2

1

Свети Сава је просвећивао српски народ дели-м

а, али највише својим

животом

. Целим

бићем

је трасирао пут за све оне који се баве просвећи-вањ

ем и образовањ

ем

Срп

ски вели

ки ж

упан

Стеф

ан Н

емањ

а, његова

браћа и синови били су дубоко прожети учењ

ем

хришћанске цркве, до те м

ере да су дословно при-хватили и спроводили у дело јеванђеоске поруке. П

оруку да се треба одрећи уобичајеног овозем

аљског ж

ивота ра-но је прихватио најм

лађи Нем

ањин син Р

астко. Са 17

година је напусти

о своју удеону кнежеви

ну Захумљ

е. Њ

егов одлазак је био изненадан и неочекиван, а према

Светој Гори га је одвео неки м

онах Рус, који га је пре тога

упознао са животом

светогорских монаха. С

азнавши за

изненадни

одлазак сина, Н

емањ

а је послао изабрани

одред војника да га врате. П

ронашли су га у руском

ма-

настиру Свети П

антелејмон, али је м

ладић одбио да се врати. Ускоро је преш

ао у грчки манастир В

атопед, где се зам

онашио као С

ава и потпуно предао изучавању светих

књига и аскетском

животу.

Плодну и

бурну полити

чку каријеру вели

ки ж

упан С

тефан Н

емањ

а је реши

о да оконча тако што ћ

e се до-бровољ

но одрећи

власти и

замонаш

ити

. Зато је сазвао држ

авни сабор 25. м

арта 1196. године у Р

асу. Пред најви

ши

м

и најугледни

јим

скупом у држ

ави одрекао се престола и

одре-ди

о за наследника м

лађег сина С

тефана (касни

је Првовенча-

ни). П

о силаску с престола Н

емањ

а се замонаш

ио, као и

њего-

ва жена А

на, па је добио м

онашко и

ме С

им

еон, док је његова

жена постала м

онахињ

а Анастаси

ја. Потом

се повукао у ма-

настир С

туденицу, а м

онахињ

а Анастаси

ја у Богороди

чни м

а-насти

р у Расу.

Већ

следеће годи

не Си

меон одлази

у посету сину С

ави и

са целом

пратњом

остаје на Светој Гори

, а 1198. Си

меон и

Сава

запуш

тени

и п

орушен

и м

анасти

р Хи

ландар обн

ављају и

, по

одобрењу ви

занти

јског цара Алекси

ја Ан

ђела, претварају у

први и

до тада највећи

духовни православни

центар Срба.

Међути

м, 13. ф

ебруара 1199. уми

ре Сави

н отац Си

меон, а

син

га сахрањује у п

рип

рати Х

илан

дарске цркве уз богослу-ж

ење од девет дан

а. У п

ролеће 1199. годи

не отп

утовао је у Ц

ариград, где м

у визан

тијски

цар потврђује сва п

рава срп-

ском м

анастиру, а зати

м поклањ

а Хи

ландару напуштени

ма-

настир Зи

г. По повратку и

з Цари

града добио је још

два мана-

стира на С

ветој Гори.

СРПСКА

ЦРКВА

Познајућ

и добро м

онашки

жи

вот на Светој Гори

, у Солуну

и Ц

ариграду, С

ава је на осн

ову властити

х искустава и

при

-куп

љен

ог знањ

а почео да уређује ж

ивот у Х

илан

дару и К

а-рејској кели

ји. У

ту сврху саставио је карејски

и Х

иландарски

ти

пик. П

рема одредбам

а Ти

пика (устава), Х

иландар је уж

ивао

велику сам

осталност. За неколико годи

на, после 1197. и поче-

тком 13. века, С

ава је остварио вели

ка и бројна дела, али

није

стекао ни

једно достојан

ство у мон

ашкој хи

јерархији

. Пун

их

13 година је због м

ладости би

о обичан м

онах. П

рема црквеним

канонима, достојанство јером

онаха сти-цало се тек са 30 година. А

ли после тога стицање црквених дос-

тојанстава и

шло је брзо. Е

пи

скоп града Јери

соса, најбли

жег

Светој Гори, просветио је С

аву у Хиландару најпре за ђакона,

већ сутрадан за јером

онаха, а нешто касније солунски м

итро-полит га је произвео у архим

андрита. Када је 1204. престоница

У СУСРЕТ САВИН

ДАН

У

Живот као инспирација

година XXXIII 14—21. јануар 2016.

