РЕГИОНАЛНЕ НОВИНЕ

Година II број 53 27. август 2010. цена: 30 динара

ИБАРСКЕwww.ibarske.netИЗЛАЗЕ ПЕТКОМ

POKLON Vlast uskorona testu o

preuzimawunadle`nosti

Dom zdravqa i Apoteka odnove godine pod ingerencijomgradskih vlasti, {to }e biti

test da li je lokalna samoupravadorasla decentralizaciji

Rasprodajastoke na rate

Na kraqeva~kojpijaci rasne kravenu|ene u bescewe, a

o~ekuje se i drasti~anpad cene sviwa

27. avgust 2010.U @I@I ИБАРСКЕ2 27. avgust 2010. U @I@IИБАРСКЕ 3

Kartonska kutija

Na trotoarima prema pijacigu`va! Na ulasku u park tako|e!Improvizovane tezge i kartonskekutije! Pored novih stvari, stare,upotrebqavane. To sirotiwapoku{ava nemogu}e: da pre`ivi!Pa dobro, tamo gde smo krenulisigurno sti`emo. Narod ka`e kopre ko kasnije!

Nerado se kre}em tom ulicom po-lovnih xempera i tu`nih, bezna-de`nih pogleda! Mada stvarnostne vredi izbegavati. A nije nipo{teno, jer ma koliko ti bilote{ko, ima onih kojima je jo{te`e i to se ne mo`e ne videti -i do`iveti!

Iza jedne kutije ~ovek ~iji po-gled be`i u stranu. Krije se! Mojpogled luta po razbacanim stva-rima na kutiji! Posle nekolikotrenutaka pogledi se susre}u inema im vi{e be`awa. Ni onomeiza kutije, ni meni ispred we!

[kolski drug iz klupe, kolegana studijama. Prodavac starihstvari sada. Odavno se nismo vi-deli. On od mene be`ao, sakrivaose da se ne susretnemo!

- Pa, {kolski dru`e, kako sine}u te pitati, vidim! - morao samne{to re}i!

Pogled koji vi{e ne be`i go-vori vi{e i od kutije i od stawarobe koja je na prodaju, ali glaspoku{ava sve to da ubla`i:

- Nikada se ne mo`e sve videti,a mi bar znamo da ~ula varaju!

Da, mislim u sebi, i sa sobom.Ta roba i ta kartonska kutijarazdvajaju nas mawe od wegovogstida i moje nespremnosti da pro-du`im daqe.

- Pa, vidimo se, {kolski! - ka`epru`aju}i ruku i be`e}i pogledomod moje zbuwenosti!

- Da, vidimo se! - ka`em odla-ze}i! Dimitrije Jovanovi}

Ретровизор

KRAQEVO - Grad Kraqevo dokraja godine preuzima Domzdravqa i Apotekarsku usta-novu. To }e biti prvi oblikpreuzimawa nadle`nosti oddr`ave, i ujedno ogroman testza vladaju}u garnituru u Kra-qevu.

Kada su se na posledwoj sed-nici Skup{tine Kraqeva u2009. godini pojavile ta~kekoje su se odnosile na to da seosniva~ka prava Doma zdravqai Apotekarske ustanove preu-zmu od Zdravstvenog centra„Studenica“, dogodilo se to dasu u jednom trenutku odborni-ci DS, SPS, SPO i Pokretaza Kraqevo glasali za, dok suodbornici iz G17 plus napu-stili skup{tinsku salu. Na po-novnom glasawu odbornici subili uzdr`ani i ta~ka nijeusvojena. Ali, nakon devet me-seci dobijamo potpuno drugusliku i pri~u, jer su pripreme

za preuzimawe nadle`nostinad ove dve ustanove „u toku“,i kako saznajemo sve }e bitispremno za wihovo preuzimaweod nove godine.

- To su velike obaveze i ve-liki zna~aj za lokalnu samou-pravu. Naravno, da se mogu

o~ekivati i problemi napo~etku, jer pazite, preuzimatevelike sisteme, ali to je sve ui-

grano, samo {to je sada pod in-gerencijom Ministarstvazdravqa, a od slede}e godine }ebiti pod na{om - ka`e Milo-mir [qivi} predsednikSkup{tine.

Navodi o „neophodnoj de-centralizaciji vlasti“ vrlo~esto su bili deo izjava mini-stara. Ministarstvo za dr-`avnu i lokalnu samoupravuposlalo je dopise jo{ u maju, aministarstva su ~ak i pogazi-la rok od 30 dana i kasnila saodgovorima. Smatra se da po-jedini resori zaista i ne moguni{ta da prenesu na lokal.Me|utim, iako se o~ekivalo da}e Ministarstvo ekonomijepredlo`iti prepu{tawe ne-kih inspekcijskih slu`bi lo-kalu, ovaj resor je jedan odonih koji nisu ni poslali od-govor s predlozima. Lokalnasamouprava, kojoj je tako|eupu}en dopis s pitawem {ta biod nadle`nosti mogli da preu-

Vlast uskorona testu opreuzimawunadle`nosti

Nedavno je, na Sv. Iliju, po-novo osve{tan zvonik crkve uSir~i, sagra|en 1926. godinesredstvima gra|ana, dakle pri-lozima onih koji su, u balkan-skim ratovima i prvom svetskomratu, izgubili sinove, o~evemu`eve... Na kamenoj gra|eviniuklesano je ukupno 197 imena iz-ginulih ratnika iz Sir~e, Opla-ni}a, Trgovi{ta, Popovi}a i[umarica. Toliko imena izgi-nulih u tri rata, iz navedenihsela, a me|u wima i po nekoli-ko imena sa istim prezimenom...

Sir~a je jedinstvena po tome{to je zaslugom tada{weg u~ite-qa, gospodina Milo-vanovi}a, ostala idokumentacija kojasvedo~i o svemu {toje vezano za imena iz-ginulih: koliko sudece ostavili za so-bom, ko, izginulima,i kolikim prilogompodi`e spomenik,gde su poginuli, gdesahraweni (za one, zakoje se zna) itd.

Bio sam ponosankada sam u Spomeni-ci koja je tim povo-dom iza{la iz {tam-pe, na{ao i podatakda je Jevrem Planoje-vi} prilo`io novacza gradwu zvonika1926. godine i akonije bio rodom iz na-vedenih sela (~ukun-deda potpisnika ovogteksta, „po babinelinije“).

Pade mi na um, da uokolini Kraqeva, gotovo danema nijednog sela u kome ne po-stoje plo~e sa imenima strada-lih u balkanskim ratovima, pr-vom i drugom svetskom ratu, aonda i one sa imenima stradalihu posledwim ratovima, na krajudvadesetog veka. Tako je to u Bu-kovici (u centru sela), u @i~i(u porti manastira), u Grdici (udvori{tu {kole), u Zmajevcu (nazgradi kapele), u Pe~enogu (kodcrkve), u La|evcima (u zgradi am-bulante)... Za ove spomenike,nije sa~uvana nikakva pisanadokumentacija, a spomen plo~eodolevaju zubu vremena.

I kada sve saberem, dolazim dozakqu~ka da nam je „Evropa“, uposledwih stotinak godina, triputa dolazila u pohode. Genera-cijski gledano, dolazio im jepradeda 1914. godine, wihov,ili „tamo wihov“ deda, nas jestreqao 1941. godine, a unuk, od-

nosno, praunuk ove predhodnedvojice, bombardovao nas je 1999.godine. Dakle: Evropa u posle-dwih sto godina nije imala al-ternativu?!

^uvena, stara serija „Vi{e odigre“ koja je snimana pre tri-desetak godina u Ivawici imajednu scenu koja se doga|a predsam kraj rata. Nemci su postro-jili civilno stanovni{tvo ucentru varo{ice, nema~ki ofi-cir se, sa lakovanim ~izmama,{eta ispred „stroja“, prstom po-kazuje i odvaja taoce za streqa-we, a u daqini grme ka}u{e...Nikola Simi} u ulozi Gulivera,

izlazi iz „stroja“, podi`e dvaprsta i javqa se za re~: „Izvi-nite, da pitam ne{to, za{to sevi ovoliko kur~ite, kad Rusisamo {to nisu stigli“? Nese}am se da li je {vaba i{ta od-govorio, a ako nije, za odgovorjo{ nije kasno.

Sedamdestih godina, u osno-vnim {kolama, po~eo je naveli-ko da se u~i engleski jezik. Ro-diteqi su se utrkivali da decunekako uguraju u „engleze“, a dotada aktuelni profesori ru-skog jezika, tavorili su, jo{neko vreme, sa smawenim fondom~asova, da bi, po tom, bili pre-me{tani da rade kao bibliote-kari i tako do penzije.

Ruski jezik vi{e nije bio„IN“, engleski je postao moda ipotreba, a ja se i danas pitam:{ta }e biti ako svi ovladamo en-gleskim, a na kraju opet do|u Ne-mci? Rade Erac

Na kraju do|u Nemci

zmu, bila je efikasnija od mi-nistarstava. Sve op{tine suodgovorile konkretnim i raz-li~itim predlozima.

Jedinstven zahtev bio je pre-bacivawe imovine u vla-sni{tvo lokalne samouprave iubirawe poreza na svojoj teri-toriji. Izme|u ostalog, uz oveingerencije, op{tine mogu ida se kreditno zadu`uju,a tako i da se razvijajuboqe.

- Smatram da javna pre-duze}a moraju da se pre-komponuju i ti delovipre|u u vlasni{tvo lo-kalnih samouprava. Takobismo recimo imali ume-sto Srbijavoda - Kraqe-vovode, ili Kraqe-vo{ume! Tra`ili smoda sanitarna inspekcijapre|e pod ingerencijugrada, a ne da budu neuhvatqi-ve. Tako|e smo tra`ili da deoPDV-a ostane na teritorijigde se i prikupqa - ka`eQubi{a Jova{evi} koji je biona ~elu grada u trenutku kada jedopis upu}en Ministarstvu zadr`avnu upravu i lokalnu sa-moupravu.

U Srbiji postoji dvadesetakop{tina koje mogu da rade kaodr`ava, ali zato i sto drugihkoje ne mogu da ispune ni ovo{to im je sada{wim zakonompovereno. Tako|e, prenos na-dle`nosti je delom i pitawe

politike kontrole, jer kadadr`ava da tolika ovla{}ewa,ko to onda tamo negde na lo-kalu kontroli{e i kako sve tomo`e da se zloupotrebi.

Promena Zakona o lokalnojsamoupravi bi podrazumevalaasimetri~ni model lokalnesamouprave jer ne mogu sveop{tine isto da postignu.

Me|utim, kada je re~ o de-centralizaciji u Srbiji, iakodugogodi{wa tema, politi~kivrh se nije odredio ni za modeldr`avne organizacije. Koliko}e Srbija nivoa vlasti imati,ne}e biti poznato pre ozbiq-ne analize kapaciteta lokala.Kada je re~ o decentralizaci-

ji, kqu~no pitawe je smawewebroja zaposlenih, {to se upra-vo odnosi na lokal. Kod nas seni dogovori ne po{tuju, patako se i ne zna dokle se sti-glo sa ovim zna~ajnim delomposla. Nenad Bo`ovi}

Dom zdravqa i Apoteka od nove godine pod ingerencijom gradskihvlasti, {to }e biti test da li je lokalna samouprava dorasladecentralizaciji

Pilot projekat u Beogradu

Prvi pilot projekat prenosa nadle`nosti sa republi~kognivoa na lokalni nivo bi}e u Beogradu. Gradona~elnik Dra-gan \ilas, ministar za dr`avnu i lokalnu samoupravu MilanMarkovi} i ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}potpisa}e sporazum o prenosu nadle`nosti tr`i{ne in-spekcije. Iskustva ste~ena u Beogradu potom bi trebalo da seprenesu i na ostale jedinice lokalne samouprave.

Dom zdravqa uskoro u ingerenciji Kraqeva

Neophodna decentralizacija vlasti

Qubi{a Jova{evi}

Problem komunalnih i otpadnihvoda u selima Srbije postaje sveizra`eniji Milun Zucovi} izTavnika se nedavno obratio Eko-lo~koj inspekciji, zbog kanalakoji su u neposrednoj bliziniwegovog bunara. Smatra da jeugro`en jer travu sa pa{wakastoka ne jede, a vodu za pi}e ne ko-risti ve} du`e vreme. Ukolikoministarstvo dobije wegovu`albu, zakon ka`e da }e celastvar zavr{iti na sudu .

- Problem postoji ve} du`e vre-me. Inspekcija je istina bila kodDragana Zucovi}a, ustanovila dawegovi objekti, ali i ostali ima-ju prelivne bunare i sengrup. Ja nekrivim qude koji ovde rade, alimoraju se na}i na~ini kako da sere{i ovaj problem. Re{ewe kojesam dobio nije ni izblizaonome {to sam o~ekivao -ka`e Milun Zucovi}, me{ta-nin Tavnika.

Milun tvrdi da da kanalnije samo od kom{ijskih ot-padnih voda, ve} i indu-strijske prerade, jer u Ta-vniku ima preko 20 privred-nih subjekata. Osim smradakoji se visokim temperatu-rama {iri, ve}i je problem{to je bunar sa pija}om vo-dom neupotrebqiv.

- Bunar koristim samo zatehni~ku upotrebu, mo`ete i samida vidite masno}u koju ona sarxi,ukus joj je promewen - pokazujenam Milun i odaje da travu sa ovogpa{waka ni stoka ne}e da jede,tako da je spalio.

Predstavnici Ministarstva zaza{titu `ivotne sredine najavi-li su stroge kontrole i kazne zazaga|iva~e, me|utim, na Re{ewekoje je dobio od ekolo{ke in-spekcije ulo`io je `albu Mini-starstvu. U obrazlo`ewu se navo-di da su na postoje}im prijavqe-nim lokacijama postavqene ade-kvatne septi~ke jame sa preli-vnicima koje se redovno prazne.

- Nakon re{ewa koje sam dobio,redovnom procedurom i u roku samulo`io `albu jo{ po~etkom jula.Ni do danas me niko nije pozvao.Ako od wih dobijem isti odgovor,

o~igledno }u morati sam da pre-duzimam odre-|ene mere. To }e meko{tati, ali i ako sam sprovedemcevi i za{titim svoju oku}nicu,napravi}u problem kom{iji, dakleon mo`e mene da tu`i! Pitam se{ta sa otpadnom vodom koja sesliva u zemqu, kuda ona oti~e i ko-liko se vra}a u na{e bunare? Osmradu da ne govorim, na ovih~etrdeset stepeni, uve~e ne moguprozor da otvorim - ka`e sagovor-nik

Nadle`ni inspektori u Mini-starstvu nisu u mogu}nosti da pra-te sve „ilegalne“ zaga|iva~e, dokdivqe deponije - direktnizaga|iva~i voda, jo{ uvek postoje.Sa druge strane inspektor DrganaRadovanovi} nam je rekla da }e ceoslu~aj, ukoliko Ministarstvoza{tite `ivotne sredine oceni

identi~no, zavr{iti, na kraju nasudu.

- Naime Zakonom o osnovama svo-jinskopravnih odnosa vlasnik jedu`an da sve radwe koje se ti~uzaga|ewa bilo koje vrste otklawajusami, a da inspektori ne moguulaziti na privatne posede. Kad suu pitawu industrijsko preradnikapaciteti na{a inspekcija imaobavezu da ih mese~no kontro-li{e. Do sada nismo imalislu~ajeve za koje bi kazneno ili naneki drugi na~in morali da rea-gujemo - ka`e nam gospo|a Radova-novi}

U svakom slu~aju me{tani Ta-vnika imaju problem sa nedostat-kom pija}e vode, ali i otpadnimvodama, koji }e morati u skorijevreme da re{e, ali ne pojedi-na~no. Sowa Cvetkovi}

27. avgust 2010.U @I@I ИБАРСКЕ4 ИБАРСКЕ 27. avgust 2010. U @I@I 5

cu iz stana susedne zgrade uistom nasequ u koji su se, tako|e,nemaju}i gde, bespravno uselili.

- Prvi stan u kojem su biliMilanovi}i odnosio se nastanove koje je napravio UNHabitat, i taj konkurs je bioraspisan 2008. godine. Na tajkonkurs se Olivera nije javi-la, a imala je pravo da konku-ri{e. Zbog ~ega to nije u~ini-la, ne znam. Nakon useqavawaostala su prazna ~etiri stana,iz nekih razloga. Kako ne bi-

smo ponovo raspisivali kon-kurs mi smo prihvatili da ihdobiju ~etiri porodice koje subile ispod crte te prvobitnerang liste, tako da je porodi-ca Milanovi} iseqena - govo-ri Miodrag Vujovi} direktorOp{tinske stambene agencije.

