РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА 1Приручник за наставнике рачунарства и информатике за први разред гимназије

Тијана Перовић

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА 1Приручник за наставнике рачунарства и информатике за први разред гимназијеПрво издање

Аутор: Тијана ПеровићРецензент: Валентина Поповић, професор рачунарства и информатике у Земунској гимназији, БеоградФотографије и илустрације: архива Издавачке куће „Klett”, Тијана Перовић, Wikipedia.orgКомпјутерско обликовање: „АБРАКА ДАБРА”, Нови СадОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”Лектура и коректура: Тамара Лежаић

Издавач: Издавачка кућа „Klett”, д.о.о. Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 office@klett.rs, www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: др Гордана Павловић ЛажетићРуководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Бранмил, Београд Тираж: 300 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у електорнском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу с места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторским и сродним правима.

© Klett, 2015.

ISBN 978-86-7762-798-0

УВОД

Време у коме живимо јесте доба информационо-комуникационе револуције. Образо-вање појединца у данашњем друштву представља велики изазов. Изразите и брзе проме-не технолошког развоја захтевају стално прилагођавање друштва у сваком његовом делу, па тако и у васпитно-образовном систему. Учење је процес који прати човека читавог живота, а примена информационих технологија у образовању деце је веома важна ак-тивност којој треба посветити посебну пажњу. Савремена технологија има своју добру и лошу страну, те треба пронаћи меру у њеној примени. Уколико желимо, као наставници, на исправан начин користити нове технологије у настави, морамо бити и добри познава-оци истих.

На часу није довољно само користити рачунар или таблу као средства за рад, потребно је остварити добру комуникацију у односу између наставника и ученика и ученика међу-собно. Дакле, квалитет наставе може се побољшати применом одређених технологија, али се не може потпуно избацити класично извођење наставног процеса. Само прихватањем добрих страна традиционалних начина извођења наставе и њиховим интегрисањем у нове приступе ствара се квалитетна и сигурна основа знања која ће се надограђивати у будућности.

Предмет Рачунарство и информатика у првом разреду гимназије могао би се сматрати општеобразовним. Сходно томе, требало би да представља спој теорије и метода прак-тичног рада, који би се огледао у прикупљању, складиштењу и обради података.

Основни наставни задатак и циљ је да ученици стекну полазна знања потребна за разу-мевање и употребу информационих технологија у свакодневном животу и раду. Ова сте-чена знања ће касније лако моћи да надограде и продубе, у зависности од интересовања.

Намера нам је била да овим приручником помогнемо наставницима Рачунарства и информатике у осмишљавању добрих начина, метода и програма рада. С обзиром на то, понуђене су смернице за вођење васпитно-образовног процеса које би требало посматра-ти као сугестију. Дати су и неки конкретни предлози за реализацију часова, као и идеје како да се подстакне мотивисаност ученика у вези са темама које се обрађују у оквиру овог предмета у првом разреду гимназије.

Аутор

4

САДРЖАЈ

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 1.1. Циљ и задаци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 1.2. Садржаји програма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

2. НАЧИН ИЗВРШАВАЊА ПРОГРАМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 2.1. Основи информатике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 2.2. Архитектура рачунарског система. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 2.3. Програмска подршка рачунара . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 2.4. Основе рада у оперативном систему са графичким интерфејсом . . . . . . . . . . . . . . .11 2.5. Текст-процесор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 2.6. Увод у мрежне информационе технологије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 2.7. Интернет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 2.8. Слајд-презентације. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

3. СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ГОДИШЊЕГ И ОПЕРАТИВНОГ ПЛАНА . . . . . . . . . . . . . . .15 3.1. Пример тематског (годишњег) планирања наставе

рачунарства и информатике за први разред . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 3.2. Месечни распоред наставног градива за први разред . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 3.3. Годишњи план рада наставника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66

4. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69 5. КОРЕЛАЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 5.1. Примери хоризонталне корелације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72

6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 6.1. Програм рада допунске наставе предмета рачунарства и информатике . . . . . . . . .74 6.2. Програм рада додатне наставе предмета рачунарства и информатике . . . . . . . . . .75 6.3. Секције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 6.3.1. План рада хардверске секције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 6.3.2. План рада секције за HTML. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76 7. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ, ОБЛИЦИ, СРЕДСТВА У НАСТАВИ ИНФОРМАТИКЕ . . . . .78 7.1. Наставне методе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78 7.1.1. Вербално-текстуална групација наставних метода . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79 7.1.2. Илустративно-демонстративна групација наставних метода. . . . . . . . . . . . . .80 7.1.3. Лабораторијско-експериментална групација наставних метода . . . . . . . . . . .81 7.2. Наставни облици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83 7.2.1. Фронтални облик рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83 7.2.2. Групни облик рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84 7.2.3. Рад у паровима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 7.2.4. Индивидуални облик рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86

5

7.3. Наставна средства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 7.3.1. Рачунар као наставно средство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 7.3.2. Ученичка ергономија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88

8. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 8.1. Нивои учења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 8.2. Оријентационе норме и критеријуми оцењивања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92 8.3. Формативно, сумативно и дијагностичко оцењивање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93 8.4. Врсте, методе и технике проверавања знања у настави информатике . . . . . . . . . .93 8.5. Оцењивање и процена у оквиру приступа усмереног на учење . . . . . . . . . . . . . . . .94

9. ДОДАТНА ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97

10. ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99

6

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ1

1.1. ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставног предмета рачунарство и информатика је стицање знања, овладавање вештинама и формирање вредносних ставова који доприносе развоју информатичке писмености неопходне за даље школовање, живот и рад у савременом друштву, као и оспособљавање ученика да ефикасно и рационално користе рачунаре на начин који не угрожава њихово физичко и ментално здравље.

Задаци наставе рачунарство и информатика су да ученици:• развију свест о неопходности коришћења рачунара у свакодневном животу и раду и

значају информатике за функционисање и развој друштва;• овладају коришћењем програма за обраду текста и табеларних података и креирање

докумената у коме су интегрисани текст, слика и табела; • стекну знања потребна за подешавање параметара оперативног система на нивоу кори-

сничког интерфејса, коришћење могућности оперативних система и система датотека конкретног оперативног система;

• разумеју принципе функционисања интернета, локалних мрежа и оспособе се за кори-шћење мрежних ресурса, интернет сервиса и система за електронско учење;

• јачају способност за прецизно и концизно дефинисање проблема; • упознају начине израде презентација и оспособе се за израду једноставнијих презента-

ција; • јачају способност решавања проблема развојем логичког и критичког мишљења; • унапреде способности за брзо, ефикасно и рационално проналажење информација ко-

ришћењем рачунара, као и њихово критичко анализирање, складиштење и преношење;• развију прецизност, рационалност и креативност у раду са рачунаром; • унапреде стратегије и технике самосталног учења користећи могућности рачунара и

развију спремност за учење током целог живота;• на адекватан начин користе предности рачунара и друштвених мрежа у удруживању са

другима и покретању акција чији је циљ ширење корисних информација или пружање помоћи и подршке онима којима је то потребно;

• примене стечена знања и вештине у савладавању програма других наставних предмета;• изграде правилне ставове према коришћењу рачунара, без злоупотребе и претеривања

које угрожава њихов физичко и ментално здравље;• упознају савремена ергономска решења која олакшавају употребу рачунара и изграде

спремност за праћење нових решења у области информатичке технологије.

1 „Службени гласник СРС – Просветни гласник”, број 5/90 и „Просветни гласник”, бр. 7/2011.

7

1.2. САДРЖАЈ ПРОГРАМА

1. Основи информатике

• Информација и информатика. • Кодирање информација коришћењем бинарног бројевног система.• Представљање разних типова информација (текстуалне, графичке и звучне). • Кодирање карактера, кодне схеме. • Јединице за мерење количине информација.• Развој информационих технологија. • Значај и примена рачунара. • Карактеристике информационог друштва. • Утицај рачунара на здравље.

2. Архитектура рачунарског система

• Структура и принцип рада рачунара.• Врсте меморије рачунара. • Процесор. • Матична плоча.• Магистрала. • Улазно-излазни уређаји.

3. Програмска подршка рачунару

• Оперативни систем.• Системски софтвер.• Апликативни софтвер.• Верзије и модификације програма. • Дистрибуција програмских производа. • Заштита права на интелектуалну својину.

4. Основе рада у оперативном систему са графичким интерфејсом

• Основни елементи графичког интерфејса оперативног система (радна површина, про-зор, икона, дугме, панел, мени, каталог).

• Покретање програма.• Датотека и основне операције над датотеком. Фасцикла. • Архивирање датотека и средства за архивирање датотека. • Основна подешавања оперативног система (подешавање датума и времена, радне повр-

шине, регионална подешавања, промена корисничких налога). • Инсталирање и уклањање корисничких програма. • Инсталирање управљачких програма периферних уређаја. • Средства и методе заштите рачунара. Радно окружење текст-процесора.• Једноставнија подешавања радног окружења. • Правила слепог куцања. Подешавање и промена језика тастатуре („писма”).

8

5. Текст-процесор

• Операције са документима (креирање, отварање, премештање од једног до другог отвореног документа, чување, затварање).

• Премештање садржаја између више отворених докумената. • Проналажење и замена задатог текста. • Уређивање текста. • Форматирање текста (страница, ред, маргине, проред). • Коришћење симбола за форматирање. • Уметање у текст: специјалних симбола, датума и времена, слика, текстуалних ефеката.

Уметање табеле у текст. • Уметање и позиционирање нетекстуалних објеката. • Уметање табеле у текст. Писање математичких формула. Нумерација страница. Израда

стилова.• Коришћење готових шаблона и израда сопствених шаблона. • Генерисање садржаја и индекса појмова.

6. Увод у мрежне информационе технологије

• Појам рачунарске мреже. • Рачунари-сервери и рачунари-клијенти. • Глобална мрежа (интернет). • Интернет провајдери и њихове мреже.• Технологије приступа интернету.

7. Интернет

• Сервиси интернета: World Wide Web, FTP, електронска пошта, веб-форуми. • Веб-читачи. • Претраживачи, претраживање и коришћење информација са интернета.• Интернет мапе. Виртуелни телефон. • Друштвене мреже и њихово коришћење. • Електронска трговина, електронско пословање и банкарство. • Електронски подржано учење. • Право и етика на интернету.

8. Слајд-презентације

• Презентације и њихова примена.• Основне етапе при развоју слајд-презентације. • Радно окружење програма Power Point 2010 за израду слајд-презентација.• Подешавања радног окружења. Типови „погледа” на презентацију. • Креирање фото-албум презентације.• Основне операције са слајдом. • Додавање и форматирање текстуалних и нетекстуалних објеката. • Мастер-слајд. • Анимација објеката слајда. • Анимација прелаза између слајдова.• Интерактивна презентација (хипервезе, акциона дугмад). • Подешавање параметaра приказа презентације. Штампање презентације.

9

2. НАЧИН ИЗВРШАВАЊА ПРОГРАМА

Настава рачунарства и информатике предвиђена je да се реализује у кабинету за рачу-нарство и информатику који би требало да је опремљен савременом технологијом – хард-верском и софтверском.

При реализацији садржаја програма овог предмета одељење се дели у две групе, тако да наставник сваке недеље са сваком групом реализује по два везана часа. Пожељно је да два ученика раде за рачунаром.

При састављању програма водило се рачуна о обезбеђивању поступности у остваривању садржаја, те је неопходно да наставник поштује редослед тематских целина. Уз сваку тематску целину дат је број часова за њено остваривање. Наставник може да изврши мања одступања од предвиђеног броја часова уколико се укаже потреба за тим.

На почетку наставе урадити проверу нивоа знања и вештина ученика, која треба да послужи као оријентир за организацију и евентуалну индивидуализацију наставе.

У уводном делу двочаса наставник истиче циљ и задатке одговарајуће наставне јединице, затим реализује теоријски део неопходан за рад ученика на рачунарима. Уводни део двочаса, у зависности од садржаја наставне јединице, може да траје најдуже 30 минута. Након тога организовати активност која, у зависности од теме, подстиче изградњу знања, анализу, кри-тичко мишљење, интердисциплинарно повезивање. Активност треба да укључује практи-чан рад, примену информационо-комуникацијских технологија (у даљем тексту ИКТ), по-везивање и примену садржаја различитих наставних предмета, тема и области са којима се сусрећу изван школе. Активности осмислити тако да повећавају мотивацију за учење и подстичу формирање ставова, уверења и система вредности у вези са развојем језичке и ин-форматичке писмености, здравим стиловима живота, развојем креативности, способности вредновања и самовредновања.

За време рада наставник ће водити рачуна о стеченом знању из рачунарске технике сваког ученика. Ученицима који брже савладавају постављени циљ и задатке предвиђене за двочас дати сложеније примере везане за обрађивану наставну јединицу.

При реализацији програма дати предност пројектној, проблемској и активној настави, кооперативном учењу, изградњи знања и развоју критичког мишљења. Подстицати тимски рад и сарадњу нарочито у областима где наставник процени да су присутне велике разлике у предзнању код појединих ученика. Уколико услови дозвољавају, дати ученицима подршку хибридним моделом наставе (комбинацијом традиционалне наставе и електронски подр-жаног учења), поготово у случајевима када је због разлика у предзнању потребна већа инди-видуализација наставе.

2.1. ОСНОВИ ИНФОРМАТИКЕ

При реализацији тематске целине Oснови информатике наставник ће упознати ученике са циљевима и задацима овог предмета. У кратким цртама размотриће се значај примене рачунара у савременом друштву и информатичког образовања као неопходног услова за даље школовање, будући рад и свакодневни живот.

Требало би да ученици усвоје значење појмова информација и информатика; овладају вештином превођења броја из декадног у бинарни бројевни систем и обратно; знају да објасне како се у рачунару кодирају текстуална, графичка и звучна информација, усвоје појмове бит, бајт и редове величине за мерење количине информација.

10

Развој информационих технологија треба сагледати у контексту њиховог значаја за развој и ширење писмености и развој људског друштва уопште. Нужно је подстаћи ученике да повезују развој ИКТ-а са темама из историје, математике, физике и осталим областима људских делатности. Из овог угла са ученицима треба сагледати значај информатике, области примене рачунара (и њихов развој) и карактеристике информационог друштва.

Развити код ученика свест о опасностима и неопходним мерама заштите здрављa од претеране и неправилне употребе рачунара (остаје 1 час за систематизацију теме).

Препоруке за реализацију: • Објаснити градацију „податак – информација – знање” и утврдити значај информатике

у прикупљању и чувању података, трансформацији у корисну информацију и у њеној интеграцији у знање.

• Кодирање карактера и кодне схеме (ASCII, Unicode) могуће је обрадити и уз тему „текст-процесор”.

• За вежбање: превођења количине информација из једне мерне једнице у другу или превођења из декадног бројевног система у бинарни и обратно, може се користити калкулатор (који се налази у саставу оперативног система).

• Важно је да се на примерима (звука, температуре, слике) ученицима приближи процес дискретизације информација, који је неопходан ради обраде на рачунару.

• Код упознавања са развојем информационих технологија не упуштати се у перформансе рачунара појединих генерација, већ сагледати место информационих технологија у развоју науке и технике у датом историјском периоду и утицај технологије на развој писмености, привреде и људског друштва уопште (реализовати кроз дискусију).

• Указати на основне профилактичке мере при коришћењу рачунара.

2.2. АРХИТЕКТУРА РАЧУНАРСКОГ СИСТЕМА

При реализацији тематске целине Aрхитектура рачунарског система објаснити у кратким цртама структуру рачунарског система, а затим основне појмове о хардверским уређајима и софтверу.

Потребно је да ученици стекну знања о структури и принципу рада рачунара, функцији његових компоненти и утицају компоненти на перформансе рачунара. Ово треба постићи тако што ће ученици знати да: наведу и практично препознају из којих се компоненти састоји рачунар; објасне намену оперативне и спољашње меморије у рачунарском систему, наброје врсте спољашњих меморија и објасне њихове карактеристике; објасне функцију процесора, матичне плоче и магистрале у рачунару, објасне како се одвија комуникација компоненти у току извршавања програма; наведу параметре којима се изражавају перформансе рачу-нарских компоненти и објасне њихов утицај на перформансе рачунара. Остају 2 часа за увежбавање и систематизацију теме.

Препоруке за реализацију: • Ученици треба да упознају функционалне могућности компоненти и принцип рада ра-

чунара без упуштања у детаље техничке реализације (електронске схеме, конструктив-ни детаљи, итд.).

• Развој компоненти рачунара треба приказати занимљивим видео-исечцима и другим материјалима са интернета.

• Пожељно је да се ученицима покаже редослед расклапања и склапања рачунара, и омогући да то сами понове – из компоненти саставе рачунар и покрену га.

11

• Корисно је да се ученицима укаже на једноставне кварове које могу сами препознати и отклонити.

• Уводећи опште појмове, као на пример капацитет меморије или брзина процесора, наставник треба да упозна ученике са вредностима ових параметара на школским рачунарима (користећи „контролну таблу” оперативног система).

• За домаћи задатак ученици могу да направе листу компоненти и њихових карактеристика за кућне рачунаре.

• Ради постизања важног педагошког циља – развоја навике за самостално коришћење помоћне литературе код ученика, у овој наставној области ученици за домаћи задатак могу да, коришћењем рачунарских часописа или интернета, опишу конфигурацију рачунарског система која у том моменту има најбоље перформансе.

2.3. ПРОГРАМСКА ПОДРШКА РАЧУНАРА

При реализацији тематске целине Програмска подршка рачунара потребно је да ученици стекну знања о значају програмске подршке за функционисање рачунара и њеном утицају на његове могућности. Ово треба постићи тако што ће ученици научити да: објасне основне функције оперативног система; разлику између системског и апликативног софтвера; наведу етапе у развоју програмског производа; објасне карактеристике дистрибуција програмских производа; разликују права коришћења лиценцираних програмских производа и информација до којих се може доћи путем мреже. Ученицима развити правну и етичку свест о ауторским правима над информацијама које се дистрибуирају путем мреже. Посебну пажњу посветити потреби коришћења лиценцираних програма, заштити програма и пода-така, вирусима и заштити од њих. Повезати градиво са искуствима ученика.

2.4. ОСНОВЕ РАДА У ОПЕРАТИВНОМ СИСТЕМУ СА ГРАФИЧКИМ ИНТЕРФЕЈСОМ

При реализацији тематске целине Основе рада у оперативном систему са графичким интерфејсом ученик треба да стекне знања, вештине и навике битне за успешно коришћење основних могућности оперативног система.

