razgovori...razgovori 15 venskim festivalima u opatiji, beogradu, podgorici, ni{u, dowem milanovcu,...

14

Razgovor s Perom Zupcem

KAKO JE LAZA KOSTI] @ENIO TESLU Na ponu|enu ruku Lenke Dun|erski veliki nau~nik je rekao

„da se on sa naukom ven~ao i da ne moè sve}a da gori sa oba kraja” Pero Zubac (1945), pesnik, esejista, antologi~ar, dramski pisac,

filmski scenarista, ro|en je u Nevesiwu (Hercegovina). Osnovnu {ko-lu zavr{io je u rodnom mestu, a eksperimentalnu gimnaziju u i . Studi-rao je kwièvnost ju`noslovenskih naroda i ruski jezik na Filozof-skom fakultetu u Novom Sadu. Objavio je vi{e od pedeset kwiga poezij-e, dvadeset kwiga pesama za decu, jednu kwigu eseja, lirsku studiju o Le-nki Dun|erskoj, tri kwige parodija na jugoslovensko pesni{tvo, {esn-aest antologija jugoslovenskog i stranog pesni{tva. Kwige su mu pre-vo|ene na makedonski, albanski, ma|arski, italijanski, rumunski, a p-esme na dvadeset svetskih jezika. Zastupqen je u desetak stranih i oko -tri stotine srpskih antologija pesni{tva za odrasle i decu. Nedavno je beogradska „Prosveta” objavila wegovu novu pesni~ku kwigu „Hor be-~kih de~aka u sinagogi”.

Bio je glavni urednik studentskog lista „Indeks”, glavni i odgo-vorni urednik ~asopisa za kulturu „Poqa” u Novom Sadu, urednik za-greba~ke revije „Polet”, urednik skopske „Misle”, ~asopisa „Detiw-stvo” Zmajevih de~jih igara i ~asopisa za decu „Vitez” iz Beograda, sremskokarlova~kog ~asopisa za kulturu i umetnost „Krovovi” i ~lan redakcije „Dometa” iz Sombora. Bio je saradnik u „Borbi” (Beograd), „Pobjedi” (Podgorica), „Svijetu” i „Nedjeqi” (Sarajevo), „Oku” (Zagreb), „Dnevniku” (Novi Sad), „Poletu” (Zagreb), „Radu” (Beograd), „Glasu omladine” (Novi Sad), „Uni” (Sarajevo), „Suboti~kim novina-ma” (Subotica), i u mladim danima novinar „Politike ekspres”. Obja-vio je (sa Goranom Babi}em, Lukom Paqetkom i Vladimirom Nikoli-}em) dramu „Mudbol”, izvedenu 1968. godine, pozori{ni komad „Vratio se Nikoletina” (sa Draganom Jerkovi}em), izveden u Beogradu 2000. go-dine, TV dramu „Izbaciva~”, koja je emitovana 1979. godine, na TV Novi Sad i TV Beograd, u reìji Jovana Risti}a. Autor je libreta za balet „Banovi} Strahiwa” Stevana Divjakovi}a i libreta za operu Mirosla-va [tatki}a „Lenka Dun|erska”.

Na stihove Pere Zubca komponovano je vi{e kantata, solo pesa-ma, oratorijuma, a za stihove je dobio najzna~ajnije nagrade na jugoslo-

RAZGOVORI

RAZGOVORI

15

venskim festivalima u Opatiji, Beogradu, Podgorici, Ni{u, Dowem Milanovcu, Pan~evu, Roàju, Nik{i}u. Napisao je scenarije za osam do-kumentarnih filmova i celove~erwi film o Jovanu Jovanovi}u Zmaju. Realizovao je pedesetak multimedijalnih priredbi (Dani mladosti, logorske vatre, otvarawa olimpijskih takmi~ewa), a kao televizijski autor i urednik napisao je i realizovao vi{e od ~etiri stotine scenarija za dokumentarne, muzi~ke, zabavne, ume-tni~ke i emisije za decu i mlade.

Dobitnik je najzna~ajnijih na{ih kwièvnih nagrada i Nagrade oslobo|ewa Vojvodine. Dopisni je ~lan Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti (VANU). ^lan je Udruèwa novinara Srbije, Dru{tva kwi-èvnika Vojvodine i Udruèwa kwièvnika Srbije.

* * *

Napisali ste vi{e od pedeset zbirki pesama, ali su sve ostale u senci „Mostarskih ki{a”. Da li vam je ova poema vi{e pomogla ili od-mogla?

Na sre}u nisu samo samostalne zbirke, dosta je tu izbora iz moje poezije, ali je ta~no da je sve {to sam napisao i objavio ostalo u senci „Mostarskih ki{a”. A ako je tako, onda bi se moglo re}i da mi je ta poe-ma odmogla, ali bez we ja ne bih tako rano u{ao u svet starijih, prizna-tih pesnika, klasika na{ih literatura, koji su me, bez izuzetka, ba{ svi, prihvatili kao ravnopravnog, s naklono{}u ka mojoj mladosti i mo-me daru, pa je isto ta~no da mi je pomogla, jer bez we, a u mojoj dvadesetoj godini, ne bih imao prilike da se sre}em i da u~estvujem na kwièvnim sve~anostima zajedno sa Desankom, Mirom, ]opi}em, Cesari}em, Tadi-janovi}em, Davi~om, Ka{telanom, Be}kovi}em, Dizdarom, Du{kom Tri-funovi}em, Anti}em, Vesnom Parun, Sretenom Perovi}em, Izetom Sa-rajli}em i da ne nabrajam daqe.

Autor ste i dvadesetak kwiga za decu. Bili ste urednik kult-

nih serija „Muzi~ki tobogan” i „Fazoni i fore”. Danas takvih emi-sija nema?

Moglo bi da ih bude, jo{ smo, skoro svi, na okupu, i Qubivoje R{u-movi}, i Miwa Subota i Jovan Adamov, i ja, i Nadica Bajin, producent obe serije, mnogi qudi iz produkcionih ekipa. Ali, na{e televizije ni-su vi{e ono {to su bile, niti je dru{tvena briga o onima koji odrastaju va`na stvar dràve. De~ji programi su skrajnuti i zanemareni, nema do-brih igranih serija, nema dobrih emisija, nema ni namere da se prave. Nije da nema novaca nego nema, evo jednog novokomponovanog, ali ta~nog izraza, politi~ke voqe da se to vreme vrati.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98

NOVA ZORA, broj 40/41, zima – proqe}e, 2013/2014.

16

Bio sam glavni i odgovorni urednik Televizije Novi Sad kada smo zapo~eli obe te kultne i nenadma{ene, po kvalitetu, serije, a ka-snije, za dugog wihovog trajawa, urednik Programa za decu i mlade TV Novi Sad i koordinator programa za decu Radio-televizije Srbije, i mogu da posvedo~im, jer to pouzdano znam, da su sve tro{kove na{ih se-rija snosile fabrike „Josip Kra{” iz Zagreba, i kasnije „Bambi” iz Poàrevca. Ni{ta to nas, ako se podrazumeva televizijski buxet, nije ko{talo.

