnje su glavni razlozi za veći rast u 2018.

(Doprinos rastu, u procentima)

Usluge će verovatno nastaviti da budu glavni pokretač rasta u 2018. godini, i kasnije. (Doprinos rastu, u procentima)

Izvor: Agencija za statistiku Kosova, Svetska banka. Izvor: Agencija za statistiku Kosova, Svetska banka.

Veće javne investicije, projekti finansirani iz sredstava MFI i transferi će povećati budžetski deficit.

(Kao procenat BDP-a)

Odliv SDI u proizvodnji i građevinarstvu doveli su do pada SDI u prvoj polovini 2018. (U milionima EUR, nominalno)

Izvor: Ministarstvo finansija i Svetska banka. Izvor: Centralna banka Republike Kosovo i Svetska banka.

Nedavna poboljšanja na tržištu rada se suočavaju sa preokretom u prvoj polovini 2018, ali to se možda neće

nastaviti. (U procentima)

Kreditni rast ponovo podržava rast u privatnim investicijama i potrošnji.

(Procentualni rast nenaplaćenih kredita u odnosu na isti period prethodne godine)

Izvor: Agencija za statistiku Kosova i Svetska banka. Izvor: Centralna banka Republike Kosovo.

-50

0

50

100

150

200

H1 2017 H1 2018

Other

Real estate, renting andbusiness activities

Financial intermediation

Wholesale, retail trade,repair of motor vehicles etc

Construction

Manufacturing

Agriculture, hunting,forestry, fishing

20

40

60

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2016 2017 2018Labor force participation rate Employment rate

Unemployment rate Youth unemployment rate

63

KOSOVO

Odabrani ekonomski pokazatelji 2014 2015 2016 2017e 2018f 2019f 2020f Realan rast BDP-a (u procentima) 1.2 4.1 4.1 3.7 4.0 4.5 4.5 Struktura (procentni poeni):

Potrošnja 5.4 2.7 4.7 -1.6 1.5 1.8 2.0 Investicije -1.4 2.9 2.1 2.9 2.1 3.6 3.2 Neto izvoz -2.9 -1.5 -2.7 2.5 0.4 -0.9 -0.7 Izvoz 1.4 0.4 1.6 5.3 4.5 2.8 2.3 Uvoz (-) -4.3 -1.9 -3.5 -2.8 -4.1 -3.9 -3.1

Inflacija potrošačkih cena (u procentima, prosek za period)

0.4 -0.5 0.3 1.5 0.7 1.5 1.6

Javni prihodi (kao procenat BDP-a) 24.0 25.1 26.3 27.0 27.5 27.4 27.7 Javni rashodi (kao procenat BDP-a) 26.6 27.1 27.7 28.2 29.9 30.2 31.2

Od čega: Masa zarada (kao procenat BDP-a) 8.7 9.0 9.0 8.8 9.0 8.9 8.9 Socijalna davanja (kao procenat BDP-a) 5.0 5.4 6.1 6.2 6.5 6.0 5.8 Kapitalni rashodi (kao procenat BDP-a) 7.4 7.0 7.2 7.5 8.4 9.5 10.6

Fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -2.6 -2.0 -1.4 -1.2 -2.4 -2.9 -3.5 Primarni fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -2.4 -1.7 -1.1 -1.0 -2.0 -2.5 -3.1 Javni dug (kao procenat BDP-a) 10.4 12.7 14.1 15.9 17.2 18.6 20.1 Javni dug sa garancijama (kao procenat BDP-a) 10.6 12.8 14.4 16.6 18.0 19.3 20.8

Od čega: Spoljni (kao procenat BDP-a) 5.8 6.2 6.2 6.8 6.7 6.9 7.3

Izvoz robe (kao procenat BDP-a) 5.8 5.6 5.1 6.0 5.7 5.7 5.8 Uvoz robe (kao procenat BDP-a) 42.8 41.9 42.8 45.3 48.2 50.3 51.8 Neto izvoz usluga (kao procenat BDP-a) 8.3 7.9 10.5 12.8 15.0 17.3 19.4 Trgovinski bilans (kao procenat BDP-a) -28.7 -28.5 -28.7 -26.4 -27.6 -27.3 -26.7 Priliv doznaka (kao procenat BDP-a) 9.9 10.5 10.5 11.3 11.9 12.2 12.6 Bilans tekućih transakcija (kao procenat BDP-a) -6.9 -8.6 -9.5 -6.8 -6.9 -8.5 -9.0 Priliv stranih direktnih investicija (kao procenat BDP-a)

2.2 4.7 2.9 4.0 1.9 3.2 3.6

Spoljni dug (kao procenat BDP-a) 31.2 33.3 33.2 33.5 34.4 34.6 35.2

Realan rast kredita privatnom sektoru (u procentima, prosek za period)

3.2 7.9 8.7 8.4 n.a. n.a. n.a.


8.3 6.2 4.9 3.1 2.7 n.a. n.a.


35.3 32.9 27.5 30.5 n.a. n.a. n.a.


61.0 57.7 52.4 52.7 n.a. n.a. n.a.


41.6 37.6 38.6 42.8 n.a. n.a. n.a.

BDP po glavi stanovnika (US$) 4,054 3,745 3,699 3,876 3,972 4,273 4,438 Stopa siromaštva sa US$5/dan, PKM (kao procenat populacije) Izvori: Podaci državnih vlasti, procene i projekcije Svetske banke. Napomene: Kreditni rast odražava godišnje proseke zabeležene do danas. Nenaplativi krediti prikazuju stvarna sredstva do današnjeg dana. Realan rast BDP-a i struktura rasta predstavljaju godišnje projekcije. Zarade kao udeo u BDP-u (i takođe rashodi i fiskalni deficit) ne uključuju potencijalne dodatne troškove za zarade ukoliko Skupština odobri nacrt Zakona o zaradama, a taj zakon zatim stupi na snagu u 2019.

65

BJR MAKEDONIJA

Projektovano je da se u 2018. godini rast vrati na 2,5 procenta, zahvaljujući potrošnji i oporavku investicija usled porasta poverenja investitora zbog uspostavljene političke stabilnosti.

Pokazatelji tržišta rada su poboljšani, a nezaposlenost nikada nije bila niža. Iako je veća nego u većini zemalja Zapadnog Balkana, posmatrano prema standardima EU, stope zaposlenosti i učešća radne snage su niske.

Smanjen je fiskalni deficit, što je u velikoj meri rezultat činjenice da su kapitalni rashodi bili ispod planiranog nivoa. Međutim, javni dug porastao je do juna 2018. godine.

Ubrzavanje i održavanje rasta bez ugrožavanja fiskalne održivosti trebalo bi da bude prioritet, što će zahtevati solidnu fiskalnu strategiju kako bi se sprečio dalji rast javnog duga i strukturne reforme koje će obezbediti dugoročan rast zaposlenosti zahvaljujući većoj produktivnosti, osnaženim ljudskim resursima i boljem kvalitetu javnih usluga.

Rizici po projekcije su umereni. Eksterno, spori rast u EU i izgledi za pristupanje, moguće pooštravanje finansijskih uslova za tržišta u razvoju, kao i regionalna politička situacije predstavljaju glavne rizike.

