Interno informisanje o primeni informacionih i komunikacionih tehnologija u državnim organima Srbije, na domaćoj i svetskoj

Osnivači 2003. godine:Republički zavod za informatiku, JP NA Tanjug i ICT Forum

Izdavači 2021. godine:Društvo za informatiku Srbije, Beograd, Kneza Miloša 9MINECO, Beograd Ustanička 189Izdanje podržao Registar nacionalnog internet domena Srbije

Urednik ICT BILTENANikola MarkovićSaradnik: Dubravka SpenserDizajn: mr Dragorad MilovanovićRedakcija:Telefoni 063-253-583E-mail nimar@rcub.bg.ac.rs

Izlazi petnaestodnevno

1-15. februar 2021.Broj 467, Godina 18

Stranica | 1

Iz aktivnosti državnih organaУсвојена Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије Предлог Владе радницима на интернету за регулисање пореских обавеза

Sa domaće sceneSaopštenje Udruženja radnika na internetu povodom sastanka sa predstavnicima Vlade Srbije

Sistem video nadzora za automatsku detekciju saobraćajnih prekršaja u Smederevu

Desk&More: Fleksibilne i pametne kancelarije Novi direktor prodaje u Schneider Electric-u Stabilan rast VIP mobile u 2020. i rebredniranje u

Sa svetske sceneIndija će predložiti zakon koji zabranjuje privatne kriptovalute

PRILOGIzbor Top 50 online stvari za 2020. GodinuВише од половине младих информише се преко друштвених мрежа

Stranica | 2

Усвојена Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије БЕОГРАД, 4. фебруар 2021.- Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2021. до 2025. године – „Моћ знања“, усвојена је 4 дебруара 2021 на седници Владе Србије.

Први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић рекао је да ова Стратегија препознаје знање и науку као темељ будућег економског напретка и развоја образовања.

Стратегија научног и технолошког развоја омогућава наставак започетих реформи у овој области и доноси мере које ће обезбедити неопходне услове за динамичан развој науке, истраживања и иновација“, рекао је Ружић.

Циљ Стратегије је да омогући да се кроз унапређење научно-технолошког и иновационог система убрза развој Србије, као и интеграција у европски истраживачки простор.

Предвиђено је додатно оснаживање научно-истраживачких институција и улагање у инфраструктуру, како би биле препознатљиве на регионалном и европском нивоу и способне да самостално решавају комплексне проблеме.

Стратегија предвиђа и веће улагање у појединце, нарочито у младе научнике. Циљ је да водећи истраживачи буду препознатљиви на светском нивоу, а да истраживачки тимови буду способни да учествују у компетитивним пројектима и стварају ново знање, технологије и радна места.

Предвиђена су и улагања у нове научно- технолошке паркове, центре изврсности и институте.

У изради Стратегије и консултацијама учествовали су представници Српске академије наука и уметности, Националног савета за научни и технолошки развој, Заједнице института Србије, Конференције универзитета Србије, Фонда за науку Републике Србије, Фонда за иновациону делатност, Центра за промоцију науке, Научно – технолошког парка Београд и други угледни научници.

Саставни део ове Стратегије је и Акциони план за њену примену за трогодишњи период од 2021. до 2023. године.