Bili ste urednik „Poqa” (Novi Sad), „Poleta” (Zagreb), „Mi-

sle” (Skopqe), i mnogih drugih revija, ~asopisa i listova. Kako ste sve to stizali?

Mladost moè sve, energija se obnavqa kroz radost sretawa sa istomi{qenicima i drugarima, imalo se i vremena i novaca za putova-wa, u redakcijama koje spomiwete bio je cvet na{e literarne mladosti one velike zemqe koja nas je okupqala. Da spomenem neka imena: Darko Stupari}, Boìn Pavlovski, Boò Vukadinovi}, êdo Jakimovski, Ostoja Kisi}, Dimitrije Rupel, Zlatko Markus, Sre}ko Lipov~an, La-slo Vegel, Vujica Re{in Tuci}, Bo{ko Ivkov, Mihailo Harpaw, Bra-nimir Bo{wak... Bilo je lepo druìti se sa wima, nije bivalo ispra-znih razgovora, u~ili smo u hodu i ostavili traga. Ja sam iz „Poqa” oti-{ao kada sam napunio dvadeset i sedam godina, misle}i da ih ostavim mla|ima, ali preuzeli su ih stariji od mene.

Pisali ste scenarije za Dan mladosti. J. B. Tito je veoma cenio

ono {to ste radili i rado vas je konsultovao oko „omladinskih pita-wa”.

Ma nije, mada me te pri~e prate svih ovih godina od Titove smrti. Ni{ta me nije konsultovao, dao mi je samo do znawa, vi{e puta, da ceni to {to radim i to {to pi{em, a znam, primetio sam, da je pone{to iz mo-ga pera i pro~itao. Imao sam prilike da ga vidim svake godine posle „Dana mladosti”, a kasnije, u poznim wegovim godinama, i na drugim me-stima gde sam bio pozivan.

Na dan kada je iz Kara|or|eva krenuo na Brdo kraj Krawa, dakle u novogodi{woj no}i, poslao mi je jednu moju kwigu za decu Tito je na{ drug, prelepo izdawe „De~jih novina” u fascinantnoj opremi moga pri-jateqa Radeta Ran~i}a, na kojoj se potpisao na wegovim portretima u kwizi, a wegov li~ni sekretar Milivoj Pisar priloìo mi je rukom pisanu ~estitku sa pozdravima i zahvalno{}u za moje lepe pesme. Posle mi je Stevan Dorowski rekao da je to posledwi potpis Josipa Broza. Le-pa i draga uspomena. Pamtim i kako smo popili posledwu fla{u Staqi-

RAZGOVORI

17

novog vina: bio sam na ve~eri kod Tita, na dvanaest ~a{a podelili smo to gruzijsko vino iz Predsednikovog podruma.

Bilo je i drugih anegdota?

Evo jo{ jedne. Elem, negde 1976. godine, pamtim jer sam vodio sta-rijeg sina Vladimira da ga Tito upozna, po{to je izrazio èqu da ga do-vedem na vi|ewe. Vladimir je imao sedam godina i lepo su se, uz na{e smejawe, (Du{an Alimpi}, Jovanka Broz i ja) ispri~ali. Tito me je, bla-go, ukorio {to nisam doveo i Milo{a. Ja sam mu rekao: „Milo{ je jo{ beba, ne bi Vas ni upamtio”, na {ta mi je on odgovorio: „Ali upamtio bih ja wega”.

J. B. Tito je voleo da se druì sa umetnicima?

Bilo je kasno leto, ru~ak za tridesetak gostiju bio je postavqen na padini Fru{ke gore. Umetnici koji su u~estvovali u programu dola-zili su iz ku}ice ispod padine, pa je vaqalo da pre|u dvadesetak metara do mesta gde je mikrofon. Sve je bilo lepo, kao u filmovima, ili na Re-noarovoj slici „Put koji vijuga kroz visoku travu”. Ja sam, kao i uvek, sedeo na rubu stola postavqenog kao }irili~no slovo P, pored admira-la Tihomira Vilovi}a. Posluìli su supu. Da napomenem, nikada, ni na ru~ku, ni na ve~eri u prisustvu predsednika Tita, nisam jeo ili pio ne-{to {to nisam jeo i pio u svojoj ku}i. Dakle, ni{ta posebno, sve obi~no. Primetio sam da mikrofonu prilazi operska diva Julija Bisak. Ustao sam od stola, do{ao do we i dopratio je do mikrofona dvadesetak kora-ka. Jo{ smo jeli supu, kad je do mene do{ao oberkelner Vidoje i {apnuo mi da me Predsednik poziva da do|em do wega. Iznena|en, ustao sam i pri{ao mu sa strane, gde je sedela Jovanka Broz, a do Jovanke je bio Vi-doje @arkovi}. Sagnuo se malo i rekao: „Evo me predsedni~e, zvali ste me”, na {ta je Jovanka dobacila Titu: „Ma ne diraj mi Peru”. Tito je od-mahnuo rukom i pitao me {ta sam ja po nacionalnosti. Po~eo sam da vr-dam, te Jugosloven, te Srbin iz Hercegovine, te Vojvo|anin... On je od-mahivao rukom, sa malim osmejkom na usnama, {to me je oslobodilo tre-me i stresa. Kazao je: „Ma to znam, znamo se mi odavno, ne pitam vas to”. A Jovanka je jo{ jednom dobacila: „Ma, ne diraj mi Peru”. Potom sam re-kao da stvarno ne znam vi{e {ta da kaèm, a onda je Tito dodao: „Vidi-te, kada je Julija prilazila da otpeva svoju lepu ariju, vi ste ustali od stola i dopratili je, na {ta sam ja drugarici Jovanki i drugovima rekao da ima nade jer me|u nama ima jo{ xentlmena i pohvalio vas pred svima, obradovan va{im ~inom. A onda je Julija otpevala pesmu, a admiral Vi-lovi} i vi ste i daqe srkali supu. Ona je oti{la sama, pa sam pomislio da mo`da niste Crnogorac”. Svi su se, sem mene i Vidoja, smejali od sr-


18

ca, a nama dvojici ba{ nije bilo pravo. Vi{e puta sam imao prilike da primetim da je predsednik bio vrlo duhovit i brzomisle}i ~ovek.

U studiji „Lenka Dun|erski”, govorite o odnosu vreme{nog Laze

Kosti}a s mladom Lenkom Dun|erski. [ta ste novo otkrili?