- Od samo 11.000 dinara pla-te ne mogu da izdr`avam decu ipla}am kiriju. Zato sam se use-lila i u prethodni, pa i u ovajstan. O nama niko ne vodira~una iako u Konvenciji opravima deteta stoji da je prio-ritet dr`ave da uva`ava pravoinvalidnog deteta na posebnunegu i da obezbe|uje pomo}onima koji se staraju o wemu.Sve pi{e, ali se ne primewu-je - ogor~ena je Olivera Mi-lanovi}.

Sa zahtevom za pomo} Olive-ra se obra}ala nadle`nim in-stitucijama, od lokalne sa-mouprave, preko Ministarstvaza qudska prava, do Narodnekancelarije. I, svi obe}avajupomo}, ali sve na obe}awima iostaje. Nenad Bo`ovi}

^ije su otpadne vode?

KRAQEVO - Za dve nedeqe, sa-mohranoj Kraqev~anki Oli-veri Milanovi} (40) i wenimk}erkama Kristini (18) iAndrei (15) koja od ro|ewaima o{te}en vid, i platom od11.000 dinara, preti drugoizbacivawe na ulicu, i to izstana na Beranovcu namewe-nog socijalno ugro`enimme{tanima i izbeglicama,za koji je kako ka`e konkuri-sala.

U potkrovqe stambenog blo-ka „Na{a ku}a“ koji je u nase-qu Beranovac, za izbeglice isocijalno ugro`ene me{taneizgradila nema~ka organiza-cija HELP, Milanovi}i suse, dodu{e bespravno, uselilipo~etkom ove godine, pre nego{to je zavr{en konkurs i sta-

novi dobili upotrebnu dozvo-lu.

- Konkurisala sam za ovajstan iz kojeg sada ho}e da nasizbace, ali sumwam da }e mi gai dodeliti. Ovde su prioritetneki drugi slu~ajevi, a ne sa-mohrane majke sa decom omete-nom u razvoju koje bi, vaqda,trebalo za{tititi. Ako i odav-de budemo morali da se selimo,ne znam gde }emo - dodaje Oli-vera.

Odeqewe za inspekcijske po-slove nalo`ilo je Oliveri dasa decom do 9. septembra ove go-dine, napusti stan i preda gaOp{tinskoj stambenoj agen-ciji, jer }e u protivnom izvr-{iti prinudno iseqewe.

- Olivera Milanovi} nijekonkurisala za dodelu ovih

stanova, jer se za wih aplici-ralo preko Centra za socijal-ni rad, a ona nije wihov ko-risnik. Konkurs je bio objav-qen na oglasnoj tabli Gradskeuprave i u Centru za socijalnirad, a wegov rok trajawa bio je15 dana - ka`e Milun Jovano-vi} pomo}nik gradona~elnikaza socijalna pitawa.

Me|utim, u socijalnoj ana-mnezi koji je Centar za socij-lani rad sa~inio na osnovuzahteva Olivere Milanovi},pi{e da su Olivera i wena po-rodica na evidenciji Centraod 1993. godine, od kada im jepru`ana stru~na i materijal-na pomo}.

Pre samo nekoliko meseciMilanovi}i su izba~eni na uli-

Samohranu majkusa dvoje deceizbacuju na ulicu!

Ekolo{kietos

Prvo je postala priroda, tek po-sle, mi ne znamo koliko dugo,priroda je stvorila `ivot. Kakomi mislimo, a razmi{qamo uglav-nom sa svoga aspekta, prirodanas je stvorila kao najsavr{eni-ja bi}a. No to ne mora tako biti,kao {to verovatno i nije, jer~ovek u svojoj uobraziqi drugabi}a poznaje onoliko koliko mu jedovoqno da ga slu`e, ili boqere~eno, onoliko koliko mu towegove sposobnosti dozvoqavaju.Tu `equ da mu slu`i sve {to gaokru`uje, ukqu~uju}i tu i drugequde, ~ovek nikada nije napustio,niti }e ikada napustiti, bez ob-zira {to postaje sve jasnije da ipriroda, koja je i tvorac ~ovekovi osnov svekolikog wegovog `ivo-ta, na{av{i se na udaru, {to we-gove nebrige, {to halapqivosti,po~iwe da umire! Ali u naletu`eqe da sve pot~ini sebi i da izdrav razum zanemari, ~ovek sveubrzanije ubija prirodu.

Potreba da se posebna pa`waobrati na prirodnu sredinu u ko-joj qudi `ive, zarad zdravijeg`ivota i zarad o~uvawa osnovnoguslova tj. Prirode, javila se koddela qudi, koji su s razlogom za tuistu sredinu zabrinuti, i koji`ele da prirodu odr`avaju, a nesamo koriste, poboq{avaju}i takouslove `ivota i sebi i prirodi,stvorili su deo etike koji je na-zvan EKOLO[KI MORAL.

Zbog same prirode, zbog drugih`ivih bi}a, ali i zbog svojih po-tomaka koji }e `iveti u skladu satom prirodom ili ih ne}e biti,du`ni smo da se prema prirodiophodimo kao prema onome {to jeosnovni temeq na{ega `ivota, paprema prirodi moramo da se od-nosimo prema posebnom eko-lo{kom etosu.

Dimitrije Jovanovi}

Nastavi}e se

Da li }e kraqeva~ke vlasti samohranu majku sa dve }erke, od kojih jejedna sa o{te}enim vidom, izbaciti na ulicu?

Stanovi HELP-a nisu bilisamo za izbeglice

Nakon izgradwe stanova gde se sada nalazi porodica Mi-lanovi}, od dvanaest stanova tri su bila namewena Mini-starstvu rada i socijalne politike, ~etiri stana za nefor-malne centre izbeglica, ~etiri za lokalno stanovni{tvo, ijedan stan za potrebe grada koji je jo{ uvek slobodan.

Hod po liniji

Muke ove samohrane majke,zapravo, su po~ele pre pet-naestak godina kada se ra-stala sa biv{im suprugom. Ume|uvremenu, rodila joj se imla|a k}erka Andrea koja jezbog hemoralgije i te{kogo{te}ewa vida operisana uRusiji. Bez de~jeg dodatka isa neredovnom alimentaci-jom Olivera jedva sastavqakraj s krajem, trude}i se dasvojoj deci obezbedi mini-malne uslove za normalan`ivot.

Boqe, ka`u, vrabac u rucinego golub na grani

Ovakva nam je narodna izrekaodavna poznata. Me|utim, evokako stanari u trima zgradamana Beranovcu tuma~e ovu izreku.Oni ka`u da ve} dve godineimaju vrapca u rukama, ali golubnikako da im sleti sa grane.Evo u ~emu je stvar. Oni ve} dvegodine u svojim stanovima imaju

uvedene radijatore, ali grejawenikako da stigne.

Zato oni pevaju poznatu pesmuGvozdena Radi~evi}a: Poleti,golube moj!

Jedva ~ekam da nedeqa pro|e

Ve} odavna se peva ona naro-dna pesma: Jedva ~ekam da ne-deqa do|e, da moj dragi u jagodepro|e. Me|utim, stanari koji

stanuju u ve} pomenutim zgra-dama na Beranovcu pevaju: Jedva~ekam da nedeqa pro|e. Mo`dase pitate za{to. Evo za{to.Blizu ovih zgrada se nalazibife pod nazivom „Kuba“, gdese svake noћi po~ev{i od petkanave~e do ponedeqka ujutro ~ujeveoma glasna muzika, pa od tevike i galame stanari ne moguda mirno spavaju. Zato oni jedva~ekaju da te nedeqne no}i pro|u.

I tako. Neko peva, a neko nemo`e da spava. Ali, koga ba{zato boli - glava?! I. [.

Pomo} izbeglim porodicama sa Kosova i Metohije

Za krov nad glavomRA[KA - Na osnovu ugovora izme|u op{tine Ra{ka i Komesarijata zaizbeglice Republike Srbije, a po raspisanom konkursu, komisija za iz-bor korisnika donela je odluku da pet najugro`enijih porodica izbeglihi raseqenih sa Kosova i Metohije na podru~je ove op{tine, dobije pomo}u gra|evinskom materijalu u iznosu od 375.000 dinara po porodici zare{avawe stambenog pitawa, ili poboq{awa uslova stanovawa.

Porodice koje su ostvarile ovo pravo ima}e obavezu da u roku od 60 danaod dana potpisivawa ugovora izvr{e ugradwu gra|e-vinskog materijala.Op{tina Ra{ka je uzela u~e{}e u realizaciji ovog projekta sa 10 odstona sredstva dobijena od strane Komesarijata za izbeglice Republike Sr-bije. Neboj{a Gajtanovi}

Zabele`eno na Beranovcu

Zgrada SO Ra{ka

Stanovi na Beranovcu

Olivera Milanovi}

Milun Zucovi}

27. avgust 2010.U FOKUSU ИБАРСКЕ6 27. avgust 2010. U FOKUSUИБАРСКЕ 7

KRAQEVO - Policijski slu`-benici Ministarstva unu-tra{wih poslova Republike Sr-bije, Uprave kriminalisti~kepolicije i Policijske uprave uKraqevu u saradwi sa Vi{im ja-vnim tu`ila{tvom u Poreskomupravom iz Kraqeva, u nastavkuakcije na suzbijawu korupcije, nateritoriji Beograda, Kraqeva iLazarevca li{ili su slobode:1. Miodraga Markovi}a (1967) izKraqeva, vlasnika preduze}a„Inter plus“ i preduze}a „Pe-nal“ sa sedi{tem u Kraqevu, 2. Dalibora Stamen~i}a (1975)iz Kraqeva, vlasnika preduze}a„Pro - ekstra“ sa sedi{tem uKraqevu,3. Dalibora Puzi}a (1980) izKraqeva, vlasnika preduze}a„Miomaks - treid“ sa sedi{temu Kraqevu,4. Oliveru Markovi}, (1969) izKraqeva, vlasnicu preduze}a„Rogi“ sa sedi{tem u Kraqevu,

5. Aleksandra Matovi}a (1989)iz Kraqeva, 6. Fahreta Sijari}a (1985) iz Ba-qevca kod Ra{ke i7. Slobodana Stefanovi}a(1979) iz Baqevca kod Ra{kezbog postojawa osnova sumwe dasu izvr{ili vi{e krivi~nihdela zloupotrebe slu`benogpolo`aja, falsifikovawa slu-`bene isprave i poreske utaje.

Zbog postojawa osnova sumweda je izvr{io navedena kri-vi~na dela, krivi~nom prija-vom obuhva}en je i Miroslav\or|evi} (1961) iz Lazarevca,vlasnik preduze}a „Iver - AS“sa sedi{tem u Lazarevcu, koji se

nalazi u bekstvu i za istim setraga.

Krivi~nom prijavom u redov-nom postupku bi}e obuhva}enojo{ 19 osoba sa podru~ja Kraqe-va, Ra{ke, Novog Pazara i Beo-grada, zbog sumwe da su u~estvo-vale u izvr{ewu navedenih kri-vi~nih dela.

Osumwi~eni su tokom 2009. go-dine, po prethodno postignu-tom dogovoru, pronalazili licana ~ija su imena osnivali radwei preduze}a bez namere da se wi-hovi vlasnici bave delatno{}uza koju su osnovana, pri ~emu su,zloupotrebqavaju}i slu`benepolo`aje, vr{ili fiktivnu ku-povinu, prodaju i isporuku raz-li~itih ma{ina u ciqu dobija-wa „Start up“ kredita za po~et-nike koji su od strane Fonda zarazvoj Republike Srbije odo-bravani, a ~ija su sredstva nakonodobravawa kredita neosnovanopodizali sa teku}ih ra~una svo-

jih preduze}a, a da pritom dostvarne prodaje ma{ina nikadnije do{lo. Na ovaj na~in je pri-bavqena ukupna imovinskapomo} u iznosu od oko 50 mi-liona dinara.

Svi osumwi~eni }e uz kri-vi~nu prijavu u zakonskom rokubiti privedeni istra`nom su-diji Vi{eg suda u Kraqevu.

Pripadnici Ministarstvaunutra{wih poslova RepublikeSrbije, u saradwi sa Vi{imtu`ila{tvom iz Kraqeva, na-stavqaju rad na rasvetqavawusvih nezakonitosti navedenih,kao i drugih preduze}a i lica.

Izvor:PUK

Uhap{eni prevaranti Fonda za razvoj Slikari brane Ibar

U konteksu doga|awa na Trgu, apovodom protesta zbog otimawamandata i brutalnog izbacivawaiz zgrade Skup{tine grada Kra-qeva, kao i zbog potpisivawa ugo-vora sa Italijanima o izgradwielektrana na reci Ibru, a bezodr`anog referenduma, Srpskaradikalna stranka organizuje sli-karsku koloniju na obalama Ibra.

Nekoliko slikara, koji su Kra-qevo zavoleli, dolaze}i i slika-ju}i murale ve} du`i niz godina,do{li su da u~estvuju u odbraniIbra, bojom i ~etkicom! Organi-zatori nisu bili u stawu da pri-me sve one koji su bili raspo-lo`eni da na koloniji u~estvuju,{to ne zna~i da ova kolonijane}e postati tradicionalna i dane}e, u nekoj od narednih godina,omogu}iti prijateqima Kraqevada u~estvuju na nekoj od predsto-je}ih kolonija!

U subotu 28. avgusta na Trgu sr-pskih ratnika u dvadeset ~asovabi}e otvorena izlo`ba slika na-stalih na ovoj koloniji! E.I.

nau~nicima, filosofima idrugim umnim qudima ~ija re~se uva`ava.

- Po~eci preferansa u Sr-biji vezuju se za kraqa Milanai wegovog ~uvenog ministraKostu Cuki}a. Kraq Milan jeu izgnanstvu nau~io prefe-rans i uvideo je da ta igraodli~no razvija mnoge inte-lektualne sposobnosti, kom-binatoriku, logiku, psiholo-giju i tera ~oveka da brzo raz-

mi{qa. Zbog toga je nakon po-vratka u Srbiju u nekolikosela poslao instruktore dau~e narod preferansu. Ne znamta~no koja sela su u pitawu, aliznam da je jedno negde kod Le-skovca, a drugo kod VelikePlane gde se i danas organizujujaki turniri. Ka`u da je KostuCuki}a bio zadu`io da napi{epriru~nik sa pravilima zapreferans, ali nijedan pri-merak tog priru~nika nijesa~uvan. Mo`da je neki od tihinstruktora bio i u okoliniKraqeva pa se zato u na{em

gradu igra odli~an preferansi ima nekoliko vrhunskihigra~a - zakqu~uje Paja.

Na kraju razgovora setismo seonog osu|enika na smrt kome jeposledwa `eqa bila da odigra

partiju preferansa. Neki ka`uda kazna jo{ nije izvr{ena, aako neko zna pouzdano nekanam javi. Neboj{a Savi}

KRAQEVO - Kada se zapodenepri~a o preferansu, nepode-qeno mi{qewe je da je pre-ferans najboqa, najatrak-tivnija, najzanimqivija inajromanti~nija karta{kaigra na svetu. Uglavnom }esvi braniti stav da to nijekocka, da se u~i do kraja`ivota i da ga je nemogu}e dokraja nau~iti. Povod za pri~uo preferansu je susret sa jed-nim od najboqih igra~a oveigre u Srbiji, Paolom Pa-ji}em Pajom, ro|enim Kra-qev~aninom, koji ve} vi{edecenija `ivi u Beogradu.

Paja, kako je poznat uigra~kim krugovima i me|uprijateqima, bio je profesoru jednoj beogradskoj elektro-tehni~koj {koli, sada je u pen-ziji, a u rodni grad je do{ao daposeti oca i kao podr{ka gru-pi kraqeva~kih zaqubqenika uovu igru koji su u fazi for-mirawa Preferans kluba. Uzjo{ nekoliko igra~a va`i za

velemajstora ove igre, a omi-qen je posebno me|u mla|imigra~ima jer im svoje znawe iogromno iskustvo nesebi~noprenosi.

I ako ga mnogi porede sabrixom, davaju}i neznatnuprednost brixu u te`ini, ipakse svi sla`u da je preferansmnogo zanimqivija igra i zah-teva vrhunske mentalne spo-sobnosti.