Ова знања омогућиће му да: подеси основне параметре оперативног система (регионална и језичка подешавања, изглед окружења, итд.); покрене и користи програме који су у саставу оперативног система за уређење текста, цртање и једноставна нумеричка израчунавања; разликује намену датотеке и каталога; наведе намену типова датотека који се најчешће користе; изабере одговарајући програм за преглед или уређивање појединих типова датотека (подешавање подразумеваног програма за одређени тип датотеке); примењује основне операције које се користе при раду са датотекама и каталозима; формира хијерархијску структуру каталога, архивира и деархивира датотеке, каталоге и дискове; зна да одреагује на најчешће поруке оперативног система (при брисању датотека и каталога, при затварању програма, а да није претходно сачуван документ, итд.), инсталира и деинсталира корисничке програме, инсталира и деинсталира управљачке програме за периферне уређаје; користи мултимедијалне могућности оперативног система; објасни деструктивне могућности рачунарских вируса, користи и подешава антивирусни програм. Неки елементи тематске целине Основе рада у оперативном систему са графичким интерфејсом могу се прожимати са другим тематским целинама, тако што ће се, на пример, програм калкулатор (који се налази у оквиру оперативног система) користити када се учи превођење из декадног у бинарни

12

бројевни систем и обратно, класификацију програма извршити на конкретним примерима, структуру и перформансе конкретног рачунара сагледати кроз елементе оперативног система, итд.

Избор оперативног система оставља се наставнику који реализује наставу. Имајући у виду широку распрострањеност оперативног система Windows, препорука је да се користи неки од наведених верзија: Windows XP, Windows Vista, Windows 7, Windows 8.

2.5. ТЕКСТ-ПРОЦЕСОР

При реализацији тематске целине Tекст-процесор потребно је да ученик стекне знања, вештине и навике неопходне за успешно коришћење програма за обраду текста. Ово се огледа у оспособљености ученика да: подеси радно окружење текст-процесора, унесе текст (у ћириличном и латиничном писму); зна и примењује правила слепог куцања; користи основне операције за уређење текста (отклањање грешака, уметање текста, прелом реда, спајање суседних параграфа; приказивање и сакривање симбола за форматирање и њихова примена, копирање, исецање и премештање селектованог текста); сачува унети текст на неком спољашњем медијуму за чување информација, отвори текстуални документ, затвори активни документ, премешта садржај између више отворених докумената, аутоматски пронађе и замени задати текст; уметне у текст: специјалне симболе, датум и време, слику, текстуалне ефекате; уметне и позиционира нетекстуалне објекте (дијаграме, формуле, фото-графије, итд.); креира табелу задатих својстава коришћењем средстава текст-процесора; примени операције за форматирање текста и параграфа (промена својстава симбола и параграфа, креирање заглавља и подножја, претварање текста у листу, претварање текста у табелу, слагање текста по колонама, итд.); користи алате за исправљање граматичких и правописних грешака; уметне нумерацију страница; креира и користи стилове, генерише садржај и индекс појмова; користи готове шаблоне и изради шаблоне по сопственим потребама; унесе у документ математичке формуле, прегледа текстуални документ пре штампе; подешава параметре за штампу и штампа документа. Предвидети часове за уве-жбавање и систематизацију теме, повезивање са другим областима.

Препоруке за реализацију: • Инсистирати да се ученици навикавају да поштују правила слепог куцања и употребу

писма матерњег језика.• Ученике треба упознати са постојањем два типа текст-процесора – оних заснованих на

језицима за обележавање текста (нпр. LaTeX, HTML) и WYSIWYG система, какав ће се обрађивати у оквиру предмета.

• Ученике треба упознати са логичком структуром типичних докумената (молби, обавештења, итд.), школских реферата, семинарских и матурских радова.

• За вежбу од ученика се може тражити да неформатирани текст од бар десет страна уреде по угледу на уређену верзију дату у формату који се не може конвертовати у документ текст-процесора (на пример, pdf-формат).

• Указати на проблеме који могу да се појаве при покушају да се штампа документ када су инсталирани управљачки програми за више штампача.

• Пожељно је да израду једноставнијих докумената ученици увежбају кроз домаће задатке.

Практичну реализацију програма илустровати програмом Word 2007 или Word 2010.

13

2.6. УВОД У МРЕЖНЕ ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

При реализацији тематске целине Увод у мрежне информационе технологије потребно је да ученици схвате предности умрежавања, разумеју у чему је разлика између рачунара-сервера и рачунара-клијената, који посао обављају интернет провајдери, карактеристике основних технологија приступа интернету, адресирање на интернету, принципе функционисања интернета, чему служе интернет протоколи, и како да повеже рачунар са интернетом.

Препоруке за реализацију: • Полазна тачка при упознавању локалних мрежа треба да буде конкретна школска мрежа

на којој се могу илустровати њене саставне компоненте, топологија, ресурси, клијент/сервер, итд.

• Локалне мреже, након упознавања, треба ставити у контекст интернета (мреже свих мрежа) и кооперативног коришћења расположивих информационих ресурса.

2.7. ИНТЕРНЕТ

При реализацији тематске целине Интернет потребно је да ученици науче да: визуализују веб-страницу коришћењем веб-читача, крећу се веб-пространством коришћењем адреса и хиперлинкова, проналазе и преузимају садржаје са веба, користе интернет мапе; отворе и подесе налог електронске поште (вебмејл), шаљу и преузимају поруке и датотеке коришћењем електронске поште и сервиса за синхрону комуникацију, упознају се са правилима елек-трон ске комуникације (netiqette); упознају се са начином функционисања, правилима пона шања, предностима и опасностима социјалних мрежа; упознају се са сервисима за дељење датотека на интернету и појмом веб-апликације (Cloud computing); отворе налог и користе виртуелни телефон, (нпр. Скајп и сл.); разумеју појмове „електронска трговина” и „електронско банкарство”, науче како функционише електронски подржано учење. При свему овоме неопходно је перманентно радити на развијању свести о важности поштовања правних и етичких норми при коришћењу интернета, критичком прихватању информација са веба, поштовању ауторских права при коришћењу датих информација, поштовању права приватности. Предвидети часове за увежбавање и систематизацију теме, повезивање са другим областима, упознавањем са веб-апликацијама према интересовању ученика.

Препоруке за реализацију: • Вежбе крстарења (енгл. surf) и претраживања требало би да су у функцији овог, али

и других предмета, како би се код ученика развијала навика коришћења интернета за прикупљање информација за потребе сопственог образовања.

• Преузимање датотека са веба вежбати на датотекама разних типова (текст, слика, видео--клип).

• Ученицима треба објаснити како раде претраживачки системи и о чему треба водити рачуна да би се остварила ефикаснија претрага.

• При коришћењу преузетих информација инсистирати на критичком приступу инфор-мацијама и поштовању ауторских права на интернету.

14

2.8. СЛАЈД-ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

При реализацији тематске целине Слајд-презентације потребно је да ученици схвате предности коришћења слајд-презентација у различитим ситуацијама, препознају ситуације у којима се може користити слајд-презентација, планирају и израђују адекватне пре-зентације. При томе је потребно да знају основне етапе при развоју слајд-презентације, основне принципе доброг дизајна презентације (број информација по слајду, естетика, анимација у служби садржаја); подешавање радног окружења програма за израду слајд- -презентација, одабир одговарајућег типа „погледа” на презентацију, израду фото-албум презентације, основне операције са слајдом, дизајнирање позадине и „мастер” слајда на задати начин, додавање и форматирање текстуалних објеката, додавање нетекстуалних објеката, анимацију објеката слајда, анимацију прелаза између слајдова; прављење интер-активне презентације, подешавање времена трајања слајдова, аутоматизацију презентације, подешавање параметара штампе и штампање презентације. Кроз тимски рад на пројектима увежбати и утврдити научено. На крају извршити заједничку анализу и вредновање пројеката.

Препоруке за реализацију: • Током излагања градива од стране наставника на првом двочасу приказати ученицима

разноврсне примере презентација: добрих и оних са типичним грешкама, и кроз дискусију доћи до „правила добре презентације”.

• Рад на презентацијама организовати пројектном методом.• Ученике организовати по тимовима.• Дати смернице за израду пројекта:

– одлука: тема, циљ, области које пројекат обухвата (инсистирати на интердисципли-нарности), извори, применљивост, изводљивост;

– планирање: ток пројекта (кораци реализације), сценарио, дизајн;– реализација – критеријуми за оцењивање пројекта: оствареност циља, мултидисци-

плинаран приступ, оригиналност употребљених материјала, дизајн, мултимедијал-ност, интерактивност, техничка реализација, тимски рад.

• Организовати самопроцену и сарадничко оцењивање.• Консултације са наставником и сарадњу тима током израде пројекта реализовати путем

система за електронски подржано учење или неким другим видом комуникације и сарадње путем интернета.

15

3. СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ГОДИШЊЕГ И ОПЕРАТИВНОГ ПЛАНА РАДА

Приликом израде глобалног и оперативног плана за предмет рачунарство и информатика, прво треба разврстати наставни садржај по темама. Разврставање по темама на годишњем нивоу треба да прати школски календар, то јест започета тема која је последња у полугодишту требало би да буде завршена у том временском периоду. При разврставању тема треба имати у виду теме у оквиру школског уџбеника за рачунарство и информатику и пратити уџбеник колико је то могуће.

Према броју предвиђених часова за поједине тематске целине и броју наставних недеља у полугодишту, требало би у првом полугодишту обрадити наставне теме Основи информа-тике, Архитектура рачунарског система, Програмска подршка рачунару и Основе рада у оперативном систему са графичким интерфејсом, док би за друго полугодиште остале наставне теме Текст-процесор, Увод у мрежне информационе технологије, Интернет и Слајд-презентације.

Током године, може доћи до неких измена у зависности од тога којом брзином ученици усвајају дато градиво. Запажања која наставник бележи током једне школске године послу-жиће као помоћ при креирању планова за наредну школску годину и њиховом преобли-ковању. Свакако, промене школског календара сваке године не смеју се занемарити.

Наставник треба добро да испланира однос часова обраде, обнављања и утврђивања градива. Обнављање наученог односи се и на претходну школску годину, али се и ново градиво током школске године може обнављати, утврђивати и проширивати више пута, сагледано са различитих тачака гледишта, из другачијих углова и у вези са новом темом.

Организовању наставних садржаја треба приступити рацинално. Наставно градиво се мора реално планирати тако да је могуће да га ученик савлада у одређеном времену и обиму. Било би добро у току школске године организовати посете некој манифестацији (нпр. Сајам науке и технике), институтима који се баве облашћу рачунарства и информатике (нпр. Институту „Михајло Пупин”), популарном предавању или локалној фирми која се бави рачунарским хардвером.

3.1. ПРИМЕР ТЕМАТСКОГ (ГОДИШЊЕГ) ПЛАНИРАЊА НАСТАВЕ РАЧУНАРСТВА И ИНФОРМАТИКЕ ЗА ПРВИ РАЗРЕД

1. Основи информатике (септембар)

Основни појмови – информација и информатика. Кодирање информација коришћењем бинарног бројевног система. Представљање разних типова информација (текстуалне, гра-фичке и звучне). Кодирање карактера, кодне схеме. Јединице за мерење количине инфор-мација. Развој информационих технологија. Значај и примена рачунара. Каракте ристике информационог друштва. Утицај рачунара на здравље.

2. Архитектура рачунарског система (октобар)

Структура и принцип рада рачунара. Врсте меморије рачунара. Процесор. Матична плоча. Магистрала. Улазно-излазни уређаји.

16

3. Програмска подршка рачунару и уводни часови у област Основе рада у оперативном систему са графичким корисничким интерфејсом (новембар)

Оперативни систем. Системски софтвер. Апликативни софтвер. Верзије и модификације програма. Дистрибуција програмских производа. Заштита права на интелектуалну својину. Основни елементи графичког интерфејса оперативног система (радна површина, прозор, икона, дугме, панел, мени, каталог). Покретање програма. Датотека и основне операције над датотеком. Фасцикла.

4. Основе рада у оперативном систему са графичким корисничким интерфејсом (децембар)

Архивирање датотека и средства за архивирање датотека. Основна подешавања опе-ративног система (подешавање датума и времена, радне површине, регионална подешавања, промена корисничких налога). Инсталирање и уклањање корисничких програма. Инста-лирање управљачких програма периферних уређаја. Средства и методе заштите рачунара. Радно окружење текст-процесора. Једноставнија подешавања радног окружења. Правила слепог куцања. Подешавање и промена језика тастатуре („писма”).

5. Текст-процесор (јануар)

Операције са документима (креирање, отварање, премештање од једног до другог отво-реног документа, чување, затварање). Премештање садржаја између више отворених доку-мената. Проналажење и замена задатог текста. Уређивање текста.

6. Текст-процесор (фебруар)

Форматирање текста (страница, ред, маргине, проред). Коришћење симбола за форма-тирање. Уметање у текст: специјалних симбола, датума и времена, слика, текстуалних ефе-ката. Уметање табеле у текст. Уметање и позиционирање нетекстуалних објеката. Писање математичких формула. Нумерација страница. Израда стилова.

7. Текст-процесор и Увод у информационе технологије (март)

Коришћење готових шаблона и израда сопствених шаблона. Генерисање садржаја и ин-декса појмова. Појам рачунарске мреже. Рачунари-сервери и рачунари-клијенти. Глобална мрежа (интернет). Интернет провајдери и њихове мреже. Технологије приступа интернету.

8. Интернет (април)

Сервиси интернета: World Wide Web, FTP, електронска пошта, веб-форуми. Веб-читачи. Претраживачи, претраживање и коришћење информација са интернета. Интернет мапе. Виртуелни телефон. Друштвене мреже и њихово коришћење. Електронска трговина, електронско пословање и банкарство. Електронски подржано учење. Право и етика на интернету.

9. Слајд-презентације (мај)

Презентације и њихова примена. Основне етапе при развоју слајд-презентације. Радно окружење програма Power Point 2010 за израду слајд-презентација. Подешавања радног окружења. Типови „погледа” на презентацију. Креирање фото-албум презентације. Основне операције са слајдом. Додавање и форматирање текстуалних и нетекстуалних објеката.

17

10. Слајд-презентације (јун)

Мастер-слајд. Анимација објеката слајда. Анимација прелаза између слајдова. Интерак-тивна презентација (хипервезе, акциона дугмад). Подешавање параметaра приказа презен-тације. Штампање презентације. Систематизација градива – пројектни задатак.

3.2. МЕСЕЧНИ РАСПОРЕД НАСТАВНОГ ГРАДИВА ЗА ПРВИ РАЗРЕД

НАСТАВНА ТЕМА (СЕПТЕМБАР–ОКТОБАР): ОСНОВИ ИНФОРМАТИКЕ

1. Информација и информатика (уводни час)

Упознати ученике са наставним планом и програмом за први разред и начином рада и извођења наставе. Обавестити их о потребном школском материјалу (уџбеник, свеска, рачунарски програми потребни за I разред).

Постављањем питања ученике навести на закључак шта је податак, а шта информација.Извести закључак да исти податак носи различиту информацију.Дефинисати термине: информација и податак.Дефинисати појмове: квалитативне и квантитативне одлике. На пример:• Кафа је топла.• Кафа има температуру 67,2оC.

Пре дефинисања појма знање, поставити питање: • Да ли је појам информација и знање исто? Пример: Ако знамо да су рачунари који се могу програмирати настали после Другог светског рата, то не значи да знамо све о развоју рачунара.Истаћи да се знање стиче кроз образовање и искуство.

Шта су калкулатори, а шта рачунари.Продискутовати са ученицима где се све срећу с рачунаром и у каквим облицима (стони

и преносни рачунари, паметни телефони, таблети, итд.).

Дефинисати појмове: информатика и рачунарство, као и области којима се информатика и рачунарство баве.

Домаћи задатак: Одговорити на питања.1. Која је разлика између појма податак и појма информација? Наведи неколико примера

који илуструју ову разлику, а који нису наведени у уџбенику. Шта је то знање и како се стиче?

2. Која је разлика између рачунара и калкулатора? Како би дефинисао/ла рачунаре? Који су значајни аспекти дефиниције коју си дао/ла?

3. Чиме се бави информатика, а чиме рачунарство?4. Наведи и опиши неколико области рачунарства. Које од њих су значајне за развој неке

рачунарске игре?

18

2. Кодирање информација коришћењем бинарног бројног система (обрада)

Oбјаснити ученицима да техничке карактеристике рачунара „диктирају” начин запи-сивања информација, јер се састоје од елемената који могу да прикажу само два стања.

Објаснити та два стања на примеру 8 укључених/искључених сијалица.Питати ученике како би на тај начин представили број 1 или 256.Увести ученике у бинарни систем бројева и представљање бројева помоћу 0 и 1.Показати кодирање података помоћу бинарног бројног система:• из декадног у бинарни

13 : 2 = 6 (1) 6 : 2 = 3 (0) 13 = (1101)23 : 2 = 1 (1)1 : 2 = 0 (1)

• из бинарног у декадни 1 ∙ 23 + 0 ∙ 22 + 1 ∙ 21 + 1 ∙ 20 = 1 ∙ 8 + 0 ∙ 4 + 1 ∙ 2 + 1 ∙ 1 = 13

Поменути и друге бројне системе (декадни, октални, хексадекадни).Показати превођење записа из једног у други бројни систем.Показати превођење записа из једног у други бројни систем у оквиру програма Calculator.

Вежба: • Пребацити следеће бројеве из датог бројног система у задати бројни систем.

a) (22)10 = ( ____ )2 b) (57)8 = ( ____ )10 c) (512)10 = ( ____ )16

Напомена: Ученици раде задатак, прво у свесци, а затим проверавају на рачунару у оквиру програма Calculator.

3. Представљање разних типова информација (текстуалне, графичке и звучне) (обрада)

Oбјаснити аналогни и дигитални запис података користећи пример аналогног и диги-талног часовника.

Аналогни запис звука објаснити кроз примере плоча и касета које су се некад користиле.Објаснити како се дигитално записује звук (процес семпловања).Аналогни запис фотографије објаснити кроз примере аналогне фотографије (развијање

слика помоћу филма).Дигитални запис фотографије објаснити кроз:• пиксел,• разлагање светлости на три боје (црвена, зелена, плава), како се долази до црне и беле

боје (боја сваког пиксела представља се помоћу 3 броја).

Поставити питање зашто се дигитални запис слика и звука није користио 50-их година 20. века.

19

Домаћи задатак:• Проучити предности и мане дигиталног записа на 25. и 26. страници уџбеника

(направити белешке у свесци).

4. Кодирање карактера, кодне схеме (обрада)

Oбјаснити шта су карактери и како кодирати карактере и текст.Кодирати реч произвољног кода, нпр.:

А-1, Б-2, значи реч БАБА је 2121(подсетити ученике да ДНК носи информације које се могу дешифровати).Истаћи значај стандардизације кода. Дефинисати појам кодне стране. Најзначајније кодне стране су:• АSCII табела,• Unicod.