Skorašnja ekonomska kretanja

Privreda u Makedoniji se oporavlja u 2018. god. nakon stagnacije, zahvaljujući oporavku izvoza, potrošnje i investicija. Za prvih šest meseci 2018. proizvodnja beleži rast od 5,6 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, i to u najvećoj meri u sektorima sa značajno prisutnim SDI. Istovremeno se beleži pad lokalne industrija, kao što je rudarstvo, tekstilna industrija i metali i nemetali. U građevinskom sektoru se beleži nastavak negativnog trenda, uz pad od preko 25 procenata u odnosu na isti period prethodne godine u realnim vrednostima usled činjenice da se usporilo sa izgradnjom puteva. Međutim, nakon 12 uzastopnih meseci pada, beleži se rast privatnih ulaganja. Nastavio se rast maloprodaje podstaknut porastom zarada, penzija i kreditiranja domaćinstava, a u turizmu se beleži rekordna godina. Uz oporavak investicija i potrošnje, planira se da će rast do kraja godine skočiti sa 0 koliko je iznosio u 2017. na 2,5 procenta. Uslovi na tržištu rada su nastavili da se poboljšavaju, delimično pomognuti subvencijama zarada. U prvoj polovini 2018, zaposlenost je porasla za 2,1 procenat u odnosu na isti period prethodne godine. Većina novih radnih mesta otvorena je u proizvodnoj industriji, kao i smeštajnim i prehrambenim uslugama, praćeni građevinom i stručnim uslugama. Do juna

2018. godine, subvencije predviđene Programom zapošljavanja, uključujući i subvencionisanje rasta minimalnih zarada, skoro su se udvostručile u poređenju sa istim periodom prošle godine. Iako je stopa zaposlenosti porasla na 44,9 procenata u drugom kvartalu, više od polovine makedonskog radno sposobnog stanovništva je i dalje nezaposleno ili ne traže posao. Stopa nezaposlenosti dotakla je u junu svoj istorijski minimum od 21,1 procenta, a do kraja godine se predviđa dalji pad na 20,4 procenta. Udeo dugoročne nezaposlenosti od 78 procenata (81 procenat u 2017.) odražava strukturne probleme tržišta rada. Nezaposlenost mladih (starosti 15–24) iznosila je 47,6 procenata, što je neznatni porast u odnosu na prošlu godinu. Usled porasta minimalne zarade u septembru 2017, neto zarade porasle su u proseku za 5,5 procenata u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći porast, od preko 10 procenata, beleže radno intenzivni sektori sa niskim zaradama.

U 2018. godini, očekuje se smanjenje fiskalnog deficita, s obzirom na rast prihoda i smanjenje kapitalnih ulaganja. Do jula 2018, došlo je do rasta prihoda za 4,6 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, zahvaljujući socijalnim doprinosima, akcizama i većim prihodima od poreza na dobit preduzeća i poreza na dohodak fizičkih lica. Beleži se i rast neto prihoda od PDV-a, uprkos rastu povraćaja PDV-a u cilju izmirenja

66

docnji prema korporativnom sektoru. Potrošnja je porasla za samo 1,3 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, u velikoj meri usled smanjenja kapitalnih rashoda, uprkos već niskom nivou iz 2017. godine. S druge strane, tekuća potrošnja porasla je za 5,7 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, zahvaljujući socijalnim transferima i subvencijama za zapošljavanje kompanijama na ime rasta minimalne zarade. Budžetski deficit smanjio se za 2,1 procenat BDP-a (12 meseci u kontinuitetu) u poređenju sa 2,7 procenata 2017. godine. Očekivani deficit za 2018. godinu iznosi 2,5 procenata — ili 3,1 kada se uključi finansiranje javnog preduzeća za državne puteve.

Uprkos manjem deficitu, došlo je do rasta javnog duga usled novog zaduživanja. Javni dug i dug sa državnom garancijom porastao je sa 47,6 procenata u 2017. na 49,1 procenat do juna 2018. godine. Rast je uzrokovan izdavanjem novih evro-obveznica — sa do sada najpovoljnijim uslovima za sedmogodišnje obveznice u iznosu od ukupno 500 miliona evra s prinosom od 2,75 procenta—što u potpunosti pokriva potrebe za državnim zaduživanjem za 2018. S druge strane, dug sa državnom garancijom posmatran kao procenat BDP-a smanjio se sa 8,2 na 8 procenata, usled činjenice da se usporilo povlačenje kineskog kredita namenjenog za izgradnju autoputa. Očekuje se da će do kraja godine javni dug i dug sa državnom garancijom dostići 50,6 procenata.

Monetarna politika postala je još više akomodativna. Tokom 2018, Centralna banka smanjila je osnovnu kamatnu stopu za 25 bps u dva konsekutivna koraka, i dostigla nivo od 2,75 procenta. Smanjenje kamatne stope odražava povoljne promene na deviznom tržištu, do kojih je došlo usled bolje eksterne pozicije, rasta depozita i ekonomske stagnacije početkom 2018. godine, uprkos pozitivnim očekivanjima ekonomskih subjekata. U 2018. godini, došlo je do rasta inflacije koja je do jula meseca dostigla 1,5 procenta u odnosu na isti period prošle godine, s obzirom na rast cena prehrambenih proizvoda, pića i energije (uključujući i benzin). Bazna inflacija je u julu i dalje bila niska i iznosila je 1,3 procenta u odnosu na isti period prošle godine,

što ukazuje na to da je privredna aktivnost i dalje ispod svog potencijala.

U 2018. godini, beleži se rast kredita, uglavnom namenjenih domaćinstvima. Do jula, krediti za domaćinstva porasli su za 10 procenata u odnosu na isti period prethodne godine; s obzirom da se privreda i dalje oporavlja, korporativno kreditiranje beleži rast od 2,6 procenta. Došlo je do nedavnog poboljšanja po pitanju aktive banaka, s padom korporativnih problematičnih kredita (NPL) sa 9,8 procenata u 2017. na 7,8 procenata u julu 2018, i padom ukupnih NPL sa 6,2 na 5,1 procenat, što je pomoglo rastu kreditnih aktivnosti. Analiza kreditnih aktivnosti ukazuje na niže zahteve za dobijanje kredita i veću potražnju od strane kompanija.

Eksterni bilansi su i dalje stabilni. Očekuje se neznatan pad deficita tekućeg računa sa 1,3 procenta BDP-a u 2017. na 1,2 procenta. Solidan rezultat izvoznika auto delova, zajedno sa gvožđem i čelikom, nameštajem i duvanom učinio je da trgovinski deficit robe i usluga bude u velikoj meri nepromenjen, iako je uvoz porastao i postao dvocifren. Neto privatni priliv dovoljno je porastao da pokrije celokupan trgovinski deficit robe i usluga. Deficit u bilansu primarnih dohodaka je neznatno produbljen usled plaćanja kamata i repatrijacije profita. Planiran je rast SDI sa 2,2 procenta BDP-a koliko su iznosile 2017. godine na 3,0 procenta u 2018.

Projekcije i rizici

Ekonomski izgledi su pozitivni i očekuje se da će rast do 2020. godine postepeno dostići 3,2 procenta. Zahvaljujući oporavku investicija, boljoj političkoj klimi i završetku tehničkih poteškoća koje su zaustavile gradnju dva autoputa, očekuje se oporavak građevinskog sektora. Očekuje se i rast proizvodnje, podstaknuta eksternom tražnjom. Projektovan je rast privatne potrošnje s obzirom na rast zarada i zaposlenosti, kao i rast kredita za domaćinstva, kao i, kako su navele nove vlati, rast socijalnih transfera. Ovaj osnovni scenario uslovljen je uspehom sporazuma sa Grčkom o rešavanju spora oko imena zemlje i obnovom procesa priključivanja NATO i EU. Eksterno posmatrano, spori rast u EU izgledi

67

pristupanja, moguće pooštravanje finansijskih uslova za tržišta u razvoju, kao i regionalna politička situacija predstavljaju glavne rizike.