- Ta~no je da u brixu imavi{e kombinacija, {to je i ne-minovno jer se preferans igrasa samo 32 karte, ali prefe-rans je mnogo dinami~nijaigra, tra`i brzo razmi{qawe,{to mu je i donelo ve}u popu-larnost u odnosu na dosta spo-

riji brix - obja{wavanam Paja koji je tako|e iodli~an igra~ brixa,karta{ke igre koja seizborila i za olimpijskistatus, zna~i prakti~noje priznata za sport, dokje preferans jo{ dalekood toga. Zato se i name}epitawe da li je peferanssamo kockarska igra.

- Sve u `ivotu je naneki na~in kocka. Ako jemerilo to da li se pre-ferans igra za novac,onda jeste kocka, ali zarse sada svi sportovi neigraju za novac? No, kakoje u sportu mnogo bitni-ja ve{tina i intelektnego sre}a, tako je i upreferansu. Sre}a jesamo mali deo kojiu~estvuje u igri i ne}e

vam biti od pomo}i ukolikonemate znawa. To naro~ito do-lazi do izra`aja na turnirimasa ve}im brojem kola i u par-tijama koje du`e traju, odnosno

koje po~iwu sa 300 ili 500 bulai traju po 5 sati, kao {to jenaj~e{}e slu~aj na turnirimau Vojvodini. Tada je znawe do-minantno, a sre}a ima vrlomalu ulogu. Ina~e, brix ima ta-kav status jer je popularan u

Americi gde ima dosta klubo-va, pa je veliki novac u igri.Kako raste broj klubova pre-feransa, pogotovu u central-noj i jugoisto~noj Evropi, na-dam se da }e se i ova vrhunskaigra jednog dana izboriti zastatus sporta - optimista jena{ sagovornik. Paja ka`e da u preferansu za

sada nema novca kao u vrhun-skim sportovima, ali je to nanivou {ahovskih turnira, patako recimo na boqim turni-rima prva nagrada je i po 2.500evra. To zna~i da bi i vrhunskiigra~ te{ko mogao od prefe-ransa da `ivi ukoliko bi seizdr`avao samo od nagrada saturnira. No kako su preferansigra~i istinski zaqubqeniciu ovu igru, oni to i ne o~ekujui svi imaju svoje profesije odkojih `ive. Verovatno zbogtoga se i preferansistime|usobno izuzetno dobrodru`e i poma`u jer nisu is-kvareni velikim novcem uigri.

U Srbiji preferans najdu`utradiciju ima u Vojvodini, na-ravno zbog Austrougarske, alini{ta mawe nije popularanni u drugim krajevima Srbije.Mo`da je razlog wegove popu-larnosti i {to je najvi{e za-stupqen me|u umetnicima,

Preferans, igraza odabrane

Da li je, po mnogima, najboqa karta{ka igra na svetu kocka i za{tose u Srbiji igra dobar preferans?

Sve vi{e `ena u preferansu

Posledwih godina sve je vi{e `ena koje igraju ovu, nekadaiskqu~ivo mu{ku igru.

- Kada sam ja po~iwao da igram, malo je bilo `ena koje suigrale preferans. To su uglavnom bile supruge, devojke i se-stre igra~a. Sada, sa porastom popularnosti, sve je vi{e `enau preferansu. One sada na turnirima ravnopravno u~estvujusa mu{karcima, ali postoje posebne nagrade za najboqe pla-sirane devojke, koje su i boqe u~enice jer nisu sujetne da pi-taju sve {to ne znaju, za razliku od mu{karaca koji te{ko priz-naju da neko od wih vi{e zna - ka`e Paja. Preferans (fr. préférence

- davawe prednosti) je kar-ta{ka igra adutskog tipakoja se igra izme|u triigra~a sa 32 karte (od 7 doA). Mogu da igraju i ~etiriigra~a, ali tada uvek po jedanigra~ ne u~estvuje u svakoj no-voj igri („su{i se“). Posto-ji i varijanta sa dva igra~a,ali nije uobi~ajena.

Uprkos francuskom pore-klu termina koji se koristeu igri, kao i samom nazivuigre koji poti~e iz 1802, ve-rovatnije je da je preferanspo~eo da se igra 1840-ih me|uruskim plemstvom. Razvijaose najvi{e na osnovu igrevist, gde je najve}a promenabila da je preferans (najra-nija) igra bazirana na li-citaciji boja u kartama. Igraje odmah postala veoma popu-larna i privukla je ~ak i sa-mog Lava Tolstoja. Kasnije,igra je postala popularna iu isto~noj i centralnoj Ev-ropi, te su se „razvili“ au-strijski i balkanski pre-ferans koji se po pravilimarazlikuju od ruskog, mada suizgleda mnogo sli~niji ori-ginalnoj igri.

Paolo Paji} - Paja

Umetni~ka vizija partije preferansa

„Sve u `ivotu je naneki na~in kocka“

M. Markovi} D. Stamen~i} D. Puzi} O. Markovi}

A. Matovi} S. Stefanovi} M. \or|evi}

Kazne zbog berbeborovnice

BEOGRAD - Republi~ka in-spekcija za za{titu `ivotnesredine obavila je krajem jula ipo~etkom avgusta vanrednu kon-trolu berbe borovnica na teri-toriji Nacionalnog parka Ko-paonik, zajedno s Nadzornomslu`bom parka i naplatila osammandatnih kazni zbog nedozvo-qene berbe. Protiv 19 osobabi}e podneti zahtevi za pokre-tawe prekr{ajnog postupka zbogberbe borovnica nedozvoqenimtehni~kim sredstvima, saop-{tila je inspekcija. Zbog berbeza{ti}ene vrste borovnica ne-dozvoqenim tehni~kim sred-stvima, bez potvrde o stru~nojosposobqenosti sakupqa~a zasezonu 2010. bi}e podneto devetzahteva za pokretawe prekr{aj-nog postupka protiv fizi~koglica. Sowa Cvetkovi}

27. avgust 2010.POQOPRIVREDA ИБАРСКЕ8 27. avgust 2010. POQOPRIVREDAИБАРСКЕ 9

KRAQEVO/TAVNIK - Ce-nama vo}a nisu zadovoqni niproizvo|a~i ni otkupqi-va~i i hladwa~ari. Mali-nari su pro{li najlo{ije,kupine nema ko da bere. Ber-ba vo}a je u mnogim krajevi-ma Srbije u punom jeku, alive}ina vo}ara, u odnosu naulagawa i o~ekivawa, ve}sada ima negativnu ra~uni-cu. Izuzetno lo{i vremenskiuslovi u vreme cvetawa, vi-soke podzemne vode kao igrad pri~inili su {tetemnogim vo}nim zasadima iuslovili pojavu bolesti i{teto~ina. To se nemino-vno odrazilo na ukupan kva-litet vo}a i naravno, cenukojom nisu zadovoqni pr-venstveno proizvo|a~i, alini otkupqiva~i i hla-dwa~ari.

Petar i Nada Drobwak izTavnika ra~unali su na dobitkada su 2003. godine podigliovaj lep zasad kupina na bez-malo hektar. Ulagawa bilaogromna, ka`e na{a sagovor-nica. ^a~anska bestrna ku-pina pokazala da ume da po-nese dobar rod za koji suistina hladwa~ari nudilipre par godina i dobru cenu.

- Vidi{ kako cena tada bilaodli~na, preko evra, evro idvaes. Danas ni{ta. @ao mida ovo razoremo mu~ili se!Nek pasu ovce, mo`da opetdo|e malo boqe vreme. Neznam {ta misle sa ovom po-qoprivredom - ka`e na{a sa-govornica.

Na ovaj poduhvat ih kakoka`e nagovorila jedna od 4}erke koliko su supru`niciDrobwak izrodili. Pomo}dodu{e u berbi imaju od svo-jih potomaka jer da nije takosa sada{wom cenom od 15-30

dinara ne bi pokrili nitro{kove radnika, kojih je svete`e i na}i za seoske poslo-ve. Kupiwak izgleda jo{ uvekdobro, no na wemu treba ra-diti, sredstva za za{titu nisu

jeftina, Obrada se pla}a jernemaju sopstvenu mehaniza-ciju, orezivawe tako|e izi-skuje sredstva. Stajwak nasre}u imaju svoj jer kao i sva-ka seoska porodica udoma}instvu imaju ne{tokrupne i sitnije stoke. Nasre}u nisu pro{irilipovr{ine pod kupinom jerimaju 10 hektara zemqe. Po-sledwe dve godine ~ak raz-mi{qaju i da razoru ovupovr{inu jer za ovo vo}e cenaje sve ni`a.

- Koji je to ra~un, kad od gaj-bice pla}am radnika 50 di-nara, a meni pla}aju za kiloprve klase 30 dinara. A gde jeprevoz, gde je muka rad, ula-

gawe. Ma ne mo` ni radnikada na|e{ - obja{wava tetkaNada.

Berba kupine traja}e jo{ de-setak dana no ukoliko i daqebude otkup po ovoj ceni tetkaNada ka`e ode kupina u sok

ili rakiju. Bar da je ne daju ubescewe. [ta bi tek da nemajui to malo poqoprivredne pen-zije i da ne poma`u deca.Na{e sagovornica se glasnopita {ta sa onima koji tek

{koluju decu, a `ive od sela.- Da nije ovo malo penzije,

da deca ne poma`u, ne znamkako bi. Kupine {to ne pro-damo u rakiju i sok. Pre nekidan mu`u vratili kupinu ilda mu je za drugu klasu plate15 il 18 dinara. Ma bruka![ta li samo misle sa ovimnarodom - pita se tetka Nada.

Sa sigurno{}u se mo`ere}i da je za vo}are ovo jednaod najgorih godina u posle-dwoj deceniji. Ukupan rodvo}a umawen je za tre}inu, anegde i vi{e. Zbog lo{ihvremenskih uslova izostao jeodgovaraju}i kvalitet plo-dova i o~ekivani prihod. Sveto ukazuje da se u budu}nostisavremenim tehnologijamaproizvodwe mora posvetitimnogo ve}a pa`wa. Velikimproizvo|a~ima je jasno da u„kockawu s nebom“ po pravi-lu gube i zato nastoje da kva-litetnom za{titom, savreme-nim agrotehni~kim meramasa~uvaju rod i ostvare o~eki-vani prihod. Najte`e je sva-kako malim proizvo|a~ima~iju }e sudbinu, po svemusude}i, i daqe krojiti i vre-menske nepogode. Kupinaina~e u nekim hladwa~amastoji jo{ od berbe 2008. Akoje do sada nisu plasirali,istina kome da prodaju i ovo-godi{wi rod. Vreme je da seneko pozabavi i preradom.Ako ne{to znamo da proizve-demo, vaqda znamo i da pre-radimo. Srbija nije krava mu-zara da stalno prodaje siro-vinu! Sowa Cvetkovi}

Kupina sve mawe vredi!

je na{a sagovornica.Ono {to je pora`avaju}e ovog tre-

nutka jeste cena rasnih krava kojesu nu|ene i po ceni za svega 500evra. Jedan od prodavaca je vi{enego uzrujano prokomentarisaona{e pitawe za koliko }e svoje dvekrave prodati:

- Da}u i za 500 evra samo da se kur-tali{em bede, ne}u vi{e mojom mu-kom da ranim lopove!

- Kupovao sam za hiqadu i po sad}u je prodati i za 500 evra, skuparana, ne}e niko da radi i muze, janemam ra~una - odgovara drugi.

Poznavaoci prilika ka`u da su sepojavili nakupci sa Kosova koji suu toku nedeqe otkupqivali stokudirektno od proizvo|a~a i pla}alipo ve}im cenama.

Ovaca ni jagwadi ove nedeqe kra-qeva~ka pijaca nije imala u ponu-di.

Kraj manifestacije u Gu~i i pe-rioda posta je uslovio mali brojprasadi, svega desetak. Wihovacena se kretala oko 150 dinara.Ina~e ovog perioda se evidentopla{e proizvo|a~i sviwa jer nakondu`eg perioda stabilizacije mo`edo}i do drasti~nog pada cena kakoprasadi tako i velikih sviwa. Kup-ci su ~uli za ni`e cene tovqenikau ostalim krajevima Srbije, pa suoni koji su morali kupovali grla,dok su oni kojima se ne `uri,odlu~ili da malo sa~ekaju sa kupo-vinom. Primetno je opadawesto~nog fonda, {to se odrazilo nasmawen obim ponude no i pored togakapiju pijace je pro{lo oko 450grla.

Ono {to iznena|uje jeste da sebroj grla u ponudi pove}ava, ali daje potra`wa sve mawa, bar na le-galnoj pijaci. Mo`da ~iwenici uprilog ide vreme godi{wih odmo-ra i visoke temperature, mada suproizvo|a~i vrlo sumwi~avi na ovukonstataciju. O~igledno da se ~ekajo{ jedno klizawe cena ̀ ive stoke.Rasprodaja je po~ela i to izgleda narate…. Sowa Cvetkovi}

KRAQEVO - Cene na kraqe-va~koj sto~noj pijaci su pra-vi pokazateq stawa trgovine`ivom stokom. Imputi proiz-vodwe su uslovili doneklestabilizovane cene. Zato jezbog cene mleka bio primetanznatno ve}i broj krava koje sunu|ene u bescewe. Proizvo|a~isviwa su slede}i koji strepe.

Na sto~noj pijaci u Kraqe-vu u ~etvrtak ve~e je bilo pri-li~no `ivo. Kolone kamionanatovarene stokom i krupnom isitnom lan~ano ulazile na je-dnu od zna~ajnijih prodajnihmesta u Srbiji. Rekli bi kao usretna vremena. Ono {to je na`alost primetno jeste izuzetnopoja~an obim ponude krava i torasnog sastava. Na pitaweza{to prodaju dobili smo go-tovo identi~ne odgovore.

- Ne isplati se…po{to brelitar mleka, litar vode, kilokukuruza.

Drugi jo{ nervozniji, da lije umesno qudima „stajati namuku“. Inspekcija nam urednopokazuje papire, 70 krava ~ekakupce.

Prime}ujemo stare nakupce,bace {aku, seqak se ne}ka,…dali da je proda ili ~eka. Po-smatra kravu, starija, vreme ida se mewa.

Kupac ode, prilazimo pro-davcu. - Prodajem dete, imam jo{ dve

ku}i, ne treba mi. Nisam je ku-pio, od moje krave pa mi lak{e.Neke odavle znam da su pla}alijunice i po dve iqade, sad ra-sprodaju. Dete totalna raspro-daja! Ni u vreme rata qudinisu davali stoku! Zlo - ka`ededa Mi}a.

Cena mleka, ali i strahsto~ara su u~inili svoje. Nai-me, prognoze nisu naklowene

sto~arima jer se o~ekuje dacena kukuruza na berzi narednenedeqe dostigne i astronomsku

cenu od 26 dinara, {to direk-tno ugro`ava najve}i imput uproizvodwi grla, a to je is-hrana. Kupovalo se i prodava-lo, ali ne o~ekivanim tem-pom. Naime kupuje ko mora.

- Kupujem kravu, imam jednukod ku}e vreme da je zamenim.Plati}u onoliko koliko vre-di. Cenka}u se sigurno, ali zadobru kravu vredi platiti.^ujem da su ve~eras jeftine?![ta }e narod, ko ima mnogo,treba to da se rani. Meni kra-

va za na{e potrebe, `ivim naselu ne mogu da kupujem sir imleko na ovu krizu - konstatu-

Rasprodaja stokena rate

U Ra{kom kraju sve mawe stokena sto~noj pijaci

Slaba ponuda stokeRA[KA - Ponuda stoke u ovojpodkopaoni~koj op{tini je u po-sledwih nekoliko meseci izuze-tno mala, tako da je na sto~nojpijaci u Ra{ki iz nedeqe u ne-dequ sve mawe i nakupaca kojidolaze iz Novog Pazara i saPe{tera.

Prethodnih sedmica na sto~nojpijaci u Ra{ki telad su se pro-davala izme|u 2,7 i 2,8 evra, junadi prasad za 1,8 evra, a jagwad zadva evra, dok su se ovce prodavaleza 0,90 evra po kilogramu. Zbogsmawenog sto~nog fonda, ponudastoke u ovom kraju najslabija je uposledwih nekoliko godina.

N. G.

Na kraqeva~koj pijaci rasne kravenu|ene u bescewe, a o~ekuje se idrasti~an pad cene sviwa

Nekada cena bila odli~na, danas - ni{ta!

Ode kupina u sok ili rakiju...

Ode u bescewe...