Објаснити унутрашњу и спољашњу репрезентацију карактера (нпр. слово Š).Дефинисати појам глифа и фонта и најзначајније кодне стране.

Показати ученицима како се очитавају кодови коришењем hex-едитора (Neo 4.95).Подстицати дијалог и одговарати на питања ученика.

Задатак за ученике (одговорити на питања у 16. задатку на 31. страници уџбеника):1. Како се према AS CII таблици кодира рeч informatika? 2. Да ли је могуће кодирати реч računarstvo? Зашто? 3. Колико бајтова заузима реч računarstvo ако се кодира системом кодирања Unicode/

USC-2, а колико ако се кодира системом кодирања Unicode/UTF-8? А реч рачунарство?

5. Јединице за мерење количине информација (комбиновани)

Објаснити јединице за количину информација (бит, бајт) и колико се информација може записати једним битом, а колико једним бајтом.

Обрадити веће јединице од бајта (КB, MB, TB) и њихове међусобне односе.Објаснити са коликом количином информација се представља 1 карактер текста, 1 пиксел

слике и 1 минут звука и колика је уобичајена величина филма, песме, слике, текста.Објаснити шта значи компресована слика или филм и који су уобичајени меморијски

медијуми и колики су њихови капацитети.Подстицати дијалог.Ученицима дати задатак да пронађу колики је капацитет диска и главне меморије на

рачунару за којим седе, као и да код куће упореде вредности са својим рачунаром.Проверити колики је капацитет меморијских картица дигиталног фото-апарата.

6. Развој информационих технологија (обрада)

Прикупљање, складиштење, обраде, приказивања и преноси података.− Премеханички период:

• рани уређаји (абакус), • бројевни системи (у Персији, у Европи – Фибоначи), • штампарска преса (Јохан Гутенберг).

20

− Механички период: • рачунске справе (Паскалина, Лајбницова машина, диференцна машина), • програмабилни рачунари (аналитичка машина).

− Електромеханички период: • рачунске справе (машина за обрачун резултата пописа), • програмабилни рачунари (Марк 1, Ајкен...).

Истаћи улогу рачунара у индустријском развоју после Другог светског рата.Упознати ученике са Фон Нојмановом архитектуром рачунара.

− Електронски период:• генерације рачунара (одлике прве, друге, треће, четврте генерације рачунара –

хардверске и програмске).

Ученици могу индивидуално или у пару да погледају презентацију.Подстицати дијалог и одговарати на питања ученика.

Домаћи задатак:1. Шта значи да је неки рачунар Фон Нојманове архитектуре? Шта карактерише генерације

савремених електронских рачунара?2. Када су настале компаније IBM, Microsoft, Apple и Google?3. Покушај да сазнаш нешто више о рачунарима Commodоre 64, ZX Spectrum и Атари

800XL и њиховом коришћењу у СФРЈ.4. Када је интернет почео масовно да се користи и када се појавио веб? Када су се појавиле

прве рачунарске игре? Када су се појавиле прве друштвене мреже?

7. Значај и примена рачунара (обрада)

Започињати дијалог у циљу повезивања данашњег начина живљења и информационог друштва.

− Приватна комуникација: • кратке поруке (SMS), • четовање, • електронска пошта, • друштвене мреже.

− Извори информација: • слободно доступне енциклопедије (Wikipedia).

− Мултимедијални садржаји:• звук – МP3 фомат (уређаји који подржавају овај формат; питати ученике на којим

уређајима користе овај формат),• слика – питати ученике како данас фотографишу,• филм – разговарати са ученицима како је било некад (видео-касете, биоскоп), а како

се данас гледају филмови (ДВД плејери).

– Географски информациони систем (електронске мапе – Google Maps) и глобални систем позиционирања (GPS)).

– Електронска трговина и електронско банкарство.

21

8. Карактеристике информационог друштва (комбиновани)

Преко пројектора пустити филм 10 Future Technologies:https://www.youtube.com/watch?v=4rOR-OheZvc.

Покренути дискусију о карактеристикама информационог друштва на основу филма.Дискутовати са ученицима о утицају и значају информационог друштва у њиховом животу.Подстаћи ученике на размишљање како ће информационо друштво бити у будућности.

9. Утицај рачунара на здравље (обрада)

Разговарати о позитивним и негативним утицајима рачунара на здравље људи.− Прокрастинација (замена важних послова неким низом краћих, мање битних послова.

На пример честа провера електронске поште, честа провера ко је од пријатеља на мрежи, често играње неке игре...).

Разговарати са ученицима о њиховим проблемима у вези са темом.Указати на утицај рачунара на животну околину (електронски отпад, рециклажа).Подстицати дијалог у циљу долажења до закључка како се заштитити од негативних ути-

цаја компјутера на здравље.Саветовати ученике како да умање негативне утицаје на физичко и психичко здравље.

Питања и задаци у вези са лекцијом (56. страна у уџбенику):1. Које мере можеш предузети како би заштитио своје здравље од последица дуготрајне

употребе рачунара?2. Шта је то електронски отпад? Зашто је он опасан? Како се овај проблем треба решавати?3. Шта је то прокрастинација? Како је превазићи?

10. Систематизација градива (утврђивање градива)

Након кратког подсећања ученика на градиво наставне теме Основи информатике, дати унаперд припремљен текст.

Самостални рад ученика:Одговорити на питања заокруживањем тачних одговора.

1. Шта је информација? а) Запис неке чињенице. б) Када се податак протумачи на одређени начин у одређеном контесту. в) Организовани систем из неке области.

2. Уколико кажемо да је напољу 12оC каква је то одлика те информације? а) Квантитативна б) Квалитативна

3. Која област се бави проучавањем теорије и праксе процеса рачунања? а) Информтика б) Рачунарство

4. Декадни еквивалент броја 11010 у бинарном бројном систему је: а) 26, б) 27, в) 28.

22

5. Који од ових бројева могу припадати окталном бројном систему: а) 1101, б) 93, в) А13, г) 81, д) 34. (Може бити више тачних одговора.)

6. Колико 1GB има MB? а) 256 б) 512 в) 1024

7. Уколико је записани садржај величине 5,5 КB, онда знамо да се ради о: а) филму, б) песми, в) тексту, г) великој слици.

8. Наброј периоде који су били пре електронског периода: а) ______________________, б) ______________________, в) ______________________.

9. Концепт рачунара код кога су програми ускладиштени као подаци у меморији је: а) ENIAC, б) Фон Нојманов, в) Колос–Флауерсов.

10. Интегрисана кола су одлика: а) Прве генерације рачунара, б) Друге генерације рачунара, в) Треће генерације рачунара.

Решење:1. б, 2. a, 3. б, 4. a, 5. a/д, 6. в, 7. в, 8. премеханички, механички, електромеханички, 9. б, 10. в

НАСТАВНА ТЕМА (ОКТОБАР): АРХИТЕКТУРА РАЧУНАРСКОГ СИСТЕМА

1. Структура и принцип рада рачунара (комбиновани)

Подсетити ученике да већина данашњих рачунара од Другог светског рата ради по принципу Фон Нојманове архитектуре рачунара; поновити Фон Нојманову архитектуру рачунара; поновити шта су хардвер и софтвер.

Дефинисати структуру рачунарског система:• централна процесорска јединица,• главна меморија,• периферијски уређаји.Рећи да су све компоненте повезане магистралама.Објаснити улогу контролера.Нацртати, објаснити и продискутовати са ученицима схему рачунара Фон Нојманове

архитектуре.

23

Нагласити да су хардвер и софтвер недељива целина.Дефинисати термине процесорска инструкција и програм.Принцип рада рачунара објаснити на примеру израчунавања вредности израза:

y = 2*x + 3За дату променљиву x:• увести аритметичке инструкције +,*(add, mul), као и инструкцију преноса mov,• нека замишљени процесор има регистре ax, bx,• нека на адреси 100 је вредност за x, а на адреси 101 резултат.

Написати на табли програм и објаснити.mov ax, [100]mov bx, 2mul ax, bxmov bx, 3add ax, bxmov [101], a

Поделити ученике у парове и дати им задатак да напишу програм за израчунавање вредности израза.

y = 4*x + x*x

2. Врсте меморија рачунара (обрада)

Чему служе меморије (унутрашње и спољашње).Објаснити поделу унутрашњих и спољашњих меморија:• унутрашње (регистри процесора, кеш меморија, главна меморија (RAM, ROM),• спољашње (дискови, SSD урђаји и преносне меморије (флеш меморије, CD, DVD).

Показати ученицима сваку од меморија и истакнути: • поделу меморија по трајности (привремене и трајне);• поделу меморија по технологији израде (електронске, магнетне, оптичке), • карактеристике меморија (капацитет, време приступа, брзина меморије).

Објаснити рад унутрашњих меморија (ROM, RAM и кеш).Објаснити рад спољашњих меморија (хард-диск, SSD, CD картице, флеш-меморије, CD,

DVD).

24

Резимирати параметре основних врста меморија и продискутовати са ученицима.Врста меморије капацитетL1 кеш-меморија неколико MBRAM меморије неколико GBхард-диск неколико стотина GBUSB флеш-меморија неколико десетина GBSSD неколико стотина GBCD 650–900 MBDVD око 4,7 GBBD око 25 GBВрста меморије капацитетL1 кеш-меморија неколико MBRAM меморије неколико GBхард-диск неколико стотина GBUSB флеш-меморија неколико десетина GBSSD неколико стотина GBCD 650–900 MBDVD око 4,7 GBBD око 25 GBВрста меморије капацитетL1 кеш-меморија неколико MBRAM меморије неколико GBхард-диск неколико стотина GBUSB флеш-меморија неколико десетина GBSSD неколико стотина GBCD 650–900MBDVD око 4,7 GBBD око 25 GB

Подстицати дијалог и одговарати на питања ученика док ученици посматрају сваку од меморија.

Домаћи задатак: Одговорити на питања.1. Како изгледају RAM меморије данас? Шта значи ознака DDR SDRAM?2. Наброј неколико различитих врста оптичких дискова. Колики им је капацитет?3. По ком принципу раде хард-дискови? Како раде SSD меморије? Упоредите ове две

технологије.4. Наведите капацитете и брзине приступа свих меморија данас. Сликовито их

упоредите.5. Пронаћи и упоредити цене меморија.

3. Процесор (обрада)

Нацртати, објаснити и продискутовати са ученицима схему централне процесорске јединице.

25

Објаснити улогу процесора у рачунару.Дефинисати шта је задатак:• аритметичко-логичке јединице;• контролне јединице процесора.

Говорити о:• језгру процесора;• брзини процесора (јединица за брзину MIPS, радни такт Hz, подсетити ученике на

улогу кеш-меморије);• начинима хлађења процесора.Рећи које су фирме водећи произвођачи процесора.Дати ученицима да посматрају компоненту процесора.Подстицати дијалог, одговарати на питања ученика.

Домаћи задатак:• Наћи цене процесора одређених карактеристика и произвођача.

4. Матична плоча (комбиновани)

На примеру отвореног рачунар:• показати струјно напајање (рећи чему служи, које је снаге, зашто је важна чињеница

колика је снага напајања),• показати матичну плочу,• показати унутрашње меморије и хард-диск.

Објаснити каква је улога матичне плоче у рачунару и показати шта се налази на извађеној матичној плочи:

• прикључно место за процесор (сокет); хладњак процесора,• прикључци за RAM меморију (меморијски слотови),• већ уграђене активне компоненте (ROM меморија, неке плоче садрже графичке, звучне,

мрежне адаптере),• прикључци за разне картице,

26

• прикључци за различите периферије,

• магистрале.

Показати ученицима различите врсте матичних плоча.Подстаћи дијалог, одговорити на питања.

Домаћи задатак: • Наћи цене матичних плоча одређених карактеристика и произвођача.

5. Магистрала (комбиновани)

Показује магистрале у рачунару и објашњава њихову улогу у рачунару.

Домаћи задатак: На основу текста у уџбенику (странице 72, 73, 74, 75) одговорити на питања (ученици

раде индивидуално, али се могу међусобно консултовати):1. Који су облици магистрала данас присутни у рачунару?2. Које компоненте повезују ове магистрале?3. Каква је разлика између серијског и паралелног преноса података?4. Шта су периферијске магистрале?5. Шта су магистрале за проширење?6. Скицирати у свесци шематски приказ магистрала савременог рачунара и уређаја при-

кључених на њих.7. Шта су контролери? 8. Шта је DMA?

6. Улазно-излазни уређаји (вежбање)

Објаснити шта су графички контролери.Упознати ученике са улогом периферијских уређаја.Периферијски уређаји: • графички и звучни адаптери

− подсетити ученике на интегрисане графичке и звучне адаптере,− графички процесор, графички RАМ;

• тастатура, миш− подела (са жицом и бежични),− графички процесор, графички RАМ;

прикључак замрежну картицу

прикључак заграфичку картицу

за џојстик

микрофон

слушалицезвучници

27

• монитори− подела (по величини, по технологији израде),− однос ширине и величине,− резолуција,− фреквенција освежавања;

• штампачи− подела по начину рада,− брзина штампања;

• скенери.

Показати начине прикључивања спољних компоненти.Покренути дијалог.Подстицати ученике да сами пробaју да прикључе спољне компоненте.

Домаћи задатак: • Истражити тренутне цене улазно-излазних уређаја и прочитати лекцију о утицају

компоненти на перформансе рачунара.

НАСТАВНА ТЕМА (ОКТОБАР–НОВЕМБАР): ПРОГРАМСКА ПОДРШКА РАЧУНАРУ

1. Оперативни систем (комбиновани)

Након обнављања и повезивања градива (меморије (RAM, ROM, хард-диск), шта је хардвер, шта је софтвер) објаснити:

• улогу оперативног система у раду с рачунаром;• како су се развијали оперативни системи;• кориснички интерфејс (командни и графички – показати ученицима и један и други

интерфејс);• поделу оперативних система (по начину задавања команди, по преносивости на

различите архитектуре рачунара, по броју програма који се истовремено извршавају у меморији).

Подсетити се најзначајнијих оперативних система (DOS, Windows, Linux, Unix, Mac OS).Подстицати дијалог и одговарати на питања ученика.

Домаћи задатак: • Истражити различите оперативне системе памeтних телефона.

2. Системски софтвер (комбиновани)

Упознати ученике са појмом системски софтвер.Шта су драјвери:• објаснити на примеру различитих штампача,• дефинисати појам драјвер,• генерички драјвери.

Дефинисати BIOS; показати ученицима како се улази у BIOS и објаснити чему служи.Објаснити кориснички интерфејс.

28

Дефинисати појам програмски језик и шта се све под тим појмом подразумева (едитор, преводиоци).

Навести злонамерне програме: • вируси,• црви,• тројанци,• шпијунски програм,• логичке бомбе,• рекламни програми.

Навести примере и антивирус програма (AVG, Avast, Avira, NOD32, Kaspersky, Norton, Microsoft Security Essentials) и објаснити разлику између слободних и комерцијалних верзија).

Дефинисати појам заштитни зид (Firewall).

3. Апликативни софтвер (комбиновани)

Подсетити ученике на поделу софтвера.Дефинисати апликативни софтвер.Подела:• програми за преглед веба и рад са електронском поштом (навести пример заједно са

ученицима),• програми за канцеларијско пословање (обрада текста, табеларна израчунавања, слајд-

презентације); дати примере из MS Officе-а и Libre Officе-а, • програми за рад са сликом, звуком и видео-записом (навести примере за векторску и

растрску графику (Corel Draw и Corel Photo Paint), програме за рад са звуком (Sibelius и Sound Forge) и програм за обраду видео записа (Movie Maker)),

• рачунарске игре (навести пример заједно са ученицима),• програми за прорачуне у науци и техници (Math Cad, Mat Lab),• образовни софтвер (Moodle).

Покренути апликативне програме из наведене поделе и подстаћи ученике да сами то ураде.

Домаћи задатак: • Истражити који још програми постоје из наведних категорија, како комерцијални, тако

и слободни програми.

4. Верзије и модификације програма. Дистрибуција програмских производа. Заштита права на интелектуалну својину (обрада)

На примерима демонстрирати различите верзије програма (нпр. Word 2003, Word 2007, Word 2010).

Модификација програма. Појмови:• интелектуална својина,• лиценце,• категоризација,• комерцијални софтвер,• дељени софтвер,• јавно доступни софтвер и пробне верзије софтвера.

29

Дефинисати појам пиратерија и заштита интелектуалне својине.Одговорити на следећа питања:1. Шта је интелектуална својина и због чега је она заштићена?2. Шта је власнички, а шта слободан софтвер?3. Шта је софтвер отвореног кода?4. Шта је софтвер у јавном власништву?5. Шта је пиратски софтвер?6. Која је најпознатија лиценца слободног софтвера и чему она служи?

При изради задатака ученици раде индивидуално, али се могу консултовати са паром из клупе и користити уџбеник.

Подстаћи дискусију о социјалним аспектима заштите ауторских права и интелектуалне својине.

5. и 6. Систематизација знања о хардверу и софтверу (утврђивање)

Поделити ученике у парове (ученици бољег и слабијег знања).Ученици имају задатак да саставе најбољу могућу конфигурацију рачунара са

адекватним софтвером.Сваком пару задати један од могућих сценарија:

Сценарио 1„Много волим да играм игрице. Увек их играм у својој соби. Кад год изађе нека нова

игрица одмах је купујем. Потребан ми је компјутер на коме ће игрице постизати највећу могућу брзину, са најбољом графиком и звуком. Пошто ми родитељи купују компјутер, због успешно завршене гимназије и уписаног жељеног факултета, цена није битна.”

Сценарио 2„Сваког дана идем аутобусом на посао. Потребан ми је рачунар који могу користити

током вожње. Због посла, стално правим финансијске извештаје и графиконе користећи Power Point и Excel. Новац који сам одвојио за куповину рачунара је 130 000 динара.”

Сценарио 3„Ја сам писац. Пишем кад год добијем инспирацију. Понекад седнем на клупу у парку и

пишем. Наравно, користим и интернет. Пошто још нисам продао ниједну књигу, имам само 90 000 динара да потрошим на компјутер.”

Сценарио 4„Ја сам тата који много воли да камером снима своју децу. Волео бих да ове записе чувам

на хард-диску. Обрада ових филмова мора бити брза, јер желим да их копирам у више примерака на DVD-јеве за целу породицу. Новац који сам одвојио је 200 000 динара.”

Сценарио 5„Ја сам наставник коме је потребан компјутер да ради код куће и на послу. Пре сам

најчешће користила Apple рачунаре и увек ми се свиђала чињеница да су лаки за употребу. Потребан ми је само основни софтвер. Новац који сам одвојила за то је 100 000 динара.”

