ДР ЕДВАРД В. РАЈАН – СПАСИЛАЦ БЕОГРАДА

Е Д И Ц И Ј А СРБИЈА 1914–1918

ре ник Зоран Колун ија

ИК Прометеј Нови Сад 2017.

Издава е и ије рбија 191 1918 подржали су Министарство културе и информиса а Владе Републике Србије и

Град Нови Сад Градска управа за културу

ДР ЕДВАРД В. РАЈАН СПАСИЛАЦ БЕОГРАДА

Приредио

Ратомир Дамјановић

•

ПРОМЕТЕЈ Нови Сад

РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА СРБИЈЕ Бео рад

Државама или ма којој од њих, или ма ком граду Држава, Опири се, не повинуј се, Једном се беспоговорно повинујеш – сасвим си поробљен. Једном сасвим поробљен, ни један народ, држава, град ове земље, никада више не враћа своју слободу.

олт итман

7

Ратомир Дамјановић

ПРЕДГОВОР

ДР ЕДВАРД РАЈАН И БЕОГРАД

1.

Када је др Едвард В. Рајан испраћен на вечни починак у родном Скрентону у Пенсилвани и 11. фебруара 1924. одине е ове коле е опростиле су се са им речима које су значиле недвосмислену потврду изузетности једно човека Сећаћемо а се као највеће међу нама . Искрено и ретко

призна е иза које је стајао истински људски и лекарски подви . О томе сведоче бројна одличја различитих земаља међу има и Ле ија части. Србија је др Рајана пост хумно одликовала орденом Бело орла и орденом Свето Саве.

Едвард В. Рајан умро је у тридесет деветој одини живота 18. септембра 1923. На самом п четку те одине к с нит рни с ветник у чину п тпук вник С нитет К пнене в ске С Д тиш е у Техер н у Перси и д н ш и Ир н у служби Стејт Департмента на чији позив је ишао и у Мексико Естонију Фран уску Немачку Грчку Србију. Савладала а је маларија од које је оболео на Солунском фронту. Пет месе и касније у фебру ру 1924 е ви псмртни ст и пренесени су у р дни р д Скрент н.

Вест о Рајановом по ребу прошла је у америчкој јавности помало незапажено јер су се листови широм земље бавили предстојећом сахраном председника САД Вудроа

8

Вилсона. Рајанова смрт и по реб међутим били су на насловним странама листова у Пенсилвани и. Доктор Едвард Ра ан се вратио кући на вечни починак након одина проведених у страним земљама ласио е наслов у едном од листова. иљаде људи налазило се у повор и од з раде Градско већа до катедрале Свето Петра у Скрентону де е тело велико хуманитар а било положено. Мно обро на

деле а и а Америчко Црвено крста дошла е на сахрану. Високи званични и из Вашин тона и стране дипломате такође су били у повор и.

Три дана после Рајанове смрти 21. септембра 1923 и-ка о ејли Трибј н је у некроло у посвећеном др Рајану написао да е умро лекар широм света познат по свом раду у борби против епидеми а . Сувише уопштене речи за неко ко је био тако посебан. Подвизи и ле ендарна достинућа америчко лекара и хирур а пуковника др Едварда Рајана шефа мисије Америчко Црвено крста у Србији то ком Прво светско рата били су већ познати у елом свету. Тај човек неустрашив одлучан упоран пожртвован био је на понос не само својој постојбини Амери и или Србији која а је призвала својим страда ем не о и

е локупном људском роду. Стављао је свој живот на ко ку по свим ратиштима и узаврелим тачкама то а доба као лекар хирур члан и ор анизатор хуманитарних и здравствених мисија.

Рајан је без прекида скакао у ватру каже за е а један од сведока е ове храбрости. Увек на првој линији потпуно неустрашив записао је дру и.

На свом радном столу у бео радској Војној болни и Рајан је држао као какву мастиони у неексплодирану арти љеријску ранату. Била је то несвесна и ра са смрћу.

Граната је касније експлодирала на железничкој стани и у Будимпешти као део е ово пртља а који је носач мало жешће спустио на перон али Рајан је остао читав.

9

Ле енда о Рајану је већ утврдила увере е да му смрт не може ништа.