Cena kukuruza umawujecenu sviwa

NOVI SAD - Kukuruz je na Pro-duktnoj berzi u Novom Sadu u po-nedeqak prodavan po 21,33 din/kg(bez PDV) i to je trenutno najve}aberzanska cena u svetu. Premasaznawima „AgroServisa“, ak-tuelna cena je pribli`na onoj izoktobra 2007. godine kada je ku-kuruz ko{tao 228 evra po toni. Naberzi u ^ikagu kukuruz je prodavanpo 13,22 din/kg, a u Budimpe{ti,sa blagim rastom cene, po 17,27din/kg. Cena p{enice u Srbijiovogodi{weg roda miruje na 18din/kg, a svi su izgledi da }e ve}idu}e nedeqe biti skupqa jer seuveliko tra`i umesto kukuruza zasto~nu hranu. Neo~ekivano viso-ka cena kukuruza ubrzava ponudusviwa na tr`i{tu gde se bele`ipad, pa se tovqenici sada pla}ajupo 140 dinara za kilogram i od160-170 din/kg odlo`eno. Mawefarme u Vojvodini su odlo`ileobnavqawe tova, pa je trenutno ine{to ve}a ponuda prasadi sa ce-nom od 140-160 din/kg. Nedavnoostvareni izvoz junadi (530 ko-mada) pove}ao je cenu `ive vage na1,8 do 1,9 evra po kilogramu, kaoi ve}u potra`wu. Cena p{eniceod 19,71 din/kg na berzi u Budim-pe{ti za isporuku u septembru iu ^ikagu od 19,48 din/kg je nezna-tno ni`a u odnosu na prethodnidan. Sowa Cvetkovi}

Bik, Vodolija i Jarac

Sekundarni psiholo{ki tipovi sume{avina razli~itih kombinacijaosnovnih tipova. Zapravo, tri vatrenamu{ka znaka: Lav, Strelac i Ovan,kada su ubla`eni me{avinom psiho-lo{kog uticaja Device, Raka ili Bli-zanaca, rezultuju formirawem Bika,Vodolije i Jarca.

Bik - psiholo{ka me{avina Lava iDevice

Psiholo{ki tip Bikapredstavqa kombinaci-ju i interakciju tipaLava i Device.Astrolog MileDupor ka`e daamalgam `eqe zamo} od Lava iposesivnost odDevice vidimo upsiholo{komtipu Bika. Voqaje melanholi~na,latentna i vi{eupu}ena na mo} nadstvarima. Temperamentje rezervisan, konzervati-van, ali {irokogrud i tolerantan.

Vodolija - psiholo{ka me{avinaStrelca i Device

Psiholo{ki tip Vodolijepredstavqa kombinaciju iinterakciju tipa Strelcai Device, u kojoj je tipStrelca dominantan.„Uglavnom qubazne imirne po prirodi, Vo-dolije ipak u`ivaju daprkose op{temmi{qewu“ (Linda Gud-men, „Sun~evi znaci Lin-

de Gudmen“)

Jarac - psiholo{kame{avina Ovna i Raka

Psiholo{ki tip Jar-ca predstavqa kombi-naciju i interakcijutipa Ovna i Raka. Zarazliku od Ovna kojine mo`e da trpi ne-pravdu, Rak je podnosi

sa lako}om. Za razlikuod Ovna koji je gord ali

nesebi~an, Rak je krotakali sebi~an. Za razliku od

Ovna koji je buntovan i otvo-ren, Rak je pla{qiv i povu~en. Za

razliku od Ovna koji je nesavestan i

lew, Rak je savestan i vredan.Ѕa razliku od Ovna koji

je gord da se bavi svo-jim ose}awima, Rak

ih zloupotrebqa-va u svakom obli-ku. Wihovu me-|usobnu inte-rakciju prepoz-najemo u astro-lo{kim atribu-

tima Jarca: „Iz-gradio je oko sebe

zid od cigala. On jestidqiv, ali

sna`no `ilav. Onje prijatan, ali je

`estoko ambiciozan....Jaracje u svojim potajnim snovimaneizle~ivi romanti~ar, aliSaturn stavqa okove na we-govu prirodu. Planeta ~vr-ste discipline zahteva odwega blago pona{awe, prak-ti~ne aktivnosti i ozbiqnenamere. To je wegov krst koji}e te{ko nositi. Ponekad }eprikrivati frustriranost na-prasitim pona-{awem...Jar~evi sepretvaraju da mogu `iveti bez kompli-menata, a wihovo pona{awe je pri-

li~no ubedqivo kad ih dobiju....On usu{tini ima o~ajni~ku potrebu da ~ujeda je dobar, pametan, lep, po`eqan i in-teresantan, ali po{to to retko otvo-reno pokazuje, tek ponekad dobije nekuorhideju.“ („Sun~evi znaci Linde Gud-men“).

Dvojnu prirodu Jarca opisuje astro-log Qiqana Milaji}: „Treba spmenu-ti da kod Jar~eva postoje dva razli~itatipa - jedni su neobi~no te{ki sa nov-cem, a drugi su izuzetno velikodu{ni.Ovo su sposobni i odlu~ni qudi,

obi~no uspe{ni u ve}iniposlova kojima se

bave, jer prilazesvemu sa veli-

kim ose}awemdu`nosti idiscipline.Oni obi~novole novac -ne radi nov-ca, ve} radi

mo}i koju onnosi. Naravno,

onaj drugi, ve-likodu{ni tip

Jarca je malo dru-ga~iji, ali i on voli da

poseduje radi ugleda i presti`a.“

UZ PRVU JUTARWU...10 UZ PRVU JUTARWU... 11

Anketa

U snu i na javi

„Oduvek je bivalo da ~ovek sawa tolikosjajniju svetlost, koliko mra~nija je no} okowega i u wegovom srcu.“ Ivan Cankar

„[to vi{e starim, to vi{e prime}ujemda jedino snovi ne prolaze.“ @an Kokto

„Ne nazivaj se siroma{nim zato {to tise nisu ostvarili snovi; zaista je siro-ma{an samo onaj koji nikad nije sawao.“Mari Ebner - E{enbah

U detiwstvu, snovi i stvarnost budu ne-kako identi~ni. Mo`da zbog na{ih divnihroditeqa koji (ko drugi, ako ne oni), zna-ju na{e `eqe i snove, pa nam ih veliko-du{no pretvaraju u stvarnost.

U mladosti po~nemo i sami da „krojimosopstvenu sudbinu“, uz velika nadawa,o~ekivawa...Verujemo...jo{ uvek leti-mo....@ivimo to {to sawamo, ili barem - tunegde.

A u zrelim godinama?Bora To{i} (37), direktor „Kvart“-a:

- Sawam Zemqu smaragda, ali bez ~arob-waka, a de{ava mi se Zemqa nedo|ija sa„~arobwacima“.

Pavle Paji} (51), profesor elektroteh-nike:

- Sawam ure|eno dru{tvo, a budim se u ana-rhiji.

Savo Ne{ovi} (49), preduzetnik:- Sawam 90-tu, a budim se u 2010.

Olga Simi} (34), turisti~ki radnik:- Sawam miris ozona, a budi me gu{ewe

u smogu.

Tatjana Zari} (44), hemijski tehni~ar:- Sawam lep, normalan, skladan `ivot, a

`ivim stvarnost...Nadam se da }e mi se do-goditi sklad snova i stvarnosti.

Svetlana Andreji} (47), dipl. pedagog:- Sve {to sam sawala ili jo{ uvek sawam,

ni{ta od toga, po~ev{i od svih mogu}ihuslova koje bi dr`ava trebalo da pru`i sva-kom pojedincu, socijalnog, profesionalnog,humanog...pa do onog li~nog - me|uqudskogi emotivnog. Danas znam da jedini san kojimi je postao java jeste da budem majka.

ИБАРСКЕ 27. avgust 2010.

Astrologija

Sekundarni psiholo{ki tipovihoroskopskih znakova

Terapija karijesa mle~nih zuba

Ne razlikujese mnogo od te-rapije karije-sa stalnihzuba. Bitno jeda bude brzaefikasna ibezbolna. Deca}e lak{e pod-neti le~ewe

ako se obavi u ranoj fazi, negokada je do bola be} do{lo.Tako|e po`eqno je da se le~ewene obavqa u prvoj poseti ako nijeneophodno, ve} detetu treba omo-gu}iti da se upozna sa stomato-logom, ambijentom, da sedi ustolici, vidi instrumente i sveto kroz razgovor prilago|enuzrastu i psiholo{kom toku de-teta.

Kada do le~ewa do|e, detemo`e dobiti anesteziju da bi po-stupak protekao bezbolno.

Osnovni ciq terapije je da seuspori akutni tok oboqewa,spre~i nastanak komplikacija,prerana ekstrakcija mle~nihzuba i mogu}e posledice.

Terapija zavisi i od momentajavqawa lekaru, progresije le-zija, psiholo{kog tipa deteta,zdravstvenog stawa, spremnosti

roditeqa na saradwu. Uspeh jeboqi ukoliko se pacijent javi upo~etnoj fazi oboqewa.

Otkrivawe i uklawawe uzro-ka je najte`i deo terapije, jer ro-diteqe je te{ko ubediti u ne-ophodnost izmene re`ima is-hrane i uklawawe lo{ih navika.Osnovno je izmeniti lo{e na-vike u ishrani kao {to su upo-treba fla{ice i cucle, dugo-trajni obroci i podoji,kori{}ewe {e}era i slatki{aizme|u obroka. Od posebnogzna~aja je redovno odr`avawe hi-gijene.

Kod dece sa ovim karijesom jeobavezna primena fluora, kakoza endogenu tako i za egzogenuprimenu.

Primena fluora u obliku ta-bletica u mawoj meri uti~e naklini~ku sliku i tok oboqewa,ali je od izuzetnog zna~aja zazube koji jo{ nisu iznikli, kaoi za stalne zube u razvitku. Lo-kalna primena koncentrovanihfluorida, koja se obavqa u sto-matolo{koj ordinaciji mnogopoma`e u le~ewu po~etih formicirkularnog karijesa.

U slu~aju da dete do|e sa bolomili otokom, pomo} se pru`a od-mah, a daqa sanacija karijesa sepreduzima tek po{to se izmenelo{e navike deteta, i uspostavidobra higijena.

Qubazno{}u doktora stomatolo{ke ordinacije „Dr Stankovi}“ isaradnika iz zubno-protetske laboratorije „Ili}“, u narednim bro-jevima Ibarskih ima}ete priliku da ~itate o prevenciji i le~ewu,prvenstveno zuba, ali i usne dupqe, kao i o najnovijim dostignu}imau oblasti zubne protetike,Tako|e mo`ete na na{u meil adresu redakcija@ibarske.net, ili na tele-fon 036/312 010 postavqati pitawa stru~wacima ordinacije „DrStankovi}“.

dr OliveraStankovi}, spec.ortopedije vilica

Ure|uje

i pi{e

Mirjana An|i}

Me|u javom i med snom

^itati, tragati, otkrivati...nekada hrle}i,nekada zastajkuju}i...a sve jednako vra}aju}i sebezbroj puta na ono {to ostavi pe~at zauvek...

Ovoga puta vra}amo se Lazi Kosti}u. Kriti~ari ~esto, kao po {ablonu, ka`u: „Bio

je jedan od najobrazovanijih kwi`evnika togadoba. Kog doba? 1864. kada je odbranio doktor-sku tezu na latinskom jeziku? Doba kada je prvipo~eo da prevodi [ekspirova dela na srpskijezik, govore}i i gr~ki, latinski, nema~ki,francuski, ruski i ma|arski jezik? Doba kadaje pisao pesme, bio dramski pisac, esejist, no-vinar, prevodilac, diplomata, profesor, po-zori{ni kriti~ar, politi~ki buntovnik,esteti~ar i filozof?

Za velikane ne postoji nikakvo „doba“, nika-kvo „bio je“.

Bio je i ostao za sva doba. U pesmi „Me|u javom i med snom“ Laza

Kosti} defini{e svoju poeziju kao proizvodsna i jave, svesnog i podsvesnog, halucinantnogi logi~nog.

Srce moje samohrano,Ko te dozva u moj dom?Neumorna pletisanko,

{to pletivo plete{ tankome|u javom i med snom.Srce moje, srce ludo,

{ta ti misli{ s pletivom?k‘o pletiqa ona stara,

dan {to plete, no} opara,me|u javom i med snom. Srce moje, srce kivno,

ubio te `ivi grom!{to se ne da{ meni `ivu

razabrati u pletivume|u javom i med snom!

Metafora nevidqivog i neuhvatqivog pe-snikovog JA, apstraktnog koje donosi na-dahnu}e i emocije; neumorna „pletisanka“ {tonajfinije pletivo tvori negde „me|u javom imed snom“. No, srce je i „ludo“, neposlu{no isamovoqno deli razumsko i promi{qeno od ne-svesnog. Iako je dan simbol svesnog, a no} pod-svesnog, neminovno je preplitawe i pretakawejednog u drugo. Razlu~iti razumsko od intui-tivnog i za pesnika je tajna jer sve se odigravana tananoj granici „me|u javom i med snom“.

Miwoni

Potrebno:

60gr {e}era u prahu6 jajarendana kora od limunaka{i~ica vanilin{e}era50gr {e}era150gr bra{na150gr marmelade(najboqe od ribizle)tamna i svetla ~okolada zakuvawekokosovo bra{no

Priprema:

Rernu zagrejati na 180 ste-peni. Penasto umutiti `uman-ca sa {e}erom u prahu, vanilin{e}erom i izrendanom koromlimuna.

Od belanaca i {e}era umu-titi ~vrst sneg, zatim ga po-lako dodati smesi od `umana-

ca. Na kraju dodati bra{no. Te-sto ravnomerno raspodeliti upli}i pleh oblo`en papiromza pe~ewe. Pe}i 35-40 minuta.

Otopiti na pari obe vrste~okolade. Pe~eno testo, maloprohla|eno, ise}i na kocke.Svaku kocku ovla{ premazatimarmeladom a zatim ih, kada seohlade, umo~iti u otopqen pre-liv od ~okolade. Mogu se po`eqi uvaqati u kokosovobra{no ili i{arati belomglazurom.

Nedeqni recept

РЕГИОНАЛНЕ НОВИНЕ

www.ibarske.netИЗЛАЗЕ ПЕТКОМ27. август 2010.

ИБАРСКЕ

27. avgust 2010.OGLASI ИБАРСКЕII 27. avgust 2010. OGLASIИБАРСКЕ III

MALI OGLASI

• Prodajem dobro o~uvan tobo-gan sa kulom od punog drveta.Visina 2,3 metra, du`ina 3m.063/601833• Prodajem stolarsku ma{inu,cirkular-abrihter, sa livenimpostoqem, du`ina no`eva 510mm, motor 5,5 Kw. Tel:036/356134, 064/6387399• Kupujem ordewe i starinovac. Telefon: 063605171• Prodajem polovnu elektri~nu{iva}u ma{inu-glava „Veri-tas“. Cena po dogovoru. Tel:375/487• ^uvala bih starije osobe ilidecu. Tel: 0644738477• Prodajem regal. Tel:036443255• Prodajem profesionalnicirkular za strugawe drva. Tel:0638699208• Viola, na prodaju, nova uko`noj fotroli, sa rez. delo-vima. Uvoz iz ^e{ke. Tel:0631861414• Povoqno prodajem pi{toqZbrojovku 6,35. Tel: 036361534• Povoqno prodajem de~ja ko-lica iz Austrije na rasklapawei de~ji krevetac. Tel:036361534• Otkupqujem polovne kvali-tetne sobne bicikle i orbitektrena`ere (nordijsko tr~awe).Tel: 064/18-37-064 i 069/655-675• Prodajem spiralni tobogan iopremu za de~ju igraonicu. Tel:0646625870• Prodajem velika de~ja ko-lica, ki{obran kolica, daskuza povijawe, quqa{ku, stolicuza auto i ogradicu. Tel:060/0817579

• Prodajem polovnu elektri~nu{iva}u ma{inu - glava „Sla-vica“. Tel: 036/865-186• Prodajem {poret Alfa - 7 ipe} Kraqica - 3 (naftaricuPreporod poklawam). Tel:036/233-773.