30

Сценарио 6„Мој хоби је скупљање музике разних бендова. Потребан ми је компјутер на коме могу

да чувам све видео и аудио записе мојих омиљених бендова. Поред тога често сурфујем интернетом. Компјутер користим само у кући. Новац који имам је 120 000 динара.”

Сценарио 7„Ја сам графички дизајнер. Користим Adobe PhotoShop и Illustrator. Потребан ми је

компјутер који ми дозвољава да брзо могу да обрадим слике велике резолуције. Посао обављам код куће. Новац који имам на располагању је 220 000 динара.“

Ученици поред сценарија добијају табелу облика:

Произвођач Цена

Laptop-Desktop

Процесор (CPU)

ОС

Меморија (RAM)

Матична плоча

Хард-диск

Оптички диск

Монитор

Графичка картица

Звучна картица

Додатна опрема

Укупна цена

Парови имају приступ рачунару (предложити сајт www.itsvet.com).Постављати питања ученицима у вези њихових предложених конфигурација.Дијалог са ученицима о томе како се може уштедети коришћењем слободног софтвера.

Домаћи задатак: • Пронaћи адекватне слободне софтвере који би заменили већ предложенe комерцијалне.

НАСТАВНА ТЕМА (НОВЕМБАР–ДЕЦЕМБАР): ОСНОВЕ РАДА У ОПЕРАТИВНОМ СИСТЕМУ СА ГРАФИЧКИМ ИНТЕРФЕЈСОМ

1. Основни елементи оперативног система са графичким корисничким интерфејсом (радна површина, прозор, икона, дугме, панел, мени, каталог) (комбиновани)

Објаснити да различити графички оперативи системи имају заједничке принципе рада (користе прозоре, меније, показиваче миша).

Повезати графичке интерфејсе са метафором радног стола.Ученицима демонстрирати на примеру елементе графичког корисничког интерфејса.

31

Упознати ученике да постоје различите врсте прозора:• прозор програма (показати дугме за минимализовање, максимализовање, затварање);

• потпрозор (више прозора докумената у прозору и прозори организовани у картице);

• дијалошки прозор.

Елементи прозора:– менији,

– искачући и контексни менији,– траке за скроловање,– палета алатки,– статусна линија.

32

Елементи дијалошког прозора:– натпис и поље за унос текста (Edit, Label),– поље за унос бројева (Spin Button),

– командно дугме (Button),

– дугмад за штиклирање (Check Box),

– комбинована листа (Combo Box),

– пано са радио дугмадима (Panel, RadioButton).

Објаснити чему служи и како се користи клипборд (Cut, Copy, Paste).Задати ученицима да самостално ураде вежбу:1. Покрени неки едитор текста на свом рачунару. Именуј све елементе интерфејса

које препознајеш. Укуцај неколико реченица. Ископирај једну од њих коришћењем клипборда.

2. Покушај да нађеш неки програм на свом рачунару који користи дијалошке прозоре, радио-дугмад и поља за штиклирање.

2. Покретање програма (обрада)

Показати ученицима шта је радна површина.Показати елементе радне површине – иконе (које представљају програме и податке),

мени за покретање програма, траку послова, зону обавештења.Објаснити начине покретања програма (старт мени, пречице на радној површини или

из командне линије).Покренути основне апликативне програме у саставу ОС и укратко објаснити како они

раде (едитор текста, напредни едитор текста, калкулатор, програм за цртање и пуштање видео-снимака).

Помоћи ученицима да сачувају фајл на Desktop-у под својим именом и презименом и задати им да провере колико овај фајл заузима меморијског простора са сликом и без ње.

Задати вежбу коју ученици самостално раде.

33

Вежба:

Покренути програм WordPad и у оквиру њега поставити решења следећих задатака:1. Израчунати вредност израза sin(√ln(3 ))8 .2. Ископирати део слике (memorije.jpg) који представља модул RAM меморије.3. Одговорити чему служи програм Windows Media Player.4. Изглед слике (memorije.jpg)

3. Датотека и основне операције над датотеком. Фасцикла. (вежбање)

Објаснити разлику између датотеке (фајла) и фасцикле (фолдера) и нагласити да у ли-тератури постоји различита терминологија за ове појмове.

Хијерархијска организација фасцикли.Објаснити разлику између корисничке и системске фасцикле.Показати креирање стабла фолдера (New/Folder) на Desktop-у на примеру.

Објаснити како се могу формирати имена фајлова и њихове екстензије.Навести примере екстензија (.doc, .xls, .ppt, .doc, .jpg, итд.) и рећи како оне указују на

програме из којих потиче фајл.Показати ученицима како се улази у програм за организацију фајлова и фолдера –

Windows Explorer.У оквиру програма објаснити појмове:• главни пано,• пано за навигацију,• путању (адресу) фајла.

Показати како се подаци снимају и учитавају (File/Save, File/Open).Објаснити разлику између File/Save и File/SaveAs.Демонстрирати начине селектовања повезаних и неповезаних икона.Демонстрирати копирање, премештање и брисање фајлова и фолдера.

34

Показати начине претраживања са џокер знаком и без њега (*, ?) – појам маске.Дати следећи пример маске А*.* – сви фајлови било које екстензије чије име почиње на

слово А.Задати вежбу коју ученици самостално раде.Вежба:1. Креирати стабло фолдера у My Documents-у као на слици:

2. Наћи све фајлове на хард-диску под именом Lajbnic било које екстензије. Фајл који представља слику поставити у креирани фолдер Slike, а фајл који представља текст у креирани фолдер Tekst.

3. Користећи одговарајући програм, креирати нови фајл који ће објединити садржаје фајла са текстом и сликом, и сачувати га у фолдеру Matematika под именом LajbnicNovo.rtf.

4. Архивирање датотека и средства за архивирање датотека (обрада)

Oбјаснити шта значи архивирање, паковање података.Објаснити појам компримовања и декомпримовања.Представити програме за архивирање података (Zip, Rar).У оквиру ових пеограма објаснити следеће команде:• Extract,• Extract Here,• Extract All,• Send to Compressed (zipped) Folder.

Дати ученицима да ураде следећи задатак:• Пронађи на свом рачунару неколико текстуалних докумената, ископирај их у неку

привремену фасциклу и архивирај их. Премести архиву на рачунар свог друга и тамо је отпакуј.

5. Основна подешавања оперативног система (подешавање датума и времена, радне површине, регионална подешавања, промена корисничких налога) (вежбање)

Ученицима указати на важност подешавања оперативног система.Чему служи Control Panel:• System and Security,• Network and Internet,• Hardware and Sound,• Programs,• User Accounts and Family Safety,• Appearance and Personalizations,• Clock, Languagе and Region,• Ease of Access.

35

У оквиру оперативног система демонстрирати следеће:• Како се подешава језик и тастатура;• Како се подешава датум и време;• Како се естетски подешава радно окружење;• Како се покреће дефрагментација хард-диска, у чему је значај дефрагментације;• Како се подешавају кориснички налози.

Задатак за ученике:• Промени изглед радног окружења (позадину екрана, тему, величину икона и слова

итд.). Врати све на подразумевана подешавања.

6. Инсталирање и уклањање корисничких програма. Инсталирање управљачких про-грама периферних уређаја (комбиновани)

Подсетити ученике на опције Control Panel-а:• System and Security,• Network and Internet,• Hardware and Sound,• Programs,• User Accounts and Family Safety,• Appearance and Personalizations,• Clock, Language and Region,• Ease of Access.

У оквиру оперативног система демонстрирати следеће:• Како се инсталирају програми (покренути разговор са ученицима о њиховом искуству

са инсталацијама програма); • Како се уклањају програми (Control Panel, Programs and Features (у категорији

Programs), Uninstall);• Како се врши инсталација драјвера (на примеру штампача – инсталирати драјвер).

Вежбати са ученицима инсталирање и уклањање неких програма.

7. Средства и методе заштите рачунара (вежбање)

Подсетити ученике на опције Control Panel-а:• System and Security,• Network and Internet,• Hardware and Sound,• Programs,• User Accounts and Family Safety,• Appearance and Personalizations,• Clock, Language and Region,• Ease of Access.

У оквиру оперативног система демонстрирати следеће:• Како се подешавају антивирус програми;• Како се проверава да ли је укључен заштитни зид и објашњава његов значај;• Како се праве резервне копије.

36

Задатак за ученике:• Проверити да ли је инсталиран антивирус програм и како је подешен. Подеси да провера

свих дискова врши аутоматски, у поноћ, сваког трећег дана. Провери да ли је подешен заштитни зид. Направи резервну копију свог система на спољном диску.

8. Систематизација знања о раду у оперативном систему (систематизација)

Задати ученицима следећу вежбу (наставник мора да припреми фајлове који се налазе на сајту http://www.klett.rs/baza-znanja/5901):

Вежба:1. Користећи Windows Explorer креирати на путањи

C:\Documents and Settings\Ucenik\MyDocuments следећу фолдерску структуру:

а) У фолдеру C:\VelikiSlikari се налазе фајлови Leonardo.rar, Rafaelo.rar, Mone.rar. Отпаковати их редом у предходно креиране фолдере (LeonardoDaVinci, RafaeloSanti, KlodMone).

б) Наћи на диску фајл Leonardo.jpg. Deo slike NajSlike.јpg исеци и сачувај (било коју од три слике) на: C:\Documents and Settings\Ucenik\MyDocuments\VelikiSlikari\Omiljeni.jpg. C:\Documents and Settings\Ucenik\MyDocuments\VelikiSlikari\Omiljeni.jpg.

2. Садржај фајла C:\ Documents and Settings\Ucenik\MyDocuments\VelikiSlikari\Omiljeni.jpg и одговарајућег текстуалног фајла из одговарајућег фолдера (LeonardoDaVinci, RafaeloSanti, KlodMone) спој у један и сачувај на C:\ Documents and Settings\Ucenik\MyDocuments\VelikiSlikari\OmiljeniSlikar.rtf.

3. Одговорити на следећа питања и све то сачувати у фолдеру Test као документ ImeIPrezime.rtf. Фолдер Test креирати у фолдеру MyDocuments. а) Где се уклањају постојеће инсталације програма? б) Где се мења резолуција екрана? в) Објасни улогу FireWall-a. г) Израчунати вредност следећег израза уз помоћ калкулатора.

8 7

6

5

573+

37

НАСТАВНА ТЕМА (ЈАНУАР–ФЕБРУАР–МАРТ): ТЕКСТ-ПРОЦЕСОР

1. Радно окружење текст-процесора (обрада)

Истаћи да ће се радити у оквиру текст-процесора програм MS Word 2010 и објаснити разлику у односу на предходне верзије.

Објаснити кориснички интерфејс, дефинисати основне појмове и показати их ученицима.

• Tрака • Картица• Home• Insert• Page Layout• References• Mailings• File• Picture Tools• Групе алатки• Алатке• Палете алатки са брзим приступом• Радна површина• Лењир• Траке и клизачи за скроловање• Статусна тракаПрочитају из уџбеника лекцију о текст-процесорима.

2. Једноставнија подешавања радног окружења (комбиновани)

Објаснити комплексност данашњих текст-процесора.Рећи да се углавном користе подразумевана подешавања.Показати како се врше аутоматске исправке у оквиру Word 2010 (AutoCorrect).Промена везника „i” у српском језику у „I” (како искључити ову опцију).

38

Подешавање радног окружења преко картице View.

Објаснити улогу појединачних команди: • Приказивање/скривање лењира;• Приказивање/скривање палете с алаткама;• Приказивање/скривање менија;• Постављање/уклањање појединачних дугмади.

Објаснити начине приказа садржаја, преглед за штампу, мењање величине приказа.Подстаћи ученике да сами испробају поједина подешавања.Задати да се направи аутоматска исправка следећег облика.

Замени Са5 Одличан (5)4 Врло добар (4)3 Добар (3)2 Довољан (2)

Наставник треба да надгледа рад ученика, проверава урађено.

Задатак за ученике:• Уклони предходно направљену аутоматску исправку.• Откуцати молбу професору информатике за одлагање контролне вежбе.

3. Правила слепог куцања (комбиновани)

Наставник објашњава појам слепог куцања и његов значај у појединим занимањима.Показати ученицима основни положај руку, сваки тастер се притиска одређеним прстом.

39

Основни положај јесте на средњем реду, при чему су кажипрсти на словима Ф и Ј, која су на свим тастатурама обележена опипљивим неравнинама.

Предложити ученицима да оду на сајт http://www.bbc.co.uk/schools/typing/ и ураде вежбе за слепо куцање.

4. Подешавање и промена језика тастатуре („писма”) (комбиновани)

Подсетити ученике на опције Control Panel-а.Поновити употребу опција у Regional and Language – промена језика из Taskbar-а.Поновити како се постављају фонтови на рачунару.Објаснити везу ових подешавања са апликативним софтвером на рачунару.Поновити употребу опције Format/Font у Word 2010 програму.

Вежба:Упутство: Откуцати текст на енглеском језику и један од датих текстова, у зависности

који други страни језик учиш у школи. (Текстови преузети са: https://sh.wikipedia.org/wiki/.)

LondonLondon is the capital city of England and the United Kingdom. It is the most populous region,

urban zone and metropolitan area in the United Kingdom. Standing on the River Thames, London has been a major settlement for two millennia, its history going back to its founding by the Romans, who named it Londinium. London’s ancient core, the City of London, largely retains its 1.12-square-mile (2.9 km2) mediaeval boundaries and in 2011 had a resident population of 7,375, making it the smallest city in England. Since at least the 19th century, the term London has also referred to the metropolis developed around this core. The bulk of this conurbation forms the London region and the Greater London administrative area, governed by the Mayor of London and the London Assembly.

ParisParis est la commune la plus peuplée et la capitale de la France, le chef-lieu de la région Île-

de-France et l’unique commune-département du pays. Elle se situe au centre du Bassin parisien, sur une boucle de la Seine, entre les confluents de celle-ci avec la Marne et l’Oise. Ses habitants s’appellent les Parisiens. La ville est divisée en vingt arrondissements.

40

D’après le recensement de l’Insee, la commune de Paris comptait au 1er janvier 2010 plus de 2,2 millions d’habitants. L’agglomération de Paris s’est largement développée au cours du XX siècle, rassemblant 10,5 millions d’habitants au 1er janvier 2010, et son aire urbaine (l’agglomération et la couronne périurbaine) comptait environ 12,2  millions d’habitants au 1er janvier 2010. Elle est l’une des agglomérations européennes les plus peuplées.

МоскваМосквá – столица Российской Федерации, город федерального значения, администра-

тивный центр Центрального федерального округа и центр Московской области, в состав которой не входит. Крупнейший по численности населения город России и её субъект – 12 108 257 чел. (2014), самый населённый из городов, полностью расположенных в Европе, входит в первую десятку городов мира по численности населения. Центр Московской го-родской агломерации.

Историческая столица Великого княжества Московского, Русского царства, Российской империи (в 1728–1730 годах), Советской России и СССР. Город-герой. В Москве находятся федеральные органы государственной власти Российской Федерации (за исключением Конституционного суда), посольства иностранных государств, штаб-квартиры большинства крупнейших российских коммерческих организаций и общественных объединений. В городе организована система местного самоуправления.

BerlinBerlin ist die Hauptstadt und zugleich ein Land der Bundesrepublik Deutschland. Der

Stadtstaat Berlin ist mit etwa 3,4  Millionen Einwohnern die bevölkerungsreichste und mit 892 Quadratkilometern die flächengrößte Kommune Deutschlands sowie nach Einwohnern die zweitgrößte der Europäischen Union. Zudem ist Berlin mit rund 3800  Einwohnern je Quadratkilometer die am drittdichtesten bevölkerte Gemeinde Deutschlands. Berlin ist eine Enklave im Land Brandenburg und bildet das Zentrum der Metropolregion Berlin/Brandenburg (6  Millionen Einwohner) sowie der Agglomeration Berlin (4,4  Millionen Einwohner). Der Stadtstaat unterteilt sich in zwölf Bezirke. Neben den Flüssen Spree und Havel befinden sich im Stadtgebiet kleinere Fließgewässer sowie zahlreiche Seen und Wälder.

RomaRoma è la capitale della Repubblica Italiana, nonché capoluogo della provincia di Roma e della

regione Lazio; in virtù del suo status di capitale, amministrativamente è un comune speciale. Per antonomasia, è definita l’Urbe e Città eterna.

Con 2 863 322 abitanti è il comune più popoloso d’Italia e il quarto dell’Unione europea, mentre con 1 287,36 km² è il comune più esteso d’Italia e tra le maggiori capitali europee per ampiezza del territorio.

Fondata secondo la tradizione il 21 aprile 753 a.C., nel corso dei suoi tre millenni di storia è stata la prima grande metropoli dell’umanità, cuore di una delle più importanti civiltà antiche, che influenzò la società, la cultura, la lingua, la letteratura, l’arte, l’architettura, la filosofia, la religione, il diritto e i costumi dei secoli successivi.

41

5. Операције са документима (креирање, отварање, премештање од једног до другог отвореног документа, чување, затварање). Штампање документа (комбиновани)

Показати ученицима како се у оквиру програма Word 2010: • Креирају документи (New);• Чувају документи (Save, SaveAs);• Штампају документи (Print, PrintPreview);• Затварају документи (Close).

Објаснити начине селектовања:• Превлачењем мишем уз притиснути леви тастер;• Селектовање појединачне речи (двоструким кликом на њу), реченице (троструким

кликом или кликом уз тастер Ctrl) или пасуса (троструким или четвороструким кликом);

• Селектовање тастатуром померањем курсора и држањем тастера Shift, Shift + End, Shift + Ctrl + End);

• Цео текст најчешће се селектује пречицом Ctrl + A или из менија Edit → Select All; • Поништавање селекције тастером Esc или кликом мишем.

Показати начине брисања текста (BackSpace, Delete).Поновити коришћење опција Cut/Copy/Paste.Задати ученицима да пронађу било који текстуални фајл на рачунару и на том тексту

пробају различите начине селектовања и брисања, а затим да под именом proba.docx га сачувају на Desktop-у.

Објаснити како се текстуални фајлови конвертују у pdf-формат и обрнуто коришћењем програма NitroPro8.

Задати ученицима да фајл proba.docx конвертују у pdf-формат.

6. Премештање садржаја између више отворених докумената (утврђивање)

Започети дијалог у циљу обнављања и повезивања градива (промена величине фонта, креирање, чување документа, премештање садржаја из једног у други документ).

42

Вежба:Упутство: Откуцати два документа садржаја који следи. Користити латинично писмо,

фонт Arial, 12 pt. Сачувати их на Desktop-у под именом kitovi.docx и delfini.docx редом. Њихов садржај спојити у трећи фајл на Desktop-у под именом delfinikitovi.docx.

