Onaj koji bi rekao da politika, popravilu, nema veze sa ËestitoπÊu iposle toga mirno spava neka zna daje najnebriæqiviji domaÊin i naj-bezduπniji otac koji se moæezamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izre-kama, vezan za zakon... Naπ je zakonvrlo kratak, ali zato vrlo veliki. Onima samo tri principa: domaÊinstvo,Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπegnaroda!

God. LXVI 1. mart 2015.

PUT U PROPAST NE SME POKOLEBATIVERU U NACIONALNI PREPOROD

Железара у Смедереву, односно њенапродаја сад већ може да се назове случајем.„Јенкији” на безобзиран, бахат начин изругују сезакону и правилима међународног пословања иод нас праве будале. „Контрапонуда”! Још једанизмишљен термин тзв. транзиције, али овај путтакав да нема никаве везе са стварнoшћу, одно-сно у потпуности изврће стварност. Америчкафирма Есмарк је „победила” (тачније крајње јефаворизована), на тендеру (дивног ли транзи-ционог новоговора) а потом је послала контра-понуду! То је горе него кад циго на вашару про-даје кобилу па на питање „да ли је ждребна?”одовара: „Ако хоћеш да јесте онда јесте аконећеш онда није”! Он бар пре договора ствараилузију стварности, „каубоји” то раде после! Каокад би направили уговор за куповину куће одчврстог материјала са спратом и поткровљем, апосле вам била понуђена трошна уџерица. И то сеназове „контрапонудом”. Право је питање - коим је то дозволио? Наравно то је реторско пита-ње. Зашо су одбијене друге понуде Руса, Кинеза,Немаца... неке чак нису ни отворене? Зашто јенаша влада узела приватизацијског саветникапосле приватизације? Зашто нису узете гаранци-је од банке понуђача да у случају раскида угово-ра се наша страна намирује у складу са оним штојој је по договору припадало? Можда одговорстаје у једно име - Мајкл Кирби и притисакимперије коју он представља. Па ипак, правиодговор лежи у полтронској, некомпетентној идржавнички неозбиљној власти која нема ни при-мисао да може самостално доносити одлуке!Није тешко предвидети да ће у случају да овајпосао продаје железаре дефинитивно пропадневласт срљати у продају Телекома, што су неки већназвали привредно Косово! Али не само при-вредно већ и безбедносно.

Јасна је ствар да су Амери намерили у овојгодини да поломе кичму Србији. Политичари навласти морају да испуне још три кључна услова,ако мисле и даље да буду на власти:

- Признају лажну државу Косово;- Удаље се од Русије и чак јој уведу санк-

ције (што представља пуцање самом себи у обеноге);

ПОВОДОМ НОВОГ УДАРА НАБЕЗБЕДНОСТ ЗЕМЉЕ

Повод за овај чланак, само је један унизу, а нажалост не и последњи чин деграда-ције, демилитаризације и системског урушава-ња борбених способности Војске Србије. Наиметај несрећни повод је такозвано „Оглашавањепродаје покретних ствари” које је министарст-во одбране објавило на свом сајту у ком сенаводи да: „Дирекција за набавку и продајуУправе за снабдевање Сектора за материјалнересурсе Министарства одбране, у наредномпериоду огласиће продају наоружања и војнеопреме наведене у листи ствари која су пред-мет продаје.”

У датој листи наведена је продаја вишеод 3500 аутоматских пушака, више од 7000аутоматских пиштоља као и мноштво другеопреме. Оно што је најболнија ствар на овомсписку је продаја 282 тенка типа Т-55, Т-55А иТ-55АК, из разлога што иако овај тенк заистајесте по речима неких „застарео”, међутимприменом нових технологија Румунија је нпр.направила модернију верзију тенка под нази-вом ТР-85 (бизон) који су на једној војној вежбиубедљиво поразили амерички тенк М1 Абрамскојим се НАТО пакт хвали као „најбољим” тен-ком на свету док пракса показује супротно.

И све то се дешава у тренуцима докшиптарски терористи с допуштењем НАТОубица формирају своје безбедносне снагетакозвану „Војску Косова”, којом желе дазаплаше и протерају преостале Србе који упр-кос свим тешкоћама, и неподношљивом тероруостају на својим огњиштима најсветије српскеземље Косова и Метохије.

Такође овај случај као што напоменус-мо, није ни први ни последњи од напада навојску Србије. Сличан напад могли смо прет-ходних недеља да видимо од стране анти-српског и омраженог „Фонда за хуманитарноправо" (ФХП) који систематски уништава угледи води прљаву кампању против свих официра,генерала како оних утамничених у Хашкомказамату, тако и оних који су још увек у актив-ном саставу Војске Србије. То смо могли давидимо протеклих деценија. из наступаморалне и људске наказе под именом НаташаКандић, а протеклих недеља и од њенихнаследника у ширењу прљаве пропаганде про-тив генерала Љубише Диковића о некаквимзлочинима са којима он вероватно нема никак-

ве везе. Како је саопштено на конференцији за

новинаре на којој је представљен тзв. досијеРудница, Диковић је наводно одговоран зазлочине у селима Резала и Старо Чикатово каои за скривање тела у масовној гробници уРашкој. Досије наводно пружа увид у податке идоказе о четири злочина припадника ВЈ и МУП-а, а који су наводно почињени у априлу и мају1999. године на Косову и Метохији, у којима суубијени Шиптари чија су тела ексхумирана измасовне гробнице у Рудници 2014. године, каои у поступак „асанације бојишта” у оквиру којегсу тела жртава однета са места злочина, апотом скривана 15 година. У „ФХП" наводе да једокумент настао на основу аутентичних војнихи полицијских докумената, изјава преживелих,чланова породица жртава, форензичкихизвештаја, сведочења официра ВЈ и званичникаМУП-а итд.

Наравно, узимајући у обзир досадашњупраксу антисрпских „ФХП" и НВО, јасно је да јереч о лажима, наклапањима и претеривањимакоји се сада тенденциозно пласирају.

Очито, реч је био о слању порукеВучићевој властi и њој подређеном врху ВојскеСрбије од стране Вашингтона (а посредствомпроамеричких тзв. НВО), како се сам Вучић неби занео у привиду своје тренутне политичкемоћи, те како би наставио државорушилачкипосао подривања безбедности земље, што се избило управо недавним оглашавањем продајенаоружања и војне опреме.

Иако свесни да марионетски врх ВојскеСрбије не чини скоро ништа или веома мало уциљу спречавања уништавања војске у послед-њих 15 година, и да се односи полтронскипрема издајничким властодршцима, ипактреба се успротивити свим нападима са анти-српске стране, јер они имају за циљ да додат-но ослабе ионако ослабљену војску.

Све у свему нека се не заваравају окупа-торски службеници оличени у Влади Србије,као и њихови НВО саборци да ће њихова делапроћи некажњено. Ако ништа друго нека се барсете клетве Светога мученика Цара Лазара,нарочито оног дела у коме каже „...рђом капа-ли док вам је кољена!”

А. Јовановић

1246

- И оно о чему се и не прича у нашој јав-ности, и што нам се чини да је ипак на дужемштапу - НАТО интеграције!

Ако то не уради Вучић ће бити оборен,и/или ће Србија бити увучена у спиралу криза,неискључујући и неки нови ратни сукоб који бизапочео у западној Македонији а проширио се најуг Србије и Косово. Можда је то разлог егзодусаШиптара са Косова, којег смо сведоци ових дана.А, можда је један од разлога и њихово насељава-ње у Војводини, како би имали још један факторнестабилности у овој покрајини, која је већ уприпремном периоду за отцепљење. Заправо, понекима она је то још од закључака Бадинтеровекомисије, која је дозволила распад Југославије поавнојевским шавовима. Из тог угла треба гледатии на речи новозабране хрватске председницеКолинде Грабар Китаровић, када је Војводинупоменула у контексту набрајања држава тзв.региона у којима се морају заштити права хрват-ске националне мањине.

На својој, помпезно најaвљиваној, инаугу-рацији сабрала је „крем” злочинаца, криминала-ца и усташких пропагандиста, предвођенихТомиславом Мерчепом и певачем Томпсоном,који велича клања у „Јасеновцу и Градишки ста-рој”. Тај ново-усташки хор седео је у свечанојложи одмах до ложе са дипломатама и председ-ницима држава (којих готово да не би ни било дасе Југославија није распала) и гласно клицао иаплаудирао на повишени тон у говору новепредседнице кад је изражавала упозорења гото-во претње Србији. И, опет ко је Вучића ударао поушима да иде на ноге овој америчкој лутки, којасе представља као ултра-националиста. Ко га јетерао да том пригодом у Загребу минутом„шутње” одаје почаст палим бојовницима. Јединасветла тачка ове посете јесте присуствовањеЛитургији и сусрет са митропoлитом Порфиријеми осталим владикама у Хрватској, као и са пред-ставницима политичког живота, Срба у Хрватској.Али, то је могао обавити и неком другом приго-дом, није баш на дан државности Србије уместода буде у Орашцу (где није било ни једног пред-ставника државног врха) он указује почаст„мадам Трилатерали”.

2

Put u propast...

То није ништа друго него показивањеслабости. Као што је још већа слабост показана унесмењивању сепаратистичке покрајинске владеБојана Пајтића. Јавна је тајна да су Пајтића навласти одржали странци, међутим без обзираколико окупирани били, озбиљан политичармора имати минимум државничке свести иодважности, те да кад је то неопходно хирушкимпутем одстрани чир, или гангренозни део. Чирсепаратизма у Војводини гоји се већ 15 година, тоје већ гангрена, која прети да се ускоро ампути-ра цео овај део државног и националног тела.Дисконтинуитета анти-српске политике било јенa републичком нивоу, па и на градском ново-садском, али покрајином од 5. октобра, 2000-те,непрестано владају они који су за циљ узели„борбу против великосрпског хегемонизма ишовинизма”!

Већ у овој години може се догодити дазападне силе (читај англо-саксонци) покренуакцију рушења Вучића. И он ће попутМилошевића моћи да каже: „Не нападају Србијузбог Милошевића већ због Србије нападајуМилошевића.”

То је тачно, али је и тачно да СлободанМилошевић није на најбољи начин штитио српскеинтересе (иако нам спрам пост петооктобарскогпериода њеогово доба личи на златни периодсуверености), или је штитио прекасно, као наКосову. (Хаг је био нека врста чистилишта зањегов историјски лик и дело.) Док се за Вучићаможе рећи да је и сам радио против државних инационлних интереса. Не веруем да он онакоозбиљан и плачљив посећује кафане, али када бито радио, верујем да би му омиљена песма билаона из филма Саше Петровића: „Биће скоро про-паст света, нек пропaдне није штета...” Проблемје само што се то не односи само на његов режимвећ и на целу Србију.

Ако нећемо да се придружимо том нихи-листичком оркестру шта нам је чинити, које намсе алтернативе нуде? Родољуби су у две колоне:СРС и „Патриотски блок”. И једни и други (осим,донекле, Двери) робују старопартијашким слабо-стима и опсенама могућности промене у оквирулиберално-демократске представничке демо-кратије, што је заправо немогуће јер су избориједна циркусијада, забава за широке народнемасе (и, наравно, велико трошење пара, како издржавног буџета, тако и приватника који сенадају да ће после неких нових избора опљачка-ти паре из буџета), која за циљ има „промену безпромене”, односно оно што народ каже - „сјашикурта да узјаши мурта”. Трећа опција, односностварање некаквог националног покрета, чији биносиоци били нетипични и неконформистичкиполитичари (заправо више млади и идеалистичкиактивисти) није могућа, зато што њу у заседичекају „мајстори”. „Мајстори” су провокатори ипревејани и обучени агенти тајне службе којисаме себе сматрају реал-националистима, теимају задатак да ове луде главе, каналишу, и,

како то они кажу - „хендлују екстремизам”. Но,да не дужимо, тема за себе је зашто у Србији 25година после пада комунизма не постоји нацио-нални покрет. Уколико старопартијаши немајуснаге и идеје за суштинском променом, а ствара-ње национално покрета није изводљиво, штаонда?

ГЕРИЛА - то је оно што нам остаје. Мислимна органске организације цивилиног друштва,укорењене у националној традицији, бићу иидентитету, а не оне социјалне мутанте соро-шевско-мондијалистичке. Кроз ове организацијемоћи ће да се устроје они који још увек имајуодушевљења и стручности, и који ће моћи даартикулишу идеју суверености, односно само-својности кроз нашу органску мисао. Дакле, не даувозимо идеје са стране, па макар биле и одлич-не, него из себе, свог искуства, да изразиморешења уз помоћ којих ћемо се зауставити наовом путу у пропаст. Да би се то десило потреб-ни су људи које није угушила чамотиња. То неможе да буде један човек, и морамо да се осло-бодимо лажног месијанства које није ништадруго до идолопоклонство. Мрежа „сунчанихљуди”, надахнутих духом мудрости и пожртво-вања и окупљени не неком политичком идејомвећ пре свега идејом човекољубља и национал-ног достојанства моћи ће да призове „српскопролеће”. Не мутиране друштвене револуцијепотпомогнуте од стране највеће светске импери-је, већ једне духовно-органске промене и сазре-вање у народу самосвести и заједничке мисликоја преображава и мења стварност. Оно што смоми имали крајем осамдесетих и почетком деве-десетих и што је један књижевник назвао „дога-ђање народа”. Због наше незахвалности и мани-пулативности режима Слободана Милошевића товелико национално и духовно буђење од благо-слова претворено је у казну и проклетство. Данам се то не би десило потребни су људи који ћега „призивати” својим прегалаштвом, добромвољом, мудрошћу, спојеном са страшћу и оду-шевљењем, спојеним са промишљањем. Можда тоново национално буђење никада нећемо нидочекати, али таквом активношћу учинићемо дасе цео народ не угуши у мемли чамотиње и без-нађа, и да нам нова национална лозинка постане:ИПАК ИМА НАДЕ!

Nenad AdamoviÊ

Iskra 1. mart 2015 . 31

„ISKRA”SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i UredniπtvoIskra Periodical

(Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs

OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.netOdgovorni urednik (Editor):

Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa ini-cijalima ili punim imenom autora, ne predstav-ljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.Typeset and printed by

Artprint media doo, Novi Sad, Serbia

Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπ-tom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim va-lutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnjapretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√neAmerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zem-lje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugimvalutama.

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresuPoverenika za Englesku

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D.Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤Bogdan, 3/37 Aintree Rd, Glen Iris, Vic,3146 —ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 HarvelinPark,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase naIskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica,10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor -Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda,58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.- NEMA˘KA: D. Jakovljevi≤, Falkstrasse 93,60487 Frankfurt am Main.

IZ SADRÆAJA

Uticaj stranaca u Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Srbija srqa u ekonomsku propast. . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Realpolitika i Srbija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Æ. JovanoviÊ: Odgovori na aktuelna pitawa. . . . . . . . .11

Promene u ratu informacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

`Otpor` u Srbiji za spas Ukrajine. . . . . . . . . . . . . . . . . .14

Ekonomija borbe za Carstvo Boæje. . . . . . . . . . . . . . . . .15

»omski: Siriza je antiliberalna stranka. . . . . . . . . . .21

Ruska analiza: ©ta Êe biti sa Ukrajinom? . . . . . . . . . 27

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWEISKRE

Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampa-nu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 1998. do danas; takoei sve broje za prve dve godine Iskre 1949 i 1950, kao i drugu srodnuliteraturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novovidelo” <http://www.novo-videlo.com>.

PRILOZI ISKRI

Iskra 1. mart 2015.

+ Slavka IvaniÊ U Kanadi je 3. decembra 2014.

umrla naπa drugarica Slavka IvaniÊ(Notaroπ), kÊi prvaka JNP Zbor iprvog komandanta TreÊeg puka SDK,inæiwera Krasoja Notaroπa. Slavkaje suptuga naπeg pok. druga dr VukaIvaniÊa, koji je opet sin jednog odosnivaËa Zbora, dr Miπe IvaniÊa. Unaπim vojno-izbegliËkim logorima uItaliji, pokojna Slavka je celovreme, sa ostalim naπim drugarica-ma, poærtvovana sestra-bolniËarkau naπim logorskim bolnicama.

Sinu pokojnice i sestri Nadi(PopoviÊ) naπe duboko sauËeπÊe, anaπoj dragoj drugarici Slavki, slavai hvala. Molimo se vaskrslom Hristu,da joj podari rajsko naseqe!

Iskra

Pera SenkoviÊ K$ 50D. –oreviÊ £ 5

Umesto pomena za sve znane i nez-nane drugove i drugariceMilan Bilbija K$ 50

SeÊawe na dragu drugaricu SlavkuIvaniÊ

Milan Bilbija K$ 50

Za pokoj duπa dragih drugovaMilana –oreviÊa i Bore BreπiÊa

Milan Bilbija K$ 50

Za pokoj duπe naπe drage i bliskedrugarice Nade DraπkoviÊ

Milan Bilbija K$ 50

Posledwi pozdrav mojim dragimdrugaricama Slavki IvaniÊ i NadiDraπkoviÊ. Iskreno sauËeπÊeNadici i Cici i wihovim porodicamaVera PopadiÊ K$ 50

Mojoj dragoj drugarici SlavkiIvaniÊ veËnaja pamjat! Nadiciiskreno sauËeπÊeDanica Pavlica K$ 30

Za pokoj duπe Milana –oreviÊa -`KapetanËeta`Dragomir PanteliÊ E 20

Za pokoj duπe moje dobre i dragedrugarice Nade DraπkoviÊ, uzmolitve Gospodu da wenu plemenituduπu primi u Wegovo Carstvo. VeËnajoj pamjat! Seka OjdroviÊ $ 50

Na nekom sam portalu proËitaladirqivu priËu o braËnom paru koji æiviu nekom gradu u Srbiji. On ima rak, onaumire od raka. Preko medija mole da imdobri qudi pomognu otplatiti dugovekako im djeca ne bi ostala bez krova kadim roditeqi umru. Spomiwu iznos odnekih sedam tisuÊa eura. Znam da ih mojprilog, moæda Êe na portalu osvanuti ibroj bankovnog raËuna, neÊe spasiti alibi pomogao.

Straπna priËa? Banalna priËa. Nabivπim prostorima pokojne Juge qudi sedijele na one koji imaju rak i one koji neznaju da ga imaju. Nitko od visokokvali-ficiranih struËwaka u sve strastveni-je posvaanim zemqicama ne objavqujekoliko ima od raka bolesnih qudi okonas. Ne znam koja od mojih znanica nemarak dojke, maternice, mjehura...Muπkarci prostate, pluÊa, grla, crijeva.

DjeËica na onokoloπkim odjelimadjeËjih bolnica umiru daleko od medija.Tuæne priËe, ruæne priËe, Êelave æene,muπkarci æuta lica, bebe velikih oËijukoje pune strave Ëekaju smrt... Koga tozanima? Imamo Severinu i imamo ratizmeu Ëetnika i ustaπa koji je sveæeπÊi iz dana u dan, iz sata u sat. Doksvi oko nas umiru mi koji mislimo da smoæivi krupnim koracima stupamo udevedeset i prvu.

Hrvatski politiËari nam poruËuju

kako Êe prokleta Srbija jednom platitisve πto su nam gadovi uËinili. SrpskipolitiËari objavquju svom narodu,ustaπe su proπle boqe nego zasluæujunakon svega πto su uËinile srpskojnejaËi od... jedno stoqeÊa sedmog. Azapravo, otkako imamo demokraciju,jedino su naπe tumorËine svoj na svome.Kemo, kemo, gospodaru, ne vidjesmodavno kemo.

Da nam je netko pred dvadesetak go-dina rekao da Êemo se danas rukama inogama boriti za mjesto na stolcu nakome Êe nam u æilu uvaliti kemoterapi-ju a we biti neÊe, πto bismo mu rekli?Niπta nama tada nije bilo jasno kao πtonam niπta jasno nije ni danas. Crkavamou najstraπnijim mukama jer smo presiro-maπni da bismo baπ svakome bolesnikumogli u venu uπtrcati lijekoviti otrov.Love nema jer su nas opqaËkali a usputnas i naπu djecu i naπe unuËiÊe obo-gatili osiromaπenim uranom.

U bivπoj Jugoslaviji niËega nema osimgladi, bijede, mræwe i raka. Da bi stvarbila totalno suluda nikome od nas ukojima ËuËi rak ili se veÊ opuπtenoπeta ne pada na kraj pameti postavitipitawe, odakle sav taj rak? Doduπe,zaπto bismo pitali kad je dovoqnozaguglati, osiromaπeni uran, pa doznatiπto su nam Ameri uËinili.

Baπ bi bilo zanimqivo kad bi nekiluak sa ovih preludih prostora poteg-nuo pitawe otπtete koju bi nam zboggenocida morali platiti sijaËi osiro-maπenog urana. Vukovarska tragedija,Srebrenica, ruπewe Dubrovnika, ubi-jawe Sarajeva, tjerawe Srba izHrvatske, � kabrwa, ruπewe Mosta uMostaru, proglaπewe Kosova dræavom,koncentracijski logori u Mostaru,MawaËa i mawaËe...Sve su to pizdarije uusporedbi sa onim πto su Amari posi-jali na ovim nekad naπim prostorima.

Zaπto neki naπ rakonosac ne bi naonom haπkom sudu za genocid spomenuoAmere? Zaπto ne bi netko tko se raspa-da od raka imao pravo na posqedwuzajebanciju u æivotu? Nikad se to neÊedogoditi. Ne zato jer onaj sud u Hagu nesmije suditi Amerima, mi jednostavnonismo zajebanti. Na tlu bivπeJugoslavije æive, joπ neko vrijeme,qudi bez duha. Uskoro Êe ovim pros-torima bauqati samo duhovi.

Sve naπe poraze i sve naπe „pobjede”jednom Êe ipak prekriti ruzmarin, swe-govi i πaπ. Kosti naπih praunuka obo-gaÊene osiromaπenim uranom dijelit Êese na ustaπe, Ëetnike i balije. Boæe, mini preko raka neÊemo doÊi do mira.

10.2.2015. Vedrana RudanBest European Fiction

ObogaÊeni uranom

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Danilo MariÊ je autor romana, pripoveda-ka, eseja, kritiËkih prikaza i druge proze. Wegovelektronski rukopis, Eseji (1), sastoji se od tritoma. Prvi tom posveÊen je kritikama drugih auto-ra o wegovim delima. Drugi je zbirka wegove kri-tiËke kwiæevnosti, eseja, prikaza, proze, itd. AtreÊi tom je o delima Veqka BojiÊa. Pregled ovdeodnosi se na drugi tom, jer je kritikama DanilaMariÊa ukazana nedovoqna paæwa.

Ova obimna zbirka kritike sastoji se onapisima o kwiæevnim delima mnogih autora,poËev od starijih kao πto su Aleksa ©antiÊ,Svetozar ∆oroviÊ i Ivo AndriÊ. Meu autorimanovijeg doba nalaze se Vlastimir GligorijeviÊ,Vladimir Piπtalo, Marsela ©uwiÊ, BorisAneliÊ i drugi. UkquËeni su i pisci iz rasejawaVeqko BojiÊ, Mirjana MatariÊ, Katarina KostiÊ,Dragutin RajkoviÊ, Vasa MihailoviÊ i drugi.

U svojim prikazima MariÊ ukazuje na svequdske delatnosti opisane u kwigama. Kaokwiæevni kritiËar on beleæi ne samo liËneutiske o wihovoj kwiæevnoj vrednosti veÊ iznosii svoje predloge za eventualnu dopunu, πto je dostaneobiËno za moderne kritiËare, koji se Ëesto po-naπaju kao nepogreπive sudije. U wegovim kritika-ma vidi se ne samo pisac i wihovo delo veÊ isveobuhvatni utisak koji oni ostavqaju u Ëitaoci-ma. On predstavqa wihove teme, ulazeÊi u intere-santne detaqe koje nam omoguÊuju da se bliæe upoz-namo sa dotiËnim autorom.

Dela o kojima MariÊ piπe su mahom auto-biografska, memoarska proza, seÊawa na daneproπlosti pre rata. On Ëesto piπe o delima kojase odnose na wegovu otaxbinu Bosnu i Hercegovinu,naroËito o Mostaru, wihovim karakterima i prob-lemima. Tako, na primer, kwiga Marsele ©uwiÊ,Laku noÊ grade, opisuje posledwi rat u Mostaru ipomiwe balkansko jelo kao „lonac mræwe”, da jemorala da napusti grad. Ili roman BorisaAneliÊa Kozja Êuprija o graanskom ratu uSarajevu, zakquËujuÊi da je reæiran od stranihmoÊnika. Ne samo u Bosni veÊ i u Crnoj Gori u deli-ma Dragutina RajkoviÊa, u kojima autor nalazi„uæasnu qudsku osobinu krvoloËnosti Ëovekaprema Ëoveku”. Rat i nesreÊe u romanu Kalem-granau Grbavici Kadevke StevanoviÊ, dolaze od togaπto je Ëovek poruπio sve mostove; reπewe jepovratak na poËetak. U prikazima MariÊ veli da sumarksizam i real-socializam takoe doprineliovakvom stawu. On govori i o qubavi, naroËito upoeziji, u kojima je qubav glavna tema, kao u romanuMilosava DeliÊa Izazov prirode. Putem pisamadvoje qudi, povratnik se vraÊa u rodno selo kodKruπevca i dolazi do teπkoÊa sa æenama.

MariÊ piπe i o delima pesnika (VeqkoBojiÊ, Katarina KostiÊ, Alija Keba, GoranIvankovski, Ilija ©aula, Branka Zeng, Siniπa

JokiÊ, Ratko DamwanoviÊ i drugi). BojiÊu je posve-tio celi tom ove trilogije, a u ovim prikazima onga predstavqa kao izvrsnog pesnika. Obiman esej oVasi MihailoviÊ prati wegova celokupna dela.Zanimqiva su i dela Drage Bjelica, Biblija zanovo doba, u kome on razmiπqa o naπem dobu, iIlije DajkoviÊa, Ako Bog ne postoji, sve je dozvo-qeno. Najzad, znaËajan je i prikaz romanaVladimira Piπtala Tesla u snu i iza wega.

Zanimqivi su i naslovi zapisa, kao„∆oroviÊevi susreti, BileÊa 2006”, „Prekookean-ski Srbi i literatura”, „Rasejane srpske rijeËi”,„Vrijeme Jerusalimskog hrama”, „Bosonogi djeËak iVeliki rat”. Ovo pokazuje da MariÊa privlaËe idruge teme osim Ëisto kwiæevnih.

Treba istaÊi vrline Danila MariÊa kaokritiËara. On osobito uvia glavne odlike pisacaËija dela prikazuje. Ima viπe primera. Tako, oAndriÊu kaæe: „AndriÊ je uneo toplinu u pripo-vedawe, razgovore, anegdote, oæivio je i saËuvaood zaborava neobiËne sudbine i karaktere, posta-juÊi uzorom mlaih pisaca. Najvaænije bijaπe zawega da se ne udaqi od svog rodnog tla, jer tamo suizvori velikih ideja i nadahnuÊa, a on je znao da ihdokuËi i okuËi svojim originalnim postupktom.”MariÊ po katkad daje predloge za boqitak, kao odrami Vladimira GligorijeviÊa: „Wegova dramaDaleko je bilo ima sve elemente jedne zaokruæenedramske cjeline, ona bi mogla da se postavi nascenu ovakva kakva je sada, ali mislim da bi autormogao joπ da im udahwuje æivota, prije svega to seodnosi na doradi likova po dubini wihovihmorala i postupaka, uËiniti ih uvjerqivijim i uni-verzalnijim.”

MariÊ je obraÊao osobitu paæwu u svojimkritiËkim napisima o piscima u rasejawu i owihovim delima. On piπe o takvim piscima o koji-ma se u zemqi mawe zna ili nipoπto. U Ëlanku oSrbima u rasejawu, najviπe u Americi, on vidi triglavne faze: Rodoqubqe, Titoizam, Tumarawe. Uprvoj su se Srbi najviπe trudili da se naviknu nanovi æivot saËuvavπi vernost i qubav za rodnugrudu; u drugom, pojava komunizma u Srbiji donela jepometwu meu wima za koju stranu da se opredele;a u treÊoj, moguÊnosti da se oporave od podele meuwima. U vezi sa ovom treÊom fazom MariÊ pomiweulogu „uslovno nazvanih qotiÊevaca”, kao i piscaovih redova koji je „uspeo da oslobodi odsveprisutne nacionalne lamentacije”. MariÊ ipakpriznaje da u ovome nema dovoqno informacija.

Ko æeli da se upozna sa srpskom kwi-æevnoπÊu u rasejawu, ovo je jedan od neiscrpnihizvora.

Vasa MihailoviÊ

1 Danilo MariÊ, Eseji (elekronsko izdawe, 2002-2003).

330

Пред само кретање Александра Вучића иИвице Дачића на нову бриселску рунду препуштањаКосова и Метохије Шиптарима и њиховим западнимгаздама, амерички амбасадор у Београду, МајклКирби, јавно је рекао: да не препоручује Србији даса Исом Мустафом покреће питање српске својинеу јужној покрајини.

Наравно, он израз „јужна покрајина” нијеупотребио. Зато је показао ко у Београду држи дири-гентску палицу. Поручио је тандему Вучић-Дачић даСрбија има важнијих послова и проблема него што суимовина и Трепча. И, Вучић и Дачић - послушно, дапослушније тешко може и да се замисли - нису предФедериком Могерини, а ни пред Мустафом, нису низуцнули да Србија нешто има на КиМ и да јој то некоотима.

Ово је само отворило стару, затровану пост-петооктобарску рану. Само је актуелизовало триважна питања која се сви од власти и утицаја труде дасакрију и протумаче сасвим друкчије.

Ако Кирби оволико и овако бескрупулознонамеће јавно, шта ли све раади кад јe са Вучићем,Дачићем и осталима у четири ока?

Ко све још - и како - управља Србијомпреко оних који њоме формално владају?

Докле ће већинска Србија све то трпети, кадаће отворити питања слободе, суверенитета, издаје иопстанка?

Душан Jањић, председник форума за етничкеодносе: Запад верује да Русија контролише

средњи ниво безбедности у Србији

Највећи утицај у Србији има ЕУ, јер је Београдодлучио да прихвати европске стандарде - односномодел економије. За то му новац - и контролу -обезбеђује ММФ и Европска банка, односно бан-карска класа ЕУ, која, уз бирократе оцењује да ли стенапредовали.

Они над Београдом имају моћ. Како се њихо-ва моћ показује? Ви све своје ресурсе максималноусмерите на испуњавање њихових упутстава, а онивас у критичном моменту санкционишу или подрже.

На другом месту је култура. Трећа ствар јеприлагођавање институција и начина мишљења евро-атлантском моделу.

Четврти је безбедносни оквир. Ту се појављу-је Америка, на четвртом месту утицаја. Прва јеНемачка, односно ЕУ, па Русија, па Британија и теконда САД.

На Косову је обратно: прве су Америка иБританија, па онда ЕУ, а Русија је маргинализована

Шта се сада по овом безбедносном питањудешава: У Србији је сила број један по броју наору-жаних људи - полиција. Следи је Жандармерија, паприватна обезбеђења, па тек на четвртом месту јеВојска Србије.

Зашто је сада дошло до притиска да се уполицији види ко је ко и да се смањи та наоружанасила која је делом ван контроле јавности? Па, збогпроцене НАТО да су они наклоњени Русији.

Запад верује да Русија контролише средњиниво безбедности у Србији. Бајден је то поручиоВучићу: ако хоћете да разговарамо, уклоните Русијуиз система безбедности.

Сада ћете видети да ово са избеглицама саКосова - начин на који је прекинуто, уз учешће Б92,Ројтерса, наше и мађарске Владе - има за циљ даВучић рашчисти трафикинг, корупцију и слично,односно да рашчисти стање у полицији и да се токомте чистке склоне и они који су повезани са Русијом.

То уклањање Русије ћемо видети и кроз слаб-љење Дачића и слабљење Николића и Вулина (когагледају на релацији Вучелић-Мира Марковић и МузејЦветајев у Москви). Уосталом, и Тадић је завршио наЗападу због својих веза са Италијом и руским капита-лом.

Даље, очекујем захтев за процесуирање онихкоји су активно учествовали и омогућавали одлазакдобровољаца у Украјину. Чак и забрану Треће Србије,због спотова на интернету и промоције одласка доб-ровољаца из Србије.

Када је реч о јавним порукама - односно„подсећањима” (као Кирбијево да није време за имо-вину), она често могу бити договорена са домаћомелитом. Тако се наша власт сакрије иза америчкогутицаја.

Живадин Jовановић, председник Bеоградскогфорума за свет равноправних: Зaпад засад држи

на узди Хрвате, Румуне, Бугаре и Бошњаке сањиховим захтевима према Србији

Вашингтон, Брисел и Берлин хоће да при-нуде Србију да она учествује у стварању новедржаве на делу своје територије. Србија топослушно и чини - од административних прелаза,увођења царинске контроле, промене таблица идругога што смо оставили за собом мислећи да нијеважно, а заправо је било део концепта стварањанове државе уз активно учешће Србије.

Наиме, најмоћније земље нису у стању да тоураде без учешћа Србије, која све мора да потпи-ше.

Пре годину дана смо имали Бриселски спо-разум као фазу де факто признавања нове државе,а сада се тражи да све из споразума буде спрове-дено - и то по тумачењу Берлина, Брисела иВашингтона. Није важно само шта је тачно потписановећ је важно њихово тумачење шта произилази изпотписа.

Сада је захтев да се иде на нове преговоре, асве иде у правцу остваривања концепта америчкогАхтисаријевог плана.

Бриселски споразум, који је по својој при-роди документ у директној супротности саРезолуцијом 1244 и који крши Устав Србије, тајдокумент је Уставни суд Србије прогласио неправ-ним.

Тај став Суда је био тачка преокрета: Владису дате одрешене руке да потписује „политичке”споразуме док не изврши све што Запад од њетражи. Тако су добили бланко меницу да се оваквидокументи проглашавају за политичка, а не правнадокумента.

За Брисел, Вашингтон и Берлин и Приштинуто су међународноправни документи чији јегарант ЕУ. За Приштину је ЕУ гарант, а за Београдконтролор који пази да се све спроведе - од слова дослова.

JАВНИ И ТАЈНИ УТИЦАЈ СТРАНАЦА У СРБИЈИКад Кирби може да оволико јавно утиче на власт у Београду -

шта ли он и остали раде тајно?

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (182)

DANILO MARI∆, E S E J I

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Javni i tajni...

Шта се спроводи: повлачење Србије изинституција и стварање простора за уставни поре-дак Косова. Зато већ данима слушамо о успесима уБрислу око судства, а нико од новинара не пита: укојој држави ће те судије и тужиоци радити и почијим законима и уставу ће судити и поступати суд-ство, као једна од три компоненте уставног системасваке државе.

Од 2000. свака власт ради док се не замори,па добије смену, од истих газда. Том сменом екипаЗапад најбрже остварује своје интересе, и узима сеКиМ општеобавезујућим правним документом пребило ког отвореног поглавља. А онда ће преговорипостати нови млин са условима који се већ назиру.

Поглавље 35 има суспензивни карактер - поАхтисаријевом плану, Србија ће признати да Србина Косову имају статус националне мањине.Истовремено поменути центри моћи утичу на нашесуседе да, док Срби не испоруче Косово, не покре-ћу своје ревандикације и не прете уценама, алиипак исплива неки Зоран Милановић. Мислите даРумунија, Бугарска и Сарајево немају сличне захтеве?

Милош Кнежевић, уредник часописа Националниинтерес: Србију ћеприсилити да се одрекне влас-

ништва над било чиме на територији Натоиде

Косово је изопачено у Албаниду, Исламидуи Натоиду: запоседнут је простор у чијем погодномсредишту близу Урошевца је америчка војна базаБондстил. Стварањем пријатељског албанског окру-жења, тој највећој америчкој војној бази у Европи,која је од стретешког значаја не само у регионунего и много шире, олакшан је примарни посао, ато су пуна контрола региона и експанзивни односпрема Русији и Блиском истоку.

Природна богатства на КиМ припадајуСрбији, а то се не уважава од стране тзв. међународ-не заједнице. Када ујдурмама у бриселским прего-ворима дођу у прилику да Србију и Србе дефини-тивно одвоје од њихове правно доказане имовинена Косову и Метохији, појавиће се страни нвести-тори који ће „великодушно” помоћи „сироте”Албанце у њиховим тобожњим модернизаторскимнапорима.

Реалност савременог Косова указује назамрзнути конфликт са неизвесним исходом.Претпоставка за финални експлоататорски ударацје завршно лишавање Србије својинских права надбило чиме на територији Натоиде.

Тада ће западне дипломате објашњавати даје „разумљиво” и „природно” да српска имовинапређе у албанске руке. Тврдиће као и до сада, да ћесамо изричити пристанак бити тумачен као посве-ћеност демократским реформама („усаглашавањуса препорукама из отворених поглаваља”), „нормали-зацији добросуседских односа са независнимКосовом”, и, најзад, допринос „убрзању кретања наевропском путу Србије”.

Жељко Цвијановић, главни уредник порталаНови стандард: опет ћемо слободу повратитина најскупљи начин - идемо ка нултој тачки

Мало је тога невидљивог у америчком ути-цају у Србији, посебно упућеним људима, али можесе рећи да постоје и мека и гвоздена рука тог утица-ја. Оно што зовемо видљивим утицајем заправо јета мека рука, коју осетимо када нам амбасадорКирби, као забринут за Србију, поручи да имамо важ-

нијих питања за решавање на Косову од власништванад Трепчом или кад нам Бајден, као забринут занашу енергетску безбедност, понуди да се снабдева-мо непостојећим америчким гасом преко Хрватске, икад нас „Блиц”, службени гласник колонијалнеСрбије, обавести да је амерички гас, осим што јенепостојећи, пет пута јефтинији од руског.

Гвоздена рука америчког утицаја одвија сесистемом најогавнијих претњи и уцена преконечег што називам „инфраструктуром мајданскеСрбије” - широком агентурном мрежом која захва-та невладине организације, медије, службе,финансије, део државног апарата и ресоре силе,све до јавног простора.

Циљ гвоздене руке је да увери Србију какоби свако њено мигољење испод шапе америчкогутицаја било строго кажњено, тако да српска власт,кад год добије неки захтев који је противан нашеминтересу, мора да зна да у резерви има и горе одтога.

Због јачања Русије и ширења њеног утицаја,амерички утицај је у овом тренутку у жестокој офан-зиви у Србији, и усмерен је на три стратешка захте-ва.

Први је потпуно окретање леђа Русији, чегаје део договор о непостојећем америчком гасу. Немислим да је у овом моменту увођење српских санк-ција Русији део америчког захтева, због малог фак-тичког домета таквог потеза а великог симболичкогза српски народ. Ради се на томе да се руски утицајизбаци из Србије, утолико више што би његоводефинитивно инсталирање овде, осим што би пробу-дило суверенистичке и слободарске снаге, створилохомогену зону тог утицаја од Грчке преко Србије доМађарске (то је разлог и актуелног изазивања поли-тичке кризе у Македонији).

Други стратешки захтев је нека форма при-знања Косова, којим би међународно право коначнопрестало да буде на страни Србије у том спору.

Трећи захтев је забијање ножа у леђаДодику и Републици Српској.

Проблем америчког утицаја је у томе штоби Србија, ако би испунила ова три захтева, пре-стала да буде држава, остајући без последњих тача-ка на којима може да пружи отпор последњем чинусвог територијалног, националног и државног раста-кања. Тада би наступио мрак.

Српска власт тога је, наравно, потпуно свес-на, али је пропустила најбоље прилике да јачањемдржавних институција и њиховим чишћењем од петеколоне (чинила је управо супротно) пронађе тачкусвог отпора. Власт, у некој врсти пада у спиралу тихутицаја, готово да им више и не пружа отпор.

Утешно је, међутим, што ни она више немакапацитет да остаје нерањива испоручивањем новихзахтева и они данас на власт остављају веће последи-це него пре, рецимо, годину или две. То значи да ћесрпска власт у једном тренутку, као и све пре ње,постати немоћна да испоручује нове захтеве.

Консензус грађана Србије, који је пропаона политичкој, државној и националној сагласно-сти, биће тако успостављен на линији нагона за само-одржањем, који се данас у истраживањима јавногмнења не може видети.

Као и увек, одабраћемо најскупљи начин даповратимо слободу. Том тренутку, тој нултој тачки,треба да се радујемо, али и да, не мање, стрепимо одњега.

Факти, 15. 02. 2015. Диана Милошевић(Podvukla - Iskra)

294

Покрајински одбор ДСС за КиМ: Србија не може без Бранковића

- некад Вук, данас ВучићПосле предаје полиције председник Владе

Србије Александар Вучић је поново погазио УставСрбије и предао комплетан правосудни системдржаве Србије на Косову и Метохији самопрогла-шеној републици Косово.

Док је потписивао Бриселски споразумАлександар Вучић седео је, по речима својихсарадника, на неудобној и тврдој столици и зањега је та ситуација била болна, сада је био намекој и ни да трепне предао је један од симболадржавности Србије шиптарској страни. Изгледада издаја само први пут боли, касније издаје чак ипријају.

Приче о српским судијама које пласирајавности Србије Александар Вучић су најобичнијаполитичка глупост и идиотизам јер те судије судепо законима самопроглашене државе Косово азаклетве полажу пред председседицом самопро-глашене сепаратистичке творевине зване независ-но Косово Атифетом Јахјагом. Срби на северуКосова више воле да им све судије буду Шиптариали да заклетву полажу пред председникомСкупштине Србије и суде по закону државеСрбије.

Уосталом, елитну коњицу код српског цараДушана чинили су Швајцарци али они тада нисуштитили интересе швајцарске кнежевине негоцарске Србије.