Predugo, jo{ od {irobrije{kih gimnazijalnih dana, mene je inte-resovalo sve {to je u bilo kakvoj vezi sa mitom o Lenki Dun|erskoj. Po dolasku na studije u Novi Sad, tragawe sam nastavio u Rukopisnom ode-qewu Matice srpske, ~itao rukopisnu zaostav{tinu Trivuna Milita-ra, istori~ara i hroni~ara starog Novog Sada, u~iteqa dece doktora Gedeona Dun|erskog. îtao s odu{evqewem eseje Mladena Leskovca, ku-povao kwige Lazine i o Lazi, raspitivao se. Mnogo godina kasnije, kod znalaca ìvota Laze Kosti}a: @ivka Markovi}a, Pavla @ivanova, Branimira Jovanovi}a, Radivoja Stokanova, haxi Zorana Lazina, raspi-tivao sam se o detaqima iz ìvota Dun|erskih, ali do tajne o Lenki ni-sam mogao da stignem. Negde pri kraju moga tragawa, na izmaku svoga tra-jawa, kustos Muzeja Novog Sada i arhivar @ivko Markovi} mi je rekao da jo{ pone{to mogu saznati samo od Teodore Dun|erski, unuke Gedeo-nove. Ali, ona je bila povre|ena zbog odnosa prema porodici Dun|er-skih, sa qudima je kontaktira samo faksom. Odustao sam od daqih traga-wa. Po~eo sam rukom da pi{em kwigu Lenka Dun|erska i onda je od amba-sadora SAD u Var{avi stigla poruka kompozitoru Miroslavu [tatki-}u, koji je na moj libreto napisao operu Lenka, da gospo|a Teodora èli da nas vidi. Obradovan ve{}u, poslao sam faks i dobio odgovor da se vi-dimo u wenom stanu u Novom Beogradu.

Tako je Teodora Dun|erski postala „kqu~ni svedok”?

Od 28. februara 2002, godine (vidi slu~ajnosti: ove re~i ispisu-jem ba{ 28. februara 2014, u danu kada sam se prvi put sreo sa g. Teodo-rom, koja od pre godinu dana po~iva na grobqu u êlarevu, nadomak svoga Ka{tela) profesor [tatki} i ja sretali smo se sa g. Teodorom i imali sre}u da postanemo weni prijateqi. Ona je bila najboqi izdanak inte-lektualne loze Dun|erskih, praunuka Ilije Ogwanovi}a Abukazema, plemenita, na~itana, radoznala, prozorqiva, otvorena u razgovorima, dugim i dragocenim.

Do wenog odlaska razmenili smo dosta pisama. Teodorina pisma upu}ena meni i weni rukom pisani komentari na rukopisu moje kwige o Lenki, bili su mi dragocen putokaz u tragawima za istinom o Lenki.

Iz razgovora sa Teodorom Dun|erski \uri} doznao sam kako se i gde Lenka {kolovala, da je „imala an|eoski glas i pevala kao slavuj”, da je u~ila solo pevawe i svirawe na klaviru kod g. A. Mihaelzen u Budim-pe{ti, koje je pesme pevala i koje kompozitore volela, da je verovatno

RAZGOVORI

19

pisala pesme, a kasnije mi je dr Vladimir Saka~ doneo na uvid stari spo-menar wene drugarice Vide Vuki~evi} u kojoj sam na{ao i jednu Lenki-nu pesmu, jer sam jedino ja, dobrotom gospo|e Teodore, video jedini pri-merak kwige iz Lenkine biblioteke u kojoj je bio potpis Lenin i bilo stranica ispisanih wenom rukom. Saznao sam da je umrla u sobi be~kog hotela „Bristol”, da je majka bila uz wu, i da nije bilo nikakvih bolni-ca ni „tifusnih groznica”, da je „presvisnula”, kako ka`e i Laza u svo-joj labudovoj pesmi, da je Jelena Dun|erska volela Lazu „svim `arom tragi~ne, zabrawene qubavi” i da se uvek mnogo radovala kada je on do-lazio kod wenih roditeqa u goste.

Da li je Lenka Dun|erski znala za poemu „Santa Maria della Salu-

te”?

Nije mogla znati, jer je preminula 1895. godine. Znala je za pesmu „Gospo|ici L. D. u spomenicu”, pone{to o sudbini wenog spomenara g. Teodora mi je poverila vi{e u {iframa, nego u jasnim porukama.

Pri~alo se i da Lenka Dun|erski nije umrla od tifusne groznice,

ve} da se otrovala?

Sva{ta se pri~alo i pone{to i pisalo u onda{wim novinama, jer je Jelena umrla iznenada, oti{la je sa majkom da vidi neke predstave u be~koj operi i da obi|e galerije. Umrla je iznenada, na op{te ~u|ewe, jer „otputovala je poletna i zdrava kao jabuka”, pri~alo se da je u pita-wu trovawe, posledice abortusa, rak koji se probudio na staroj povredi kada je pala sa svoga kowa, ali bi}e da ni{ta od toga nije ta~no; meni je do kraja ostalo nejasno za{to je napisano u posmrtnoj listi da je umrla od tifusne groznice, kao i za{to je pogre{no upisana godina wenog ro-|ewa, jer nije ro|ena na Aran|elovdan 1870, nego na Mitrovdan 1869, u Sentoma{u (Srbobranu).

[ta je istina o qubavnom trouglu: Lenka Dun|erski – Laza Ko-

sti} – Nikola Tesla?

Nema nikakvog trougla. Laza je u jednom razgovora sa Lenkom sa-znao da je Tesla li~nost koja je wen uzor. Lenku je nagovarao da ne odbija sve prosce. Upla{en wenom re~enicom da „ako bih ve} odabrala nekoga, morao bi to biti neko kao Vi”, sklonio se u Kru{edol, da ne bude svako-dnevno u wenoj blizini. Iz manastira pi{e pismo Tesli (12. juna 1895), iz koga citiram jedan deo:

„Dragi Prijatequ, Danas je, od prilike, tre}a obqetnica od kako smo se ono sastali u

Pe{ti i onako lijepo proveli ono nekoliko dana. Naumio sam da pro-slavim taj dan. [ta mislite kako? Ne biste nikad pogodili, da Vam ne


20

kaèm: Ho}u da Vas oènim. Quelle idee! Re}i }ete. Znam {ta }ete re}i, znam {ta }ete pomisliti, sve znam, pa ipak! Djevojka koju sam Vam name-nio podobna je da savlada svaku ènomrzicu. Ja mislim da bi i mrtvog oìvela, ne samo mrtvoga Don Huana, nego i mrtvoga sveca. Zbiqa: Ono-mad sam je gledao u manastiru kako cjeliva neke mo{ti, suhu ruku nekoga sveca, pa, u zanosu od onoga tamjana i od one qepote, ~isto sam se za~u-dio, kako da se ona mrtva ruka ne digne da je zagrli.

– Koji je to svetiteq? Zapitam kalu|era do mene. – To nije svetiteq. – Nego? – To je svetiteqka, prepodobna majka Angelina. – A? Sad razumem. Kalu|er me pogleda kao da me je razumio, a znam da ni ne sluti mo-

je misli. Do sada je odbila ~itavu vojsku prosilaca. Roditeqi se zabrinuli:

ima ve} 24 godine, al ne biste joj dali vi{e od 20. Otac je moj najboqi prijateq, te sam dakako prijateq i woj. Dugo sam se trudio da doznam uzrok te nemilosti, te jedva jedvice doznam {ta je: Wen je ideal Nikola Tesla...”

Razmenili su po tri pisma, imao sam prilike da ih vidim. Laza je znao da }e ga Tesla odbiti na fini na~in, kako je Tesla i u~inio u re~e-nici „da se on sa naukom ven~ao i da ne moè sve}a da gori sa oba kraja”.