www.mpn.gov.rs

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 3

Предлог Владе радницима на интернету за регулисање пореских обавезаБЕОГРАД, 5. фебруар 2021. Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, министар финансија Синиша Мали и директорка Пореске управе Драгана Марковић одржали су 5 фебруара други заједнички састанак са представницима Удружења радника на интернету, на којем су изнета конкретна решења и предлози спровођења наплате обавеза из претходног периода свима који порезе и доприносе нису плаћали у претходних пет година и регулисања будућег статуса за физичка лица која остварују приходе из иностранства. На састанку је, предложено да се за сва лица која до сада нису плаћали порезе и доприносе обустави поступак наплате од стране Пореске управе до измена Закона о порезу на доходак грађана који би на свеобухватан начин регулисао ову област, а који би био усвојен до 1. маја ове године. Такође, предложено је да се нормирани трошкови признају у висини од 43 одсто остварених прихода, те да се омогући исплата обавезе из претходног периода на 120 рата (десет година), без обрачуна камате, како би се на најбољи могући начин изашло у сусрет радницима на интернету, а при томе не урушавајући порески систем Републике Србије. Мали је истакао да је ово изузетно коректна понуда Владе Србије, која би са једне стране, оне који зарађују на овај начин увела у легалне токове, без нарушавања пореског система државе, а са друге, не би оптеретила месечни буџет људи који приходују на овај начин. Мали је истакао и да се на овај начин штите угрожене категорије, те да се не штите они који су зарађивали огромне своте новца коцкајући се на интернету и издавајући луксузне виле, на које се предлог не односи. Влада Србије изашла је и са предлогом да се кроз укључивање радника на интернету у рад Радне групе која се бави израдом новог закона који ће регулисати нестандардне, односно флексибилне облике рада, како би се на прави начин дефинисао њихов статус, права и обавезе у целом систему. На сајту Министарства финансија и сајту Пореске управе налазе се предлози Владе Републике Србије за све који желе да на овај начин регулишу обавезе, а с обзиром на то да представници удружења нису прихватили поменуте предлоге.www.srbija.gov.rs

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 4

Saopštenje Udruženja radnika na internetu povodom sastanka sa predstavnicima Vlade SrbijeBEOGRAD, 5. februar, 2021. “Obaveštavamo vas da na današnjem sastanku predstavnici Vlade nisu usvojili naše zahteve i naše argumente da se problem reši na obostranu korist.

Vlada je predložila da se do donošenja izmena zakona koje se očekuje u aprilu nastavi sa obustavom poreske kontrole, a novim zakonskim odredbama bi regulisali prošle navodne poreske obaveze na sledeći način:

Otpis kamata

Podizanje normiranih troškova sa 20 na 43%

Reprogram duga sa najdužim rokom otplate od 10 godina.

Predstavnici Vlade smatraju da je ovo i više nego zadovoljavajuće rešenje koje će naročito majke sa decom i osobe sa niskim zaradama rado prhvatiti.

Ovaj obračun bi važio i za buduće prihode sve do donošenja novog zakona koji bi se odnosio na fleksibilne oblike rada, a koji je planiran za kraj ove ili početak naredne godine.

Mi smatramo ovu ponudu, odnosno predloženo rešenje Vlade potpuno neprihvatljivim. Ne vidimo da su iskazali ni minumim razumevanja za probleme koji su sami izazvali dogogodišnjim nečinjenjem, a potom naprasnim delovanjem Poreske uprave i hajkom na ljude koju su pošteno radili i izdržavali se, dok oni nisu radili ništa.

Mi sa našom borbom nećemo i ne možemo stati. Pozivamo sve ljude da iskažu šta misle o predlogu Vlade, na Fejsbuku, u medijima, na protestima, svuda.

U ponedeljak će Vlada izneti zvanično svoj predlog.

Udruženje radnika na internetu će uskoro objaviti šta su nam naredni koraci.

Ostajte zdravi i solidarni! Borba se nastavlja. Mi se borimo za sebe i svoju zemlju i mi ćemo pobedit”

www.uri.rs

Sa domaće scene

Stranica | 5

Sistem video nadzora za automatsku detekcijusaobraćajnih prekršaja u SmederevuSMEDEREVO, 5. februar 2021. U Smederevu je predstavljen sistem video nadzora saobraćaja kojim je pokriveno video nadzorom sedam lokacija, sa ciljem smanjenja i kontrole brzine u urbanoj zoni grada. Prezentaciji su prisustvovali direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Duško Pešić i predstavnici Smedereva, Novog Pazara i Zrenjanina.Kako je navedeno na sajtu Agencije, nakon uspostavljanja ovog sistema, značajno se poboljšalo stanje bezbednosti saobraćaja u Smederevu, pa je, prema rečima Pešića, sistem predstavljen i predstavnicima Gradova Novog Pazara i Zrenjanina koji planiraju da ove godine na svojim teritorijama implementiraju sličan sistem.Zajednički zaključak je da upravo ovakav sistem, kome će prethoditi analiza odabira lokacija za postavljanje video nadzora zasnovanim na podacima o saobraćajnim nezgodama, bude finansiran iz budžeta od naplaćenih novčanih kazni u saobraćaju.