Politička stabilnost i s njim povezan poslovni optimizam daju donosiocima politika priliku da se bave ključnim dugoročnim razvojnim prioritetima. Sadašnja vlada, koja je na vlasti od juna 2017, započela je novi program reformi i već je postigla napredak u sprovođenju Strategije reforme upravljanja javnim finansijama, odnosno unapredila je transparentnost javnih finansija i deregulisala energetski sektor. Međutim, pregovori o pristupanju EU će zahtevati šire reformske napore kako bi BJR Makedonija dostigla vodeće zemlje.

Ubrzavanje i održavanje rasta bez ugrožavanja fiskalne održivosti je od ključne važnosti. Solidna srednjoročna fiskalna konsolidacija neophodna je kako bi se smanjio fiskalni deficit i stabilizovao odnos duga i BDP-a. Strategija rasta mora da se pomeri sa oslanjanja na fiskalne stimulanse na podršku pojedinačnim kompanijama i sprovođenje strukturnih reformi koje obezbeđuju dugoročno zapošljavanje stimulisanjem ljudskog kapitala i produktivnosti. U cilju ublažavanja srednjoročnih i dugoročnih demografskih pritisaka, potrebne su reforme penzija i zdravstvene zaštite u cilju prevazilaženja strukturnih izazova sa kojima se oba sistema suočavaju. I na kraju, javna potrošnja mora biti efikasnija kako bi se efikasnije isporučile bolje javne usluge.

68

Privreda je počela da se oporavlja sredinom 2018… (procenat)

…i pokazatelji visoke frekventnosti pokazuju da bi taj trend trebalo da se nastavi (trgovinski ciklus, procenat)

Izvor: Zavod za statistiku. Izvor: Zavod za statistiku i procene Svetske banke.

Spoljni deficit je smanjen zahvaljujući rastu izvoza. (procenat BDP-a)

Situacija na tržištu rada se poboljšala, a stopa nezaposlenosti nikada nije bila niža.

(procenat)

Izvor: Podaci Narodne banke. Izvor: Zavod za statistiku.

Kontinuirana kreditna ekspanzija uglavnom je fokusirana na domaćinstva.

(procenat, i RHS: godišnja promena, procenat)

Iako se deficit smanjuje, javni dug je ponovo u porastu. (procenat BDP-a)

Izvor: Podaci Narodne banke. Izvor: Ministarstvo finansija i procene Svetske banke.

69

Makedonija—Odabrani ekonomski pokazatelji

BJR MAKEDONIJA 2015 2016 2017 2018p 2019p 2020p

Realni rast BDP-a (procenat) 3,9 2,9 0,0 2,5 2,9 3,2

Struktura (procentni poeni)

Potrošnja 3,7 2,5 1,8 1,4 1,2 1,0

Investicije 2,6 4,4 -1,1 0,4 1,5 2,1

Neto izvoz -2,5 -4,0 -0,7 0,7 0,2 0,1

Izvoz 4,2 4,2 5,0 5,0 4,9 4,9

Uvoz (-) 6,7 8,3 5,7 4,3 4,7 4,8

Inflacija merena indeksom potrošačkih cena (procenat, prosečan period) -0,3 -0,2 1,3 1,6 2,0 2,0

Javni prihodi (procenat BDP-a) 31,0 30,3 30,9 32,0 32,7 32,8

Javni rashodi (procenat BDP-a) 34,4 33,0 33,7 34,6 35,3 35,4

Od čega:

Fond zarada (procenat BDP-a) 7,0 6,8 6,6 6,9 6,9 6,7

Socijalni transferi (procenat BDP-a) 15,3 15,3 15,8 15,7 15,8 15,8

Kapitalni izdaci (procenat BDP-a) 4,2 3,8 4,1 3,7 4,1 4,3

Primarni fiskalni bilans (procenat BDP-a) -2,3 -1,5 -1,5 -1,2 -1,1 -0,9

Opšti fiskalni bilans (procenat BDP-a) -3,4 -2,7 -2,8 -2,6 -2,6 -2,6

Opšti fiskalni bilans uključujući Javno preduzeće za državne puteve (procenat BDP-a) -4,1 -3,8 -3,4 -3,2 -3,1 -3,1

Javni dug i dug sa državnom garancijom (procenat BDP-a) 46,6 48,4 47,6 50,6 55,7 58,3

Od čega: spoljni (procenat BDP-a) 31,6 33,9 31,9 36,3 43,1 44,7

Izvoz robe (procenat BDP-a), u USD 33,6 35,7 40,6 42,7 44,6 46,3

Uvoz robe (procenat BDP-a), u USD 53,6 54,3 58,5 60,3 62,3 63,8

Neto izvoz usluga (procenat BDP-a), u USD 3,8 3,6 4,0 4,3 4,6 4,9

Trgovinski bilans (procenat BDP-a), u USD -16,2 -15,1 -13,9 -13,3 -13,1 -12,5

Priliv doznaka (procenat BDP-a), u USD * 2,3 2,0 1,9 1,9 1,9 1,9

Bilans tekućeg računa (procenat BDP-a), u USD -1,9 -2,8 -1,1 -1,2 -1,4 -1,5

Priliv stranih direktnih investicija (procenat BDP-a), u USD 2,3 3,2 2,2 3,0 3,1 3,2

Spoljni dug (procenat BDP-a) 68,5 72,0 72,7 77,4 78,2 78,9

Realni rast privatnih kredita (procenat, prosek za period) 9,4 7,8 4,2 5,3 6,1 6,0

Problematični krediti (procenat bruto kredita, kraj perioda) 10,6 6,4 6,3 4,9 4,7 4,3

Stopa nezaposlenosti (procenat, prosek za period) 26,1 23,8 22,4 20,4 19,4 18,0

Stopa nezaposlenosti mladih (procenat, prosek za period) 47,3 48,3 46,8 46,0 45,1 44,0

Stopa učešća radne snage (procenat, prosek za period) 57,0 56,5 56,8 57,0 57,4 57,5

BDP per capita, PKM (međunarodna valuta USD) 22,514 22,998 23,493 23,998 24,514 25,041

Stopa siromaštva od 5 USD dnevno (PKM) (% stanovništva)1/ 23,2 21,9 21,0 20,7 20,5 20,5

Izvor: državni organi zemlje, projekcije i procene Svetske banke *Napomena: Podaci o doznakama odražavaju samo doznake radnicima, a ne ukupne privatne transfere koji su značajno viši 1/ Procena za period 2009-2016. Projektovan rast za 2017-2020.

71

CRNA GORA

Projekcije rasta za 2018. godinu korigovane su na više i to na 3,8 procenta, s obzirom na rast kako privatnih tako i javnih ulaganja i činjenicu da je turizam zabeležio rekordne rezultate.

Rast zaposlenosti obnovljen je srednom 2018, pokrenut turizmom, građevinom i trgovinom, i pomogao je da se ostvari dvocifreno smanjenje administrativne nezaposlenosti.

Srednjoročni pritisci refinansiranja smanjeni su zahvaljujući uspešnom izdavanju evro-obveznica, s obzirom da su kreditne projekcije stabilne.

Povećanje poreza bilo je od ključne važnosti za fiskalnu konsolidaciju, ali kasnilo se sa ogrančenjima potrošnje uprkos visokom deficitu i visokom javnom dugu. Fiskalna vulnerabilnost je, iako u padu, i dalje izražena i zahteva ubrzavanje reformi javne uprave i socijalnog sektora.