POSLOVNI OGLASI• Sve vrste bravarskih usluga iobrade na strugu. \or|e, Tele-fon: 063/8699208• Prodajem mernu klupu sa po-kretnim kowi}ima za kontrolupravilnog obrtawa osovine.Tel. 061/114-68-34• Otkupqujem europalete. Isplata odmah. Tel: 065/4533792• Prodajem veliku ma{inu zabru{ewe teraco podova. Tel:064/97-45-436

• Prodajem dentalni RO aparatPhilips-oralix (dens-o.mat) digi-talni. Tel: 036/231-230 od 9-17h

NEKRETNINE• Prodajem plac na Beranovcu,ku}u u Kamenici i gara`u uKraqevu. Telefon: 063646648• Prodajem parcelu od 40 ari ucentru @i~e. Voda, struja i as-falt pored placa. Telefon:060/4275942

• Izdajem prazan stan 70m2 Hi-gijenski zavod. Tel:064/3833181• Izdajem stan 50m2 kod Vodo-voda i name{tenu sobu, CG, saupotrebom kuhiwe i kupatila,Ulica Heroja Mari~i}a 107.Telefon: 036/324-560 i064/2775952.• Izdajem dvoiposoban stan ucentru Beograda, CG, lift,klima, kablovska. Cena 380evra. Telefon: 0641190622• Prodajem placeve od 1Ha i od40 ari na obilaznici kod auto-centra Miliki}. Telefon:0641190622• Izdajem jednosoban stan zasamca, u Zelenoj Gori, cg, tele-fon, kablovska. Telefon:0641666850• Prodajem dvosoban stan 65m2u centru Ra{ke. Tel: 036737259• Prodajem plac 2 ara na u{}uIbra i Morave. Cena 6.000evra. Tel: 063633791• Izdajem stan 65m2, polu-name{ten u {irem centru, ka-blovska. Telefon: 036393234posle 15 ~asova

• Izdajem name{tenu garso-weru u ku}i, ulica Mirka Be-lobrka 17/4. Tel. 036/234 988• Prodajem ku}u u Kraqevu,200m2 na 2 ara placa. Legalizo-vana, ukwi`ena. Cena 60.000eura. Tel.0642372226• Povoqno prodajem garsoweruu Vrwa~koj Bawi 24m2, pri-zemqe. Tel: 0644153624• Izdajem jednosoban stan. Te-lefon: 036/392-304• U Sir~i kod {kole prodajemlivadu povr{ine 33,53 ari sanedovr{enom vikendicom. Tel:036/391-779• Prodajem plac 18 ari, 7 km odgrada na autobuskoj stanici uPopovi}ima, povoqno. Tel:392-802.• Povoqno prodajem placpovr{ine 4,49 ari u ulici^ibukova~kih partizana u Kra-qevu. Voda, struja i kanaliza-cija dovedeni na plac.Telefon: 036/356-098, 063/26-86-56• Izdajem stan dvosoban 50 m2 unovogradwi u Ulici HerojaMari~i}a. Stan je polu-name{ten ili nename{ten. Te-lefon: 0643772208• Izdajem dvosoban nename{tenstan u centru Kraqeva, 60m2,Cara Lazara 50/4, CG. Tel:011/3130797 i mob: 065/2520079• Prodajem ku}u u DowemGra~acu 3,17 ari placa, poredputa, ukwi`ena. Cena po dogo-voru. Tel: 065/6331741

• Prodajem stan u Vrwa~kojBawi i ku}u na Kopaoniku.Tel: 036/318-018, 063/7771631• Prodajem plac u Vrbi saku}om i pomo}nim prostori-jama, kompletna infrastruk-tura, kanalizacija, uli~narasveta, asfalt i telefon. Tel:036/865-005 i 064/882 11 05• Prodajem stambeno poslovniobjekat pored glavnog puta u@i~i pogodan za sve delatno-sti. Tel: 063/621-531• Prodajem-izdajem stan od40m2, novogradwa, cg, klima,po~etak Kara|or|eve ulice.Tel: 064/847 81 47• Prodajem ku}u 70m2 ul. Hero-ja Mari~i}a i plac 6 ari ulica\or|a Radi}a (preko puta Ra-tarskog imawa) sva infra-struktura. Tel: 064/89 121 57• Izdajem dvosoban name-{tenstan u centru grada, cg, kablov-ska, klima, nadzor, internet.Tel: 036/355 664, 064/156 65 46• Izdajem stan i ku}u 70m2, za-seban ulaz i dvori{te.Kara|or|eva ulica, prazan ilipoluname{ten. Tel: 036/352-879• Povoqno izdajem ili prodajemlokal na keju i prodajem stan uDositejevoj 60m2. Tel: 065/547 2896

AUTO OGLASI• Prodajem Mercedes 190E,plin, aluminijumske felne,1984, Folksvagen Xeta dizel,1987, skuter pia|o 180ccm. Cenapo dogovoru. Tel: 062/306166

• Prodajem fiat stilo-kara-van. 1.9JTD, 2004, ful oprema, uodli~nom stawu, nehavarisan.Milana Toplice 7 stan br.8.(iza Kraqeva~kog pozori{ta).• Prodajem rusku auto-priko-licu. Tel: 036235188• Prodajem Moskvi~ Aleko ‘90godi{te, ugra|en plin. Tel:036/234-988• Na prodaju lavqa kanxa. Tel:0641613044 (Sr|an)• Prodajem gepek za kombi.Cena 100e Tel: 063633791• Prodajem fiat Tipo,'90godi{te, benzinac. Telefon:063610868• Na prodaju FAP 1314 kiper,tehni~ki ispravan. Tel:036/732-169• Prodajem skuter APRILIA SR

50ccm, 1.000 evra. Tel:0644283150• Prodajem Yugo IN 1.1. 2008. uodli~nom stawu. Tel: 063/84-89-664• Prodajem fiat punto 1.9 JTD2003. godi{te, 2.900 evra, nijefiksno. Tel: 066/383 313• BMW R1100RT, 1998, 64000km,ABS, 6500E, 036372558• Pe`o 307, 2.0 HDI, 2003,170000 km, ful bez ko`e, 5500E,0638268956• Varburg, 1.3, 1990, 1000E,0642032617• Prodajem Reno 21, ‘88godi{te hitno i povoqno. Tel:064/6625870• Audi, 2.5 TDI, 2002, 170000km, ful bez ko`e, 6600E,063683422

• Mercedes C180 Esprint, 1.8,230000 km, ful bez ko`e, stra-nac, 2500E, +38651335246• Yamaha Drag Star, 650 kub.cm,16000 miqa, na ime, 3600E,0641249805• VW G-2, 1.6 TD, 1987, 275000km, zamena, 2000E, 0641152400• Mercedes 8.14 70000km, nosi-vost 3.5t, nov motor 7800E,0655051879• Honda Pantheon, 150 kub.cm,2000,24500km, nove gume, servis,1150E, 062456717• Opel Omega, 2.5 TDS, 1997,230000 km, ful bez ko`e, tekregistrovan, dogovor, 3000E,0649990013• Mercedes 307, 2.3D, 111000km,teretni 1.1t, 4800E, 0642632156• Opel Korsa, 1.1, 157000km,3300E, 0600249941VW G-2 Inter cooler, 1.6D,180000km, alarm, c.b, muzika,dogovor 2300E, 014243133• Suzuki 600 kub.cm, 30000km,ocariwen, na ime kupca, 1900E,036393281• BMW 523i, 2.5, 1997, 115500km,sportska verzija, sek. plin at,ful bez ko`e, 6000E, 062456717• Pezo Vivasity,100 kub.cm, 1999,3500km, puno dodatne opreme,850E, 062456717• Aprilija Leonardo,250 kub.cm, 2001, 18000km, vlasnik,1900E, 036372558• Citroen Jumpy, 2.0HDI, 2002,ABS, c.b, servo, termo-izola-cija, 5500E, 0643091179• Volvo 340DL 1.6D, 1987,163500km, 1500E, 0646644053• Fiat Fiorino 1.4, 1997,190000km, muzika, sek. plin,kod.kqu~, 1700E, 0638131425• VW G-3 karavan 1.8, 200000km,1993, ful bez ko`e, plin at,3000E, 06374769634• Honda VFR 750 RC24, 47000km,1986, 1600E, 0653631678• Mercedes 311, 2.2TD, 2001,240000km, uvoz iz GB, B kat,3600E, 0628912900• Citroen C3, 1.4HDI, 2003,160000km, ful bez ko`e, 5850E,062320111• Opel Senator 3.0i, 1990,klima, servo, plin, 2800E,063622327• Mercedes 124 2.0, 1990, ful,4300E, 0638536857• Opel Vektra 1.8, 160000km,2002, fabri~ki plin, na ime,3400E, 0637013878• Opel Astra, 1.8, 1998,149000km, ABS, AIRBAG,klima, servo, c.b, 3900E,063660005• Fiat Punto, 1.9, 2003,116000km, ful bez ko`e, 2900E,0637433776• Audi A-4, Kvatro, 1.8T, 1996,150000km, ful, uvoz iz CH,6100E, 0631711055• Reno Laguna, 2.0, 2002,65000km, ful, 5400E,0638035401• Audi A-4,1.9TDI, 1995,163000km, ABS, alu. felne, za-mena, servo, c.b, 4800E,0641492586• Opel Astra, 1.6, 1992,230000km, {iber, servo, c.b,2700E, 06530800• Jugo Koral in, 1.1, 2003,60000km, Pe`o motor, 2300E,0628914299

• Prodajem livadu u Kova~ima90 ari u blizini „~esme“. Tel:373-084 i 063/7783221

• Zastava 101, 1984, registro-vana do 15. decembra, telefon:064/6406791

• Izdajem sobe u Sutomoru,Crna Gora. Ratkovi} Du{kotel: 064/113-81-95 i0038230373486

• Prodajem metalnu rotiraju}upolicu za registratorepre~nika 80cm, staje 75 regi-stratora. Cena 200 eur. Tele-fon: 063/8622848

SUP 92Vatrgasci 93Hitna pomo} 94Medicinski centar 301-988Telefonske smetwe 977Telegr. i me|un. razgovori 96Informacije 988

Bu|ewe 9811Centar za obave{t. i uzbuw. 985Auto-moto dru{tvo 314-254AMS - pomo} na putu 987@elezni~ka stanica 313-555Autobuska stanica 313-444Elektrodist. dispe~er 322-892Vodovod - dispe~er 234-455Toplana - dispe~er 334-027

^isto}a - centrala 362-202Dom zdravqa Ribnica 372-070Dom zdravqa @eneva 323-797Muzej 315-350Narodna biblioteka 321-377Kraqeva~ko pozori{te 311-211KUD „Abra{evi}“ 231-746Dom kulture Ribnica 375-757Turist. org. Kraqeva 316-000

Crveni krst 234-770Crkvena op{tina 314-033Hala sportova 323-181Veterinarska stanica 324-295Apoteke:Crveni krst 315-640Zdravqe 315-630Centar 315-650Pogr. oprema. „Venac“ 063633-791

Va`ni telefoni

Tekst oglasa (najvi{e 120 slovnih mesta):

__________________________________________________________

__________________________________________________________Tel. broj: Vrsta oglasa (zaokru`iti):_______________________ mali nekretnine auto oglas_________________________________________________________________Uz ovaj kupon, Va{ besplatan mali oglas mo`ete predati do srede u14 ~asova u redakciji Ibarskih, Milana Toplice 1/15 ili u kioskuSofist ispred Doma dru{tvenih organizacija

BESPLATAN MALI OGLAS

Male, poslovne oglase i ~ituqe mo`ete predati u redakcijiIBARSKIH, ulica Milana Toplice 1 (prvi sprat iznad PA-

RIZA, kancelarija broj 15), svakog radnog dana od 9 do 14~asova, mailom: marketing@ibarske.net

telefonom: 036 327-555, mob. 063 744-62-53

НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ

www.ibarske.netИЗЛАЗЕ ПЕТКОМ

ИБАРСКЕ

• Prodajem ku}u u @i~i.telefon: 064/6406791

• Prodajem novoo{te}eni imalo kori{}eni name{taj.Tel: 036/322 728, 064/94 14 549

27. avgust 2010.OGLASI ИБАРСКЕIV

Dana 5.09.2010. godinenavr{ava se 20 godina odsmrti na{eg dragog oca

Bo`idaraStar~evi}a

14.03.1943 - 5.09.1990.

Prerano si oti{aoi ostavio da tugujemo za tobomkad si nam bio najpotrebniji.

Osta}e{ da `ivi{ u na{im srcima.

Tvoja najmilija decaMilijana, Milka, Dragica,

Razumenka i Dragutinsa svojim porodicama

27. avgust 2010.KULTURA/OGLASI ИБАРСКЕ12 27. avgust 2010. OGLASIИБАРСКЕ 13

Dobijawem kraqevske kruneStefan Prvoven~ani stekaoje jo{ ve}i ugled, kako me|u vla-darima drugih zemaqa, tako i usrpskoj dr`avi. Ugarski kraqAndrija dobio je poziv od la-tinskog cara da sklope dogovoro napadu na Srbiju. Taj dogovorbio je planiran u Ni{u i nawega je bio pozvan i Stefan,ali on na wega nije do{ao, jerkako ka`e sam Stefan: I, kadse sastanu, da se obrnu na zem-

qu svetoga Simeona i naota~astvo moje, zovu}i me ne-prestano, na prevaru kao s qu-bavqu, da do|em na vi|ewe swima. Ne `elev{i da prihva-ti borbu sa nadmo}nijim La-tinima i Ugrima on je pribe-gao diplomatiji, svom najja~emoru`ju. Tako je s prole}a 1216.u gradu Ravnom do{lo do su-sreta ugarskog kraqa Andrijei Stefana: I probavismo u ve-sequ 12 dana. A velmo`e wego-ve i boqari silni poklawahumi se svakoga dana i dono{ahumi vrlo mnogo darova raznovr-snih. (Stefan Prvoven~ani)Tako je Stefan otklonio ratnuopasnost od Srbije. Naravno,kada je u Ni{ do{ao latinskicar Henrih, bio je razqu}en jerje to predstavqalo wegov po-liti~ki poraz. O tome Ste-fan Prvoven~ani ka`e:

Posle ovoga pribli`i nam segr~ki car, gnevan i jaro{}u obu-zet, nau~en od onih koji mi zlomisle. I sastasmo se u slav-nom gradu Ni{u, i koji mnogoho}a{e, pa ma i neki mali deoda uzme od mene, i ne dobi, be-zumni, nego zlim srcem ne mo-gade ni rata podi}i ni qubaviu~initi, molitvama Svetoga.

Savin boravak u Srbiji ite-kako se osetio u narodu kuda jeon odlazio u svoje pohode po se-lima. Tada je i dobio naziv na-rodnog u~iteqa jer je bio ne-umoran u dr`awu propovedi,ali ne samo u tome, on je qude

pou~avao kako da oru, `ene da~iste ku}u... Ali Sava je imaovelike planove i zbog toga jemorao napustiti Srbiju. O we-govom odlasku Teodosije pi{e:

Do{av{i ka samodr{cu bra-tu, hote}i mu dati pozdravradi odlaska, ovaj smatra{ewegov odlazak kao izlazak du{e,i mnogo plakav{i i sa svimablagorodnim moliv{i htede gazadr`ati. Po{to nikako nemogade, veoma se ra`alosti.

U vreme kada je Srbija kru-nisawem Stefanovim dobilanezavisnost, srpska crkva bilaje pot~iwena ohridskoj arhie-piskopiji gde je bila i srpskacrkvena vlast. Takav polo`ajdovodio je do duhovnog rascepau srpskoj crkvi {to je moglodovesti do nejedinstva i ra-scepa u srpskoj dr`avi. Zbogtoga je trebalo obezbediti da icrkva dobije nezavisnost. Takosu Stefan i Sava odlu~ili daSava ode u Nikeju i poseti ni-kejskog cara Teodora Laska-riksa i patrijarha ManojlaSarantena.