број 947

ХИ

ЛА

НД

АР

Сава је објединио 14 м

анастира у Х

иландар који се м

атеријално

оснажио изм

еђу 1199. и 1201. године, што је ом

огућило С

ави да р

азвије шир

оку ктиторску делатност на С

ветој Гори. Н

ајпре је у

Кареји 1199. године постао ктитор

једне келије с малом

црквом

. И

сте године је дао велике новчане прилоге грчким

манастир

има

Керакали, Ксир

опотому и Ф

илотеју, да се у њим

а обнови монаш

ки ж

ивот, због чега је постао њихов „други ктитор

”. Сава је био и кти-

тор м

анастира Ф

илокал у Солуну и „други ктитор

” манастир

а Бо-гор

одице Добр

очинитељке у Ц

аригр

аду.

PE

DA

GO

[K

AП

РА

КС

А

До н

ових п

ретпоставки

се дошло п

рили

ком п

рип

реме за

час, односно прили

ком цртањ

а и сни

мањ

а првог фи

лма у веб

алату Screencast-o-m

atic. Уочене су н

еке аналоги

је па су п

о-стављ

ене следеће претпоставке:

Си

мболи

око огњи

шта п

овезани

су са поступ

ком градњ

е кућ

е. При

ликом

цртања осн

ове куће у A

utoC

AD

-у полази

се од једн

акострани

чног троугла, ком

е се затим

уклања једн

а страни

ца и ум

есто ње се црта круж

ни лук. Н

а супротној стра-ни

троугао се одсеца на четвртини

стране. Уочена је веза из-

међу п

оступка градњ

е и три

сим

бола око огњи

шта: ∆

први

си

мбол указује да се прво црта једнакострани

чни троугао; Λ

други

сим

бол указује да се бриш

е једна страна троугла и ум

ес-то њ

е црта се кружн

и лук; трећ

и си

мбол А

указује да се врх троугла бри

ше на четврти

ни стране троугла.

Основа кућ

е Лепенског В

ира је у обли

ку људског длана. Д

о ове претпоставке се дош

ло путем асоци

јација. П

осматрајућ

и

три древн

а сим

бола, прво сам

их п

оређала у већ н

аведени

распоред, а зати

м покуш

ала да их прочи

там. М

ожем

о их сро-

чити

у слог: ДЛ

А. Р

азми

шљ

ала сам која реч садрж

и тај слог и

доби

ла реч ДЛ

АН

. Погледала сам

у свој длан и препознала у

њем

у облик кућ

е Лепенског В

ира!

Постави

ла сам и

следеће аргум

енте који и

ду у прилог овој

претпоставци:

Боја и

топли

на длан

а. Кам

ени под кућ

е Лепенског В

ира

је црвенкасте боје, ш

то је и боја љ

удског длана. П

од је увек би

о топао, као и

људски

длан, јер је кам

ено п

равоугаоно

огњи

ште би

ло уклопљено у кам

ени под кућ

е, што је стварало

својеврсну акум

улацију топ

лоте и п

о-сле гаш

ења ватре.

Пр

оп

ор

ци

ја шаке. П

ри и

зградњи

основе кућ

е страница троугла се дели

-ла на четврти

не, да би се горњ

а четвр-ти

на, п

ри врху троугла, одстран

ила.

Ан

атоми

ја људске ш

аке показује да

разм

ак зглобова, тј. дужи

не кости

ју ш

аке, им

ају исту п

ропорци

ју (четири

четврти

не). Ако посм

атрамо сли

ку ос-н

ове куће, кам

ени

блокови који

чин

е п

рагове и огњ

иш

те куће п

одсећају н

а кости

, што заједн

о с црвенкасти

м ка-

мени

м подом

даје пластичну органску

структуру.Д

ревн

и си

мбо

ли

су по

стављен

и

на м

естим

а где су руке. В

ећ је позна-

та чињ

еница да ентери

јер куће Л

епен-

ског Ви

ра подсећ

а на човека: кам

ени

коси п

рагови су н

оге, п

равоугаоно огњ

иш

те труп, цен

тар троугла је глава и н

а то м

есто се постављао лоптасти

камен са удубљ

ењем

. На бочни

м

странама огњ

иш

та, тамо где би

требало да су руке, поставља-

ни су при

казани си

мболи

. Пош

то смо те си

мболе протум

ачи-

ли као Д

ЛА

Н, а длан је део руке, то ова пози

ција си

мбола још

ви

ше учврш

ћује пом

енуту претпоставку. Оси

м тога, си

мболи

су као прсти

, сва три си

мбола м

огу се приказати

помоћ

у пр-сти

ју руке. Опет асоци

јација – си

мболи

су убетонирани

у под као ш

то су прсти и

длан целина.