Rizici po projekcije uglavnom podrazumevaju da će rezultati biti ispod očekivanih. Eksterno, slab rast u EU i izgledi za pristupanje, moguće pooštravanje finansijskih uslova za tržišta u razvoju, kao i regionalna politička situacija predstavljaju glavne rizike. Interno, najveći rizici su tempo fiskalne konsolidacije i mogućnost smanjenja duga.


Privreda Crna Gora u 2018. godini ponovo beleži jak rast. Projekcije rasta za ovu godinu revidirane su na bolje, s obzirom na rast kako privatnih tako i javnih investicija i porast izvoza robe i usluga. Investicije su bile te koje su najviše doprinele rastu u prvom kvartalu, s obzirom da su investicije u energetskom sektoru i turizmu bile praćene ubrzavanjem gradnje autoputa Bar-Boljare. Zahvaljujući rastu zaposlenosti i zarada, potrošnja je takođe porasla, ali usporava nakon devet konsekutivnih kvartala rasta. Iako neto uvoz nastavlja da umanjuje rast, snažni rezultati u turizmu i izvoz metalurških proizvoda kao odgovar na veću potražnju EU neutralisali su i dalje veliki rast uvoza. Turizam, maloprodaja i građevina ponovo su bili pokretači rasta u 2018. godini, ali su doprinos ovog puta dali i proizvodnja i energetski sektor, koji su udvostručili proizvodnju nakon što je prethodnih godina uloženo u nove kapacitete.

Veći rast doprineo je otvaranju novih radnih mesta u privatnom sektoru. Nakon usporavanja u drugoj polovini 2017, rast zaposlenosti se ponovo pokrenuo sredinom 2018. godine. U junu 2018. se beleži rast zaposlenosti od 1,6 procenata u odnosu na isti

period prethodne godine, u najvećoj meri u proizvodnom sektoru, građevinskom, turizmu, kao i u javnom sektoru. Administrativna stopa nezaposlenosti konačno je pala nakon 5 godina stalnog rasta, ali i dalje iznosi preko 20 procenata, uz stopu nezaposlenosti mladih koja je duplo veća od nacionalnog proseka. Međutim, do juna 2018. godine stopa nezaposlenosti, obračunata na osnovu sprovedene ankete, smanjena je na istorijski minimum od 15,6 procenata (za četiri kvartala), što sugeriše da je neformalna zaposlenost i dalje visoka. Stopa zaposlenosti obračunata na osnovu sprovedene ankete porasla je na 46,4 procenta, uz rast zaposlenosti i žena i muškaraca. Stopa aktivnosti je stagnirala, što sugeriše da je veći broj Crnogoraca prešao iz nezaposlnosti u kategoriju neaktivnosti nego što je onih koji su se zaposlili.

Uprkos solidnom rastu, sredinom 2018. godine spoljni deficit je ostao nepromenjen. Deficit tekućeg računa od 16,4 procenta BDP-a do juna 2018. godine (za četiri kvartala) bio je sličan revidiranim godišnjim podacima za 2017. godinu. Uvoz robe porastao je za 12,9 procenata u odnosu na isti period prethodne godine usled velike zavisnosti investicija od uvoza u sektoru infrastrukture i turizma. Porast

72

uvoza automobila, nameštaja, električnih mašina i opreme, kao i čelika i gvožđa, kompenzovan je porastom izvoza kako robe tako i usluga za 21,4 procenta, prvenstveno čelika, aluminijuma, mineralnih goriva, drveta i turizma. Suficit računa prihoda smanjen je usled porasta isplaćenih dividendi i kamata na rastući dug, a suficit računa transfera porastao je s obzirom da su porasle doznake, a ubrzala se isplata EU sredstava državi. Neto priliv SDI smanjen je na 9,3 procenta BDP-a (za četiri kvartala), što i dalje pokriva dve trećine finansiranja deficita tekućeg računa. S obzirom na porast spoljnog javnog duga tokom 2018. godine do sada, spoljni koeficijent eksternog duga u odnosu na BDP će verovatno rasti i premašiti 163 procenta.

Zahvaljujući povećanju poreske stope, inflacija se povećala u 2018. Potrošačke cene porasle su za 2,4 procenta u 2017. godini, a do avgusta se beleži rast na 2,8 procenta u odnosu na isti period prethodne godine, praćen rastom stope PDV-a i akciza na duvan, alkoholna i bezalkoholna pića. Do jula su cene proizvođača porasle za 2,1 procenat, zahvaljujući višim cenama benzina i višim akcizama.

U 2018. godini došlo je do smanjenja siromaštva. Procenjuje se da se indeks broja siromašnih smanjio tokom par proteklih godina, kako je došlo do oporavka privrednog rasta i socijalnih transfera. Međutim, u 2018. godini biće teško značajnije smanjiti siromaštvo, s obzirom na ukidanje naknada majkama i povećanje indirektnih poreza. Pored toga, realne bruto zarade beleže pad ove godina, usled kretanja zarada u javnom sektoru i povećanja stope PDV-a i inflacije. Siromaštvo, (mereno kao potrošnja ispod standardizovane linije siromaštva zemalja srednjeg prihoda od 5,5$/dnevno 2011 PKM) smanjeno je sa 8,7 procenata koliko je iznosilo u 2012. na procenjenih 4,8 procenata u 2018.

Ponovni rast kredita nemenjenih privatnom sektoru omogućen je smanjenjem problematičnih kredita (NPL), rastom depozita

i smanjenjem troškova zaduživanja. Do jula 2019. godine beleži se porast kredita za privatni nefinansijski sektor za 9,4 procenta, zahvaljujući kreditiranju domaćinstava; i kreditiranje korporativnog sektora beleži rast od 7,1 procenta. Nastavljajući ovaj trend, do sredine godine depoziti su zabeležili rast od 15,2 procenta u odnosu na isti perid prethodne godine, što ukazuje na to da su primanja porasla u većoj meri nego što to prikazuje statistika o zaradama. Uz porast kredita, NPL su pali na 7,1 procenat, čak i nakon primene strožijeg međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja (IFRS9) na koji je bankarski sektor prešao u januaru 2018. Bankarski sistem ostao je dobro kapitalizovan, iako neke domaće banke nastavljaju da pokazuju slabosti i možda će biti potrebno njihovo restrukturiranje.

Fiskalna konsolidacija započeta 2017. godine počela je da daje rezultate u smislu većih prihoda, manjih rashoda za socijalna davanja, i usporavanja rasta fonda zarada u javnom sektoru. Deficit opšteg nivoa države smanjen je sa 2,5 procenta BDP-a koliko je iznosio tokom prvih sedam meseci 2017. na 1,6 procenata u istom periodu 2018. Međutim, kapitalni rashodi su se udvostručili, a transferi za sektor zdravstva su takođe porasli, s obzirom da se sistem i dalje suočava sa strukturnim deficitom. Izdavanje euro-obveznica u iznosu od 500 miliona evra i sindikovani kredit od 250 miliona evra uz garanciju Svetske banke, omogućili su vladi da ranije otplati neke od dugova (320 miliona evra do juna) koji dospevaju u periodu 2019–21. i smanje srednjoročne potrebe za refinansiranjem. Do kraja godine se očekuje rast javnog duga i duga sa državnom garancijom na 75 procenata, sa 72,5 procenata koliko su iznosili u 2017. s obzirom da je vlada povećala depozite za 2019. preko operacije upravljanja obavezama.