После предаје симбола српске државностина Косову и Метохији владајућа политичка номен-клатура по већ устаљеном рецепту лагаће и обма-њивати јавност Србије. Председник Владе Србијеговориће да је то у интересу Срба, што је далекоод сваке логике јер се тиме заокружује државностКосова што је супротно голом опстанку Срба ујужној српској покрајини. Потпредседник ВладеСрбије Ивица Дачић истицаће да предајом право-судног система није погажен статус неутралноститоком преговора, док ће Томислав Николић идаље писати платформу о Косову и Метохији аУставни Суд ће се осећати и даље ненадлежним.

Нажалост ова власт је бацила под ноге двавека српске историје. Србија ипак не може безБранковића некад Вук данас Вучић.11.2.2015. ДСС-НСПМ

Dveri...

Србије (Апел је у целости објављен на порталуФакти).

Да ли су безбедносне снаге Србије свеснешта нас чека у окружењу ако избије неки великиевропски и светски сукоб око Украјине?

Ова тема превазилази дневну политику инаше страначке размирице. Сви морамо да сезапитамо да ли Србија спремно дочекује новусветску олују која долази? Покрет Двери је спре-ман да разговара са свим релевантним друштве-ним и политичким факторима на ову тему, узнаду да ће се ова наша упозорења показати каонетачна и непотребна.12.2 2015. Инфо. Sluæba Dveri

Двери упозоравају - угрожена је безбедност Србије!

На данашњој конференције за медијеПокрета Двери, о угроженој безбедности Србијеговорили су чланови Старешинства БошкоОбрадовић и Владан Глишић.

Двери су изразита опозиција ВладиСрбије, али овом приликом наш апел јавности идржавним органима Србије упућујемо, не садневнополитичког нивоа и не само као опозициј,а већ у име забринутих грађана, који виде без-бедносне изазове у свету и нашем непосредномокружењу на које државни апарат Србије не реа-гује или потпуно непримерено реагује.

Највећи историјски грех српске интели-генције састоји се у томе што највећи српскиумови нису приметили да нам се спрема геноциду Другом светском рату, чак ни кад су Србе поче-ли да бацају у јаме Јадовна и убијају у Јасеновцу.

Наша генерација не сме да понови таквугрешку. Ми имамо обавезу превенције геноцида:да не дозволимо да убрзана и неповољна светскаи европска дешавања, као и забрињавајуће пору-ке и околности у непосредном окружењу Србиједоведу до новог страдања српског народа.

Хашим Тачи по повратку из Пентагонанајављује оснивање оружаних снага Албанаца наКосову и Метохији уз подршку војске САД иНАТО. Колинда Грабар Китаревић изјављује даВојводина није део Србије, а ратни злочинацБранимир Главаш позива на линч Срба, у Босни иХерцеговини хапсе Србе као окривљене за ратнезлочине, док Република Српска трпи притиске дасе самоукине и утопи у наметнуту БиХ. У ЦрнојГори претерују српске свештенике, а уМакедонији су осванули билборди против Срба иСрбије.

Чудно и масовно исељавање албанскихжена и деце са Косова и Метохије никако не личина економску миграцију већ има све елементеевакуације цивила са подручја будућих ратнихдејстава -исељавање је брзо, панично што ника-да није одлика економске миграције.

Министарство одбране Србије истовреме-но распродаје тенкове, топове, ракетне системе,пушке калашњиков, радаре, муницију и другувојну опрему. Инжењерија и цивилна заштити сууништене толико да нисмо у стању да зауставимострадање у поплавама.

Ратно стање у Украјини тек чека на при-мену споразума у Минску.

У случају сукоба Русије са НАТО војскамасви добро знамо на којој страни ће бити Тачи,Хрватска и муслимани у БиХ и сви добро знамокако ће се односити према Србији и Србимаширом Балкана.

Двери упозоравају структуре безбедностиСрбије да подигну ниво наше безбедности нанајвиши степен. Подржавамо и Апел за заштитууставног уређења и безбедности РепубликеСрбије, који је упутио Покрет за Србију, у коме сезахтева да државни органи упознају јавност поком основу и који су страни држављани (посебноАмериканци, Британци и други држављаниНАТО) ангажовани у министарствима одбране,унутрашњих послова, обавештајним и безбед-носним агенцијама и других државним органима

28 Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Analiza u Moskvi...

- Оно на шта смо их наговорили 11. фебруа-ра у Минску је њихов последњи уступак. Они ништане верују Кијеву. Двапут им нисмо дозволили да узмуМариупољ, иако је он, вероватно, више потребаннама него њима - био би отворен пут ка Криму.

Шта могу устаници? - Да до лета потпуно очисте Доњецку и

Луганску област до административних граница. Акоглавни шеф јавно макар алудира на то - до јесени ћедоћи до леве обале Дњепра.

Без наше помоћи? - Наравно. Харков и Запорожје ће се сами по-

бунити, што ће донекле отежати ситуацију на међу-народном плану, али ће тада већ бити немогуће дасе зауставе. Чак и ако Кијев затражи директну војнуподршку НАТО, а алијанса одлучи да у Украјинупошаље неке трупе. То ће само додатно подстаћиустанике. А побуниће се још и Одеса.

Постоји ли шанса да се Украјина - саПорошенком или без њега - одржи у границама из1991. године, али без Крима?

- За то не постоје ни најмање шансе.

Значи ли то да је распад Украјине неизбе-жан?

- Управо тако. Распад је неизбежан 99:1. Ни мине можемо више одржавати целовитост Украјине.

Схватају ли то Меркелова и Оланд?- Сада већ да. Њих сада - пошто Порошенку

више не верују - брину само два питања. Брине ихсудбина Кијева и шта ако Русија призна независностНоворосије.

У каквом смислу их узбуђује и брине Кијев? - Не знам да ли смо ми замислили да заузме-

мо Кијев. То нам није потребно, мада је, наравно,права штета што су тај град упрљали и оскрнавили.Кијев - то је питање за 2016. годину. Највероватнијеће и у њему доћи до побуне. Могуће је да ће тај градморати да буде подељен, као Берлин у своје време.Можда ће и онима са запада Украјине неки „комад”главног града морати да се остави. Иначе, Украјинаће се распасти на пет делова и завладаће потпунихаос.

А шта ће бити са признањем независностиНоворосије?

- За то се треба припремати. Вероватно до кра-ја лета можемо са тим још отезати уколико развојдогађаја буде повољан: ако Порошенко власт неизгуби, ако успе да пригуши бандеровски нацизам,ако званично објави ванблоковски статус Украјине,ако не опљачкају средства од добијених кредита...Али, за то су мале шансе. За то ће на јесен одлука опризнању морати да се доноси.

Можемо ли ми спасити Украјину у њенимсадашњим границама?

- Чак ни Путин није за то способан. Ни он нијеГоспод Бог. И Богу је тешко да спречи лудака данаправи дар-мар у душевној болници, поготово акосу чувари болнице такође лудаци.

15.2.2015. Fakti

Da li se... (sa str. 26)

NastavqajuÊi da obmawuje za raËun svoga premi-jera, ministar privrede Æeqko SertiÊ je odjed-nom "okrenuo Êurak" pa je obavestio javnost kakodaqih dræavnih subvencija i ulagawa uÆelezaru neÊe biti i da se sa Esmarkom prego-vara joπ jedino oko nekih detaqa, kao πto je biz-nis plan. DemantujuÊi sebe, SertiÊ je, meutim,rekao kako Êe na kraju Evropska unija odobravatibiznis plan oko koga se dogovore (ako se dogo-vore) Esmark (vlasnik 80,1 odsto akcija) iRepublika Srbija (vlasnik 19,9 odsto akcija).

Ono πto SertiÊ nije pojasnio, jestepitawe od kada se to EU meπa u biznis planoveprivatnih preduzeÊa? OËigledno je da se kroz"biznis plan" u stvari provlaËi daqe investi-rawe Srbije u smederevsku Æelezaru.

Poπto je Srbija veÊ prezaduæena, a iovakva vrsta "investicije" se u Evropi moæe sma-trati stvarawem nelegalne konkurencije,potrebno je da birokrate iz Brisela na kraju iodobre biznis plan. Ali, pod ovim uslovima, si-gurno je da neÊe.

U Æelezari je zaposleno oko 5.000 radni-ka, πto znaËi da Êe za oËuvawe svakog od tih rad-nih mesta dræava uloæiti po 50.000 evra. � ta jesve pametnije i isplativije moglo da se uradi satim novcem? Da li bi bilo korisnije da je u srp-ski agrar dræava uloæila 200 miliona evra itako od Srbije napravila velikog izvoznikapoqoprivrednih proizvoda?

Sa preko dve milijarde evra, koliko Êenas sve zajedno koπtati avantura prodaje sme-derevske Æelezare Amerikancima, pa wen otkupod wih, pa ponovna prodaja opet ameriËkoj kom-paniji, moglo je pametnim investirawem da seotvori najmawe 200.000 novih radnih mesta i topo πirokogrudim cenovnicima koje je koristilaagencija SIEPA u vreme vladavine MlaanaDinkiÊa.

Da je u posledwih 12 godina Srbija ovo-liko para dala srpskim poqoprivrednicima,hrana bi bila bar za treÊinu jeftinija, a odwenog izvoza bi dræava prihodovala duplo viπenego danas. Osim toga, srpska sela ne bi bilanapuπtena i zaparloæena.

Ali, to nije ciq VuËiÊeve vlade. On imanameru da uniπti srpsku privredu, da likvidirasve πto je bilo vredno a πto je bilo u dræavnomposedu. Po cenu toga da to samoubistvo platinarod. Uostalom, nedavno je i predstavnicaSvetske banke, Elen Goldstein u sred Beograda,odobrila tu sadistiËku akciju.

Tabloid, 29.1.2015. Nikola VlahoviÊ (Podvukla - Iskra)

притисак на домаће произвођаче.Упркос озбиљним анализама које упозора-

вају на надолазећу светску кризу хране, Србија јеприхватила да странци могу куповати земљу ипре евентуалног уласка у ЕУ. Држава је прихвати-ла диктат страних финансијера и омогућила дасве важне инфраструктурне инвестиције градестранци. Тиме се маргинализује и уништавадомаћа оператива.

Потпуном депрофесионализацијом државеи целог јавног сектора добили смо најнекомпе-тентнију државу у последњих сто година.Страшна је лакоћа којом су грешке чињене. Никони до данас није запитао креаторе и идеологеовакве политике шта им је било у глави када супредлагали и спроводили овакве мере или кадасу преговарали са ЕУ.

Премијер Србије Александар Вучић је рекаода би вас радо видео као свог саветника...

— Драго ми је ако премијер Вучић чита мојблог, тим пре што сам и ову, као и све претходневладе, критиковао. Надам се да су и јавност и поли-тичари разумели да у својој критици нисам ни пар-тијски обојен ни злонамеран.

Да ли вас је звао и да ли бисте и под којимусловима прихватили такав ангажман?

— Нисам имао контаката ни са овом ни сапретходним владама. То је и логично, будући да неживим у Србији. Истовремено, моје виђење узрокакризе и могућих путева изласка из кризе битносе разликује од виђења већине домаћих еконо-миста. Није тајна и да сам непопуларан у најути-цајнијим економским круговима. У таквом амби-јенту моје ангажовање би било конфликтно,фрустрирајуће и не би имало смисла.

А шта би морали да буду елементи новогекономског програма Владе Србије?

— Уз све ризике да будем недоречен и лошесхваћен, направићу кратки и непотпун инвентарпредлога.

Држава мора престати да јури странце ида им плаћа да инвестирају. Напор би морао битиусмерен ка идентификовању и подстицању доб-рих домаћих предузећа, на све начине и свимсредствима - повољним кредитима, порескимолакшицама, извозним подстицајима. Потребнесу непрекидне кампање, па и груби притисци да секупује домаће или летује у Србији, на пример.

Морале би се укрупнити и ојачати домаћебанке. Не само да Комерцијална банка не би смелада буде продата већ би требало спојити преосталедомаће банке у једну или две јаке институцијекоје би могле разбити картел страних банака.

Порески систем би морао базирати напрогресивним пореским стопама и морао биспречити све манипулативне технике избегава-ња плаћања пореза, као што је употреба порескихрајева.

Држава не би смела позајмљивати ницент у иностранству како би финансирала дома-

5

За разлику од просвећенијих, ја сампристалица теорија завере: Србијаје ту где је зато што су јој странци

здушно помагали да буде туОчекивање да ће бруто домаћи производ

Србије ове године пасти за само пола процента јепревише оптимистично, али то и није најважније.Важније је колико ће бити запослених који плаћајупорезе и доприносе, какав ће бити однос измеђуњих и броја пензионера, колико ће порасти јавни испољни дуг и ненаплатива потраживања, каже заНИН Небојша Катић, финансијски консултант изЛондона.

„Србија је још од 2008. суочена са дубоком,континуираном кризом. Кретање БДП не рефлек-тује сву дубину драме, поготово када се гледаизоловано од осталих показатеља. Србија срља упропаст дуже од деценије, а при томе је стопараста БДП била релативно висока све до 2008.БДП јесте растао, али је запосленост падала, имо-вина се продавала, увоз је лудовао, а спољна иунутрашња задуженост убрзано расле. Те 2008.звонило је последње звоно на узбуну, али није имаоко да га чује”, упозорава Катић и изражава бојазанда ће стварна економска кретања бити гора одоних које Влада очекује. А то ће, закључује, довестидо нових притисака да се смањује јавна потрошња,убрза продаја јавних предузећа и држава додатнозадужи.

Шта је кључна грешка креатора економскеполитике у Србији?

— Не постоји једна кључна грешка. Реч је опогрешном концепту економске политике којасе води од 2002. То је концепт без концепта, у комеекономија иде куда вода носи. Креатори еко-номске политике нису разумели да се развојпланира, да се он не догађа сам од себе.Финансијски систем је препуштен страним банка-ма и Србија је изгубила контролу над кредитноми монетарном, а тиме и над развојном полити-ком. То је омогућило банкама да високим камата-ма деру грађане и уништавају домаћу привреду.Грађанима и привреди је омогућено и да се заду-жују у страној валути иако не зарађују девизе. Тосу сулуде, самоубилачке одлуке.

Укинута је и Служба друштвеног књиговод-ства - тим потезом се држава одрекла прихода одплатног промета и разорила порески систем,стварајући амбијент страшне пореске недисципли-не.

Либерализацијом увоза и снижавањемцарина постигнут је троструки негативни ефекат.Стимулисан је увоз, смањени су приходи одцарина, а изнурена домаћа привреда остављенана милост и немилост моћној страној конкурен-цији. Уз све то, и прецењени курс динара жесто-ко помаже увоз и увознике.

Трговинска мрежа је, такође, у рукамастранаца, па они одлучују и шта ће и под којимусловима ставити на полице. То је нови тежак

Nebojπa KatiÊ:

СРБИЈА СРЉА У ЕКОНОМСКУ ПРОПАСТ

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Srbija srqa...

ћу потрошњу. И за инвестиције би се моралакористити домаћа штедња, као и усмерена при-марна емисија по логици коју сам предложиопочетком 2012. Укинуо бих кеш кредите грађанима,одмах, без оклевања и та средства ослободио заразвој и финансирање инвестиција. ЕПС,Телеком или регионални водоводи могли биемитовати динарске обвезнице и тиме финанси-рати свој развој.

Поред хитне и убрзане изградње свихсегмената инфраструктуре, требало би започети иса програмом обнове градова који се урушавају.Уместо сталне градње станова, које више нема кода купи, требало би поправљати оно што је ту, апропада. Тиме би се упослиле и домаћа операти-ва и домаћа индустрија.

Државно земљиште не треба продаватистранцима, већ би га требало дати свакоме конема земљу, а хоће да ради. Тај процес би семорао окончати до 2017. како би се спречило даоранице прећу у стране руке.

Држава може откупљивати куће и имањакоја се продају у бесцење и тиме покушати дамакар делимично решава растуће проблеме град-ске сиротиње. По сваку цену треба зауставитипроцесе депопулације, поготово пограничнихкрајева.

Док Влада велике наде полаже у новиаранжман са ММФ, ви тврдите да ће после тога,крајем 2017. сви кључни макроекономски парамет-ри бити гори него данас.

— Српска привреда ће се у наредне тригодине суочити са рестриктивном фискалном ирестриктивном монетарном политиком, која запоследицу има неподношљиво високе реалнекамате. Рестриктивност монетарне политике јеизнуђена одбраном курса динара, а високекаматне стопе су кључни инструмент одбранекурса. Све то је пре рецепт за катастрофу него заспас. Ако економска политика остаје иста каква севоди већ дуже од деценије, онда алтернативе нема.

Концепт економске политике који јекреиран под јаким страним утицајем, нужно јеводио оваквом исходу. За разлику од просвећени-јих српских интелектуалаца, ја сам, признајем,присталица теорија завере. Србија је ту где јестезато што су јој странци здушно помагали да се башту нађе. Наравно, кривица је пре свега на домаћојелити.

Може ли Србија без страних инвестиција,иако тврдите да је модел развоја који се на њимабазира у ствари „кључни механизам модерне коло-низације”?

— Стране инвестиције могу бити самододатак домаћим, никако база развоја. Када сустране инвестиције база развоја, оне постајуинструмент колонизације. Ако се сви кључниресурси - енергетски, телекомуникациони, пре-храмбени, а сутра и водни предају странцима, начему почива ваша стратешка сигурност? Ако сусва кључна индустријска предузећа у рукама стра-наца, ако они контролишу банкарски и трговинскисистем, шта је остало за вас? Да ли је могуће да сеово у Србији не разуме?

Тврдите да ће Србија у догледно време

морати да тражи репрограм спољног дуга. Је либанкрот бољи од даљег раста јавног дуга без при-вредног раста?

— У контексту политике која се води,репрограм спољног дуга се може избећи илиодложити само продајом преостале државнеимовине - Телекома, Аеродрома, Комерцијалнебанке, плодног земљишта, ЕПС, регионалних водо-вода. Наговештаји да се о томе интензивно раз-мишља су више него јасни. Боље је обуставити сер-висирање дугова и затражити репрограм него тоурадити тек када се прода сва преостала имови-на. Нажалост, моћни повериоци имају супротанприступ. У њиховом интересу је да вас цеде допоследње капи, да вас натерају да све продате,па да тек онда са вама преговарају. За разлику одграђана или предузећа чији је капацитет за враћа-ње дугова ограничен, државе су другачија врстадужника. Оне не могу нестати, не могу побећи одсвојих дугова и њих можете цедити неограниче-но, од сада до вечности.

Је ли онда добро продати Телеком да севрате стари дугови са високим каматама?

— Телекомуникације су један од најваж-нијих стратешких сегмената инфраструктуре ињено комплетно предавање у стране руке јекатастрофална одлука, без обзира чиме се прода-ја правдала. То је потез презадуженог очајника.

Занимљиво је да се у стручној јавностиигнорише лоше искуство Црне Горе, која је телеко-муникационо тржиште препустила странцима, паданас размишља о поновном формирању новогдржавног предузећа како би снизила трошковеинтернета за своје грађане.

Какве ефекте очекујете од фискалне консо-лидације, чији је део смањење пензија и плата ујавном сектору?

— Основни циљ буџетске штедње је даомогући отплату дугова у годинама које долазе.Други циљ је постепено навикавање грађана насве нижи ниво социјалне и здравствене заштите.Овде је рукопис ММФ јасно видљив. У економскомсмислу ће то значити даљи пад тражње и још јачерецесионе притиске. Теоријски се такве тенден-ције могу неутралисати само растом извоза илинекаквом великом инвестиционом активношћу.Надајмо се да владин оптимизам није пука пропа-ганда и да влада данас зна нешто што ми не знамо.

Многи за све економске недаће у Србијикриве неолиберални концепт. Зар се сво времеовде економска политика не своди на класичнидржавни интервенционизам?

— Кључни елементи неолиберализма супре свега приватизација свега постојећег, либе-рализација робних и капиталних токова и неме-шање државе у привредне процесе. Србија јерадила управо тако, али економија није процвета-ла. Напротив, после примене поменутих рецепа-та, држава се суочила са презадуженом и готовоуништеном привредом, празним буџетом иармијом грађана на ивици егзистенције. Како бисе сачувао какав-такав социјални мир, политичарису посезали за најлакшим - преко проблема субацали буџетски новац, док је новца било. То нијеполитика државног интервенционизма како сe

(Kraj na str. 8/2)

Шта ће бити са Донбасом? Оно на шта смо ихнаговорили 11. фебруара у Минску је њиховпоследњи уступак. Они ништа не верују Кијеву.Двапут им нисмо дозволили да узму Мариупољ, иакоје он, вероватно, више потребан нама него њима -био би отворен пут ка Криму

Шта могу устаници? Могу да до лета потпу-но очисте Доњецку и Луганску област до админи-стративних граница. Ако главни шеф јавномакар алудира на то - до јесени ће доћи до левеобале Дњепра

Без наше помоћи јер ће се Харков иЗапорожје сами побунити, што ће донекле отежатиситуацију на међународном плану, али ће тада већбити немогуће да се зауставе. Чак и ако Кијевзатражи директну војну подршку НАТО, а алијансаодлучи да у Украјину пошаље неке трупе. То ћесамо додатно подстаћи устанике. А побуниће сејош и Одеса

Не знам да ли смо ми замислили да заузмемоКијев. То нам није потребно, мада је, наравно,права штета што су тај град упрљали и оскрнавили

Кијев - то је питање за 2016. годину.Највероватније ће и у њему доћи до побуне. Могућеје да ће тај град морати да буде подељен, каоБерлин у своје време. Можда ће и онима са западаУкрајине неки „комад” главног града морати да сеостави. Иначе, Украјина ће се распасти на петделова и завладаће потпуни хаос

Пише: Виталиј ТРЕТЈАКОВ, главни уредникчасописа „Политичка класа”

У ЈЕДНОМ московском кабинету јуче јеобављена (или ми се причинило?) оперативна SWOTанализа резултата преговора Минск-2 и развојадогађаја у Украјини и око ње у блиској будућности.

Наводим део стенограма једног разговора,чији сам, готово случајни, сведок био. Не наводим косу учесници дискусије и коме припадају одређенереплике, јер није важно то, већ сам садржај анализе.Ако сте упознати са документима са преговора уМинску, разумећете о чему се у сваком конкретномслучају ради.

***Молим вас, што краће: како оцењујете резул-

тате преговора? - Новоросија није продата, али је

Петја (Порошенко - В. Т.) спасен. Тачније, дата му јејош једна шанса. Надам се, последња. Ако успе да јеискористи, преживеће још пола године, или чакгодину.

Да ли је било могуће „дотући” га те ноћи?- Не. Он би онда одмах тражио политички

азил код нас. А шта ће нам? Мада, чини се да јеодступио чак и више него што су му Американцидозволили. Контрола границе - тек после локалнихизбора, а Џозеф Бајден је тражио да то буде исто-времено са повлачењем тешког наоружања.

- И Оланду и Меркеловој смо помогли - уБрисел су се вратили практично као победници,мада, треба им одати признање - нису јавно прогла-сили своју победу.

Шта то конкретно даје Порошенку? - Да сачува власт (највероватније, Аме-

риканци за сада неће дати команду Алекса-дру Турчинову и Арсенију Јацењуку да га свргну). Па,и ММФ сада има формално право да дa Кијеву 17милијарди кредита. А Меркел нас је молила да им утоме помогнемо.

Шта ће Украјинци урадити с тим милијарда-ма?

- Пола ће покрасти, пола ће искористити зарат.

Да ли ће ватра бити стварно прекинута одпоноћи 15. фебруара?

- Устаници ће је сигурно прекинути. Украјинциће исто прекинути, мада, сигурно, не потпуно. Деснисектор ће обавезно провоцирати устанике. Ми засада не знамо како ће Порошенко бити дочекан уКијеву. Ако му Американци не дају команду даодмах крши договорено, а вероватно неће одмах(осим ако буду хтели да од Оланда и Меркеловенаправе будале), примирја ће бити.

А дебаљцевски џеп? - Одатле ће, несумњиво, покушавати да се

извуку силом. Али, не треба искључити ни могућностда ће почети масовна предаја оних који су у џепу.

Да ли ће бити повлачења тешког наоружањаи ракетно-артиљеријских система?

- Устаници неће повући главне снаге док невиде да се повлаче Украјинци. А ови ће, као и увек,да врдају и обмањују. Снимиће камером како повла-че пар хаубица и тврдиће да су повукли све. То је,углавном, оно најважније што ће се догађати наред-них дана. Одмах ће Украјинци почети да обмањујуили ће се „мало помучити”.

Коме ми сада можемо тамо да верујемо? - Као и пре, никоме. Иако Порошенко тврди

да је натерао Москву да „уступи све што може, па чаки више од тога”, веома је забринут. Плаши сеТурчинова и Јарошевих људи. Они ће му сигурно свесручити у лице у четири ока. Фактички ће га оптужи-ти за издају. А какве он аргументе има? Само два:Вашингтон ме подржава, и обезбедио сам добијањекредита - до лета нећемо пропасти. И друго, он неможе одмах да превари Меркелову и Оланда.

- Да, обмањиваће где год могу. Њему ниАмериканци више не верују. Мислим да су мудиректно рекли - ако до краја лета не угушишДонбас и не покушаш да удариш, макар симболично,на границу са Кримом, мењаћемо те. Јер, Кијев несме да дa стварну аутономију Донбасу.

А шта је са Донбасом?

276

Украјину у садашњим границама не може спасити чак ни Путин

АНАЛИЗА У МОСКВИ: ШТА ЋЕ ДАЉЕБИТИ СА УКРАЈИНОМ И НОВОРОСИЈОМ?

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Da li se...

Esmark je, naravno, spreman da iskoristisituaciju, jer VuËiÊu gori pod nogama. Do 31. janu-ara je predvieno potpisivawe ugovora izmeuVlade Srbije i Esmarka. On se sprema da iz xepo-va graana plati Esmarku znatno viπe nego πto jeova kompanija bila spremna da uloæi kad se pri-javila na tender.

Graani Srbije, zapravo i ne znaju πta jenueno Esmarku. Moæe se dogoditi da se Esmark ipojavi i kao kupac, ali pod nekim obeÊawimavelikih subvencija gde bi Srbija kao partner sa20 odsto udela u vlasniπtvu, pokrivala sverashode. Preciznije reËeno, da VuËiÊ pokloniÆelezaru Amerikancima. Ali taj wegov plan jeveÊ prepoznat u Evropskoj uniji i Brisel Êe gaspreËiti.

UpuÊeni u ovaj skandal tvrde da je odpoËetka bilo jasno da Esmark neÊe kupitiÆelezaru i da Srbija mora napraviti ogromneustupke da bi se neko upustio u avanturu dapopravqa wene kapacitete i da finansira polamilijarde evra da bi poËela da posluje. Istina,VuËiÊ Ëini sve da im udovoqi, ali...

Dokle ide wegova kratkovida propagandao "uspeπnim aranæmanima", govori i podatak dasu svi mediji odmah potrËali da objave kako Êe odposla sa Esmarkom i prodaje Æelezare, u 2015.godini biti poveÊan BDP!

To je VuËiÊev naËin da kratkoroËno stvorilaænu euforiju. Tako je planirao i buxet zaproπlu godinu od arapskih milijardi i "Beogradana vodi", mada je svakome jasno da je u pitawuprevara gigantskih razmera.

VuËiÊ se viπe ne poziva na svoje "savet-nike", Franka Fratinija, Alfreda Guzenbauera,Dominika � ©tros Kana... I oni su se izmakli, vi-devπi ovako suludog imperatora i wegovudræavniËku avanturu, iza koje Ëak ni hohπtap-leri velikog kalibra ne smeju da stanu.

Sve wegove neverovatne bajke o "velikimprijateqima Srbije", wegovim "liËnim prijate-qima" i "prijateqima wegovih prijateqa", danassu pokopane. Od posete Gerharda � ©redera,bivπeg nemaËkog kancelara (kome je priredioskandal u kafani), pa sve do "noÊewa" πeika izEmirata, El Zajeba, u Jajincima, VuËiÊ je nizaovelika obeÊawa, da Êe wegovi "intimusi" reπitisve srpske probleme.

U sluËaju Æelezare u Smederevu, umestoplanirane pqaËke buxeta i ulagawa u Esmark,Srbija bi mogla da otvori najmawe 200.000 novihradnih mesta u domaÊem agraru i da postane jedanod najveÊih izvoznika hrane u Evropi. Ali, toveleizdajniËkoj ideji VuËiÊeve vladavine nepada na pamet.

Æelezara u Smederevu prvi put je proda-ta 2003. godine kada je za 23 miliona dolarakupila ameriËka kompanija "US Steel"" preko svojeevropske Êerke-firme. AmeriËki vlasnici sukasnijom prodajom nekretnina (izmeu ostalogprodat je i fudbalski stadion za preko 20 mi-liona evra) viπestruko viπe novca povratili,nego πto su uloæili.

AmeriËka vlada je, zatim, Srbiji nametnu-la program razoruæawa kojim je bilo utvreno dase viπak borbene mehanizacije, boqe reËenoskoro sva borbena tehnika, ima uniπtiti i topretapawem u nekoj Æelezari. Podrazumevalo seda Êe to biti Æelezara u Smederevu Ëiji su ame-riËki vlasnici tako od srpske dræave na poklondobili hiqade tona Ëelika.

Poπto su pretopili sve πto su mogli zaxabe da dobiju i Æelezaru zaduæili za prekopola milijarde evra, Amerikanci su je "veliko-duπno" prodali Republici Srbiji za samo jedandolar. PreuzimajuÊi Æelezaru Srbija je preuzelai wene dugove i to: 260 miliona evra premabankama, 120 miliona evra prema dobavqaËima i145 miliona evra za sirovine! Dakle, preko polamilijarde evra!

Viπe od dve treÊine, odnosi se na poslo-vawe sa povezanim licima iz korporacije.TaËnije, ovo preдuzeÊe se zaduæivalo kod samogsebe, a graani Srbije to sada moraju da plate.

Pojavom istih direktora iz US SteelSerbia, koji su sada na Ëelu kompanije Esmark, iwihovim drskim zahtevima da Srbija uloæi joπtoliko kako bi ih "odobrovoqila" da ponovo kupeono πto su opqaËkali, svakoj normalnoj vladi bibio signal da odmah prekine kontakt sa wima.Ali, ne i ovoj VuËiÊevoj, koja je spremna darasproda ono πto je joπ ostalo od Srbije.

Od preuzimawa Æelezare, nakon odlaskaUS Steel-a, dræava je u wu godiπwe morala daulaæe oko 100 miliona evra, πto je graane ukup-no koπtalo dodatnih 300 miliona evra na veÊpomenutih pola milijarde za otplatu ranijihdugova.

Takoe, prilikom prodaje tadaπweg"Sartida" Ju Es Stil-u, Srbija je na sebepreuzela i plaÊawe wegovih dugova. Sve zajedno,dve privatizacije smederevskog giganta poreskeobveznike Srbije su koπtale oko dve milijardeevra.

Ali, tu joπ uvek nije kraj.

Iako se iz Vlade tvrdi kako su tenderskiuslovi bili veoma jasni i da je pobednik, ameriË-ka kompanija Esmark, dala dobru ponudu,Ëiwenice govore da Êe Srbija preuzeti otplatusvih dugova nastalih i pre privatizacije, a u tospadaju Ëak i dugovi nekadaπweg "Sartida" kojinajveÊim delom ni do danas nisu otplaÊeni.

(Kraj na str. 28/2)

За почетак, мало „досадних” бројки.Јавни дуг Србије на крају 2014. годинеизносио је 22,76 милијарди евра, што је 70,9одсто бруто домаћег производа. За самомесец дана, у односу на новембар, јавни дугје увећан за око 480 милиона евра. На крају2013. године јавни дуг Србије износио је20,14 милијарди евра, односно 59,6 одстоБДП, што значи да је за годину дана пове-ћан за више од две и по милијарде евра иза преко 11 одсто БДП-а. Крајем 2011. јавнидуг је био 14,8 милијарди евра, а крајем јуна2012. (када долази до смене власти и фор-мирања коалиције СНС-СПС-УРС) 15,4милијарде. Што значи да је за две и погодине порастао за чак седам милијарди итриста милиона евра.

Не. Ово нису подаци неког малициоз-ног опозиционара, или неодговорног блоге-ра, већ званични подаци Народне банкеСрбије. И нису никаква „војна тајна”, обја-вљени су и јавно доступни, али је чињеницада су, као и низ других ствари које се неуклапају у задату ружичасту слику, билиприлично затурени и забашурени oд стра-не оних који вуку медијске и политичкеконце у данашњој Србији.

Понекад повећање дуга може битицена која се плаћа зарад бржег економскогразвоја, повећања запослености или ре-национализације неког драгоценог при-вредног ресурса. Али, авај, и БДП је у паду, оиндустријској производњи да и не гово-римо, а држава се управо спрема да проданеколико преосталих стратешких компа-нија, попут Телекома или ПКБ-а. Исто тако,воду не пије ни омиљено премијерово „об-јашњење” како су „морали да се задужујуда би вратили неповољне дугове претход-не власти”. Јер да је (само) то у питању -позајмим нову милијарду да вратим старумилијарду - ниво дуга би остао исти.

Овај текст би био много занимљивији ивероватно читанији да је илустрован наслов-ницама српских дневних новина, са којих се,узмимо за пример само данашњи и јучераш-њи релативно бенигни „узорак”, могло про-читати доста о најновијим активностима пре-мијера, Маји Николић и Цеци, Мишковићу,Ђоковићу, стварним или измишљеним пре-

кршајима два популарна ТВ водитеља, најно-вијим заверама против Вучића, као и о биз-нисмену коме су убице одсекле руке и ноге.Не кажем да то нису легитимне теме (погото-во за таблоиде), али је најблаже реченочудно како ни у једној редакцији нијепрорадио истраживачки црв да се малоозбиљније позабаве и мало шире темати-зују бројке са почетка текста. (А још је чуд-није и, што би се рекло, „индикативније” тошто је просечни српски медијски конзументбоље информисан и боље упознат са ситуа-цијом у вези са грчким него српским економ-ским и финансијским проблемима.)

Неке ствари је могуће тумачити иовако и онако. У зависности од угла гледањаи жеђи, чаша се некад може видети као полу-празна или полупуна. Тако је, на пример,учесталу праксу именовања истакнутихпредставника старе Д(О)С-овске власти напрестижна места могуће тумачити као доказтолеранције и ширине владајуће странке ињеног лидера, али исто тако и као доказ да,упркос скоро апсолутној власти коју поседу-ју и, наводно, скоро пола милиона чланова,СНС и даље нема иоле способних кадроваза одговорне функције у државној управии јавним предузећима.

Али овај погубни економски биланс сапочетка текста, плашим се, не оставља местаразличитим интерпретацијама и говори самза себе. А за те две и по године Србија јепроменила две владе, имала једне ванред-не изборе, пар владиних реконструкција ипроменила три-четири министра еконо-мије и финансија. Али имала само једноггосподара - коме, узгред речено, готовоуопште не опада рејтинг?!

Зато је победа Сиризе у Грчкој иза-звала праву пометњу у српским владају-ћим круговима јер је угрозила мантру о„безалтернативности” из Брисела зацрта-ног економског и политичког пута. А анало-гије са грчком ситуацијом, укључујући илицитирање са кандидатима за „српскуСиризу” и „српског Ципраса”, напросто сенису могле избећи. Јер, поштено говорећи,грчке економске бројке јесу доста веће инеповољније од наших. Али су, исто тако, ињихове економске перформансе и потен-

726

Вучић, криза и Сириза

Ne mogu da objasne dug Srbije od blizu23 milijarde evra i 71% BDP-a

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Srbija srqa... (sa str. 6)

покушава сугерисати - то је безидејни политичкиопортунизам.

Државни интервенционизам и дирижизампочивају на радикално другачијем приступу. Кодтаквог приступа држава идентификује стратешкеразвојне правце, усмерава и помаже гране ипредузећа која имају перспективу. Реч је оактивној држави која уме стратешки да мисли. Затакву врсту политике је потребан врхунски кадар.Овакав концепт је примењен у Француској послерата, у Финској до уласка у ЕУ. Он је у темељууспеха држава на далеком Истоку, а предноститог концепта данас јасно показује и Кина. Таполитика не иде против тржишта. Напротив, онамаксимално подстиче тржиште и конкурентност,али у оквиру јасне развојне политике и заштитенационалних интереса.

На чему базирате тезу да кључни проблемсрпског буџета лежи на приходној, а не на расход-ној страни?

— Ту тезу базирам на иностраним искустви-ма и на домаћим буџетским подацима. Све државекоје су ушле у радикалне процесе буџетскештедње завршиле су са великим растом неза-послености, падом БДП, експлозивним растомјавног дуга и еродирањем јавних служби. Када сепогледа консолидовани биланс Србије, види се дајавни расходи, кориговани за инфлацију, стагнира-ју већ три године. Упркос стагнацији јавнепотрошње, јавни дуг убрзано расте. Он растезато што привредна активност пада, и зато штоје за отплату девизних кредита потребно свевише динара, будући да курс динара пада.Буџетски дефицит није узрок економске кризе,већ њена последица. Из буџетске кризе се можеизаћи само привредним растом, а буџетска штедњане помаже расту.

Осим САД чини се да већина развијенихземаља није успела да се ишчупа из рецесије. Значили то да је концепт штедње од почетка био погре-шан или је нешто друго у питању?

— На сцени је једна од највећих глобал-них економских подвала. Државе, са пар изузета-ка, нису у рецесији зато што је њихова буџетскапотрошња била превелика. Оне су у кризи затошто је глобална финансијска „мафија” изазваластрашну економску кризу и незапосленост, изну-дила државну интервенцију и ојадила буџете. Истити центри моћи и њихови политички, медијски иакадемски трабанти сада уверавају свет да је за свекрива висока буџетска потрошња.

Еврозона је већ шест година што у рецеси-ји, што на ивици рецесије. Тврдо инсистирање набуџетској штедњи је један од најважнијих узро-ка кризе еврозоне. Експанзивна монетарнаполитика и ниске каматне стопе нису довољне заизлазак из кризе. Неко мора почети да троши, а,када приватни сектор то не ради, онда мора држа-ва.

18.1.2015. НИН (SIEM)(Podvukla - Iskra)

Ne mogu da...

цијали куд и камо већи (Грци имају окошест пута већи БДП од нас, а око два путасу већи и бројнији).

Посебно се на муци нашао омнипри-сутни Премијер, који је само пре десетакдана јавно хвалио политику и мере „свогпријатеља Самараса”. (Што његовог мини-стра и блиског сарадника Вулина, опет, нијеспречило да, одмах по победи Сиризе,истакне велике сличности између Вучића иЦипраса.)

Но, то поређење са Сиризом ипак јевише за домаћу употребу. Када се нашао уБечу, премијер је истакао како је у економ-ским питањима ипак „ближи Немцима,Аустријанцима или скандинавским наро-дима него што би се поредио са нашом бра-ћом и пријатељима у јужној Европи”. Како јеистакао, свестан је одушевљења и код Србаи у целом региону због онога што се деси-ло у Грчкој, али је додао да га он лично недели. "Већина иде линијом мањег отпора,мисли 'ето стигла нам је политика лако ћемо'.Ја не верујем у такву политику. Верујем утежак рад, у тешке структурне реформе,верујем у промену наших навика, наше све-сти, у тешко и мукотрпно оздрављење нашепривреде и зато сам у том послу посвећен натакав начин", рекао је Вучић.

Све признајем и прихватам. И да јеситуација тешка, и да су претходници многотога забрљали, упропастили или пропустилида ураде. Дозвољавам чак и то да власт-вла-дар има добру вољу и искрено жели нештоисправно да уради. Али напросто није могу-ће да нешто буде и црно и бело. И да суекономски биланси онакви какви јесу - ида „свакога дана у сваком погледу свевише напредујемо”, као што нас Вучић сва-кодневно убеђује. И да нам је (политички)близак Самарас - и да нам је близак Ципрас.И да, као што рече Вулин, Сириза „можеучити” од нашег премијера - и да њему узорибуду Аустрија и Немачка.

Ма колико то понекад могло битиболно, избор се мора направити. Или без-алтернативни пут у ЕУ, или борба за какав-такав суверенитет на Косову. ИлиСамарас, ММФ и приватизације, илиСириза ренационализација и ресуверени-зација. Или Ципрас или Ангела Меркел.Избор је наш. Или можда није?

NSPM, 4.2.2015. Ђорђе ВукадиновиÊ(Podvukla - Iskra)

Povratak na mesto zloËina

AmeriËka kompanija Esmark, Ëiji su osni-vaËi bivπi direktori i menaxeri kompanije USSteel Serbia, koja je veÊ jednom opqaËkalaÆelezaru u Smederevu (uz pomoÊ tadaπwih vlas-todræaca), sada ponovo hoÊe da preuzme ovu, zaSrbiju strateπki veoma vaænu kompaniju. Sada torade uz pomoÊ Aleksandra VuËiÊa i buxetaRepublike Srbije.

Dana 12. januara 2015. godine, na sedniciKomisije za sprovoewe modela strateπkog part-nerstva u postupku privatizacije Æelezare uSmederevu, Vlada Republike Srbije prihvatilaje ponudu kompanije "Esmark Jurop B. V." re-gistrovane u Amsterdamu (Holandija). Tri danaranije, u Vladi Srbije su bile otvorene tripristigle ponude na raspisani tender za prodajusmederevske Æelezare. Jedan ponuaË je bionepotpisan. Drugi je bio potpisan imenom nepoz-natog advokata, a treÊa ponuda je bila od kom-panije Esmark. Prve dve ponude su odmahproglaπene "nevalidnim". Bilo je viπe negooËigledno da se radi o loπoj predstavi zajavnost. Sve je smiπqeno kako bi Esmark grupalako doπla u posed Æelezare, pa je proglaπenapobednikom na tenderu.