Sa domaće scene

Ilustracija (Foto: neopicture/shutterstock.com)

Stranica | 6

Desk&More: Fleksibilne i pametne kancelarije BEOGRAD, 5. februar 2021.Novi segment na tržištu poslovnog prostora dolazi u vidu fleksibilnih i pametnih kancelarija Desk&More, idealnih za savremene biznise i IT industriju. Za remote timove, startape, dinamične i brzorastuće kompanije, Desk&More je obezbedio radne prostore koji se prilagođavaju zahtevima, bez obzira na veličinu prostora, njegovu organizaciju, broj ljudi ili kancelarija.

Posebna pogodnost za kompanije jeste to što u Desk&More imaju samo jedan trošak, i mimo toga ne moraju više ni o čemu da brinu. U mesečnu cenu zakupa uključene su usluge Interneta, recepcije i obezbeđenja, prijema i slanja pošte, kao i čišćenja i održavanja prostorija. Još neke od prednosti su organizovana IT podrška pri useljenju, napredna IT infrastruktura, pristup prostorijama 24/7 i mogućnost korišćenja sala za sastanke. Ukratko, „sve što je potrebno vašem biznisu i više od toga”, kako glasi i slogan ovih savremenih radnih prostora.

Desk&More ima tri lokacije u centru Beograda. Posebno izdvajamo Desk&More the Zoo, u okviru Kalemegdan biznis centra, danas jedne od najprestižnijih poslovnih zgrada u gradu, na Dorćolu, na mestu bivše fabrike tekstila Beko. Nedavno je otvoren i radni prostor Desk&More Kondina, u strogom centru grada, na uglu sa Makedonskom ulicom, koji svojom lokacijom omogućava aktivan društveni život nakon efikasnog dana na poslu. Zajedničko za sve prostore jeste originalan dizajn i svrsishodan dizajn enterijera, tehnološki napredna infrastruktura i širok spektar članarina.

Iz ove kompanije poručuju da ih potencijalni zakupci uvek mogu kontaktirati i zakazati obilazak. Desk&More je na raspolaganju da detaljno predoči sve pogodnosti svojih pametnih i fleksibilnih kancelarija, kao i da kreira najbolju ponudu za zainteresovane kompanije i timove u potpunosti prilagođenu njihovim zahtevima i potrebama. Korisna adresa: deskandmore.rs

www.pcpress.rs

Sa domaće scene

Stranica | 7

Novi direktor prodaje u Schneider Electric-uBEOGRAD, 6. februar 2021.-Jelena Pejković imenovana je za direktora prodaje sektora za pouzdana napajanja kompanije Schneider Electric. Sa više od 10 godina iskustva na pozicijama marketinga i prodaje u različitim sektorima unutar kompanije Schneider Electric, Pejković preuzima vodeću poziciju IT divizije za 5 tržišta Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine.„Secure Power biznis većinski pokriva APC portfolio proizvoda, a to je definitivno brend broj jedan kako u svetu tako i u Srbiji kada se priča o uređajima za besprekidno napajanje i opremi za data centre uopšte. Prvi cilj je svakako da zadržimo tu poziciju tako što ćemo i za partnere i za krajnje korisnike biti pouzdan strateški partner. Naše tržište čine prvenstveno svi korisnici kojima je potrebna visoka raspoloživost IT infrastrukture i velika pouzdanost opreme koja se koristi, a sa sve većim stepenom digitalizacije u svim sferama poslovanja, naše tržište je sve veće“, izjavila je Jelena Pejković povodom imenovanja i dodala da će se kompanija posebno fokusirati na velike data centre i bolnice.Fokus na Exostruxure rešenjaUz veliki broj novih proizvoda koje Schneider Electric svake godine predstavlja tržištu, a koji na sve inovativniji način odgovaraju na potrebe korisnika, poseban fokus biće na softverskim rešenjima iz Ecostruxure ponude. Ecostruxure IT Expert softver omogućava daljinski nadzor neograničenog broja lokacija, uvid u rad IT opreme koju je moguće povezati na mrežu, kao i optimizaciju zahvaljujući naprednim machine learning procesima kojima se obrađuju podaci i omogućava korisnicima da povećaju pouzdanost svog IT sistema i optimizuju troškove.Pored proizvoda i rešenja, klijentima će na raspolaganju biti i različite usluge: usluge puštanja u rad, usluge preventivnih pregleda, održavanja u garantnom periodu, produžene garancije i modernizacije opreme, a sve u cilju da se uz korisnike bude tokom celog procesa – od perioda planiranja pa do kraja životnog veka opreme.