U ~emu se razlikuju veleposednik Dun|erski i dana{wi tajkuni

koji kupuju zemqu po Vojvodini?

Samo iz napisa u novinama znam da mnogi qudi imaju velike pose-de u Vojvodini, neke sam imao prilike i da upoznam. Ne bih ih nazivao, ni tajkunima, ni latifundistima, ako zemqu obra|uju na op{te dobro. @alim za zemqoradni~kim zadrugama i verujem da }e se vratiti kao do-bar na~in organizovawa malih posednika. Nave{}u jedan primer, kao mogu}u preporuku bogatima. Naime, govorio sam o zadu`binarstvu u Sr-ba, u Matici srpskoj, pro{le godine, kada je dodeqivana nagrada, Statu-eta „kapetana Mi{e Anastasijevi}a” najboqima u raznim oblastima. U ime nagra|enih zahvalio je najboqi privrednik, po oceni komisije, g. Miodrag Kosti}, vlasnik „MK Komerca”. Tada je rekao da dok je mene slu{ao kako govorim o Lazaru Dun|erskom, pomislio da li }e on zaslu-ìti da nekada neko tako o wemu govori. Obe}ao je da }e svoju porodi~-nu ku}u u Petrovaradinu pokloniti De~joj bolnici u Novom Sadu. Bio sam prisutan kada je uru~ivao kqu~eve doktoru Slobodanu Grebeldinge-ru, pesniku i mom prijatequ, velikom znalcu ìvota i dela Jesewina, za sme{taj porodica i dece obolelih od malignih bolesti. Rekli su mi znalci da mu je za to imawe nu|eno vi{e od milion dolara. Dobro~in-

RAZGOVORI

21

stvo, kakvo je ovo Kosti}evo, bi}e zapam}eno kao podatak da se i u ovim vremenima moè ~initi dobro – za op{te dobro.

Radili ste po ~itavoj Jugoslaviji. Kako ste doìveli raspad ze-mqe, jeste li jugonostalgi~ar?

Te{ko, vrlo te{ko, ali nisam jugonostalgi~ar.

Oti{la je i Crna Gora, a Srbija ostala bez mora? To se moglo i o~ekivati. Nisam posebno nesre}an zbog toga. Boqe

je ovako, nego da se optuùjemo, kao posva|ane jetrve.

Kako, s ove vremenske distance, gledate na bombardovawe Srbije 1999. godine?

U mojoj kwizi Nove pesme (izdava~: „Stilos”, 2003) ima pedesetak pesama o tim danima, koje ne mogu, i ne èlim da zaboravim. Nikakvoga opravdawa za taj ~in nemam.

Kako ocewujete Briselski sporazum i „meku” predaju Kosova i Metohije?

Mnogo bi mi prostora bilo potrebno da iznesem svoj stav. Odgo-vori}u jednom pesmom iz neobjavqene kwige – Pisma D. T. na nebesku adresu:

31. pismo Jo{ se krqamo oko Kosova, a ti bi, za ìvota, sve to razumeo, u~ini mi se ko da opsova onako ko~i}evski, kako si umeo

Globalizacijska zasela avet i s vrata ne}e da nam se skine. Onima iza nas ostaje zavet: U Prizrenu svetom, dogodine.

[ta }e nam doneti ulazak u Evropsku uniju?

Kada se budemo ujediwavali, to ne}e biti ovakva i sada{wa Evropska unija. Ne{to }e nam doneti, a ne{to }e nam odneti. Bumo vi-dli!

Kako vidite Srbiju 2050. godine?

Voleo bih da moja unuka Milena ìvi u zemqi u kakvoj sam ja ì-veo dok sam bio mlad.

Razgovor vodio: Zoran Hr. Radisavqevi}


22

Radmila Popovi}

PRIPREMNI RAZGOVOR S DANILOM KI[OM ZA TV INTERVJU

Oktobar 1988. godine

Mnogo Vam hvala {to ste mi otvorili vrata svog doma i pri-stali da mi poklonite dio svog vremena!

KI[: ûli smo se par puta telefonom i nekako sam stekao pove-rewe u vas. Bilo mi je ào da to izneverim, mada vam nisam nizakakav razgovor. Imao sam u februaru neku intervenciju na glasnim ìcama. Sad se ne ose}am lo{e ali i sami ~ujete kako mi je glas hrapav.

Mene iskreno raduje {to se ne ose}ate lo{e, a svima nam je glas ponekad hrapav.

KI[: Ma, nije ba{ tako. I kad sam bio zdrav, moj glas je mnogima bio neprijatan.

Mo`da sam razumjela aluziju. Znam pone{to iz Va{ih kwiga pa i iz {tampe. Ipak sam uvjerena da na{a kulturna i ~itala~ka javnost izuzetno cijeni i po{tuje i Vas i Va{e kwièvno djelo.

KI[: Nije ba{ tako. Moje kwige niko ne ~ita. Ta moja, nazovi, popularnost ima drugo poreklo. Ja sam iskren, o{trog jezika, nepotku-pqiv, mnogi bi rekli: eksplozivan. Iz mojih karakternih crta proisti-~e ta (eventualna) zainteresovanost za mene. Kad do|em iz Pariza u Be-ograd, sale}u me sa svih strana. Novinari su radoznali, a naj~e{}e ne znaju {ta ho}e. O kriti~arima da ne govorim. Ova moja tirada je neka vrsta otpora i pobune.

Izvinite, lo{ sam doma}in. Ali umem i da se popravim. Sad }e jedna lepa dama da nas posluì.

Ne, ne! Hvala! Izuzetno sam po~a{}ena time {to razgovaram s Vama.

KI[: Moèmo mi razgovarati i uz kafu i pi}e.

Ja sam do{la sa iskrenom èqom da za glavni kulturni magazine Kulturno-umjetni~kog programa Televizije Sarajevo s Vama, respektu-ju}i Va{e zdravstveno stawe i Va{e vrijeme, napravim intervju bez unaprijed ograni~ene duìne. Pet minuta, deset, pola sata … sat ... koliko Vam bude odgovaralo. Spremila sam se za sve varijante.

RAZGOVORI

23

KI[: Nimalo ne sumwam. Ali … ne mogu iza}i u susret Va{oj èqi. Prvo, zato {to je za mene sad naporno da govorim ... da govorim pred kamerama … A drugo, jo{ va`nije od prvog, ne mogu da se pojavim na televiziji u ovakvim dru{tvenim okolnostima da govorim o tamo nekim mojim umetni~kim i ìvotnim problemima – bilo bi neukusno.

Zaobi}i }emo dru{tvene okolnosti. Osta}emo u poqu Va{eg kwièvnog djela i Va{e poetike.

KI[: E, to nije mogu}e izvesti. Sve je to isprepleteno. A ja o to-me ne}u da govorim. Da se pojavim kao da sam pao s Marsa i da ni{ta ne razumem {ta se ovde de{ava, ne bi bilo samo sme{no nego i neodgovor-no. To ne mogu.

Pravo da Vam kaèm ja ne poznajem puteve u politi~kom pejsaù i ne bih se usudila da tamo za|em. Mene interesuje kako je Danilo Ki{ stvarao svoj umjetni~ki svijet i kojim se putevima stiè do riznica wegovog umjetni~kog blaga.