Istog momenta, sva VuËiÊeva propaganda jekrenula u masovno obmawivawe javnosti, πireÊivesti o tome da je prodaja Æelezare SmederevoameriËkoj kompaniji Esmark, veÊ reπeno pitawe.Niko u tom trenutku joπ nije znao (osimAleksandra VuËiÊa i wegovih najbliæih sarad-nika), da su vlasnici Esmarka, zapravo bivπidirektori kompanije US Steel Serbia koji supoharali i opqaËkali Æelezaru u Smederevu, asve wihove dugove, nakon odlaska iz Srbije,platili su graani (i joπ uvek plaÊaju).

Esmark grupa, zapravo bivπi direktoriUS Steel Serbia sada su se pojavili "presvuËeni"u kupce za raËun svoje nove firme, i traæe pono-vo da ih dræava Srbija finansira.

OsnivaË i prvi Ëovek Esmark stil grupeXejms Buπar (poznat opet po svojoj ulozi u USSteel, gde je bio finansijski direktor) je na samompoËetku pregovora sa VuËiÊevom vladom odmahslagao rekavπi da Êe u srpsku ËeliËanu uloæiti400 miliona dolara u narednih nekoliko godina(nije precizirao koliko je to godina i Ëiji Êenovac uloæiti, a veÊ je bacio oko na srpskibuxet!), kao i da neÊe biti otpuπtawa (mada dobrozna da neÊe moÊi svih 5.000 radnika da plaÊaju,

nego raËunaju da Êe i to biti iz srpskog buxeta).

Ali, kako to obiËno biva kod neukihdomaÊih prevaranata, ubrzo se jednom nespretnomizjavom "okliznuo" ministar privrede ÆeqkoSertiÊ, koji je priznao da je na relaciji VladaSrbije - Esmark, "doπlo do zastoja u prego-vorima" oko kupovine Æelezare Smederevo.

KquËni razlog je bio pokuπaj Esmarka dadobije viπe novca nego πto se u prvom trenutkuraËunalo meu VuËiÊevim "struËwacima". Naime,wegovi "pregovaraËi" su olako shvatili da su saameriËkom kompanijom postigla mnogo ËvrπÊidogovor, smatrajuÊi da je Voa veÊ preciziraouslove, mnogo pre nego πto je raspisan tender.

Ipak, meu dobro obaveπtenima, znalo seda Evropska unija neÊe tako lako dozvolitisklapawe ovog aranæmana, jer on podrazumeva daSrbija obezbedi pomoÊ Esmarku, πto se ne uklapau evropska pravila.

VuËiÊ je onda hitno traæio od adminis-tracije u Briselu da mu da saglasnost na planrestrukturirawa Æelezare i biznis plan amer-iËke kompanije Esmark, kako bi Srbija bila umoguÊnosti da finansijski pomaæe ovoj kompani-ji. Saglasnost nije dobio, niti je izvesno da Êe jedobiti.

Istina je zastraπujuÊa: Vlada Srbija seobavezala da preuzme dugove Æelezare kojiiznose 520 miliona evra, kao i da Êe uËestvovatiu dokapitalizaciji sa preko 200 miliona evra,ali ameriËkoj kompaniji Esmark ni to nije bilodovoqno.

Ova lihvarska korporacija odmah jestavila na sto problem πto Srbija nema svojukoksaru i nema æeleznu rudu, a taj argumentkoristi kako bi pojaËala svoje finansijskezahteve od Vlade Srbije. Ciq je da Esmark dobi-je Æelezaru bez ijednog uloæenog dolara!

Veliki bauk sa kojim se suoËava Srbija je inovi kreditni aranæman sa MMF-om. Na wega Êepresudno uticati problem petrohemijskog kom-pleksa, koji je nemoguÊe razreπiti.

Takoe, tu je i EU koja se protivi ovakvojprodaji Æelezare. Nikome u srpskoj vladi nijepalo na pamet da traæi od Esmarka dodatnedokaze o finansijskoj sposobnosti, mada je uuslovima za prolazak na tenderu jasno pisalo daponuaË mora da ima odreena sredstva kojima Êegarantovati ceo projekat.

258

VuËiÊ sprema joπ jedan poklon Amerikancima:

Da li se smederevska Æelezara ponovoprodaje starim pqaËkaπima?

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015. 24 9

Тамо где није могућа реалполитиканије могућа ни политика, тамо је

могућа само властЧиталац ће можда бити изненађен све-

дочењем - за чију истинитост гарантујем - даприлична већина носилаца власти у Србији, ито оне највише, приватно исповеда сасвимдругачије политичке ставове од оних којезаговара јавно. Тај детаљ свакако је највећа,данас можда и једина разлика између актуелне ипретходне власти. На пример, готово сви у укра-јинском сукобу жестоко навијају за Русе. Тек маломањи број њих у расту снага Сиризе, Подемоса иНационалног фронта види спасоносне појаве уевропској политици. Све теже је у згради владенаћи неког ко има лепу реч за Европску унију инаметнуту немачку политику штедње. Сви, алибаш сви заљубљени су у Владимира Путина, инико, али баш нико неће се преварити да каженешто добро о западним амбасадорима у Србији.

На питање како то да сви они јавнозаступају сасвим другачије политике, чакрадикално супротстављене оним о којимаимају најбоље мишљење, следи универзаланодговор: реалполитика. Питање је, наравно, дали је ово у чему Србија живи заиста реалполити-ка?

Иако се европска значења реалполитике,попут оног Бизмарковог, разликују од америч-ких, чијим се носиоцем сматра „ђаво реалполи-тике” Хенри Кисинџер, и једна и друга окупљајудва момента. Наиме, реалполитика почива наапсолутизацији моћи и минимизовању идео-логије и морала као политичких компоненти.Тријумфом реалполитике у новије време сматрасе Никсон-Кисинџерово успостављање односа саКином 1972. године; свој најдубљи пад реалпо-литика доживљава у наше време после доку-ментованих сазнања о учешћу савремене аме-ричке политике у формирању најмонстру-ознијих терористичких група у свету, које сво-јим бизарним злочинима служе западним(гео)политичким интересима.

Како год, реалполитика, скидајући са себетерет идеологије и морала, има за циљ да оства-ри неку непосредну корист или бар спречи већуштету за државу, групу или појединца.Реалполитка земаља мање снаге, попут Србије,сложенија је и опаснија него код великих сила.У своју једначину она обично укључује једнуили више непријатељски расположених снаж-нијих земаља и бројне углавном неповољнеоколности које мора да укључи да би прежи-вела. Што је једна земља мање снаге, то њенареалполитика мора да буде изнутра освеште-нији модел вођења државних послова, који неможе да постоји ако не постоји пуна и кри-

стална свест о околностима у којима се одвија,жртвама моје мора да поднесе и добицимакоје у замену за то треба да оствари. Упечатљивготово антички пример високе реалполитичкеосвешћености могао би да буде генерал МиланНедић. Он је, како се данас види, од самогпочетка Другог светског рата са пуном свешћу отоме ко ће бити победник у њему, али и са сасвешћу о снази немачког непријатеља и слабо-стима Србије, прихватио колаборацију, безидеолошког уверења и материјалних и кари-јерних амбиција, како би спречио репризумасовне погибије из претходног рата.

Веома осетљива на промену околности,реалполитика земаља мање снаге често својепоступке мења у ходу. Реалполитика АлександраДубчека, на пример, пошто је 60-тих покренуоЧехе и Словаке, захтевала је његов поданичкиоднос према Совјетима, на згражање и осудурадикалних суверениста тог времена. После дведеценије малих потеза и континуитета пасив-ног отпора и промена стратегија, Праг је избо-рио своју самосталност од СССР. Иако се топриписује Вацлаву Хавелу - такође великомчешком председнику иако ми, Срби, с разлогомимамо проблем с њим - јасно је да су заслугеоклеветаног Дубчека биле много веће негоовенчаног Хавела.

Реалполитика, као стратегија која апсо-лутизује моћ или оно што зовемо „односомснага”, гради се на најмање две компоненте.Прва је свест о сопственој снази, а друга свесто снази непријатеља. Добра реалполитикамалих земаља гледа да својим потезима слабипротивника и да подиже сопствене снаге.Уколико то није у стању, а најчешће није, тада сесмисао реалполитике огледа у томе да се покре-ће и у „нашу” корист ради бар један од ова двааспекта. Мало је, наиме, оних којима је било датокао првој двојици Обреновића да су имали снагеи умећа да из године у годину јачају Србију исреће да наспрам себе имају све слабију Турску.На пример, Дубчек није могао да јачаЧехословачку ни у државном ни у економскомсмислу, али је његова реалполитика била могућајер је СССР пропадао великом брзином, многовећом од оне којом је падала Чешка.

Можда најближи формули реалполи-тичара у савременој Србији био је ВојиславКоштуница. Иако у веома неповољним околно-стима стабилног монополарног света, без многоначина да битно ојача економију, њему је пола-зило за руком бар да успорава рђаве друштве-не и политичке трендове. У једном тренутку чакје запретио њиховом заустављању формирањемнационалне политике пошто је уз велике жртвеуспео да постигне политичко јединство на

Siriza je... (sa str. 22)

Национални мит увек функцонише иплаши инвазијом „инфериорних” народа.

— У колективној свести смо сада на местугде је наша англо-митолошка баштина не самоугрожена него се стиче утисак да нам ти странципреузимају земљу. Политика која се темељи назаблудама је основ за политичку мобилизацију.

Европа има сличан пут.

— Лудост је да Тројка доноси одлуке уЕвропи. То се с људског становишта може опи-сати као сумануто, али с политичког они нису узаблуди и све ће им ићи супер. Они су богати-ји и моћнији него икад, а уништавају неприја-теља - општу популацију.

Аки Каурисмаки, фински редатељ, називато садистичким капитализмом.

— То да је капитализам инхерентносадистички заправо је признао Адам Смит кадму је дао слободне руке и ослободио од спољ-них ограничења његову садистичку природу.Шта је капитализам? Повећати свој профит нарачун остатка света. Познати нобеловац и еко-номиста Џејмс М. Бјукенен је једном рекао да јеидеал сваког људског бића да буде господар, аостатак света да буде његов роб. Са стајалиштанеокласичне економије, зашто не? То је идеално.

Један свет без права и одговорности?

Свет без правила, где јаки чине оно штожеле, а где неким чудом све иде савршено.Занимљиво је видјети шта је Адам Смит објасниопознатом фразом „невидљиве руке”, која седанас користи. Сада видимо да, кад капиталнема ограничења, посебно кад је немајуфинансијска тржишта, тад све експлодира. Тоје оно са чиме се Европа суочава данас.

Изненађујуће је да 25 година после падаБерлинског зида Сириза, левичарска странка,осваја изборе у Европи. Као да је политикаТројке наишла на правог непријатеља.

— Ја не мислим тако. Једноставно, посто-је многи митови о непријатељу. Русија је даље одсоцијализма него што су данас САД. Бољшевичкареволуција била је велики неуспех социјализмајер је изазвала аутократску тиранију, у којој сурадници, које је Лењин назвао пролетерскомвојском, били под контролом вође који нијеимао везе са социјализмом.

Сириза онда клатно историје вуче уна-зад?

— Према постојећем обрасцу, Сириза јелевичарска странка, али њен програм то није. Тоје антинеолиберална странка и не захтева од

радника да контролишу индустрију.

Наравно, није револуционарна...

— Није ни традиционално социјали-стичка. Ово није критика, мислим да је топозитивно. А исто вреди и за Подемос. Они себоре против неолибералног напада, који давии уништава земље са периферије.

Разговарајмо о медијима. Оштро сте кри-тиковали The New York Times � The New Yorker у двапоследња чланака. Пад традиционалних новинаима везе, како кажу уредници, са интернетом?

— Писао сам о The New York Times-�u � TheNew Yorker-�u јер оно што ме занима јесте где је талиберална граница. Други опет радије осуђујуFox, што је смешно. Оно што је занимљиво суинтелектуални часописи јер успостављају спољ-не границе прихватљиве критике. Они су некаврста чувара. Они кажу: „Можете доћи овдје, алине још”, и све то чине из партикуларног интере-са. Са доктринарне тачке гледишта, не мислимда су се новине промениле. Њих одавно штитедржавне структуре. Рушење демократије уГватемали добило је снажну подршку медија.Догађаји у Ирану 1953. године су увеликоподржани. Вијетнамски рат имао је једнаковелику подршку у свим временима. Заправо,једина замерка медија рату у Вијетнаму је даније успео. Кад Обаму описују као „великогморалног јунака који се противио инвазији наИрак”, што штампа пише? Он је само рекао да јерат био грешка, наравно, зато што није успео.Да је добро завршио, то би било идеално.

Дакле, медији су „чувари моћи”, а недемократије?

— Новине доживљавају озбиљан пад, алимислим да је то у основи због рада на тржиштуоглашавања. Главни медији су велики посао, аживе углавном од оглашавања, а, кад сењихов извор капитала распрши, онда су упаду. Ако узмемо за пример Boston Globe, што субиле добре новине, једне од најбољих у земљи,сад у њима нема независних вести. Исто се дога-ђа у остатку земље. Ту је доктринарни став укојме, ако не зарадите довољно новца - про-падате.

Није ли чудно да медији и даље бранемодел који их води у пропаст?

— Доктринарно је стајалиште не само уСАД да се медији бране. Овде моћ имајупословни људи и држава, али ипак постоје изу-зеци. The Wall Street Journal, водећи пословнилист, објавио је велику причу о корпоративнимзлочинима. Срећом, нисмо у фашистичкој држа-ви.

Standard, 12.2.2015. Разговарао МИГЕЛ МОРА(Podvukla - Iskra)

Zaπto u VuËiÊevoj Srbiji nije moguÊa

РЕАЛПОЛИТИКА

Iskra 1. mart 2015.

Realpolitika...доношењу устава и одбрани Косова иМетохије. Вероватно ће тек будући историчаримоћи да одмере дубину трагедије Србије послеразбијања тог јединства и пропасти националнеполитике, који су, заједно са свим кривцима,детаљно описани у објављеним депешамаВикиликса.

После 2008. и Коштуничиног одласка,могућности за српску реалполитку одвијају се узнаку једног парадокса, у историји веома ретког.Наиме, од објављивања економске кризезападног света, која се с годинама продубља-вала у општу кризу, за Србију долазе бољидани. Наиме, једна од две најважније компо-ненте реалполитике почиње за Србију да сеодвија повољно. Свет српских противникапочео је видно да слаби: готово да нема запад-не земље међу онима које су, на пример, призна-ле Косово а да није била слабија него претход-них година. У исто време, земље које су Србијуподржавале - Русија и Кина пре свих - изкризе су изашле јаче, толико јаче да данас пру-жају више него достојан отпор западном свету уготово сасвим отвореном сукобу.

У том моменту, међутим, када је дошла уситуацију да постепено јача отпор, Србија јеостала без националне политике и национал-ног јединства, и престала да пружа свакиотпор. Какав раскорак, каква трагедија! Резултатје био да, колико год да су српски непријатељислабили, а пријатељи јачали, Србија је слабилаи пропадала много већом брзином, тако да зању данас не ради чак ни време. Ако се вратимо наразматрање две основне компоненте реалполи-тике, закључак је јасан: брзина нашег пропада-ња, претичући брзину пропадања нашихнепријатеља, реалполитику у Србији учинилаје немогућом. Наша реалполитика остала јеослоњена на очекивање непредвиђених догађа-ја, на чудо дакле, а чудо је чудо, а не елеменатреалполитике.

Радикални заговорници европскихинтеграција у Србији, не случајно, они су који суосујетили отпор који је она пружала својомнационалном политиком. Као аргумент противсуверениста, они су у првом реду наводилинаводну жељу еврoскептика да окретањем леђаЕУ изолују Србију од света. Шта се међутим деси-ло?

Разбуктавњем кризе у Европи на њенојсцени појавиле су се нове снаге, леве илидесне, али одреда суверенистичке: Сириза уГрчкој, Бепе Грило у Италији, Подемос у Шпанији,ојачана Марин ле Пен у Француској, Фериџ уВеликој Британији, пробуђени Орбан уМађарској, Слободарска партија у Аустрији,неколико групација у Немачкој, један сасвимнови Путин у свом трећем мандату у Русији... Доксу у Европи контраелите устајале наспрам

надутих и празних олош-елита, док су се насцени појављивали суверенисти, прошлегодине из српског парламента испала јепоследња суверенистичка странка. Шта нам тоговори?

Одустајући од отпора, а то ће рећи оду-стајући од себе, Србија је, са својом заробље-ном јавности, земља у којој се није примиониједан од актуелних европских политичкихтрендова. У време Милошевића и санкција, укојима је земља била чврсто изолована од света,тога није било. Ондашњи либерали бар су зналитолико да треба да читају Попера, а паре тражеод Сороса; данашњи суверенисти - ДСС и Двери- не знају ни толико да, с правом критикујућивласт, не могу у исто време да бране омбудсманаСашу Јанковића, љубимца прозападних медија истраних амбасада, само зато што има спор саВучићем и војском. Док француски суверенистизнају да ће Марин ле Пен радије одћутати Оландунего да дође у ризик да брани Бернар-АнријаЛевија, који оптужује председника да ниједовољно тврд према Русима, дотле српски стра-хују хоће ли Двери и ДСС подржати и НаташуКандић, која, видим, такође има неки спор савласти и војском.

Наравно, то је само зла последица, а некривица Двери и ДСС што је европска Србијамного изолованија и усамљенија земља од онеСрбије која је ратовала са целим светом.Србија никад у модерном добу није била толи-ко изван светских догађаја нити у таквом гео-политичком раскораку.

Реaлполитика тако у Србији није данасмогућа, она је овде само изговор, и то блед. Атамо где није могућа реалполитика није могу-ћа ни политика, тамо је могућа само власт.Речју, политика је могућа као вера у секулар-ним друштвима, па код куће можеш да волишПутина до миле воље, а кад дођеш на посао, увладу дакле, тамо волиш Ангелу Меркел.

И то је Вучићев велики грех. Кад је такотемељно почистио сцену, он је, ако већ нијемогао да води политику из власти, пропустиоприлику да са страна сам формира политику, и тоне једну већ више њих, или бар да отвори врататом процесу. Јер само тако, само са политикомкоју није удавила власт, Србија може да сеизвуче из мрака изолације, кад је, док прегова-ра са Бриселом о чланству у ЕУ, од Европе даљенего под Синан-пашом.

А, ако реалполитика није могућа и акоје могућа само власт, Боже, да ли ико овде имасвест колико је то опасно, осећа ли ико наколиком бурету барута сви седимо. И да ћемо утој експлозији сви бити једнаки - од Вучића допоследњег просјака са Зеленог Венца.

Standard, 6.2.2015. ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ(Podvukla - Iskra)

Атина и Европска унија вагају, свакаса своје стране, будућност Грчке.

Повратак старе валуте значиоби још тежу отплату ино-дуга

ГРЧКИ банкрот коштао би немачкудржаву 80 милијарди евра, срачунали суекономисти. Поређење са германскиммесечним извозом који се, у просеку,креће око ове суме, могло би да донесезакључак да би, за само тридесетак дана,Немачка „закрпила” рупу у државној каси.

Насупрот томе, „излазак из еврозонеје бесплатан, не кошта ништа”, написао јенедавно председник немачког Ифо-инсти-тута Ханс-Вернер Зин за недељник„Виртшафтсвохе”. Зин додаје да „Грчкаможе да спроведе девалвацију само аконапусти еврозону и тако постане конку-рентна да би уопште могла да отплати деодугова.”

На коју ће се страну нагнути језичак наваги? Банкрот, или напуштање зоне евра иповратак драхми?

Према писању медијске куће „Дојчевеле”, савезна влада у Берлину евентуалнигрчки излазак из монетарне уније сматра„подношљивим”, пре свега зато што судруге земље у кризи, попут Шпаније,Португалије и Ирске на путу опоравка. Осимтога, ЕУ и Европска централна банка,донеле су мере којима би требало да сеспречи ширење грчке кризе на друге чла-нице еврозоне, међу којима је Европскистабилизациони механизам ЕСМ - фондтежак 500 милијарди евра из којег се, услучају нужде, може помоћи земљама које сесуочавају с проблемима.

Европска централна банка притекла јеових дана у помоћ Атини: повећала је обимХитног фонда за очување ликвидности (ЕЛА)за пет милијарди евра. Тиме је централнојбанци Грчке омогућено да домаћим банкамадодели средства у износу до 65 милијардиевра.

Без обзира на све ово, уколико следе-ћи састанак министара финансија еврозо-не у понедељак, 16. фебруара буде пропао,вероватноћа да ће Грчка банкротирати инапустити еврозону, осетно би се повећаоса садашњих 25 одсто, процењују анали-тичари.

Чим буде почела да се назире могућ-ност да Грчка више не може да отплаћуједуг, државне обвезнице у власништвугрчке банке постаће безвредне. Тада биЕвропска централна банка заврнула сла-вину преко које су до сада цурили кредити,јер јој није дозвољено да одржава на животунесолвентан банкарски систем. Грчка би сетако, без евроликвидности, нашла на „сувом”и тако фактички изашла из монетарне уније -упозорава Јерг Кремер, главни економистанемачке Комерцбанке.

Грчка би могла да покуша да вратидрахму. Многи стручњаци управо у томе,као и драстичној девалвацији од отприли-ке 50 одсто вредности драхме, виде најбо-љу могућност за поновно успостављањегрчке конкурентности. Путовања у Грчкупостала би много повољнија, што би ојачалотуристичку привреду, веома важну за овуземљу. Јефтинији грчки извозни произво-ди, били би замајац за домаћу привреду.

Нова драхма „родила” би се с вели-ком маном, упозорава „Дојче веле”. Јер,грчки дугови би и даље постојали, али уеврима. Због девалвације поново уведенедрахме, преузети дугови би драстичнопорасли. Додатна опасност била би што биГрци „почистили” своје рачуне у домаћимбанкама како би стабилне евре заштитилиод конверзије у слабашне драхме. То бимогло да уништи националне банке идоведе до колапса свих токова новца наЕгеју.

ПРИВРЕДНИ РАСТ У ЕВРОЗОНИСНАЖАН раст немачке привреде убр-

зао је раст привреда земаља еврозоне упоследњем кварталу прошле године, пока-зују подаци статистичке агенције ЕУЕуростат.

Мада је раст тек незнатно већи одпредвиђених 0,2 одсто, показује позитивантренд. Немачка и Шпанија су забележилепривредни раст од 0,7 одсто у последњемкварталу прошле године, док је раст фран-цуске привреде био на нивоу од 0,1 одсто.Грчка је, логично, забележила пад од 0,2одсто после три квартала привредног раста.

Novosti, 15.2.2015. И. СТАНОЈЕВИЋ(Podvukla - Iskra)

2310 Iskra 1. mart 2015.

АТИНА: ИЛИ БАНКРОТ ИЛИ ДРАХМА

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Siriza je...

расизма на северу. Такође је покушао да створипокрет за сиромашне, не само за црнце него засиромашне у целини. Убијен је у Мемфису јер јетамо подржавао штрајк. Затим је његова удови-ца водила марш кроз југ на свим подручјима укојима је дошло до побуне, и дошла је уВашингтон и поставила камп. То је био најлибе-ралнији скуп у историји. Било му је дозвољенода остане неко време, а затим је ноћу посланаполиција, уништила камп и избацила све. То јебио крај покрета за борбу против сиромаштва.Данас знамо да велики део проблема нијеискорењен.

Европа такође живи најмрачније доба упосљедњих 50 година.

— Било је значајних побољшања, али суонда дошле препреке, и то са неолибералнимнападом на светску популацију, која је почелакрајем 70-тих са Реганом и Тачеровом. Европаје данас једна од највећих жртава те луде еко-номске политике, која из рецесије жели даизађе штедњом. Чак и ММФ каже да то вишенема смисла. Али има смисла из тачке гле-дишта оних који су за демонтирање социјалнедржаве, слабљење права радника и за пове-ћање моћи богатих и привилегованих. Гледанона овај начин, то је њихов успех, јер је резултатбио уништавање друштва.

Мислите ли да ће се ствари променити?

— Имамо врло значајан отпор неолибе-ралном нападу, а најважнији се одвија уЈужној Америци, што је спектакуларно. Петстогодина је Јужна Америка трпела доминацијузападних империјалних сила. Али у посљед-њих 10 или 15 година почела је да кида окове.То је врло битно. Латинска Америка је била једанод највернијих савезника Вашингтона и америч-ке политике.

Била је „двориште”...

— Али је престала да буде. Не у потпуно-сти, али први пут у пола миленијума земље секрећу према интеграцији, што је услов занезависност. Они су се одвојили од прошло-сти и почели да буду скупа. Резултат тога је даје Америка изгубила своје војне базе уЛатинској Америци, а последња је затворена уЕквадору. Још један упечатљив пример је оношто се догађа на континенталним конференци-јама. Последња је одржана у Колумбији, где сеније могла направити заједничка декларација, ито зато што су се све земље успротивиле САД иКанади. То је било незамисливо у прошлости.

Гвантанамо ипак постоји. Мислите ли даће Куба покушати да врати ту базу у разговори-ма у Хавани?

— Сигуран сам да ће покушати, али сум-

њам да ће САД то прихватити.

Читао сам недавно ваш текст у коме каже-те да је Обама конзервативни либерал, умеренирепубликанац, а да је Никсонова влада била нај-већа левичарска управа у историји.

— Никсон је био добар момак. Данас су сестандарди променили. Сада се Никсон чини каолевичар, а Ајзенхауер радикално запаљив.Ајзенхауер је на крају рекао да они који подржа-вају лудило од закона о Њудилу не могу битидио америчког политичког система. Сад је све топрошлост.

Обама није левичар?

— Термин левица се у САД сада кори-сти за умерени центар јер се спектар променио.Стари виц каже да је Америка земља једнестранке са две фракције (демократе и републи-канци). То је био врло успешан модел који сепотрошио. Сад је у земљи једна странка и самоједна фракција: умерени републиканци. То јеједина игра. Демократе су сличне ономе што сунекад били умерени републиканаци. Друга стра-на, републиканци, преселили су се из тог оквира.Он су одустали да глуме парламентарну странку.Један од најугледнијих вођа конзервативнемисли Норман Орнстајн описао је републиканцекао радикалне бунтовнике који не желе да уче-ствују у парламентарној политици.

Гдје су ту неоконзервативци?

— Мобилисани су како би се постигла двациља: прво, да се уништи земља и за све окриведемократе, тако да се они могу вратити на власт.Њихов други циљ је да једноставно служе бога-тим и моћним. Али, како се не може направититај политички програм, направили су разумнуствар: они су мобилисали велике делове станов-ништва који су увек били ту, али нису били орга-низовани као политичка снага. Једна од тихгрупа су евангелски хришћани, који чине великидео становништва. Ево новог шефа сенатскогОдбора за заштиту околине Џејмса Инхофеома,који каже: „Арогантно је рећи да људи могу учи-нити ишта против Божје воље, па и климатскихпромена”. То је предпотопни језик... Примитивнаплемена имају више критерије. Али то је сушти-на евангелских републиканаца, хришћанске екс-тремистичке базе. Други део су уплашени људи.САД су сад врло мешовито друштво, а бела попу-лација постаје мањина. Тако да великом делустановништва одређене групе политичара кажу:„Пљачка се наша земља!” То је начин да се кажеда има превише тамних, односно Латиноаме-риканаца.

А муслимани?

— Не, Латиноси су сада главни изворстраха.

(Kraj na str. 24)

ПОГЛАВЉА ДАЉА, - ЧЛАНСТВО БЛИЖЕ!

Форум сматра да је Косово и Метохија -интегрални, неотуђиви део државе Србије.Трајно и стабилно решење не може се постићибез поштовања резолуције СБ УН 1244 и УставаСрбије. Бриселски преговори се воде без прав-не основе, без ичије подршке, по диктату САД иНАТО. Сва искуства током протекле две деценије,недвосмислено показују да је њихов интересслабљење Србије. Оптужују Србију за велико-државље, а иза тога, у пракси, подржавају неко-лико велико-државних планова на рачун тери-торије Србије! Разуме се, реторика је другачија,али погледајмо шта се дешава у региону. Србија јеод почетка изложена отвореном диктату, кршењусопственог Устава и понижавању. Тзв. Бриселскиспоразум је диктат супротан Уставу Србије ирезолуцији СБ УН 1244. Неопходно је застати,сумирати стечена сазнања и искуства. Потребно једонети нове одлуке и покренути иницијативе осуштини-о статусу. Онако како је дефинисан урезолуцији СБ 1244 и Уставу Србије, а не у ПлануАхтисарија. Интерес и циљ САД и НАТО јесте даСрбија и призна независност Косова и Метохије,да све препусти Приштини, њеној врхушки ињеном систему. О чему говори то што Берлин,Вашингтон и Лондон намећу поглавље 35 каопрво, и то са суспензивним дејством? О заинтере-сованости за реформе, демократију и напредакСрбије? Испоручити јужну покрајину одмах, безрезерви и остатка, за обећање чланства у магло-витој будућности! Форум сматра да нико немаправа да обмањује јавност, да тргује Косовом иМетохијом и правима Срба (на повратак, безбед-ност, самоопредељење).

Отварање поглавља одлаже се, за сад, загодину дана, али, гле чуда, са државног врха из-јава - чланство се помера за неколико годинаунапред, за 2019!

Клањамо се и свим суседима и онимамало даље - и када нас пљују, вређају, туже,клеветају, када нам пред носом изражавају тери-торијалне претензије, и када масовно крше основ-на људска права Срба, или представника СПЦ,када нам прете... Нећемо реаговати на сваку сит-ницу! - чује се повремено из власти. Тобоже, ћута-ње на увреде није знак слабости већ наше снаге,чувамо се провокација!

А „ситница”, претњи и претензија свакогдана све више и више! Наши суседи, све једно, дали су већ унутар ЕУ или „на европском путу”,изгледа, не примећују нашу снагу, дан за даном,испостављају нове захтеве, претње и увреде. Сведајемо за комплименте да смо важни, незаобилаз-ни, конструктивни, предвидиви, одговорни-про-европски. Србија је сада председавајући ОЕБС-а.

Лепо. Видимо себе и нудимо се да посредујемо урешавању сукоба у Украјини. Потребно је. Али,како да баш у исто време, на самом почетку пред-седавања одлучисмо да молимо Италију да нампосредује у односима са Албанијом?

На унутрашњем плану Форум се залажепротив растућег јаза између све веће масе сиро-машних и узаног круга енормно богатих, за пра-веднију расподелу терета социјално-економскекризе. Данас терет кризе сносе сиромашни, а небогати.

НЕ ХВАЛИТИ СЕ (РАС)ПРОДАЈАМА НАСЛЕД-СТВА - ТРЕБА КУПОВАТИ

Ушли смо у 15. годину неговања „култу-ре” немоћи, инфериорности и зависности одЗапада: од његових донација, претприступних,приступних фондова, од купаца наших фирми,инвестирања, доинвестирања, стратешкихпартнера, дугорочних и једнократних... Знамообећања, знамо шта смо добили, не причамо, алисе надам да знамо и шта су нам узели, колико суоднели. Помињу се десетине милијарди евракоје су из порушене и очерупане Србије исиса-ле само стране банке којима смо великодушнопрепустили национално финансијско тржиште.

Форум подржава позив Владе да Срби наКосову и Метохији не продају своја имања, даостану у својим завичајима. Истовремено, позиваВладу да се не продаје имања Србије као што суТелеком, ЕПС, ПКБ, пољопривредно земљиште,воде и рудници, да би млади остали у Србији, дабили своји на своме.

Немојмо се хвалити да смо нешто добропродали, почнимо да се хвалимо да смо нештодобро купили!

Сукцесивне продаје Телекома, ЕПС-а,налазишта вредних минералних богатстава, пољо-привредног земљишта, хидро-потенцијала и дру-гих богатстава, само би докрајичиле остаткенезависности и суверенитета Србије као државестављајући је, посредством ММФ, под тоталнуконтролу страних мултинационалних корпора-ција и центара моћи. Да ли то, заиста, желимо?

Драстично смањивање пензија није начинза крпљење рупа у државном буџету. Такав прописје противуставно посезање у стечена права сто-тина хиљада људи који су своје пензије заради-ли, а не добили као милостињу власти. Речелаконски Министар финансија: “То је једнократнажртва у интересу бољег живота”! Не паде му напамет да ће та “једнократна жртва” многим пен-зионерима убрзати пут ка “бољем” али загробномживоту! Подржавамо захтев да се укине смањива-

1122

Живадин Јовановић: Београдски форум povodom 15 година рада...

ODGOVORI NA NAJAKTUELNIJA DOMA∆A I ME–UNARODNA PITAWA

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Odgovori na...ње пензија. Надамо се да Уставни суд неће и законо противуставном смањивању пензије прогласитиза политички, неправни акт.

Форум сматра да Србија треба трајно дасе придржава принципа неутралности и да тајпринцип унесе у свој Устав.

Србији као малој, мирољубивој земљиније место у НАТО као освајачком војном савезу.Заоштравање међународних односа повећававредност неутралности. Зато Србија треба дазадржи неутралност и подигне је на ниво уставногпринципа. Економска и политичко-безбедноснакриза је глобална и цивилизацијска, како по гео-графском тако и по суштинском критеријуму. Онасе не може решити штампањем и упумпавањемтрилиона долара и евра у разне секторе, поготовуако се упумпавање усмерава за јачање финансиј-ског и војно-индустријског сектора.

Време је за опраштање од система нео-либералне економије. Потребан је систем учијем ће центру, уместо његове светости ПРО-ФИТА, бити ЧОВЕК, његове животне, социјалне,културне и духовне потребе. Систем тзв. више-партијске парламентарне демократије какав једанас претворен је у непребродиву препрекуистинској демократији поставши покриће вла-давине узаних група, некад чак појединаца, изасцене. Све партије су упрегнуте у иста кола мул-тинационалног корпорцијског капитала.Странке левице, центра и деснице се разликујусамо по реторици и то само у време избора.Парламент је постао позориште, медиј за про-паганду. Нема потеза власти за који она нећетврдити да је на изборима поверење добила упра-во за то што чини, без обзира што су такве тврдње,најчешће, напад на здраву памет.

Парламенти су се изродили у преводи-лачке службе, фотокопирнице, и дистрибутеретекстова чији су састављачи експерти центарамоћи, често хиљадама километара удаљени одградова као што је, на пример, Београд. Народ,грађани на одлучивање о животним питањимаимају утицаја таман толико, колико лавеж пасана звезде репатице.

Форум ће и даље подржавати мирно, ком-промисно решење сукоба у Украјини, уз уважавањеинтереса свих директно инволвираних страна.Залаже се за хитан прекид свих борбених дејставана Југо-Истоку Украјине и обнову преговора омирном компромисном решењу. Србија као пред-седавајући ОЕБС-а треба у том циљу да пружиодговарајући допринос неутралним и принципи-јелним држањем, да охрабри преговарачки про-цес. Украјина је жртва стратега одбране унипо-ларног поретка и експанзије НАТО на Исток.

Форум подржава одлуку о непримењива-њу санкција према Русији. Србији је, из сопстве-ног искуства, познато да санкције не доприносемиру, већ подстичу сукобе и убијање. Нијеникакво чудо што, кад год се најави разматрање

ублажавања, или укидања санкција, аутоматскидолази до тешких провокација. И то је много путавиђено током грађанског рата у БиХ у првој поло-вини 90-их прошлог века.

Форум осуђује терористички масакр нови-нара у Паризу. Форум је осудио и масакр радникаРТС априла 1999. Јавно је одао признање НоамуЧомском што је напад на РТС основано окаракте-рисао као терористички. Његово поређење пле-бисцитарне осуде злочина у Паризу 2015. са „пле-бисцитарним” ћутањем о злочину 1999. у Београдуу ствари, поставља питање - у каквој цивилизаци-ји живимо, када ће се ослободити дуплих стандар-да, предрасуда и расизма? Борба против теро-ризма не сме се злоупотребљавати као покрићеза освајачке циљеве, милитаризацију друштава,контролу природних богатстава, за потчињава-ње региона и читавих континената.

Главно средство борбе против извора теро-ризма јесте праведнија расподела богатства,социјално-економски и културни развој сиромаш-них делова света.

Форум ће наставити да се залаже противкривотворења историје, јер ревизија исходаПрвог и Другог светског рата у коју се улажу десе-тине милиона евра, води продубљивању неповере-ња међу народима, напетости, наоружавању иопасностима од нових апокалиптичних ратова.

Самостално, или у сарадњи са другимпартнерима, Форум ће учествовати у обележавању70. годишњица победе над фашизмом и нацизмом,40. годишњица оснивања ОЕБС-а, 20. годишњицапотписивања Дејтонско-париског споразума.ОЕБС је одиграо негативну улогу у току југосло-венске кризе јер није поштовао принципеФиналног акта из Хелсинкија. Израстао је у огро-ман и бирократизован, тром и неефикасан апаратподложан манипулацијама и притисцима. Његовамисија на Косову и Метохији (KVM - KosovoVerification Mission) 1998/1999 искоришћена је заприпрему агресије НАТО. Да би одговорио циље-вима сарадње и једнаке безбедности свих чланицаОЕБС-у су потребне дубоке реформе.

Београдски Форум подржава целовито идоследно спровођење Дејтона, одлучно је про-тив његове ревизије и планова за унитаризаци-ју чији је циљ поништавање принципа равно-правности три конститутивна народа и дваентитета и принципа консенсуса. То би пред-стављало ликвидацију саме основе мира и враћањестања на период пре почетка грађанског рата.Србија, као гарант Споразума има дужност даподржи очување поменутих принципа, уставнихнадлежности Републике Српске и не сме даподлегне притисцима да прихвати ревизијуДејтона на штету РС.

Форум ће наставити да подржава подизањеСрпског меморијала жртвама геноцида у 20. веку иактивно ће учестовати у раду Иницијативног одбо-ра. Покреће иницијативу за оснивање СаветаСрба у региону чији је задатак био анализирање

(Kraj na str. 14/2)

Исто вреди и за Подемос, они се боре противнеолибералног напада, који дави и уништава

земље са периферије

Лингвиста и филозоф Ноам Чомски (86)тврди да је Европа „једна од највећих жртавалудила економске политике која из рецесијемисли изаћи штедњом”. У интервјуу за шпаснкиCTXT Чомски тврди да у САД више не постојиподела на демократе и републиканце у правомсмислу те речи, и да су данашње демократеуствари некадашњи „умерени републиканци”. Садруге стране, републиканци су се мобилизисаликако би постигли два циља: прво, уништитиземљу и за све окривити демократе, тако да семогу вратити на власт, а њихов други циљ јеједноставно да служе богатима и моћнима. Уту сврху републиканци су изашли из оквира пар-ламентарне демократије и мобилисирали сухришћанске ектремисте кроз које сада делују ипромовишу идеје средњег века. За Чомског сугрчка Сириза и шпански Подемос странакекоје се боре „против неолибералног нападакоји дави и уништава земље са периферије”. Зањега „Сириза јесте антинеолиберална странка,али она не тражи да радници контролишу инду-стрију”. Исто тврди и за Подемос.

Има ли још увек разлога за оптимизам?

— Па неко има иако постоје сигурно иразлози за песимизам. Ако жели да преживи,човечанство ће морати да донесе одлуку и незаборави две велике и непосредне претње:једна је катастрофа за околину, друга је нук-леарни рат. Билтен атомских научника, који јебио главни приручник за нуклеарна и стратешкапитања дуго година, објавио је познати чланакСудњи дан, којим се одређивало колико казаљ-кама на сату треба до поноћи. Још од временакубанске кризе сад смо најближи поноћи.Нуклеарна претња расте. Она је увек била зна-чајна и готово да је чудо што смо је избегли. Уовом тренутку САД троше милијарде долараза модернизацију свог нуклеарног арсенала.Уговор о неширењу нуклеарног оружја нас терада почнемо да уклањамо то оружје, али нико непоказује знак да то жели. Ништа од тога. Русијатакође наставља с тим, али у нешто мањимобиму.

Али готово нико не говори о томе.

— Не говоре многи, осим неких стратеш-ких аналитичара, финансијских стручњака идругих који су заинтересовани за та питања. Алипостоје озбиљне претње. Једна је сукоб у

Украјини. Надам се да ће се моћи отклонити,али, гледајући позадину приче, то уопште нијесигурно. Само један пример: раних 80-тих јеРеганова администрација одлучила да проверируску обрану. Дакле, проведени су симулиранинапади из земље и ваздуха, укључујући и нукле-арно оружје. Руси су рекли да оно што су радилиније никаква вежба, него право упозорење. То јебио тренутак екстремне напетости. Реган је таданајавио план стратешке одбрамбене иниција-тиве, као што је Рат звезда, али аналитичари саобе стране то су тумачили као први удар. Тонису били одбрамбени пројектили, негогаранције за покретање првог напада. Сада,као што су тврдили Руси, амерички обавештајципризнају да је претња била изузетно озбиљна.Уствари, недавни извјештај каже да је готовоексплодирао рат.

Дакле, ми смо чудом живи?

— Вратимо се на прво питање.Оптимизам? То је увек иста прича. Без обзира наоно што се догађа у свету, увек у основи иматедве опције. Можете одабрати да будете песими-ста, да кажете да нема наде и напустите свенапоре, чиме ћете допринети томе да се догодинајгоре. Или можете зграбити сваку наду којаувек постоји и покушате да учините оно штоможете. Можда сте и ви у могућности да помог-нете да се избегне катастрофа или чак отворипут бољем свету.

Променили сте језик кад вам је било 29, азатим сте покушали да промените свет. Ипак,претпостављам да је ово друго теже него прво. Јели то вредно тога?

— Променити језик је такође врло тешко.У томе има и мало науке, аспеката савременефилозофије... Мислим да сам био део малемањине.

Ја бих рекао да је салдо био позитиван?

— Било је успеха, не само мог већ општегпротивљења насиљу, рату и неједнакости.Покрет за грађанска права, у коме нисам биореферентан лик, али сам био укључен као имноги други, добио је смислене циљеве иаконису сви испуњени. Ако занемаримо службенуреторику, борба Мартина Лутера Кинга незавршава 1963. године његовим познатим „I HaveA Dream”, што је довело до грађанских права изначајног побољшања у многим другим правимана америчком југу. Али Кинг није остао у томтренутку. Он је наставио да се бори против

2112

НОАМ ЧОМСКИ:

СИРИЗА ЈЕ АНТИНЕОЛИБЕРАЛНАСТРАНКА...