Sa domaće scene

Jelena Pejković

Stranica | 8

Stabilan rast VIP mobile u 2020. i rebrendiranje u 2021 BEOGRAD, 11. februar 2021.- . Uprkos značajnom gubitku prihoda od rominga i negativnim deviznim efektima, A1 Telekom Austria Grupa, čiji je Vip deo, je nastavila da stabilno posluje.

A1 Telekom Austria Grupa je ostvarila ukupan prihod od 4.55 milijarde evra i zabeležila porast broja korisnika za 5,1% na gotovo svim tržištima. I u 2021. Grupa će ostati posvećena strategiji rasta kroz svoju osnovnu delatnost, povećanje prihoda i razvoj naprednih tehnoloških rešenja i potencijalnim rastom putem akvizicija.

Uprkos konkurentnom okruženju, Vip mobile je ostvario ukupan prihod od 286.2 miliona evra, što je 0,8% više u odnosu na 2019, kao i blagi porast broja korisnika, za 1.7%. U godini u kojoj je zabeležen rekordan porast potrošnje interneta putem mobilne mreže (približno 50%), nosioci rasta prihoda bili su postpaid i FMS segmenti, dok su M2M (machine to machine) i Cloud rešenja su bili glavni pokretači ICT segmenta. Očekivano najveći pad zabeležen je na polju rominga i prepaida.

Ostvarenju ovih rezultata doprineli su i pristup najnovijoj tehnologiji i ekspertizi A1 Telekom Austria Grupe, kao i brža implementacija određenih usluga na tržištu. Tokom 2021. godine Vip će se rebrendirati u A1 i time postati jedini internacionalni operater na tržištu Srbije. Ovaj poslovni potez deo je strateške odluke Grupe da uvede jednistveni brend na svim tržištima na kojima posluje.

Takođe, odlukom A1 Telekom Austria Grupe sadašnjem generalnom direktoru kompanije, Dejanu Turku, produžen je mandat na naredne tri godine. Dejan je na čelu Vip mobile kao CEO od 2014., a godinu dana kasnije preuzima funkciju direktora/CEO/CMO nove organizacione jedinice „Srbija i Slovenija“ u okviru A1 Telekom Austrija Grupe.

“Digitalno doba nas suočava sa potpuno novim izazovima, zato verujem da je ova godina pravi trenutak da napravimo korak dalje u svom razvoju. Kao jedini internacionalni operater u Srbiji, unapredićemo korisničko iskustvo na svim poljima. Želimo da u tom digitalnom svetu budemo istinski partneri svojim korisnicima, ponudimo adekvatna rešenja za svakodnevni život i pomognemo im da odaberu najbolje opcije za sebe u mnoštvu izbora” – izjavio je Dejan Turk, CEO Vip mobile i A1 Slovenija.