KI[: Vidim da ste uporni i neodoqivi u svojim namerama. Hajde da se mi ne{to dogovorimo. Ja se uskoro vra}am u Pariz i ponovo }u do-}i u Beograd krajem novembra. Nadam se da }e me zdravqe posluìti pa }emo u novembru videti kako ovo da razre{imo.

Da ste rekli: sutra ili prekosutra, to bi me vi{e obradovalo. Moja televizijska ekipa u najboqem sastavu ~eka u pripravnosti. Mo-gli bi da do|u i dva kwièvna kriti~ara. Svi ~ekaju na{ poziv.

KI[: Ne! Ne! Imam ja druge obaveze. Treba mi vreme. Znam ja {ta su televizijske ekipe. Dok se oni dovuku... pa razmeste... pa sve rasture, pa dok se dogovore i krenu. Nemam za to ìvaca. A kriti~ari... tek oni su mi vi{ak. Nemam ja ovde nijednog kriti~ara koji bi mogao da govori o mojoj literaturi. Niko od wih nije kako vaqa pro~itao moje kwige. To {to oni pi{u, to su nebuloze. A da se tu guze u mojoj emisiji – to ne}u. Imam ja lo{e iskustvo s wima. Neke sam samo iz prijateqskih razloga pu{tao da se {epure kao poznavaoci moje literature, jer sam delio s wima neke zajedni~ke uspomene. To su bili moralni razlozi, a ne pove-rewe u wihovo kwièvno znawe.

Mnogima sam pripremao i pitawa i odgovore, instruirao ih da bi mogli ne{to da kaù, tako ne mogu da kaèm: evo ~oveka koji se razume u neku moju kwigu, koji je u stawu da je otkqu~a.

Posledwih godina bio sam primoran da ~itam svoje kwige dok su prevo|ene na strane jezike i da pomaèm u prevodu koliko ja mogu. Vi-deo sam koliko moj tekst vapi za tuma~ewem, a samo {to nije napisano izme|u redova: Ovo, magar~e kriti~arski, zna~i to i to i nije ni{ta drugo nego autorova poetika prikrivena u nekom liku.


24

A po{to, fala bogu, u nas to niko nije otkrio, ja nemam nikakve obaveze prema na{im kriti~arima. I nikakve obaveze prema novinari-ma.

Novinari ube|uju sebe da sve znaju, a u stvari, niti znaju niti se trude da imaju svoj stav o nekom problemu. Oni, uglavnom, misle tu|om glavom, poltroni{u i sve prilago|avaju svom interesu.

Eto, ovih dana sam bio u Titogradu. Sjatili se novinari oko mene. Majka mi je Crnogorka i ja sa nekom vrstom sentimenta prihvatim in-tervju za neki wihov list. Pitaju me: te kakva su va{a se}awa na Ceti-we, te kakvu sliku nosite o tom vremenu... te ovo, te ono. Kaèm im da sam u toj svojoj ranoj mladosti na Cetiwu osetio nepravde i uo~io de-formacije novog sistema. pri~ao sam im jo{ neke zanimqivosti iz ì-vota, a oni, serowe, objavili potpuno sporedne stvari. Sestra me pita za{to sam to dozvolio. Nisam ja upravqao wihovim profesionalnim – neprofesionalnim odnosom prema poslu kojim se bave. Od svega toga mi je muka. Ne smem ni da se setim koliko je sve to u na{em novinarstvu jad-no.

A kad je sve takvo kakvo jeste, evo ja imam jedan predlog za Vas. Govorite li francuski ili engleski? Vjerujem da francuski govorim dobro, engleski… i tako i tako.

KI[: Pozivam vas da do|ete u Pariz. Obezbedi}u Vam tamo tele-vizijsku ekipu i kriti~ara za koga sam siguran da poznaje moje delo.

Prijatno ste me iznenadili pozivom. Beskrajno sam Vam zahval-na na povjerewu! Ja jesam Va{ istrajni ~italac i Va{ veliki po{to-valac. Ipak me ne poznajete dovoqno.

KI[: Ne znam kako ste me ubedili da vam verujem. Ali, ubedili ste me. Kaìte svojima u Redakciji da sam Vas pozvao da intervju napra-vimo u Parizu. Ako treba, ja }u im napisati pismo i sve obrazloìti.

Va{e pismo bi sigurno obradovalo i glavnog urednika Kulturno-umjetni~kog programa i moje kolege u Redakciji. Bili bi sigurno po~a-stvovani. Ali, meni bi, vjerovatno, rekli: Ko da te tako nesposobnu po{aqe u Pariz na radni zadatak kad nisi u stawu ni u Beogradu da do-|e{ do Ki{a.

KI[: Pa do{li ste, Radmila. Moj prag se ne prelazi lako, a vi ste uspeli. Jo{ samo da napravimo taj intervju.

Jo{ samo da napravimo intervju. U Beogradu. U novembru.

KI[: Rekao sam: vide}emo se u novembru. Do tada se moj glas si-gurno ne}e popraviti ali, stojim iza onog {to sam obe}ao. Imate moj pa-riski broj i ovaj ovde. Javite se. Ja sam umoran i bolestan ~ovek. Ko zna

RAZGOVORI

25

{ta me jo{ ~eka na putu. Ali, ipak verujem da su razgovori s prijateqi-ma lekoviti.

* * *

U novembru sam se u Beogradu srela sa Danilom Ki{om. Nije pri-hvatio televizijski intervju. U decembru smo napravili intervju za sa-rajevsku reviju Odjek. Intervju je objavqen u Odjeku u februaru 1989. go-dine.


26

Razgovor s povodom

TA^KA KOJA SA@IMA UNIVERZUM

Akademiku Qubomiru Simovi}u Nagradu za ìvotno delo dodelila Srpska kwièvna zaruga

Akademik Qubomir Simovi} je pesnik impresivne biografije i

bibliografije. Izme|u prve zbirke Slovenske elegije {tampane 1958. i najnovije Planeta Dunav (koja je zapravo trilogija sastavqena od kwi-ga Quska od jajeta, Ta~ka i Planeta Dunav) objavqene 2012. stalo je mnogo novih pesni~kih zbirki i vi{e izbora poezije. Pomiwemo Hleb i so, objavqen u LXXVIII kolu Srpske kwièvne zadruge (1985), kao i u Zadruginom divot-izdawu (1987), Isto~nice i druge pesme (BIGZ, 1994), Najlep{e pesme Qubomira Simovi}a (Prosveta, 2002)... êtiri drame, roman hronika Uìce sa vranama (1996), dnevnik snova Snevnik (1998), eseje o srpskim pesnicima pod nazivom Duplo dno (1983), kwigu eseja o slikarima i vajarima îtawe slika (2006) ...

Va`no mesto u wegovom opusu ima pet kwiga razgovora, dnevnika, ~lanaka, analiza i komentara onoga {to se zbivalo na teritoriji Jugo-slavije i Srbije krajem dvadesetog i po~etkom dvadeset prvog veka: Ko-va~nica na êkovini (prvo izdawe 1990), Galop na puèvima (1994), No-vi galop na puèvima (1999), dnevnik vo|en za vreme bombardovawa Sr-bije 1999. Guske u magli (2005) i Obe}ana zemqa (2007).