А смрт је Едварда В. Рајана пратила у стопу и непрекидно вребала. Најпре у Мексику пред стрељачким стројем на пута и метка и под ударом раната у бомбардованом Бео раду десетине сусрета са смрћу док је извлачио живе и мртве по ули ама престони е Србије очи у очи са смрћу у борби са тифусом блиски сусрет са смрћу кад је оболео од опаке болести која је покосила толике дру е укључујући и велики број е ових коле а лекара докторки и меди инских сестара смртни изазови у Естонији ли е у ли е са смрћу у Ри и у Солуну у борби са ватреном стихијом и најзад маларија којом се заразио док е у Грчко 1917. и 1918 на Солунском фронту лечио савезничке во нике.

Кад би Едвард Рајан пролазио бео радским ули ама за им су се орили узви и вива који су подсећали на е ово храбро држа е у Мексику пред стрељачким

стројем када је мирно пушећи лулу чекао е зеку ију и на е ову храброст и пожртвованост коју је свакодневно по

казивао у Бео раду. Бео рађани су некако сазнали за мексичку причу која је кружила светом. Знали су и за Рајанове подви е у бомбардованом Бео раду чији су сведо и били.

Вива Рајан Отуда можда није требало ову причу почети од е ове смрти али о том човеку који је био пун живота и живео за дру е мо ли бисмо оворити као о неком за ко а смрт и не постоји јер наставља да живи својим делом које представља универзалну вредност.

Србија добро памти своје добротворе и људе који су не жалећи своје животе инули са српским војником. О томе постоје стотине докумената које би несум иво требало сабрати у једној к изи или једној еди ији попут ове Прометејеве и издавачке продук ије Радио телевизије

Србије која би била о ле ало наро а ср ско и свих оних којима су на ср у и уму племенити идеали и иљеви.

10

Те вредности инспиришу чланове страних меди инских мисија које у Бео раду и Србији са српском војском и народом у болни ама и на ратишту у е зодусу и повратку у земљу одважно и доследно служе прин ипима хуманости. Златним словима исписана су ихова имена. Српски војни и били су импресионирани чи ени ом да су напустили своје удобне домове и своју земљу и дошли у средиште страда а и пат и. И ту захвалност су им и у највећим мукама показивали. А оне који су оставили живот у Србији жалили су као најрођеније. Свако по инуло војника који се борио са Србима болничарку лекарку или доктора Срби су испраћали са највишим почастима позивајући се на своју историју тради ију и поезију на славље е људско подви а који памте енера ије и јунака који су се имали рашта и родити . Ту

е ошеву мисао уклесао је народ Јадра 1929. одине на споменик из инулим јуна има на Гучеву

ла о томе ко овијек иви мао се ра та и ро ити.

У заједничку робни у на попришту херојске битке кој је тако пластично описао он Рид сахра ена је и Дарја Александровна добровољна милосрдна сестра из Петро рада која је сама лично превила преко 120 ра еника за време битке на Гучеву у рану јесен 1914. одине. Почаст тој храброј девој и исказали су и команданти српске војске и српски народ Неустрашивој сестри нашој кћери арске Русије нека је светао и вечан помен међу Србима Слава Дарји Александровној

Н р ду ст српск м д р в ли ср В ш д л кр с зр и н ш сун уклесано је на споменику д кт рки

лиз б т Р с која и сама у свом дневнику од 6 7. октобра оставља забелешку о једном опроштају Смити је прошле ноћи умрла од мали не маларије Др Бенет се вратила из Солуна и после вечер е службе испричала нам све о сах

11

рани. У спроводу је учествовала српска почасна стража и било је неколико вена а већа. Један је био од Треће српске армије са рвено плаво белом траком на којој је писало За успомену на племениту Ен лески у која је дала свој живот за нас .

Изабела Емсли атон која је у својој к изи а енском је ини ом ол н и рбији1 1928 написала Најлепше дане сво младо живота провела сам у Србији део себе сам оставила у Србији део Србије живи са мном у Лондону оставила је у својим се а има запис о односу Ср ба према меди инској сестри која је умрла у Србији Кад је дошло пролеће и сти ло веће свако а дана на ро

бу сестре А нес орело је кандило а роб је био прекривен разнобојним већем. Српски народ је поштовао племениту Шкотланђанку сестру А нес која је свој живот дала за слободу Србије.