Prateći potrebe tržišta i navike korisnika, kompanija je u 2020. pokrenula niz inicijativa među kojima je plasiranje prve virtuelne prodavnice u Srbiji. Vip je i prvi operater koji je uveo NB IoT tehnologiju u Srbiji i njom pokrio 99 odsto domaćinstava u zemlji.

www.personal.magazin.rs

Sa domaće scene

Stranica | 9

Indija će predložiti zakon koji zabranjuje privatne kriptovalute Indija će možda postati država u kojoj se zabranjuju postojeće kriptovalute, u korist sopstvene. Donji dom indijskog parlamenta objavio je planove za predlog zakona koji će onemogućiti funkcionisanje svih „privatnih kriptovaluta“ u državi. To se odnosi i na popularne kriptovalute, kao što je Bitcoin. Umesto njih, parlament želi da predloži pripremanje framework-a koji će omogućiti kreiranje oficijelnog digitalnog novca, pod okriljem Indijske banke.

Predlog će se naći na prvoj sledećoj sesiji indijskog parlamenta. Indija je odbacila kriptovalute kao zakonsko sredstvo plaćanja još 2018. godine, i preporučila je zabranu postojećeg digitalnog novca sa zatvorskim kaznama do 10 godina za prekršioce. Centralna banka je tada tvrdila da valuta nije stvarna. Vrhovni sud je promenio tu odluku 2020. godine i dozvolio je trgovanje kriptovalutama, ali kako izgleda, to neće imati trajni efekat.

Nije teško shvatiti zašto bi Indija želela da zabrani privatne kriptovalute i da uvede sopstvenu. Zvanična kriptovaluta bi državi dala veću kontrolu koja ograničava strani uticaj, ali bi obezbedila i stabilnost kriptovalute koja se danas vezuje za konvencionalni novac. Cene Bitcoin-a i drugih kriptovaluta imaju velike fluktuacije i sklone su manipulacijama, što bi se izbeglo izdavanjem „državne“ kriptovalute.

Branislav Bubanja PCPress

Sa inostrane scene

Stranica | 10

Izbor Top 50 online stvari za 2020. GodinuBEOGRAD, 04.02.2021. - Danas je održana hibridna svečanost uručivanja priznanja dobitnicima izbora Top 50 najbolje online stvari za 2020. godinu, u Klubu poslanika, Tolstojeva 2. Zbog trenutne epidemiološke situacije deo dobitnika se uključio online, a deo je primio svoja priznanja uživo. Naime, redakcija PC Press-a već 24. godinu za redom organizuje Top 50, koji je jedini zvanični izbor najboljih sajtova, stranica na društvenim mrežama i aplikacija u Srbiji. Nagrade bira žiri sastavljen od kolegijuma redakcije PC Press, i stručnog žirija kog ove godine čine Anđelka Ducić, Digital Marketing Consultant i CEO Symbiotica d.o.o., Sanja Lalević, Facebook Lead za Srbiju u okviru Httpool-a, zvaničnog predstavnika Facebook-a za Balkan, Istok Pavlović, Internet marketing ekspert, kao i Uroš Bogdanović, radijski konsultant i voditelj. Najbolje online stvari proglašavamo u okviru kategorija: Vesti i mediji, eCommerce, Poslovni i društveni servisi, Obrazovanje i kultura, Dom i zabava, Sport i turizam, Društvene mreže (Facebook, Instagram, LinkedIn, Twitter, YouTube), Aplikacije, i specijalne nagrade. Svečanu dodelu priznanja PC Press Top 50 otvorio je Dejan Ristanović, glavni i odgovorni urednik PC Press-a koji je u svom izlaganju izneo kratku istoriju dodele. „Ovo je 24. put da PC Press proglašava Top 50 pobednika, a uslovi nikad nisu bili čudniji – nikad vaše osmehe dok primate nagrade i naše osmehe dok ih dodeljujemo nismo morali da krijemo iza maski. Ali šta da se radi, svi moramo da se čuvamo i sačuvamo za svoje porodice, svoje prijatelje, svoje firme pa i svoje sajtove. Tokom 2020. godine radili ste na njima u neobičnim uslovima, usmerili ste ih prema neobičnom tržištu, ali sve to nije moglo da vas zaustavi. Bili ste, kratko rečeno, najbolji!”, rekao je Dejan.

Specijalno priznanje Digital Biz – za izuzetan doprinos razvoju eCommerce-a u Srbiji, Tatjani Matić, Ministru trgovine, turizma i telekomunikacija uručila je Zorana Milidrag, predsednik eCommerce asocijacije Srbija.