Putopis Kina: ~itawe spaqenih kwiga objavqen je kao separat ~asopisa „Kwièvnost”, 3/2007.

Akademik Simovi} je priredio izdawa izabranih pesama mnogih srpskih pesnika.

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti organizovao je nau~ne sku-pove i uredio zbornike radova sa tih skupova: Jovan Sterija Popovi}, 1806–1856–2006 i Laza Kosti}, 1841–1910–2010.

Pesik Qubomir Simovi} izabran je za dopisnog ~lana SANU 1988, a za redovnog 1994.

Pesme i drame prevo|ene su mu na mnoge svetske jezike. Za poeziju i dramska dela dobio je gotovo sve ugledne nagrade, kao i one sa imenima velikih srpskih pisaca („Zmajevu”, „Isidora Sekuli}”, „Branko Miq-kovi}”, „Milan Raki}”, ~etiri „Sterijine nagrade”, „Du~i}eva nagra-da”, „Disova”, „Vasko Popa”... „Vukovu nagradu”, „Zlatni krst kneza La-zara”...)

RAZGOVORI

27

Bibliografija Simovi}evih radova koju je priredila Milena Markovi} objavqena je u „Godi{waku” Srpske akademije nauka i umet-nosti za 1998, kwiga CV, i u „Godi{waku” za 2007. kwiga CXIV.

Kwiga Pamtivek (Stubovi kulture, 2010) je mo`da najsadràjniji presek Simovi}eve biografije, bibliografije i fotografija kojima se ilustruje akademikov bogat stvarala~ki ìvot.

Vi ste pesnik tradicije u eliotovskom smislu....ova vremena ni-

su naklowena toj orijentaciji. Kako tuma~ite popularnost svoje poe-zije, koja pored modernosti ima i tu dimenziju?

U svom poznatom eseju „Tradicija i individualni talenat”, Eliot kaè da se u kritikama ne~ije poezije pridev „tradicionalno” naj~e{}e pojavquje kao neka „fraza pokude” a ako nije u pitawu pokuda, onda on predstavqa neko „nejasno odobravawe... kao da se radi o nekoj dopadqi-voj arheolo{koj rekonstrukciji”, {to se, otprilike, svodi na isto. Po-jam tradicije, pa i pojam modernosti, pa i wihov odnos, on defini{e na mnogo sloèniji na~in nego {to se to obi~no ~ini. U eseju o Ezri Paun-du on kaè da pisac ne postaje moderan zato {to pi{e o solundarima na dimwacima, niti je arhai~an zato {to peva o „bojnim stegovima”. Po Eliotu, tradicija „na prvom mestu obuhvata ose}awe istorije”, koje je, kaè on, „neophodno svakom onom ko bi hteo da bude pesnik i posle svoje dvadeset pete godine”. On nagla{ava da „ose}awe istorije ukqu~uje za-paàwe ne samo onoga {to je pro{lo u pro{losti ve} i {to je sada{we u pro{losti”. On je ukazao da ~itava evropska literatura, po~ev od Ho-mera, i u okviru we svaka pojedina~na literatura, „istovremeno egzi-stiraju” i sa~iwavaju jedan poredak. I da ni jedan pesnik nema sam za se-be celovito zna~ewe, i da wegov zna~aj, kao i ocena wegovog dela, jeste ocena wegovog odnosa prema mrtvim pesnicima. Taj tako sloèn pojam tradicije kod nas se beskrajno pojednostavquje i upro{}ava. I mi mu prilazimo sa bezbroj predrasuda, od kojih je naj{tetnija ona koja tradi-cionalno i moderno vidi iskqu~ivo u odnosu konfrontacije. A pitawe popularnosti poezije predstavqa drugorazredni problem i nema nika-kve veze sa problemom o kome govorimo.

Veliki ugled donela su Vam dramska ostvarewa: „Hasanaginica”,

„Putuju}e pozori{te [opalovi}”, „Boj na Kosovu” i „ûdo u [arga-nu” koje se bezbroj puta izvodilo u srpskim pozori{tima. Posebno je na lep prijem nai{lo u Francuskoj. [ta je tu naro~ito intrigantno za francuskog gledaoca?

Meni nije bilo te{ko da shvatim za{to se „Hasanaginica” igra u Istanbulu. Teè mi je bilo da odgonetnem za{to su neka francuska po-zori{ta igrala „ûdo u [arganu”. Nije me iznenadilo {to su „Putuju-


28

}e pozori{te [opalovi}” igrali u Francuskoj, ali me je iznenadilo {to je ta drama, od prve postavke u Monlisonu, 1990. godine, do danas, igrana u preko sto francuskih pozori{ta. I {to je pre{la granice Francuske i igrana skoro svuda gde se govori francuski jezik: u nekoli-ko pozori{ta [vajcarske i Belgije, u Kanadi, ~ak i u jednom francu-skom pozori{tu u Maroku, u Kazablanki. Te{ko mi je da kaèm „{ta je tu posebno intrigantno za francuskog gledaoca”. A bilo bi mi jo{ te-è da pretpostavqam {ta bi tu moglo biti, kako kaète, „intrigant-no”, za gledaoca u Tokiju, Seulu ili Bogoti gde su „[opalovi}i” tako|e igrani. Da sam te predstave video, mo`da bih mogao da odgovorim na Va-{e pitawe ali ja sam uìvo video samo predstavu u pariskom Theatre de la Ville, poznatom i kao pozori{te Sare Bernar, dok sam iz Tokija i Se-ula dobio samo snimke predstava. Ta pariska predstava, koja je ra|ena u koprodukciji sa pozori{tima iz Strazbura i Monlisona, bila je izvan-redna i trebalo je da gostuje na Sterijinom pozorju. Ali to je bila godi-na sankcija i to gostovawe je, na moju veliku àlost, onemogu}eno. U Pa-rizu je za tu predstavu vladalo veliko interesovawe i nedeqom su igra-ne ~ak i po dve predstave dnevno. Pozori{ta su mi redovno slala kriti-ke od kojih bi mi se, da sam mla|i, vrtelo u glavi. Meni je, me|utim, veo-ma va`no jedno svedo~ewe Mi}e Danojli}a, objavqeno u kwièvnom podlistku „Borbe”, u maju 1992. godine. Podse}am vas da se o Srbima ta-da {irom sveta pisalo sve najgore, i da su na{i qudi koji ìve u drugim zemqama bili izloèni velikim pritiscima i ponièwima. A evo {ta Mi}a Danojli}, u tekstu „Begunci i dràva”, pi{e o jednoj od tih pred-stava.