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Већ су прошли сви рокови да се Срби каонација доведу у стање једноумља. Уосталом,европска заједница се сагласила да овој слаборазвијеној нацији дозволи приступ у ЕУ. Остајесамо да сачекамо када ће се сменити неколикопокољења Срба и нација ће се одједном наћи упросперитетном и слободном свету. Чини се да бистановништво Србије требало да се радује, да учиСтатут ЕУ, биографију британских краљица и дасаставља маршруте одласка на одмор на азурнелагуне Малдива.

Но, Срби и даље изигравају будале и ника-ко да схвате да је братимљење са Москвом строгозабрањено у европском клубу господе. Само тајнагрупа носилаца звездасто-пругастих гаћица раз-мишља о томе како да оконча са конфузијом иколебањима у српском друштву и да га стави направи колосек, правим путем који води у рај наземљи.

И, да би се олаккшали ментални процесизвездасто-пругастих поново почињу да се у својимјазбинама мешкоље „Фридом хаус” и „Фонд заотворено друштво”, који уз помоћ пуштања крвиорганизују мирне револуције у неразвијеним зем-љама. И заиста, како би то било лепо да се на цент-ралном београдском тргу окупи неколико хиљадастудената са транспарентима „Ми смо унуциФренклина Рузвелта” , „Не желимо у руску тундру”, дасаграде симпатичне барикаде, да Молотовљевимкоктелима запале пар владиних зграда, да организу-ју тучу са полицијом, а потом да строго приупитајувласт зашто они не ослушкују глас народа.

Која власт може бити равнодушна према так-вом питању? Вероватно хитно прислушкују и убрза-вају корак у групи радно неспособних држава којејуре за ЕУ стандардом. Можда се чак и са Албанијомпореде. А Русију ће преварити, јер она вређадемократски режим у Кијеву и њени најамници наДонбасу пуцају по својим кућама из вишецевнихракетних бацача.

Поготово ако имамо у виду да главни борацза српску демократију - организација Канвас на челуса Срђом Поповићем - стагнира беспослена. Не смесе заборавити да је часопис Foreign Policy уврстиоПоповића међу „стотину најзначајнијих савременихмислилаца”, а такви људи ни минут не смеју да лењ-ствују, јер то представља губитак за читаво човечан-ство.

Да напоменемо да се велики мислиоци однас сиротaна разликују по томе што они увек знајугде се налази новац. Раније се новац за „Отпор” иCANVAS налазио у благајни специјалне америчкеорганизације STRATFOR. Ако неко не зна, да краткосаопштимо да се по подацима магазина BarronsMagazine, ради о Strategic Forecasting Inc. - америч-кој приватној обавештајно-аналитичкој компани-ји. Магазин је назива „ЦИА из сенке” и није далекоод истине. Заиста, веома удобна канцеларија - као

да није државна институција, а порађа револуци-је.

Дакле, како тврде недобронамерни, „савре-мени мислилац” Срђа Поповић се одавно налази најаслама те високопоштоване господе и међу њимаима велики углед.

Из горе наведеног се јавља логичан закључак:ако српске власти никако не дефинишу вектор срећеи у своје друштво не уводе једноумље, онда имSTRATFOR мора прискочити у помоћ. Зато што мето-де васпитног утицаја могу бити веома различите.Господа користе не само обећања благодати, негои застрашивања револуцијом. Било је од стране ЕУу изобиљу обећања Београду. То није помогло,значи долази време за застрашивање.

Наравно, полазећи од принципа хуманизма,руководиоци STRATFOR-а неће одмах подстицати„мислиоца века” на крвопролиће. Даће новац за сту-дентску тучу средњег интензитета и мало паљевине ито је засад све. Потом ће се реаговати у складу саразвојем ситуације. Али ми, иако нисмо мислиоцивека, ипак претпостављамо да ће они бити примора-ни да се уздижу до неслућених висина геостратеш-ког мишљења и да ће учествовати у веома важнимсветским пословима.

Ради се о томе да нису увенчани успехомпокушаји Запада да спасе кијевски режим од краха.Меркел и Оланд су допутовали у Москву да молеПутина да он заустави јуриш ополченаца. Ониникако да схвате да се ДНР и ЛНР већ одавно осе-ћају као независни субјекти међународног права,са свеопштом подршком становништва и богатимскладиштима совјетског наоружања. Они самизнају шта треба да раде и у скорије време ће крену-ти у офанзиву, јер им је доста гранатирања њиховихградова и убиства мирних становника.

Потом ће доћи до паничног бекства укра-јинске армије које ће прерасти у бекство украјин-ске владе. И баш у том моменту ће звездасто-пруга-сте гаћице морати да подигну Србију на јединственипорив за подршку ЕУ и НАТО пакту, за које ће распадрежима Порошенка представљати њихов личнипораз. Они ће подићи цео свет да осуди Москву иополченце у Украјини. Они ће позивати на дра-стичне мере. Они ће јести и земљу само да не дођедо краха режима Порошенка и његових нацио-нал-социјалистичких одреда. А ко ће организова-ти њихову подршку у Србији, поред локалнихактивиста STRATFOR-а? Наравно, они ће се поста-рати да се све уради у најбољим манирима, са туча-ма и паљењем, па ће то бити светска класа. Можда ћечак „мислилац века” добити прилику да постаненови вођа српске нације. Али то не зависи одњега, него од мајке-хранилице, то јест, од STRAT-FOR-а.

PeËat, 8.2.2015. Дмитриј СЕДОВ(Podvukla - Iskra)

today) слобода речи у Немачкој се изборилаза своја права, и то прво на форумимаинтернета.

Гидеон Рахман, колумниста TheFinancial Times, сматра да становништвозападних земаља више не сматра СједињенеДржаве за једину велесилу. По његовом миш-љењу, последњих година је вера у САД битноуздрмана, а основни разлог за то су конфлик-ти у Ираку и Авганистану.

Крај 2014. године остаће запамћен подогађајима који у свету могу да изазову даљепромене у информационој сфери.

Не може, а да на себе не скрене пажњуодлука Генералне скупштине УН да фор-мира независну групу експерата за проуча-вање нових околности погибије тадашњеггенералног секретара УН-Швеђанина ДагаХамаршелда, који је погинуо 1961.године уавионској катастрофи. Његова смрт крије усеби много загонетки. За један од разлогаавионске катастрофе говорено је да можеда буде и мржња према њему од странеамеричких тајних служби, које је он отераоиз апарата ОУН.

1989 године је архиепископ ДесмондТуту, добитник Нобелове награде за мир ипредседник Комисије за људска права ипомирење у ЈАР објавио да је из писама Тајнеслужбе Јужне Африке (са којих је скинутаознака поверљивости) видљиво њено уче-ствовање у погибији Генералног секретараУН, као и учествовање ЦИА и МИ-5. Послетога је истрага заћутала. Њено данашњеобнављање може да се објасни на само једанначин: све је већи број држава - чланицаУН које одбијају да у међународној поли-тици трпе самовлашће САД.

Ништа мање није важно ни још једносаопштење које се појавило уочи Нове годи-не. Председник Државне Думе руског парла-мента Сергеј Наришкин предложио је да седа правна оцена за америчка бомбардова-ња атомским бомбама Хирошиме иНагасакија из 1945. године, и изјавио је даза злочине против човечности не постојизастарелост. То значи да се и Москва окрећепреласку ка стратегији ешалонизираногнаступања у информационом простору.Наришкинов предлог важи не само за посла-нике Државне Думе, већ ће бити дат на раз-

Уколико бисмо упоредили информа-циону ситуацију у свету у време оружанеагресије на Југославију из 1999. године и утоку украјинске кризе 2014. године открилибисмо запањујуће разлике.

Док је припреман напад на Југославијуагресор је успео да успостави потпуну конт-ролу практично свих информационих токоваЗападне хемисфере. Информационе агенци-је, телевизија, штампа - све је радило покоманди и сурово је кажњавано свако одсту-пање од задате линије. Цео свет је био при-моран да поверује да су Срби „пород пакла”,а њихов председник С. Милошевић - „бео-градски кољач”. Затим, на следећој етапи теграндиозне информационе операцијеизвршено је „пресвлачење” косовских банди-та - они су претворени у жртве, а све сезавршило растурањем Србије тако што је одње откинут део историјски српске земље -Косовска покрајина.

Четврт века доцније САД и НАТОвише немају толико слободе у информа-ционом обезбеђењу својих војних експе-диција. Вишегодишња доминација западнихинформационих извора је озбиљно поколе-бана. За то постоје два основна разлога:

Брз развој социјалних мрежа наинтернету, које раде потпуно одвојено одвлада и „газда дискурса”;

Јачање у светском информациономпростору утицајних информационихресурса који су створени у незападномсвету - у Кини, Русији, арапско-муслиман-ским земљама.

Начини којима се управља информа-цијама, а који су за Запад постали тради-ционални, као што су прећуткивање, лага-ње, извртање истине - све то је почело дагуби надмоћ. Све је више људи, поготово наЗападу, који поседују довољно широк при-ступ алтернативним изворима информисања.На том плану је значајна ситуација уНемачкој у којој, са једне стране, владаАнгеле Меркел служи интересима англо-сак-сонског блока који воде Сједињене Државе, аса друге, судећи по социолошким истражива-њима, више од половине Немаца не одоб-рава зближавање Берлина саАмериканцима. Захваљујући постојању стра-них извора информација (Ал-Џазира, Russia

1320

ГОДИНА ПРОМЕНА У ОБЛАСТИРАТОВАЊА ПОМОЋУ ИНФОРМАЦИЈА

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Novi `Otpor` u Srbiji za spas reæima u Ukrajini

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Godina promena...

матрање и међународним организацијама.Осим тога, он се поклапа и са одлукомГенералне скупштине УН у вези са погибијомДага Хамаршелда.

Поновно постављање на дневни редчињеница које треба да се истраже, а које биомогућиле да се открије истина о давно забо-рављеним поступцима САД на међународнојарени може да одигра улогу информационогдетонатора. У том случају ће се отворити идруга питања на која је неопходно одгово-рити: зашто су Американци и Енглезипреко бомбардовања теписима бомбиорганизовали геноцид цивилног станов-ништва Немачке 1945. године? Чиме да сеобјасне чудовишне жртве локалног станов-ништва (седме деценије прошлог века) увреме рата САД са Вијетнамом? Шта лежииза рата НАТО-а против Југославије(1999.)? Чиме се оправдава акт агресијепротив Авганистана 2001. И Ирака 2003.године? Најзад, ко је организовао терори-стичку акцију 11. септембра 2001. године?

Ова последња загонетка је питањеважније од свих питања у савременој инфор-мационој супротстављености земаља. Позваничној америчкој верзији у вези са томтерористичком акцијом има толико непо-везаности да се нејасна питања морајурашчистити. Међународна истрага коју бипратила судско утврђивање чињенице да изате акције стоје државне структуре САД,Велике Британије и Израела би постала несамо информациона бомба, већ и катастрофаза међународни ауторитете наведених држа-ва. Уопште није потребна сагласност властиСАД да би се то учинило. Међународна јав-ност мирно може за истрагу о свим околно-стима те акције да формира неки аналогМеђународном трибуналу за бившуЈугославију, а може да искористи и искустводругих установа међународне правде.

Није тешко да се замисли са каквимће бесом власти САД да се супротставеорганизованим међународним покушајимада се по свим наведеним случајевима уста-нови истина. Зато што ће се решавати суд-бина Америке као самопроглашеног међуна-родног вође. А истовремено, снаге које сесупротстављају хегемонији САД, неће иматидруги излаз. По свему судећи, 2015. година утом погледу обећава велика изненађења.

FSK, 11.2.2015. Дмитриј СЕДОВ(Podvukla - Iskra)

Odgovori na.. (sa str. 12)

заједничких проблема Срба који живе у раз-личитим државама региона, скретање пажње нањихову обесправљеност и деловање према матич-ној држави, државама у којима живе и на међуна-родним форумима у прилог поштовања европскихстандарда заштите индивидуалних и колективнихправа.

ИСТОРИЈСКА ИСКУСТАВА И ВИЗИЈA

У концепт спољне политике потребно јеуградити: 1. Историјска искуства; 2. Визију, уз пре-познавање тренда променама система и односа усвету; и 3. Геополитички положај земље. Ови еле-менти нису уважени у практичном вођењу спољнеполитике. Уравнотеженост спољне политике непостиже се декларацијама, већ усмеравањемекономских, политичких, безбедносних интере-са у складу са дугорочном националном идржавном стратегијом. Наше елите, укључујућизначајне делове интелектуалне и научне, отво-рено се додворавају Брислу, Берлину, Лондону иВашингтону да би добијале мрвице помоћи,уместо да креативно користе изузетну вредностгео-политичког положаја земље. Историјскаискуства стављају под тепих јер су, по оцениомађијаних елита, сметња на „једином путу”.Отуда сваки час чујемо од наших вођа да се неће-мо укопавати у прошлост, у историју, да морамомењати заосталу свест како био oдлучно ишли убудућност.

Реципроцитет у односима са суседима (исвима другима) треба поштовати као свето пра-вило. Једностране концесије и инфериорностСрбија скупо плаћа. Неутралност уградити уУстав. Није питање у томе да ли би други поштова-ли неутралност Србије. Основно је да Србија самасебе испоштује а онда ће је и други поштовати.

С обзиром на укупни развој у Европи исвету, на све озбиљнију кризу у самој Европскојунији, на заоштравање у односима Запад-Исток,једностраност у спољној политици могла би се,већ на средњи рок, показати као кобна заСрбију. Да ли је ико направио анализу стања итрендова унутар ЕУ, где ће се ЕУ наћи 2020. годи-не? Зар нас на то не обавезује развој у Грчкој,Шпанији, Великој Британији, Француској, Белгији,Немачкој, криза у Украјини?! Проблем је кад семало зна, другачији, али такође проблем, кад сепревише зна, а највећи кад се чини да се све зна.

Дипломатију треба организовати каопрофесионалну службу. Велика је штета задржаву што се дипломатија често третира каосинекура за страначке ласкавце, неспособнерођаке, пријатеље... Неопходно је да Влада штопре утврди прецизне захтеве које морају испунитикандидати за амбасадоре и генералне конзуле(шефове ДКП). Испуњеност услова треба да цениСкупштински одбор за спољне послове. Већ самопрописивање услова и процедуре именовањашефова ДКП деловало би превентивно обесхраб-рујући предлагање неквалификованих кандидатакакви у досадашњој пракси нису реткост.

(Podvukla - Iskra) Februar 2015.

„Гавран сједне на дрво да ужива у свом кома-ду сира. Тек што је то лисица опазила, одмахје пожељела тај залогај. Дође дрвету и рече

гаврану: „Ој, лијепа птицо, Како је дивантвој глас!” Гаврану је та хвала годила. Отвори кљун, те развиче свој: „Квар, квар!” Међутим је сир пао на земљу,

а лија га дочека и поједе.”(Езоп)

Примиче се нова, 2015, у којој народдржаве српске постаје све сретнији. У ствари,рекао би Жан-Жак Русо, Србија је најсретнијаземља од свих земаља на свијету. Врховни срби-јански вожд то народу пластично и свакодневнообјашњава...

„Видите, да нас ништа не може скренути справог пута. Ни поплаве, ни празна обећања одонацијама, ни пропаст Јужног тока, ни пљач-кашке приватизације, ни тајкуни, ни корупција,ни исламски сепаратисти у Санџаку, ни војвођан-ски аутономаши, ни уништен банкарски систем,ни обиље незапослених, ни инфлација, ни билошто лоше што бисте могли још замислити”.„Поврх свега”, тврди он, а поводом Косова,„Запад уопште не врши пресију на нас да ми тусамопрокламирану државу на нашем територијупризнамо”. А онда, успут, каже, као један одњегових претходника, већ устаљену чувену рече-ницу: „Барем ја ништа о томе не знам”.

Његов дијалектички алтер его, министарвањских послова, додаје: „Ни Руси не врше пре-сију на нас”. Ђаво би га знао што би то моглозначити, али ето, ни они не врше пресију.

Српска држава је, дакле, она којомвише не владају тајкуни, економски је стабил-на и просперитетна, суверена и гранично јаснооцртана, а служи и као фактор стабилности урегиону. Барем тако тврде ММФ и Нијемци. Овипосљедњи се убише хвалећи Србију на сва уста,говорећи себи: „Кад је нисмо успјели уништитибомбама у два свјетска рата и 1999, уништит ћемоје хвалом. Како је њена елита екстремно ташта,испустит ће Косово из свог кљуна”.

Али предсједник републике који, за раз-лику од свог предсједника владе, зна да ће при-знање Републике Косова од стране Србије битиуслов за улазак ове посљедње у ЕУ, види ства-ри позитивно. На питање зашто сада инсистирана отварању ове теме, предсједник је рекао даму се чини да би Србија „у року од мјесец данапостала чланица ЕУ, уколико би одлучила дапризна Косово као независну државу.” (!!!)Очито је, да је предсједник одлучио да уђе у

Гинисову књигу рекорда, барем што се тичеразумијевања политике и политичког предви-ђања.

Честиткама српском, „одлучном” путу каЕУ придружује се и Брисел који „поздравља”самосталност Србије која је одлучила да ненаметне санкције Русији. Ипак, за сваки случај,послао је српској влади четири хиљаде стра-ница текста гдје се јасно означава што оваможе куповати и продавати баћушкама.Толико о бриселској „демокрацији” и софт-уц-јенама.

Иначе, „нема више недодирљивих”,непрекидно понавља вожд, садашњи пред-сједник владе, први међу једнакима, а когавласт, како он тврди, уопће не занима. И стварно,читава Србија је то могла јасно видјети да када једотични, у више наврата, пролазио кроз шпалирељуди, ови су га непрекидно додиривали, њега ињегове министре.

У овој држави просперитетног благо-стања и свијетле европске будућности, неки„неодговорни” сталежи ипак штрајкују. „Ништато није”, тврди један од министара. „Имамо минаше штрајкбрехере који ће такве ситуацијезачас средити.”

У Србији се, од недавно, откако јеРепублика Косова ушла у Олимпијски комитет,убрзано развија индустрија политичких дронова,беспилотних летјелица. Наиме, када, убудуће,Србија буде са косовским Албанцима играламеђународне утакмице у Приштини, она ће натерене пуштати те дронове обавијене српскомзаставом, а на којима ће писати: „Ово је Србија!”Можда упали!

И, на крају 2014, а уз све могуће честиткенароду који је будистички настројени јер знада је патња судбина која се неда избјећи, да незаборавимо најважнију ствар: Евро-атлантскеинтеграције. Ни о томе „нитко ништа не зна”,али, ето, као случајно, министар вањскихпослова Србије је ових дана био у службенојпосјети остатку Украјине управо у тренуткукада је Рада, скупштина те земље, изгласалазакон о престанку војне неутралности и далаприједлог за улазак у НАТО. Наравно, свакасличност са будућим гласањем Србије у парла-менту о том питању је намјерна.

25.12.2014. НСПМ

За ФБР приредила Биљана Диковић(Podvukla - Iskra)

1914

Емил Влајки:

Србија на прагу 2015. - све већи вожду све мањој земљи

Iskra 1. mart 2015.

Ekonomija borbe...

ни систем који су зеленаши градили много векова,почетком 21. века потпуно је исцрпео своје могућ-ности.

Данас се комплетан такозвани ефикаснибанкарски бизнис усредсредио у малој групигигантских банака које су блиске машини заштампање новца ФСР САД. То су банке типа„Голдман Сакс”, „Сити, Џи-Пи Морган”, „Берклајз”,„Дојче банк” и сл. Оне настављају да сваке годинезгрћу добит која се мери у милијардама. Међутим,то најчешће нису камате на кредите, већ приходод инвестиционих операција. Говорећи једно-ставније, приход од куповине свемогућих акти-ва у различитим деловима света. Да би се заради-ло на инвестицијама - банкама је потребна актива.Понуда актива се обезбеђује преко непрекиднихприватизација државне својине у различитимделовима света. Један од најважнијих циљеватакозване „глобализације” је у томе да се конт-рола свих светских природних и произведенихбогатстава човечанства преда на контролу тако-званој светској финансијској елити. Ту спадајурудна богатства, земљиште, индустријска пред-узећа, транспортна и друга економска инфра-структура, и сл.

У инвестиционим банкама, блискимФедералном систему резерви, дошло је до пробле-ма. Апетити инвестиционих банака се распаљујумерама какве су „квантитативне олакшице”, које суу септембру 2012. објавили Федерални системрезерви и Европска централна банка (повећањеемисије новца преко откупа државних обвезница).Истовремено, због противљења многих земаљакоје не желе да продуже процес демонтажедржавног сектора економије, ти апетити не могуу пуној мери да буду задовољени. Светскафинансијска елита је, правдајући се дужничкомкризом ЕУ, покушала да уништи државну еко-номску и социјалну инфраструктуру у Грчкој,Шпанији и низу других земаља, али је наишла наотпор народа. У осталим деловима света је истаситуација. Сада је јасно зашто је банкарски светзаинтересован за ратове. И то само за глобалнират. Онај део банкара који ради на тржишту кре-дита жели да помоћу рата обнови потражњуновца од стране оних који се боре једни противдругих. Други део банкара - који су се од зеле-наша претворили у „инвеститоре” - жели дапомоћу војне силе добије приступ активама којесу још увек својина националних држава.

Некада је у совјетским уџбеницима писалода савремени капитализам представља државно-монополистички капитализам, резултат срастањадржаве и монопола. У условима 21. века ми имамопосла са новим обликом капитализма - војно-банкарским капитализмом. То је симбиозадржавне војне силе и највећих светских банака.А начин који омогућује постојање и опстанаквојно-банкарског капитализма - то је непреста-ни светски рат.

Сад су Русији увели санкције. Да ли те санк-ције могу озбиљно да погоде руску економију?

- Руска економија је, нажалост, колони-јална. Какав ће бити исход санкција, то зависи од

тога какав ће се политички систем успоставити уРусији. Што се тиче односа према Русији, економ-ске санкције се већ сто година вуку као саставнидео рата Запада против Русије. Кад су бољшевицидошли на власт, већ је била објављена трговинска ипоморска блокада Совјетске Републике. Нећу вамдетаљно причати о економским санкцијама 20-ихгодина 20. века, тј. да није било санкција Стаљинне би извршио индустријализацију. Санкцијамаје Запад помогао Совјетском Савезу да спроведеиндустријализацију. Дакле, то је још један начинна који је Бог помогао Русији, наши геополитичкипротивници су изгубили разум.

Да ли је у овом тренутку решење да Русијаразвија индустрију сопственом производњом?

- Ствар је у томе што наше политичко руко-водство није доследно. Човек увек жели у нешто даверује, па ја не могу да кажем шта ће Путин дауради. Да ли он искрено жели да сачува земљуод утицаја Запада и да изведе на пут те независ-ности? По мом мишљењу, механизам извлачењаиз таквог стања је, пре свега, духовни, у областиидеја и идеологије. Својевремено је Стаљин биообичан бољшевички разбојник, али је касније изву-као земљу из заосталости и спасао злато СССР-а одзападних лихвара. У совјетско време се говорилода сваки народ има владаре какве заслужује. Аконаш народ буде кренуо путем оздрављења иопоравка духовнога, и Путин ће се променити.Али, ако се, као пагани, будемо само уздали уПутина, то је губљење времена.

Како видите стање у Србији и шта нам саве-тујете, како да повратимо суверенитет?

- Веома волим Лава Тихомирова. Својукњигу „Историја као Божија промисао” написао сампод снажним утицајем Лава Тихомирова. Пре стогодина је написао књигу „Религиозни философ-ски основи историје”. Сада издавачи издају под-наслов те књиге који гласи „Борба за ЦарствоБожије”.

Сва историја је борба за Царство Божије,и у том кључу ћу одговорити на Ваше питање. Безобзира што је Србија мала земља, и она може даопстане, само ако Русија буде опстала. Ја мислимда Србија у том смислу нема алтернативу. Балтичкеземље су потпуно спремне да се потчине Америци,они су други тип људи. Сматрам, пошто је Србијаземља православних хришћана, њена молитвенаподршка Русији која ће довести до обнове Русијенајбољи је начин да се помогне и самој Србији.Морамо бити праведни. И ако је руски народ пре-живео многа искушења, српски народ је проживеојош више. Што је јачи лек, то је већа шанса за оз-дрављење, и оно што се дешава и са нама, Русима,и са Србима је управо лечење од тих заблуда.Опет се на крају интервјуа враћам на питања мета-физичко-антрополошка. Као што је рекао влади-ка Николај, ми сви треба да се осећамо као гра-ђани Небеског Царства. Само ако се човек осећакао грађанин Небеског Царства, он и на земљиможе да се бори да не живи у паклу.

Геополитика 80, новембар 2014. Разговор водили: Слободан Ерић и

(Podvukla - Iskra) Владимир Димитријевић

Економија и есхатологија - Руски економистапроф. др Валентин Катасонов, дао је за

Геополитику интервју, који би смомогли означити као фундаментални

Рођен 1950. године, Валентин Катасонов јебио професор Катедре међународних финансија наМосковском државном институту за међународнеодносе (МДИМО), доктор економских наука,дописни члан Академије економских наука и пред-узетништва. Од 1991. до 1993. био је саветник приУједињеним нацијама, у Одељењу за међународнеекономске и социјалне проблеме. Од 1993. до 1996.био је члан Саветодавног савета председникаЕвропске банке за обнову и развој. Од 2001. до 2011.био је шеф Катедре за међународне валутно-финансијске односе МДИМО Министарства спољ-них послова Русије. Од 1995. до 2000. био је заме-ник директора Руског програма организовањаинвестиција у опоравак животне средине.Специјалиста је у области економије коришћењаприродних ресурса, међународног кретања капи-тала, пројектног финансирања, управљања инве-стицијама. Аутор је низа књига, међу којима су„Бекство капитала из Русије”, „Стаљинова економи-ја”, „Капитализам/ Историја и идеологија `цивили-зације новца`”, „Украјина- економија смутње”,„Историја као Божји промисао”, итд.

Средином октобра 2014. учествовао је нанаучној конференцији у Београду... Говорио је оекономским узроцима Другог светског рата.Искористили смо прилику да с њим разговарамо.

Једна од Ваших основних теза јесте да суекономија и религиозни поглед на свет повезани.По Вама, иза разних облика економије крију серелигиозни циљеви, а економија епохе глобализмаје антихришћанска. Како то објаснити?

- Речено је у Јеванђељу: „Не можете слу-жити Богу и мамону”. Мамон је блискоисточниидол материјалног богатства, златопоклонства.Човечанство је дуго стајало на раскршћу, али је,изгледа, у последњих двеста година кренулоМамоновим путем, тако да то што је рекаоСпаситељ пре две хиљаде година није била слу-чајна фраза. Христос је знао да ће среброљубљебити најстрашније искушење. Он је предвидео свамогућа искушења и најстрашније искушење бук-вално назвао Мамоновим искушењем, на њега јеставио највећи нагласак. Савремена цивилизаци-ја је практично цивилизација Мамонова.Наравно, њу другачије називају, називају јекапитализмом.

Када причају о капитализму, обично поми-њу Маркса и говоре да је то одређени тип еконо-мије, но ово је само део приче, а језгро сваке па имамонистичке цивилизације практично пред-ставља религија. Кад говоримо о политичкој еко-номији, морамо се запитати шта је њено религиоз-но језгро. Религиозно језгро капитализма јемамонизам - поклоњење новцу, материјалном

богатству, моћи која иза тога стоји. А то значиразарање свих људских вредности, свега што је учовека усадио Бог, и по чему је човек лик Божји.Тако је мамонизам у суштини религија чији ћефинални облик бити сатанизам.

Које су, по Вама, основне особине економи-је засноване на мамонизму ?

- Ево их. 1. Усмеравање једног деладруштва ка гомилању богатства, при чему тогомилање постаје циљ њиховог живота. Подбогатством се подразумева целокупност имови-не која превазилази човекове потребе. 2.Претварање гомилања богатства у бескрајнипроцес. 3. Гомилање богатства у друштву престаједа буде појединачни случај, него постаје опсесијасвих, чиме долази до својеврсне духовне исоцијалне „мутације”. 4. Мутација се пре свегаодноси на поглед на свет и, самим тим, на начинпонашања. Људи, без обзира на своје имовностање, постају опседнути идејом гомилањабогатства. То у друштву убија солидарност ижељу да се узајамно помогне, а развија дух кон-куренције и нетрпељивости. 5. За једну групуљуди гомилање постаје циљ по себи. Та, углав-ном најмања друштвена група, жели да, поседу-јући богатство, господари целим друштвом.Богаташи-мамонисти на тај начин постају „иза-брани”, а остали су „плебс” којим се управља. 6. Даби ојачала своју позицију, група „изабраних”вешто манипулише „плебсом”, подстичући ународу похоту за материјалним богатством. 7. Удруштву долази до сталне друштвено-имовинскеполаризације: „изабрани” су све богатији, а„плебс” све сиромашнији. „Плебејци” тако полакопостају робови. 8. У друштву робова све је мањестимуланса за ефикасан рад. 9. „Изабрани” сеопредељују за економију која им обезбеђује нај-бржи раст богатства. То је, пре свега, лихварствои спекулативна трговина. Реална економија(производња роба и услуга неопходних човекуза живот) се маргинализује. 10. Богатство се, пресвега, сакупља у виду новца. То је зато што јеновац основно средство лихварског каматарењаи спекулативне трговине, као и зато што он нај-брже и најефикасније обезбеђује власт „изабра-них”.

А шта је био комунизам?

- Непријатељ људског рода има многомаски. Он ставља једну маску за другом; данасставља маску либерал-капитализма. Комуни-зам је, са своје стране, друга страна капитализма,такође материјалистички култ. То је академикИгор Шафаревич звао „два пута ка истом безда-ну”.

Видите, марксизам и комунизам су нудилинаводну алтернативу капитализму. Ми смо у школиучили да је први задатак нашег друштва развојпроизводних сила, други задатак усавршавањепроизводних односа, а трећи стварање новог чове-

1518 Iskra 1. mart 2015.

Руски економиста проф. др Валентин Катасонов

EKONOMIJA BORBE ZA CARSTVO BOÆJE

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015. 17

Ekonomija borbe...

ка. Али марксисти нису пуно размишљали о ства-рању „алтернативног” човека, који неће битиподвлашћен култу богатства. Стаљин је о томеговорио. Ипак је Стаљин у младости био ђакбогословије, и он је, на неки начин, одличносхватао да се мора створити човек имун на иза-зове мамонизма; после њега у СССР-у више никоније схватао шта је трећи задатак, и какав би тре-бало да буде тај „нови човек”. Као студенти смоучили да је нови човек хармонична личност, алинико нам није објаснио шта треба ускладити сачиме. Како хармонизовати унутарљудске особине?Реч је о томе да у марксистичкој философији јед-ноставно није било душе, само неке материјалнефункције.

Ипак, Ви сте се бавили економијомСтаљинове епохе, и тврдите да се од ње можештошта научити, поготово данас.

- Наравно. Видите, после Лењинове смрти,поставило се питање како да социјализам пре-живи у једној држави, која се налази у неприја-тељском окружењу. Нема светске револуције. Штасад? Бухарин је предлагао да се крене еволуцио-ним путем, да се створи лака индустрија, да секрене кроз потрошњу, па да се из зарађеног улажеу тешку индустрију и прављење средстава за про-изводњу. Стаљин је кренуо другим путем - путемтзв. „мобилизационе економије”, мада тај изразније сасвим прецизан. Он је схватио да без инду-стријализације земљи у најкраћем року претислом. И успео је да спремно дочека Други светскират. Успео је да направи и атомску бомбу. Јер,бацање атомске бомбе на Хирошиму и Нагасакибило је порука Стаљину; Јапан је био побеђен, иније се морала бацати бомба на Јапан. Стаљин јепоруку схватио, па је одговорио равном мером, аСССР је произвео хидрогенску бомбу пре САД.

Да ли је могућа православна привреда?Шта нам можете рећи о делу свештеника СергејаБулгакова, „Философија привреде”, као покушајухришћанског заснивања економије? Постоји лируски алтернативни модел економског мишљења?

- Ви сте поменули Булгакова, али бих јарекао да то није баш најауторитативнији аутор потом питању. Он је, нажалост, упао у софијанскујерес, а прошао је у младости снажан утицај марк-сизма, тако да се на његовој, иначе занимљивој,мисли не може градити алтернативни економскимодел. Не треба крити да се Русија средином 19.века налазила као хипнотисана учењем КарлаМаркса.

Ја сам, иначе, председник Руског економ-ског друштва „Сергеј Шарапов”, које носи име поједном аутентичном руском православном еко-номисти, за кога у Србији вероватно нико није чуо,што није необично, јер је он и у Русији непознат.

Могу вам рећи да о економији много стваримогу да кажу људи који у ствари нису професио-нални економисти зато што они нису затрованизнањима која дају универзитети. Систем образова-ња у Русији који је настао у 19. веку је давао проте-стантско образовање и поглед на свет. Да не гово-римо данас о нашим високошколским установама,

које немају никаквог додира са традиционалнимправославним погледом на свет, па и на економију.Сергеј Шарапов представља изузетак, он је под-вргао сумњи све те западњачке теорије. Он јеодлично схватао шта значи новац. А новац морабити и остати слуга, то јест средство размене.Када новац постане средство гомилања богат-ства, он се из слуге човековог претвара у њего-вог господара. Да би се то остварило, мора семењати менталитет људи. А савремена, глобали-стичка економија је, између осталог, то - начинмењања свести људи који се наводе да прихватевласт светске банкократије. Помало се грубошалим када кажем да је најцењенији продуктсавремене тржишне економије - глупак. Заистатреба изменити духовни код човека да би он упаоу мамонитске замке, и уместо љубави, живота,вечности прихватио као најважнију вредностновац. Наш Шарапов је схватао све финансијскетрикове. Обично је говорио „новац је слуга човека”.

А руски староверци? Међу њима је биломного способних индустријалаца и трговаца.Колико су они обликовали алтернативну економи-ју?

- Изгубио сам романтичне представе о ста-роверцима. Староверство је, борећи се против зва-ничне Цркве, било руска верзија протестантизма.Наши богати староверци су били у вези сРотшилдима... Нису се гадили од контакта сањима. Сава Морозов, познати индустријалац изстароверачких редова, финансирао је Лењина ибољшевике. Моја жена је из једне такве трговачкепородице, неки пут се вређа кад причам о старо-верцима, али то су чињенице.

Пошто спремате нову књигу о настанку тзв.„Бретон-Вудског споразума”, који је наметнуодолар као међународно средство плаћања, шта намможете рећи о томе?

- Кад су финансије у питању, може серазговарати на два плана, или на метафизичком,који је основни, или на плану конкретних еко-номских детаља, јер кад су финансије у питању,„ђаво се крије у ситницама”. Сад, дакле, прелази-мо на „професионални” ниво приче. Када јеРузвелт дошао на власт, усред велике економскекризе, први указ који је издао био је Указ о кон-фискацији злата. Он је злато прво одузео одфизичких лица, а затим и од банака. То је кораккоји се на први поглед не може разумети. Многи усвету су питали Рузвелта какав је смисао таквогњеговог поступка. Он није дао никакав конкре-тан одговор јер је био само играчка у рукамагосподара новца. То злато које је било у оквиру„Федералних резерви” прешло је у надлежностМинистарства финансија.

Зашто је таква манипулација била неопход-на? То је уобичајени метод којим делују прева-ранти из света финансија. Да би се америчкозлато умножило, да би га прогласили да га имадва пута више него што га заиста има, повукли суреално злато из банака, али су им оставили злат-не сертификате који доказују да га тобож баштолико имају. Пошто нису могли да штампајуновац без златне подлоге, они су обезбедилиштампање новца кроз такозване златне серти-фикате. Министарство финансија је, пак, своје

злато обезбедило позлаћивањем металних полуга.Тако се спремао терен за Бретон Вудс.

Бретонвудска конференција је биламеђудржавна, то су биле делегација влада. САД сурекле да оне обезбеђују универзалну светскузлатну подлогу за долар као средство међуна-родне размене и плаћања. Конференцијом је,иначе, председавао министар финансија САД,Хенри Моргентау, а шеф америчке делегације јебио Хенри Вајт. Да су САД на конференцијигарантовале златну подлогу долара на основузлата које се налазило у благајни „Банке феде-ралних резерви” (за коју знамо да није државнаамеричка банка, него приватна, с правом штам-пања долара), „банкстери” то никад не би дозво-лили. То јест, никад не би дозволили да златнаподлога долара буде формирана на реалномзлату које држи приватна „Банка федералнихрезерви”.

За мене је запрепашћујуће да је десет годи-на пре Бретонвудске конференције спроведенатаква манипулација у САД која је припремилатерен за будућу светску обману. То се уклапа утему којом се бавим „Финансијско-економскиузроци Другог светског рата”. Амерички доларморао је да се учврсти на Олимпу међународнихфинансија. Испоставља се да су за десет годинаони припремили све што им је било неопходно.То није никаква теорија завере. То је једноставноцинични хладни рачун ових превараната из светафинансија. На скупу у Бретон Вудсу се нису нашлиглупи људи, него они који су схватали шта се деша-ва. Американци су свима завртали руке и они суна крају морали да пристану на систем који јеважио наредних тридесет година. А зашто суделегације разних држава гласале тако како сугласале? Јер су сви очекивали да ће на основугласања за бретонвудски систем добити америч-ке кредите и позајмице. Залетели су се на вирту-алност звану долар као ноћне лептирице на пламенна коме сагоре.

Многима је било јасно да бретонвудскисистем не може дуго да опстане. Људи су већ кра-јем 1944. године знали да је то један краткотрајнисистем .

Да ли је бретонвудски систем срушен кад једонета одлука да папирни долар нема покриће узлату 70-их година?

- Показало се да зеленог папира имамного више него злата које може да обезбеђујеподлогу. То је било јасно од самог почетка. Сви супристали да долар буде светско средство плаћања.Али да би он могао да постане светска валута, тре-бало је да се формира светски економски систем.Да би се то постигло, Америка је морала да жртву-је сопствену привреду. Долар је банкнота, то јеобвезница, то је договор и сведочанство. Да бидолар постао светско економско средство, уАмерици мора да постоји дефицит. То јест, морада се уруши америчка привреда. Амерички изола-ционисти и родољуби одмах су схватили даАмерику воде на клање, да је принесу на жртву,ради интереса похлепних господара новца.Много се може сазнати и извући из историје „пост-бретонвудског” развоја ствари, поготову о томекако су сламали отпор америчких родољуба. Да лизнате да је оно што је потписано у Бретон Вудсу

амерички конгрес дуго одбијао да ратификује?Треба се сетити америчког председника ЏонаКенедија. Када је Кенеди дошао на власт и схва-тио шта се дешава, он се запрепастио. На његовеочи дешавала се деиндустријализацијаАмерике, зарад угађања вољи Волстрита, чији јециљ, као и увек, био само један - профит, про-фит, профит! Управо у доба Кенедија почео је рас-пад америчког система универзитетског образова-ња, које више није било потребно банкстерскимпљачкашима. Кенеди је покушао да зауставиодлив капитала из САД да би се развијала аме-ричка индустрија. Али господари новца су билиза либерализацију извоза капитала. Кенеди јеубијен у доба сукоба између изолациониста којису се борили за амерички интерес, и господарановца који су били глобалисти. Не заборавимо:„Банка федералних резерви” не само да је при-ватна, него многи њени акционари нису ни аме-рички држављани. Они су, нажалост, однелипобеду у рату против изолациониста.

Господине Катасонов, нико нормалан то нежели, али, по свему судећи, свет тоне у трећи свет-ски рат. Ви сматрате, и у својим текстовима и књи-гама то доказујете, да иза огромне кризе која сенадвила над човечанством стоје тзв. „банкстери”.Можете ли нам рећи нешто више о томе?

- Да су ратови корисни за крупни капи-тал, познато је свима. И ту се не ради само о про-фиту и екстрапрофиту компанија које испоручујуоружје, војну технику, војне потрепштине и сл.Интереси компанија војно-индустријског ком-плекса - само су „врх леденог брега”. Понекад,сећајући се Лењина, причају да капиталисти изази-вају ратове како би извршили поделу и прераспо-делу светских тржишта и сировинских извора. Тајмотив почињања ратова је све до сада актуелан.Добар пример је тињајућа ватра рата на Блиском иСредњем истоку око гигантских резерви „црногзлата”. Међутим, ни то није целокупна истина оратовима. Увек су банкари били ти, а и сада су,који су од ратова добијали главне „дивиденде”.У условима припрема и вођења ратова нагло растепотражња за кредитима, новац постаје скуп.Стране које се сукобљавају спремне су на свеуслове лихвара само да би добиле новац ипомоћу њега обезбедили победу у рату. У ратнимусловима банке често кредитирају владе обезараћене стране . При том се чини све могуће какоби се „нерешена ситуација” задржала што дуже, јерто представља начин да се ратним владама учиништо више „финансијских услуга”.

Ситуација која данас влада у банкарскомсектору светске економије може да се окаракте-рише једном речју: криза. При том се ради несамо и не толико о опасности од масовног бан-кротирања банака. Пре свега се ради о томе дабанке престају да зарађују на операцијама кре-дитирања. Као резултат интензивног рада„машина за штампање” (пре свега Федералногсистема резерви САД и Европске централнебанке) у свету се појавило читаво море пара,кредити су постали врло јефтини, скоро бесплат-ни. То лепо доказују дисконтне стопе највећихсветских банака, које се приближавају нули. УЈапану се у њиховој централној банци оне већ вишеод деценије налазе близу нуле. Банкарско-кредит-

16

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015. 17

Ekonomija borbe...