Digital Life, specijalno priznanje za izuzetan doprinos digitalizaciji bankarskog poslovanja u Srbiji, preuzeo je Vladimir Vasić, Generalni sekretar Udruženja Banaka Srbije.

PRILOG

Stranica | 11

Specijalno priznanje Digital Responsibility za promociju odgovornog ponašanja kroz online kanale, dodeljeno je kompaniji Heineken Srbija a ispred kompanije se online uključila Maša Milić, Specijalista za korporativne poslove.Digital Care, specijalno priznanje za originalni koncept i organizaciju humanitarnih licitacija putem društvenih mreža, Budi human - Humanitarne licitacije, Facebook, preuzela je Branka Zarić, osnivač stranice.U okviru kategorije Vesti i mediji dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: nova.rs, bbc.rs, e-commerce.co.rs, danas.rs i rts.rs koji je i nosilac statue. U okviru kategorije eCommerce dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: shoppster.com, sportvision.rs, jysk.rs, gbs.rs i market.metalac.com koja je i nosilac statue.U okviru kategorije Poslovni i društveni servisi dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: eponuda.com, 4zida.rs, deskandmore.rs, kliping.rs i euprava.gov.rs koja je i nosilac statue.U okviru kategorije Obrazovanje i kultura dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: naukakrozprice.rs, fmk.singidunum.ac.rs, petlja.org, digitalni-vodic.ucpd.rs i muzej-jugoslavije.org koji je i nosilac statue.U okviru kategorije Dom i zabava dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: halobeba.rs, naxi.rs, dogmabrewery.com, vulkani.rs i formaideale.rs koji je i nosilac statue. U okviru kategorije Sport i turizam dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: trippinsrbija.rs, trcanje.rs, zlatiborapartmani.rs, tvarenasport.com i sportklub.rs koji je i nosilac statue. U okviru kategorije Mobilne aplikacije dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: eDen books, VOZZi, YouBox, ProtecThor i OTP m-Bank koja je i nosilac statue.U okviru kategorije Facebook dobitnici priznanja su sledeće stranice: @radioaktivni.komarac, grupa scienceinserbia/Наука у Србији i @StolarMileRakovac koja je i nosilac statue.U okviru kategorije Instagram dobitnici priznanja su sledeći profili: @urospetrovicofficial, @ps_fashion_official, @dm_srbija i @katarina_mandarina koja je i nosilac statue.U okviru kategorije LinkedIn dobitnici priznanja su sledeće stranice: Delta Holding i NIS Gazprom Neft koja je i nosilac statue.U okviru kategorije Twitter dobitnici priznanja su sledeći nalozi: @BojanaLekić9 i @Raskrikavanje koji je i nosilac statue

PRILOG

Stranica | 12

Више од половине младих информише се преко друштвених мрежа Организација Центар за креирање политика и стратегија спровела је истраживање под називом „Ставови младих у Републици Србији о утицају и значају друштвених мрежа“. Просечна старост испитаника у овом истраживању износи 22,2 године.Резултати су показали да се више од половине младих испитаника информише преко друштвених мрежа.Нешто мањи проценат (39 одсто), користи интернет новине и портале као извор информисања.Такође, ту треба узети у обзир и чињеницу да се многи портали рекламирају управо преко друштвених мрежа и на тај начин прикупљају додатне заинтересоване читаоце.Најмањи проценат испитаника се информише путем телевизије (4,7 одсто) и штампаних медија (0,6 одсто).Прво место када су у питању друштвене мреже заузима Инстаграм, чак више од 80 одсто.Потом, друштвену мрежу намењену искључиво за комуникацију – Wхатсапп користи 66,1 одсто, док са друге стране као алтернативу тој апликацији имамо Вибер који користи свега 14,1 одсто испитаника. Истраживање је рађено пре него што је промењена политика приватности на Wхатсапп мрежи.Треће место по бројности заузима YоуТубе 62,4 одсто и на крају Фацебоок који користи скоро сваки други млади испитаник.Интересантно је што тек око 11 одсто младих највише користи Тwиттер и Снапцхат, а сведоци смо тога да управо те две друштвене мреже своје место налазе и на Инстаграму.Знатан проценат младих, преко 40 одсто, проводи преко три сата или су става да проводе превише времена, те чак и не броје време које проводе на друштвеним мрежама.Веома мали број испитаника користи друштвене мреже до сат времена (9,8 одсто) и до пола сата (3,1 одсто).Више од 68 одсто испитаника проводи до сат времена или пола сата пред спавање на друштвеним мрежама. Мањи број њих, скоро 20 одсто, проводи пред спавање између један и три сата.Више од пет одсто испитаника проводи више од три сата сата, или не броји, на друштвеним мрежама, а само 5,9 одсто њих не проводи време на друштвеним мрежама уопште пред спавање.Скоро три петине испитаника, тачније 59,4 одсто њих, пре него што започну свој дан устајањем из кревета, провере неку од својих друштвених мрежа и то редовно раде, док још 32,7 одсто младих то чини понекад. Само 7,9 одсто одговорило је да то