Projekcije i rizici

Ekonomske projekcije su pozitivne, uprkos ublažavanjima, a rizici su i dalje visoki. Očekuje se rast privrede u proseku od 2,6

73

procenta u periodu 2019–20, s obzirom na smanjenje ulaganja u sektor transporta i ličnu potrošnju. S usporavanjem investicija, usporiće se i ekonomski rast, osim ukoliko rast produktivnosti i nove investicije privatnog sektora ne oslobode celokupan potencijal rasta u Crnoj Gori. U 2019. godini očekuje se ponovno smanjenje siromaštva (5,5$/dnevno 2011PKM), i to na procenjenih 4,6 procenata, što će zavisiti od povoljnih kretanja u zapošljavanju i zaradama u privatnom sektoru. Eksterno posmatrano, spori rast u EU, izgledi pristupanja, moguće pooštravanje finansijskih uslova za tržišta u razvoju, kao i regionalna politička situacija predstavljaju glavne rizike.

Veliki fiskalni deficit i rastući javni dug zahtevaju konstantnu implementaciju fiskalne konsolidacije. Rebalans budžeta za 2018. doveo je do odgađanja rokova za postizanje prvobitnog cilja uravnoteženog budgeta do 2019. i smanjenja javnog duga do 60 procenata do 2020. godine. Međutim, uprkos smanjenju potreba za refinansiranjem za 2019–21. godinu, mogućnost pooštravanja finansijskih uslova na međunarodnim tržištima kapitala nameće hitnu akciju usmerenu ka smanjenju javnog duga i eksternih disbalansa zemlje, koji će najverovatnije ostati visoki, s obzirom na činjenicu da postojeći model rasta Crne Gore zavisi od uvoza. Za smanjenje rizika i obezbeđivanje kontinuiranog jačanja rasta i parametara tržišta rada, potrebno je jačanje predvidljivosti politika i ubrzavanje strukturnih reformi.

74

Investicije su u 2018. god. donele solidan rast (doprinos rastu, procenat)

Veći energetski i turistički kapaciteti doprineli su rastu

(visokofrekventni podaci, trend ciklusa, 2013–18.)

Izvor: Podaci MONSTAT-a. Izvor: Podaci MONSTAT-a. Tc = Trend ciklusa

Poboljšana je situacija na tržištu rada… (Administrativni podaci, u hiljadama, 2013–18.)

…a inflatorni pritisci počeli su da slabe (2013–18, godišnje stope rasta)

Izvor: Podaci MONSTAT-a. Izvor: Podaci MONSTAT-a.

Javne finansije ostaju krhke…

(procenat BDP-a, 2014–18)

…a planira se dalji rast javnog duga.

(2014–19, procenat BDP-a)

Izvor: MF i podaci MONSTAT-a. Napomena: Podaci za 2018. prikazuju samo cenralni nivo države.

Izvor: MF, CBCG i podaci MONSTAT-a

0

1

2

3

4

5

-10-8-6-4-202468

10121416

2015 I II III IV 2016 I II III IV 2017 I II III IV 2018 I

Household consumption Government consumption

Gross investments Net exports

Real growth

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

Jan-

13A

pr-1

3Ju

l-13

Oct

-13

Jan-

14A

pr-1

4Ju

l-14

Oct

-14

Jan-

15A

pr-1

5Ju

l-15

Oct

-15

Jan-

16A

pr-1

6Ju

l-16

Oct

-16

Jan-

17A

pr-1

7Ju

l-17

Oct

-17

Jan-

18

ind

ex, 2

01

1=1

00

Total Industry_tcRetail trade_tcTourism_tc

last obs.: 6/18

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

Jan-

13A

pr-1

3Ju

l-13

Oct

-13

Jan-

14A

pr-1

4Ju

l-14

Oct

-14

Jan-

15A

pr-1

5Ju

l-15

Oct

-15

Jan-

16A

pr-1

6Ju

l-16

Oct

-16

Jan-

17A

pr-1

7Ju

l-17

Oct

-17

Jan-

18A

pr-1

8Ju

l-18

%

CPI PPIl ast obs.: 7/18

75

Crna Gora—Odabrani ekonomski pokazatelji

CRNA GORA 2013 2014 2015 2016 2017 2018f 2019f 2020f

Realni rast BDP-a (procenat) 3,5 1,8 3,4 2,5 4,3 3,8 2,8 2,5 Od čega (procentni poeni): Potrošnja 1,6 2,6 2,2 4,5 3,1 2,4 2,3 2.9 Investicije 0,3 0,5 1,9 6,1 5,3 2,7 1,0 0.0 Neto izvoz 1,7 -1,3 -0,7 -7,6 -4,1 -1,3 -0,5 -0.5 Izvoz -0,5 -0,3 2,2 2,4 2,2 2,2 2.3 2.1 Uvoz (-) -2,2 1,0 2,9 10,0 6,3 3,5 2.7 2.6 Inflacija merena indeksom potrošačkih cena (procenat, prosečan period) 2,2 -0,7 1,5 -0,3 2,4 3,1 2,1 1,6 Javni prihodi (procenat BDP-a) 42,3 44,6 41,5 42,5 42,0 44,1 43,9 43,0 Javni rashodi (procenat BDP-a) 46,9 47,7 48,8 45,6 47,4 46,3 45,6 39,2 Od čega: Fond zarada (procenat BDP-a) 13,0 13,3 13,1 12,9 12,4 11,7 11.5 11.1 Socijalni transferi (procenat BDP-a) 14,4 14,3 13,3 14,1 12,5 12,3 11.5 10.9 Kapitalni izdaci (procenat BDP-a) 4,2 5,9 9,0 4,3 8,3 8,8 9.6 4.5 Fiskalni bilans (procenat BDP-a) -4,6 -3,1 -7,3 -3,1 -5,4 -2,2 -1,8 3,8 Primarni fiskalni bilans (procenat BDP-a) -2,4 -0,9 -4,9 -1,0 -3,0 -0,1 0,4 5,6 Javni dug (procenat BDP-a) 57,5 59,9 66,2 64,4 65,1 67,6 66,8 60,6 Javni dug i dug sa državnom garancijom (procenat BDP-a) 66,0 67,1 73,7 71,4 72,5 74,6 73,5 67,0 Od čega: spoljni (procenat BDP-a) 42,6 47,9 55,7 52,8 54,2 59,2 57,8 51.5 Izvoz robe (procenat BDP-a) 11,8 10,3 9,0 8,9 8,9 9,1 9,5 9,9 Uvoz robe (procenat BDP-a) 51,3 50,1 49,1 50,8 52,8 53,0 53,4 53,9 Neto izvoz usluga (procenat BDP-a) 19,4 20,0 21,6 19,4 19,7 20,0 20,8 21,7 Trgovinski bilans (procenat BDP-a) -20,1 -19,8 -18,5 -22,5 -23,8 -23,6 -22,8 -21,9 Priliv doznaka (procenat BDP-a) 4,6 4,2 4,0 3,7 3,8 3,6 3,5 3,3 Bilans tekućeg računa (procenat BDP-a) -11,4 -12,4 -11,0 -16,2 -16,3 -16,4 -15,7 -15,1 Neto priliv stranih direktnih investicija (procenat BDP-a)

9,6 10,2 16,9 9,4 11,4 9,3 8,9 7,6

Spoljni dug (procenat BDP-a) 156,3 163,3 162,2 160,9 161,7 163,4 159,9 159,2 Realni rast privatnih kredita (procenat, prosek za period) 2,3 -1,6 0,0 4,0 3,6 ,, ,,

,,

Problematični krediti (procenat bruto kredita, kraj perioda) 17,5 15,9 12,5 10,3 7,3 7,1 ,,

,,

Stopa nezaposlenosti (procenat, prosek za period) 19,5 18,0 17,6 17,7 16,1 15,8 15,5 15,0 Stopa nezaposlenosti mladih (procenat, prosek za period) 41,7 36,3 37,7 36,1 32,0 ,, ,,

,,

Stopa učešća radne snage (procenat, prosek za period) 50,1 52,7 53,7 54,5 54,7 ,, ,,

,,

BNP per capita, Atlas (međunarodna valuta USD) 7.330 7.320 7.260 7.090 7.360 8.110 8.650 8.810 Stopa siromaštva od 5 USD dnevno (PKM) (% stanovništva) 9,9 4,8 4,6 4,2 4,4 4,8 4,6 4,4 Izvor: državni organi zemlje, projekcije i procene Svetske banke.