Sava je bio lepo primqen jerk}i cara Teodora Laskara be{eudata nevesta Radoslava, sinaStevanova, sinovca SvetogSave. Zbog toga car ga mnogo-qubazno primi sa sugubom~a{}u, jer je i sam `eleo da gavidi.(Teodosije)

Kako pri~a Teodosije Sava seobratio caru: Skrbno i pe~alnomi je, caru jer moja zemqa nemasvoga arhiepiskopa; a jo{ imnoge zemqe su okoloota~astva mi u oblastidr`ave na{e, no nisu naprednebo`anstvenim ispravqewem.Da, hteo bih da tvoje velikocarstvo zapovedi patrijarhuda mi osveti kao arhiepiskopajednoga od bra}e moje koji je samnom, da ga zemqa ot~astvami ima na osve}ewe svoje, i dase dr`ava velikoga ti carstvawime veli~a. (Domentijan)

Dimitrije Jovanovi}: NEMAWI]I (7)

STEFAN PRVOVEN^ANI(1196-1228)

Gradska uprava Novi Pazar, Odeljenje za stambeno komunalne poslove i

zaštitu životne sredine, Odsek za zaštitu životne sredine, Novi Pazar

11.08.2010.godine

objavljuje

OBAVEŠTENJE

O DONETOM REŠENJU KOJIM JE UTVRĐENO DA NIJE

POTREBNA PROCENA UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU

SREDINU

Na zahtev nosioca projekta, Državni univerzitet iz Novog Pazara, ul. Vuka

Karadžića bb. Odeljenje za stambeno komunalne poslove i zaštitu životne

sredine, Odsek za zaštitu životne sredine, sprovelo je postupak odlučivanja o

potrebi procene uticaja na životnu sredinu za projekat postavljanje podzemnog

rezervoara V=40m

3

za uskladištenje lakog lož ulja sa cevovodima i opremom

za snabdevanje kotlarnice, na kat. parceli br.218l/l KO Novi Pazar, opština

Novi Pazar, korisnika Državni univerzitet u Novom Pazaru.

U sprovedenom postupku doneto je rešenje 07 br. 501-276/10 dana

11.08.2010.g. da za predmetni projekat nije potrebna procena uticaja na životnu

sredinu.

Navedeno rešenje zasniva se na analizi zahteva nosioca projekta i

podataka o posmatranoj lokaciji, kapaciteta i karakteristikama i mogućim

uticajima na životnu sredinu, uzimajući u obzir učešće javnosti u postupku kao

i kriterijume propisane Uredbom o utvrđivanju Liste projekta za koje se može

zahtevati procena uticaja na životnu sredinu („Sl.glasnik RS“ br. l 14/08).

Na osnovu karakteristika planiranog projekta nosiocu projekta određuju se

uslovi i mere koje se odnose na sprečavanje, smanjenje i otklanjanje mogućeg

štetnog uticaja na životnu sredinu.

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvršiti uvid i izjaviti žalbu na

doneto rešenje u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog rešenja.

Žalba se izjavljuje Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, a

preko prvostepenog organa.

Obaveštenje se objavljuje na osnovu čl.29. Zakona o proceni uticaja na

životnu sredinu („Sl.glasnik RS“ br.135/04 i 36/09).

Samostalni stručni saradnik

Remzija Dražanin dipl.ing.met.

Na osnovu ~lana 2,3 i 4. Pravilnika o postupku javne nabavke malevrednosti („Sl. glasnik RS“ br. 50/09),

PRED[KOLSKA USTANOVA „OLGA JOVI^I]-RITA“KRAQEVO, KARA\OR\EVA 11

objavquje

JAVNI POZIVZa prikupqawe ponuda

u postupku dodele javne nabavke male vrednosti

Predmet javne nabavke: Izvo|ewe radova na adaptacijiprostorija u O[ „Dositej Obradovi}“ u Vrbi (redni broj JN 4/10)

Opis predmeta javne nabavke: Izvo|ewe radova na adaptacijiprostorija u O[ „Dositej Obradovi}“ u Vrbi u kojima }e seodvijati pripremni pred{kolski program.

Pravo u~e{}a imaju sva fizi~ka i pravna lica koja ispuwavajuuslove iz ~lana 44. Zakona o javnim nabavkama. Ispuwenostnavedenih uslova ponu|a~ dokazuje na na~in predvi|en ~lanom 45.Zakona. Uslovi koje svaki ponu|a~ treba da ispuni kao i na~in nakoji se dokazuje ispuwenost uslova su bli`e odre|eni konkursnomdokumentacijom.

Kriterijum i elementi kriterijuma za izbor najpovoqnijeponude:

Kriterijum za izbor najpovoqnije ponude je ekonomskinajpovoqnija ponuda. Elementi kriterijuma su ponu|ena cena,rok izvo|ewa i rok i na~in pla}awa.

Uvid i preuzimawe konkursne dokumentacije (uslovi, mesto,vreme, rok, naknada tro{kova...):

Zainteresovani ponu|a~i mogu izvr{iti uvid u konkursnudokumentaciju svakog radnog dana, od 8,00 do 14,00 ~asova, po~ev oddana objavqivawa javnog poziva u listu Ibarske. Konkursnadokumentacija se mo`e preuzeti na adresi: Pred{kolska ustanova„Olga Jovi~i}-Rita“, Kraqevo, ul. Kara|or|eva br. 11. Konkursnadokumentacija mo`e biti dostavqena i po{tom, telefaksom ilielektronskom po{tom.

Podno{ewe ponuda (rok, mesto, vreme, na~in, naznaka...): Rok za podno{ewe ponuda je 5 dana od dana objavqivawa javnog

poziva u listu Ibarske. Blagovremenim }e se smatrati sve ponudekoje stignu na adresu naru~ioca najkasnije posledweg dananavedenog roka, do 1300 ~asova. Ukoliko rok isti~e na dan koji jeneradan, kao posledwi dan navedenog roka }e se smatrati prvinaredni radni dan do 1300 ~asova. Ponude se podnose u zatvorenoji zape~a}enoj koverti na adresu naru~ioca: Pred{kolskaustanova „Olga Jovi~i}-Rita“, Kraqevo, ul. Kara|or|eva br. 11., sanaznakom „Za javnu nabavku Izvo|ewe radova na adaptacijiprostorija u O[ „Dositej Obradovi}“ u Vrbi - ne otvaraj“ JN4/10“. Na pole|ini koverte upisuje se naziv i adresa ponu|a~a.

Otvarawe ponuda (mesto, vreme, prisustvo zainteresovanih...): Otvarawe ponuda je javno. Ponude }e se otvarati odmah, po

isteku roka za podno{ewe ponuda, to jest u 1315 ~asova posledwegdana gore navedenog roka. Otvarawe ponuda }e se obaviti uprostorijama naru~ioca Pred{kolska ustanova „Olga Jovi~i}-Rita“, Kraqevo, ul. Kara|or|eva 11, kancelarija sekretaraustanove. Otvarawu ponuda mogu prisustvovati sva zainteresovanalica. Predstavnici ponu|a~a moraju imati ovla{}ewe koje }epredati Komisiji za javnu nabavku prilikom otvarawa ponuda.

Odluka o izboru najpovoqnije ponude bi}e doneta u roku od 3dana od dana otvarawa ponuda. Navedenu odluku naru~ilac }edostaviti svim podnosiocima ponuda u roku od tri dana od danawenog dono{ewa.

Dodatne informacije o navedenoj nabavci se mogu dobitisvakog radnog dana na br. telefona 036/ 316-040, u vremenu od 800

do 1400. Kontakt osoba je Zdravko Gli{ovi}.

Republika Srbija

GRAD NOVI PAZAR

Gradska uprava za izvorne i poverene poslove

Lokalne samouprave

Odeljenje za stambeno komunalne poslove

i zaštitu životne sredine

24.08.2010. god.

Novi Pazar

Na osnovu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, člana 10. i

člana 29. stav 1. i 3. („Službeni glasnik RS“, br. 135/04 i 36/09), Odeljenje za

stambeno komunalne poslove i zaštitu životne sredine, Odsek za zaštitu

životne sredine

O B A V E Š T A V A

Javnost, zainteresovane organe i organizacije da je ovom organu nosilac

projekta vlasnik mesarske radnje „Ertan“ Hamo Ibrahimović, ul. Save

Kovačevića br. 30. iz Novog Pazara, podneo zahtev za odlučivanje o potrebi

procene uticaja na životnu sredinu, projekta - postrojenja za preradu i

pakovanje mesa, na kat.parceli br. 4006/9 KO Novi Pazar, opština Novi

Pazar, korisnika Ibrahimović Hamida 1/2 k.p.

Uvid u podatke, obaveštenja, dokumentaciju i zahtev nosioca projekta,

može se izvršiti u prostorijama nadležnog organa - Odeljenja za stambeno

komunalne poslove i zaštitu životne sredine, Gradska uprava Novi Pazar, ul.

Stevana Nemanje br. 2, kancelarija br. 12, počev od 25.08.2010. god. u

vremenu od 08 do 15 sati.

Molimo Vas da u roku od 10 dana od dana prijema obaveštenja, dostavite

mišljenje o zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja predmetnog

projekta na životnu sredinu ovom nadležnom organu.

Samostalni stručni saradnik

Remzija Dražanin dipl.ing.met.

^ITUQEPOVODOM SMRTI

BESPLATNE

Po{tovani, samo u IBARSKIM mo`ete predati besplatne~ituqe na 1/12 strane povodom smrti ~lana va{e porodice,a ~ituqe za parastose napla}ujemo po na{em cenovniku.

Va{e oglase, reklamei ~ituqe mo`ete predati

i u kiosku „Sofist“, ulica HajdukVeqkova, ispred Doma dru{tvenih

27. avgust 2010.KAFANA JE MOJA SUDBINA ✌ ИБАРСКЕ14 27. avgust 2010. ☞ TU LE@I KVAKAИБАРСКЕ 15

(Glavni lik: uli~ni prodavacnovina i raznoraznih xixu-bixa,oko 40 godina, diplomirani fi-losof bez posla.

Mesto: ugao neke kraqeva~keulice; sto~i}-tezga ispred glav-nog lika, i sklopiva polica-{tand iza wega.)

^ove~e (gleda u kameru), ne-ma {ta da brine{: tvoje no-vine te ~ekaju ovde! Znam jada si otprilike bio na go-di{wem odmoru, ~im te nemada ih uzme{! Kod mene sti`usamo dva primerka, a jedanodmah ostavim za tebe. Itako, tebe nema, onaj drugiprimerak se ne-kako brzo prodao,po~e{e neki da za-gledaju tvoje no-vine – sklonim ihja u fioku!

Da vidi{ ~uda:do ju~e niko da ihprimeti, kamolida ih kupi, a kakoih ja maknuh – uz-buna! (Imitiraglasom i mimikom,svaki put druguli~nost): “Jesu liiza{le one no-vine {to je tre-balo da iza|u pretri dana”, “imateli one plave no-vine", “rekao mikolega da imajuneke dobre novineu kojima pi{e ono{to niko ne smeda objavi", “dajtemi one novine gdeje onaj gore rekao onima okowega da povedu ra~una"...([iri ruke.) ^udo nevi|eno!Jedan penzioner, pristojnoobu~en, rekao bih – biv{iistra`ni sudija, ~ak je ne-tremice gledao u fioku inepoverqivo skupqao usta,kada sam mu rekao da su no-vine prodate. Drugi, kwi-`evnik ovda{wi, zapretiomi je inspekcijom, SUP-om,~ak i sudom ako mu ne damnovine! Izgleda da je to pi-skaralo objavilo koje{ta utvojim novinama, pa htelo dase pohvali makar time, kadave} odavno ni{ta nije pame-tno napisalo!

A ne volim da la`emnarod, pa to ti je! Ne daju miSokrat, Platon, Aristotel,Spinoza i Hegel! Gutao samsve {to su napisali, ili sena wih odnosi. Qubav premaistini, brate! I kada bihznao da ne}e biti posla zamene, opet bih isto studi-

rao! Da sam neka vlast, pro-pisao bih da svaki kandidatza predsednika Republikemora da doka`e da je pro-~itao i razumeo Platonovu“Dr`avu”! Ovi gradona~el-nici i predsednici op{-tina, {to se ko~opere poceloj Srbiji, morali bi daznaju najosnovnije u vezi So-kratovog po{tewa i Spino-zine etike! ^ujem da po gra-dovima i op{tinama pred-stavqaju i do neba uzdi`unekakav “Eti~ki Kodekspona{awa funkcionera”,namewen lokalnim glavo-wama. (Podsme{qiv izraz.)

Sva{ta! Mondijalisti~kaizmi{qotina! Lepo je rekaoVib: Pita bilten biltena:’Koliko si danas napraviokretena?’. Sokrat, bra}o, iSpinoza, a ne trice i hip-noza!

I tako, sa~uvah ja novine...Te{kom mukom, ali zastalnu mu{teriju sve, pa ivi{e od toga! Da ti pravoka`em: isprva sam mislioda je u pitawu “`uta {tam-pa”. A posle, kad sam se maloudubio, vidim ja da tu imane~ega, nekakvog duha, ori-ginalnosti... Shvatih da jere~ o slobodnim, nedirigo-vanim novinama. I sada,veruj mi, razmi{qam: kadaprekosutra stignu dva pri-merka, odmah }u jedan dauzmem za sebe! Kupova}u iubudu}e, a jednom godi{weda}u na kori~ewe, da bihsa~uvao za potomstvo...(Pauza) [ta re~e? Uzima{sada, i vi{e ne}e{? Aaaaa...

(Pauza - slu{a {ta mu mu{te-rija govori. Izraz lica mewa odza|u~enog u namrgo|eni.) Re-`imska {tampa, veli{? Paznao sam ja od po~etka! Svemislim kako da ti ka`em date ne uvredim, pa odustanem,jer sam bio siguran da }e{ iti to isto zakqu~iti! Svaka~ast! Na istim smo talasnimdu`inama! U poverewu: sut-ra dobijam “Nasle|e Bal-kana” - prvi broj! Qutaopozicija u redakciji! Samotri primerka, i to ovde, kodmene! Ve} imam deset prijav-qenih, ali nema veze! Inte-resuje te? Znao sam! Ni{tane brini! Sutra te ~eka tvojbroj! Da sklonim, ako bude{spre~en da do|e{? (Kamera sewi{e gore-dole, u znak potvrde.)Dogovoreno! U zdravqe! Vi-dimo se!

Zoran Tucakovi}

Pismo demokrati:

Ja sam, gospodine,

Va{ vrlo ponizni i

vrlo pokorni sluga!

Nije sve izgubqeno!Mnogo toga jepokradeno, pronevereno,rasprodato, oteto...…

Tuzor

Jovan Mit

Biti prijateq s konobarom, goreje nego o`eniti se.

Biti u za~aranom kafanskom krugu.

Biti u zlo vreme na dobrom mestu- u kafani.

Biti u sredi{tu kafanske pa`we.

Biti u carstvu alkoholi~arskihsnova.

Bi}e pi}e i kad zora svi}e.

Bi}e i za svirce, ako se sa kelnerima dobro raskusuramo.

Bi}e jednom i u kafani po{tenkonobar!

Bi}e lep karirani stolwak, ako gamuve ne uprqaju.

Bi}e sva{ta! Sti`e ra~un.

nato! na to ti!!!

Bunar

Po~etkom osamdesetih god-ina, koliko se se}am – osamde-set prve ili mo`da druge,mladi Kraqev~ani nisu imaliveliki izbor mesta za izlazak.Turist i Pariz su ve} uvelikoizgubili imix otmenih lokala,utopili su se u sivilo u koje jeupalo ugostiteqstvo, konkretnoPUTT “Srbija”, odnosno UTRO“Srbija”, ili kako se to ve}zvalo. Ipak, postojala su dvaili tri privatna lokala, zarazli~ite provode, zavisno ko{ta `eli. Ako ho}e{ dobro dajede{, ide{ u Galeb, restorankoji se nalazio odmah poredPariza. Ako po`eli{ da pi-jucka{ pi}e u dru{tvu voqeneosobe, onda pravac Atina. Onase nalazila preko puta Ka-toli~ke crkve. Vlasnik be{eAnte, a ~e{}e je u lokalu bo-ravio i wegov otac. Stari (nemogu da se setim imena) bio jenekako strog, posebno za parovekoji su svoje izlive ne`nostipokazivali za stolom.

Tu strogo}u sam iskusio nasvojoj ko`i, i ona je povod zaovu pri~u. Moja devojka Qiqa ija re{ismo da odemo na pi}e. Igde }emo, nego u Atinu! Tamonas do~eka konobar, izuzetno

prijatan momak. Sa osmehom naspozdravi i predlo`i sto zadvoje, u samom uglu. Kao da jeznao (a verovatno je pret-postavqao) da `elimo dabudemo sami i neupadqivi. Pi-juckamo coca-colu i razmewu-

jemo ne`nosti dr`e}i se zaruke, kao onomad DS I SPS, pamalo-malo padne i neki po-qubac. Znate kako je to kad je

neko mlad i zaqubqen?! Ili –znate li kako je to kad vas po-duhvati `eqa za istorijskimpomirewem, nakon obostranihstrana~kih gubitaka? U tomzanosu jedva da primetismomladog kelnera kako stojipored na{eg stola. “@elite lijo{ po jedno pi}e?”, pita, ane{to nas ~udno gleda, pa seokrenu prema {anku, a tamostaja{e vlasnik, nekako ~udnonamrgo|en, prosto nas streqao~ima. “Va`i, donesi jo{ pojednu kolu”, rekoh, i nas dvojenastavismo da }askamo (a imalismo o ~emu, k’o Da~i} i Tadi}).Ne pro|e mnogo vremena, kadeto ti na{eg mladog konobara,pa opet oko nas, te “`elite lijo{ ne{to”, “ako mo`e pi}e nara~un ku}e”, i tako to. Vidim jada se ne{to doga|a, papredlo`im Qiqi da odemo nakorzo kroz grad, ~isto daiza|emo iz Atine.