ка. Али марксисти нису пуно размишљали о ства-рању „алтернативног” човека, који неће битиподвлашћен култу богатства. Стаљин је о томеговорио. Ипак је Стаљин у младости био ђакбогословије, и он је, на неки начин, одличносхватао да се мора створити човек имун на иза-зове мамонизма; после њега у СССР-у више никоније схватао шта је трећи задатак, и какав би тре-бало да буде тај „нови човек”. Као студенти смоучили да је нови човек хармонична личност, алинико нам није објаснио шта треба ускладити сачиме. Како хармонизовати унутарљудске особине?Реч је о томе да у марксистичкој философији јед-ноставно није било душе, само неке материјалнефункције.

Ипак, Ви сте се бавили економијомСтаљинове епохе, и тврдите да се од ње можештошта научити, поготово данас.

- Наравно. Видите, после Лењинове смрти,поставило се питање како да социјализам пре-живи у једној држави, која се налази у неприја-тељском окружењу. Нема светске револуције. Штасад? Бухарин је предлагао да се крене еволуцио-ним путем, да се створи лака индустрија, да секрене кроз потрошњу, па да се из зарађеног улажеу тешку индустрију и прављење средстава за про-изводњу. Стаљин је кренуо другим путем - путемтзв. „мобилизационе економије”, мада тај изразније сасвим прецизан. Он је схватио да без инду-стријализације земљи у најкраћем року претислом. И успео је да спремно дочека Други светскират. Успео је да направи и атомску бомбу. Јер,бацање атомске бомбе на Хирошиму и Нагасакибило је порука Стаљину; Јапан је био побеђен, иније се морала бацати бомба на Јапан. Стаљин јепоруку схватио, па је одговорио равном мером, аСССР је произвео хидрогенску бомбу пре САД.

Да ли је могућа православна привреда?Шта нам можете рећи о делу свештеника СергејаБулгакова, „Философија привреде”, као покушајухришћанског заснивања економије? Постоји лируски алтернативни модел економског мишљења?

- Ви сте поменули Булгакова, али бих јарекао да то није баш најауторитативнији аутор потом питању. Он је, нажалост, упао у софијанскујерес, а прошао је у младости снажан утицај марк-сизма, тако да се на његовој, иначе занимљивој,мисли не може градити алтернативни економскимодел. Не треба крити да се Русија средином 19.века налазила као хипнотисана учењем КарлаМаркса.

Ја сам, иначе, председник Руског економ-ског друштва „Сергеј Шарапов”, које носи име поједном аутентичном руском православном еко-номисти, за кога у Србији вероватно нико није чуо,што није необично, јер је он и у Русији непознат.

Могу вам рећи да о економији много стваримогу да кажу људи који у ствари нису професио-нални економисти зато што они нису затрованизнањима која дају универзитети. Систем образова-ња у Русији који је настао у 19. веку је давао проте-стантско образовање и поглед на свет. Да не гово-римо данас о нашим високошколским установама,

које немају никаквог додира са традиционалнимправославним погледом на свет, па и на економију.Сергеј Шарапов представља изузетак, он је под-вргао сумњи све те западњачке теорије. Он јеодлично схватао шта значи новац. А новац морабити и остати слуга, то јест средство размене.Када новац постане средство гомилања богат-ства, он се из слуге човековог претвара у њего-вог господара. Да би се то остварило, мора семењати менталитет људи. А савремена, глобали-стичка економија је, између осталог, то - начинмењања свести људи који се наводе да прихватевласт светске банкократије. Помало се грубошалим када кажем да је најцењенији продуктсавремене тржишне економије - глупак. Заистатреба изменити духовни код човека да би он упаоу мамонитске замке, и уместо љубави, живота,вечности прихватио као најважнију вредностновац. Наш Шарапов је схватао све финансијскетрикове. Обично је говорио „новац је слуга човека”.

А руски староверци? Међу њима је биломного способних индустријалаца и трговаца.Колико су они обликовали алтернативну економи-ју?

- Изгубио сам романтичне представе о ста-роверцима. Староверство је, борећи се против зва-ничне Цркве, било руска верзија протестантизма.Наши богати староверци су били у вези сРотшилдима... Нису се гадили од контакта сањима. Сава Морозов, познати индустријалац изстароверачких редова, финансирао је Лењина ибољшевике. Моја жена је из једне такве трговачкепородице, неки пут се вређа кад причам о старо-верцима, али то су чињенице.

Пошто спремате нову књигу о настанку тзв.„Бретон-Вудског споразума”, који је наметнуодолар као међународно средство плаћања, шта намможете рећи о томе?

- Кад су финансије у питању, може серазговарати на два плана, или на метафизичком,који је основни, или на плану конкретних еко-номских детаља, јер кад су финансије у питању,„ђаво се крије у ситницама”. Сад, дакле, прелази-мо на „професионални” ниво приче. Када јеРузвелт дошао на власт, усред велике економскекризе, први указ који је издао био је Указ о кон-фискацији злата. Он је злато прво одузео одфизичких лица, а затим и од банака. То је кораккоји се на први поглед не може разумети. Многи усвету су питали Рузвелта какав је смисао таквогњеговог поступка. Он није дао никакав конкре-тан одговор јер је био само играчка у рукамагосподара новца. То злато које је било у оквиру„Федералних резерви” прешло је у надлежностМинистарства финансија.

Зашто је таква манипулација била неопход-на? То је уобичајени метод којим делују прева-ранти из света финансија. Да би се америчкозлато умножило, да би га прогласили да га имадва пута више него што га заиста има, повукли суреално злато из банака, али су им оставили злат-не сертификате који доказују да га тобож баштолико имају. Пошто нису могли да штампајуновац без златне подлоге, они су обезбедилиштампање новца кроз такозване златне серти-фикате. Министарство финансија је, пак, своје

злато обезбедило позлаћивањем металних полуга.Тако се спремао терен за Бретон Вудс.

Бретонвудска конференција је биламеђудржавна, то су биле делегација влада. САД сурекле да оне обезбеђују универзалну светскузлатну подлогу за долар као средство међуна-родне размене и плаћања. Конференцијом је,иначе, председавао министар финансија САД,Хенри Моргентау, а шеф америчке делегације јебио Хенри Вајт. Да су САД на конференцијигарантовале златну подлогу долара на основузлата које се налазило у благајни „Банке феде-ралних резерви” (за коју знамо да није државнаамеричка банка, него приватна, с правом штам-пања долара), „банкстери” то никад не би дозво-лили. То јест, никад не би дозволили да златнаподлога долара буде формирана на реалномзлату које држи приватна „Банка федералнихрезерви”.

За мене је запрепашћујуће да је десет годи-на пре Бретонвудске конференције спроведенатаква манипулација у САД која је припремилатерен за будућу светску обману. То се уклапа утему којом се бавим „Финансијско-економскиузроци Другог светског рата”. Амерички доларморао је да се учврсти на Олимпу међународнихфинансија. Испоставља се да су за десет годинаони припремили све што им је било неопходно.То није никаква теорија завере. То је једноставноцинични хладни рачун ових превараната из светафинансија. На скупу у Бретон Вудсу се нису нашлиглупи људи, него они који су схватали шта се деша-ва. Американци су свима завртали руке и они суна крају морали да пристану на систем који јеважио наредних тридесет година. А зашто суделегације разних држава гласале тако како сугласале? Јер су сви очекивали да ће на основугласања за бретонвудски систем добити америч-ке кредите и позајмице. Залетели су се на вирту-алност звану долар као ноћне лептирице на пламенна коме сагоре.

Многима је било јасно да бретонвудскисистем не може дуго да опстане. Људи су већ кра-јем 1944. године знали да је то један краткотрајнисистем .

Да ли је бретонвудски систем срушен кад једонета одлука да папирни долар нема покриће узлату 70-их година?

- Показало се да зеленог папира имамного више него злата које може да обезбеђујеподлогу. То је било јасно од самог почетка. Сви супристали да долар буде светско средство плаћања.Али да би он могао да постане светска валута, тре-бало је да се формира светски економски систем.Да би се то постигло, Америка је морала да жртву-је сопствену привреду. Долар је банкнота, то јеобвезница, то је договор и сведочанство. Да бидолар постао светско економско средство, уАмерици мора да постоји дефицит. То јест, морада се уруши америчка привреда. Амерички изола-ционисти и родољуби одмах су схватили даАмерику воде на клање, да је принесу на жртву,ради интереса похлепних господара новца.Много се може сазнати и извући из историје „пост-бретонвудског” развоја ствари, поготову о томекако су сламали отпор америчких родољуба. Да лизнате да је оно што је потписано у Бретон Вудсу

амерички конгрес дуго одбијао да ратификује?Треба се сетити америчког председника ЏонаКенедија. Када је Кенеди дошао на власт и схва-тио шта се дешава, он се запрепастио. На његовеочи дешавала се деиндустријализацијаАмерике, зарад угађања вољи Волстрита, чији јециљ, као и увек, био само један - профит, про-фит, профит! Управо у доба Кенедија почео је рас-пад америчког система универзитетског образова-ња, које више није било потребно банкстерскимпљачкашима. Кенеди је покушао да зауставиодлив капитала из САД да би се развијала аме-ричка индустрија. Али господари новца су билиза либерализацију извоза капитала. Кенеди јеубијен у доба сукоба између изолациониста којису се борили за амерички интерес, и господарановца који су били глобалисти. Не заборавимо:„Банка федералних резерви” не само да је при-ватна, него многи њени акционари нису ни аме-рички држављани. Они су, нажалост, однелипобеду у рату против изолациониста.

Господине Катасонов, нико нормалан то нежели, али, по свему судећи, свет тоне у трећи свет-ски рат. Ви сматрате, и у својим текстовима и књи-гама то доказујете, да иза огромне кризе која сенадвила над човечанством стоје тзв. „банкстери”.Можете ли нам рећи нешто више о томе?

- Да су ратови корисни за крупни капи-тал, познато је свима. И ту се не ради само о про-фиту и екстрапрофиту компанија које испоручујуоружје, војну технику, војне потрепштине и сл.Интереси компанија војно-индустријског ком-плекса - само су „врх леденог брега”. Понекад,сећајући се Лењина, причају да капиталисти изази-вају ратове како би извршили поделу и прераспо-делу светских тржишта и сировинских извора. Тајмотив почињања ратова је све до сада актуелан.Добар пример је тињајућа ватра рата на Блиском иСредњем истоку око гигантских резерви „црногзлата”. Међутим, ни то није целокупна истина оратовима. Увек су банкари били ти, а и сада су,који су од ратова добијали главне „дивиденде”.У условима припрема и вођења ратова нагло растепотражња за кредитима, новац постаје скуп.Стране које се сукобљавају спремне су на свеуслове лихвара само да би добиле новац ипомоћу њега обезбедили победу у рату. У ратнимусловима банке често кредитирају владе обезараћене стране . При том се чини све могуће какоби се „нерешена ситуација” задржала што дуже, јерто представља начин да се ратним владама учиништо више „финансијских услуга”.

Ситуација која данас влада у банкарскомсектору светске економије може да се окаракте-рише једном речју: криза. При том се ради несамо и не толико о опасности од масовног бан-кротирања банака. Пре свега се ради о томе дабанке престају да зарађују на операцијама кре-дитирања. Као резултат интензивног рада„машина за штампање” (пре свега Федералногсистема резерви САД и Европске централнебанке) у свету се појавило читаво море пара,кредити су постали врло јефтини, скоро бесплат-ни. То лепо доказују дисконтне стопе највећихсветских банака, које се приближавају нули. УЈапану се у њиховој централној банци оне већ вишеод деценије налазе близу нуле. Банкарско-кредит-

16

Iskra 1. mart 2015.

Ekonomija borbe...

ни систем који су зеленаши градили много векова,почетком 21. века потпуно је исцрпео своје могућ-ности.

Данас се комплетан такозвани ефикаснибанкарски бизнис усредсредио у малој групигигантских банака које су блиске машини заштампање новца ФСР САД. То су банке типа„Голдман Сакс”, „Сити, Џи-Пи Морган”, „Берклајз”,„Дојче банк” и сл. Оне настављају да сваке годинезгрћу добит која се мери у милијардама. Међутим,то најчешће нису камате на кредите, већ приходод инвестиционих операција. Говорећи једно-ставније, приход од куповине свемогућих акти-ва у различитим деловима света. Да би се заради-ло на инвестицијама - банкама је потребна актива.Понуда актива се обезбеђује преко непрекиднихприватизација државне својине у различитимделовима света. Један од најважнијих циљеватакозване „глобализације” је у томе да се конт-рола свих светских природних и произведенихбогатстава човечанства преда на контролу тако-званој светској финансијској елити. Ту спадајурудна богатства, земљиште, индустријска пред-узећа, транспортна и друга економска инфра-структура, и сл.

У инвестиционим банкама, блискимФедералном систему резерви, дошло је до пробле-ма. Апетити инвестиционих банака се распаљујумерама какве су „квантитативне олакшице”, које суу септембру 2012. објавили Федерални системрезерви и Европска централна банка (повећањеемисије новца преко откупа државних обвезница).Истовремено, због противљења многих земаљакоје не желе да продуже процес демонтажедржавног сектора економије, ти апетити не могуу пуној мери да буду задовољени. Светскафинансијска елита је, правдајући се дужничкомкризом ЕУ, покушала да уништи државну еко-номску и социјалну инфраструктуру у Грчкој,Шпанији и низу других земаља, али је наишла наотпор народа. У осталим деловима света је истаситуација. Сада је јасно зашто је банкарски светзаинтересован за ратове. И то само за глобалнират. Онај део банкара који ради на тржишту кре-дита жели да помоћу рата обнови потражњуновца од стране оних који се боре једни противдругих. Други део банкара - који су се од зеле-наша претворили у „инвеститоре” - жели дапомоћу војне силе добије приступ активама којесу још увек својина националних држава.

Некада је у совјетским уџбеницима писалода савремени капитализам представља државно-монополистички капитализам, резултат срастањадржаве и монопола. У условима 21. века ми имамопосла са новим обликом капитализма - војно-банкарским капитализмом. То је симбиозадржавне војне силе и највећих светских банака.А начин који омогућује постојање и опстанаквојно-банкарског капитализма - то је непреста-ни светски рат.

Сад су Русији увели санкције. Да ли те санк-ције могу озбиљно да погоде руску економију?

- Руска економија је, нажалост, колони-јална. Какав ће бити исход санкција, то зависи од

тога какав ће се политички систем успоставити уРусији. Што се тиче односа према Русији, економ-ске санкције се већ сто година вуку као саставнидео рата Запада против Русије. Кад су бољшевицидошли на власт, већ је била објављена трговинска ипоморска блокада Совјетске Републике. Нећу вамдетаљно причати о економским санкцијама 20-ихгодина 20. века, тј. да није било санкција Стаљинне би извршио индустријализацију. Санкцијамаје Запад помогао Совјетском Савезу да спроведеиндустријализацију. Дакле, то је још један начинна који је Бог помогао Русији, наши геополитичкипротивници су изгубили разум.

Да ли је у овом тренутку решење да Русијаразвија индустрију сопственом производњом?

- Ствар је у томе што наше политичко руко-водство није доследно. Човек увек жели у нешто даверује, па ја не могу да кажем шта ће Путин дауради. Да ли он искрено жели да сачува земљуод утицаја Запада и да изведе на пут те независ-ности? По мом мишљењу, механизам извлачењаиз таквог стања је, пре свега, духовни, у областиидеја и идеологије. Својевремено је Стаљин биообичан бољшевички разбојник, али је касније изву-као земљу из заосталости и спасао злато СССР-а одзападних лихвара. У совјетско време се говорилода сваки народ има владаре какве заслужује. Аконаш народ буде кренуо путем оздрављења иопоравка духовнога, и Путин ће се променити.Али, ако се, као пагани, будемо само уздали уПутина, то је губљење времена.

Како видите стање у Србији и шта нам саве-тујете, како да повратимо суверенитет?

- Веома волим Лава Тихомирова. Својукњигу „Историја као Божија промисао” написао сампод снажним утицајем Лава Тихомирова. Пре стогодина је написао књигу „Религиозни философ-ски основи историје”. Сада издавачи издају под-наслов те књиге који гласи „Борба за ЦарствоБожије”.

Сва историја је борба за Царство Божије,и у том кључу ћу одговорити на Ваше питање. Безобзира што је Србија мала земља, и она може даопстане, само ако Русија буде опстала. Ја мислимда Србија у том смислу нема алтернативу. Балтичкеземље су потпуно спремне да се потчине Америци,они су други тип људи. Сматрам, пошто је Србијаземља православних хришћана, њена молитвенаподршка Русији која ће довести до обнове Русијенајбољи је начин да се помогне и самој Србији.Морамо бити праведни. И ако је руски народ пре-живео многа искушења, српски народ је проживеојош више. Што је јачи лек, то је већа шанса за оз-дрављење, и оно што се дешава и са нама, Русима,и са Србима је управо лечење од тих заблуда.Опет се на крају интервјуа враћам на питања мета-физичко-антрополошка. Као што је рекао влади-ка Николај, ми сви треба да се осећамо као гра-ђани Небеског Царства. Само ако се човек осећакао грађанин Небеског Царства, он и на земљиможе да се бори да не живи у паклу.

Геополитика 80, новембар 2014. Разговор водили: Слободан Ерић и

(Podvukla - Iskra) Владимир Димитријевић

Економија и есхатологија - Руски економистапроф. др Валентин Катасонов, дао је за

Геополитику интервју, који би смомогли означити као фундаментални

Рођен 1950. године, Валентин Катасонов јебио професор Катедре међународних финансија наМосковском државном институту за међународнеодносе (МДИМО), доктор економских наука,дописни члан Академије економских наука и пред-узетништва. Од 1991. до 1993. био је саветник приУједињеним нацијама, у Одељењу за међународнеекономске и социјалне проблеме. Од 1993. до 1996.био је члан Саветодавног савета председникаЕвропске банке за обнову и развој. Од 2001. до 2011.био је шеф Катедре за међународне валутно-финансијске односе МДИМО Министарства спољ-них послова Русије. Од 1995. до 2000. био је заме-ник директора Руског програма организовањаинвестиција у опоравак животне средине.Специјалиста је у области економије коришћењаприродних ресурса, међународног кретања капи-тала, пројектног финансирања, управљања инве-стицијама. Аутор је низа књига, међу којима су„Бекство капитала из Русије”, „Стаљинова економи-ја”, „Капитализам/ Историја и идеологија `цивили-зације новца`”, „Украјина- економија смутње”,„Историја као Божји промисао”, итд.

Средином октобра 2014. учествовао је нанаучној конференцији у Београду... Говорио је оекономским узроцима Другог светског рата.Искористили смо прилику да с њим разговарамо.

Једна од Ваших основних теза јесте да суекономија и религиозни поглед на свет повезани.По Вама, иза разних облика економије крију серелигиозни циљеви, а економија епохе глобализмаје антихришћанска. Како то објаснити?

- Речено је у Јеванђељу: „Не можете слу-жити Богу и мамону”. Мамон је блискоисточниидол материјалног богатства, златопоклонства.Човечанство је дуго стајало на раскршћу, али је,изгледа, у последњих двеста година кренулоМамоновим путем, тако да то што је рекаоСпаситељ пре две хиљаде година није била слу-чајна фраза. Христос је знао да ће среброљубљебити најстрашније искушење. Он је предвидео свамогућа искушења и најстрашније искушење бук-вално назвао Мамоновим искушењем, на њега јеставио највећи нагласак. Савремена цивилизаци-ја је практично цивилизација Мамонова.Наравно, њу другачије називају, називају јекапитализмом.

Када причају о капитализму, обично поми-њу Маркса и говоре да је то одређени тип еконо-мије, но ово је само део приче, а језгро сваке па имамонистичке цивилизације практично пред-ставља религија. Кад говоримо о политичкој еко-номији, морамо се запитати шта је њено религиоз-но језгро. Религиозно језгро капитализма јемамонизам - поклоњење новцу, материјалном

богатству, моћи која иза тога стоји. А то значиразарање свих људских вредности, свега што је учовека усадио Бог, и по чему је човек лик Божји.Тако је мамонизам у суштини религија чији ћефинални облик бити сатанизам.

Које су, по Вама, основне особине економи-је засноване на мамонизму ?

- Ево их. 1. Усмеравање једног деладруштва ка гомилању богатства, при чему тогомилање постаје циљ њиховог живота. Подбогатством се подразумева целокупност имови-не која превазилази човекове потребе. 2.Претварање гомилања богатства у бескрајнипроцес. 3. Гомилање богатства у друштву престаједа буде појединачни случај, него постаје опсесијасвих, чиме долази до својеврсне духовне исоцијалне „мутације”. 4. Мутација се пре свегаодноси на поглед на свет и, самим тим, на начинпонашања. Људи, без обзира на своје имовностање, постају опседнути идејом гомилањабогатства. То у друштву убија солидарност ижељу да се узајамно помогне, а развија дух кон-куренције и нетрпељивости. 5. За једну групуљуди гомилање постаје циљ по себи. Та, углав-ном најмања друштвена група, жели да, поседу-јући богатство, господари целим друштвом.Богаташи-мамонисти на тај начин постају „иза-брани”, а остали су „плебс” којим се управља. 6. Даби ојачала своју позицију, група „изабраних”вешто манипулише „плебсом”, подстичући ународу похоту за материјалним богатством. 7. Удруштву долази до сталне друштвено-имовинскеполаризације: „изабрани” су све богатији, а„плебс” све сиромашнији. „Плебејци” тако полакопостају робови. 8. У друштву робова све је мањестимуланса за ефикасан рад. 9. „Изабрани” сеопредељују за економију која им обезбеђује нај-бржи раст богатства. То је, пре свега, лихварствои спекулативна трговина. Реална економија(производња роба и услуга неопходних човекуза живот) се маргинализује. 10. Богатство се, пресвега, сакупља у виду новца. То је зато што јеновац основно средство лихварског каматарењаи спекулативне трговине, као и зато што он нај-брже и најефикасније обезбеђује власт „изабра-них”.

А шта је био комунизам?

- Непријатељ људског рода има многомаски. Он ставља једну маску за другом; данасставља маску либерал-капитализма. Комуни-зам је, са своје стране, друга страна капитализма,такође материјалистички култ. То је академикИгор Шафаревич звао „два пута ка истом безда-ну”.

Видите, марксизам и комунизам су нудилинаводну алтернативу капитализму. Ми смо у школиучили да је први задатак нашег друштва развојпроизводних сила, други задатак усавршавањепроизводних односа, а трећи стварање новог чове-

1518 Iskra 1. mart 2015.

Руски економиста проф. др Валентин Катасонов

EKONOMIJA BORBE ZA CARSTVO BOÆJE

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Godina promena...

матрање и међународним организацијама.Осим тога, он се поклапа и са одлукомГенералне скупштине УН у вези са погибијомДага Хамаршелда.

Поновно постављање на дневни редчињеница које треба да се истраже, а које биомогућиле да се открије истина о давно забо-рављеним поступцима САД на међународнојарени може да одигра улогу информационогдетонатора. У том случају ће се отворити идруга питања на која је неопходно одгово-рити: зашто су Американци и Енглезипреко бомбардовања теписима бомбиорганизовали геноцид цивилног станов-ништва Немачке 1945. године? Чиме да сеобјасне чудовишне жртве локалног станов-ништва (седме деценије прошлог века) увреме рата САД са Вијетнамом? Шта лежииза рата НАТО-а против Југославије(1999.)? Чиме се оправдава акт агресијепротив Авганистана 2001. И Ирака 2003.године? Најзад, ко је организовао терори-стичку акцију 11. септембра 2001. године?

Ова последња загонетка је питањеважније од свих питања у савременој инфор-мационој супротстављености земаља. Позваничној америчкој верзији у вези са томтерористичком акцијом има толико непо-везаности да се нејасна питања морајурашчистити. Међународна истрага коју бипратила судско утврђивање чињенице да изате акције стоје државне структуре САД,Велике Британије и Израела би постала несамо информациона бомба, већ и катастрофаза међународни ауторитете наведених држа-ва. Уопште није потребна сагласност властиСАД да би се то учинило. Међународна јав-ност мирно може за истрагу о свим околно-стима те акције да формира неки аналогМеђународном трибуналу за бившуЈугославију, а може да искористи и искустводругих установа међународне правде.

Није тешко да се замисли са каквимће бесом власти САД да се супротставеорганизованим међународним покушајимада се по свим наведеним случајевима уста-нови истина. Зато што ће се решавати суд-бина Америке као самопроглашеног међуна-родног вође. А истовремено, снаге које сесупротстављају хегемонији САД, неће иматидруги излаз. По свему судећи, 2015. година утом погледу обећава велика изненађења.

FSK, 11.2.2015. Дмитриј СЕДОВ(Podvukla - Iskra)

Odgovori na.. (sa str. 12)

заједничких проблема Срба који живе у раз-личитим државама региона, скретање пажње нањихову обесправљеност и деловање према матич-ној држави, државама у којима живе и на међуна-родним форумима у прилог поштовања европскихстандарда заштите индивидуалних и колективнихправа.

ИСТОРИЈСКА ИСКУСТАВА И ВИЗИЈA

У концепт спољне политике потребно јеуградити: 1. Историјска искуства; 2. Визију, уз пре-познавање тренда променама система и односа усвету; и 3. Геополитички положај земље. Ови еле-менти нису уважени у практичном вођењу спољнеполитике. Уравнотеженост спољне политике непостиже се декларацијама, већ усмеравањемекономских, политичких, безбедносних интере-са у складу са дугорочном националном идржавном стратегијом. Наше елите, укључујућизначајне делове интелектуалне и научне, отво-рено се додворавају Брислу, Берлину, Лондону иВашингтону да би добијале мрвице помоћи,уместо да креативно користе изузетну вредностгео-политичког положаја земље. Историјскаискуства стављају под тепих јер су, по оцениомађијаних елита, сметња на „једином путу”.Отуда сваки час чујемо од наших вођа да се неће-мо укопавати у прошлост, у историју, да морамомењати заосталу свест како био oдлучно ишли убудућност.

Реципроцитет у односима са суседима (исвима другима) треба поштовати као свето пра-вило. Једностране концесије и инфериорностСрбија скупо плаћа. Неутралност уградити уУстав. Није питање у томе да ли би други поштова-ли неутралност Србије. Основно је да Србија самасебе испоштује а онда ће је и други поштовати.

С обзиром на укупни развој у Европи исвету, на све озбиљнију кризу у самој Европскојунији, на заоштравање у односима Запад-Исток,једностраност у спољној политици могла би се,већ на средњи рок, показати као кобна заСрбију. Да ли је ико направио анализу стања итрендова унутар ЕУ, где ће се ЕУ наћи 2020. годи-не? Зар нас на то не обавезује развој у Грчкој,Шпанији, Великој Британији, Француској, Белгији,Немачкој, криза у Украјини?! Проблем је кад семало зна, другачији, али такође проблем, кад сепревише зна, а највећи кад се чини да се све зна.

Дипломатију треба организовати каопрофесионалну службу. Велика је штета задржаву што се дипломатија често третира каосинекура за страначке ласкавце, неспособнерођаке, пријатеље... Неопходно је да Влада штопре утврди прецизне захтеве које морају испунитикандидати за амбасадоре и генералне конзуле(шефове ДКП). Испуњеност услова треба да цениСкупштински одбор за спољне послове. Већ самопрописивање услова и процедуре именовањашефова ДКП деловало би превентивно обесхраб-рујући предлагање неквалификованих кандидатакакви у досадашњој пракси нису реткост.

(Podvukla - Iskra) Februar 2015.

„Гавран сједне на дрво да ужива у свом кома-ду сира. Тек што је то лисица опазила, одмахје пожељела тај залогај. Дође дрвету и рече

гаврану: „Ој, лијепа птицо, Како је дивантвој глас!” Гаврану је та хвала годила. Отвори кљун, те развиче свој: „Квар, квар!” Међутим је сир пао на земљу,

а лија га дочека и поједе.”(Езоп)

Примиче се нова, 2015, у којој народдржаве српске постаје све сретнији. У ствари,рекао би Жан-Жак Русо, Србија је најсретнијаземља од свих земаља на свијету. Врховни срби-јански вожд то народу пластично и свакодневнообјашњава...

„Видите, да нас ништа не може скренути справог пута. Ни поплаве, ни празна обећања одонацијама, ни пропаст Јужног тока, ни пљач-кашке приватизације, ни тајкуни, ни корупција,ни исламски сепаратисти у Санџаку, ни војвођан-ски аутономаши, ни уништен банкарски систем,ни обиље незапослених, ни инфлација, ни билошто лоше што бисте могли још замислити”.„Поврх свега”, тврди он, а поводом Косова,„Запад уопште не врши пресију на нас да ми тусамопрокламирану државу на нашем територијупризнамо”. А онда, успут, каже, као један одњегових претходника, већ устаљену чувену рече-ницу: „Барем ја ништа о томе не знам”.

Његов дијалектички алтер его, министарвањских послова, додаје: „Ни Руси не врше пре-сију на нас”. Ђаво би га знао што би то моглозначити, али ето, ни они не врше пресију.

Српска држава је, дакле, она којомвише не владају тајкуни, економски је стабил-на и просперитетна, суверена и гранично јаснооцртана, а служи и као фактор стабилности урегиону. Барем тако тврде ММФ и Нијемци. Овипосљедњи се убише хвалећи Србију на сва уста,говорећи себи: „Кад је нисмо успјели уништитибомбама у два свјетска рата и 1999, уништит ћемоје хвалом. Како је њена елита екстремно ташта,испустит ће Косово из свог кљуна”.

Али предсједник републике који, за раз-лику од свог предсједника владе, зна да ће при-знање Републике Косова од стране Србије битиуслов за улазак ове посљедње у ЕУ, види ства-ри позитивно. На питање зашто сада инсистирана отварању ове теме, предсједник је рекао даму се чини да би Србија „у року од мјесец данапостала чланица ЕУ, уколико би одлучила дапризна Косово као независну државу.” (!!!)Очито је, да је предсједник одлучио да уђе у

Гинисову књигу рекорда, барем што се тичеразумијевања политике и политичког предви-ђања.

Честиткама српском, „одлучном” путу каЕУ придружује се и Брисел који „поздравља”самосталност Србије која је одлучила да ненаметне санкције Русији. Ипак, за сваки случај,послао је српској влади четири хиљаде стра-ница текста гдје се јасно означава што оваможе куповати и продавати баћушкама.Толико о бриселској „демокрацији” и софт-уц-јенама.

Иначе, „нема више недодирљивих”,непрекидно понавља вожд, садашњи пред-сједник владе, први међу једнакима, а когавласт, како он тврди, уопће не занима. И стварно,читава Србија је то могла јасно видјети да када једотични, у више наврата, пролазио кроз шпалирељуди, ови су га непрекидно додиривали, њега ињегове министре.

У овој држави просперитетног благо-стања и свијетле европске будућности, неки„неодговорни” сталежи ипак штрајкују. „Ништато није”, тврди један од министара. „Имамо минаше штрајкбрехере који ће такве ситуацијезачас средити.”

У Србији се, од недавно, откако јеРепублика Косова ушла у Олимпијски комитет,убрзано развија индустрија политичких дронова,беспилотних летјелица. Наиме, када, убудуће,Србија буде са косовским Албанцима играламеђународне утакмице у Приштини, она ће натерене пуштати те дронове обавијене српскомзаставом, а на којима ће писати: „Ово је Србија!”Можда упали!

И, на крају 2014, а уз све могуће честиткенароду који је будистички настројени јер знада је патња судбина која се неда избјећи, да незаборавимо најважнију ствар: Евро-атлантскеинтеграције. Ни о томе „нитко ништа не зна”,али, ето, као случајно, министар вањскихпослова Србије је ових дана био у службенојпосјети остатку Украјине управо у тренуткукада је Рада, скупштина те земље, изгласалазакон о престанку војне неутралности и далаприједлог за улазак у НАТО. Наравно, свакасличност са будућим гласањем Србије у парла-менту о том питању је намјерна.

25.12.2014. НСПМ

За ФБР приредила Биљана Диковић(Podvukla - Iskra)

1914

Емил Влајки:

Србија на прагу 2015. - све већи вожду све мањој земљи

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Већ су прошли сви рокови да се Срби каонација доведу у стање једноумља. Уосталом,европска заједница се сагласила да овој слаборазвијеној нацији дозволи приступ у ЕУ. Остајесамо да сачекамо када ће се сменити неколикопокољења Срба и нација ће се одједном наћи упросперитетном и слободном свету. Чини се да бистановништво Србије требало да се радује, да учиСтатут ЕУ, биографију британских краљица и дасаставља маршруте одласка на одмор на азурнелагуне Малдива.

Но, Срби и даље изигравају будале и ника-ко да схвате да је братимљење са Москвом строгозабрањено у европском клубу господе. Само тајнагрупа носилаца звездасто-пругастих гаћица раз-мишља о томе како да оконча са конфузијом иколебањима у српском друштву и да га стави направи колосек, правим путем који води у рај наземљи.

И, да би се олаккшали ментални процесизвездасто-пругастих поново почињу да се у својимјазбинама мешкоље „Фридом хаус” и „Фонд заотворено друштво”, који уз помоћ пуштања крвиорганизују мирне револуције у неразвијеним зем-љама. И заиста, како би то било лепо да се на цент-ралном београдском тргу окупи неколико хиљадастудената са транспарентима „Ми смо унуциФренклина Рузвелта” , „Не желимо у руску тундру”, дасаграде симпатичне барикаде, да Молотовљевимкоктелима запале пар владиних зграда, да организу-ју тучу са полицијом, а потом да строго приупитајувласт зашто они не ослушкују глас народа.

Која власт може бити равнодушна према так-вом питању? Вероватно хитно прислушкују и убрза-вају корак у групи радно неспособних држава којејуре за ЕУ стандардом. Можда се чак и са Албанијомпореде. А Русију ће преварити, јер она вређадемократски режим у Кијеву и њени најамници наДонбасу пуцају по својим кућама из вишецевнихракетних бацача.

Поготово ако имамо у виду да главни борацза српску демократију - организација Канвас на челуса Срђом Поповићем - стагнира беспослена. Не смесе заборавити да је часопис Foreign Policy уврстиоПоповића међу „стотину најзначајнијих савременихмислилаца”, а такви људи ни минут не смеју да лењ-ствују, јер то представља губитак за читаво човечан-ство.

Да напоменемо да се велики мислиоци однас сиротaна разликују по томе што они увек знајугде се налази новац. Раније се новац за „Отпор” иCANVAS налазио у благајни специјалне америчкеорганизације STRATFOR. Ако неко не зна, да краткосаопштимо да се по подацима магазина BarronsMagazine, ради о Strategic Forecasting Inc. - америч-кој приватној обавештајно-аналитичкој компани-ји. Магазин је назива „ЦИА из сенке” и није далекоод истине. Заиста, веома удобна канцеларија - као

да није државна институција, а порађа револуци-је.

Дакле, како тврде недобронамерни, „савре-мени мислилац” Срђа Поповић се одавно налази најаслама те високопоштоване господе и међу њимаима велики углед.

Из горе наведеног се јавља логичан закључак:ако српске власти никако не дефинишу вектор срећеи у своје друштво не уводе једноумље, онда имSTRATFOR мора прискочити у помоћ. Зато што мето-де васпитног утицаја могу бити веома различите.Господа користе не само обећања благодати, негои застрашивања револуцијом. Било је од стране ЕУу изобиљу обећања Београду. То није помогло,значи долази време за застрашивање.

Наравно, полазећи од принципа хуманизма,руководиоци STRATFOR-а неће одмах подстицати„мислиоца века” на крвопролиће. Даће новац за сту-дентску тучу средњег интензитета и мало паљевине ито је засад све. Потом ће се реаговати у складу саразвојем ситуације. Али ми, иако нисмо мислиоцивека, ипак претпостављамо да ће они бити примора-ни да се уздижу до неслућених висина геостратеш-ког мишљења и да ће учествовати у веома важнимсветским пословима.

Ради се о томе да нису увенчани успехомпокушаји Запада да спасе кијевски режим од краха.Меркел и Оланд су допутовали у Москву да молеПутина да он заустави јуриш ополченаца. Ониникако да схвате да се ДНР и ЛНР већ одавно осе-ћају као независни субјекти међународног права,са свеопштом подршком становништва и богатимскладиштима совјетског наоружања. Они самизнају шта треба да раде и у скорије време ће крену-ти у офанзиву, јер им је доста гранатирања њиховихградова и убиства мирних становника.

Потом ће доћи до паничног бекства укра-јинске армије које ће прерасти у бекство украјин-ске владе. И баш у том моменту ће звездасто-пруга-сте гаћице морати да подигну Србију на јединственипорив за подршку ЕУ и НАТО пакту, за које ће распадрежима Порошенка представљати њихов личнипораз. Они ће подићи цео свет да осуди Москву иополченце у Украјини. Они ће позивати на дра-стичне мере. Они ће јести и земљу само да не дођедо краха режима Порошенка и његових нацио-нал-социјалистичких одреда. А ко ће организова-ти њихову подршку у Србији, поред локалнихактивиста STRATFOR-а? Наравно, они ће се поста-рати да се све уради у најбољим манирима, са туча-ма и паљењем, па ће то бити светска класа. Можда ћечак „мислилац века” добити прилику да постаненови вођа српске нације. Али то не зависи одњега, него од мајке-хранилице, то јест, од STRAT-FOR-а.

PeËat, 8.2.2015. Дмитриј СЕДОВ(Podvukla - Iskra)

today) слобода речи у Немачкој се изборилаза своја права, и то прво на форумимаинтернета.

Гидеон Рахман, колумниста TheFinancial Times, сматра да становништвозападних земаља више не сматра СједињенеДржаве за једину велесилу. По његовом миш-љењу, последњих година је вера у САД битноуздрмана, а основни разлог за то су конфлик-ти у Ираку и Авганистану.

Крај 2014. године остаће запамћен подогађајима који у свету могу да изазову даљепромене у информационој сфери.

Не може, а да на себе не скрене пажњуодлука Генералне скупштине УН да фор-мира независну групу експерата за проуча-вање нових околности погибије тадашњеггенералног секретара УН-Швеђанина ДагаХамаршелда, који је погинуо 1961.године уавионској катастрофи. Његова смрт крије усеби много загонетки. За један од разлогаавионске катастрофе говорено је да можеда буде и мржња према њему од странеамеричких тајних служби, које је он отераоиз апарата ОУН.

1989 године је архиепископ ДесмондТуту, добитник Нобелове награде за мир ипредседник Комисије за људска права ипомирење у ЈАР објавио да је из писама Тајнеслужбе Јужне Африке (са којих је скинутаознака поверљивости) видљиво њено уче-ствовање у погибији Генералног секретараУН, као и учествовање ЦИА и МИ-5. Послетога је истрага заћутала. Њено данашњеобнављање може да се објасни на само једанначин: све је већи број држава - чланицаУН које одбијају да у међународној поли-тици трпе самовлашће САД.

Ништа мање није важно ни још једносаопштење које се појавило уочи Нове годи-не. Председник Државне Думе руског парла-мента Сергеј Наришкин предложио је да седа правна оцена за америчка бомбардова-ња атомским бомбама Хирошиме иНагасакија из 1945. године, и изјавио је даза злочине против човечности не постојизастарелост. То значи да се и Москва окрећепреласку ка стратегији ешалонизираногнаступања у информационом простору.Наришкинов предлог важи не само за посла-нике Државне Думе, већ ће бити дат на раз-

Уколико бисмо упоредили информа-циону ситуацију у свету у време оружанеагресије на Југославију из 1999. године и утоку украјинске кризе 2014. године открилибисмо запањујуће разлике.

Док је припреман напад на Југославијуагресор је успео да успостави потпуну конт-ролу практично свих информационих токоваЗападне хемисфере. Информационе агенци-је, телевизија, штампа - све је радило покоманди и сурово је кажњавано свако одсту-пање од задате линије. Цео свет је био при-моран да поверује да су Срби „пород пакла”,а њихов председник С. Милошевић - „бео-градски кољач”. Затим, на следећој етапи теграндиозне информационе операцијеизвршено је „пресвлачење” косовских банди-та - они су претворени у жртве, а све сезавршило растурањем Србије тако што је одње откинут део историјски српске земље -Косовска покрајина.

Четврт века доцније САД и НАТОвише немају толико слободе у информа-ционом обезбеђењу својих војних експе-диција. Вишегодишња доминација западнихинформационих извора је озбиљно поколе-бана. За то постоје два основна разлога:

Брз развој социјалних мрежа наинтернету, које раде потпуно одвојено одвлада и „газда дискурса”;

Јачање у светском информациономпростору утицајних информационихресурса који су створени у незападномсвету - у Кини, Русији, арапско-муслиман-ским земљама.

Начини којима се управља информа-цијама, а који су за Запад постали тради-ционални, као што су прећуткивање, лага-ње, извртање истине - све то је почело дагуби надмоћ. Све је више људи, поготово наЗападу, који поседују довољно широк при-ступ алтернативним изворима информисања.На том плану је значајна ситуација уНемачкој у којој, са једне стране, владаАнгеле Меркел служи интересима англо-сак-сонског блока који воде Сједињене Државе, аса друге, судећи по социолошким истражива-њима, више од половине Немаца не одоб-рава зближавање Берлина саАмериканцима. Захваљујући постојању стра-них извора информација (Ал-Џазира, Russia

1320

ГОДИНА ПРОМЕНА У ОБЛАСТИРАТОВАЊА ПОМОЋУ ИНФОРМАЦИЈА

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Novi `Otpor` u Srbiji za spas reæima u Ukrajini

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Odgovori na...ње пензија. Надамо се да Уставни суд неће и законо противуставном смањивању пензије прогласитиза политички, неправни акт.

Форум сматра да Србија треба трајно дасе придржава принципа неутралности и да тајпринцип унесе у свој Устав.