Моника Крипнер у к изи ене рат наводи неколико примера српске захвалности члановима меди инских екипа који су умрли у Србији. Такав је запис посвећен оспођи арли

а твом роб место ве а р ска а валност ве но е вати, а твоје ело и твоје име

Поколе а е овека нати.2

Родолф Арчибалд Рајс у писму од 11. априла 1917 пише о смрти капетана Мартинеа једно од шефова фран

уске авија ије и поштова у које је уживао код Срба Мартине је био веран пријатељ несрећне Србије. Био је

вољен од свију. Срби а такође неће заборавити и водиће

1 Поново објављена у Лондону 1960. са насловом е а е лекара о рат и мир .

2 Моника Крипнер ене рат , рбија 191 1918 Народна к и а Беорад 1986.

12

бри у о овом робу детета Фран уске које је умрло у страној земљи. 3

Сам Рајс највећи пријатељ Срба који је у Бео раду и Србији добио све мо уће почасти и сва заслужена призна а тражио је да буде сахра ен у Бео раду а да се ео во ср е положи на Кајмакчалану.

2.

У историји ивилиза ије која би се без сум е мо ла писати са становишта ратова сеоба освајачких похода и борбе за територију људско ли е се с времена на време сасвим затамни. Најстрашније страсти потпуно потисну ону дру у природу човекову која се испољава у племенитом и хуманом. Тада настаје једна велика крвава и сурова животна с ена са својом ира ионалном спољаш ом и унутраш ом драм тур ијом када н ст ну дух вн пртив сил к р си у бузд в у и ч в к с п к зу ч в ку к дивљ зв р . У т м тр нутку к д с жив т у р ду п р м ти примећује древни Тукидид у сторији Пл н ско р та људск прир д к с д п тпун н двл д л з к н и к бил н викл д пр тивн з к ним чини зл с р д шћу ткрил д н вл д св им стрстим .

Тукидидове речи подударају се са једним литерарним судом Гетеово јунака из а ста Мефиста који нема никакве илузије у вези са менталитетом и карактером људско бића Исто кова вазда земљин е мали бо И настран као и прво дана сво . Мало би боље живовао Да му небеско с а а одблесак ниси дао. Он то зове умом а ума сав му смер Да буде зверски и но сама звер.

Човек носи у себи ту спремност на зло и н н ки ир и н лни н чин је ср ћ н к д с сл б ди м р лних

3 Родолф Арчибалд Рајс та сам ви ео и ре ивео те ким анима Државна штампарија Краљевине Срба рвата и Словена а Бео рад 1928.

13

н ч л п ст јући н тр ив ти с ли м ч в к из в н в ткр в . Н в љ н је д с ухв ти у

к шт с св м прир д м ч к и нд к д п тпун св ст н мр чн исх д сопствених длук нарочито ако је унапред ослобођен од криви е од оворности и казне за нечовечно поступа е ако они који а у рату воде одобравају и чак на рађују чи е е зла ло иком да су сва средства дозвољена у остварива у постављено иља.

У том контексту треба посматрати злочине зверства и недела која чине Аустро У ари у Србији. Аустроу арска казнена експеди ија ослобођена званичном командом свако људско и етичко обзира кренула је у ено идно затира е све а српско . Злочини који су уследили наређени са само врха ослободили су нај р е пориве у човеку. Време суноврата и дубоко посрнућа којем сасвим пристају итиране Тукидидове и Гетеове речени е. Али на дру ој страни постоји сила која одржава у равнотежи људско биће. И у најтежим животним околностима јављају се људи у мрачним временима ана Арент они који се супротстављају злу руководећи се прин ипима човечности правде и слободе. Тукидидов реалистички по лед на људску природу и Мефистову тамну поетску визи у у Првом светском рату доводи у пита е подви лекарских миси а из ело а света болничарки и докторки меди инских сестара и доктора ко и су се нашли у Срби и са српском во ском и српским народом у тешким ратним страда има и пред непојмљивим злочинима Аустријана а Мађара Нема а и Бу ара у ол оти повлаче а и из нанства за време епидемије тифуса у болни ама међу људима немоћним да се бране и да за себе ишта учине. Била је то хуманост без рани а на чешће по ену сопствено живота људскост и пожртвованост без преседана у истори и ивилиза и е ко у е инспирисао српски народ сво им страда ем и сво ом жртвом. Није реч разуме се само о лекарским мисијама нити само о страним мисијама не о и о

14

српским меди инским сестрама и лекарима који су свој патриотски и лекарски подви приносили на олтар човечности и на част човечанству у исто то време по рома и нечовечности. Српски војник био је свестан величине

ихове патриотске жртве за народ којем су припадали али је са нескривеним дивље ем и чак чуђе ем ледао на подви оних који су дошли из далека у Србију.