A {ta se tu u stvari desilo?Stariji gazda Atine, Antovotac (zaista mu se ne se}amimena, al’ ka`u da je bio mnogodobar ~ovek), nije vi{e mogaoda nas gleda onako zagrqene, paje poslao konobara da nasopomene da se pristojnijepona{amo. Ne{to sli~no kaokad ameri~ki ambasador,po{tuju}i nalog Bele ku}e,krene da uqudno deli packeovim na{im nesna|enicima.Kako je konobar bio mlad,na{eg doba, nije imao srca da

nam prenese opomenu, ve} jepro{etao pored stola, ponudionas pi}em, a gazdi rekao da nasje opomenuo. Po{to mi nismoznali o ~emu je re~, ve} smo nas-tavili “po starom”, gazda nam jeopet po konobaru uputio “zadwuopomenu” – a to je bilo ondakada nas je konobar ponudiopi}em na ra~un ku}e. No,sre}om, ja sam predlo`io{etwu gradom i tako nesvesnoizbegao ne`eqenu i neprijatnuscenu, u kojoj bismo severovatno na{li i mi, i kono-bar. Eh, da su znale ove na{eneznaj{e da povremeno pro{e-taju, upravo onda kada opomenaprerasta u pretwu – kud bi namkraj bio!

Sve ovo sam saznao kasnije odtog, tada mladog i lepu{kastogkonobara, koga sam zbog ovogwegovog gesta i zavoleo. Zove seMilivoje Le{ko, izuzetanugostiteqski radnik, a ve}dvadeset sedam godina Qiqini moj ven~ani kum. Ovog na{egmladala~kog do`ivqaja seti-smo se supruga i ja, posle skorotrideset godina. A ja ne{tomislim: “Za{to je Gospod rekao’qubi bli`weg svog’, kada tonije uvek dozvoqeno?” Pou~ensopstvenim iskustvom, uvek samimao razumevawa za mlade za-qubqene parove koje sam u`ivotu i kroz `ivot, kao kono-bar, poslu`ivao.

Goran Bo{kovi}

Srpske narodne kafanske izreke B

Da li je u pitawuvi{ak listi}a, ili mawak qudi?

GORKO

Pijanac u kasnim satima pokazuje prijatequ svojnovi stan. Pita ga prijateq:- ^emu slu`i ovaj veliki gong u spava}oj sobi?- Nije to gong! To je.. .hik... sat koji govori!- Sat koji govori? Pa kako to radi?- E, gledaj! - re~e pijanac, uze veliki ~eki} i

udari po gongu. Sa druge strane zida za~u se glas:- Hej, idiote, pola tri je ujutro!!!

Vi znate da sam bedan i siroma' ;Ne razumete sada sa mnom {to je. -Sav svoj bol ja sam ostavio doma,

I dono du{u ~istu, srce svoje...Ne mislim, sada, na krvave ~ase[to bi{e dosad - oni se ne broje...

Sad vina amo, jednom i ja da seKo ~ovek pravi poka`em me| qud'ma:Da poznam sre}u na{e sre}ne rase,

Jedna vesela no}Prijateqima koji se ~ude

Velimir RAJI]

JEDAN OD POLA DECI

SE]AWA JEDNOGKONOBARA 13

Uli~na prodaja

Kupovina slobodne {tampe

To je principijelna

koalicija. Sastavqena je poprincipu: Dva bez

du{e, tre}i bez glave.

Klasi~ne pesni~keforme sputavajuslobodu autorazato {to mu nedopu{taju da

lupeta {ta ho}e.

I da je, silom, zadr`im u grud'ma!...A kad odavde opet odem doma,Moj bol }e, opet, starim svojim }ud'ma,Pokazat' da sam bedan i siroma'...

Onomad sam masne la`i ~uo,

kiselo sesmejao na kratko.

Zatim sam sequto zabrinuo,

i na kraju – isplakao slatko!

Kud on okom, podrepa{i skokom.

Bilo kuda – kriminalci svuda.

Mrtvo more;ribe ne govore.

Luda glavo!Uzda{ se u – pravo?!

Igwat

I vlastodr{ci }e

morati da stegnu kai{.

Samo se ne zna da li

Armanijev ili Gu~ijev.

DANAS

SRBIJANije {ala,

nije ni groteska:Srbija }e

postati nebeska! Nikad bli`e

ciqu nismo bili –zadwi fitiq

ve} smo potpalili.

POUKAKad je zec u {umi, a golub na grani,

seti se pouke iz vremena slavnih, pa kupus i vrapca

na ra`aw natakni,a brige i muke -

na svoj pravoslavni!

NASTAVAKPro{lo Preobra`ewe, nastavqa se – ga`ewe!Tra`i}emo svog vo|una Veliku Gospo|u.

Zoran Tucakovi}

SPORT16 27. avgust 2010. SPORTИБАРСКЕ 1727. avgust 2010. ИБАРСКЕ

Vaterpolo - Fajnal for

Senta i Para}in prvoliga{iPlasman u Prvu vaterpolo ligu Sr-

bije izborili su Senta i Para}in.Doma}in finalnog turnira Druge lige,Senta, savladala je u polufinaluKraqevo sa 14:8, a Para}in je sa 11:9pobedio ekipu Go~a. Finalisti supostali novi prvoliga{i. U finalnomsusretu Senta je savladala Para}in sa17:10, Go~ je u utakmici za tre}e mestosavladao ekipu Kraqeva sa 12:11.

[ah - dr`avno prvenstvo

Sloga Amiga startovala remijem[ahisti Sloge Amige dobro su

zapo~eli ekipni {ampionat Srbije. Uprvom kolu remizirali su sa ekipomDDOR Novi Sad jedim od favorita naovogodi{wem nadmetawu u Vrwa~koj

Bawi. U drugom kolu su pretrpeli min-imalan poraz od Stare Pazove.

[ampionat traje do 31. avgusta.

Paraglajding

Gugiju {esta pozicijaNa Bjela{nici je odr`ano

takmi~ewe u paraglajdingu u okviruSvetskog kupa u disciplini preciznosletawe. Nastupilo je 170 takmi~ara, apobednik je Goran \urkovi} iz Vr{cadok je Kraqev~anin Zoran Petrovi}Gugi osvojio {esto mesto. U ekipnojkonkurenciji najboqa je bila ekipa„Gugi para-pro“.

Tenis

Luka Ili} doneo titulu SpartakuKraqeva~ki teniser Luka Ili} nas-

tupio je kao gostuju}i igra~ za Spartakiz Subotice i sa ovim klubom osvojiotitulu prvaka Srbije. U finaluekipnog prvenstva za igra~e do 16 god-ina Spartak je sa 3:1 savladao Crvenuzvezdu.

S. P.

UKRATKO

U Kraqevu je odr`anaSkup{tina FS ra{kog okrugana kojoj je analiziran radovog najvi{eg tela Saveza zaprotekle dve godine. Delegatii predstavnici klubova imalisu obiman materijal u kome jena prigodan na~in obuhva}enovaj dvogodi{wi period kojije bio pun pote{ko}a, ali iblistavih trenutaka na koje suposebno ponosni.

- Bilo je te{kih trenutakakao i u ostalim sferama udru{tvu, ali sve dolazi nasvoje mesto. Puno pa`we

posvetili smo mla|im kate-gorijama i to nam je priorite-tan zadatak uz sve one po planui programu. Jedino nismo, a tosmo obe}ali, obi{li kluboveda vidimo uslove u kojimarade. Vreme je te{ko i sana{e strane }e imati punupodr{ku - ka`e MiroslavKarapanxi}, predsednik FSRa{kog okruga.

U pauzi izme|u dva prven-stva najvi{e su profitiraliklubovi sa ovog podru~ja. Zah-vaquju}i odustajawu Autopre-voza iz ̂ a~ka status Zona{a je

zadr`ala Mladost izOplani}a. To nije bilo nimalo lako jer se vodila mrtvaadministrativna trka saklubom sa Kosova.

- Oko ostanka Mladosti izOplani}a u Zonu Morava nijemsoglo da bude nikakveih ne-doumica. Pravilnik otakmi~ewu je jasan da ukolikoklub istupi iz takmi~ewapred po~etak nove sezone we-govo mesto zauzima ekipa kojaod onih koje su ispale ima na-

jboqi plasman. To je otvorilovrata i Kraqevo Hajduku da sevrati u Okru`nu ligu, aJedinstvu iz Dragosiwaca daponovo bude u dru{tvu klubovaMe|uop{tinske lige - rekaoje Rade Popovi}, generalnisekretar FS regiona zapadneSrbije.

Tekst i foto: S. Petkovi}Delegati Skup{tine

Radni deo Skup{tine

U Fudbalskom savezu Ra{kog okruga prvenstvenu sezonu po~eli Skup{tinom

Bilo je te{kih i lepih trenutakaDelegati Skup{tine Fudbalskog saveza ra{kog okruga

analizirali su rad u protekle dve godine. Sumirani surezultati, usvojene korekcije Statuta i verifikovanimandati novih ~lanova najvi{eg tela ovog Saveza.

Izvr{ni odbor FS Izvr{ni odbor FS RRa{koga{kogokruga ustanovio je prizokruga ustanovio je priz--nawe za veliki doprinos inawe za veliki doprinos i

ulagawe u mla|e kategorije.ulagawe u mla|e kategorije.Prvi laureat je ZoranPrvi laureat je Zoran

Mila{inovi}, FK SlogaMila{inovi}, FK Slogakoji nije bio prisutan nakoji nije bio prisutan nasednici. Plaketa }e bitisednici. Plaketa }e biti

naknadno uru~enanaknadno uru~ena

KRAQEVO - Biciklisti Metalca osvojilisu dvanaest medaqa na dr`avnom prvenstvu ubrdskoj i kriterijumskoj vo`wi. Prvenstvo jeodr`ano na Div~ibarama, a najuspe{nija jebila Jelena Eri} koja je osvojila zlatnu me-daqu u brdskoj i srebrnu u kriterijumskojtrci.

Marko Stankovi} je u konkurenciji se-niora do 23 godine, osvojio srebro u krite-

rijumskoj, a bronzu u brdskojvo`wi ba{ kao i Milo{ Bori-savqevi}, kod kadeta. Marko Po-lumirac je u kadetskoj konku-renciji osvojio tre}e mesto (kri-terijum), a Darko Devexi} i Uro{@ivkovi} srebro.

- Kod juniora Milo{ Stoja-novi} je bio tre}i, a u Masters ka-tegoriji Zoran Pavlovi} jeinkasirao dva zlata. Tako su najo{ jednom takmi~ewu mladi bi-ciklisti Metalca potvrdili svojnesporni talenat kao i da se na-laze u samom vrhu svetskih tale-nata - sa odu{evqewem pri~aRadi{a ^ubri}, trener BK Meta-lac.

Na trci ASVO - Jugentour u Au-striji u~estvovali su i biciklisti MetalcaMilo{ Borisavqevi} i Marko Polumirac.

- Trka se bodovala za svetski kup nacija, aBorisavqevi} je u konkurenciji 150 kadetaEvrope zauzeo 35. mesto i bio najboqe plasi-rani Srbin - dodaje ^ubri} uz napomenu da }eovaj kadet idu}e nedeqe u~estvovati na pr-venstvu Balkana za kadete i juniore.

S. P.

Dobri rezultati kraqeva~kih biciklista

Milo{evi uspesi na dva fronta

Milo{ Borisavqevi}

Atletika

Prva mesta za Stefana i Drago{aOgrani~ena finansijska sredstva uticalasu da Atletski klub „Kraqevo“ na Prven-stvu Centralne Srbije za mla|e juniore, nastadionu „^air“ u Ni{u, nastupi sa malimbrojem takmi~ara. Drago{ Glav~i} jepobedio u bacawu kopqa, a drugi je bio u ba-cawu kugle. Stefan Marinkovi} je pobed-nik u skoku u vis, a tre}eplasirani u trcina 100 metara. Milan Kosti} je osvojiotre}e mesto u bacawu diska.

Andrijana Ne{i} je na probnomtakmi~ewu za juniorski Kup Srbije pobe-dila u skoku u vis presko~iv{i 165 cm.

S. P.

KRAQEVO - U organizaciji kluba srpskogborila~kog stila „Despot Jovan Oliver“iz Kraqeva od 27. do 29. avgusta, uz pomo}planinarskog doma i qudi iz uprave „Zor-ica Gizdavi}“, odr`a}e se prvi kamp srp-skog borila~kog stila na planini Go~, podnazivom „Brezna 1“. Interesovawe za kampje veliko. O~ekuju se gosti iz RepublikeSrpske, Makedonije, Crne Gore i ostalihokolnih zemaqa. Instruktori u kampu suZoran ^ingeli} i Bojan Markovi}.

U toku je vr{ewe upisa novih ~lanova uklub srpskog borila~kog stila koji sevr{i u prostorijama KK „Reikon“ svakogponedeqka, srede i petka od 19h.

KRAQEVO - Odboj-ka{i Ribnice vra}aju sedanas sa petodnevnih pri-prema na Go~u. U klubu seradi na kompletirawuekipe koja }e se i narednesezone takmi~iti na trifronta, Super ligi, KupuSrbije i Balkanskomkupu.

O~ekuje se dolazak sre-dweg blokera, dvadeseto-godi{weg makedonskogreprezentativca RistaNikolova, ugovor je pot-pisao Vladan Aleksi},radi se na dovo|ewu pri-ma~a servisa. Jo{ je ne-izvesno gde }e karijerunastaviti Vladan \or-|evi}. U toku ove nedeqetrebalo bi da se odredidoma}in turnira u Bal-kanskom kupu i obavi`reb za ovo takmi~ewe ukome }e Ribnica nastu-piti ve} u septembru.

Na Go~ su otputovale iodbojka{ice Gimnazi-jalca. Novi prvoliga{ }ena ovoj planini obavitisedmodnevne pripreme, a u subotu }e na Go~u odigrati i prvu kontrolnu utakmicu. Rival}e biti Lazarevac koji se tako|e takmi~i u Prvoj ligi. U toku naredne nedeqe u Kraqe-vu }e gostovati vi{estruki prvak dr`ave, Jedinstvo iz U`ica. @reb za novu prvoliga{kusezonu je 4. septembra, a Gimnazijalac }e 12. septembra gostovati u Trsteniku u okviru tak-mi~ewa za Kup Srbije. S. P.

Klub borila~kog srpskog stila na Go~u

Dvodnevni kamp na Brezni

Odbojka{i Ribnice i odbojka{ice Gimnazijalca na Go~u

Nova destinacija ,,Dobre vode”

Posledwi dogovor pred odlazak na Go~: odbojka{ice Gimnazijalca

27. avgust 2010.SPORT ИБАРСКЕ18 27. avgust 2010. SPORTИБАРСКЕ 19

„IBARSKE” - nedeqne novine, izdava~: „Leksem“ d.o.o. Kraqevo, @i~a 174 V, direktor i glavni i odgovorni urednik Neboj{a Savi}.Kompjuterska obrada „Sirijus A”. Adresa redakcije: Milana Toplice 1/15 36000 Kraqevo, tel. 036/327 555, faks 036/327 556 web site: www.ibarske.net email: redakcija@ibarske.net Marketing i prodaja „Sirijus A” marketing@ibarske.net tel. 063/744-62-53[tampa: Politika [tamparija d.o.o. Beograd, Generalni distributer: „Sofist”, @i~ka 10, list izlazi petkom, rukopisi se ne vra}aju.Ibarske su registrovane u Registru javnih glasila pod brojem NV000173. UDK broj 32+659(497.11). ISSN broj 1821-2468 i COBISS broj 169199628.Dozvolu izdala Narodna biblioteka Srbije.

KRAQEVO - Posle dve godine posta Sloga je uspela da u Kra-qevo donese tri boda sa gostovawa. Dug post prekinut je u drugomkolu Srpske lige sa [umadijom u Aran|elovcu. Treba podsetiti dasu kraqeva~ki beli posledwi put sa gostovawa do{li pevaju}itako}e u Srpskoj ligi iz Petrovca na Mlavi posle susreta sa ime-wakom iz ovog grada.