„Sredinom aprila, u pariskom pozori{tu Sare Bernar tridese-tak dana zaredom prikazivano je „Putuju}e pozori{te [opalovi}” Qu-bomira Simovi}a. Na kraju jedne od predstava, dok je odu{evqena pu-blika ( 800 gledalaca! ) po ko zna koji put izazivala glumce na scenu, jed-na èna iz sredine dvorane po~ela je na sav glas vikati: „Je suis Serbe”. To je zna~ilo: komad kome se divite napisao je Srbin i ja sam Srpkiwa, i Srbi su qudi koji pi{u stihove i tu`no – vesele komade, i ovo je jedna od retkih prilika, bar u posledwe vreme, u kojoj smem glasno i ponosno re}i kome narodu pripadam. Srbija je ovo {to ste ovde, ve~eras, ~uli, a ne ono {to su tamo od we u~inili.”

Koju ulogu danas ima pozori{te u stvarnom svetu?

Prvo, i svet pozori{ta je stvarni svet i umetnost je stvarnost. Osim toga, u svetu pozori{ta postoji mno{tvo razli~itih pozori{nih „jezika” i svaka od tih predstava moè da bude odgovor na Va{e pitawe.

U Va{oj poeziji se stapa svet sa onim specifi~no srpskim, poro-di~na tradicija, ku}a, poku}stvo, hrana, ratnici i wihove sudbine...

RAZGOVORI

29

Kre}ete se na razme|i istorijskog i duhovnog vi|ewa sveta, „podzem-nog” i „nadzemnog ” {ta Vam je primarnije?

Va{e pitawe me vra}a jednoj Helderlinovoj pesmi u kojoj kaè „Pesnici moraju, pa i oni duhovni, biti svetovni”. I vra}a me Lao Ceu, koji kaè da je te{ko koren lakog a da je mirovawe gospodar kretawa. Prema tome, primarno mi nije ni lako ni te{ko, ni svetovno – ili isto-rijski, kako Vi kaète – ni duhovno. Te krajnosti i suprotnosti ne is-kqu~uju nego jedna drugu ra|aju i dopuwavaju.

Kakav je put da poezija bude prihva}ena, da li je bitnije weno

zna~ewe ili komunikativnost... ponekad se to kosi jedno s drugim...

To pitawe – „zna~ewe ili komunikativnost” - nikad se ne posta-vqa. Pesnik poku{ava da se izrazi {to preciznije a ne {to komunika-tivnije. To nisu kategorije oko kojih se pesnik dvoumi.

Zdravko [otra je snimio film „Boj na Kosovu” na osnovu Va{e

istoimene drame. Izme|u tuma~ewa mita kao istinite i izmi{qene pri~e, gde je bilo teì{te Va{e poetike u koji je utaknuo mnogo poe-zije?

Zdravko [otra je film snimao pod pritiskom obeleàvawa 600. godi{wice Kosovske bitke, i uradio ga je u strahovitom cajtnotu: za svega 30 dana! A onda je film do{ao u jedan krajwe nepovoqan politi~-ki kontekst u kome se o wemu sudilo vi{e na osnovu aktuelne politi~ke situacije nego na osnovu estetskih kriterijuma. Pa su tako i film i sa-ma drama, bili `rtve onoga {to ja zovem ”~itawe s predumi{qajem”. Neki su, na primer, zamerali {to knez Lazar, uo~i bitke, poziva Srbe na okup. A {ta da radi vladar kad se wegovoj zemqi pribliàva silna vojska da je porobi, nego da narod okupqa i poziva na odbranu? I {ta da radi despot Stefan posle izgubqene bitke, nego da poku{a da sabere i odrì poraèni i rasuti narod? U toj drami ima mnogo li~nosti i sva-ka od wih ima svoj doìvqaj i svoj stav. Jedan stav ima vojskovo|a i vla-dar, a drugi prodava~ica ribe. Niko, na primer, nije primetio da sam ja u dramu, umesto „nebeskog naroda”, uveo ribaricu, praqu, trgovca koà-ma i wegovu ènu, trpezara, kova~a novca i, posebno, jednog berberina iz Prizrena, koji je ujedno hirurg i medikus, i koji u drami ima speci-fi~nu poziciju i ulogu. Wega, i tu wegovu specifi~nu poziciju i ulogu, niko nije primetio. Niko, osim Du{ana Makavejeva. Da ne pomiwem falsifikate kojima su vojni~ke pesme iz te drame bile izloène za vreme NATO bombardovawa Srbije. Jedna stranka ne samo da je mewala tekstove tih pesama, nego je jednu od wih proglasila za svoju partijsku himnu. I vi od toga nemate nikakve odbrane.


30

[otrin film sam ponovo gledao po~etkom ove godine. Mnogi qu-di koji su ga gledali ovih dana, ~etvrt veka posle wegovog nastanka, i razumeju ga i ocewuju boqe nego {to su ga razumeli i ocewivali oni ko-ji su ga gledali u vreme Milo{evi}evog govora na Gazimestanu.

Za mla|e nara{taje koji ne poznaju epsku poeziju, to }e ostati

kao jedina istina o onom vremenu... Moè li se bez rizika staviti znak jednakosti izme|u umetni~ke i ìvotne istine?

Izme|u „ìvotne” i „umetni~ke” istine postoji neosporna veza – druge istine ne bi bilo bez one prve – ali ako bi se te dve istine izjed-na~avale, ako bi razlika izme|u wih bila izbrisana, onda bi jedna od wih sigurno bila suvi{na.

Kako danas vidite sudbinu Kosova i Metohije?

Ono {to se dogodilo na Kosovu nije od danas, nije ~ak ni od ju~e. To je ne{to {to se odavno spremalo i {to je jo{ u Brozovo vreme izbi-jalo na videlo. A to {to je izbijalo na videlo, niko nije hteo da vidi. Kad kaèm niko, to pre svega zna~i niko od politi~ara. Parola „brat-stvo i jedinstvo” bila je tepih pod koji su se gurali svi problemi, pa i kosovski. Kasnije je do{ao i Milo{evi}, koji je problem Kosova re{a-vao na na~in koji ne samo da je ubrzao otcepqewe Kosova nego je doveo u pitawe i opstanak same Srbije. A {ta rade politi~ari koji su do{li posle Milo{evi}a? Oni kaù: „Kosovo je Srbija!”, i misle da su time rekli i re{ili sve. Ja sam ~esto u ovakvim razgovorima postavqao pi-tawe {ta bi se desilo ako bi Evropska unija i Sjediwene Ameri~ke Dr-àve Srbiji vratile Kosovo. Da li bi Srbija imala snage i na~ina da ga integri{e u svoju dràvnu zajednicu? Odgovor, naravno, nisam dobio. Ruku na srce, nisam ga ni o~ekivao. Osim toga, u Srbiji i danas ima jo{ problema sli~nih kosovskom. Ali na{i politi~ari ne vole probleme, i izbegavaju da se s wima suo~e. Nave{}u vam samo jedan primer.