77

Srbija

Rezime: - Nakon slabog rasta tokom 2017, u prvoj polovini 2018. godine privreda se oporavila, zahvaljujući čemu

projektovani rast za 2018. iznosi 3,5 procenta. - Zahvaljujući bržem rastu, stopa nezaposlenosti je do drugog kvartala 2018. godine pala na 12,5 procenta

radno sposobnog stanovništva, što je u drugom kvatalu 2018. za 2,9 procentna poena manje nego u prvom kvartalu.

- I budžeti centralnog i opšteg nivao vlade zabeležili su suficit u prvoj polovini godine, što ih je stavilo na pravi kurs do kraja 2018. sa suficitom od 0,6 procenta BDP-a.

- Iako su u izvesnoj meri politički događaji zasenili ekonomske reforme, očekuje se da će Srbija do kraja godine završiti reformu nekih od najvećih državnih preduzeća i banaka.

- Glavna zabrinutost trenutno je nedavno povećanje eksternog deficita i implikacija na spoljni dug; rizik koji može da se pogorša usled mogućeg pooštravanja eksternih uslova za tržišta u razvoju, sporijeg rasta unutar EU i izgleda za pridruživanje, kao i regionalnih političkih dešavanja.


Projekcija ekonomskog rasta za Srbiju revidirana je sa ranijih 3 procenta na 3,5 procenata u 2018. godini. U prvom kvartalu rast od 4,9 procenata u odnosu na isti period prethodne godine15 imao je široku osnovu i bio je potpomognut rastom u građevinskom sektoru od 26,4 procenata. Iako je isuviše rano da se procene godišnji rezultati u poljoprivredi, očekuje se da će rezultati nadmašiti one iz 2017. godine. Kada je reč o potrošnji, rast je postignut u najvećoj meri zahvaljujući investicijama, dajući doprinos od 5 procentnih poena (pp) tokom prve polovine godine. Beleži se rast i javnih i privatnih investicija. U prvoj polovini 2018. konsolidovana javna kapitalna potrošnja porasla je za 44 procenta nominalno u poređenju sa prvom polovinom 2017. (uglavnom u transportnoj infrastrukturi). Očekuje se da će neto izvoz umanjiti rast za 3,2 pp u 2018; s obzirom da je 11 procenata realnog rasta uvoza zasenilo inače solidnih 8,2 procenata povećanja izvoza. Povećanje uvoza se uglavnom objašnjava uvozom mašina i opreme, koji je porastao za 17 procenata do juna s oporavkom investicija.

Situacija na tržištu rada nastavlja da se popravlja. Podaci iz anketa o radnoj snazi pokazuju da je u prvoj polovini godine bilo zaposleno oko 1 procenat više

15 Ukoliko nije drugačije navedeno, svi procenti su u odnosu na isti period prethodne godine.

građana Srbije.16 Nezaposlenost među radno sposobnim stanovništvom bila je 12,5 procenata u drugom kvartalu17; očekuje se da će stopa nezaposlenosti za celu 2018. godinu iznositi oko 12 procenata. Niska interna mobilnost radne snage sve više ukazuje na regionalne razlike; na primer, stopa nezaposlenosti u jugoistočnoj Srbiji je 15,6 procenata, a u Vojvodini 10,2 procenata, sa izraženim manjkom radne nage u sektoru građevine kao i u drugim sektorima koji su u ekspanziji u Beogradu. Niža stopa nezaposlenosti praćena je povećanjem stope aktivnosti, koja je dostigla rekordnih 68,5 procenata u drugom kvartalu. Prosečna zarada beleži rast od 4,2 procenta u realnim vrednostima — i očekuje se da se ovakvo kretanje nastavi tokom 2018.

U prvoj poplovini 2018. godine budžet je zabeležio suficit od 0,7 procenata godišnjeg BDP-a; i suficit je projektovan za celu godinu. Očekuje se blagi pad prihoda izražen u procentima BDP-a, sa 44,2 procenta BDP-a u 2017. na 43,3 procenta. Nominalna naplata prihoda bila je dobra u prvoj polovini godine, što je pomoglo da se neutrališu veći izdaci. Neto rezultat je bio suficit od 32,8 milijardi dinara — doduše 11 milijardi manje nego u prvoj polovini 2017. Nominalni prihodi porasli su za 4,9 procenata,

16 Do juna bilo je za oko 3,7 procenata više registrovanih zaposlenih. 17 Nezaposlenost kod populacije starije od 15 godina pala je na 11,9 procenata.

78

naročito od doprinosa za socijalno osiguranje (rast od 0,5 procenata godišnjeg BDP-a) i PDV na uvoz (rast od 0.4 procenata godišnjeg BDP-a).18 Naplata PDV na uvoz odražava povećanje uvoza, a veći socijalni doprinosi prate rast formalne zaposlenosti. Solidni rast prihoda projektovan je i za preostali deo godine. Ukupni prihodi u 2018. godini trebalo bi da budu za oko 4 procenta viši od prošlogodišnjih. Iako se očekuje da će doći do pada potrošnje, kao udela u BDP-u u 2018, rashodi za zarade, robu i usluge i kapitalne projekte porasli su tokom prve polovine godine. Međutim, u poslednjih nekoliko godina aktivno upravljanje dogom i striktnije kontrole finansijske podrške komunalnim i državnim preduzećima, rezultiralo je nižim kamatama i aktiviranim garancijama, što je generisalo uštede od oko 0,3 procenata BDP-a više u prvoj polovini 2018. u poređenju sa 2017. godinom. Projektovan je rast potrošnje za celu 2018. za 5,4 procenata u nominalnim vrednostima u poređenju sa prethodnom godinom—što će i dalje smanjiti udeo ukupne potrošnje u BDP-u sa 43 procenta u 2017. na 42,7 procenata. Očekuje se da će vlada zatvoriti budžetsku godinu sa suficitom od 0,6 procenta BDP-a, što je pad u odnosu na 1,2 procenta u 2017. Fiskalni suficit, nominalni rast BDP-a i povoljan devizni kurs dolar/euro i dinar/euro pomoći će da se smanji javni dug, izražen kao udeo u BDP-u sa 62,5 procenata u 2017. na projektovanih 58,4 procenata na kraju godine.19

Apresijacija dinara pomogla je upravljanju inflatornim pritiscima. Maksimalna vrednost inflacije od 2,6 procenata beleži se u avgustu 2018, nakon najniže vrednosti od 1,1 u aprilu (delimično usled prošlogodišnjeg rezultata). Oporavak cena hrane i benzina je uzrokovao rast indeksa potrošačkih cena tokom proteklih meseci. Usled niskih inflatornih pritisaka i stabilnih inflatornih projekcija, Narodna banka snizila je referentnu kamatnu stopu na 3,25 procenta u martu 2018. godine i na 3 procenata u aprlu. U periodu između januara i avgusta 2018. došlo je do apresijacije dinara za 0,2 procenta u nominalnoj vrednosti u odnosu na evro. NBS je

18 Podaci za prvu polovinu 2018. pokazuju značajan pad prihoda od domaćeg PDV-a (pad od 28 procenata u poređenju sa istim peiodom 2017. godine). 19 Ukupan dug obuhvata dugovanja lokalnih samouprava bez garancije.

redovno intervenisala na deviznom tržištu kako bi ublažila preveliku kratkoročnu volatilnost deviznog kursa. Tokom 2018. godine, NBS je kupovala strane valute u ukupnom iznosu od 1,64 milijarde evra do kraja avgusta. Devizne rezerve su na kraju jula dostigle 11,4 milijarde evra (u vrednosti 6,5 meseci izvoza), što je najviši nivo od marta 2013. Neto devizne rezerve20 dostigle su nivo od 9,5 milijardi evra u julu.