Почетак ор

ганске ар

хитектур

е. Познато је да насељ

е Ле-

пенског Ви

ра представља прво соларно насељ

е због каракте-ри

стичне ори

јентације кућ

е. Ши

ра страна објекта је окренута је сунцу, а уж

а страна, према брду ш

то омогућ

ава боље очу-

ПР

ИМ

ЕН

А С

ЛО

БО

ДН

ОГ

СО

ФТВ

ЕР

А У

ОБ

РА

ЗОВ

АЊ

УУ ш

коли смо, осим

овог дигиталног часа у оквиру секције, напра-

вили и макету кућ

е Лепенског Вир

а и на њој пр

оучили све пред-

ности еколошке гр

адње које је ова др

евна цивилизација знала.

Идеју да је основа кућ

е Лепенског Вир

а у облику људског длана

изн

ела сам п

рви

пут н

а кон

фер

енц

ији

„Пр

им

ена сло

бо

дно

г соф

твера у обр

азовању” (С

рем

ски Карловци, 30. 1. 2016) и р

ад се н

алази у Збо

рн

ику р

адова (h

ttp://slo

bo

dan

softverzasko

le.org

/konferencija/ind

ex.php

?option=

com_content&

view=

category&layo

ut=b

log&id=

81&Item

id=455).

7

1

Свети Сава је просвећивао српски народ дели-м

а, али највише својим

животом

. Целим

бићем

је трасирао пут за све оне који се баве просвећи-вањ

ем и образовањ

ем

Срп

ски вели

ки ж

упан

Стеф

ан Н

емањ

а, његова

браћа и синови били су дубоко прожети учењ

ем

хришћанске цркве, до те м

ере да су дословно при-хватили и спроводили у дело јеванђеоске поруке. П

оруку да се треба одрећи уобичајеног овозем

аљског ж

ивота ра-но је прихватио најм

лађи Нем

ањин син Р

астко. Са 17

година је напусти

о своју удеону кнежеви

ну Захумљ

е. Њ

егов одлазак је био изненадан и неочекиван, а према

Светој Гори га је одвео неки м

онах Рус, који га је пре тога

упознао са животом

светогорских монаха. С

азнавши за

изненадни

одлазак сина, Н

емањ

а је послао изабрани

одред војника да га врате. П

ронашли су га у руском

ма-

настиру Свети П

антелејмон, али је м

ладић одбио да се врати. Ускоро је преш

ао у грчки манастир В

атопед, где се зам

онашио као С

ава и потпуно предао изучавању светих

књига и аскетском

животу.

Плодну и

бурну полити

чку каријеру вели

ки ж

упан С

тефан Н

емањ

а је реши

о да оконча тако што ћ

e се до-бровољ

но одрећи

власти и

замонаш

ити

. Зато је сазвао држ

авни сабор 25. м

арта 1196. године у Р

асу. Пред најви

ши

м

и најугледни

јим

скупом у држ

ави одрекао се престола и

одре-ди

о за наследника м

лађег сина С

тефана (касни

је Првовенча-

ни). П

о силаску с престола Н

емањ

а се замонаш

ио, као и

њего-

ва жена А

на, па је добио м

онашко и

ме С

им

еон, док је његова

жена постала м

онахињ

а Анастаси

ја. Потом

се повукао у ма-

настир С

туденицу, а м

онахињ

а Анастаси

ја у Богороди

чни м

а-насти

р у Расу.

Већ

следеће годи

не Си

меон одлази

у посету сину С

ави и

са целом

пратњом

остаје на Светој Гори

, а 1198. Си

меон и

Сава

запуш

тени

и п

орушен

и м

анасти

р Хи

ландар обн

ављају и

, по

одобрењу ви

занти

јског цара Алекси

ја Ан

ђела, претварају у

први и

до тада највећи

духовни православни

центар Срба.

Међути

м, 13. ф

ебруара 1199. уми

ре Сави

н отац Си

меон, а

син

га сахрањује у п

рип

рати Х

илан

дарске цркве уз богослу-ж

ење од девет дан

а. У п

ролеће 1199. годи

не отп

утовао је у Ц

ариград, где м

у визан

тијски

цар потврђује сва п

рава срп-

ском м

анастиру, а зати

м поклањ

а Хи

ландару напуштени

ма-

настир Зи

г. По повратку и

з Цари

града добио је још

два мана-

стира на С

ветој Гори.