Један од таквих великана је Американа др Едвард Рајан који је посебно задужио Србе Бео рад и Србију као управник Војне болни е у бомбардованом Бео раду и поробљеној земљи у коју долази управо када је велики ратни пожар почео да се распламсава. У једном тренутку др Рајан је преузео од оворност за све бео радске болни е и све ра

ене и болесне у има. Да би се схватила величина то под ви а и величина то човека није довољно навести убедљиве податке и чи ени е нити сликовито описати дело неко ко је претходио не само свом времену не о сваком времену држећи у ру и и души идеале човечности солидарности племенитости храбро неустрашиво и у исти мах скромно и једноставно. Неопходно је осветлити то време у е овим историјским оквирима потребно је дати слику оних тешких дана кроз које су прошли наш народ и наша престони а у току Прво светско рата др Славка Михајловић .

Да би се разумео Рајанов подви у Србији и дру де да би се схватила величина и значај Рајанове мисије требало би упознати околности у којима ради у Србији безобзирност мрж у и бес непријатеља размере епидемије тифуса ста е у бео радској Војној болни и страда е лекара у борби са том пошасти по ром у првој и у дру ој офанзиви кад на српско тле улазе удружене у мрж и и жељи да се освете Аустроу арска Немачка и Бу арска е зодус српске војске и народа посебно ол оту 30.000 дечака о чему пише такође један Американа Фортијер онс у свом делу а

рбијом е ил непрекидно бомбардова е Бео рада не

15

маштину болест лад и општу беду у земљи коју су Аустро У ари осудили на смрт у свом званичном про ласу.

У такву Србију долази Рајан у таквом ратном времену ради као доктор у бео радским болни ама из такве Србије и Бео рада под бомбама Рајан не жели да оде кући ни онда када су а америчке власти опозвале не о им упућује молбу да остане у престони и Србије и то у тренутку када све стране мисије напуштају Бео рад које утају пожари и непријатељ даноноћно разара едини Америчк Црвен крст с др Едв рд м Р н м н челу ст је у Бе р ду. К држ вљ ни т д ш неутр лне земље нису

чекив ли д ће их куп т ри з р бити или прем им рђ в п ступ ти п су прист ли д приме п и енте две брит нске едини е Миси е брит нских ф рмер и Брит нске ист чне п м ћне б лни е к д су не у журби н пустиле пк љену српску прест ни у.

Рајан је у таквим околностима ту на е а пада све болни е ра ени и тифусари меди инско особље рађани Свуда присутан да у и ноћу. Оперише спасава људе испод рушевина набавља храну меди ински материјал предузима заштиту против тифуса пре овара са непријатељем крстари радом као добри дух и прискаче у помоћ Бео ра ђа нима који

му у знак захвалности кличу када пролази ули ама. То је посебна веза Бео рада и др Рајана који је Бео рад доживљавао као свој рад. Спасовдански дух надах ује и испу ава доктора Рајана који је потпуно свестан те своје везе са радом и све ради са крај им пожртво ва ем и љубављу.

Ако Родолф Арчибалд Рајс код српско народа слови као највећи пријатељ Срба у тешким временима ако је Флора Сендс капетан у српској војс и највећи пријатељ српско војника ако је уз име Елси Ин лис оснивача Болни е шкотских жена на спомен плочи постављеној ој у част написано осведочени пријатељ Срба онда би уз име др Едвард В. Рајана мо ло да се напише највећи пријатељ Бео рада . Или спасила Бео рада како је насловљена

16

ова к и а о ему према једном тексту из јорк тајмса од 31. јануара 1915. одине који је први ба ио пуно светло на Рајанов рад у Бео раду. Тај интервју представљао је канал којим су до Америке стизале вести из Србије захваљујући јунаку Американ у које су читао и пратили још од дана када је 1913. у Мексику извођен на стреља е.