Србији као малој, мирољубивој земљиније место у НАТО као освајачком војном савезу.Заоштравање међународних односа повећававредност неутралности. Зато Србија треба дазадржи неутралност и подигне је на ниво уставногпринципа. Економска и политичко-безбедноснакриза је глобална и цивилизацијска, како по гео-графском тако и по суштинском критеријуму. Онасе не може решити штампањем и упумпавањемтрилиона долара и евра у разне секторе, поготовуако се упумпавање усмерава за јачање финансиј-ског и војно-индустријског сектора.

Време је за опраштање од система нео-либералне економије. Потребан је систем учијем ће центру, уместо његове светости ПРО-ФИТА, бити ЧОВЕК, његове животне, социјалне,културне и духовне потребе. Систем тзв. више-партијске парламентарне демократије какав једанас претворен је у непребродиву препрекуистинској демократији поставши покриће вла-давине узаних група, некад чак појединаца, изасцене. Све партије су упрегнуте у иста кола мул-тинационалног корпорцијског капитала.Странке левице, центра и деснице се разликујусамо по реторици и то само у време избора.Парламент је постао позориште, медиј за про-паганду. Нема потеза власти за који она нећетврдити да је на изборима поверење добила упра-во за то што чини, без обзира што су такве тврдње,најчешће, напад на здраву памет.

Парламенти су се изродили у преводи-лачке службе, фотокопирнице, и дистрибутеретекстова чији су састављачи експерти центарамоћи, често хиљадама километара удаљени одградова као што је, на пример, Београд. Народ,грађани на одлучивање о животним питањимаимају утицаја таман толико, колико лавеж пасана звезде репатице.

Форум ће и даље подржавати мирно, ком-промисно решење сукоба у Украјини, уз уважавањеинтереса свих директно инволвираних страна.Залаже се за хитан прекид свих борбених дејставана Југо-Истоку Украјине и обнову преговора омирном компромисном решењу. Србија као пред-седавајући ОЕБС-а треба у том циљу да пружиодговарајући допринос неутралним и принципи-јелним држањем, да охрабри преговарачки про-цес. Украјина је жртва стратега одбране унипо-ларног поретка и експанзије НАТО на Исток.

Форум подржава одлуку о непримењива-њу санкција према Русији. Србији је, из сопстве-ног искуства, познато да санкције не доприносемиру, већ подстичу сукобе и убијање. Нијеникакво чудо што, кад год се најави разматрање

ублажавања, или укидања санкција, аутоматскидолази до тешких провокација. И то је много путавиђено током грађанског рата у БиХ у првој поло-вини 90-их прошлог века.

Форум осуђује терористички масакр нови-нара у Паризу. Форум је осудио и масакр радникаРТС априла 1999. Јавно је одао признање НоамуЧомском што је напад на РТС основано окаракте-рисао као терористички. Његово поређење пле-бисцитарне осуде злочина у Паризу 2015. са „пле-бисцитарним” ћутањем о злочину 1999. у Београдуу ствари, поставља питање - у каквој цивилизаци-ји живимо, када ће се ослободити дуплих стандар-да, предрасуда и расизма? Борба против теро-ризма не сме се злоупотребљавати као покрићеза освајачке циљеве, милитаризацију друштава,контролу природних богатстава, за потчињава-ње региона и читавих континената.

Главно средство борбе против извора теро-ризма јесте праведнија расподела богатства,социјално-економски и културни развој сиромаш-них делова света.

Форум ће наставити да се залаже противкривотворења историје, јер ревизија исходаПрвог и Другог светског рата у коју се улажу десе-тине милиона евра, води продубљивању неповере-ња међу народима, напетости, наоружавању иопасностима од нових апокалиптичних ратова.

Самостално, или у сарадњи са другимпартнерима, Форум ће учествовати у обележавању70. годишњица победе над фашизмом и нацизмом,40. годишњица оснивања ОЕБС-а, 20. годишњицапотписивања Дејтонско-париског споразума.ОЕБС је одиграо негативну улогу у току југосло-венске кризе јер није поштовао принципеФиналног акта из Хелсинкија. Израстао је у огро-ман и бирократизован, тром и неефикасан апаратподложан манипулацијама и притисцима. Његовамисија на Косову и Метохији (KVM - KosovoVerification Mission) 1998/1999 искоришћена је заприпрему агресије НАТО. Да би одговорио циље-вима сарадње и једнаке безбедности свих чланицаОЕБС-у су потребне дубоке реформе.

Београдски Форум подржава целовито идоследно спровођење Дејтона, одлучно је про-тив његове ревизије и планова за унитаризаци-ју чији је циљ поништавање принципа равно-правности три конститутивна народа и дваентитета и принципа консенсуса. То би пред-стављало ликвидацију саме основе мира и враћањестања на период пре почетка грађанског рата.Србија, као гарант Споразума има дужност даподржи очување поменутих принципа, уставнихнадлежности Републике Српске и не сме даподлегне притисцима да прихвати ревизијуДејтона на штету РС.

Форум ће наставити да подржава подизањеСрпског меморијала жртвама геноцида у 20. веку иактивно ће учестовати у раду Иницијативног одбо-ра. Покреће иницијативу за оснивање СаветаСрба у региону чији је задатак био анализирање

(Kraj na str. 14/2)

Исто вреди и за Подемос, они се боре противнеолибералног напада, који дави и уништава

земље са периферије

Лингвиста и филозоф Ноам Чомски (86)тврди да је Европа „једна од највећих жртавалудила економске политике која из рецесијемисли изаћи штедњом”. У интервјуу за шпаснкиCTXT Чомски тврди да у САД више не постојиподела на демократе и републиканце у правомсмислу те речи, и да су данашње демократеуствари некадашњи „умерени републиканци”. Садруге стране, републиканци су се мобилизисаликако би постигли два циља: прво, уништитиземљу и за све окривити демократе, тако да семогу вратити на власт, а њихов други циљ јеједноставно да служе богатима и моћнима. Уту сврху републиканци су изашли из оквира пар-ламентарне демократије и мобилисирали сухришћанске ектремисте кроз које сада делују ипромовишу идеје средњег века. За Чомског сугрчка Сириза и шпански Подемос странакекоје се боре „против неолибералног нападакоји дави и уништава земље са периферије”. Зањега „Сириза јесте антинеолиберална странка,али она не тражи да радници контролишу инду-стрију”. Исто тврди и за Подемос.

Има ли још увек разлога за оптимизам?

— Па неко има иако постоје сигурно иразлози за песимизам. Ако жели да преживи,човечанство ће морати да донесе одлуку и незаборави две велике и непосредне претње:једна је катастрофа за околину, друга је нук-леарни рат. Билтен атомских научника, који јебио главни приручник за нуклеарна и стратешкапитања дуго година, објавио је познати чланакСудњи дан, којим се одређивало колико казаљ-кама на сату треба до поноћи. Још од временакубанске кризе сад смо најближи поноћи.Нуклеарна претња расте. Она је увек била зна-чајна и готово да је чудо што смо је избегли. Уовом тренутку САД троше милијарде долараза модернизацију свог нуклеарног арсенала.Уговор о неширењу нуклеарног оружја нас терада почнемо да уклањамо то оружје, али нико непоказује знак да то жели. Ништа од тога. Русијатакође наставља с тим, али у нешто мањимобиму.

Али готово нико не говори о томе.

— Не говоре многи, осим неких стратеш-ких аналитичара, финансијских стручњака идругих који су заинтересовани за та питања. Алипостоје озбиљне претње. Једна је сукоб у

Украјини. Надам се да ће се моћи отклонити,али, гледајући позадину приче, то уопште нијесигурно. Само један пример: раних 80-тих јеРеганова администрација одлучила да проверируску обрану. Дакле, проведени су симулиранинапади из земље и ваздуха, укључујући и нукле-арно оружје. Руси су рекли да оно што су радилиније никаква вежба, него право упозорење. То јебио тренутак екстремне напетости. Реган је таданајавио план стратешке одбрамбене иниција-тиве, као што је Рат звезда, али аналитичари саобе стране то су тумачили као први удар. Тонису били одбрамбени пројектили, негогаранције за покретање првог напада. Сада,као што су тврдили Руси, амерички обавештајципризнају да је претња била изузетно озбиљна.Уствари, недавни извјештај каже да је готовоексплодирао рат.

Дакле, ми смо чудом живи?

— Вратимо се на прво питање.Оптимизам? То је увек иста прича. Без обзира наоно што се догађа у свету, увек у основи иматедве опције. Можете одабрати да будете песими-ста, да кажете да нема наде и напустите свенапоре, чиме ћете допринети томе да се догодинајгоре. Или можете зграбити сваку наду којаувек постоји и покушате да учините оно штоможете. Можда сте и ви у могућности да помог-нете да се избегне катастрофа или чак отворипут бољем свету.

Променили сте језик кад вам је било 29, азатим сте покушали да промените свет. Ипак,претпостављам да је ово друго теже него прво. Јели то вредно тога?

— Променити језик је такође врло тешко.У томе има и мало науке, аспеката савременефилозофије... Мислим да сам био део малемањине.

Ја бих рекао да је салдо био позитиван?

— Било је успеха, не само мог већ општегпротивљења насиљу, рату и неједнакости.Покрет за грађанска права, у коме нисам биореферентан лик, али сам био укључен као имноги други, добио је смислене циљеве иаконису сви испуњени. Ако занемаримо службенуреторику, борба Мартина Лутера Кинга незавршава 1963. године његовим познатим „I HaveA Dream”, што је довело до грађанских права изначајног побољшања у многим другим правимана америчком југу. Али Кинг није остао у томтренутку. Он је наставио да се бори против

2112

НОАМ ЧОМСКИ:

СИРИЗА ЈЕ АНТИНЕОЛИБЕРАЛНАСТРАНКА...

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Siriza je...

расизма на северу. Такође је покушао да створипокрет за сиромашне, не само за црнце него засиромашне у целини. Убијен је у Мемфису јер јетамо подржавао штрајк. Затим је његова удови-ца водила марш кроз југ на свим подручјима укојима је дошло до побуне, и дошла је уВашингтон и поставила камп. То је био најлибе-ралнији скуп у историји. Било му је дозвољенода остане неко време, а затим је ноћу посланаполиција, уништила камп и избацила све. То јебио крај покрета за борбу против сиромаштва.Данас знамо да велики део проблема нијеискорењен.

Европа такође живи најмрачније доба упосљедњих 50 година.

— Било је значајних побољшања, али суонда дошле препреке, и то са неолибералнимнападом на светску популацију, која је почелакрајем 70-тих са Реганом и Тачеровом. Европаје данас једна од највећих жртава те луде еко-номске политике, која из рецесије жели даизађе штедњом. Чак и ММФ каже да то вишенема смисла. Али има смисла из тачке гле-дишта оних који су за демонтирање социјалнедржаве, слабљење права радника и за пове-ћање моћи богатих и привилегованих. Гледанона овај начин, то је њихов успех, јер је резултатбио уништавање друштва.

Мислите ли да ће се ствари променити?

— Имамо врло значајан отпор неолибе-ралном нападу, а најважнији се одвија уЈужној Америци, што је спектакуларно. Петстогодина је Јужна Америка трпела доминацијузападних империјалних сила. Али у посљед-њих 10 или 15 година почела је да кида окове.То је врло битно. Латинска Америка је била једанод највернијих савезника Вашингтона и америч-ке политике.

Била је „двориште”...

— Али је престала да буде. Не у потпуно-сти, али први пут у пола миленијума земље секрећу према интеграцији, што је услов занезависност. Они су се одвојили од прошло-сти и почели да буду скупа. Резултат тога је даје Америка изгубила своје војне базе уЛатинској Америци, а последња је затворена уЕквадору. Још један упечатљив пример је оношто се догађа на континенталним конференци-јама. Последња је одржана у Колумбији, где сеније могла направити заједничка декларација, ито зато што су се све земље успротивиле САД иКанади. То је било незамисливо у прошлости.

Гвантанамо ипак постоји. Мислите ли даће Куба покушати да врати ту базу у разговори-ма у Хавани?

— Сигуран сам да ће покушати, али сум-

њам да ће САД то прихватити.

Читао сам недавно ваш текст у коме каже-те да је Обама конзервативни либерал, умеренирепубликанац, а да је Никсонова влада била нај-већа левичарска управа у историји.

— Никсон је био добар момак. Данас су сестандарди променили. Сада се Никсон чини каолевичар, а Ајзенхауер радикално запаљив.Ајзенхауер је на крају рекао да они који подржа-вају лудило од закона о Њудилу не могу битидио америчког политичког система. Сад је све топрошлост.

Обама није левичар?

— Термин левица се у САД сада кори-сти за умерени центар јер се спектар променио.Стари виц каже да је Америка земља једнестранке са две фракције (демократе и републи-канци). То је био врло успешан модел који сепотрошио. Сад је у земљи једна странка и самоједна фракција: умерени републиканци. То јеједина игра. Демократе су сличне ономе што сунекад били умерени републиканаци. Друга стра-на, републиканци, преселили су се из тог оквира.Он су одустали да глуме парламентарну странку.Један од најугледнијих вођа конзервативнемисли Норман Орнстајн описао је републиканцекао радикалне бунтовнике који не желе да уче-ствују у парламентарној политици.

Гдје су ту неоконзервативци?

— Мобилисани су како би се постигла двациља: прво, да се уништи земља и за све окриведемократе, тако да се они могу вратити на власт.Њихов други циљ је да једноставно служе бога-тим и моћним. Али, како се не може направититај политички програм, направили су разумнуствар: они су мобилисали велике делове станов-ништва који су увек били ту, али нису били орга-низовани као политичка снага. Једна од тихгрупа су евангелски хришћани, који чине великидео становништва. Ево новог шефа сенатскогОдбора за заштиту околине Џејмса Инхофеома,који каже: „Арогантно је рећи да људи могу учи-нити ишта против Божје воље, па и климатскихпромена”. То је предпотопни језик... Примитивнаплемена имају више критерије. Али то је сушти-на евангелских републиканаца, хришћанске екс-тремистичке базе. Други део су уплашени људи.САД су сад врло мешовито друштво, а бела попу-лација постаје мањина. Тако да великом делустановништва одређене групе политичара кажу:„Пљачка се наша земља!” То је начин да се кажеда има превише тамних, односно Латиноаме-риканаца.

А муслимани?

— Не, Латиноси су сада главни изворстраха.

(Kraj na str. 24)

ПОГЛАВЉА ДАЉА, - ЧЛАНСТВО БЛИЖЕ!

Форум сматра да је Косово и Метохија -интегрални, неотуђиви део државе Србије.Трајно и стабилно решење не може се постићибез поштовања резолуције СБ УН 1244 и УставаСрбије. Бриселски преговори се воде без прав-не основе, без ичије подршке, по диктату САД иНАТО. Сва искуства током протекле две деценије,недвосмислено показују да је њихов интересслабљење Србије. Оптужују Србију за велико-државље, а иза тога, у пракси, подржавају неко-лико велико-државних планова на рачун тери-торије Србије! Разуме се, реторика је другачија,али погледајмо шта се дешава у региону. Србија јеод почетка изложена отвореном диктату, кршењусопственог Устава и понижавању. Тзв. Бриселскиспоразум је диктат супротан Уставу Србије ирезолуцији СБ УН 1244. Неопходно је застати,сумирати стечена сазнања и искуства. Потребно једонети нове одлуке и покренути иницијативе осуштини-о статусу. Онако како је дефинисан урезолуцији СБ 1244 и Уставу Србије, а не у ПлануАхтисарија. Интерес и циљ САД и НАТО јесте даСрбија и призна независност Косова и Метохије,да све препусти Приштини, њеној врхушки ињеном систему. О чему говори то што Берлин,Вашингтон и Лондон намећу поглавље 35 каопрво, и то са суспензивним дејством? О заинтере-сованости за реформе, демократију и напредакСрбије? Испоручити јужну покрајину одмах, безрезерви и остатка, за обећање чланства у магло-витој будућности! Форум сматра да нико немаправа да обмањује јавност, да тргује Косовом иМетохијом и правима Срба (на повратак, безбед-ност, самоопредељење).

Отварање поглавља одлаже се, за сад, загодину дана, али, гле чуда, са државног врха из-јава - чланство се помера за неколико годинаунапред, за 2019!

Клањамо се и свим суседима и онимамало даље - и када нас пљују, вређају, туже,клеветају, када нам пред носом изражавају тери-торијалне претензије, и када масовно крше основ-на људска права Срба, или представника СПЦ,када нам прете... Нећемо реаговати на сваку сит-ницу! - чује се повремено из власти. Тобоже, ћута-ње на увреде није знак слабости већ наше снаге,чувамо се провокација!

А „ситница”, претњи и претензија свакогдана све више и више! Наши суседи, све једно, дали су већ унутар ЕУ или „на европском путу”,изгледа, не примећују нашу снагу, дан за даном,испостављају нове захтеве, претње и увреде. Сведајемо за комплименте да смо важни, незаобилаз-ни, конструктивни, предвидиви, одговорни-про-европски. Србија је сада председавајући ОЕБС-а.

Лепо. Видимо себе и нудимо се да посредујемо урешавању сукоба у Украјини. Потребно је. Али,како да баш у исто време, на самом почетку пред-седавања одлучисмо да молимо Италију да нампосредује у односима са Албанијом?

На унутрашњем плану Форум се залажепротив растућег јаза између све веће масе сиро-машних и узаног круга енормно богатих, за пра-веднију расподелу терета социјално-економскекризе. Данас терет кризе сносе сиромашни, а небогати.

НЕ ХВАЛИТИ СЕ (РАС)ПРОДАЈАМА НАСЛЕД-СТВА - ТРЕБА КУПОВАТИ

Ушли смо у 15. годину неговања „култу-ре” немоћи, инфериорности и зависности одЗапада: од његових донација, претприступних,приступних фондова, од купаца наших фирми,инвестирања, доинвестирања, стратешкихпартнера, дугорочних и једнократних... Знамообећања, знамо шта смо добили, не причамо, алисе надам да знамо и шта су нам узели, колико суоднели. Помињу се десетине милијарди евракоје су из порушене и очерупане Србије исиса-ле само стране банке којима смо великодушнопрепустили национално финансијско тржиште.

Форум подржава позив Владе да Срби наКосову и Метохији не продају своја имања, даостану у својим завичајима. Истовремено, позиваВладу да се не продаје имања Србије као што суТелеком, ЕПС, ПКБ, пољопривредно земљиште,воде и рудници, да би млади остали у Србији, дабили своји на своме.

Немојмо се хвалити да смо нешто добропродали, почнимо да се хвалимо да смо нештодобро купили!

Сукцесивне продаје Телекома, ЕПС-а,налазишта вредних минералних богатстава, пољо-привредног земљишта, хидро-потенцијала и дру-гих богатстава, само би докрајичиле остаткенезависности и суверенитета Србије као државестављајући је, посредством ММФ, под тоталнуконтролу страних мултинационалних корпора-ција и центара моћи. Да ли то, заиста, желимо?

Драстично смањивање пензија није начинза крпљење рупа у државном буџету. Такав прописје противуставно посезање у стечена права сто-тина хиљада људи који су своје пензије заради-ли, а не добили као милостињу власти. Речелаконски Министар финансија: “То је једнократнажртва у интересу бољег живота”! Не паде му напамет да ће та “једнократна жртва” многим пен-зионерима убрзати пут ка “бољем” али загробномживоту! Подржавамо захтев да се укине смањива-

1122

Живадин Јовановић: Београдски форум povodom 15 година рада...

ODGOVORI NA NAJAKTUELNIJA DOMA∆A I ME–UNARODNA PITAWA

Iskra 1. mart 2015.

Realpolitika...доношењу устава и одбрани Косова иМетохије. Вероватно ће тек будући историчаримоћи да одмере дубину трагедије Србије послеразбијања тог јединства и пропасти националнеполитике, који су, заједно са свим кривцима,детаљно описани у објављеним депешамаВикиликса.

После 2008. и Коштуничиног одласка,могућности за српску реалполитку одвијају се узнаку једног парадокса, у историји веома ретког.Наиме, од објављивања економске кризезападног света, која се с годинама продубља-вала у општу кризу, за Србију долазе бољидани. Наиме, једна од две најважније компо-ненте реалполитике почиње за Србију да сеодвија повољно. Свет српских противникапочео је видно да слаби: готово да нема запад-не земље међу онима које су, на пример, призна-ле Косово а да није била слабија него претход-них година. У исто време, земље које су Србијуподржавале - Русија и Кина пре свих - изкризе су изашле јаче, толико јаче да данас пру-жају више него достојан отпор западном свету уготово сасвим отвореном сукобу.

У том моменту, међутим, када је дошла уситуацију да постепено јача отпор, Србија јеостала без националне политике и национал-ног јединства, и престала да пружа свакиотпор. Какав раскорак, каква трагедија! Резултатје био да, колико год да су српски непријатељислабили, а пријатељи јачали, Србија је слабилаи пропадала много већом брзином, тако да зању данас не ради чак ни време. Ако се вратимо наразматрање две основне компоненте реалполи-тике, закључак је јасан: брзина нашег пропада-ња, претичући брзину пропадања нашихнепријатеља, реалполитику у Србији учинилаје немогућом. Наша реалполитика остала јеослоњена на очекивање непредвиђених догађа-ја, на чудо дакле, а чудо је чудо, а не елеменатреалполитике.

Радикални заговорници европскихинтеграција у Србији, не случајно, они су који суосујетили отпор који је она пружала својомнационалном политиком. Као аргумент противсуверениста, они су у првом реду наводилинаводну жељу еврoскептика да окретањем леђаЕУ изолују Србију од света. Шта се међутим деси-ло?

Разбуктавњем кризе у Европи на њенојсцени појавиле су се нове снаге, леве илидесне, али одреда суверенистичке: Сириза уГрчкој, Бепе Грило у Италији, Подемос у Шпанији,ојачана Марин ле Пен у Француској, Фериџ уВеликој Британији, пробуђени Орбан уМађарској, Слободарска партија у Аустрији,неколико групација у Немачкој, један сасвимнови Путин у свом трећем мандату у Русији... Доксу у Европи контраелите устајале наспрам

надутих и празних олош-елита, док су се насцени појављивали суверенисти, прошлегодине из српског парламента испала јепоследња суверенистичка странка. Шта нам тоговори?

Одустајући од отпора, а то ће рећи оду-стајући од себе, Србија је, са својом заробље-ном јавности, земља у којој се није примиониједан од актуелних европских политичкихтрендова. У време Милошевића и санкција, укојима је земља била чврсто изолована од света,тога није било. Ондашњи либерали бар су зналитолико да треба да читају Попера, а паре тражеод Сороса; данашњи суверенисти - ДСС и Двери- не знају ни толико да, с правом критикујућивласт, не могу у исто време да бране омбудсманаСашу Јанковића, љубимца прозападних медија истраних амбасада, само зато што има спор саВучићем и војском. Док француски суверенистизнају да ће Марин ле Пен радије одћутати Оландунего да дође у ризик да брани Бернар-АнријаЛевија, који оптужује председника да ниједовољно тврд према Русима, дотле српски стра-хују хоће ли Двери и ДСС подржати и НаташуКандић, која, видим, такође има неки спор савласти и војском.

Наравно, то је само зла последица, а некривица Двери и ДСС што је европска Србијамного изолованија и усамљенија земља од онеСрбије која је ратовала са целим светом.Србија никад у модерном добу није била толи-ко изван светских догађаја нити у таквом гео-политичком раскораку.

Реaлполитика тако у Србији није данасмогућа, она је овде само изговор, и то блед. Атамо где није могућа реалполитика није могу-ћа ни политика, тамо је могућа само власт.Речју, политика је могућа као вера у секулар-ним друштвима, па код куће можеш да волишПутина до миле воље, а кад дођеш на посао, увладу дакле, тамо волиш Ангелу Меркел.

И то је Вучићев велики грех. Кад је такотемељно почистио сцену, он је, ако већ нијемогао да води политику из власти, пропустиоприлику да са страна сам формира политику, и тоне једну већ више њих, или бар да отвори врататом процесу. Јер само тако, само са политикомкоју није удавила власт, Србија може да сеизвуче из мрака изолације, кад је, док прегова-ра са Бриселом о чланству у ЕУ, од Европе даљенего под Синан-пашом.

А, ако реалполитика није могућа и акоје могућа само власт, Боже, да ли ико овде имасвест колико је то опасно, осећа ли ико наколиком бурету барута сви седимо. И да ћемо утој експлозији сви бити једнаки - од Вучића допоследњег просјака са Зеленог Венца.

Standard, 6.2.2015. ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ(Podvukla - Iskra)

Атина и Европска унија вагају, свакаса своје стране, будућност Грчке.

Повратак старе валуте значиоби још тежу отплату ино-дуга

ГРЧКИ банкрот коштао би немачкудржаву 80 милијарди евра, срачунали суекономисти. Поређење са германскиммесечним извозом који се, у просеку,креће око ове суме, могло би да донесезакључак да би, за само тридесетак дана,Немачка „закрпила” рупу у државној каси.

Насупрот томе, „излазак из еврозонеје бесплатан, не кошта ништа”, написао јенедавно председник немачког Ифо-инсти-тута Ханс-Вернер Зин за недељник„Виртшафтсвохе”. Зин додаје да „Грчкаможе да спроведе девалвацију само аконапусти еврозону и тако постане конку-рентна да би уопште могла да отплати деодугова.”

На коју ће се страну нагнути језичак наваги? Банкрот, или напуштање зоне евра иповратак драхми?

Према писању медијске куће „Дојчевеле”, савезна влада у Берлину евентуалнигрчки излазак из монетарне уније сматра„подношљивим”, пре свега зато што судруге земље у кризи, попут Шпаније,Португалије и Ирске на путу опоравка. Осимтога, ЕУ и Европска централна банка,донеле су мере којима би требало да сеспречи ширење грчке кризе на друге чла-нице еврозоне, међу којима је Европскистабилизациони механизам ЕСМ - фондтежак 500 милијарди евра из којег се, услучају нужде, може помоћи земљама које сесуочавају с проблемима.

Европска централна банка притекла јеових дана у помоћ Атини: повећала је обимХитног фонда за очување ликвидности (ЕЛА)за пет милијарди евра. Тиме је централнојбанци Грчке омогућено да домаћим банкамадодели средства у износу до 65 милијардиевра.

Без обзира на све ово, уколико следе-ћи састанак министара финансија еврозо-не у понедељак, 16. фебруара буде пропао,вероватноћа да ће Грчка банкротирати инапустити еврозону, осетно би се повећаоса садашњих 25 одсто, процењују анали-тичари.

Чим буде почела да се назире могућ-ност да Грчка више не може да отплаћуједуг, државне обвезнице у власништвугрчке банке постаће безвредне. Тада биЕвропска централна банка заврнула сла-вину преко које су до сада цурили кредити,јер јој није дозвољено да одржава на животунесолвентан банкарски систем. Грчка би сетако, без евроликвидности, нашла на „сувом”и тако фактички изашла из монетарне уније -упозорава Јерг Кремер, главни економистанемачке Комерцбанке.

Грчка би могла да покуша да вратидрахму. Многи стручњаци управо у томе,као и драстичној девалвацији од отприли-ке 50 одсто вредности драхме, виде најбо-љу могућност за поновно успостављањегрчке конкурентности. Путовања у Грчкупостала би много повољнија, што би ојачалотуристичку привреду, веома важну за овуземљу. Јефтинији грчки извозни произво-ди, били би замајац за домаћу привреду.

Нова драхма „родила” би се с вели-ком маном, упозорава „Дојче веле”. Јер,грчки дугови би и даље постојали, али уеврима. Због девалвације поново уведенедрахме, преузети дугови би драстичнопорасли. Додатна опасност била би што биГрци „почистили” своје рачуне у домаћимбанкама како би стабилне евре заштитилиод конверзије у слабашне драхме. То бимогло да уништи националне банке идоведе до колапса свих токова новца наЕгеју.

ПРИВРЕДНИ РАСТ У ЕВРОЗОНИСНАЖАН раст немачке привреде убр-

зао је раст привреда земаља еврозоне упоследњем кварталу прошле године, пока-зују подаци статистичке агенције ЕУЕуростат.

Мада је раст тек незнатно већи одпредвиђених 0,2 одсто, показује позитивантренд. Немачка и Шпанија су забележилепривредни раст од 0,7 одсто у последњемкварталу прошле године, док је раст фран-цуске привреде био на нивоу од 0,1 одсто.Грчка је, логично, забележила пад од 0,2одсто после три квартала привредног раста.

Novosti, 15.2.2015. И. СТАНОЈЕВИЋ(Podvukla - Iskra)

2310 Iskra 1. mart 2015.

АТИНА: ИЛИ БАНКРОТ ИЛИ ДРАХМА

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015. 24 9

Тамо где није могућа реалполитиканије могућа ни политика, тамо је

могућа само властЧиталац ће можда бити изненађен све-

дочењем - за чију истинитост гарантујем - даприлична већина носилаца власти у Србији, ито оне највише, приватно исповеда сасвимдругачије политичке ставове од оних којезаговара јавно. Тај детаљ свакако је највећа,данас можда и једина разлика између актуелне ипретходне власти. На пример, готово сви у укра-јинском сукобу жестоко навијају за Русе. Тек маломањи број њих у расту снага Сиризе, Подемоса иНационалног фронта види спасоносне појаве уевропској политици. Све теже је у згради владенаћи неког ко има лепу реч за Европску унију инаметнуту немачку политику штедње. Сви, алибаш сви заљубљени су у Владимира Путина, инико, али баш нико неће се преварити да каженешто добро о западним амбасадорима у Србији.

На питање како то да сви они јавнозаступају сасвим другачије политике, чакрадикално супротстављене оним о којимаимају најбоље мишљење, следи универзаланодговор: реалполитика. Питање је, наравно, дали је ово у чему Србија живи заиста реалполити-ка?

Иако се европска значења реалполитике,попут оног Бизмарковог, разликују од америч-ких, чијим се носиоцем сматра „ђаво реалполи-тике” Хенри Кисинџер, и једна и друга окупљајудва момента. Наиме, реалполитика почива наапсолутизацији моћи и минимизовању идео-логије и морала као политичких компоненти.Тријумфом реалполитике у новије време сматрасе Никсон-Кисинџерово успостављање односа саКином 1972. године; свој најдубљи пад реалпо-литика доживљава у наше време после доку-ментованих сазнања о учешћу савремене аме-ричке политике у формирању најмонстру-ознијих терористичких група у свету, које сво-јим бизарним злочинима служе западним(гео)политичким интересима.

Како год, реалполитика, скидајући са себетерет идеологије и морала, има за циљ да оства-ри неку непосредну корист или бар спречи већуштету за државу, групу или појединца.Реалполитка земаља мање снаге, попут Србије,сложенија је и опаснија него код великих сила.У своју једначину она обично укључује једнуили више непријатељски расположених снаж-нијих земаља и бројне углавном неповољнеоколности које мора да укључи да би прежи-вела. Што је једна земља мање снаге, то њенареалполитика мора да буде изнутра освеште-нији модел вођења државних послова, који неможе да постоји ако не постоји пуна и кри-

стална свест о околностима у којима се одвија,жртвама моје мора да поднесе и добицимакоје у замену за то треба да оствари. Упечатљивготово антички пример високе реалполитичкеосвешћености могао би да буде генерал МиланНедић. Он је, како се данас види, од самогпочетка Другог светског рата са пуном свешћу отоме ко ће бити победник у њему, али и са сасвешћу о снази немачког непријатеља и слабо-стима Србије, прихватио колаборацију, безидеолошког уверења и материјалних и кари-јерних амбиција, како би спречио репризумасовне погибије из претходног рата.

Веома осетљива на промену околности,реалполитика земаља мање снаге често својепоступке мења у ходу. Реалполитика АлександраДубчека, на пример, пошто је 60-тих покренуоЧехе и Словаке, захтевала је његов поданичкиоднос према Совјетима, на згражање и осудурадикалних суверениста тог времена. После дведеценије малих потеза и континуитета пасив-ног отпора и промена стратегија, Праг је избо-рио своју самосталност од СССР. Иако се топриписује Вацлаву Хавелу - такође великомчешком председнику иако ми, Срби, с разлогомимамо проблем с њим - јасно је да су заслугеоклеветаног Дубчека биле много веће негоовенчаног Хавела.

Реалполитика, као стратегија која апсо-лутизује моћ или оно што зовемо „односомснага”, гради се на најмање две компоненте.Прва је свест о сопственој снази, а друга свесто снази непријатеља. Добра реалполитикамалих земаља гледа да својим потезима слабипротивника и да подиже сопствене снаге.Уколико то није у стању, а најчешће није, тада сесмисао реалполитике огледа у томе да се покре-ће и у „нашу” корист ради бар један од ова двааспекта. Мало је, наиме, оних којима је било датокао првој двојици Обреновића да су имали снагеи умећа да из године у годину јачају Србију исреће да наспрам себе имају све слабију Турску.На пример, Дубчек није могао да јачаЧехословачку ни у државном ни у економскомсмислу, али је његова реалполитика била могућајер је СССР пропадао великом брзином, многовећом од оне којом је падала Чешка.

Можда најближи формули реалполи-тичара у савременој Србији био је ВојиславКоштуница. Иако у веома неповољним околно-стима стабилног монополарног света, без многоначина да битно ојача економију, њему је пола-зило за руком бар да успорава рђаве друштве-не и политичке трендове. У једном тренутку чакје запретио њиховом заустављању формирањемнационалне политике пошто је уз велике жртвеуспео да постигне политичко јединство на

Siriza je... (sa str. 22)

Национални мит увек функцонише иплаши инвазијом „инфериорних” народа.

— У колективној свести смо сада на местугде је наша англо-митолошка баштина не самоугрожена него се стиче утисак да нам ти странципреузимају земљу. Политика која се темељи назаблудама је основ за политичку мобилизацију.

Европа има сличан пут.

— Лудост је да Тројка доноси одлуке уЕвропи. То се с људског становишта може опи-сати као сумануто, али с политичког они нису узаблуди и све ће им ићи супер. Они су богати-ји и моћнији него икад, а уништавају неприја-теља - општу популацију.

Аки Каурисмаки, фински редатељ, називато садистичким капитализмом.

— То да је капитализам инхерентносадистички заправо је признао Адам Смит кадму је дао слободне руке и ослободио од спољ-них ограничења његову садистичку природу.Шта је капитализам? Повећати свој профит нарачун остатка света. Познати нобеловац и еко-номиста Џејмс М. Бјукенен је једном рекао да јеидеал сваког људског бића да буде господар, аостатак света да буде његов роб. Са стајалиштанеокласичне економије, зашто не? То је идеално.

Један свет без права и одговорности?

Свет без правила, где јаки чине оно штожеле, а где неким чудом све иде савршено.Занимљиво је видјети шта је Адам Смит објасниопознатом фразом „невидљиве руке”, која седанас користи. Сада видимо да, кад капиталнема ограничења, посебно кад је немајуфинансијска тржишта, тад све експлодира. Тоје оно са чиме се Европа суочава данас.

Изненађујуће је да 25 година после падаБерлинског зида Сириза, левичарска странка,осваја изборе у Европи. Као да је политикаТројке наишла на правог непријатеља.

— Ја не мислим тако. Једноставно, посто-је многи митови о непријатељу. Русија је даље одсоцијализма него што су данас САД. Бољшевичкареволуција била је велики неуспех социјализмајер је изазвала аутократску тиранију, у којој сурадници, које је Лењин назвао пролетерскомвојском, били под контролом вође који нијеимао везе са социјализмом.

Сириза онда клатно историје вуче уна-зад?

— Према постојећем обрасцу, Сириза јелевичарска странка, али њен програм то није. Тоје антинеолиберална странка и не захтева од

радника да контролишу индустрију.

Наравно, није револуционарна...

— Није ни традиционално социјали-стичка. Ово није критика, мислим да је топозитивно. А исто вреди и за Подемос. Они себоре против неолибералног напада, који давии уништава земље са периферије.

Разговарајмо о медијима. Оштро сте кри-тиковали The New York Times � The New Yorker у двапоследња чланака. Пад традиционалних новинаима везе, како кажу уредници, са интернетом?

— Писао сам о The New York Times-�u � TheNew Yorker-�u јер оно што ме занима јесте где је талиберална граница. Други опет радије осуђујуFox, што је смешно. Оно што је занимљиво суинтелектуални часописи јер успостављају спољ-не границе прихватљиве критике. Они су некаврста чувара. Они кажу: „Можете доћи овдје, алине још”, и све то чине из партикуларног интере-са. Са доктринарне тачке гледишта, не мислимда су се новине промениле. Њих одавно штитедржавне структуре. Рушење демократије уГватемали добило је снажну подршку медија.Догађаји у Ирану 1953. године су увеликоподржани. Вијетнамски рат имао је једнаковелику подршку у свим временима. Заправо,једина замерка медија рату у Вијетнаму је даније успео. Кад Обаму описују као „великогморалног јунака који се противио инвазији наИрак”, што штампа пише? Он је само рекао да јерат био грешка, наравно, зато што није успео.Да је добро завршио, то би било идеално.

Дакле, медији су „чувари моћи”, а недемократије?

— Новине доживљавају озбиљан пад, алимислим да је то у основи због рада на тржиштуоглашавања. Главни медији су велики посао, аживе углавном од оглашавања, а, кад сењихов извор капитала распрши, онда су упаду. Ако узмемо за пример Boston Globe, што субиле добре новине, једне од најбољих у земљи,сад у њима нема независних вести. Исто се дога-ђа у остатку земље. Ту је доктринарни став укојме, ако не зарадите довољно новца - про-падате.

Није ли чудно да медији и даље бранемодел који их води у пропаст?

— Доктринарно је стајалиште не само уСАД да се медији бране. Овде моћ имајупословни људи и држава, али ипак постоје изу-зеци. The Wall Street Journal, водећи пословнилист, објавио је велику причу о корпоративнимзлочинима. Срећом, нисмо у фашистичкој држа-ви.

Standard, 12.2.2015. Разговарао МИГЕЛ МОРА(Podvukla - Iskra)

Zaπto u VuËiÊevoj Srbiji nije moguÊa

РЕАЛПОЛИТИКА

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Srbija srqa... (sa str. 6)

покушава сугерисати - то је безидејни политичкиопортунизам.

Државни интервенционизам и дирижизампочивају на радикално другачијем приступу. Кодтаквог приступа држава идентификује стратешкеразвојне правце, усмерава и помаже гране ипредузећа која имају перспективу. Реч је оактивној држави која уме стратешки да мисли. Затакву врсту политике је потребан врхунски кадар.Овакав концепт је примењен у Француској послерата, у Финској до уласка у ЕУ. Он је у темељууспеха држава на далеком Истоку, а предноститог концепта данас јасно показује и Кина. Таполитика не иде против тржишта. Напротив, онамаксимално подстиче тржиште и конкурентност,али у оквиру јасне развојне политике и заштитенационалних интереса.

На чему базирате тезу да кључни проблемсрпског буџета лежи на приходној, а не на расход-ној страни?

— Ту тезу базирам на иностраним искустви-ма и на домаћим буџетским подацима. Све државекоје су ушле у радикалне процесе буџетскештедње завршиле су са великим растом неза-послености, падом БДП, експлозивним растомјавног дуга и еродирањем јавних служби. Када сепогледа консолидовани биланс Србије, види се дајавни расходи, кориговани за инфлацију, стагнира-ју већ три године. Упркос стагнацији јавнепотрошње, јавни дуг убрзано расте. Он растезато што привредна активност пада, и зато штоје за отплату девизних кредита потребно свевише динара, будући да курс динара пада.Буџетски дефицит није узрок економске кризе,већ њена последица. Из буџетске кризе се можеизаћи само привредним растом, а буџетска штедњане помаже расту.

Осим САД чини се да већина развијенихземаља није успела да се ишчупа из рецесије. Значили то да је концепт штедње од почетка био погре-шан или је нешто друго у питању?

— На сцени је једна од највећих глобал-них економских подвала. Државе, са пар изузета-ка, нису у рецесији зато што је њихова буџетскапотрошња била превелика. Оне су у кризи затошто је глобална финансијска „мафија” изазваластрашну економску кризу и незапосленост, изну-дила државну интервенцију и ојадила буџете. Истити центри моћи и њихови политички, медијски иакадемски трабанти сада уверавају свет да је за свекрива висока буџетска потрошња.

Еврозона је већ шест година што у рецеси-ји, што на ивици рецесије. Тврдо инсистирање набуџетској штедњи је један од најважнијих узро-ка кризе еврозоне. Експанзивна монетарнаполитика и ниске каматне стопе нису довољне заизлазак из кризе. Неко мора почети да троши, а,када приватни сектор то не ради, онда мора држа-ва.

18.1.2015. НИН (SIEM)(Podvukla - Iskra)

Ne mogu da...

цијали куд и камо већи (Грци имају окошест пута већи БДП од нас, а око два путасу већи и бројнији).

Посебно се на муци нашао омнипри-сутни Премијер, који је само пре десетакдана јавно хвалио политику и мере „свогпријатеља Самараса”. (Што његовог мини-стра и блиског сарадника Вулина, опет, нијеспречило да, одмах по победи Сиризе,истакне велике сличности између Вучића иЦипраса.)

Но, то поређење са Сиризом ипак јевише за домаћу употребу. Када се нашао уБечу, премијер је истакао како је у економ-ским питањима ипак „ближи Немцима,Аустријанцима или скандинавским наро-дима него што би се поредио са нашом бра-ћом и пријатељима у јужној Европи”. Како јеистакао, свестан је одушевљења и код Србаи у целом региону због онога што се деси-ло у Грчкој, али је додао да га он лично недели. "Већина иде линијом мањег отпора,мисли 'ето стигла нам је политика лако ћемо'.Ја не верујем у такву политику. Верујем утежак рад, у тешке структурне реформе,верујем у промену наших навика, наше све-сти, у тешко и мукотрпно оздрављење нашепривреде и зато сам у том послу посвећен натакав начин", рекао је Вучић.