U drugom kvartalu došlo je do oporavka kreditne aktivnosti, ali struktura nije povoljna. Spor rast ukupnih kredita od 3,7 procenata do kraja jula postignut je uglavnom zahvaljujući kreditima za domaćinstva (rast od 9,6 procenata) i državu (rast od 4,8 procenata). Došlo je do rasta kratkoročnih kredita (“potrošačkih kredita”) za fizička lica, koji su do kraja jula zabeležili rast od 21,4 procenta u odnosu na prethodnu godinu (u julu, izraženo u evrima). Kao rezultat toga, sada je više potrošačkih kredita nego hipotekarnih kredita, iako i oni beleže rast. U julu je zabeležen rast stambenih kredita od 5,8 procenata u odnosu na prošlu godinu (izraženo u evrima). S druge strane, kreditiranje kompanija opalo je za 1 procenat u nominalnoj vrednosti, u velikoj meri usled značajnog otpisa i prodaje problematičnih kredita (81 odnosno 41 milijarda dinara, tokom proteklih 12 meseci) i delimično zbog toga što je kreditiranje državnih preduzeća opalo za 23,2 procenta, zahvaljujući činjenici da su ona poboljšala svoje rezultate i usled strktnije kontrole zaduživanja od strane države.

Rezultati bankarskog sektora i dalje su solidni. Bruto problematični krediti (NPL) su ponovo smanjeni, sa 9,8 procenata koliko su iznosili u decembru 2017. godine na 6,7 procenata na kraju jula, s obzirom da su banke bile agresivnije po pitanju otpisa problematičnih kredita ili njihove prodaje specijalizovanim investitorima. Preko 70 procenata NPL su krediti privredi (njihova vrednost je oko 1 milijarde evra, od čeka se 300 miliona odnosi na preduzeća koja su u stečaju). Očekuje se da će vrednost NPL datih domaćinstvima nastaviti da pada srednjoročno, iako ne toliko brzo koliko u poslednjih 18 meseci.

20 Ukupne devizne rezerve umanjene za saldo obaveznih rezervi denominovanih u stranoj valuti i obveze otplate zajmova MMF-u.

79

Iako trgovinski deficit nastavlja da raste, u prvoj polovini 2018. deficit tekućeg računa (DTR) ostao je nepromenjen, izražen u evrima. Trgovinski deficit porastao je za 26,5 procenata, u poređenju sa istim periodom 2017. godine i dostigao je nivo od 5,7 procenata godišnjeg BDP-a; očekuje se da će dostići 11 procenata godišnje. Suficit trgovine uslugama beleži rast izražen u evrima od 23,2 procenta, a neto transferi 14 procenata, što kompenzuje efekat rasta trgovinskog deficita na DTR, koji je pao samo za 1,4 procenta. Kada je reč o izvozu usluga, IKT usluge beleže značajan rast od 26,2 procenta. Doznake su nastavile značajno da rastu i to za 20,2 procenta, dostigavši nivo od 3,2 procenta godišnjeg BDP-a. Neto SDI beleže rast of 8,6 procenata i dostižu iznos od 1,3 milijarde evra od planiranih 2,6 milijardi za ovu godinu. SDI su više između ostalog i zahvaljujući kineskim investicijama, Shanding Linglong, proizvođač automobilskih guma, objavio je „greenfield“ investiciju od oko milijardu dolara u Zrenjaninskoj slobodnoj zoni, koja će biti realizovana u tri faze do 2025. Kineska kompanijai Zijin pobedila je na tenderu za kupovinu 65 procenata vlasništva RTB Bora, najvećeg srpskog proizvođača bakra i zlata u iznosu od 500 miliona USD koji su namenjeni kao investicija u povećanje kapitala kao i u otplatu docnji. Ukupan spoljni dug nastavlja da se smanjuje (manji je za 668 miliona evra u prvom kvartalu u poređenju sa istim kvartalom 2017.) uprkos povećanju DTR i uprkos rastu stranih kredita (porast od 29 miliona evra u prvom kvartalu u poređenju sa istim periodom 2017.).

Projekcije i rizici

Očekuje se da će srednjoročno srpska privreda zabeležiti rast od oko 4 procenta. Verovatno će rast u 2018. biti brži nego što je projektovano i taj trend bi trebalo srednjoročno da se nastavi, sa investicijama i izvozom kao glavnim pokretačima. Projektovan je rast izvoza od oko 9,5 procenata na godišnjem nivou u realnim vrednostima; i investicije bi trebalo da beleže rast od oko 6,5 procenata svake godine tokom naredne tri godine. Najavljen rast zarada u javnom sektoru i očekivani rast zapošljavanje i zarada generalno takođe će pokrenuti potrošnju. Nije još uvek jasno koliki će biti efekat prelivanja na uvoz i pogoršanje eksternih neravnoteža.

Projekcije srednjoročnog rasta u najvećoj meri zavise od dinamike strukturnih reformi i napretka po pitanju pristupanja EU. Od ključne je važnosti da Srbija reši problem neodrživih državnih preduzeća. Nedavni napori da se reši problem nekih od najvećih gubitnika ohrabruju. Potrebno je ubrzati privatizaciju državnih finansijskih institucija. U međuvremenu, očekivani brzi rast u EU, glavnom trgovinskom partneru Srbije i investitoru, je povoljan. Ubrzavanje procesa pristupanja EU je važno zato što će ojačati institucije i poslati pozitivan signal investitorima. Pored toga, rad na regionalnim projektima, koji se uglavnom odnose na infrastrukturu, tj. puteve i železnicu, pomoći će izvoznicima u Srbiji i generalno stimulisati privredu.

Rizici su uglavnom politički. Iako je Srbija u prvoj polovini 2018. ostvarila rast od 4,9 procenta, što je u skladu sa rezultatima drugih zemalja Centralne Evrope,21 stalna pretnja od prevremenih izbora; nedavna ostavka ministra finansija; rad na rešavanju odnosa sa Kosovom; otvaranje poglavlja za pristupanje EU sporije od očekivanog; nedostatak formalnog angažmana sa MMF-om; i pogoršavanje pokazatelja koji se odnose na upravljanje i vladavinu prava u zemlji—sve navedeno sugeriše da je rast mogao biti i brži. Pored toga, nesigurnost koju stvaraju regionalni politički događaji, moguće pooštravanje finansijskih uslova za tržišta u razvoju generalno, kao i zabrinutost za brzinu dinamiku rasta u EU čini i lokalne i strane investitore obazrivijim, što može da uzrokuje kašnjenje završetka nekih važnih infrastrukturnih projekata, kao i projekata u realnom sektoru.