СРПСКА

ЦРКВА

Познајућ

и добро м

онашки

жи

вот на Светој Гори

, у Солуну

и Ц

ариграду, С

ава је на осн

ову властити

х искустава и

при

-куп

љен

ог знањ

а почео да уређује ж

ивот у Х

илан

дару и К

а-рејској кели

ји. У

ту сврху саставио је карејски

и Х

иландарски

ти

пик. П

рема одредбам

а Ти

пика (устава), Х

иландар је уж

ивао

велику сам

осталност. За неколико годи

на, после 1197. и поче-

тком 13. века, С

ава је остварио вели

ка и бројна дела, али

није

стекао ни

једно достојан

ство у мон

ашкој хи

јерархији

. Пун

их

13 година је због м

ладости би

о обичан м

онах. П

рема црквеним

канонима, достојанство јером

онаха сти-цало се тек са 30 година. А

ли после тога стицање црквених дос-

тојанстава и

шло је брзо. Е

пи

скоп града Јери

соса, најбли

жег

Светој Гори, просветио је С

аву у Хиландару најпре за ђакона,

већ сутрадан за јером

онаха, а нешто касније солунски м

итро-полит га је произвео у архим

андрита. Када је 1204. престоница

У СУСРЕТ САВИН

ДАН

У

Живот као инспирација

година XXXIII 14—21. јануар 2016.

број 947

ХИ

ЛА

НД

АР

Сава је објединио 14 м

анастира у Х

иландар који се м

атеријално

оснажио изм

еђу 1199. и 1201. године, што је ом

огућило С

ави да р

азвије шир

оку ктиторску делатност на С

ветој Гори. Н

ајпре је у

Кареји 1199. године постао ктитор

једне келије с малом

црквом

. И

сте године је дао велике новчане прилоге грчким

манастир

има

Керакали, Ксир

опотому и Ф

илотеју, да се у њим

а обнови монаш

ки ж

ивот, због чега је постао њихов „други ктитор

”. Сава је био и кти-

тор м

анастира Ф

илокал у Солуну и „други ктитор

” манастир

а Бо-гор

одице Добр

очинитељке у Ц

аригр

аду.

PE

DA

GO

[K

AП

РА

КС

А

Пораж

авајуће је да деца све мањ

е чи-тају, а то се свакако одраж

ава на усме-

но, а мож

да још виш

е и на писмено из-

ражавањ

е

Често се деш

ава да дете на задату тему

не уме да напиш

е састав, једноставно – не ж

ели да се потруди. Тада у помоћ

прискачу м

ама, баке, тетке, стрине, ујне, чак

и комш

илук. Заправо, не ради се о томе да не

уме, већ

не покушава чак ни

да се потруди,

навикнуто да ће то неко од одраслих урадити

уместо њ

ега. Шта тим

е добијамо? Н

ишта! Ч

ак см

о на губитку. Им

амо један солидан састав и

дете сасечених крила. Д

ечја маш

та досеже да-

леко, али ми је сасечем

о у корену мислећи да

тим

е по

маж

емо

. За разл

ику о

д већи

не

одраслих, деца су сјајни ствараоци бујне маш

-те, али им

недостаје самопоуздањ

е. Уместо ш

то други уместо

њега узм

у папир и оловку и напишу м

у састав, треба да га под-стакну, охрабре, похвале.

Један од н

ачин

а на часови

ма ли

терарне секц

ије који

је п

омагао да учи

мо да п

иш

емо саставе је би

ло и и

звлачење

цедуљи

ца – свако дете је извлачи

ло цедуљи

цу на којој је п

и-

сала само једн

а реч (Сун

це, облац

и, дрвећ

е, пти

це, ваздух,

деца, Земљ

а...). Задатак је био да н

апи

ше н

еколико леп

их ре-

чени

ца везан

о за појам

(им

ени

цу) са и

звученог п

апи

рић

а. Д

еца су се макси

малн

о трудила и

ужи

вала радећи

, јер ни

су и

мала задатак да н

апи

шу цео састав, већ

само н

еколико ре-

чени

ца. Заједно см

о одабирали

најлеп

ше речен

ице од који

х см

о добили

леп састав, н

а при

мер о сеп

тембру, у који

смо

управо закорачи

ли.