Документ 1

Kitovi

Kitovi (lat. Cetacea) su red sisara koji broji više od 80 vrsta. Svi žive isključivo u vodi; Osim nekoliko rečnih delfina sve druge vrste kitova žive u moru.Kitove odlikuje, za više sisarе, neobična dugovečnost.Neke vrste, kao npr., grenlandski kit, mogu doživeti i više od 200 godina. Do sada najstariji poznati primerak, mužjak, uginuo је u dobi od 211 godina.

OsobineKitovi su, pored morskih krava, ili morskih sirena, jedini sisari potpuno prilagođeni životu u vodi. Oni čitav svoj život provode u vodi, a na kopnu ne mogu preživeti.

Документ 2

Delfini

Delfin je vodeni sisar srodan kitu, poznat po svojoj inteligenciji i, navodnom, saosećanju i radosti. Ime delfin potiče od starogrčke reči delphis koja znači „s matericom” odnosno „riba s matericom”. Grupa delfina zove se jato.Reč „delfin” ima više značenja i može podrazumevati:– svakog člana porodice Delphinidae (okeanski delfini);– svakog člana porodice Delphinidae i Platanistodae (okeanski i rečni delfini);– svakog člana podreda Odocenti (koji uključuje kitove zubane);– pripadnika vrste Tursiops truncatus, najrasprotranjenije i najpopularnije vrste delfina.

Orke i neke srodne vrste pripadaju Delphinidae porodici i mogu se svrstati među delfine, iako se uobičajeno nazivaju kitovi. Postoji oko 40 vrsta delfina u 17 rodova. Veličina im varira od 1.2 m i 40 kg (Maui delfin), do 9.5 m i 10 tona (orka).

7. Проналажење и замена задатог текста (комбиновани)

Претрага текста се активира пречицом Ctrl + F односно из менија Edit → Find или Search → Find.

Објаснити могућности у напредној варијанти:• претрага уколико разликује велика и мала слова у тексту (Match Case или Case Sensitive),• подешавање за целе речи или је ниска део речи (Whole Word),• истовремено означавање свих пронађених појављивања ниске (Find All) и поништавање

овог означавања (Clear Highlight),

43

• подешавање да ли се претрага врши унапред или уназад (Backwards),• подешавање да ли се након доласка до краја текста претрага наставља из почетка (Wrap

Around),• могућност претраге само у оквиру тренутно селектованог блока (Current Selection).

Замена текста активира пречицом Ctrl + H или Edit → Replace или Search → Replace:• замена само првог појављивање ниске (Replace),• замени сва појављивања ниске (Replace All).

Вежба:1. Отворити Word документ на Desktop-у под именом Ernest и његов садржај ископирати

у нови документ.2. Променити фонт у „Comic Sans”, величине 14 pt.3. Променити текст, променом следећих речи:

Find Replacewere aregot wasbed sofatime secondthey Ernest

under over4. Промењени текст сачувати под својим именом на Desktop-у.8. Уређивање текста (комбиновани)

Подсетити ученике на коришћење различитих фонтова, стилова и величине слова у Word Pad-у и Word-у (Home/Font).

Показати додатне опције фонта (ефекти фонта).

Објаснити чему служе и како се користе нумерисане и ненумерисане листе (Home/Paragraph).

Објаснити чему служе и како се користе оквири и сенке (Home/Paragraph).

44

Објаснити чему служе и како се поставља текст у више колона (PageLayout/PageSetup/Columns).

Задати ученицима да самостално ураде вежбу.Вежба:Откуцати текст који се поклапа са примером који следи:

1. Font : Times New Roman, Arial, Comic Sans, Bookman Old Style, Courier New

2. Font style : Regular, Italic, Bold, Bold Italic

3. Size : 8, 10, 12, 13, 16, 20, 24,

364. Font color : Blue, Yellow, Red, Green, Pink,

Orange

5. Underline style : Words Only, One line, Double Line, Wave, Double Wave

6. Font style: Strikethrough, Double strikethrough, Superscript, Subscript, Small Caps, ALL CAPS

7. Scale : 50%, 75%, 100%, 150%, 200%8. Spacing : Normal, Expanded 4 pt,

Condensed 0.7 pt

9. Форматирање текста (страница, ред, маргине, проред) (комбиновани)

Подсетити ученике шта је параграф, шта су маргине.Објаснити како се форматирају странице – постављање маргина и простора за

коричење (PageLayout/PageSetup/Margins), оријентација странице (PageLayout/PageSetup/Orientation), величина папира (PageLayout/PageSetup/Size).

45

Показати опције за форматирање параграфа

• Поравнање (Left, Right, Centered, Justified).• Увлачење (Left, Right).• Проред (Single, Double, One-and-half).• Размак између редова (Before, After).

Вежба:

На Desktop-у под својим именом и презименом сачувати фајл, који се поклапа са примером који следи, користећи следеће упутство:

• Поставити маргине на 1,5 cm са свих страна.• Текст куцати фонтом Times New Roman, величином 12 pt за први параграф, 11 pt за

други параграф, а наслов 14 pt.• Размак између параграфа поставити на 10 pt.• Први параграф увући за 3 cm с обе стране, размак између редова ставити 1,5 линију.• Други параграф увући 5 cm с леве стране.

ПРВИ ТЕСТ

Овај параграф се пише само једном, а после га копирајте где је потребно. Након копирања, ПОСЕБНО ФОРМИРАТИ сваки пасус према захтевима (имате упутство). Правилно куцајте, поштујући интерпункцијске знаке!!!

Овај параграф се пише само једном, а после га копирајте где је потребно. Након копирања, ПОСЕБНО ФОРМИРАТИ сваки пасус према захтевима (имате упутство). Правилно куцајте, поштујући интерпункцијске знаке!!!

10. Коришћење симбола за форматирање (утврђивање)

Подсетити ученике на:• Опције за форматирање странице – постављање маргина;• Опције за креирање заглавља и подножја;• Опције за форматирање параграфа.

46

Задатак:Упутство: На Desktop-у под својим именом и презименом сачувати фајл који се поклапа

са примером који следи, користећи следећа упутства:• Поставити маргине на 1,5 cm са свих страна.• У футер ставити своје име и презиме и датум израде.• Текст куцати латиницом, фонтом Bookman Old Style, величином 12 pt, а наслов 14 pt.• Размак између параграфа поставити на 18 pt.• Параграфе у колони који су увучени – увући за 1,5 cm с обе стране.• Остале параграфе који су увучени – увући за 3,5 cm с обе стране.• Где је потребно, размак између редова ставити 1,5 линију.

Пример – изглед документа

Poznati matematičari

Еuklid (330–275. p.n.e.) je bio poznati grčki matematičar iz Atine. Živeo je i radio u Aleksandriji gde je stvorio mate-matičku školu.

Poznat je po svojim delima:• Elementi• Data• Optika• algoritam za izračunavanje najvećegzajedničkog delioca (NDZ) koji je ponjemu nazvan Euklidov algoritam

Najznačajnije Euklidovo delo su Elementi , koji su vekovi-ma smatrani najsavršenijim matematičkim delom.

Rene Dekart (René Descartes, 1597-1651) je bio francuski matematičarfizičar. Za njega je čovek bio misaono biće, a njegova naj-poznatija rečenica je: „Mislim, dakle postojim (jesam)”.

Johan Karl Fridrih Gaus (1777–1855) je bio je nemački matematičar i naučnik koji je ostavio trag na mnogim poljima matematike i nauke.

Smatra se jednim od najuticajnijih matematičara u istoriji, a poznat je kao: „princ

matematičara”

„najveći matemati-čar od davnina”

Pitagora (582–496. p.n.e.) je bio prvi

„pravi” matematičar. Rođen je u Grčkoj, na

ostrvu Samos

Pitagorejce su zanimale:

а. osnove matematike,

b. pojam broja,c. pojam trougla

47

11. Систематизација градива – практичан задатак (утврђивање)

Упутство: На Desktop-у под својим именом и презименом сачувати фајл.• Поставити маргине на 1,5 cm са свих страна.• У футер ставити своје име и презиме и датум израде.• Текст куцати латиницом, фонтом Bookman Old Style, величином 12 pt, а наслов 14 pt.• Размак између параграфа поставити на 18 pt.• Параграфе у колони који су увучени – увући за 1,5 cm с обе стране.• Остале параграфе који су увучени – увући за 3,5 cm с обе стране.• Где је потребно, размак између редова ставити 1,5 линију.

Matematika

Matematika (od grčkog korena mathema što znači nauka), je nauka koja izučava aksiomatski definisane apstraktne strukture koristeći logiku. Izučavane strukture najčešce potiču iz drugih prirodnih nauka, najčešce fizike, ali neke od struktura su definisane i izučavane radi internih razloga.

Istorijski, matematika se razvila iz potrebe da se:

obavljaju proračuni u trgovini, vrše merenja zemljišta, predviđaju astronomski događaji.

Ove tri primene se mogu dovesti u vezu sa grubom podelommatematike u izučavanje strukture, prostora i promena.

Izučavanje strukture počinje sa brojevima, u početku sa prirodnim brojevima i celim brojevima.Osnovna pravila za aritmetičke operacije su definisana u osnovnoj algebri, a dodatna svojstva celih brojeva se izučavaju u teoriji brojeva.

Izučavanje metoda za rešavanje jednačina

je dovelo do razvoja apstraktne algebre koja između ostalog izučava prstenove i

polja, strukture koje generalizuju osobinekoje poseduju brojevi.

Fizikalno važan koncept vektora se izučava u linearnoj algebri.

Ove tri primene se mogu dovesti u vezu sa grubom podelom matematike u izučavanju strukture, prostora i promena.

12. Уметање у текст: специјалних симбола, датума и времена, слика, текстуалних ефеката (комбиновани)

Подсетити ученике значај картице Insert и на опције из ове картице, које су научили на предходним часовима (Header-Footer).

48

Показати им опције у оквиру картице Insert за уметање у текст:• Специјалних симбола;• Датума и времена;• Текстуалних ефеката (WordArt);• Text Box-а;• Слика.

Задатак:Поставити маргине на по 2 cm са свих страна и оријентацију папира Lаndscape.Користећи опције из картице Insert направити обавештење (уметнути слику Slika.jpg,

која се налази на Desktop-у).

Pozivamo Vas na partiju bridža u četvrtak(19. jun 2014) u 10.00!

♠♣♥♦♠♣♥♦♠♣♥♦♠♣♥♦♠♣♥♦♠♣♥♦♠♣♥♦♠♣♥♦♠♣♥♦♠♣♥♦

13. Уметање и позиционирање нетекстуалних објеката (комбиновани)

Подсетити ученике на опције Insert картице којима се умећу нетекстуални објекти.Опције за подешавање слике доступне су у картици Format.Показати ученицима најважније опције Position и Wrap. Показати опцију за компресовање Compress Pictures.

Вежба:На Desktop-у под својим именом и презименом сачувати фајл који се поклапа са

примером који следи. Слике пронаћи на интернету.

49

Leonardo Da Vinči

Njegov život se može svesti na pet perioda: • njegovo detinjstvo u Firenci,• njegov život u Milanu (1482–1499),• povratak u Firencu,• ponovo povratak u Milano gde ostaje do 1513.Rođen je 1452. u Vinči, inače mestu gde se nalazila njegova familija. Odrastao je i školovao se na očevom imanju. Kada je imao 15 godina otac ga je dao kao šegrta u Firenci, gde je učio slikanje, skulpturu i mehaničku umetnost. U obližnjoj radionici umetnika Antonija Paulola on je započeo svoj interes za anatomiju. On je bio prihvaćen u udruženje slikara 1472. i ostao u gradu sledećih 10 godina. U ovom ranom periodu njegovog života, misterija Leonardovog stvaranja već је bila dokazana, posebno na njegovim nedovršenim slikama. Izdvaja se i mnogo crteža olovkom koje su dale dokaz njegove veštine u crtanju. Mnogi od ovih crteža su bili tehničke prirode – vojno oružje i razne druge aparature.

14. Уметање табеле у текст (комбиновани)

Подсетити ученике где су се све досада користили табеле (математика, физика, итд.).Објаснити опције за уметање и форматирање табела на картици TableTools/Layout:• Уметање табеле, реда, колоне;• Уједињење и подела селектованих ћелија;• Величина реда, колоне;• Поравнања и орјентација текста у оквиру ћелије.

50

Вежба:Упутство: У оквиру програма Word 2010 креирати следеће табеле:

Redni broj časačas

Rasp

ored

zv

onje

nja

početak kraj1 800 845

R.br. Ime IsplataDatum Iznos Potpis

Maj

1 Simić Ana234

Домаћи задатак:• Креирати табелу следећег изгледа:

Cene telefonskih razgovora – jak saobraćaj za rezidencijalne korisnike

Mesečna lokalni međumesni Međunarodni – 1minpretplata 4 min. 4 min. Evropa 1 Evropa 2 USA

Srbija 48 0.61 9.12 17.33 20.42 37.13

Crna Gora 167 0.86 17.23 23.925 28.71 52.316Republika Srpska 90 1.47 21.95 59.33 71.14 118.99Hrvatska 480 7.83 7.83 15.75 19.16 59.60Slovenija 470 5.85 5.85 12.52 26.44 9.74Makedonija 250 2.02 8.07 26.89 35.29 42.02

15. Писање математичких формула (комбиновани)

Подсетити ученике на неке математичке формуле.

Нпр. 1)5(

2

4

+

+=

xax

Увести их у проблем записивања ових формула на рачунару.Објашњава опције за писање математичких формула (Insert/Symbols/Equation).

Објаснити поља у оквиру Equation едитора и показати на предходном примеру како се уноси формула.

51

Вежба:Креирати следеће математичке формуле.

222zyx aaaa ++=

acabbx

⋅⋅⋅−±−

=2

42

2,1

12

2

2

2

=+by

ax

mqpr −

+

=

22

22

zyx

zyx

bbbaaakji

ba

=×

( ) !1

1 nn

an

n ⋅+

−=

16. Нумерација страница. Израда стилова (комбиновани)

Објаснити опцију за уметање бројева страна.Објаснити шта су заглавља и подножја и како се постављају.

Објаснити како се форматирају заглавља и подножја (Header&Footer).

Подсетити ученике шта је карактер, реч, параграф.Објаснити ученицима шта су и чему служе:• Стилови пасуса;• Стилови карактера.Објаснити опције групе Style у оквиру картице Home.

Објаснити како се користе унапред дефинисани стилови обичног текста (Normal, Default, Text Body) и стилови наслова (Heading1, Heading2, Heading3, итд.).

Објаснити како се придружује стил.Објаснити како се креира нови стил.Објаснити како се форматира стил.

52

Задатак за ученике:• Отворити документ Fizicka-Aktivnost-i-Zdravlje.docx на Desktop-у рађен у програму

Word 2010 и на њему извршити следеће, тако да се поклапа са примером који је задат фајлом Fizicka-Aktivnost-i-Zdravlje.pdf:– Нумерацију страна.– У заглавље ставити назив своје школе.– У подножје стави своје име и презиме.– Поставити фусноте задате као на примеру.– Поставити стилове и садржај.– Сачувају га под својим именом на Desktop-у.

17. Коришћење готових шаблона и израда сопствених шаблона (комбиновани)

Објаснити шта су шаблони.Показати ученицима шаблоне који су уграђени у текст-процесор и оне који се могу наћи

на интернету.Показати како се праве и чувају шаблони (File/New, File/SaveAs – Save as type/Word Templates).Задати ученицима задатак да свако направи шаблон својих недељних активности и сачува

на Desktop-у под својим именом.Задати задатак за домаћи задатак (уџбеник 214. страница, задатак 3).

18. Генерисање садржаја и индекса појмова (комбиновани)

Ученицима поделити унапред припремљену вежбу.

Вежба: ИЗРАДА САДРЖАЈА У WORD-У

Како би могли да израдите садржај у Word-у, потребно је да за наслове и поднаслове користите одређене стилове – могу се користити већ дефинисане стилови за наслове (Heading) или креирати своји стилови за наслове.

Написати неколико наслова и поднаслова, а затим на њих применити поменуте стилове.

Упутство: • Комбинацијом тастера CTRL + ENTER прећи на нову страницу.• На њој напишите SADRŽAJ.• На овој страници ћемо на крају убацити табелу садржаја.• Поново се комбинацијом тастера CTRL + ENTER пребаците на нову страницу и на њој

напишите UVOD.• Пошто нас занима само табела садржаја, нећемо ништа писати, већ ћемо поставити

неколико наслова и поднаслова како би имали на основу чега направити ту табелу.• Поново се истом комбинацијом тастера пребаците се на нову страницу и напишите

NASLOV PRVI.• Пребаците се поново на нову страницу и напишите NASLOV DRUGI.• Неколико редова испод напишите PODNASLOV PRVI.• На следећој страници напишите PODNASLOV DRUGI.• Сада имамо довољно „материјала” да направимо табелу садржаја.• Већ смо рекли да за израду табеле садржаја треба само користити стилове за наслове

(Heading), али ћемо их у овом случају модификовати.• Изаберите Home/Styles.

53

• Сада можете прећи на примену стилова – сваки наслов означите и на њега примените стил (Heading 1 за главне наслове, Heading 2 за поднаслове...).

• Извршите нумерацију наслова у оквиру Home/Paragraph/MultilevelList.• Сада можете прећи на израду табеле садржаја – поставите курсор на страницу на којој

желите да направите табелу садржаја.• Из Insert изаберите Reference/Index and Tables...• Пребаците се на картицу Table of Contents.• Требало би да добијете следеће:

SADRŽAJ:

1. UVOD ___________________________________________________________ 12. PRVI ____________________________________________________________ 23. DRUGI ___________________________________________________________ 34. TREĆI ___________________________________________________________ 4

4.1. PRVI POD ____________________________________________________ 44.2. DRUGI POD __________________________________________________ 5

• Заједно са ученицима радити вежбу „корак по корак”.

19. и 20. Систематизација градива – рад у програму Word 2010 (утврђивање)

Вежба:• Креирати фајл у Word-у под својим именом и презименом који се поклапа са

примером који следи користећи постојећи материјал;• Маргине поставити на по 1cm са свих страна;• Текст писати латиницом, фонтом Bookman Old Style, величине 14 pt за наслове, а 11 pt

за остали текст;• Размаке између параграфа ставити на 12 pt;• Увлачења параграфа, где је то потребно, извршити произвољно.

VINSENT VAN GOG(1853–1890)

OD NOJNENA DO PARIZA

Bio je jedan od trojice najpoznatijih slikara postimpresionizma. Njegova dela zapažena su po svojoj gruboj lepoti, emotivnoj iskrenosti i hrabrim bojama.