PRILOG

Stranica | 13

„Ово нас доводи до запажања које указује на чињеницу да су друштвене

мреже постале веома дубоко интегрисане у наш свакодневни живот, јер

су постале прва ствар на коју већина нас усмерава своју пажњу када се

пробуди. То свакако можемо повезати и са постојањем дозе зависности

код појединих особа које су овоме чешће склоне”, објашњено је у оквиру

истраживања.

Такође, један од аспеката на који су се аутори базирали био је и да ли

мреже утичу на самопоуздање корисника, појаву анксиозности и

депресије, али и то колико се млади осећају безбедно на мрежама.

Резултати указују на то да велики број младих верује да друштвене

мреже остварују негативан утицај на самопоуздање код људи.

Највећи број испитаника, њих 52 одсто, сматра да друштвене мреже

лоше утичу зато што људи граде илузије о животима других које виде на

друштвеним мрежама.

Нешто мање испитаника 45,7 одсто утицај друштвених мрежа је оценио

као веома лош, док је 23,3 одсто младих који сматрају да друштвене

мреже на самопоуздање не утичу баш најбоље.

Када се ови ставови саберу, 60,5 одсто испитаника у својим одговорима

препознаје негативан утицај друштвених мрежа на самопоуздање код

људи. Тек девет одсто младих верује да људи имају више самопоуздања

захваљујући коришћењу друштвених мрежа.

С друге стране, укупно 73 одсто испитаника бирајући своје одговоре

препознало је позитиван утицај друштвених мрежа (омогућавају лакшу

комуникацију, олакшавају проналажење емотивних партнера и помажу

интровертним особама у комуникацији).

На питање да ли мисле да друштвене мреже утичу на анксиозност и

депресију код појединих особа, чак 52,7 одсто младих одговорило је

потврдно, док то делимично мисли и 37,1 одсто наших испитаника.

Највећи број испитаника је одговорио са „да“ и то чак високих 78 одсто

на питање да ли постоји злоупотреба друштвених мрежа у политичке

сврхе. Супротно овоме, негативан одговор броји свега 4,4 одсто

испитаника.

Као један од закључака издвојила се чињеница да велики број младих

несвесно постаје у одређеној мери завистан од коришћења друштвених

мрежа.

„Сходно томе, у наредним годинама постоји велика могућност да

корисници друштвених мрежа који су њихови прекомерни посетиоци,

буду принуђени да потраже и помоћ или начине за одвикавање од

превеликог коришћења истих”, наводи се у закључку.

Истраживање је спроведено онлајн преко Гугл упитника који се састојао од 24 питања отвореног, затвореног и мешовитог типа и спроведено је у периоду од 21. децембра 2020. до 13. јануара 2021. године.Укупан број попуњених анкета износио је 700, а слали су их млади из свих крајева Србије.Izvor;i website@uns.org.rs

PRILOG

Stranica | 14

Stranica | 15