U gradu pod Bukuqom bilo je 2:0 za Kraqev~ane, a oba pogotka po-stigao je Darko Drini}, najnovije poja~awe u napada~koj liniji.On je svoju golgetersku misiju najavio i na pripremnim utakmicama,a eto na sre}u Sloge nasta-vio je niz i u prvenstvenim

okr{ajima. Prvi pogodak postignut je u prvom delu su-sreta posle niza proma{aja napada~a Sloge, a drugi unastavku me~a iz solo prodora po levoj strani.

- Drago mi je da sam ja strelac, ali to je svakako plodna{e dobre igre na ovoj utakmici u Aran|elovcu. Sadase okre}emo slede}im me~evima, a prvi je ve} u nedequna gradskom stadionu.

Tekst i foto S. Petkovi}

Beri}etno u gradu pod Bukuqom

KRAQEVO – Strelci: 0:1 Petrovi} u 2. 1:1 Bar-jaktarevi} u 45. (jedanaesterac) 2:1 Barjakta-revi} u 50. 2:2 Petrovi} u 66. (jednesterac). Su-

dija: Marko \okovi} (^a~ak). @uti kar-toni: Sazdov, Usiqanin, Belopavlovi}(Metalac), Ili}, Joki}, Tubi} (Vodoja`a).Crveni karton: Milenkovi} (Vodoja`a)

Metalac: Vujanac, Obrenovi}, Avramo-vi}, Dra{kovi}, Sazdov, Adamovi}, Rado-van~evi}, Ivanovi} (Krsti}), Barjaktare-vi}, Usiqanin, Belopavlovi}

Vodoja`a: Jankovi}, Milenkovi}. An|el-kovi} (Tubi}), Ili}, Kosti}, Joki}, Pe-trovi}, Galami} (Mitrovi}), Qubisavqe-vi} (Nedeqkovi}), Dimitrijevi}, Kova-~evi}

Igra~ utakmice: Nikola Barjaktarevi}(Metalac)

Doma}inima o~igledno nedostaje uboji-tost jer se broj~ana prednost nije iskori-stila u osvajaqu celog plena.

Gosti su u ve}em delu susreta igrali saigra~em mawe, ali to se na terenu nije ose-tilo. Centralne figure utakmice pored su-dije \okovi}a, koji je poklonio penal go-stima, bili su kod doma}ina Barjaktarevi},

a kod gostiju Petrovi} koji su postigli po dvagola.

Tekst i foto: S. Petkovi}

Fudbal - Srpska liga, Zapad

Kvalitetne lige Srbije - mla|e kategorije

Fudbal - Zona Morava

Barjaktarevi} i Petrovi}po dva puta u metu Metalac - Vodoja`a 2:2 (1:1)

U nedequ sa @eqomNa Gradskom stadionu u nedequ

gostuje @elezni~ar iz Lajkovcastarosedelac u Srpskoj ligi grupaZapad. Bi}e to prvo predstavqaweSloge u ovoj sezoni pred svojim nav-ija~ima. Ali i u novom rangutakmi~ewa.

Okru`na ligaRezultati PRVOG kola:

Kara|or|e - Grdica 1:1, Kv. Haj-duk - Magnohrom 2:1, Go~ - Borac(V) 3:2, Rudar - Bra}a Vukovi} 2:0,Radnik - Radni~ki 0:0, Budu}nost- Morava 2:1, Ibar - Borac (A) 0:2,Proleter Lasta - Mataruge 1:0.

Parovi DRUGOG kola: Borac(V) - Hajduk, Mataruge - Go~,Borac (A) - Proleter, Grdica -Ibar, Morava - Kara|or|e,Radni~ki - Budu}nost, Rudar -Radnik.

Me|uop{tinska ligaRezultati PRVOG kola: ^ibukovac - Vrwci 1:4, Olimpik -Lazac 1:1, Polet - Napredak 2:1,[umadija - Gru`a 0:1, Jedinstvo (G)- Granit 2:1, Mladost (V) - Mladakrila 1:3, @i~a - Ribnica 0:1, Jedin-stvo (D) - Morava (M) 2:2.

Parovi DRUGOG kola: Vrwci -Morava (M), Ribnica - Jedinstvo (D),Mlada krila - @i~a, Granit - Mla-dost (V), Gru`a - Jedinstvo (G),Napredak - [umadija, Lazac - Polet,^ibukovac - Olimpik.

Op{tinska ligaRezultati PRVOG kola: Milo~ajac - Budu}nost (S) 1:0, Om-ladinac - Partizan 1:1, Stubal -Zgoda~ica 4:1, Kablar - Jovo Kursula2:1, Tavnik - Bog, Bawa 5:0, Stara~ar~ija - Popovi}i 1:1, Progorelica- Zvezda 4:2, slobodna Musina Reka Parovi DRUGOG kola: Budu}nost -Mus. Reka, Popovi}i - Progorelica,Bog. Bawa - Stara ~ar{ija, Jovo Kur-sula - Tavnik, Zgoda~ica - Kablar,Partizan - Stubal, Milo~ajac - Om-ladinac/ S. P.

Fudbalski vikend

Pioniri Sloge savladali suu Kragujevcu vr{wakeRadni~kog sa 2:1 poluvreme 1:1.Kqu~ni momenat, koji je ite-kako, uticao na kona~an ishodutakmice zbio se u 11. minutukada je Popadi} kao posledwiigra~ odbrane doma}inasru{io @era|anina. Sa beleta~ke nepogre{iv je bioGlav~i}. Iako sa igra~em maweKragujev~ani su preko N. Arse-nijevi}a izjedna~ili, ali jeGlav~i} 15 minuta pre krajautakmice ipak doneo pobedusvojoj ekipi.

Sudija Nedeqkovi} iz Jago-dine pokazao je sedam `utihkartona (tri doma}inu a ~etirigostima) i jedno iskqu~ewe

S. P.

Bila je to zaslu`ena pobeda ekipe Sloge nad vrlo dobrim gostima iz^a~ka. Doma}ini su u prvom poluvremenu imali terensku inicijativupa je tako Sr}an Jovanovi} uzdrmao pre~ku, a dobre poku{aje da za-tresu mre`u protivnika imali su Cmiqanovi} i Jablanovi}. Za^a~ane priliku da ne{to vi{e u~ini imao je Kova~evi}.

To kao da je bila najava za drugi deo utakmice kada su postignutadva pogotka, oba puta lopta je zavr{ila u mre`i gostiju. Prvi pogo-dak postigao je Cmiqanovi} u 55. minutu kada je loptu plasirao ispodnemo}nog golmana Drobwaka. U slede}em napadu Jovanovi} je pogodiostativu, a najboqu priliku za Borac propustio je da realizuje Je{i}u 64. minutu. Kona~an rezultat postavio je Kruni} u 78. minutu. S. P.

Pioniri

Glav~i}eviprojektili

Rezultati mla|ihkategorija Sloge

U vanrednom kolu u sredu om-ladinci Sloge pora`eni su uNi{u od Radni~kog sa 4:1,kadeti od istog rivala sa 2:0,a pobedu kao doma}ini ost-varili su pioniri sa OFKKru{evac sa 4:1. U narednomkolu protivnik omladinacaje ^ukari~ki, a kadeta Rad.Pioniri odlaze na Karaburmua protivnik je OFK Beograd.

S. P.

Darko Drini}

JAR^UJAK - Strelci: 1:0. Jo-vanovi} u 60. 2:0 Vuli} u 69. (izjedanaesterca). Stadion: FK Ha-jduk. Gledalaca 150. Sudija:Darko Bogdanovi} (Kraqevo) 7,5.@uti kartoni: Poli} i Papi}(Novi Pazar)

Sloga: Mirjani}, Erac(Panti}), Parezanovi} (Zlato-jevi}), Prijovi}, Maru{i}, Ste-vanovi}, Vuli} (Milosavqevi},Tasi}, Ni{avi} (Tripkovi}),Cmiqanovi} (Ahmatovi}), Jo-vanovi} (Radovi})

Novi Pazar: Ali} (\erlek),Zorni} (Arifovi}), Poli},Papi}, Bogu}anin, Jusufovi}, Selmanovi},Maruki} (Muratovi}), Muli} (Meki}), Hoki},Alijagi}

Igra~ utakmice: Jovanovi} (Sloga)Posle dosadnog prvog poluvremena kada su

gledaoci jedino videli poku{aj Stevanovi}a sadvadesetak, a ne{to kasnije Jovanovi} je loptuglavom sa male udaqenosti uputio ka golu, aliistakao se vratar gostiju.

Sloga je najavila pobedu golom Jovanovi}akojeg je na nesebi~an na~in uposlioCmiqanovi}. Golman Novog Pazara bio jenemo}an. Posle devet minuta sudija Bogdanovi}je pokazao na belu ta~ku, a Vuli} je bio pre-cizan i osigurao pobedu i tri boda ukom{ijskom derbiju.

Tekst i foto: S. Petkovi}

Lepo i atraktivno: sa subotweg me~a u Jar~ujku

Svakome po bod: najrealniji ishod utakmice

Omladinci

Devet minuta za slom gostijuSloga - Novi Pazar 2:0

OPLANI]I - Strelci:0:1 Andri} u 20. 1:1 Mar-ki}evi} u 33. 1:2, Lopatni}u 44. 1:3 Komqenovi} u 90.Igrali{e FK Mladost.Gledalaca 300. Sudija: Pav-le Ili} (Kragujevac) 7.@uti kartoni: M. Marko-vi}, Ota{evi}, D. Gra~anac(Mladost), Jovanovi}, An-dri}, Lopatni} (Bane). Cr-veni karton: Ota{evi}(Mladost)

Mladost: Ponorac, B.Gra~anac, Milanovi},Ne{ovi} (Stevanovi}),Marki}evi}, Riba}, Risti}(Bi`i}), M. Markovi}, Mi-linkovi}, S. Markovi}(Ota{evi}), D. Gra~anac

Bane: Gluv~evi}, Jovanovi},Ristovi} (Petrovi}), Grkajac,Bo{kovi}, Andri}, ]urulija(N. Mutavxi}) , M. Mutavxi}(\or|evi}), Komqenovi}, Bo-gojevi}, Lipatni}

Igra~ utakmice: Stefan An-dri} (Bane)

Gosti iz Ra{ke zaslu`enonose bodove iz Oplani}a. Po-veli su golom Andri}a koji jebio najvi{i u skoku posle kor-nera koji je sa desne strane iz-veo Milan Mutavxi}. Na sli~anna~in izjedna~io je Marki}evi}kada je na pravi na~in propra-tio centar{ut B. Gra~anca.Pred sam kraj prvog dela me~a

Lopatni} posti`e evro pogodakiz slobodnog udarca sa 16 me-tara. U nastavku doma}ini suimali vi{e od igre, a gosti suvrebali iz kontranapada. Izjedne takve akcije Andri} je kaona tacni poslu`io Komqeno-vi}a, a ovaj postavio kona~anrezultat.

Tekst i foto: S. Petkovi}

Fudbal - Zona Morava

Gosti iznenadili povratnikeMladost (O) - Bane 1:3 (1:2)

Kre}u pioniri i petli}iU prostorijama FSO Kraqevo

danas }e se u 13 ~asova obavitiizvla~ewe parova za Op{tinskuligu pionira i petli}a. Tom pri-likom bi}e odre|en terminpo~etka prvenstva u ove dve lige,a ekipe se mogu prijavqivati dopred po~etak trke za bodove.

S. P.

Trofej Kara|or|e 2010.Na „Blatu{i“ igrali{ti FK

Kara}or}e u Ribnici sutra i unedequ odr`ava se tradi-cionalni fudbalski turnir zanajmla|e kategorije petli}e ipionire.

Pored doma}ina u~estvujuekipe iz ^a~ka, Novog Pazara,Gorweg Milanovca, Trstenika,Kru{evca i Kraqeva. Nastupi}eigra~i ro|eni od 1999. do 2001.godine. S. P.

Kadeti

Cmiqanovi}otvorio serijuSloga - Borac 2:0 (0:0)

Gosti nadigrali doma}ine: sa me~a Mladost - Bane

Sa nedeqne utakmice[umadija - Gru`a

Oni dolaze

РЕГИОНАЛНЕ НОВИНЕ

www.ibarske.netИЗЛАЗЕ ПЕТКОМ27. август 2010.

ИБАРСКЕBiciklizamBiciklizam

Bogosavqevi} na Bogosavqevi} na dva frontadva fronta

FK SlogaFK Sloga

Bodovi sa strane Bodovi sa strane posle dve godine!!!posle dve godine!!!

Str. 19.Str. 18.

KRAQEVO - Fudbalska reprezentacijaveterana Srbije bila je u ponedeqak gostu Adranima. ^eti maloj ali odabranoj

koju su poja~ala trojica mla|ih veteranaiz Kraqeva suprotstavila se ekipa wi-hovih vr{waka iz ovog pomoravskogsela. Me~ je organizovan u okviru godine

jubileja FK Borac koji u 2010. godinislavi veliki jubilej - 80. godina posto-jawa i rada kluba.

Po~elo je intonirawemdr`avne himne ,,Bo`epravde", a potom je minu-tom }utawa na centruigrali{ta odata po{taStjepanu Bobeku -[tefu posleratnom asujugoslovenskog fudbalai vedeti beogradskogPartizana. Gosti suimali vi{e od igre jerdoma}ini nemaju ekipuveterana dok wihovi pro-tovnici igraju sijasetutakmica u zemqi, ali iinostranstvu. Do sadaukupno 301 me~.Od poznatih igra~a,

zvu~nih imena bili su tu Dejan Govedar-ica, Goran Pelemi{, Zoran Ra-dosavqevi}, Slavoqub Krwinac, a

selektor proslavqeni Marko Valok.- Drago mi je da sam ovde da sa ovim

igra~ima koji su do skoro ne{to

zna~ili za srpski fudbal, uveli~amoproslavu kluba sa velikom tradicijom.Ose}am se kao nekada kada sam tako|ebio selektor, ali aktuelne

reprezentacije Jugoslavije - ka`eValok, koji je gromoglasno do~ekan uzveliki aplauz oko 500 qubiteqa fud-

bala.Izostao je dolazak

danima najavqivanihSave Milo{evi}a,Alberta Na|a, MitraMrkele..., ali koganema bez wega semo`e i mora.

Posle utakmice kojaje obilovalagolovima i lepim ak-cijama usledilo jedru`ewe na kome susvim u~esnicima dod-eqene zahvalnice zau~e{}e na ovoj revijifudbala.Oni stariji bili su

odu{evqeni potezima asova koji su doskoro odu{evqavali publiku na teren-ima {irom zemqe, a oni mla|i uverili

su se da se i pre wihovog ro|ewa igraodobar i dopadqiv fudbal.

Tekst i foto: S. Petkovi}

Fudbal - revijalna utakmica u znak jubileja FK Borac - Adrani

Goleada veterana za fudbalske sladokusce

Veterani:

Borac - Srbija 3:13 (1:6)Igrali{te Borca u Adranima. Gledalaca 500. Sudije: Qubivoje Jovanovi}

(Milo~aj), pomo}nici: Petar Popovi} i Predrag Gajovi} (Kraqevo)Borac: Jovanovi}, Go~obija, Er~evi}, Ivanovi}, Veselinovi}, Be{evi}, Rov-

inac, Stojanovi}, Bogavac, @ivkovi}. Igrali su jo{: Radi~evi}, Son|eli},Radovi}, Stefanovi}, Simovi}, Palvovi}, Bo{wovi}, Stepovi}Reprezentacija Srbije: Krwinac, Milojkovi}, Radosavqevi}, Kizi},

Dmitrovi}, Dragi}evi}, Todorovi}, Lutki}, Pelemi{, Govedarica, Bo`ovi},Igrali su jo{: Milovanovi}, Milojevi}, Ran|elovi}, Pavlovi}, Stevanovi},Varga, Stankovi}, Igra~ utakmice: Goran Pelemi{ (Srbija)

Ovo je Reprezentaciji veterana Srbije 301 utakmica. Od ovog me~apo~ela je jedna nova fudbalska era.Dakle ide se na duplirawedosada{weg broja odigranih utakmica

Grupni snika veterana Borca i Srbije (gore).Detaq sa utakmice u Adranima i

prema svecu i tropar: fudbalske sudije (desno)Legenda Marko Valok (levo)