Vinsent van Gog je rođen 1853. u Zundertu, nedaleko od belgijske granice. Kao dete nestabilan i uznemiren, rano pokazuje smisao za crtanje, ali slikarstvu će se posvetiti tek posle više različitih nesrećnih iskustava. Posle školovanja radi kao službenik u umetničkoj galeriji Gupil u Hagu, Londonu i Parizu (1869–1876) i biva otpušten.

• Prvo razočaranje u ljubavnom životu, 1874. ostaviće u njemu dubok trag.

• Traganje za apsolutnim vodi ga propovedanju hrišćanstva, ali njegova јevanđeljska misija kod rudara u Borinažu, koju je vodio, reklo bi se fanatičnim zanosom, neće naići na odobravanje crkvenih vlasti (1879).

• Neuspeh će ga pratiti čitavog života.

MUČAN ŽIVOTOd 1880. krenuo je putem umetnosti, obrazujući se na crtežu, na kopiranju Mijea, koga duboko poštuje, i na seoskim temama. Seoske teme nalazimo u njegovim počecima, slikama u ulju, što mu je savetovao njegov rođak, slikar Anton Mov. Za života će prodati jedno jedino platno – uz usamljenu, ali stalnu, moralnu i finansijsku podršku mlađeg brata Tea (veoma bogata prepiska između dva brata ima veliki značaj).

54

PAROKSIZAM U PROVANSINa jugu Francuske, boja i svetlost naći će kod njega najjači i najličniji izraz. U Arlu će umetnik usmeriti svoju paletu ka intezivnijim tonovima i hromatskim odnosima (žuto–plavo, crveno–zeleno: Most Langola, Muzej Kreler-Miler, Oterlo; Noćni kafe, Univerzitet u Jelu). Nakon neuspele saradnje sa Gogenom, što će ga odvesti do kritične faze (kada je sebi odsekao levo uvo) – prve manifestacije epileptičnog karaktera, Van Goga smeštaju u ludnicu u Sen Remiju u Provansi. Tada se javljaju konvulzivni potezi na platnu, gde duge isprekidane linije, razbuktali pejzaži i iskrivljene forme iskazuju njegovu uznemirenost: serije maslina, čempresa, žitnih polja i zvezdane noći.

НАСТАВНА ТЕМА (АПРИЛ): УВОД У МРЕЖНЕ ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

1. Појам рачунарске мреже (обрада)

Дефинисати појам рачунарске мреже и појма хост.Поред рачунара у мрежи учествују и други уређаји (мостови, хабови, свичеви, рутери),

чија је улога да посредују у комуникацији.Објаснити намену рачунарских мрежа:• Комуникација; • Дељење података и информација;• Дељење софтвера;• Дељење хардвера.

Задати ученицима да прочитају о мрежном хардверу.

2. Рачунари-сервери и рачунари-клијенти (обрада)

Објаснити начине организације мрежа:• Мрежа равноправних рачунара (дати пример „кућне” мреже);• Клијент-сервер (дати пример мреже у кабинету информатике).

Дефинисати појмове сервер и клијент.Наставник објашњава шта су локалне (LAN) и мреже широког распона (WAN).Уводи у појам топологије рачунарских мрежа.Објашњава начин рада следећих топологија:• Топологија „звезде”;• Топологија „прстена”;• Топологија „магистрале”.

55

Објаснити разлику између физичке и логичке топологије.Продискутовати са ученицима о предностима и манама ових топологија.

3. Глобална мрежа (интернет) (комбиновани)

Обновити са ученицима топологије рачунарских мрежа, као и LAN и WAN мреже.Објаснити топологију повезаних чворова (навести пример слања писма – мора да прође

више испостава да би дошло до примаоца).Дефинисати следеће појмове везане за интернет:• Добављачи интернета;• IP адреса (статичка и динамичка) – навести пример 141.91.66.20;• Протоколи (TCP/IP протокол).

Дати задатак ученицима да погледају о историји развоја интернета на сајту http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_the_Internet.

4. Интернет – провајдери и њихове мреже. Технологије приступа интернету (комбиновани)

Објаснити услуге компанија које зовемо интернет добављачима (интернет провајдерима).Дефинисати појам – локална петља.Набројити технологије приступа интернету које се данас користе:• DSL;• Кабловски интернет;• Мобилни приступ интернету.

Разговарати о предностима и манама сваке од ових технологија, као и о начинима плаћања услуге провајдерима.

Подстаћи дијалог са ученицима о томе за које су се провајдере и технологије одлучили код својих кућа и зашто су донели такву одлуку.

Задати ученицима да прочитају у уџбенику о овим технологијама и начину повезивања рачунара са интернетом.

НАСТАВНА ТЕМА (АПРИЛ): ИНТЕРНЕТ

1. Сервиси интернета: World Wide Web, FTP, електронска пошта, веб-форуми

Набројати сервисе интернета• World Wide Web,• FTP, • електронска пошта, • веб-форуми.

Дати ученицима задатак да прочитају из уџбеника о сервисима интернета, извуку из текста и запишу информације које сматрају важним.

Подстаћи дијалог са ученицима о сваком сервису и о њиховим досадашњим искуствима у раду са тим сервисима.

Задати ученицима да креирају своје е-mail адресе (уколико их немају) и да са њих пошаљу поздрав на е-mail професора.

56

2. Веб-читачи. Претраживачи, претраживање и коришћење података са интернета (комбиновани)

Објаснити шта су читачи веб-а и набројати најпознатије:• Microsoft Internet Explorer,• Mozilla Firefox,• Google Chrome,• Safari,• Opera.

− Објаснити улогу поља за унос адресе и поља за претраживање.− Објаснити шта су претрживачи веб-а (http://www.google.com).− Задати вежбу.

Вежба: 1. Креирати на Desktop-у фолдер под именом PodaciNet.2. Поставити за почетну страну сајт: www.google.com.3. Пронаћи временску прогнозу за Београд на адреси: http://www.accuweather.com и

ставити је у Забелешке (Favorites).4. Пронаћи сајтове неколико ваших омиљених тинејџерских часописа у Србији и ставити

их у Favorites у фолдер MojeNovine.5. Пронаћи неки садржај, као нпр. рецепт за омиљени колач на неком од сајтова, уз помоћ

претраживача и снимити жељену страну под називом Recept у фолдер PodaciNet.6. Помоћу сајта www.11811.rs пронаћи телефоне породице Илић у Земуну и снимити их у

Word документу под именом Tel_Ilić_Zemun.doc у фолдер PodaciNet.7. Преко неког од претраживача пронаћи слику аутомобила Audi A6 и снимити је у

фолдер PodaciNet.8. Са своје e-mail адресе послати на e-mail професора прилоге из претходна два задатка, а

у пољу Скривена копијa (BCC) и на свој мејл.

3. Интернет мапе (комбиновани)

Објаснити шта су интернет мапе.Набројати и демонстрирати најзначајније сервисе овог типа:• Google Maps (http://maps.google.com),• Google Earth,• Bing Maps (http://www.Bing.com/maps/),• Plan Plus (http://www.planplus.rs),• Мапе B92 (http://mapе.b92.net).

Задати ученицима да на некој интернет мапи пронађу свој град и своју кућу.Задати ученицима да од своје куће нађу најкраћи пут до најближе библиотеке.

4. Виртуелни телефон (комбиновани)

Објаснити чему служе виртуелни телефони.Набројати најзначајније сервисе за гласовну и видео комуникацију преко интернета:• Skype,• GoogleTalk,• Viber,• WhatsApp.Задати ученицима да успоставе везу једни с другима путем Skype-а.

57

5. Друштвене мреже и њихово коришћење (комбиновани)

Објаснити следеће појмове:• форуми, • блогови,• друштвене мреже (Facebook, Twitter, Google+, LinkedIn).Објаснити шта је статус, профил.Подстицати разговор са ученицима о њиховим активностима на друштвеним мрежама,

указујући на аспект приватности корисника.Разговарати о опасностима које „вребају” с друштвених мрежа.Задати ученицима да напишу који су позитивни, а који негативни утицаји ових мрежа у

друштву. Подстаћи дискусију међу ученицима о позитивним и негативним странама друштвених

мрежа.Задати ученицима да отворе профиле на некој друштвеној мрежи, уколико већ немају.Задати ученицима да отворе профиле на едукативној друштвеној мрежи EDMODO,

уколико већ немају налог.

6. Електронска трговина, електронско пословање и банкарство. Електронски подржано учење (комбиновани)

Прочитати текст из уџбеника о електронском пословању, банкарству и трговини и да забележе у свеску важне појмове.

Подстицати разговор са ученицима о теми данашњег часа и размењивати искуства везана за коришћење интернета у пословне сврхе.

Посетити неке познате сајтове који се баве електронском трговином (http://www.amazon.com, http://www.ebay.com).

Објаснити ученицима шта је PayPal.Подстаћи разговор о електронском учењу, о предностима и манама оваквог вида учења.Наставник наводи и демонстрира најпознатији LMS систем – Moodle.

7. Право и етика на интернету (комбиновани)

Објаснити правила понашања у мрежном окружењу (нетикеција – правила понашања при слању поште, учествовања на форумима и блоговима).

Нагласити да није пристојно слати нежељене поруке (spam) – законом је кажњиво њихово масовно слање.

Подсетити их на постојање ауторских права на интернету и заштиту ауторских права.Продискутовати о поузданости информација (Википедија).Задати ученицима да приступе сајту http://www.hr-netiquette.org/pravila/, прочитају и

забележе у свеску најважније информације.

Домаћи задатак:Истражите следеће две локације: www.kliknibezbedno.rs  и  www.staysafeonline.com и

одговори на следећа питања:1. Које су то информације које вам могу бити од користи на овој локацији о безбедности

на интернету?2. Какав је ваш став према неопходности постојања оваквих сајтова на интернету?3. Да ли је неопходно упознати још неке друштвене групе са овим садржајем? 4. Шта ви као појединци можете учинити да се подигне ниво обавештености интернет

корисника о опасностима које су присутне?

58

8. Систематизација градива (утврђивање)

Укратко поновити са ученицима градиво наставне теме Интернет.Поделити ученике у групе.Самостални рад сваке групе ученика (вежба).Ученици могу међусобно поделити задужења по свом договору.

Вежба:1. Пронађите на интернету значење следећих термина везаних за појмове на интернету:

1. HTML, 2. hypertext, 3. URL, 4. HTTP.

2. Пронађите на интернету значење следећих термина везаних за заштиту на интернету:1. adware, 2. SSL, 3. spam, 4. firewall.

3. Да ли можете да пронађете информације о организацији, предузећу или појединцу који је тај садржај објавио? Да ли мислите да је локација коју сте изабрали поуздана? Зашто да или зашто не?

4. Пронађите бар још једну локацију која има сличну дефиницију датог термина.

Креирати у Word-у документ следећег изгледа, одговоре потражити на интернету, попу-нити по један ред сваке табеле и сачувати документ у свом фолдеру.

ИНТЕРНЕТ

Термин Значење Аутор (појединац, организација

или предузеће)

Поузданост (да/не)

Адреса са сличном дефиницијом тог

термина

HTML

hypertext

URL

HTTP

ЗАШТИТА НА ИНТЕРНЕТУ

Термин Значење Аутор (појединац, организација

или предузеће)

Поузданост (да/не)

Адреса са сличном дефиницијом тог

термина

Adware

SSL

spam

firewall

59

НАСТАВНА ТЕМА (АПРИЛ): СЛАЈД-ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

1. Презентације и њихова примена. Основне етапе и правила при развоју слајд- -презентације (комбиновани)

Говорити о презентацијама и њиховој примени (упоредити класично предавање на табли, на папирној табли и предавање уз слајд-презентацију).

Објаснити шта су мултимедијална средства, а шта медијатеке.Дефинисати правила за прављење добре презентације:• Логичка структура излагања;• Прилагођавање садржаја публици;• Држање пажње публици;• Количина садржаја;• Коришћење мултимедијалног садржаја;• Уједначен и једноставан дизајн.

Подстицати дијалог и показати неке лоше примере.

Објаснити да је при изради презентације могуће радити у неколико фаза:• Прва фаза – припрема предавача,• Друга фаза – планирање излагања,• Трећа фаза – припрема материјала и креирање слајдова,• Четврта фаза – одређивање визуелног приказа,• Пета фаза – увођење анимације,• Шеста фаза – проба излагања.

Задатак за ученике:• Осмисли петнаестоминутну презентацију историјата развоја рачунара. На папиру

детаљно испланирај све слајдове који треба да прате твоје излагање.

60

Домаћи задатак:• Одабери неку тему из свог омиљеног предмета и испланирај получасовно предавање о

њој. На папиру детаљно испланирај све слајдове који треба да прате твоје излагање.

2. Радно окружење програма PowerPoint 2010 за израду слајд-презентација (комбиновани)

Подсетити ученике на кориснички интерфејс Word-а 2010.Упознати ученике са основним појмовима корисничког интерфејса PowerPoint-а 2010 и

показати их ученицима поредићи са Word-ом 2010.

1. Tрака садржи картицу File (New, Save, Save As, New, Print, Save and Send);2. Картице;3. Алатке;4. Траке и клизачи за скроловање;5. Статусна трака.

Задати ученицима да прочитају из уџбеника лекцију о радном окружењу PowerPoint-а 2010.

3. Подешавање радног окружења. Типови „погледа” на презентацију (комбиновани)

Објаснити кориснички интерфејс, поновити научене и дефинисати нове појмове, пока-зујући их ученицима.

61

6. Tрака; 7. Картица:

• Home,• Insert,• Page Layout,• References,• Mailings,• File,• Picture Tools;

8. Групе алатки;9. Алатке;

10. Палете алатки са брзим приступом;11. Радна површина;12. Лењир;13. Траке и клизачи за скроловање;14. Статусна трака.

Објаснити типове „погледа” на презентацију (View).

Показати следеће „погледе” на презентацију:• Нормални; • Поглед приказа презентације (F5);• Поглед за сортирање слајдова.

Задати ученицима да прочитају из уџбеника лекцију о текст-процесорима.

4. Креирање фото-албум презентације (комбиновани)

Објаснити креирање фото-албума (Insert/PhotoAlbum).Задати ученицима да са интернета скину 15 слика своје омиљене турисричке дестинације

и сачувају у свом фолдеру на Desktop-у.Наставник све време надгледа рад ученика.Од предходно сачуваних слика приступају креирању свог фото-албума кога чувају у свом

фолдеру на Desktop-у.

5. Основне операције са слајдом (комбиновани)

Објаснити основне операције са слајдовима:• Додавање нових слајдова (Home/Slide/NewSlide – Ctrl + M);• Брисање слајдова (Delete Slide).

Подсетити на могућност коришћења Cut/Copy/Paste за слајдове.Показати како се врши распоређивање материјала на слајду коришћењем предефинисаног

распореда слајда (Home/Slide/Layout).

62

Показати како се врши промена димензије поља.Задати ученицима прочитају лекцију из уџбеника и испробају нове опције.

6. Додавање и форматирање текстуалних и нетекстуалних објеката (комбиновани)

Започети дијалог у циљу обнављања и повезивања градива (предефинисани распореди слајдова)

Показати како се убацује текст у слајд (Insert/Text/TextBox)Подсетити ученике на форматирање текста у Word-у и показати им форматирање у

оквиру програма Power Point 2010.

Објаснити шта све може бити нетекстуални објекат.Показати начин убацивања пречицом.

Показати начин уметања нетекстуалних објеката преко картице Insert:• Табеле (Insert/Table),• Слике (Insert/Picture),• Облика (Insert/Illustrations/Shapes),• Графикони (Insert/Illustrations/Chart),

63

• Математичке формуле (Insert/Symbol/Equation),• Звук и видео-запис (Insert/Media/Audio или Insert/Media/Video).

Показати како се распоређују објекти на слајду (Format).Задати ученицима да отворе своју презентацију рађену на предходном часу и у њу

убаце четврти, пети и шести слајд на којима ће редом бити математичка формула, слика, графикон.

7. Мастер-слајд (комбиновани)

Објаснити шта је мастер-слајд. Показати како се њему може приступити (View/MasterViews/SlideMaster/SlideMasterView)Задати ученицима задатак из уџбеника (278. страницаа, задатак 2. а), б), в), г)).

8. Aнимација објеката слајда (комбиновани)

Објаснити разлику између анимације слајда и анимације објеката на слајду.Објаснити како се постављају и бирају анимације за објекте (Animations). Показати основне анимације (Animation) и напредне анимације (Advanced Animation).Показати различите групе анимација:• Када се објекат појављује на слајду (Entrance);• Када објекат нестаје са слајда (Exit);• Када желимо да скренемо пажњу на објекат који се налази на слајду (Emphasis).

Показати како се подешавају временски параметри (Timing).Задати ученицима да отворе своју презентацију с претходног часа и примене различите

анимације на објектима.

9. Анимације прелаза између слајдова (комбиновани)

Подсетити ученике на разлику између анимације слајда и анимације објеката на слајду.Објаснити како се постављају и бирају анимације слајдова (Transitions/ Transitions to This

Slide). Показати основне анимације (Animation) и напредне анимације (Advanced Animation).Показати где се налазе детаљи сваке анимације(Timing).Показати ако се поставља време трајања анимације (Duration).Показати како се поставља звук који се чује при преласку слајда (Sound).Показати како се подешава аутоматски прелаз слајда после неког времена (Advance Slide/

After).Назначити да се опцијом Applay To All параметри анимације преносе на све слајдове.Задати ученицима да отворе своју презентацију с предходног часа и примене различите

анимације преласка.

10. Интерактивна презентација (хипервезе, акциона дугмад). Подешавање параметaра приказа презентације. Штампање презентације (комбиновани)

Објаснити шта је хипервеза, подсећајући ученике на хипервезе које користе на интернету.Показати како се хипервезе убацују у слајд-презентацију (Insert/Links/Hyperlink).

64

Објаснити како се одређује где хипервеза води коришћењем опције Link to:• веза води ка веб-страници, постојећем документу или неком његовом делу (Existing File

or Web Page);• веза води ка слајду у текућој презентацији (Place in this document);• покретањем везе жели се слање електронске поруке (E-mail address); • покретањем везе жели се креирање новог документа ка коме се веза прави;• прави се веза ка веб-страници (Browse the Web).

Објашњава шта су и како се користе акциона дугмад, као и које врсте дугмади постоје.

Показује како се убацују акциона дугмад (Insert/Links/Action).Акција се може поставити:• када се кликне мишем на објекат (Mouse Click),• када се показивач миша појави изнад објекта (Mouse Over).

Акциона дугмад представљају посебну врсту облика (Action Buttons у оквиру команде Insert → Shapes).