Све признајем и прихватам. И да јеситуација тешка, и да су претходници многотога забрљали, упропастили или пропустилида ураде. Дозвољавам чак и то да власт-вла-дар има добру вољу и искрено жели нештоисправно да уради. Али напросто није могу-ће да нешто буде и црно и бело. И да суекономски биланси онакви какви јесу - ида „свакога дана у сваком погледу свевише напредујемо”, као што нас Вучић сва-кодневно убеђује. И да нам је (политички)близак Самарас - и да нам је близак Ципрас.И да, као што рече Вулин, Сириза „можеучити” од нашег премијера - и да њему узорибуду Аустрија и Немачка.

Ма колико то понекад могло битиболно, избор се мора направити. Или без-алтернативни пут у ЕУ, или борба за какав-такав суверенитет на Косову. ИлиСамарас, ММФ и приватизације, илиСириза ренационализација и ресуверени-зација. Или Ципрас или Ангела Меркел.Избор је наш. Или можда није?

NSPM, 4.2.2015. Ђорђе ВукадиновиÊ(Podvukla - Iskra)

Povratak na mesto zloËina

AmeriËka kompanija Esmark, Ëiji su osni-vaËi bivπi direktori i menaxeri kompanije USSteel Serbia, koja je veÊ jednom opqaËkalaÆelezaru u Smederevu (uz pomoÊ tadaπwih vlas-todræaca), sada ponovo hoÊe da preuzme ovu, zaSrbiju strateπki veoma vaænu kompaniju. Sada torade uz pomoÊ Aleksandra VuËiÊa i buxetaRepublike Srbije.

Dana 12. januara 2015. godine, na sedniciKomisije za sprovoewe modela strateπkog part-nerstva u postupku privatizacije Æelezare uSmederevu, Vlada Republike Srbije prihvatilaje ponudu kompanije "Esmark Jurop B. V." re-gistrovane u Amsterdamu (Holandija). Tri danaranije, u Vladi Srbije su bile otvorene tripristigle ponude na raspisani tender za prodajusmederevske Æelezare. Jedan ponuaË je bionepotpisan. Drugi je bio potpisan imenom nepoz-natog advokata, a treÊa ponuda je bila od kom-panije Esmark. Prve dve ponude su odmahproglaπene "nevalidnim". Bilo je viπe negooËigledno da se radi o loπoj predstavi zajavnost. Sve je smiπqeno kako bi Esmark grupalako doπla u posed Æelezare, pa je proglaπenapobednikom na tenderu.

Istog momenta, sva VuËiÊeva propaganda jekrenula u masovno obmawivawe javnosti, πireÊivesti o tome da je prodaja Æelezare SmederevoameriËkoj kompaniji Esmark, veÊ reπeno pitawe.Niko u tom trenutku joπ nije znao (osimAleksandra VuËiÊa i wegovih najbliæih sarad-nika), da su vlasnici Esmarka, zapravo bivπidirektori kompanije US Steel Serbia koji supoharali i opqaËkali Æelezaru u Smederevu, asve wihove dugove, nakon odlaska iz Srbije,platili su graani (i joπ uvek plaÊaju).

Esmark grupa, zapravo bivπi direktoriUS Steel Serbia sada su se pojavili "presvuËeni"u kupce za raËun svoje nove firme, i traæe pono-vo da ih dræava Srbija finansira.

OsnivaË i prvi Ëovek Esmark stil grupeXejms Buπar (poznat opet po svojoj ulozi u USSteel, gde je bio finansijski direktor) je na samompoËetku pregovora sa VuËiÊevom vladom odmahslagao rekavπi da Êe u srpsku ËeliËanu uloæiti400 miliona dolara u narednih nekoliko godina(nije precizirao koliko je to godina i Ëiji Êenovac uloæiti, a veÊ je bacio oko na srpskibuxet!), kao i da neÊe biti otpuπtawa (mada dobrozna da neÊe moÊi svih 5.000 radnika da plaÊaju,

nego raËunaju da Êe i to biti iz srpskog buxeta).

Ali, kako to obiËno biva kod neukihdomaÊih prevaranata, ubrzo se jednom nespretnomizjavom "okliznuo" ministar privrede ÆeqkoSertiÊ, koji je priznao da je na relaciji VladaSrbije - Esmark, "doπlo do zastoja u prego-vorima" oko kupovine Æelezare Smederevo.

KquËni razlog je bio pokuπaj Esmarka dadobije viπe novca nego πto se u prvom trenutkuraËunalo meu VuËiÊevim "struËwacima". Naime,wegovi "pregovaraËi" su olako shvatili da su saameriËkom kompanijom postigla mnogo ËvrπÊidogovor, smatrajuÊi da je Voa veÊ preciziraouslove, mnogo pre nego πto je raspisan tender.

Ipak, meu dobro obaveπtenima, znalo seda Evropska unija neÊe tako lako dozvolitisklapawe ovog aranæmana, jer on podrazumeva daSrbija obezbedi pomoÊ Esmarku, πto se ne uklapau evropska pravila.

VuËiÊ je onda hitno traæio od adminis-tracije u Briselu da mu da saglasnost na planrestrukturirawa Æelezare i biznis plan amer-iËke kompanije Esmark, kako bi Srbija bila umoguÊnosti da finansijski pomaæe ovoj kompani-ji. Saglasnost nije dobio, niti je izvesno da Êe jedobiti.

Istina je zastraπujuÊa: Vlada Srbija seobavezala da preuzme dugove Æelezare kojiiznose 520 miliona evra, kao i da Êe uËestvovatiu dokapitalizaciji sa preko 200 miliona evra,ali ameriËkoj kompaniji Esmark ni to nije bilodovoqno.

Ova lihvarska korporacija odmah jestavila na sto problem πto Srbija nema svojukoksaru i nema æeleznu rudu, a taj argumentkoristi kako bi pojaËala svoje finansijskezahteve od Vlade Srbije. Ciq je da Esmark dobi-je Æelezaru bez ijednog uloæenog dolara!

Veliki bauk sa kojim se suoËava Srbija je inovi kreditni aranæman sa MMF-om. Na wega Êepresudno uticati problem petrohemijskog kom-pleksa, koji je nemoguÊe razreπiti.

Takoe, tu je i EU koja se protivi ovakvojprodaji Æelezare. Nikome u srpskoj vladi nijepalo na pamet da traæi od Esmarka dodatnedokaze o finansijskoj sposobnosti, mada je uuslovima za prolazak na tenderu jasno pisalo daponuaË mora da ima odreena sredstva kojima Êegarantovati ceo projekat.

258

VuËiÊ sprema joπ jedan poklon Amerikancima:

Da li se smederevska Æelezara ponovoprodaje starim pqaËkaπima?

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Da li se...

Esmark je, naravno, spreman da iskoristisituaciju, jer VuËiÊu gori pod nogama. Do 31. janu-ara je predvieno potpisivawe ugovora izmeuVlade Srbije i Esmarka. On se sprema da iz xepo-va graana plati Esmarku znatno viπe nego πto jeova kompanija bila spremna da uloæi kad se pri-javila na tender.

Graani Srbije, zapravo i ne znaju πta jenueno Esmarku. Moæe se dogoditi da se Esmark ipojavi i kao kupac, ali pod nekim obeÊawimavelikih subvencija gde bi Srbija kao partner sa20 odsto udela u vlasniπtvu, pokrivala sverashode. Preciznije reËeno, da VuËiÊ pokloniÆelezaru Amerikancima. Ali taj wegov plan jeveÊ prepoznat u Evropskoj uniji i Brisel Êe gaspreËiti.

UpuÊeni u ovaj skandal tvrde da je odpoËetka bilo jasno da Esmark neÊe kupitiÆelezaru i da Srbija mora napraviti ogromneustupke da bi se neko upustio u avanturu dapopravqa wene kapacitete i da finansira polamilijarde evra da bi poËela da posluje. Istina,VuËiÊ Ëini sve da im udovoqi, ali...

Dokle ide wegova kratkovida propagandao "uspeπnim aranæmanima", govori i podatak dasu svi mediji odmah potrËali da objave kako Êe odposla sa Esmarkom i prodaje Æelezare, u 2015.godini biti poveÊan BDP!

To je VuËiÊev naËin da kratkoroËno stvorilaænu euforiju. Tako je planirao i buxet zaproπlu godinu od arapskih milijardi i "Beogradana vodi", mada je svakome jasno da je u pitawuprevara gigantskih razmera.

VuËiÊ se viπe ne poziva na svoje "savet-nike", Franka Fratinija, Alfreda Guzenbauera,Dominika � ©tros Kana... I oni su se izmakli, vi-devπi ovako suludog imperatora i wegovudræavniËku avanturu, iza koje Ëak ni hohπtap-leri velikog kalibra ne smeju da stanu.

Sve wegove neverovatne bajke o "velikimprijateqima Srbije", wegovim "liËnim prijate-qima" i "prijateqima wegovih prijateqa", danassu pokopane. Od posete Gerharda � ©redera,bivπeg nemaËkog kancelara (kome je priredioskandal u kafani), pa sve do "noÊewa" πeika izEmirata, El Zajeba, u Jajincima, VuËiÊ je nizaovelika obeÊawa, da Êe wegovi "intimusi" reπitisve srpske probleme.

U sluËaju Æelezare u Smederevu, umestoplanirane pqaËke buxeta i ulagawa u Esmark,Srbija bi mogla da otvori najmawe 200.000 novihradnih mesta u domaÊem agraru i da postane jedanod najveÊih izvoznika hrane u Evropi. Ali, toveleizdajniËkoj ideji VuËiÊeve vladavine nepada na pamet.

Æelezara u Smederevu prvi put je proda-ta 2003. godine kada je za 23 miliona dolarakupila ameriËka kompanija "US Steel"" preko svojeevropske Êerke-firme. AmeriËki vlasnici sukasnijom prodajom nekretnina (izmeu ostalogprodat je i fudbalski stadion za preko 20 mi-liona evra) viπestruko viπe novca povratili,nego πto su uloæili.

AmeriËka vlada je, zatim, Srbiji nametnu-la program razoruæawa kojim je bilo utvreno dase viπak borbene mehanizacije, boqe reËenoskoro sva borbena tehnika, ima uniπtiti i topretapawem u nekoj Æelezari. Podrazumevalo seda Êe to biti Æelezara u Smederevu Ëiji su ame-riËki vlasnici tako od srpske dræave na poklondobili hiqade tona Ëelika.

Poπto su pretopili sve πto su mogli zaxabe da dobiju i Æelezaru zaduæili za prekopola milijarde evra, Amerikanci su je "veliko-duπno" prodali Republici Srbiji za samo jedandolar. PreuzimajuÊi Æelezaru Srbija je preuzelai wene dugove i to: 260 miliona evra premabankama, 120 miliona evra prema dobavqaËima i145 miliona evra za sirovine! Dakle, preko polamilijarde evra!

Viπe od dve treÊine, odnosi se na poslo-vawe sa povezanim licima iz korporacije.TaËnije, ovo preдuzeÊe se zaduæivalo kod samogsebe, a graani Srbije to sada moraju da plate.

Pojavom istih direktora iz US SteelSerbia, koji su sada na Ëelu kompanije Esmark, iwihovim drskim zahtevima da Srbija uloæi joπtoliko kako bi ih "odobrovoqila" da ponovo kupeono πto su opqaËkali, svakoj normalnoj vladi bibio signal da odmah prekine kontakt sa wima.Ali, ne i ovoj VuËiÊevoj, koja je spremna darasproda ono πto je joπ ostalo od Srbije.

Od preuzimawa Æelezare, nakon odlaskaUS Steel-a, dræava je u wu godiπwe morala daulaæe oko 100 miliona evra, πto je graane ukup-no koπtalo dodatnih 300 miliona evra na veÊpomenutih pola milijarde za otplatu ranijihdugova.

Takoe, prilikom prodaje tadaπweg"Sartida" Ju Es Stil-u, Srbija je na sebepreuzela i plaÊawe wegovih dugova. Sve zajedno,dve privatizacije smederevskog giganta poreskeobveznike Srbije su koπtale oko dve milijardeevra.

Ali, tu joπ uvek nije kraj.

Iako se iz Vlade tvrdi kako su tenderskiuslovi bili veoma jasni i da je pobednik, ameriË-ka kompanija Esmark, dala dobru ponudu,Ëiwenice govore da Êe Srbija preuzeti otplatusvih dugova nastalih i pre privatizacije, a u tospadaju Ëak i dugovi nekadaπweg "Sartida" kojinajveÊim delom ni do danas nisu otplaÊeni.

(Kraj na str. 28/2)

За почетак, мало „досадних” бројки.Јавни дуг Србије на крају 2014. годинеизносио је 22,76 милијарди евра, што је 70,9одсто бруто домаћег производа. За самомесец дана, у односу на новембар, јавни дугје увећан за око 480 милиона евра. На крају2013. године јавни дуг Србије износио је20,14 милијарди евра, односно 59,6 одстоБДП, што значи да је за годину дана пове-ћан за више од две и по милијарде евра иза преко 11 одсто БДП-а. Крајем 2011. јавнидуг је био 14,8 милијарди евра, а крајем јуна2012. (када долази до смене власти и фор-мирања коалиције СНС-СПС-УРС) 15,4милијарде. Што значи да је за две и погодине порастао за чак седам милијарди итриста милиона евра.

Не. Ово нису подаци неког малициоз-ног опозиционара, или неодговорног блоге-ра, већ званични подаци Народне банкеСрбије. И нису никаква „војна тајна”, обја-вљени су и јавно доступни, али је чињеницада су, као и низ других ствари које се неуклапају у задату ружичасту слику, билиприлично затурени и забашурени oд стра-не оних који вуку медијске и политичкеконце у данашњој Србији.

Понекад повећање дуга може битицена која се плаћа зарад бржег економскогразвоја, повећања запослености или ре-национализације неког драгоценог при-вредног ресурса. Али, авај, и БДП је у паду, оиндустријској производњи да и не гово-римо, а држава се управо спрема да проданеколико преосталих стратешких компа-нија, попут Телекома или ПКБ-а. Исто тако,воду не пије ни омиљено премијерово „об-јашњење” како су „морали да се задужујуда би вратили неповољне дугове претход-не власти”. Јер да је (само) то у питању -позајмим нову милијарду да вратим старумилијарду - ниво дуга би остао исти.

Овај текст би био много занимљивији ивероватно читанији да је илустрован наслов-ницама српских дневних новина, са којих се,узмимо за пример само данашњи и јучераш-њи релативно бенигни „узорак”, могло про-читати доста о најновијим активностима пре-мијера, Маји Николић и Цеци, Мишковићу,Ђоковићу, стварним или измишљеним пре-

кршајима два популарна ТВ водитеља, најно-вијим заверама против Вучића, као и о биз-нисмену коме су убице одсекле руке и ноге.Не кажем да то нису легитимне теме (погото-во за таблоиде), али је најблаже реченочудно како ни у једној редакцији нијепрорадио истраживачки црв да се малоозбиљније позабаве и мало шире темати-зују бројке са почетка текста. (А још је чуд-није и, што би се рекло, „индикативније” тошто је просечни српски медијски конзументбоље информисан и боље упознат са ситуа-цијом у вези са грчким него српским економ-ским и финансијским проблемима.)

Неке ствари је могуће тумачити иовако и онако. У зависности од угла гледањаи жеђи, чаша се некад може видети као полу-празна или полупуна. Тако је, на пример,учесталу праксу именовања истакнутихпредставника старе Д(О)С-овске власти напрестижна места могуће тумачити као доказтолеранције и ширине владајуће странке ињеног лидера, али исто тако и као доказ да,упркос скоро апсолутној власти коју поседу-ју и, наводно, скоро пола милиона чланова,СНС и даље нема иоле способних кадроваза одговорне функције у државној управии јавним предузећима.

Али овај погубни економски биланс сапочетка текста, плашим се, не оставља местаразличитим интерпретацијама и говори самза себе. А за те две и по године Србија јепроменила две владе, имала једне ванред-не изборе, пар владиних реконструкција ипроменила три-четири министра еконо-мије и финансија. Али имала само једноггосподара - коме, узгред речено, готовоуопште не опада рејтинг?!

Зато је победа Сиризе у Грчкој иза-звала праву пометњу у српским владају-ћим круговима јер је угрозила мантру о„безалтернативности” из Брисела зацрта-ног економског и политичког пута. А анало-гије са грчком ситуацијом, укључујући илицитирање са кандидатима за „српскуСиризу” и „српског Ципраса”, напросто сенису могле избећи. Јер, поштено говорећи,грчке економске бројке јесу доста веће инеповољније од наших. Али су, исто тако, ињихове економске перформансе и потен-

726

Вучић, криза и Сириза

Ne mogu da objasne dug Srbije od blizu23 milijarde evra i 71% BDP-a

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Srbija srqa...

ћу потрошњу. И за инвестиције би се моралакористити домаћа штедња, као и усмерена при-марна емисија по логици коју сам предложиопочетком 2012. Укинуо бих кеш кредите грађанима,одмах, без оклевања и та средства ослободио заразвој и финансирање инвестиција. ЕПС,Телеком или регионални водоводи могли биемитовати динарске обвезнице и тиме финанси-рати свој развој.

Поред хитне и убрзане изградње свихсегмената инфраструктуре, требало би започети иса програмом обнове градова који се урушавају.Уместо сталне градње станова, које више нема кода купи, требало би поправљати оно што је ту, апропада. Тиме би се упослиле и домаћа операти-ва и домаћа индустрија.

Државно земљиште не треба продаватистранцима, већ би га требало дати свакоме конема земљу, а хоће да ради. Тај процес би семорао окончати до 2017. како би се спречило даоранице прећу у стране руке.

Држава може откупљивати куће и имањакоја се продају у бесцење и тиме покушати дамакар делимично решава растуће проблеме град-ске сиротиње. По сваку цену треба зауставитипроцесе депопулације, поготово пограничнихкрајева.

Док Влада велике наде полаже у новиаранжман са ММФ, ви тврдите да ће после тога,крајем 2017. сви кључни макроекономски парамет-ри бити гори него данас.

— Српска привреда ће се у наредне тригодине суочити са рестриктивном фискалном ирестриктивном монетарном политиком, која запоследицу има неподношљиво високе реалнекамате. Рестриктивност монетарне политике јеизнуђена одбраном курса динара, а високекаматне стопе су кључни инструмент одбранекурса. Све то је пре рецепт за катастрофу него заспас. Ако економска политика остаје иста каква севоди већ дуже од деценије, онда алтернативе нема.

Концепт економске политике који јекреиран под јаким страним утицајем, нужно јеводио оваквом исходу. За разлику од просвећени-јих српских интелектуалаца, ја сам, признајем,присталица теорија завере. Србија је ту где јестезато што су јој странци здушно помагали да се башту нађе. Наравно, кривица је пре свега на домаћојелити.

Може ли Србија без страних инвестиција,иако тврдите да је модел развоја који се на њимабазира у ствари „кључни механизам модерне коло-низације”?

— Стране инвестиције могу бити самододатак домаћим, никако база развоја. Када сустране инвестиције база развоја, оне постајуинструмент колонизације. Ако се сви кључниресурси - енергетски, телекомуникациони, пре-храмбени, а сутра и водни предају странцима, начему почива ваша стратешка сигурност? Ако сусва кључна индустријска предузећа у рукама стра-наца, ако они контролишу банкарски и трговинскисистем, шта је остало за вас? Да ли је могуће да сеово у Србији не разуме?

Тврдите да ће Србија у догледно време

морати да тражи репрограм спољног дуга. Је либанкрот бољи од даљег раста јавног дуга без при-вредног раста?

— У контексту политике која се води,репрограм спољног дуга се може избећи илиодложити само продајом преостале државнеимовине - Телекома, Аеродрома, Комерцијалнебанке, плодног земљишта, ЕПС, регионалних водо-вода. Наговештаји да се о томе интензивно раз-мишља су више него јасни. Боље је обуставити сер-висирање дугова и затражити репрограм него тоурадити тек када се прода сва преостала имови-на. Нажалост, моћни повериоци имају супротанприступ. У њиховом интересу је да вас цеде допоследње капи, да вас натерају да све продате,па да тек онда са вама преговарају. За разлику одграђана или предузећа чији је капацитет за враћа-ње дугова ограничен, државе су другачија врстадужника. Оне не могу нестати, не могу побећи одсвојих дугова и њих можете цедити неограниче-но, од сада до вечности.

Је ли онда добро продати Телеком да севрате стари дугови са високим каматама?

— Телекомуникације су један од најваж-нијих стратешких сегмената инфраструктуре ињено комплетно предавање у стране руке јекатастрофална одлука, без обзира чиме се прода-ја правдала. То је потез презадуженог очајника.

Занимљиво је да се у стручној јавностиигнорише лоше искуство Црне Горе, која је телеко-муникационо тржиште препустила странцима, паданас размишља о поновном формирању новогдржавног предузећа како би снизила трошковеинтернета за своје грађане.

Какве ефекте очекујете од фискалне консо-лидације, чији је део смањење пензија и плата ујавном сектору?

— Основни циљ буџетске штедње је даомогући отплату дугова у годинама које долазе.Други циљ је постепено навикавање грађана насве нижи ниво социјалне и здравствене заштите.Овде је рукопис ММФ јасно видљив. У економскомсмислу ће то значити даљи пад тражње и још јачерецесионе притиске. Теоријски се такве тенден-ције могу неутралисати само растом извоза илинекаквом великом инвестиционом активношћу.Надајмо се да владин оптимизам није пука пропа-ганда и да влада данас зна нешто што ми не знамо.

Многи за све економске недаће у Србијикриве неолиберални концепт. Зар се сво времеовде економска политика не своди на класичнидржавни интервенционизам?

— Кључни елементи неолиберализма супре свега приватизација свега постојећег, либе-рализација робних и капиталних токова и неме-шање државе у привредне процесе. Србија јерадила управо тако, али економија није процвета-ла. Напротив, после примене поменутих рецепа-та, држава се суочила са презадуженом и готовоуништеном привредом, празним буџетом иармијом грађана на ивици егзистенције. Како бисе сачувао какав-такав социјални мир, политичарису посезали за најлакшим - преко проблема субацали буџетски новац, док је новца било. То нијеполитика државног интервенционизма како сe

(Kraj na str. 8/2)

Шта ће бити са Донбасом? Оно на шта смо ихнаговорили 11. фебруара у Минску је њиховпоследњи уступак. Они ништа не верују Кијеву.Двапут им нисмо дозволили да узму Мариупољ, иакоје он, вероватно, више потребан нама него њима -био би отворен пут ка Криму

Шта могу устаници? Могу да до лета потпу-но очисте Доњецку и Луганску област до админи-стративних граница. Ако главни шеф јавномакар алудира на то - до јесени ће доћи до левеобале Дњепра

Без наше помоћи јер ће се Харков иЗапорожје сами побунити, што ће донекле отежатиситуацију на међународном плану, али ће тада већбити немогуће да се зауставе. Чак и ако Кијевзатражи директну војну подршку НАТО, а алијансаодлучи да у Украјину пошаље неке трупе. То ћесамо додатно подстаћи устанике. А побуниће сејош и Одеса

Не знам да ли смо ми замислили да заузмемоКијев. То нам није потребно, мада је, наравно,права штета што су тај град упрљали и оскрнавили

Кијев - то је питање за 2016. годину.Највероватније ће и у њему доћи до побуне. Могућеје да ће тај град морати да буде подељен, каоБерлин у своје време. Можда ће и онима са западаУкрајине неки „комад” главног града морати да сеостави. Иначе, Украјина ће се распасти на петделова и завладаће потпуни хаос

Пише: Виталиј ТРЕТЈАКОВ, главни уредникчасописа „Политичка класа”

У ЈЕДНОМ московском кабинету јуче јеобављена (или ми се причинило?) оперативна SWOTанализа резултата преговора Минск-2 и развојадогађаја у Украјини и око ње у блиској будућности.

Наводим део стенограма једног разговора,чији сам, готово случајни, сведок био. Не наводим косу учесници дискусије и коме припадају одређенереплике, јер није важно то, већ сам садржај анализе.Ако сте упознати са документима са преговора уМинску, разумећете о чему се у сваком конкретномслучају ради.

***Молим вас, што краће: како оцењујете резул-

тате преговора? - Новоросија није продата, али је

Петја (Порошенко - В. Т.) спасен. Тачније, дата му јејош једна шанса. Надам се, последња. Ако успе да јеискористи, преживеће још пола године, или чакгодину.

Да ли је било могуће „дотући” га те ноћи?- Не. Он би онда одмах тражио политички

азил код нас. А шта ће нам? Мада, чини се да јеодступио чак и више него што су му Американцидозволили. Контрола границе - тек после локалнихизбора, а Џозеф Бајден је тражио да то буде исто-времено са повлачењем тешког наоружања.

- И Оланду и Меркеловој смо помогли - уБрисел су се вратили практично као победници,мада, треба им одати признање - нису јавно прогла-сили своју победу.

Шта то конкретно даје Порошенку? - Да сачува власт (највероватније, Аме-

риканци за сада неће дати команду Алекса-дру Турчинову и Арсенију Јацењуку да га свргну). Па,и ММФ сада има формално право да дa Кијеву 17милијарди кредита. А Меркел нас је молила да им утоме помогнемо.

Шта ће Украјинци урадити с тим милијарда-ма?

- Пола ће покрасти, пола ће искористити зарат.

Да ли ће ватра бити стварно прекинута одпоноћи 15. фебруара?

- Устаници ће је сигурно прекинути. Украјинциће исто прекинути, мада, сигурно, не потпуно. Деснисектор ће обавезно провоцирати устанике. Ми засада не знамо како ће Порошенко бити дочекан уКијеву. Ако му Американци не дају команду даодмах крши договорено, а вероватно неће одмах(осим ако буду хтели да од Оланда и Меркеловенаправе будале), примирја ће бити.

А дебаљцевски џеп? - Одатле ће, несумњиво, покушавати да се

извуку силом. Али, не треба искључити ни могућностда ће почети масовна предаја оних који су у џепу.

Да ли ће бити повлачења тешког наоружањаи ракетно-артиљеријских система?

- Устаници неће повући главне снаге док невиде да се повлаче Украјинци. А ови ће, као и увек,да врдају и обмањују. Снимиће камером како повла-че пар хаубица и тврдиће да су повукли све. То је,углавном, оно најважније што ће се догађати наред-них дана. Одмах ће Украјинци почети да обмањујуили ће се „мало помучити”.

Коме ми сада можемо тамо да верујемо? - Као и пре, никоме. Иако Порошенко тврди

да је натерао Москву да „уступи све што може, па чаки више од тога”, веома је забринут. Плаши сеТурчинова и Јарошевих људи. Они ће му сигурно свесручити у лице у четири ока. Фактички ће га оптужи-ти за издају. А какве он аргументе има? Само два:Вашингтон ме подржава, и обезбедио сам добијањекредита - до лета нећемо пропасти. И друго, он неможе одмах да превари Меркелову и Оланда.

- Да, обмањиваће где год могу. Њему ниАмериканци више не верују. Мислим да су мудиректно рекли - ако до краја лета не угушишДонбас и не покушаш да удариш, макар симболично,на границу са Кримом, мењаћемо те. Јер, Кијев несме да дa стварну аутономију Донбасу.

А шта је са Донбасом?

276

Украјину у садашњим границама не може спасити чак ни Путин

АНАЛИЗА У МОСКВИ: ШТА ЋЕ ДАЉЕБИТИ СА УКРАЈИНОМ И НОВОРОСИЈОМ?

28 Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Analiza u Moskvi...

- Оно на шта смо их наговорили 11. фебруа-ра у Минску је њихов последњи уступак. Они ништане верују Кијеву. Двапут им нисмо дозволили да узмуМариупољ, иако је он, вероватно, више потребаннама него њима - био би отворен пут ка Криму.

Шта могу устаници? - Да до лета потпуно очисте Доњецку и

Луганску област до административних граница. Акоглавни шеф јавно макар алудира на то - до јесени ћедоћи до леве обале Дњепра.

Без наше помоћи? - Наравно. Харков и Запорожје ће се сами по-

бунити, што ће донекле отежати ситуацију на међу-народном плану, али ће тада већ бити немогуће дасе зауставе. Чак и ако Кијев затражи директну војнуподршку НАТО, а алијанса одлучи да у Украјинупошаље неке трупе. То ће само додатно подстаћиустанике. А побуниће се још и Одеса.

Постоји ли шанса да се Украјина - саПорошенком или без њега - одржи у границама из1991. године, али без Крима?

- За то не постоје ни најмање шансе.

Значи ли то да је распад Украјине неизбе-жан?

- Управо тако. Распад је неизбежан 99:1. Ни мине можемо више одржавати целовитост Украјине.

Схватају ли то Меркелова и Оланд?- Сада већ да. Њих сада - пошто Порошенку

више не верују - брину само два питања. Брине ихсудбина Кијева и шта ако Русија призна независностНоворосије.

У каквом смислу их узбуђује и брине Кијев? - Не знам да ли смо ми замислили да заузме-

мо Кијев. То нам није потребно, мада је, наравно,права штета што су тај град упрљали и оскрнавили.Кијев - то је питање за 2016. годину. Највероватнијеће и у њему доћи до побуне. Могуће је да ће тај градморати да буде подељен, као Берлин у своје време.Можда ће и онима са запада Украјине неки „комад”главног града морати да се остави. Иначе, Украјинаће се распасти на пет делова и завладаће потпунихаос.

А шта ће бити са признањем независностиНоворосије?

- За то се треба припремати. Вероватно до кра-ја лета можемо са тим још отезати уколико развојдогађаја буде повољан: ако Порошенко власт неизгуби, ако успе да пригуши бандеровски нацизам,ако званично објави ванблоковски статус Украјине,ако не опљачкају средства од добијених кредита...Али, за то су мале шансе. За то ће на јесен одлука опризнању морати да се доноси.

Можемо ли ми спасити Украјину у њенимсадашњим границама?

- Чак ни Путин није за то способан. Ни он нијеГоспод Бог. И Богу је тешко да спречи лудака данаправи дар-мар у душевној болници, поготово акосу чувари болнице такође лудаци.

15.2.2015. Fakti

Da li se... (sa str. 26)

NastavqajuÊi da obmawuje za raËun svoga premi-jera, ministar privrede Æeqko SertiÊ je odjed-nom "okrenuo Êurak" pa je obavestio javnost kakodaqih dræavnih subvencija i ulagawa uÆelezaru neÊe biti i da se sa Esmarkom prego-vara joπ jedino oko nekih detaqa, kao πto je biz-nis plan. DemantujuÊi sebe, SertiÊ je, meutim,rekao kako Êe na kraju Evropska unija odobravatibiznis plan oko koga se dogovore (ako se dogo-vore) Esmark (vlasnik 80,1 odsto akcija) iRepublika Srbija (vlasnik 19,9 odsto akcija).

Ono πto SertiÊ nije pojasnio, jestepitawe od kada se to EU meπa u biznis planoveprivatnih preduzeÊa? OËigledno je da se kroz"biznis plan" u stvari provlaËi daqe investi-rawe Srbije u smederevsku Æelezaru.

Poπto je Srbija veÊ prezaduæena, a iovakva vrsta "investicije" se u Evropi moæe sma-trati stvarawem nelegalne konkurencije,potrebno je da birokrate iz Brisela na kraju iodobre biznis plan. Ali, pod ovim uslovima, si-gurno je da neÊe.

U Æelezari je zaposleno oko 5.000 radni-ka, πto znaËi da Êe za oËuvawe svakog od tih rad-nih mesta dræava uloæiti po 50.000 evra. � ta jesve pametnije i isplativije moglo da se uradi satim novcem? Da li bi bilo korisnije da je u srp-ski agrar dræava uloæila 200 miliona evra itako od Srbije napravila velikog izvoznikapoqoprivrednih proizvoda?

Sa preko dve milijarde evra, koliko Êenas sve zajedno koπtati avantura prodaje sme-derevske Æelezare Amerikancima, pa wen otkupod wih, pa ponovna prodaja opet ameriËkoj kom-paniji, moglo je pametnim investirawem da seotvori najmawe 200.000 novih radnih mesta i topo πirokogrudim cenovnicima koje je koristilaagencija SIEPA u vreme vladavine MlaanaDinkiÊa.

Da je u posledwih 12 godina Srbija ovo-liko para dala srpskim poqoprivrednicima,hrana bi bila bar za treÊinu jeftinija, a odwenog izvoza bi dræava prihodovala duplo viπenego danas. Osim toga, srpska sela ne bi bilanapuπtena i zaparloæena.

Ali, to nije ciq VuËiÊeve vlade. On imanameru da uniπti srpsku privredu, da likvidirasve πto je bilo vredno a πto je bilo u dræavnomposedu. Po cenu toga da to samoubistvo platinarod. Uostalom, nedavno je i predstavnicaSvetske banke, Elen Goldstein u sred Beograda,odobrila tu sadistiËku akciju.

Tabloid, 29.1.2015. Nikola VlahoviÊ (Podvukla - Iskra)

притисак на домаће произвођаче.Упркос озбиљним анализама које упозора-

вају на надолазећу светску кризу хране, Србија јеприхватила да странци могу куповати земљу ипре евентуалног уласка у ЕУ. Држава је прихвати-ла диктат страних финансијера и омогућила дасве важне инфраструктурне инвестиције градестранци. Тиме се маргинализује и уништавадомаћа оператива.

Потпуном депрофесионализацијом државеи целог јавног сектора добили смо најнекомпе-тентнију државу у последњих сто година.Страшна је лакоћа којом су грешке чињене. Никони до данас није запитао креаторе и идеологеовакве политике шта им је било у глави када супредлагали и спроводили овакве мере или кадасу преговарали са ЕУ.

Премијер Србије Александар Вучић је рекаода би вас радо видео као свог саветника...

— Драго ми је ако премијер Вучић чита мојблог, тим пре што сам и ову, као и све претходневладе, критиковао. Надам се да су и јавност и поли-тичари разумели да у својој критици нисам ни пар-тијски обојен ни злонамеран.

Да ли вас је звао и да ли бисте и под којимусловима прихватили такав ангажман?

— Нисам имао контаката ни са овом ни сапретходним владама. То је и логично, будући да неживим у Србији. Истовремено, моје виђење узрокакризе и могућих путева изласка из кризе битносе разликује од виђења већине домаћих еконо-миста. Није тајна и да сам непопуларан у најути-цајнијим економским круговима. У таквом амби-јенту моје ангажовање би било конфликтно,фрустрирајуће и не би имало смисла.

А шта би морали да буду елементи новогекономског програма Владе Србије?

— Уз све ризике да будем недоречен и лошесхваћен, направићу кратки и непотпун инвентарпредлога.

Држава мора престати да јури странце ида им плаћа да инвестирају. Напор би морао битиусмерен ка идентификовању и подстицању доб-рих домаћих предузећа, на све начине и свимсредствима - повољним кредитима, порескимолакшицама, извозним подстицајима. Потребнесу непрекидне кампање, па и груби притисци да секупује домаће или летује у Србији, на пример.

Морале би се укрупнити и ојачати домаћебанке. Не само да Комерцијална банка не би смелада буде продата већ би требало спојити преосталедомаће банке у једну или две јаке институцијекоје би могле разбити картел страних банака.

Порески систем би морао базирати напрогресивним пореским стопама и морао биспречити све манипулативне технике избегава-ња плаћања пореза, као што је употреба порескихрајева.

Држава не би смела позајмљивати ницент у иностранству како би финансирала дома-

5

За разлику од просвећенијих, ја сампристалица теорија завере: Србијаје ту где је зато што су јој странци

здушно помагали да буде туОчекивање да ће бруто домаћи производ

Србије ове године пасти за само пола процента јепревише оптимистично, али то и није најважније.Важније је колико ће бити запослених који плаћајупорезе и доприносе, какав ће бити однос измеђуњих и броја пензионера, колико ће порасти јавни испољни дуг и ненаплатива потраживања, каже заНИН Небојша Катић, финансијски консултант изЛондона.

„Србија је још од 2008. суочена са дубоком,континуираном кризом. Кретање БДП не рефлек-тује сву дубину драме, поготово када се гледаизоловано од осталих показатеља. Србија срља упропаст дуже од деценије, а при томе је стопараста БДП била релативно висока све до 2008.БДП јесте растао, али је запосленост падала, имо-вина се продавала, увоз је лудовао, а спољна иунутрашња задуженост убрзано расле. Те 2008.звонило је последње звоно на узбуну, али није имаоко да га чује”, упозорава Катић и изражава бојазанда ће стварна економска кретања бити гора одоних које Влада очекује. А то ће, закључује, довестидо нових притисака да се смањује јавна потрошња,убрза продаја јавних предузећа и држава додатнозадужи.

Шта је кључна грешка креатора економскеполитике у Србији?

— Не постоји једна кључна грешка. Реч је опогрешном концепту економске политике којасе води од 2002. То је концепт без концепта, у комеекономија иде куда вода носи. Креатори еко-номске политике нису разумели да се развојпланира, да се он не догађа сам од себе.Финансијски систем је препуштен страним банка-ма и Србија је изгубила контролу над кредитноми монетарном, а тиме и над развојном полити-ком. То је омогућило банкама да високим камата-ма деру грађане и уништавају домаћу привреду.Грађанима и привреди је омогућено и да се заду-жују у страној валути иако не зарађују девизе. Тосу сулуде, самоубилачке одлуке.

Укинута је и Служба друштвеног књиговод-ства - тим потезом се држава одрекла прихода одплатног промета и разорила порески систем,стварајући амбијент страшне пореске недисципли-не.

Либерализацијом увоза и снижавањемцарина постигнут је троструки негативни ефекат.Стимулисан је увоз, смањени су приходи одцарина, а изнурена домаћа привреда остављенана милост и немилост моћној страној конкурен-цији. Уз све то, и прецењени курс динара жесто-ко помаже увоз и увознике.

Трговинска мрежа је, такође, у рукамастранаца, па они одлучују и шта ће и под којимусловима ставити на полице. То је нови тежак

Nebojπa KatiÊ:

СРБИЈА СРЉА У ЕКОНОМСКУ ПРОПАСТ

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Javni i tajni...

Шта се спроводи: повлачење Србије изинституција и стварање простора за уставни поре-дак Косова. Зато већ данима слушамо о успесима уБрислу око судства, а нико од новинара не пита: укојој држави ће те судије и тужиоци радити и почијим законима и уставу ће судити и поступати суд-ство, као једна од три компоненте уставног системасваке државе.

Од 2000. свака власт ради док се не замори,па добије смену, од истих газда. Том сменом екипаЗапад најбрже остварује своје интересе, и узима сеКиМ општеобавезујућим правним документом пребило ког отвореног поглавља. А онда ће преговорипостати нови млин са условима који се већ назиру.

Поглавље 35 има суспензивни карактер - поАхтисаријевом плану, Србија ће признати да Србина Косову имају статус националне мањине.Истовремено поменути центри моћи утичу на нашесуседе да, док Срби не испоруче Косово, не покре-ћу своје ревандикације и не прете уценама, алиипак исплива неки Зоран Милановић. Мислите даРумунија, Бугарска и Сарајево немају сличне захтеве?

Милош Кнежевић, уредник часописа Националниинтерес: Србију ћеприсилити да се одрекне влас-

ништва над било чиме на територији Натоиде

Косово је изопачено у Албаниду, Исламидуи Натоиду: запоседнут је простор у чијем погодномсредишту близу Урошевца је америчка војна базаБондстил. Стварањем пријатељског албанског окру-жења, тој највећој америчкој војној бази у Европи,која је од стретешког значаја не само у регионунего и много шире, олакшан је примарни посао, ато су пуна контрола региона и експанзивни односпрема Русији и Блиском истоку.

Природна богатства на КиМ припадајуСрбији, а то се не уважава од стране тзв. међународ-не заједнице. Када ујдурмама у бриселским прего-ворима дођу у прилику да Србију и Србе дефини-тивно одвоје од њихове правно доказане имовинена Косову и Метохији, појавиће се страни нвести-тори који ће „великодушно” помоћи „сироте”Албанце у њиховим тобожњим модернизаторскимнапорима.

Реалност савременог Косова указује назамрзнути конфликт са неизвесним исходом.Претпоставка за финални експлоататорски ударацје завршно лишавање Србије својинских права надбило чиме на територији Натоиде.

Тада ће западне дипломате објашњавати даје „разумљиво” и „природно” да српска имовинапређе у албанске руке. Тврдиће као и до сада, да ћесамо изричити пристанак бити тумачен као посве-ћеност демократским реформама („усаглашавањуса препорукама из отворених поглаваља”), „нормали-зацији добросуседских односа са независнимКосовом”, и, најзад, допринос „убрзању кретања наевропском путу Србије”.

Жељко Цвијановић, главни уредник порталаНови стандард: опет ћемо слободу повратитина најскупљи начин - идемо ка нултој тачки

Мало је тога невидљивог у америчком ути-цају у Србији, посебно упућеним људима, али можесе рећи да постоје и мека и гвоздена рука тог утица-ја. Оно што зовемо видљивим утицајем заправо јета мека рука, коју осетимо када нам амбасадорКирби, као забринут за Србију, поручи да имамо важ-

нијих питања за решавање на Косову од власништванад Трепчом или кад нам Бајден, као забринут занашу енергетску безбедност, понуди да се снабдева-мо непостојећим америчким гасом преко Хрватске, икад нас „Блиц”, службени гласник колонијалнеСрбије, обавести да је амерички гас, осим што јенепостојећи, пет пута јефтинији од руског.

Гвоздена рука америчког утицаја одвија сесистемом најогавнијих претњи и уцена преконечег што називам „инфраструктуром мајданскеСрбије” - широком агентурном мрежом која захва-та невладине организације, медије, службе,финансије, део државног апарата и ресоре силе,све до јавног простора.

Циљ гвоздене руке је да увери Србију какоби свако њено мигољење испод шапе америчкогутицаја било строго кажњено, тако да српска власт,кад год добије неки захтев који је противан нашеминтересу, мора да зна да у резерви има и горе одтога.

Због јачања Русије и ширења њеног утицаја,амерички утицај је у овом тренутку у жестокој офан-зиви у Србији, и усмерен је на три стратешка захте-ва.