21 Na osnovu preliminarnih procena za drugi kvartal, prosek rast u grupi (Bugarska, Hrvatska, Republika Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija) bio je oko 4 procenata.

80

Rast u prvoj polovini 2018. imao je široku osnovu (Doprinos rastu BDP-a u procentnim poenima)

Bolji su rezultati tržišta rada. (Procenat)

Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije. Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije. Oporavak kreditne aktivnosti, uglavnom zahvaljujući porastu zajmova za stanovništvo. (u mil. €)

Potrošački krediti možda i suviše brzo rastu. (kredti u mil. €)

Izvor: Narodna banka Srbije Izvor: Ministarstvo finansija Povećao se trgovinski deficit, ali je DTR pod kontrolom. (12-mesečno kumulativno, procenat BDP-a)

Visoki nivo SDI pomaže da se povećaju rezerve. (Procenat)

Izvor: Narodna banka Srbije Izvor: Narodna banka Srbije

-5.0

-3.0

-1.0

1.0

3.0

5.0

7.0

9.0

2015Q1

2015Q2

2015Q3

2015Q4

2016Q1

2016Q2

2016Q3

2016Q4

2017Q1

2017Q2

2017Q3

2017Q4

2018Q1

2018Q2

Consumption, final Investment

Net exports GDP, real growth

0.010.020.030.040.050.0

H1 H1 H1 H1 H1 H1 H1 H1 H1 H1 H1

20082009201020112012201320142015201620172018

Employment rate Unemployment rate

0

2,000

4,000

6,000

8,000

10,000

12,000

Jan-

06M

ar-0

7M

ay-0

8Ju

l-09

Sep-

10N

ov-1

1Ja

n-13

Mar

-14

May

-15

Jul-1

6Se

p-17

privateenterprises

government

households

SOEs

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500Ja

n-15

Apr-

15

Jul-1

5

Oct

-15

Jan-

16

Apr-

16

Jul-1

6

Oct

-16

Jan-

17

Apr-

17

Jul-1

7

Oct

-17

Jan-

18

Apr-

18

Jul-1

8

-20

-15

-10

-5

0

Jan-

11

Aug-

11

Mar

-12

Oct

-12

May

-13

Dec-

13

Jul-1

4

Feb-

15

Sep-

15

Apr-

16

Nov

-16

Jun-

17

Jan-

18

Trade balance CAD

0

200

400

600

800

8000850090009500

10000105001100011500

Direct investment, net (RHS) Reserves (LHS)

81

SRBIJA—Odabrani ekonomski pokazatelji

SRBIJA 2013 2014 2015 2016 2017e 2018f 2019f 2020f Realni rast BDP-a (procenat) 2,6 -1,8 0,8 2,8 1,9 3,5 3,5 4,0 Struktura (procentni poeni): Potrošnja -0,7 -1,1 0,1 1,1 1,5 2,7 2,6 3.6 Investicije -1,9 0,0 1,6 1,5 2,3 1,7 1,7 1.4 Neto izvoz 5,2 -0,7 -0,9 0,2 -1,9 -1,0 -0,8 -1.0 Izvoz s 7,9 2,3 4,5 5,8 5,2 5,9 5.5 5.6 Uvoz s (-) 2,7 3,0 5,4 5,6 7,1 6,8 6.3 6.5 Inflacija merena indeksom potrošačkih cena 7,9 2,1 1,4 1,1 3,2 1,6 2,6 3,0 Javni prihodi (procenat BDP-a) 39,7 41,5 41,9 43,2 44,2 43,3 42,2 42,0 Javni rashodi (procenat BDP-a) 45,3 48,1 45,6 44,5 43,0 42,7 42,7 42,5 Od čega:

Fond zarada (procenat BDP-a) 11,9 11,7 10,4 9,8 9,5 9,9 9.7 9.7

Socijalni transferi (procenat BDP-a) 17,7 17,8 17,6 16,7 16,1 15,7 15.6 15.5

Kapitalni izdaci (procenat BDP-a) 2,1 2,5 2,8 3,3 3,0 3,3 3.6 3.6

Fiskalni bilans (procenat BDP-a) -5,6 -6,6 -3,7 -1,3 1,2 0,6 -0,5 -0,5 Primarni fiskalni bilans (procenat BDP-a) -3,2 -3,7 -0,5 1,8 3,9 2,8 1,8 1,9 Javni dug (procenat BDP-a) 52,6 64,2 68,8 67,8 57,7 53,8 51,3 49,0 Javni dug i dug sa državnom garancijom (procenat BDP-a) 60,9 71,9 75,9 73,0 62,5 58,4 55,8 53,0

Od čega: spoljni (procenat BDP-a) 35,7 41,5 45,2 45,9 38,0 37,0 37,0 36.0

Izvoz robe (procenat BDP-a) 30,7 31,9 33,9 37,0 38,3 39,7 41,3 42,5 Uvoz robe (procenat BDP-a) 42,8 44,3 45,8 46,0 49,1 50,7 51,8 53,0 Neto izvoz usluga (procenat BDP-a) 0,9 1,4 2,2 2,6 2,6 2,7 2,8 2,6 Trgovinski bilans (procenat BDP-a) -11,2 -10,9 -9,8 -6,4 -8,2 -8,2 -7,7 -7,9 Doznake (procenat BDP-a) 6,5 5,8 6,4 5,6 5,8 5,7 5,5 5,5 Bilans tekućeg računa (procenat BDP-a) -6,1 -6,0 -4,7 -3,1 -5,7 -5,7 -5,5 -5,3 Neto priliv stranih direktnih investicija (procenat BDP-a) 3,8 3,7 5,4 5,5 6,6 6,5 5,9 5,7 Spoljni dug (procenat BDP-a) 74,8 77,1 78,3 76,5 72,0 65,2 61,0 56,7 Realni rast privatnih kredita (procenat, prosek za period) -9,2 -3,8 -1,2 5,0 1,9 n,a, n,a, n,a, Stopa nezaposlenosti (procenat, prosek za period) 22,1 19,2 17,7 15,3 13,5 12,0 12,5 11,5 Stopa nezaposlenosti mladih (procenat, prosek za period) 49,4 47,0 42,9 35,0 32,0 n,a, n,a, n,a, Stopa učešća radne snage (procenat, prosek za period) 48,4 51,9 51,6 53,3 54,0 n,a, n,a, n,a, BDP per capita, PPP (međunarodna valuta USD) 12.792 13.398 13.454 13.773 15.000 15.942 16.925 18.020 Stopa siromaštva od 5 USD dnevno (PKM) (% stanovništva) 27,6 24,1 24,0 23,1 22,4 21,7 20,9 19,7 Izvor: Državni organi zemlje, projekcije i procene Svetske banke.

82

Naslovna strana:

Rikardo Druškić je dvadesetosmogodišnji umetnik iz Bosne i Hercegovine koji je do danas napravio oko 600 umetničkih dela. Izlagao je ne samo u svojoj zemlji, već i u inostranstvu i to, između ostalog, u Njujorku, Majamiju i Los Anđelesu. U novembru 2017. godine, imao je svoju prvu samostalnu međunarodnu izložbu, “Digginside”, u Berlinu. Dvadeset njegovih radova trenutno je izloženo u Centru za digitalnu umetnost (LACD) u Los Anđelesu.

rer 14 final srppubdocs.worldbank.org/en/536081538630265238/wbrer14-web...À í x z kse

Documents