Задати ученицима да отворе своју презентацију с предходног часа и направе је хиперак-тивном, користећи хипервезе и акциону дугмад.

Увежбавање излагања уз мерење времена врши се командом Rehearse Timings на картици Slide Show у групи Set Up.

Могуће је и снимити глас (ако је прикључен микрофон) – Record Slide Show на картици Slide Show у групи Set Up.

Штампање се врши командом Print из картице File.

Задати ученицима да за следeћи час припреме презентацију на тему по сопственом избо-ру, а везану за свој омиљени предмет и дати смернице:

• одлука: тема, циљ, области које пројекат обухвата (инсистирати на интердисциплинар-ности), извори, применљивост, изводљивост;

• планирање: ток пројекта (кораци реализације), сценарио, дизајн;• реализација.

65

11. и 12. Систематизација градива – рад у програму Power Point 2010 (систематизација)

Поделити ученике у парове и задати им да међусобно размене своје презентације.Задати ученицима да оцене презентацију свог друга, на основу параметара за оцену

квалитета презентације који су научени на предходним часовима.Оцену са образложењем ученици записују у својим свескама.Подстаћи дијалог између ученика који презентује свој рад и осталих ученика.Оценити радове ученика и образлаже оцену.Укратко изложити ученицима шта је превиђено да се учи следеће школске године.Закључити оцене.

Напомена: Предлог закључне оцене за сваког ученика појединачно пружити уз комента-рисање његовог целокупног рада, односа према раду и сагледаног залагања на часу у току школске године.

Оцена не мора увек бити аритметичка средина свих оцена које је ученик добио у току школске године, већ и мера напретка ученика, у коју свакако морају бити укључени елементи као што су однос према раду, редовност у изради домаћих задатака и укупно залагање ученика на часу у току целе школске године.

66

3.3. ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА

ГОДИШЊИ ПЛАН НАСТАВНИКА ЗА ШКОЛСКУ 20__/__ ГОД

Школа: __________________________________ Разред и одељење: I

Недељни фонд часова: 2 Наставник: ________________________

Наставни предмет: Рачунарство и информатика

Мес

ец

Нас

тавн

а те

ма

Број часова

Наставна јединица за обраду

за друге типове

по н

аста

вној

те

ми

Сеп

темб

ар

1. О

снов

и ин

фор

мати

ке

1. Информација и информатика 19 2. Кодирање информација коришћењем бинарног

бројног система 1

3. Представљање разних типова информација (текстуалне, графичке и звучне) 1

4. Кодирање карактера, кодне схеме 15. Јединице за мерење количине информација 16. Развој информационих технологија 17. Значај и примена рачунара 18. Карактеристике информационог друштва 1

Окт

обар

9. Утицај рачунара на здравље 1

2. А

рхит

екту

ра

рачу

нарс

ког с

исте

ма 10. Структура и принцип рада рачунара 1611. Врсте меморије рачунара 1

12. Процесор 113. Матична плоча 114. Магистрала 115. Улазно-излазни уређаји 116. Оперативни систем 1

7

3. П

рогр

амск

а по

дрш

ка р

ачун

ару 17. Системски софтвер 1

18. Апликативни софтвер 1

Нов

емба

р

19. Верзије и модификације програма; Дистрибуција програмских производа 1

20. Заштита права на интелектуалну својину 121. Систематизација знања о хардверу и софтверу 122. Систематизација знања о хардверу и софтверу 123. Основни елементи графичког интерфејса

оперативног система (радна површина, прозор, икона, дугме, панел, мени, каталог)

1 8

24. Покретање програма 125. Датотека (атрибути датотеке, путања датотеке,

групно име датотека) и основне операције над датотеком

1

67

Мес

ец

Нас

тавн

а те

ма

Број часова

Наставна јединица за обраду

за друге типове

по н

аста

вној

те

ми

4. О

снов

е ра

да у

опе

рати

вном

си

стем

у са

граф

ички

м ин

терф

ејсо

м

26. Архивирање датотека и средства за архивирање датотека 1

Деце

мбар

27. Основна подешавања оперативног система (подешавање датума и времена, радне површине, регионална подешавања, промена корисничких налога)

1

28. Инсталирање и уклањање корисничких програма; Инсталирање управљачких програма периферних уређаја

1

29. Средства и методе заштите рачунара 130. Систематизација знања о раду у оперативном

систему 1

5. Т

екст

-про

цесо

р

31. Радно окружење текст-процесора 12032. Једноставнија подешавања радног окружења 1

33. Правила слепог куцања 134. Подешавање и промена језика тастатуре („писма”) 1

Јану

ар

35. Операције са документима (креирање, отварање, премештање од једног до другог отвореног документа, чување, затварање)

1

36. Премештање садржаја између више отворених докумената 1

37. Проналажење и замена задатог текста 138. Уређивање текста 1

Феб

руар

39. Форматирање текста (страница, ред, маргине, проред) 1

40. Коришћење симбола за форматирање 141. Систематизација градива – практични задатак 142. Уметање у текст: специјалних симбола, датума и

времена, слика, текстуалних ефеката; Уметање табеле у текст

1

43. Уметање и позиционирање нетекстуалних објеката 1

44. Уметање табеле у текст 145. Писање математичких формула 146. Нумерација страница 1

Мар

т

47. Израда стилова 148. Коришћење готових шаблона и израда

сопствених шаблона 1

49. Генерисање садржаја и индекса појмова 150. Систематизација градива – рад у програму Word

2010 1

6. У

вод

у мр

ежне

ин

фор

маци

оне

техн

олог

ије

51. Појам рачунарске мреже 1452. Рачунари-сервери и рачунари-клијенти 1

53. Глобална мрежа (интернет) 154. Интернет-провајдери и њихове мреже;

Технологије приступа интернету 1

68

Мес

ец

Нас

тавн

а те

ма

Број часова

Наставна јединица за обраду

за друге типове

по н

аста

вној

те

ми

Апр

ил

7. И

нтер

нет

55. Сервиси Интернета: World Wide Web, FTP, електронска пошта, веб-форуми 1 7

56. Веб-читачи; Претраживачи, претраживање и коришћење информација са интернета 1

57. Интернет мапе 158. Виртуелни телефон 159. Друштвене мреже и њихово коришћење 160. Електронска трговина, електронско пословање и

банкарство; Електронски подржано учење 1

Мај

61. Право и етика на интернету 1

8. С

лајд

-пре

зент

ациј

е

62. Презентације и њихова примена 11363. Основне етапе при развоју слајд-презентације 1

64. Радно окружење програма Power Point 2010 за израду слајд-презентација 1

65. Подешавања радног окружења; Типови „погледа” на презентацију 1

66. Креирање фото-албум презентације 167. Основне операције са слајдом 168. Додавање и форматирање текстуалних и

нетекстуалних објеката 1

Јун

69. Мастер-слајд 170. Анимација објеката слајда 171. Анимација прелаза између слајдова 172. Интерактивна презентација (хипервезе, акциона

дугмад) 1

73. Подешавање параметара приказа презентације; Штампање презентације 1

74. Систематизација градива – рад у програму Power Point 2010 1

Прво полугодиште 28 6 34

Друго полугодиште 34 6 40

Укупно: 62 12 74

69

4. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА

Образовни стандарди су искази о темељним знањима, вештинама и компетенцијама које ученици треба да стекну у оквиру одређеног предмета и нивоа у образовању.

Образовни стандарди су уобичајено формулисани на три нивоа постигнућа:• Основни ниво;• Средњи ниво;• Напредни ниво.

Основни ниво. На основном нивоу описани су захтеви који представљају базични или основни ниво знања, вештина и умења. Очекује се да ће скоро сви, а најмање 80% ученика/ца постићи тај ниво. На основном нивоу налазе се темељна предметна знања и умења, то су функционална и трансферна знања и умења неопходна како за сналажење у животу, тако и за наставак учења.

Средњи ниво. На другом нивоу описани су захтеви који представљају средњи ниво знања, вештина и умења. Он описује оно што просечан ученик/ца може да достигне. Очекује се да ће око 50% ученика постићи или превазићи тај ниво.

Напредни ниво. На трећем нивоу описани су захтеви који представљају напредни ниво знања, вештина и умења. Очекује се да ће око 25% ученика постићи тај ниво. Знања и умења са овог нивоа су трансферна, пре свега за наставак школовања. Компетенције са напредног нивоа су по правилу и когнитивно сложеније од оних са базичног и средњег нивоа. То значи да се од ученика очекује да анализира, упоређује, разликује, критички суди, износи лични став, повезује различита знања, примењује их и сналази се и у новим и нестандардним ситуацијама.

Компетенције су оно што ученици знају и могу да ураде захваљујући свом образовању. Општа предметна компетенција описује крајњу сврху учења одговарајућег предмета

(ученици су способни да користе информатику да би решавали проблеме са којима се суочавају у свакодневном животу).

Специфична предметна компетенција описује специфичне способности ученика које омогућавају да се развије општа предметна компетенција (ученици умеју да напишу текст користећи програм Word).

Једна од кључних компетенција је информатичка писменост. Ова компетенција подразумева да ученик компетентно и критички користи технологије информационог дру-штва у разноврсним ситуацијама и активностима, да би остварио своје циљеве, констру-ктивно и промишљено учествовао у животној заједници.

У оквиру нашег средњошколског система још увек нису донешени стандарди за предмет Рачунарство и информатику.

Стандарди у Србији

Извесно време се ради на Стандардима ученичких постигнућа за основне и средње школе. Неки стандарди су ушли у праксу, неки су у фази нацрта, а неки су ревидирани на основу искустава из праксе.

Покренут је пројекат „Развионица”. У њему се, кроз оглед који се спроводи у 160 школа, наставници обучавају како да планирају наставу у складу са стандардима и исходима (Нацрт оквира Националног курикулума). Исходи из овог документа (Оквир предметног курикулума – обавезни предмети у општем средњем образовању) за први разред јесу да ће по завршетку првог разреда ученик бити у стању да:

70

• познаје основне појмове у информатици,• препознаје компоненте рачунарског система,• описује врсте софтвера,• користи оперативни систем,• уређује документе у програму за обраду текста,• наводи основне појмове о рачунарским мрежама,• разликује и користи сервисе интернета,• примењује правила понашања на интернету и препознаје потенцијалне ризике и

опасности,• уређује и приказује слајд-презентације.

Недостаје сет стандарда који би дефинисао које су то информатичке компетенције (не само на нивоу међупредметних компетенција) које ученик треба да има по завршетку основне, односно средње школе.

У ери савременог друштва заснованог на знању, поседовање информатичких знања и вештина је кључни фактор за равноправно учешће свих грађана у пословним и друштвеним токовима. У складу са потребом да запослени у Европској унији имају јединствено и препознатљиво информатичко образовање 1997. год. основана је ECDL фондација на иницијативу CEPIS (Council of Europian Professional Informatics Societies). ECDL (European Computer Driving Licence) добија 2003. год. званичну подршку Европске комисије, те постаје службени стандард у државним органима Уније и свих њених чланица. ECDL је за кратко време прихваћен, тако да се данас користи у 148 земаља и на 36 светска језика.

ECDL стандард подразумева:1. Основе информационих и комуникационих технологија (основни појмови о хардверу и

софтверу, рачунарским мрежама, интернету, сигурности података, примени рачунара);2. Коришћење рачунара и управљање датотекама;3. Обрада текста;4. Табеларне калкулације;5. Коришћење база података;6. Презентације;7. Интернет и комуникације.

Национална Комисија за анализу усклађености наставног програма „рачунарство и информатика” са европским ECDL стандардима својим радом током фебруара и марта 2014. год. завршила је прву фазу анализа и званично констатовала:

1. Да се наставни предмет „рачунарство и информатика” изучава четири године у свим типовима гимназије и да се исти поклапа са програмом  ECDL Core  у оквиру  ECDL Syllabus 5.

2. Да наставни програм предмета  „рачунарство и информатика”  у средњим стручним школама већ у првој години учења обухвата градиво изједначено са  ECDL  Start  у оквиру ECDL Syllabus 5 за све трогодишње и четворогодишње средње стручне школе.

3. Даља усклађеност предмета из области рачунарства и информатике, који се проучавају у средњим стручним школама, до нивоа  ECDL Start  или  ECDL Core  у оквиру  ECDL Syllabus 5, треба бити предмет појединачних анализа наставних планова и програма из тих предмета према свим образовним профилима и подручјима рада.

С обзиром на то да степен пролазности који се код ECDL-а захтева на нивоу 75%  значи да се ECDL сертификација може одобрити свим ученицима са закљученом оценом у сведочанству 4 или 5 из предмета рачунарства и информатике. Остали ученици морају имати допунску проверу зања уколико желе ECDL сертификат.

71

Стандарди у земљама у окружењу, од којих су неке у Европској унији

• Хрватска

Постоји Национални оквир курикулума (од 2011. године) који одговара нашим Стандар-дима. Информацијске и комуникацијске технологије се изучавају у оквиру четири циклуса кроз Техничко стваралаштво до краја средње школе.

• Црна Гора

Донета је Стратегија увођења ИКТ.Дефинисани су стандарди.2

Ученик/ца треба да:• објасни улогу појма информације у савременом друштву,• опише појам информационе технологије,• објасни Фон Нојманов модел рачунара,• разликује хардверске и софтверске компоненте рачунара,• објасни појам оперативног система,• познаје елементарну употребу рачунара,• креира и елементарно форматира текстуалне датотеке,• познаје елементарну употребу мултимедијалних програма,• разумије основне појмове рачунарских мрежа,• познаје основне начине добијања информације са интернета,• представи интуитивни појам алгоритма,• дефинише начине заштите информација,• објасни принцип рада рачунара,• наброји врсте системског и апликативног софтвера,• опише начине кодирања података у рачунару,• разумије улогу програма и програмских језика,• форматира текстуалне датотеке,• користи мултимедијалне садржаје,• наброји облике размјене саопштења у рачунарској мрежи,• опише начине ширења рачунарских вируса и начине заштите,• на интернету пронађе податке и употријеби их за обликовање информације,• наброји основне елементе алгоритма,• дефинише појам информационог система,• креира мултимедијалне садржаје,• напредно представља информације путем презентација и мултимедијалних садржаја,• познаје сервисе интернета,• самостално израђује алгоритме и рјешава постављене проблеме.

У школама у Црној Гори постоје, као редовни предмети, Техника и информатика (од 5. до 7. разреда) и Увод у програмирање и израда мултимедијалних презентација (од 7. до 9. разреда). Године 2015. одобрен је и пилот-пројекат Школа за ново доба. Обавља се у четири разреда у специјално опремљеним учионицама, са таблет-уређајима за ученике.

2 Каталог знања – предметни програм ИНФОРМАТИКА за I или II разред средње стручне школе, Завод за школство, Подгорица 2009.

72

5. КОРЕЛАЦИЈА

Под појмом корелације подразумева се повезивање, уједињење и усклађивање програм-ских садржаја унутар одређеног предмета и међу предметима. Унутрашња и међупредметна корелација потребна је као облик дидактичко-методичке припреме за наставу кроз коју ће наставник пролазити са учеником тако да се дође до примеренијих, лакших, успешнијих начина, облика и метода рада. Поред васпитних, образовних и функционалних наставних циљева предност се мора дати корелацији унутар предмета рачунарство и информатика: хардвер – оперативни систем, оперативни систем – програми у оквиру рачунара, хардвер – рачунарске мреже, оперативни систем – рачунарске мреже... Ово је важно јер су унутрашњи односи и везе међу областима (програмским целинама) неопходни за успешно остваривање наставних садржаја. У оквиру предмета рачунарство и информатика бројне су могућности за комбиновање.

Корелација наставног предмета може бити: хоризонтална, вертикална и дијагонална.Хоризонтална корелација је таква врста повезаности наставног садржаја која под-

разумева повезаност садржаја различитих наставних предмета на нивоу једног разреда.Под вертикалном корелацијом наставног садржаја се подразумева међусобно повезивање

садржаја једног предмета на нивоу више разреда.Дијагонална корелација подразумева повезивање истих садржаја који се јављају у више

наставних предмета на нивоу више разреда.Кроз вертикалну и хоризонталну корелацију наставних предмета настаје корелацијски

наставни систем кроз који се уједињује и повезује садржај области појединих предмета. Предмет рачунарство и информатика се најчешће повезује с природним наукама (математика, физика, хемија), али је исто тако важан однос информатике са српским језиком, страним језицима, историјом, географијом, итд.

Корелација је, дакле, уједињење, а не просто повезивање наставних области. Међу собна сарадња наставника се огледа у заједничком усклађивању тема и узајамној коре лацији међу предметима. Само се тимским радом и добром координацијом може обезбедити заједничко тематско планирање. Наставници морају сарађивати при планирању да би се остварила тематска и временска корелација међу предметима.

Могућност за тимски рад треба максимално искористити.Модел васпитно-образовног система који полази од начела мултидисциплинарности и

уједињења научних области, практично, напушта „традиционалну наставу” и успоставља систем међупредметне интегрисаности.

5.1. ПРИМЕРИ ХОРИЗОНТАЛНЕ КОРЕЛАЦИЈЕ

У наставном плану рачунарства и информатике за први разред гимназије се у највећој мери уочава хоризонтална и дијагонална корелација са наставним садржајима природних предмета.

Математика: • веза са теоријом информација, • бројни системи,• израчунавање вредности израза,• писање математичких формула,• графичко представљање информација – графикони.

73

Физика:• СИ-систем мера, СИ-префикси,• рачунар је електронска машина,• електрична кола, електромагнетизам,• ласери, лед диоде.

Хемија:• дешифровање ДНК помоћу рачунара,• гасна плазма, течни кристал.

Екологија:• рециклажа рачунара и рачунарских компоненти.

Корелације се у предмет рачунарство и информатика могу успоставити и са друштвеним наукама:

Психологија:• утицај рачунара на психу човека,• утицај друштвених мрежа на психологију човека.

Историја:• улога рачунара у индустријском развоју после Другог светског рата.

Географија:• мреже на различитим географским подручјима.

Социологија:• утицај друштвених мрежа на социјализацију човека у савременом друштву.

Енглески, француски, руски, немачки, италијански језик: • унос текста задатог на страном језику.

Практично, где год је могуће, треба успоставити корелацију са сваким предметом кроз разне врсте задатака, вежбања и активности. У сарадњи са професорима других предмета треба осмислити и организовати активности ученика, тако да је за њихово обављање неопходно:

• коришћење интернета (уз обавезну проверу извора и тачности информације),• обрада текста,• представљање података помоћу дијаграма и графикона, • креирање слајд-презентација, итд.

74

6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ

Посеби облици рада, као што су допунска, додатна и припремна настава, према Закону о средњем образовању и васпитању (члан 24), организују се уколико се у току школске године укаже потреба за тим.