Први је потпуно окретање леђа Русији, чегаје део договор о непостојећем америчком гасу. Немислим да је у овом моменту увођење српских санк-ција Русији део америчког захтева, због малог фак-тичког домета таквог потеза а великог симболичкогза српски народ. Ради се на томе да се руски утицајизбаци из Србије, утолико више што би његоводефинитивно инсталирање овде, осим што би пробу-дило суверенистичке и слободарске снаге, створилохомогену зону тог утицаја од Грчке преко Србије доМађарске (то је разлог и актуелног изазивања поли-тичке кризе у Македонији).

Други стратешки захтев је нека форма при-знања Косова, којим би међународно право коначнопрестало да буде на страни Србије у том спору.

Трећи захтев је забијање ножа у леђаДодику и Републици Српској.

Проблем америчког утицаја је у томе штоби Србија, ако би испунила ова три захтева, пре-стала да буде држава, остајући без последњих тача-ка на којима може да пружи отпор последњем чинусвог територијалног, националног и државног раста-кања. Тада би наступио мрак.

Српска власт тога је, наравно, потпуно свес-на, али је пропустила најбоље прилике да јачањемдржавних институција и њиховим чишћењем од петеколоне (чинила је управо супротно) пронађе тачкусвог отпора. Власт, у некој врсти пада у спиралу тихутицаја, готово да им више и не пружа отпор.

Утешно је, међутим, што ни она више немакапацитет да остаје нерањива испоручивањем новихзахтева и они данас на власт остављају веће последи-це него пре, рецимо, годину или две. То значи да ћесрпска власт у једном тренутку, као и све пре ње,постати немоћна да испоручује нове захтеве.

Консензус грађана Србије, који је пропаона политичкој, државној и националној сагласно-сти, биће тако успостављен на линији нагона за само-одржањем, који се данас у истраживањима јавногмнења не може видети.

Као и увек, одабраћемо најскупљи начин даповратимо слободу. Том тренутку, тој нултој тачки,треба да се радујемо, али и да, не мање, стрепимо одњега.

Факти, 15. 02. 2015. Диана Милошевић(Podvukla - Iskra)

294

Покрајински одбор ДСС за КиМ: Србија не може без Бранковића

- некад Вук, данас ВучићПосле предаје полиције председник Владе

Србије Александар Вучић је поново погазио УставСрбије и предао комплетан правосудни системдржаве Србије на Косову и Метохији самопрогла-шеној републици Косово.

Док је потписивао Бриселски споразумАлександар Вучић седео је, по речима својихсарадника, на неудобној и тврдој столици и зањега је та ситуација била болна, сада је био намекој и ни да трепне предао је један од симболадржавности Србије шиптарској страни. Изгледада издаја само први пут боли, касније издаје чак ипријају.

Приче о српским судијама које пласирајавности Србије Александар Вучић су најобичнијаполитичка глупост и идиотизам јер те судије судепо законима самопроглашене државе Косово азаклетве полажу пред председседицом самопро-глашене сепаратистичке творевине зване независ-но Косово Атифетом Јахјагом. Срби на северуКосова више воле да им све судије буду Шиптариали да заклетву полажу пред председникомСкупштине Србије и суде по закону државеСрбије.

Уосталом, елитну коњицу код српског цараДушана чинили су Швајцарци али они тада нисуштитили интересе швајцарске кнежевине негоцарске Србије.

После предаје симбола српске државностина Косову и Метохији владајућа политичка номен-клатура по већ устаљеном рецепту лагаће и обма-њивати јавност Србије. Председник Владе Србијеговориће да је то у интересу Срба, што је далекоод сваке логике јер се тиме заокружује државностКосова што је супротно голом опстанку Срба ујужној српској покрајини. Потпредседник ВладеСрбије Ивица Дачић истицаће да предајом право-судног система није погажен статус неутралноститоком преговора, док ће Томислав Николић идаље писати платформу о Косову и Метохији аУставни Суд ће се осећати и даље ненадлежним.

Нажалост ова власт је бацила под ноге двавека српске историје. Србија ипак не може безБранковића некад Вук данас Вучић.11.2.2015. ДСС-НСПМ

Dveri...

Србије (Апел је у целости објављен на порталуФакти).

Да ли су безбедносне снаге Србије свеснешта нас чека у окружењу ако избије неки великиевропски и светски сукоб око Украјине?

Ова тема превазилази дневну политику инаше страначке размирице. Сви морамо да сезапитамо да ли Србија спремно дочекује новусветску олују која долази? Покрет Двери је спре-ман да разговара са свим релевантним друштве-ним и политичким факторима на ову тему, узнаду да ће се ова наша упозорења показати каонетачна и непотребна.12.2 2015. Инфо. Sluæba Dveri

Двери упозоравају - угрожена је безбедност Србије!

На данашњој конференције за медијеПокрета Двери, о угроженој безбедности Србијеговорили су чланови Старешинства БошкоОбрадовић и Владан Глишић.

Двери су изразита опозиција ВладиСрбије, али овом приликом наш апел јавности идржавним органима Србије упућујемо, не садневнополитичког нивоа и не само као опозициј,а већ у име забринутих грађана, који виде без-бедносне изазове у свету и нашем непосредномокружењу на које државни апарат Србије не реа-гује или потпуно непримерено реагује.

Највећи историјски грех српске интели-генције састоји се у томе што највећи српскиумови нису приметили да нам се спрема геноциду Другом светском рату, чак ни кад су Србе поче-ли да бацају у јаме Јадовна и убијају у Јасеновцу.

Наша генерација не сме да понови таквугрешку. Ми имамо обавезу превенције геноцида:да не дозволимо да убрзана и неповољна светскаи европска дешавања, као и забрињавајуће пору-ке и околности у непосредном окружењу Србиједоведу до новог страдања српског народа.

Хашим Тачи по повратку из Пентагонанајављује оснивање оружаних снага Албанаца наКосову и Метохији уз подршку војске САД иНАТО. Колинда Грабар Китаревић изјављује даВојводина није део Србије, а ратни злочинацБранимир Главаш позива на линч Срба, у Босни иХерцеговини хапсе Србе као окривљене за ратнезлочине, док Република Српска трпи притиске дасе самоукине и утопи у наметнуту БиХ. У ЦрнојГори претерују српске свештенике, а уМакедонији су осванули билборди против Срба иСрбије.

Чудно и масовно исељавање албанскихжена и деце са Косова и Метохије никако не личина економску миграцију већ има све елементеевакуације цивила са подручја будућих ратнихдејстава -исељавање је брзо, панично што ника-да није одлика економске миграције.

Министарство одбране Србије истовреме-но распродаје тенкове, топове, ракетне системе,пушке калашњиков, радаре, муницију и другувојну опрему. Инжењерија и цивилна заштити сууништене толико да нисмо у стању да зауставимострадање у поплавама.

Ратно стање у Украјини тек чека на при-мену споразума у Минску.

У случају сукоба Русије са НАТО војскамасви добро знамо на којој страни ће бити Тачи,Хрватска и муслимани у БиХ и сви добро знамокако ће се односити према Србији и Србимаширом Балкана.

Двери упозоравају структуре безбедностиСрбије да подигну ниво наше безбедности нанајвиши степен. Подржавамо и Апел за заштитууставног уређења и безбедности РепубликеСрбије, који је упутио Покрет за Србију, у коме сезахтева да државни органи упознају јавност поком основу и који су страни држављани (посебноАмериканци, Британци и други држављаниНАТО) ангажовани у министарствима одбране,унутрашњих послова, обавештајним и безбед-носним агенцијама и других државним органима

Iskra 1. mart 2015. Iskra 1. mart 2015.

Danilo MariÊ je autor romana, pripoveda-ka, eseja, kritiËkih prikaza i druge proze. Wegovelektronski rukopis, Eseji (1), sastoji se od tritoma. Prvi tom posveÊen je kritikama drugih auto-ra o wegovim delima. Drugi je zbirka wegove kri-tiËke kwiæevnosti, eseja, prikaza, proze, itd. AtreÊi tom je o delima Veqka BojiÊa. Pregled ovdeodnosi se na drugi tom, jer je kritikama DanilaMariÊa ukazana nedovoqna paæwa.

Ova obimna zbirka kritike sastoji se onapisima o kwiæevnim delima mnogih autora,poËev od starijih kao πto su Aleksa ©antiÊ,Svetozar ∆oroviÊ i Ivo AndriÊ. Meu autorimanovijeg doba nalaze se Vlastimir GligorijeviÊ,Vladimir Piπtalo, Marsela ©uwiÊ, BorisAneliÊ i drugi. UkquËeni su i pisci iz rasejawaVeqko BojiÊ, Mirjana MatariÊ, Katarina KostiÊ,Dragutin RajkoviÊ, Vasa MihailoviÊ i drugi.

U svojim prikazima MariÊ ukazuje na svequdske delatnosti opisane u kwigama. Kaokwiæevni kritiËar on beleæi ne samo liËneutiske o wihovoj kwiæevnoj vrednosti veÊ iznosii svoje predloge za eventualnu dopunu, πto je dostaneobiËno za moderne kritiËare, koji se Ëesto po-naπaju kao nepogreπive sudije. U wegovim kritika-ma vidi se ne samo pisac i wihovo delo veÊ isveobuhvatni utisak koji oni ostavqaju u Ëitaoci-ma. On predstavqa wihove teme, ulazeÊi u intere-santne detaqe koje nam omoguÊuju da se bliæe upoz-namo sa dotiËnim autorom.

Dela o kojima MariÊ piπe su mahom auto-biografska, memoarska proza, seÊawa na daneproπlosti pre rata. On Ëesto piπe o delima kojase odnose na wegovu otaxbinu Bosnu i Hercegovinu,naroËito o Mostaru, wihovim karakterima i prob-lemima. Tako, na primer, kwiga Marsele ©uwiÊ,Laku noÊ grade, opisuje posledwi rat u Mostaru ipomiwe balkansko jelo kao „lonac mræwe”, da jemorala da napusti grad. Ili roman BorisaAneliÊa Kozja Êuprija o graanskom ratu uSarajevu, zakquËujuÊi da je reæiran od stranihmoÊnika. Ne samo u Bosni veÊ i u Crnoj Gori u deli-ma Dragutina RajkoviÊa, u kojima autor nalazi„uæasnu qudsku osobinu krvoloËnosti Ëovekaprema Ëoveku”. Rat i nesreÊe u romanu Kalem-granau Grbavici Kadevke StevanoviÊ, dolaze od togaπto je Ëovek poruπio sve mostove; reπewe jepovratak na poËetak. U prikazima MariÊ veli da sumarksizam i real-socializam takoe doprineliovakvom stawu. On govori i o qubavi, naroËito upoeziji, u kojima je qubav glavna tema, kao u romanuMilosava DeliÊa Izazov prirode. Putem pisamadvoje qudi, povratnik se vraÊa u rodno selo kodKruπevca i dolazi do teπkoÊa sa æenama.

MariÊ piπe i o delima pesnika (VeqkoBojiÊ, Katarina KostiÊ, Alija Keba, GoranIvankovski, Ilija ©aula, Branka Zeng, Siniπa

JokiÊ, Ratko DamwanoviÊ i drugi). BojiÊu je posve-tio celi tom ove trilogije, a u ovim prikazima onga predstavqa kao izvrsnog pesnika. Obiman esej oVasi MihailoviÊ prati wegova celokupna dela.Zanimqiva su i dela Drage Bjelica, Biblija zanovo doba, u kome on razmiπqa o naπem dobu, iIlije DajkoviÊa, Ako Bog ne postoji, sve je dozvo-qeno. Najzad, znaËajan je i prikaz romanaVladimira Piπtala Tesla u snu i iza wega.

Zanimqivi su i naslovi zapisa, kao„∆oroviÊevi susreti, BileÊa 2006”, „Prekookean-ski Srbi i literatura”, „Rasejane srpske rijeËi”,„Vrijeme Jerusalimskog hrama”, „Bosonogi djeËak iVeliki rat”. Ovo pokazuje da MariÊa privlaËe idruge teme osim Ëisto kwiæevnih.

Treba istaÊi vrline Danila MariÊa kaokritiËara. On osobito uvia glavne odlike pisacaËija dela prikazuje. Ima viπe primera. Tako, oAndriÊu kaæe: „AndriÊ je uneo toplinu u pripo-vedawe, razgovore, anegdote, oæivio je i saËuvaood zaborava neobiËne sudbine i karaktere, posta-juÊi uzorom mlaih pisaca. Najvaænije bijaπe zawega da se ne udaqi od svog rodnog tla, jer tamo suizvori velikih ideja i nadahnuÊa, a on je znao da ihdokuËi i okuËi svojim originalnim postupktom.”MariÊ po katkad daje predloge za boqitak, kao odrami Vladimira GligorijeviÊa: „Wegova dramaDaleko je bilo ima sve elemente jedne zaokruæenedramske cjeline, ona bi mogla da se postavi nascenu ovakva kakva je sada, ali mislim da bi autormogao joπ da im udahwuje æivota, prije svega to seodnosi na doradi likova po dubini wihovihmorala i postupaka, uËiniti ih uvjerqivijim i uni-verzalnijim.”

MariÊ je obraÊao osobitu paæwu u svojimkritiËkim napisima o piscima u rasejawu i owihovim delima. On piπe o takvim piscima o koji-ma se u zemqi mawe zna ili nipoπto. U Ëlanku oSrbima u rasejawu, najviπe u Americi, on vidi triglavne faze: Rodoqubqe, Titoizam, Tumarawe. Uprvoj su se Srbi najviπe trudili da se naviknu nanovi æivot saËuvavπi vernost i qubav za rodnugrudu; u drugom, pojava komunizma u Srbiji donela jepometwu meu wima za koju stranu da se opredele;a u treÊoj, moguÊnosti da se oporave od podele meuwima. U vezi sa ovom treÊom fazom MariÊ pomiweulogu „uslovno nazvanih qotiÊevaca”, kao i piscaovih redova koji je „uspeo da oslobodi odsveprisutne nacionalne lamentacije”. MariÊ ipakpriznaje da u ovome nema dovoqno informacija.

Ko æeli da se upozna sa srpskom kwi-æevnoπÊu u rasejawu, ovo je jedan od neiscrpnihizvora.

Vasa MihailoviÊ

1 Danilo MariÊ, Eseji (elekronsko izdawe, 2002-2003).

330

Пред само кретање Александра Вучића иИвице Дачића на нову бриселску рунду препуштањаКосова и Метохије Шиптарима и њиховим западнимгаздама, амерички амбасадор у Београду, МајклКирби, јавно је рекао: да не препоручује Србији даса Исом Мустафом покреће питање српске својинеу јужној покрајини.

Наравно, он израз „јужна покрајина” нијеупотребио. Зато је показао ко у Београду држи дири-гентску палицу. Поручио је тандему Вучић-Дачић даСрбија има важнијих послова и проблема него што суимовина и Трепча. И, Вучић и Дачић - послушно, дапослушније тешко може и да се замисли - нису предФедериком Могерини, а ни пред Мустафом, нису низуцнули да Србија нешто има на КиМ и да јој то некоотима.

Ово је само отворило стару, затровану пост-петооктобарску рану. Само је актуелизовало триважна питања која се сви од власти и утицаја труде дасакрију и протумаче сасвим друкчије.

Ако Кирби оволико и овако бескрупулознонамеће јавно, шта ли све раади кад јe са Вучићем,Дачићем и осталима у четири ока?

Ко све још - и како - управља Србијомпреко оних који њоме формално владају?

Докле ће већинска Србија све то трпети, кадаће отворити питања слободе, суверенитета, издаје иопстанка?

Душан Jањић, председник форума за етничкеодносе: Запад верује да Русија контролише

средњи ниво безбедности у Србији

Највећи утицај у Србији има ЕУ, јер је Београдодлучио да прихвати европске стандарде - односномодел економије. За то му новац - и контролу -обезбеђује ММФ и Европска банка, односно бан-карска класа ЕУ, која, уз бирократе оцењује да ли стенапредовали.

Они над Београдом имају моћ. Како се њихо-ва моћ показује? Ви све своје ресурсе максималноусмерите на испуњавање њихових упутстава, а онивас у критичном моменту санкционишу или подрже.

На другом месту је култура. Трећа ствар јеприлагођавање институција и начина мишљења евро-атлантском моделу.

Четврти је безбедносни оквир. Ту се појављу-је Америка, на четвртом месту утицаја. Прва јеНемачка, односно ЕУ, па Русија, па Британија и теконда САД.

На Косову је обратно: прве су Америка иБританија, па онда ЕУ, а Русија је маргинализована

Шта се сада по овом безбедносном питањудешава: У Србији је сила број један по броју наору-жаних људи - полиција. Следи је Жандармерија, паприватна обезбеђења, па тек на четвртом месту јеВојска Србије.

Зашто је сада дошло до притиска да се уполицији види ко је ко и да се смањи та наоружанасила која је делом ван контроле јавности? Па, збогпроцене НАТО да су они наклоњени Русији.

Запад верује да Русија контролише средњиниво безбедности у Србији. Бајден је то поручиоВучићу: ако хоћете да разговарамо, уклоните Русијуиз система безбедности.

Сада ћете видети да ово са избеглицама саКосова - начин на који је прекинуто, уз учешће Б92,Ројтерса, наше и мађарске Владе - има за циљ даВучић рашчисти трафикинг, корупцију и слично,односно да рашчисти стање у полицији и да се токомте чистке склоне и они који су повезани са Русијом.

То уклањање Русије ћемо видети и кроз слаб-љење Дачића и слабљење Николића и Вулина (когагледају на релацији Вучелић-Мира Марковић и МузејЦветајев у Москви). Уосталом, и Тадић је завршио наЗападу због својих веза са Италијом и руским капита-лом.

Даље, очекујем захтев за процесуирање онихкоји су активно учествовали и омогућавали одлазакдобровољаца у Украјину. Чак и забрану Треће Србије,због спотова на интернету и промоције одласка доб-ровољаца из Србије.

Када је реч о јавним порукама - односно„подсећањима” (као Кирбијево да није време за имо-вину), она често могу бити договорена са домаћомелитом. Тако се наша власт сакрије иза америчкогутицаја.

Живадин Jовановић, председник Bеоградскогфорума за свет равноправних: Зaпад засад држи

на узди Хрвате, Румуне, Бугаре и Бошњаке сањиховим захтевима према Србији

Вашингтон, Брисел и Берлин хоће да при-нуде Србију да она учествује у стварању новедржаве на делу своје територије. Србија топослушно и чини - од административних прелаза,увођења царинске контроле, промене таблица идругога што смо оставили за собом мислећи да нијеважно, а заправо је било део концепта стварањанове државе уз активно учешће Србије.

Наиме, најмоћније земље нису у стању да тоураде без учешћа Србије, која све мора да потпи-ше.

Пре годину дана смо имали Бриселски спо-разум као фазу де факто признавања нове државе,а сада се тражи да све из споразума буде спрове-дено - и то по тумачењу Берлина, Брисела иВашингтона. Није важно само шта је тачно потписановећ је важно њихово тумачење шта произилази изпотписа.

Сада је захтев да се иде на нове преговоре, асве иде у правцу остваривања концепта америчкогАхтисаријевог плана.

Бриселски споразум, који је по својој при-роди документ у директној супротности саРезолуцијом 1244 и који крши Устав Србије, тајдокумент је Уставни суд Србије прогласио неправ-ним.

Тај став Суда је био тачка преокрета: Владису дате одрешене руке да потписује „политичке”споразуме док не изврши све што Запад од њетражи. Тако су добили бланко меницу да се оваквидокументи проглашавају за политичка, а не правнадокумента.

За Брисел, Вашингтон и Берлин и Приштинуто су међународноправни документи чији јегарант ЕУ. За Приштину је ЕУ гарант, а за Београдконтролор који пази да се све спроведе - од слова дослова.

JАВНИ И ТАЈНИ УТИЦАЈ СТРАНАЦА У СРБИЈИКад Кирби може да оволико јавно утиче на власт у Београду -

шта ли он и остали раде тајно?

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (182)

DANILO MARI∆, E S E J I

2

Put u propast...

То није ништа друго него показивањеслабости. Као што је још већа слабост показана унесмењивању сепаратистичке покрајинске владеБојана Пајтића. Јавна је тајна да су Пајтића навласти одржали странци, међутим без обзираколико окупирани били, озбиљан политичармора имати минимум државничке свести иодважности, те да кад је то неопходно хирушкимпутем одстрани чир, или гангренозни део. Чирсепаратизма у Војводини гоји се већ 15 година, тоје већ гангрена, која прети да се ускоро ампути-ра цео овај део државног и националног тела.Дисконтинуитета анти-српске политике било јенa републичком нивоу, па и на градском ново-садском, али покрајином од 5. октобра, 2000-те,непрестано владају они који су за циљ узели„борбу против великосрпског хегемонизма ишовинизма”!

Већ у овој години може се догодити дазападне силе (читај англо-саксонци) покренуакцију рушења Вучића. И он ће попутМилошевића моћи да каже: „Не нападају Србијузбог Милошевића већ због Србије нападајуМилошевића.”

То је тачно, али је и тачно да СлободанМилошевић није на најбољи начин штитио српскеинтересе (иако нам спрам пост петооктобарскогпериода њеогово доба личи на златни периодсуверености), или је штитио прекасно, као наКосову. (Хаг је био нека врста чистилишта зањегов историјски лик и дело.) Док се за Вучићаможе рећи да је и сам радио против државних инационлних интереса. Не веруем да он онакоозбиљан и плачљив посећује кафане, али када бито радио, верујем да би му омиљена песма билаона из филма Саше Петровића: „Биће скоро про-паст света, нек пропaдне није штета...” Проблемје само што се то не односи само на његов режимвећ и на целу Србију.

Ако нећемо да се придружимо том нихи-листичком оркестру шта нам је чинити, које намсе алтернативе нуде? Родољуби су у две колоне:СРС и „Патриотски блок”. И једни и други (осим,донекле, Двери) робују старопартијашким слабо-стима и опсенама могућности промене у оквирулиберално-демократске представничке демо-кратије, што је заправо немогуће јер су избориједна циркусијада, забава за широке народнемасе (и, наравно, велико трошење пара, како издржавног буџета, тако и приватника који сенадају да ће после неких нових избора опљачка-ти паре из буџета), која за циљ има „промену безпромене”, односно оно што народ каже - „сјашикурта да узјаши мурта”. Трећа опција, односностварање некаквог националног покрета, чији биносиоци били нетипични и неконформистичкиполитичари (заправо више млади и идеалистичкиактивисти) није могућа, зато што њу у заседичекају „мајстори”. „Мајстори” су провокатори ипревејани и обучени агенти тајне службе којисаме себе сматрају реал-националистима, теимају задатак да ове луде главе, каналишу, и,

како то они кажу - „хендлују екстремизам”. Но,да не дужимо, тема за себе је зашто у Србији 25година после пада комунизма не постоји нацио-нални покрет. Уколико старопартијаши немајуснаге и идеје за суштинском променом, а ствара-ње национално покрета није изводљиво, штаонда?

ГЕРИЛА - то је оно што нам остаје. Мислимна органске организације цивилиног друштва,укорењене у националној традицији, бићу иидентитету, а не оне социјалне мутанте соро-шевско-мондијалистичке. Кроз ове организацијемоћи ће да се устроје они који још увек имајуодушевљења и стручности, и који ће моћи даартикулишу идеју суверености, односно само-својности кроз нашу органску мисао. Дакле, не даувозимо идеје са стране, па макар биле и одлич-не, него из себе, свог искуства, да изразиморешења уз помоћ којих ћемо се зауставити наовом путу у пропаст. Да би се то десило потреб-ни су људи које није угушила чамотиња. То неможе да буде један човек, и морамо да се осло-бодимо лажног месијанства које није ништадруго до идолопоклонство. Мрежа „сунчанихљуди”, надахнутих духом мудрости и пожртво-вања и окупљени не неком политичком идејомвећ пре свега идејом човекољубља и национал-ног достојанства моћи ће да призове „српскопролеће”. Не мутиране друштвене револуцијепотпомогнуте од стране највеће светске импери-је, већ једне духовно-органске промене и сазре-вање у народу самосвести и заједничке мисликоја преображава и мења стварност. Оно што смоми имали крајем осамдесетих и почетком деве-десетих и што је један књижевник назвао „дога-ђање народа”. Због наше незахвалности и мани-пулативности режима Слободана Милошевића товелико национално и духовно буђење од благо-слова претворено је у казну и проклетство. Данам се то не би десило потребни су људи који ћега „призивати” својим прегалаштвом, добромвољом, мудрошћу, спојеном са страшћу и оду-шевљењем, спојеним са промишљањем. Можда тоново национално буђење никада нећемо нидочекати, али таквом активношћу учинићемо дасе цео народ не угуши у мемли чамотиње и без-нађа, и да нам нова национална лозинка постане:ИПАК ИМА НАДЕ!

Nenad AdamoviÊ

Iskra 1. mart 2015 . 31

„ISKRA”SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i UredniπtvoIskra Periodical

(Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs

OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.netOdgovorni urednik (Editor):

Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa ini-cijalima ili punim imenom autora, ne predstav-ljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.Typeset and printed by

Artprint media doo, Novi Sad, Serbia

Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπ-tom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim va-lutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnjapretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√neAmerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zem-lje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugimvalutama.

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresuPoverenika za Englesku

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D.Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤Bogdan, 3/37 Aintree Rd, Glen Iris, Vic,3146 —ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 HarvelinPark,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase naIskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica,10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor -Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda,58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.- NEMA˘KA: D. Jakovljevi≤, Falkstrasse 93,60487 Frankfurt am Main.

IZ SADRÆAJA

Uticaj stranaca u Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Srbija srqa u ekonomsku propast. . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Realpolitika i Srbija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Æ. JovanoviÊ: Odgovori na aktuelna pitawa. . . . . . . . .11

Promene u ratu informacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

`Otpor` u Srbiji za spas Ukrajine. . . . . . . . . . . . . . . . . .14

Ekonomija borbe za Carstvo Boæje. . . . . . . . . . . . . . . . .15

»omski: Siriza je antiliberalna stranka. . . . . . . . . . .21

Ruska analiza: ©ta Êe biti sa Ukrajinom? . . . . . . . . . 27

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWEISKRE

Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampa-nu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 1998. do danas; takoei sve broje za prve dve godine Iskre 1949 i 1950, kao i drugu srodnuliteraturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novovidelo” <http://www.novo-videlo.com>.

PRILOZI ISKRI

Iskra 1. mart 2015.

+ Slavka IvaniÊ U Kanadi je 3. decembra 2014.

umrla naπa drugarica Slavka IvaniÊ(Notaroπ), kÊi prvaka JNP Zbor iprvog komandanta TreÊeg puka SDK,inæiwera Krasoja Notaroπa. Slavkaje suptuga naπeg pok. druga dr VukaIvaniÊa, koji je opet sin jednog odosnivaËa Zbora, dr Miπe IvaniÊa. Unaπim vojno-izbegliËkim logorima uItaliji, pokojna Slavka je celovreme, sa ostalim naπim drugarica-ma, poærtvovana sestra-bolniËarkau naπim logorskim bolnicama.

Sinu pokojnice i sestri Nadi(PopoviÊ) naπe duboko sauËeπÊe, anaπoj dragoj drugarici Slavki, slavai hvala. Molimo se vaskrslom Hristu,da joj podari rajsko naseqe!

Iskra

Pera SenkoviÊ K$ 50D. –oreviÊ £ 5

Umesto pomena za sve znane i nez-nane drugove i drugariceMilan Bilbija K$ 50

SeÊawe na dragu drugaricu SlavkuIvaniÊ

Milan Bilbija K$ 50

Za pokoj duπa dragih drugovaMilana –oreviÊa i Bore BreπiÊa

Milan Bilbija K$ 50

Za pokoj duπe naπe drage i bliskedrugarice Nade DraπkoviÊ

Milan Bilbija K$ 50

Posledwi pozdrav mojim dragimdrugaricama Slavki IvaniÊ i NadiDraπkoviÊ. Iskreno sauËeπÊeNadici i Cici i wihovim porodicamaVera PopadiÊ K$ 50

Mojoj dragoj drugarici SlavkiIvaniÊ veËnaja pamjat! Nadiciiskreno sauËeπÊeDanica Pavlica K$ 30

Za pokoj duπe Milana –oreviÊa -`KapetanËeta`Dragomir PanteliÊ E 20

Za pokoj duπe moje dobre i dragedrugarice Nade DraπkoviÊ, uzmolitve Gospodu da wenu plemenituduπu primi u Wegovo Carstvo. VeËnajoj pamjat! Seka OjdroviÊ $ 50

Na nekom sam portalu proËitaladirqivu priËu o braËnom paru koji æiviu nekom gradu u Srbiji. On ima rak, onaumire od raka. Preko medija mole da imdobri qudi pomognu otplatiti dugovekako im djeca ne bi ostala bez krova kadim roditeqi umru. Spomiwu iznos odnekih sedam tisuÊa eura. Znam da ih mojprilog, moæda Êe na portalu osvanuti ibroj bankovnog raËuna, neÊe spasiti alibi pomogao.

Straπna priËa? Banalna priËa. Nabivπim prostorima pokojne Juge qudi sedijele na one koji imaju rak i one koji neznaju da ga imaju. Nitko od visokokvali-ficiranih struËwaka u sve strastveni-je posvaanim zemqicama ne objavqujekoliko ima od raka bolesnih qudi okonas. Ne znam koja od mojih znanica nemarak dojke, maternice, mjehura...Muπkarci prostate, pluÊa, grla, crijeva.

DjeËica na onokoloπkim odjelimadjeËjih bolnica umiru daleko od medija.Tuæne priËe, ruæne priËe, Êelave æene,muπkarci æuta lica, bebe velikih oËijukoje pune strave Ëekaju smrt... Koga tozanima? Imamo Severinu i imamo ratizmeu Ëetnika i ustaπa koji je sveæeπÊi iz dana u dan, iz sata u sat. Doksvi oko nas umiru mi koji mislimo da smoæivi krupnim koracima stupamo udevedeset i prvu.

Hrvatski politiËari nam poruËuju

kako Êe prokleta Srbija jednom platitisve πto su nam gadovi uËinili. SrpskipolitiËari objavquju svom narodu,ustaπe su proπle boqe nego zasluæujunakon svega πto su uËinile srpskojnejaËi od... jedno stoqeÊa sedmog. Azapravo, otkako imamo demokraciju,jedino su naπe tumorËine svoj na svome.Kemo, kemo, gospodaru, ne vidjesmodavno kemo.

Da nam je netko pred dvadesetak go-dina rekao da Êemo se danas rukama inogama boriti za mjesto na stolcu nakome Êe nam u æilu uvaliti kemoterapi-ju a we biti neÊe, πto bismo mu rekli?Niπta nama tada nije bilo jasno kao πtonam niπta jasno nije ni danas. Crkavamou najstraπnijim mukama jer smo presiro-maπni da bismo baπ svakome bolesnikumogli u venu uπtrcati lijekoviti otrov.Love nema jer su nas opqaËkali a usputnas i naπu djecu i naπe unuËiÊe obo-gatili osiromaπenim uranom.

U bivπoj Jugoslaviji niËega nema osimgladi, bijede, mræwe i raka. Da bi stvarbila totalno suluda nikome od nas ukojima ËuËi rak ili se veÊ opuπtenoπeta ne pada na kraj pameti postavitipitawe, odakle sav taj rak? Doduπe,zaπto bismo pitali kad je dovoqnozaguglati, osiromaπeni uran, pa doznatiπto su nam Ameri uËinili.

Baπ bi bilo zanimqivo kad bi nekiluak sa ovih preludih prostora poteg-nuo pitawe otπtete koju bi nam zboggenocida morali platiti sijaËi osiro-maπenog urana. Vukovarska tragedija,Srebrenica, ruπewe Dubrovnika, ubi-jawe Sarajeva, tjerawe Srba izHrvatske, � kabrwa, ruπewe Mosta uMostaru, proglaπewe Kosova dræavom,koncentracijski logori u Mostaru,MawaËa i mawaËe...Sve su to pizdarije uusporedbi sa onim πto su Amari posi-jali na ovim nekad naπim prostorima.

Zaπto neki naπ rakonosac ne bi naonom haπkom sudu za genocid spomenuoAmere? Zaπto ne bi netko tko se raspa-da od raka imao pravo na posqedwuzajebanciju u æivotu? Nikad se to neÊedogoditi. Ne zato jer onaj sud u Hagu nesmije suditi Amerima, mi jednostavnonismo zajebanti. Na tlu bivπeJugoslavije æive, joπ neko vrijeme,qudi bez duha. Uskoro Êe ovim pros-torima bauqati samo duhovi.

Sve naπe poraze i sve naπe „pobjede”jednom Êe ipak prekriti ruzmarin, swe-govi i πaπ. Kosti naπih praunuka obo-gaÊene osiromaπenim uranom dijelit Êese na ustaπe, Ëetnike i balije. Boæe, mini preko raka neÊemo doÊi do mira.

10.2.2015. Vedrana RudanBest European Fiction

ObogaÊeni uranom

Onaj koji bi rekao da politika, popravilu, nema veze sa ËestitoπÊu iposle toga mirno spava neka zna daje najnebriæqiviji domaÊin i naj-bezduπniji otac koji se moæezamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izre-kama, vezan za zakon... Naπ je zakonvrlo kratak, ali zato vrlo veliki. Onima samo tri principa: domaÊinstvo,Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπegnaroda!

God. LXVI 1. mart 2015.

PUT U PROPAST NE SME POKOLEBATIVERU U NACIONALNI PREPOROD

Железара у Смедереву, односно њенапродаја сад већ може да се назове случајем.„Јенкији” на безобзиран, бахат начин изругују сезакону и правилима међународног пословања иод нас праве будале. „Контрапонуда”! Још једанизмишљен термин тзв. транзиције, али овај путтакав да нема никаве везе са стварнoшћу, одно-сно у потпуности изврће стварност. Америчкафирма Есмарк је „победила” (тачније крајње јефаворизована), на тендеру (дивног ли транзи-ционог новоговора) а потом је послала контра-понуду! То је горе него кад циго на вашару про-даје кобилу па на питање „да ли је ждребна?”одовара: „Ако хоћеш да јесте онда јесте аконећеш онда није”! Он бар пре договора ствараилузију стварности, „каубоји” то раде после! Каокад би направили уговор за куповину куће одчврстог материјала са спратом и поткровљем, апосле вам била понуђена трошна уџерица. И то сеназове „контрапонудом”. Право је питање - коим је то дозволио? Наравно то је реторско пита-ње. Зашо су одбијене друге понуде Руса, Кинеза,Немаца... неке чак нису ни отворене? Зашто јенаша влада узела приватизацијског саветникапосле приватизације? Зашто нису узете гаранци-је од банке понуђача да у случају раскида угово-ра се наша страна намирује у складу са оним штојој је по договору припадало? Можда одговорстаје у једно име - Мајкл Кирби и притисакимперије коју он представља. Па ипак, правиодговор лежи у полтронској, некомпетентној идржавнички неозбиљној власти која нема ни при-мисао да може самостално доносити одлуке!Није тешко предвидети да ће у случају да овајпосао продаје железаре дефинитивно пропадневласт срљати у продају Телекома, што су неки већназвали привредно Косово! Али не само при-вредно већ и безбедносно.

Јасна је ствар да су Амери намерили у овојгодини да поломе кичму Србији. Политичари навласти морају да испуне још три кључна услова,ако мисле и даље да буду на власти:

- Признају лажну државу Косово;- Удаље се од Русије и чак јој уведу санк-

ције (што представља пуцање самом себи у обеноге);

ПОВОДОМ НОВОГ УДАРА НАБЕЗБЕДНОСТ ЗЕМЉЕ

Повод за овај чланак, само је један унизу, а нажалост не и последњи чин деграда-ције, демилитаризације и системског урушава-ња борбених способности Војске Србије. Наиметај несрећни повод је такозвано „Оглашавањепродаје покретних ствари” које је министарст-во одбране објавило на свом сајту у ком сенаводи да: „Дирекција за набавку и продајуУправе за снабдевање Сектора за материјалнересурсе Министарства одбране, у наредномпериоду огласиће продају наоружања и војнеопреме наведене у листи ствари која су пред-мет продаје.”

У датој листи наведена је продаја вишеод 3500 аутоматских пушака, више од 7000аутоматских пиштоља као и мноштво другеопреме. Оно што је најболнија ствар на овомсписку је продаја 282 тенка типа Т-55, Т-55А иТ-55АК, из разлога што иако овај тенк заистајесте по речима неких „застарео”, међутимприменом нових технологија Румунија је нпр.направила модернију верзију тенка под нази-вом ТР-85 (бизон) који су на једној војној вежбиубедљиво поразили амерички тенк М1 Абрамскојим се НАТО пакт хвали као „најбољим” тен-ком на свету док пракса показује супротно.

И све то се дешава у тренуцима докшиптарски терористи с допуштењем НАТОубица формирају своје безбедносне снагетакозвану „Војску Косова”, којом желе дазаплаше и протерају преостале Србе који упр-кос свим тешкоћама, и неподношљивом тероруостају на својим огњиштима најсветије српскеземље Косова и Метохије.

Такође овај случај као што напоменус-мо, није ни први ни последњи од напада навојску Србије. Сличан напад могли смо прет-ходних недеља да видимо од стране анти-српског и омраженог „Фонда за хуманитарноправо" (ФХП) који систематски уништава угледи води прљаву кампању против свих официра,генерала како оних утамничених у Хашкомказамату, тако и оних који су још увек у актив-ном саставу Војске Србије. То смо могли давидимо протеклих деценија. из наступаморалне и људске наказе под именом НаташаКандић, а протеклих недеља и од њенихнаследника у ширењу прљаве пропаганде про-тив генерала Љубише Диковића о некаквимзлочинима са којима он вероватно нема никак-

ве везе. Како је саопштено на конференцији за

новинаре на којој је представљен тзв. досијеРудница, Диковић је наводно одговоран зазлочине у селима Резала и Старо Чикатово каои за скривање тела у масовној гробници уРашкој. Досије наводно пружа увид у податке идоказе о четири злочина припадника ВЈ и МУП-а, а који су наводно почињени у априлу и мају1999. године на Косову и Метохији, у којима суубијени Шиптари чија су тела ексхумирана измасовне гробнице у Рудници 2014. године, каои у поступак „асанације бојишта” у оквиру којегсу тела жртава однета са места злочина, апотом скривана 15 година. У „ФХП" наводе да једокумент настао на основу аутентичних војнихи полицијских докумената, изјава преживелих,чланова породица жртава, форензичкихизвештаја, сведочења официра ВЈ и званичникаМУП-а итд.

Наравно, узимајући у обзир досадашњупраксу антисрпских „ФХП" и НВО, јасно је да јереч о лажима, наклапањима и претеривањимакоји се сада тенденциозно пласирају.

Очито, реч је био о слању порукеВучићевој властi и њој подређеном врху ВојскеСрбије од стране Вашингтона (а посредствомпроамеричких тзв. НВО), како се сам Вучић неби занео у привиду своје тренутне политичкемоћи, те како би наставио државорушилачкипосао подривања безбедности земље, што се избило управо недавним оглашавањем продајенаоружања и војне опреме.

Иако свесни да марионетски врх ВојскеСрбије не чини скоро ништа или веома мало уциљу спречавања уништавања војске у послед-њих 15 година, и да се односи полтронскипрема издајничким властодршцима, ипактреба се успротивити свим нападима са анти-српске стране, јер они имају за циљ да додат-но ослабе ионако ослабљену војску.

Све у свему нека се не заваравају окупа-торски службеници оличени у Влади Србије,као и њихови НВО саборци да ће њихова делапроћи некажњено. Ако ништа друго нека се барсете клетве Светога мученика Цара Лазара,нарочито оног дела у коме каже „...рђом капа-ли док вам је кољена!”

А. Јовановић

1246

- И оно о чему се и не прича у нашој јав-ности, и што нам се чини да је ипак на дужемштапу - НАТО интеграције!

Ако то не уради Вучић ће бити оборен,и/или ће Србија бити увучена у спиралу криза,неискључујући и неки нови ратни сукоб који бизапочео у западној Македонији а проширио се најуг Србије и Косово. Можда је то разлог егзодусаШиптара са Косова, којег смо сведоци ових дана.А, можда је један од разлога и њихово насељава-ње у Војводини, како би имали још један факторнестабилности у овој покрајини, која је већ уприпремном периоду за отцепљење. Заправо, понекима она је то још од закључака Бадинтеровекомисије, која је дозволила распад Југославије поавнојевским шавовима. Из тог угла треба гледатии на речи новозабране хрватске председницеКолинде Грабар Китаровић, када је Војводинупоменула у контексту набрајања држава тзв.региона у којима се морају заштити права хрват-ске националне мањине.

На својој, помпезно најaвљиваној, инаугу-рацији сабрала је „крем” злочинаца, криминала-ца и усташких пропагандиста, предвођенихТомиславом Мерчепом и певачем Томпсоном,који велича клања у „Јасеновцу и Градишки ста-рој”. Тај ново-усташки хор седео је у свечанојложи одмах до ложе са дипломатама и председ-ницима држава (којих готово да не би ни било дасе Југославија није распала) и гласно клицао иаплаудирао на повишени тон у говору новепредседнице кад је изражавала упозорења гото-во претње Србији. И, опет ко је Вучића ударао поушима да иде на ноге овој америчкој лутки, којасе представља као ултра-националиста. Ко га јетерао да том пригодом у Загребу минутом„шутње” одаје почаст палим бојовницима. Јединасветла тачка ове посете јесте присуствовањеЛитургији и сусрет са митропoлитом Порфиријеми осталим владикама у Хрватској, као и са пред-ставницима политичког живота, Срба у Хрватској.Али, то је могао обавити и неком другом приго-дом, није баш на дан државности Србије уместода буде у Орашцу (где није било ни једног пред-ставника државног врха) он указује почаст„мадам Трилатерали”.