ПО

ЧЕТА

К СЕПТЕМ

БРА

Овакав септем

бар нисмо очекивали. Л

етња ж

ега још увек

траје. Сунце прж

и на све стране. Својим

неуморним

зрацима уг-

рожава биљ

ни свет. Облаци се стидљ

иво крију иза Сунца, чекајући

да дођу на ред. Д

рвеће и биљке се суш

е, јер им недостаје воде. Н

и

птицама није лако. И

оне су пожелеле освеж

ење. П

ријало би им да

пирка ветрић. Ваздух је сув, теш

ко се дише.О

д велике топлоте не-кадаш

њи зелени тепих постао је ж

ут. Испуцала зем

љаје ж

ељна

кишних капи. Љ

уди и деца су исцрпљени од велике врућине и спа-

рине. Верујем

о да ће Сунце услиш

ити наше м

олбе. Довољ

но је да сам

о мало см

ањи зраке, како би се цела природа опоравила. (Ч

ас литерарне секције, септем

бар, 2015. године)Славица Бијелић

ОШ

„Милош

Марковић”, Д

оње Л

есковице, ИО

Лелић

КАКО СМ

О УЧИ

ЛИ

ДА П

ИШ

ЕМО

САСТАВЕ

Ствараоци бујне маш

те

Најваж

није је да се уз пом

оћ учи

теља, разредног стареш

и-

не, предметни

х наставника, као и

школског пси

холога иден-

тиф

икују дарови

ти учени

ци. С

тручни ти

м би

требало да оку-пи

даровиту децу и

организује с њ

им

а и њ

ихови

м роди

тељи

ма

састанак. Н

а првом

састанку н

овооснован

е групе дарови

тој деци

се објашњ

авају правила додатног рада и

додељује и

м се

ментор – проф

есор који ћ

е заједно с њи

ма ради

ти и

пратити

напредак. Р

ад би требало да се бази

ра на активности

ма где је

доми

нан

тно креати

вно и

зражавањ

е, ми

шљ

ење, и

зражавањ

е покретом

, креативно реш

авање проблем

а, подстицањ

е ми

са-они

х процеса, активности

за развој социјални

х вешти

на деце, акти

вности за развој бољ

их односа с други

ма.

Овакав н

ачин

рада м

огао би да ф

ункц

ион

иш

е на сле-

дећи

начи

н: п

редлог је рад једном

недељ

но, у тачн

о одређе-н

ом терм

ин

у, који н

еће би

ти строго врем

енски

ограни

чен,

али н

ајвиш

е до 90 ми

нута. Р

адион

иц

е би се одрж

авале на-

кон н

аставе. Довољ

но је и

мати

изм

еђу 30 и 40 р

адион

иц

а током

школске годи

не. Д

еца се м

огу подели

ти и

у групе с

макси

малн

о пет члан

ова. Наставн

ик м

ентор

мор

а да буде едукован

за мен

торски

рад. А

ктивн

ости и

садрж

аје ради

-он

иц

а по сусрети

ма п

отребно је дугорочн

о план

ирати

, али

их током

рада тр

еба и п

ри

лагођавати п

отребам

а и м

огућ-

ности

ма члан

ова.Б

итн

о је нап

омен

ути да је п

рикљ

учивањ

е групи

дарови-

тих п

отпун

о добровољ

но. Н

акон и

денти

фи

ковања п

отен-

цијалн

их члан

ова групе и

представљ

ања н

ачин

а и садрж

аја рада, деца сам

а одлучују о томе да ли

желе да буду члан

ови

групе дарови

тих. У

самој ш

коли п

отребно је орган

изовати

п

ростор за рад даровите груп

е. То би

требало да буде прос-

тор величи

не м

ало веће радн

е собе, с распоредом

столица у

круг, али и

са столом н

а којем дец

а могу да п

иш

у и раде.

Члан

овим

а групе м

оже се п

редложи

ти да п

ростор уреде не-

ким

својим

детаљи

ма, сли

кама, н

а при

мер, уколи

ко се неко

од њи

х бави сли

карством и

з хобија.

Рад с дарови

тим

учени

цим

а сваке школе треба бази

рати

на и

нди

видуалн

ом п

риступ

у за који треба створи

ти све п

ре-дуслове. Д

аровиту децу треба препознати

као будуће покрета-

че нашег друш

тва, при чем

у не ми

слим

да им

треба неки ели

-ти

стички

при

ступ, н

его им

треба омогућ

ити

развој њи

хових

склоности уз пуно уваж

авање њ

ихове уни

катности.

Ивана П

етровић