U Subotici je ovih dana desni~arska organizacija iz Ma|arske, JOBIK, otvorila kancelariju. Kakva je to kancelarija? Kakva je to or-ganizacija? Sami Ma|ari iz Ma|arske kaù da je to „telo opsednuto vi-rusom fa{izma”. Englezi JOBIK nazivaju „najmo}nijom fa{isti~kom strankom u Evropi”, i wegove govornike proteruju iz Hajd parka. A na-u~nici, nezavisni mediji i politi~ari pripadnike JOBIKA opisuju kao „fa{iste, neofa{iste, ekstremiste, rasiste, antisemite i progo-niteqe Roma”. Protiv otvarawa te kancelarije u Subotici reagovao je Savez vojvo|anskih Ma|ara. Ali nije reagovala vlada Srbije. Vlada Sr-bije, dakle, nije dala podr{ku svojim gra|anima ma|arske nacionalno-sti. Pripadnici JOBIKA su traìli i dozvolu za odràvawe konfe-rencije za {tampu. Tu dozvolu nisu dobili, ali su svoju konferenciju,

RAZGOVORI

31

ipak, odràli. Da li je op{tinska, ili pokrajinska, ili republi~ka vlast shvatila da ih je fa{isti~ka stranka, koja je do{la iz jedne stra-ne zemqe, ignorisala i ponizila? A mogli bismo da postavimo jo{ jedno pitawe: Ako je JOBIK danas u Srbiji stvorio svoju kancelariju, i ako vlast na to nije reagovala, da li }e ga to ohrabriti da sutra preduzme ne-ke krupnije korake, i da otvori ne{to mnogo ve}e od kancelarije?

Kakav je stav Akademije nauka i umetnosti prema savremenim po-

liti~kim problemima, orijentacijama?

O Akademiji sude ~ak i oni koji ni{ta ne znaju ni o wenim zada-cima i aktivnostima, ni o wenom sastavu. Neki, sude}i o woj, ne uzimaju u obzir ili namerno previ|aju, neke ~iwenice. U stranoj i doma}oj jav-nosti, na primer, najvi{e se govorilo o Memorandumu Akademije. A pritom se ignorisala ~iwenica da je nacrt tog Memoranduma ukraden i objavqen a da Skup{tina Akademije nikad o wemu nije raspravqala i nikad ga nije usvojila kao svoj dokument. âk je 1986. doneta odluka da se rad na Memorandumu obustavi. Uprkos tome, Akademija se ve} ~etvrt ve-ka preme{ta sa jedne optuèni~ke klupe na drugu zbog ne~ega {to je u jednom od dva nacrta tog dokumenta napisano, a {to, ponavqam, u Akade-miji nikada nije prihva}eno i usvojeno. Tako|e se ne uzima u obzir ~i-wenica da je akademika koji su se, od samog po~etka, javno suprotstavqa-li Milo{evi}evoj politici, bilo mnogo vi{e od onih koji su je podr-àvali. Zaboravqa se da su akademici u novembru 1991. uputili javnosti Apel protiv rata, i da je u junu 1992. godine 65 akademika potpisalo, i Milo{evi}u javno uputilo, zahtev da, u interesu srpskog naroda, podne-se ostavku i povu~e se sa politi~ke scene. Akademici pokre}u inicija-tivu za osnivawe DEPOS-a i najaktivnije u~estvuju u wegovom radu. U~estvuju u demonstracijama 1996–1997, govore studentima u Beogradu, Ni{u i Kragujevcu, izlaze pred policijske kordone u Vasinoj i Kolar-~evoj ulici i tako daqe. U dokumentu pod naslovom „Gola fakta” Pre-drag Palavestra je pobrojao sve podatke o aktivnostima ~lanova SANU tokom devedesetih godina pro{log veka, i o onima koji su Milo{evi}e-vu politiku podràvali, i o onima koji su se wegovoj politici suprot-stavqali. Ali niko u Beogradu taj dokument nije hteo da objavi. Moète ga na}i jedino u kwizi Osvetqewa Predraga Palavestre Milo{a Jev-ti}a.

Negovali ste poetiku mikrosveta, bube, mravi, flora i fauna,

koji je smisao takvog izbora?

Podseti}u Vas na ono {to je napisao Viqem Blejk: „Ko vidi bes-krajno u svim stvarima, Boga vidi. „On je napisao jo{ ne{to: „Sveto je sve {to ìvi.” Odavno sam shvatio da ni~emu ne smemo davati prednost


32

zato {to je veliko, na ra~un onoga {to smatramo malim. I u najmawem se moè sadràti beskraj. Ako biste mi dozvolili da prepisujem sebe, ponovio bih ono {to sam ve} rekao ~itaju}i Milutina Milankovi}a. Naime, Milankovi} na jednom mestu kaè da je planeta Zemqa samo ta~-ka u svemiru. A ja sam tome dodao uverewe da i ta~ka moè da bude plane-ta.

Narativnost je jedno od svojstava Va{e poezije, u neku ruku Vi u

poeziji pripovedate, „izve{tavate” o svetu oko sebe i u glavi lir-skog subjekta...

Narativnost – bar onakva kakvu nalazimo u Vinaverovim Ratnim drugovima, ili u pesmama Branka V. Radi~evi}a i Be}kovi}a, ili u kwi-zi Pesme o detiwstvu i ratovima Miodraga Pavlovi}a – nije karakte-risti~na za moj pesni~ki izraz. Mo`da je u izvesnom stepenu ima u dve ili tri pesme u kwizi Igla i konac , ali to nije dovoqno za zakqu~iva-we o nekoj ulozi narativnosti u onome {to pi{em.

U Va{oj „Planeti Dunav” pokre}u se pitawa vezana za smisao ne-

beskog i zemaqskog, geografskog i univerzalnog, Dunav je predstavqen kao ribarska opsesija ali i kao vizija rajskih prostora...

I o tome sam ve} mnogo puta govorio. Dunav je za mene vaàn zato {to povezuje zemqe i gradove kroz koje proti~e, i {to povezuje razli~i-te narode, jezike i kulture. âk i razli~ite vekove i vremena. Dunav me je naveo da upore|ujem ~oveka vin~anske kulture, dakle kulture neoli-ta, sa dana{wim, dakle, modernim ~ovekom. Upore|uju}i ta dva ~oveka do{ao sam do zakqu~ka da je ~ovek neolita bio vi{e integrisan u svet nego moderni ~ovek. Bio je u neposrednijem, prisnijem odnosu sa biqka-ma, ìvotiwama i zvezdama. U svakodnevnom ìvotu bio je na wih upu-}en. On nije imao ru~ni sat, ve} je vreme ~itao po kretawu i poloàju sunca i senki. Porede}i ta dva ~oveka, pitao sam se da li moderni ~ovek, ne odri~u}i se modernih tehni~kih dostignu}a, moè da obnovi tu pri-snost sa biqkama, ìvotiwama i zvezdama, da li moè da obnovi tu in-tegrisanost u svet, koju je izgubio. I pitao sam se da li poezija moè to da mu vrati.

êstitam na Nagradi za ìvotno delo koju Vam je dodelila

SKZ. [ta je za pisca intimno, prava i najve}a nagrada?

Najve}a nagrada je kad otkrije, i kad napi{e, ne{to novo i neo~e-kivano, ne{to ~emu se ni sami niste nadali.

Razgovor vodila: Dragana Lili}, dramaturg-novinar

razgovori...razgovori 15 venskim festivalima u opatiji, beogradu, podgorici, ni{u, dowem milanovcu,...

Documents