Рајан је своју лекарску мисију обављао у мно им радовима ујорк Тореон Ри а Солун Париз Берлин Москва Техеран и свуда је остављао свој тра али у Бео раду је др Рајан био више од хирур а лекара бор а против епидемије тифуса и представника Црвено крста. У Беораду је он чувар рада радоначелник представник српске

владе конзул заштитник рада и људи у две сурове окупа ије када Аустро У ари и Нем и немилосрдно бомбар дују српску престони у и у у улазе са посебним осветничким осећа ем и историјском мрж ом у којој Бео рад доживљавају као симбол све а српско усправно и на ионално као непријатељски рад као сведока сопствене немоћи срамоте и пораза.

Ако је новински наслов Др Рајан спасао Бео рад мо ао да буде израз новинарске потребе за ефектношћу и звучношћу или да се америчким читао има истакне подви једно Американ а у тради ији оно а што припада на ионалном духу земље која се ипак још држи по страни и штампе која сликовито извештава своје читао е о рату у којем Америка не учествује боље речено о Великом рату и европској ратној клани и неса ледивих размера Рајанов подви у Бео раду не само да оправдава такав новински наслов не о а превазилази. Реч је о дво одиш ој мисији једно човека који је у утроби рада осуђено на уништава е у разним уло ама које превазилазе делова е лекара и хуманитар а и постаје у великој мери лична ствар. Он је Бео рад добро упознао људе ули е тр ове речне и историјске токове мрачно ли е усуда који се над е а наднео и на бранику српске ота бине водио и своју битку.

17

Читала ће из сведочанстава која следе фра мената и записа лишених литерарних или патетичних тонова из отово службених запажа а склопити слику о Рајановом

стручном раду карактеру неустрашивости упорности ораниза ионим способностима. Људи то времена су шкрти

у овору али је сасвим јасно да су сви свесни Рајаново подви а и пожртвовано рада у том ратном времену када се иначе од свих тражи велика жртва. Рајан је универзални дух свуда присутан и до краја одан својој мисији. Зато су они који су му у мно о чему били равни употребили израз највећи међу нама .

Свуда су ми причали о е овој храбрости е овој извршној способности е овом служе у српском народу. Изнова и изнова био сам увераван да он мора да остане у Србији па је отуда предложено да се он сматра једним од

ених рађана 4 записује Ернест Перси Бикнел. Рајан је по свему почасни рађанин Бео рада и рађанин Србије. Спасовданска литија бео радским ули ама мо ла би увек да се опомене е ово имена јер је то др Рајан заслужио.

3.

Др Едвард Рајан у Бео рад долази онда када је над небом лавно рада Србије лебдела иста она пресуда изречена

српском народу . Србија мора умрети Кренуо је на пут 9. септембра и у Бео рад сти ао 16. октобра 1914. и одмах изнад Војне болни е поред заставе Црвено крста развио и америчку заставу. У Бео раду је доживео две окупа ије лавно рада и два велика удара окупатора у јесен 1914. и у јесен 1915. Ту у бомбардованом и поробљеном Бео раду у болни ама препуних ра еника савладаних тифусом у самим чељустима побеснеле аустроу арске звери и сам оболео од тифуса др Рајан истрајава

4 Ернест Перси Бикнел та ама рата, 191 191 Амерички Црвени крст 1936.

18

непуне две одине. У првој окупа ији Бео рада 1914 када су му српске власти саопштиле да напуштају Бео рад и да би требало да се евакуише и он са својом екипом указујући му на опасност од освете кад Аустријан и уђу у рад др Рајан није хтео да напусти своје па ијенте. Рекао је да је

е ова болни а препуна болесних и ра ених људи и да он мора да остане. Ипак посаветовао се са својом екипом и

елокупним особљем у болни и али нико тада није хтео да напусти болни у без обзира на неизвесност и опасност које су их чекале.

Када су Срби замолили Рајана да преузме руковође е и осталим болни ама у Бео раду које су биле препуне ра еника Рајан је то одмах прихватио. Прво што је учинио било је да их попут Војне болни е све прекрије америчким заставама и на тај начин заштити од бомбардова а.

Када су Аустро У ари у дру ом заузима у Бео рада 1915. одине захтевали од Рајана да изба и из болни е срп ске ра енике да би се направило места за аустријске др Рајан то није дозволио.

Када су му као што је већ споменуто америчке власти уочи дру о упада непријатеља у Бео рад наредиле да напусти рад јер је постојала опасност да из уби живот пошто су Нем и од почетка имали на нишану др Рајана није хтео да се повинује тој одлу и и остао је у Бео раду.

Борио се за свако човека. За ра ене по бео радским ули ама за ра енике у болни и за оне које је окупатор осуђивао на затвор или смрт. Људи су долазили код е а као код какво радоначелника и саветовали се о радским проблемима у окупираном раду мајке или жене су молиле за своју де у и мужеве а он је пре оварао са аустријским командантима. Повео би са собом Ен Мари иршбрунер једну од храбрих сестара Америчко Црвено крста која је била преводила и водио битку за свако човека.

Летео је авионом изнад Бео рада да би се уверио како се заставе Црвено крста јасно виде са висине којом су ле

19

тели немачки авиони и то доказивао немачким командантима који су бомбардова е болни е правдали тиме да заставе нису видљиве. Наступао је као представник српско народа и окупирано рада са убедљивим ар ументима за које се мо ло сазнати у европској и америчкој јавности из прве руке. Рајан је на свој начин био Глас поробљене Србије.

Занимљиво је да је и Аустрија одликовала пуковника Рајана за бри у коју је показао према аустријским ра ени

има када је аустроу арска солдатеска без лаво побе ла. О томе сведочи Ернест Перси Бикнел у свом тексту мери ки лекар лавнокоман ј и ео ра од 22. фебруара 1915. одине. Од вас само тражим др Рајане рекао је аустријски енерал да се добро бринете о нашим људима које мо

рамо да оставимо у вашим рукама као што сте се бринули о својим српским па ијентима када смо заузели Бео рад.

Рајан је дао обећа е да ће тако бити и није прекршио реч.

Та касна јесен 1914. одине донела је незамисливе невоље. Као поновна инвазија Аустро У ара Нема а и Буара у јесен 1915 као разорна епидемија тифуса као е зо

дус из земље. Дру де ембр 1914. в в д Путник з п веди е н п д н устри ске едини е и Аустријан и су устукнули остављајући тешк н руж е и прему коју нису мо ли да носе бл т вим путевим . Д 15. де ембр Срби су п вр тили Бе р д. Моћна солдатеска је била понижена. Непријатељ је сломљене кичме бежао у арство.

д прв битних четирист педесет хиљ д в ник к знене експеди и е т в п л е п инул р ен пр л шен нест лим или з р бљен пише Луиз Милер у к изи о Флори Сендс. Српски уби и изн сили су прек ст тридесет хиљ д шт е би р м н бр у дн су н укупну величину в ске. к шездесет хиљ д устри ских в ник п л е у з р бљеништв п е укуп н бр р тних з р бљеник у Срби и д се сед мдесетпет хиљ д . Д к

20

су неки д их били р ени и дру и су дезертир ли. У извешт им се н л ш в д су н р чит чешки пук ви прел зили н стр ну Срб и т у елини п нек д ч к и с пук вским ркестрим . Р т е ств ри и п л мили н интерн р сељених ли . Цивили из предел у близини б ишт н северу и север з п ду земље п бе ли су у унутр ш ст из стр х д п н вних зверст в М ђ р к су ук љ л прву ф нзиву. Са д л ск м зиме р д ви и сел ужн д п пришт бит к препл вили су из л днели

з р бљени и и избе ли е без кр в н д л в м. Била је то нова пошаст унутар рани а Србије. 5

Када је у Бео рад у једном дану допремљено 3.000 аустријских ра еника др Рајан оперисао је даноноћно показујући да је одан прин ипима Црвено крста које је доследно приме ивао пружајући помоћ онима којима је била потребна без обзира којој су страни припадали иако је он сам био у служби савезничке војске. Рајан је припадао Црвеном крсту и то се у елој е овој каријери мо ло утврдити из бројних ак ија у разним земљама.

Рајана су врло ретко савладавале емо ије осим кад би се љутио на сараднике али једном приликом испричао је да а је посебно дирнуло то што су аустријски и српски па ијенти оставили своје непријатељство на улазу у болни у. Пријатељски су заузимали суседне кревете и током опоравка би заједно храмали около седели на сун у и разме ивали приче о својим борбеним искуствима као стари дру ари .

4.

Америка е ушла у рат 6. априла 1917. одине али е Амерички рвени крст као и мно е дру е хуманитарне лекарске и меди инске миси е од само почетка давао

5 Луиз Милер а брат ивот ка етана лоре ен с Ла уна Бео рад 2013.