Припремни рад се реализује за ученике који полажу разредни или поправни испит, као и за ванредне ученике.

6.1. ПРОГРАМ РАДА ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ ПРЕДМЕТА РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА

Циљ допунске наставе јесте пружање подршке и помоћи ученицима у савладавању текућег градива. На допунску наставу се обавезно упућују сви ученици који са тешкоћом савладавају градиво предвиђено планом и програмом редовне наставе. На часове допунске наставе могу доћи и ученици који имају потребу за додатним објашњењем одређених делова градива.

Место одржавања наставе: Кабинет за информатику.Верификатор/доказ: мали дневник првог разреда.Организује се по по следећем годишњем плану рада који је дат оквирно, јер сваки

предметни наставник рад прилагођава потребама ученика.

ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА – ДОПУНСКА НАСТАВА – I РАЗРЕД

Редни број Теме Предвиђени број часова

1. Бројевни системи 2

2. Хардвер 2

3. Софтвер 1

4. Рад у графичком оперативном систему 2

5. Форматирање текста 7

6. Интернет 2

7. Слајд-презентације 2

Укупно 18

75

6.2. ПРОГРАМ РАДА ДОДАТНЕ НАСТАВЕ ПРЕДМЕТА РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА

Циљ додатне наставе је да мотивише ученике и пружи им могућност да унапреде, прошире и креатвино користе знања стечена на редовним часовима.

Додатну наставу похађају заинтересовани ученици свих разреда који желе да прошире своја знања о примени рачунара у различитим областима и унапреде стратегије и технике самосталног учења. Додатна настава пружа могућност рада са ученицима који се припремају за учешће на такмичењима која се организују у области рачунарства и информатике (такмичење из програмирања у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Raf Challengе-a и сл.)

Место одржавања наставе: Кабинет за информатику.Верификатор/доказ: мали дневник првог разреда.Организује се по следећем годишњем плану рада који је наведен оквирно, јер сваки

предметни наставник рад прилагођава жељама и могућностима ученика.

ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА – ДОДАТНА НАСТАВА – I РАЗРЕД

Редни број Теме Предвиђени број часова

1. Бројевни системи – математичке операције 2

2. Форматирање текста – напредно коришћење 4

3. Интернет 1

4. Слајд-презентације – напредно коришћење 2

5. Припрема за такмичење 7

Укупно 16

6.3. СЕКЦИЈЕ

Због велике специфичности самог предмета рачунарство и информатика и интересовања ученика за нове технологије, могуће је направити велики број секција. Ове секције могу да похађају ученици који имају афинитета према одређеној теми, а с намером да развију креативан приступ проблему и да буду самостални у раду.

6.3.1. ПЛАН РАДА ХАРДВЕРСКЕ СЕКЦИЈЕ

Хардверску секцију треба основати ради едукације ученика у области састављања рачунарских конфигурација и инсталације основних софтверских пакета. Ова секција представља непрекидну обуку заинтересованих ученика. Финансијска помоћ школе је неопходна, јер секција одржава школске рачунаре.

76

Ова секција се по начину рада разликује од других секција, јер су њене активности континуиране у току школске године, а обухватају следеће:

• Сталан пријем нових чланова;• Дијагоностика неисправности рачунара;• Замена неисправних делова у рачунару;• Повезивање склопова рачунара;• Повезивање и подешавање рачунарске (жичне или бежичне) мреже (хардверско-

-софтверско);• Инсталација оперативних система;• Инсталација драјвера хардверских компоненти;• Инсталација основних алата за несметан рад на рачунару;• Инсталација апликативних софтвера неопходних за испуњење школских планова и

програма везаних за наставу из предмета рачунарство и информатика;• Инсталација антивирус програма;• Брисање вируса са заражених рачунара или медија.

Да би хардверска секција уопште могла да функционише неопходно је обезбедити:• Просторију;• Алате;• Резервне делове, каблове, потрошни материјал, итд.

Пошто се област рачунарства и информатике развија брже од свих осталих, хардверска секција може организовати и курсеве, предавања или разговоре са ауторитетима из рачунарских фирми или факултета за све ученике школе.

6.3.2. ПЛАН РАДА СЕКЦИЈЕ ЗА HTML

Ову секцију треба основати, да би се ученицима пружила могућност да сагледају друга-чији приступ раду са текстом (Markup Language – у односу на приступ WYSIWYG који се изучава на редовним часовима).

Циљ секције је да ученици:• Попуне и надограде знања из ове области стечена током редовних часова предмета

рачунарство и информатика.• Стекну потребну основу за будући рад и очекиване промене у технологији.• Стекну представу о томе шта их чека и какви су им задаци у том раду.• Овладају информатичким знањем и вештинама креирања веб-страна, као и

принципима који ће им омогућити самостални рад у различитим програмским пакетима.

• Изразе своје жеље, представе их на свој начин, буду креативни у складу са могућностима.

• Стекну осећај припадности групи, учествују у групном раду и подстичу исти.• Учествују у решавању проблема других и воде дијалог о резултатима.

Исход секције:Ученици у раду секције треба да:• Буду спремни за тимски рад.• Самостално и групно решавају проблеме и задатке који се пред њих постављају.• Буду способни за практичну примену.

77

Теме и активности које би се реализовале у оквиру ове секције обухватају следеће:• основе HTML-а; • структуру – основне тагове (<HTML>, </HTML> – заграде HTML – текста; <HEAD>,

</HEAD> – заграде загљавља, садржи мета – дефиниције HTML-документа; <TITLE>, </TITLE> – заграде за назив HTML-документа и <BODY>, </BODY> – заграде текста обележеног документа);

• писање програма у најједноставнијем текст-едитору;• форматирање текста у оквиру HTML-а; • таг за боје позадине, објекта и слика; • прављење линкова; • рад са сликом у оквиру HTML-а; • рад са табелама; • листе (нумерисане и ненумерисане листе);• рад са фрејмовима; • уметање стилова директно у HTML фајл; • постављање презентације на Web.

Препорука је да се за креирање и едитовање HTML страна користи NotePad, а ученике упутити да могу користити приручник „Основе израде веб страна”, који је направљен у оквиру програма Microsoft – Партнер у учењу. Може се пронаћи на страници: http://www.microsoftsrb.rs/download/obrazovanje/pil/Izrada_Web_stranica.pdf.

78

7. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ, ОБЛИЦИ, СРЕДСТВА У НАСТАВИ ИНФОРМАТИКЕ3

7.1. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

Као и у свакој другој области људске делатности, у васпитно-образовном процесу, траже се и бирају одговарајућа средства, начини и поступци помоћу којих се могу постићи добри резултати. Настава је најорганизовани вид васпитно-образовног рада, па је зато важно да се пронађу, селектују и примене они начини, методе и поступци рада који ће према процени дати најбоље резултате. Најадекватније поступке, који се у настави користе, називамо наставним методама.

Метода (на грчком значи пут, начин) у општем значењу представља плански поступак у раду са одређеним циљем. Подразумева унапред смишљен поступак, план, којим се предвиђа деловање ради постизања утврђеног циља или задатка, као и могућност поновне примене и проверавања сврсисходности и вредности дате методе.

Наставне методе се могу дефинисати као начини и поступци рада наставника и ученика у наставном процесу, тј. проналажење путева који воде до реализације наставних циљева. Методе су те које одређују како треба да тече наставни процес, које и какве активности треба да испуњавају наставници и ученици.

Наведимо неке дефиниције наставних метода:• „Наставне методе су начини рада. Будући да у настави раде наставник и ученик, свака

метода има двострано значење, тј. односи се на начин рада наставника и ученика” – В. Пољак.

• „Дидактичка метода је поступање наставника и ученика у току наставе да се савлада одређено градиво и развију одговарајуће способности васпитања” – Ђорђе Лекић.

• „...дидактички метод – то је систем педагошких правила и принципа дијалектички узајамно повезаних и узајамно условљених активности наставника и ученика примењених на решавање одређеног круга задатака усмерених на постизање заданог дидактичког циља” – М. Ј. Махмутов.

• „Наставна метода је начин, средство и облик поступања у наставном раду, којим ученици и наставници заједничким деловањем, путем предавања и усвајања знања, навике и вештине правилно и економично обрађују васпитно-образовни материјал и у том обрађивању, психолошки прилагођеном ученицима и идеолошки усклађеном с одређеном друштвеном средином, омогућују развој ученикове друштвене личности и свих његових способности” – Т. Продановић.

• „Под наставним методама подразумевамо оне прикладне педагошке поступке помоћу којих наставник води ученика до знања. Наставне методе су кад ученик самостално учи и методе учења” – Мајер (G. Mеyеr).

3 Ова област се базира на поглављу „Наставне методе у настави информатике” (Воскресенски и Глушац 2007).

79

Из свих дефиниција намеће се један суштински закључак да у настави информатике у зависности од наставних метода врши успостављање спреге између наставника и ученика.

У класификацијама метода наставе, које се могу извршити са разних становишта, у методици наставе информатике уочавају се оне које:

1. преузимају методе дидактике са мањим корекцијама,2. знатније уважавају специфичност наставе информатике,3. уважавају специфичност наставе информатике, а користе се класификацијом наставних

метода датих у дидактици.

Све методе могу се поделити у три групе:1. вербално-текстуалне,2. илустративно-демонстративне,3. лабораторијско-експерименталне методе.

7.1.1. ВЕРБАЛНО-ТЕКСТУАЛНА ГРУПАЦИЈА НАСТАВНИХ МЕТОДА

• Метода усменог излагања (монолошка метода) у настави информатике

Као и свака друга метода наставног рада и ова метода има своје добре стране, али и недостатке које наставник треба да зна. Добра страна је, свакако, та што овом методом наставник у директном контакту са информатичким садржајима омогућава ученицима да без лутања добију праве информације из садржаја о којима се ради. Још једна позитивна страна је та што у таквој ситуацији наставник подвлачи оно што је битно, истиче и резимира оно што је суштинско. Наравно, ова метода је погодна и зато што наставнику омогућује да нагласи естетске вредности и моралне ставове, користећи за то сваку погодну наставну ситуацију. Али такав приступ прате и неке слабости као што су: недовољна активност свих ученика, могућност да ученици прихвате просту репродукцију и усвајају наставникове речи без улажења у њихов смисао и без разумевања; ова метода не постиже увек самосталност и стваралаштво.

• Метода разговора (дијалошка метода) у настави информатике

Ова метода користи се у настави уопште, али је нужно њено прилагођавање узрасним могућностима ученика и њиховим нивоима способности. За различите узрасте, наравно, користе се различити прилази у формулисању питања, постављању проблема, дискусије и сл. Добра страна методе разговора је та што се тако успешније активирају ученици у настави, код њих се више развија самосталност у рада него што је то случај код примене монолошке методе. Сем тога, при обради градива путем дијалога ученици су на часу информатике принуђени да сами уочавају односе између појмова, да изводе закључке, врше уопштавања, и на тај начин се вежбају у самосталном мишљењу и радним активностима. Научено на овакав начин боље се разуме, схвата и памти. Недостатак ове методе је тај што се она не може употребљавати при обради свих врста градива. Употребом дијалог у одређеним наставним ситуацијама може се изгубити нужна систематичност и целовитост у учењу, поготово ако наставник није оспособљен за његову ваљану примену.

Захтеви за примену ове методе у настави су:• Питање се поставља свима у одељењу, а не појединачно, док одговор на питање даје

један ученик ког одреди наставник.

80

• Питања морају бити јасна и недвосмислена. Сва питања на која би се могла дати два или више одговора треба избегавати.

• Питања морају бити тако формулисана да се на њих не може одговарати само са ДА или НЕ.

• Наставник мора да почне најпре са оним питањима која су јасна свим ученицима у одељењу.

• Треба омогућити потпуну слободу у изношењу оног што ученик сматра битним.• При примени дијалошке методе дисциплина мора да буде на високом нивоу, јер овакав

вид презентовања градива представља погодну ситуацију да се дисциплина наруши.• Наставник треба да буде стрпљив и толерантан у овој врсти рада.• Важно је усмерено водити разговор, затим синтетизовати и уопштити резултате до

којих се дошло заједничким радом.

• Метода рада са текстом у настави информатике

Употреба штампаног текста у настави информатике је ретка појава, односно можемо је посматрати као рад са додатним наставним средствима на часовима информатике. Наставна метода рада са текстом у комбинацији са другим методама може постићи интензивирање мисаоне и емоционалне активности ученика, развијање културе успешног читања и успешно коришћење различите литературе. У настави информатике ова метода је нарочито изражена у делу рада са текстом на рачунару.

• Метода писмених и графичких радова у настави информатике

Да би се млади ослободили за комуникацију у савременом друштву, неопходан је организовани наставни рад и развој интересовања и за ову област људске културе.

У настави информатике ова метода се користи у разним врстама писмених вежби и ученичких радова. Разноврсност форми писменог изражавања и развијање културе писане речи има своје дидактичко оправдање.

Ова метода је у настави информатике стално присутна, јер рад на рачунару подразумева рад са објектима који у основи имају текст или графику и рад са тим објектима представља темеље информатичке писмености.

7.1.2. ИЛУСТРАТИВНО-ДЕМОНСТРАТИВНА ГРУПАЦИЈА НАСТАВНИХ МЕТОДА

У процесу наставе демонстрација (показивање, доказивање, објашњавање) представља приказивање ученицима свега што је могуће перцептивно доживети. Због тога је ова метода најуже повезана са материјално-техничком страном наставе – са применом наставних средстава и радом у лабораторијским условима.

У настави информатике ово је метода која се веома често примењује. Најчешће се користе следећи типови: демонстрација статичких предмета (слике, цртежи, шеме, предмети) и демонстрација активности (динамичка структура одређеног рада, радни процеси, демонстрација рада на рачунару и др.).

Метода демонстрације се увек повезује са осталим наставним методама. То је нужно јер кад наставник монолошки излаже наставно градиво или путем дијалога води ученике до нових знања, он све активности прати демонстрацијом одговарајућих средстава, поступака и радњи.

81

Демонстрација у настави информатике је веома пожељна, јер наставник поступним презентовањем корака, који су неопходни за правилно коришћење одређених програма, пружа ученицима могућност да схвате и усвоје принципе и законитости рада у неком од програмских окружења. У овом тренутку су најчешће Power Point презентације које се приказују помоћу пројектора и које сликовито објашњавају ученицима оно што се не би у потпуности разумело и усвојило вербално-текстуалном методом.

Грешка која се често среће јесте преопширност текста који се уноси у презентацију. Слајдови треба да садрже само тезе и слике које показују на најзнаважније моменте везане за дату тему.

7.1.3. ЛАБОРАТОРИЈСКО-ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ГРУПАЦИЈА НАСТАВНИХ МЕТОДА

У настави информатике лабораторијски рад јесте врста наставне активности у којој ученици уз руководство наставника или другог стручњака раде са рачунарском опремом на одговарајућим садржајима како би потпуније упознали природу и законитости датих садржаја. Све то зависи од специфичног радног задатка. Без обзира на облик рада, место и врсту задатака, лабораторијски рад пролази кроз неколико фаза:

• проучавање потребе, целисходности за лабораторијским радом;• упознавање могућности успешног извођења;• реално одмеравање радних задатака;• давање задатака и упутства за рад;• извршавање радних задатака;• упознавање групе, колектива или само наставника о резултатима рада;• вредновање постигнућа појединца или групе.Лабораторијски и практични радови су метода наставног рада која омогућава

интезивирање, креативних и радно-професионалних активности ученика, а тиме и бржи васпитно-образовни напредак ученика. Ова метода има посебан значај за изграђивање научног погледа на свет, развијање културе рада, техничке културе и самосталности, као и способности самосталног рада. Без њене примене није могуће оспособити савременог информатичког стручњака потребног нашем општедруштвеном развоју. И ова метода се најуспешније користи када се адекватно комбинује са осталим методама рада у настави.

• Кибернетичке наставне методе у настави информатике

Реализација програмских садржаја информатике врши се на нивоу оперативног управљања, где је наставник (управљачки систем) организатор и креатор наставног процеса. На нивоу оперативног управљања на резултате одговарајући утицај имају стручни активи, као и школски надзорници за информатику.

Да би се овладало задацима наставе неопходно је познавати путеве који воде до реализације циљева наставе, тј. до познавања метода наставе. Овде треба посебно нагласити да се све методе из датог система у крајњој инстанци базирају на општим законима мишљења.

Посебне методе у настави информатике:1. Пројектна метода;2. Метода корак по корак;3. Метода реферата.

82

• Пројектна метода

„Настава која је оријентисана ка примени, изради и науци информатике може се реализовати само помоћу метода пројектно оријентисане наставе”, каже се у скоро свим дидактичким приручницима за предмет информатике.

УченикРад на самосталномпројекту

Деловање Упутства

Контрола

Усмеравање

НаставникЗапажање Питања

Слика1. Пројектна метода

• Метода реферата у настави информатике

Применом метода реферата наставни садржаји се могу обрадити, понављати и утврђивати или чак допунити на другачији начин од уобичајене праксе на часу. Код ове методе прдржавати се следећег:

• Са учеником или групом ученика треба одрадити увод у теме реферата;• Одржавати консултације да би се разјаснио напредак рада и да би се припремио

методичко-дидактички састав часа/реферата;• Од ученика захтевати коришћење савремених средстава за презентацију;• Ученици би реферат излагали у групи која га је обрадила, а остали ученици би

предложили евентуална неопходна скраћења или проширења. Ученик би требало да састави реферат на систему за обраду текста, јер су све измене у том случају једноставне;

• Код излагања реферата треба настојати да буде слободно излагање, уз коришћење пи-смене документације. Дозвољено је цитирање и прилагање бројчаних података. На крају излагања осталим ученицима је дозвољено да постављају питања и дискутују. Потпи тања су дозвољена само у неким случајевима. У оквиру додатне дискусије на располагању стоји наставник, који предузима евентуалне корекције, допуне, наглашавања.

• Метода корак по корак у настави информатике

Први крак је тај да полазимо од искуства ученика, а не од чисте теорије. Други корак је да пређемо на теорију и теоријске моделе, излажући их тако што их

везујемо за искуства ученика. Овај корак је битан јер се теорија везана за лична искуства лакше прихвата и памти, и обично се у пракси може много боље применити.

Трећи корак јесте да на основу неког случаја или практичног примера из искуства ученика урадимо вежбу.

Четврти корак је да по завршетку претходних активности продискутујемо о вежби, како би дошло до повратне спреге у оквиру теорије. Управо у овом кораку најчешће лежи најважнији „сазнајни моменат”.

Пети корак је вежбање тока радње који ученици треба да вежу за сопствену праксу, тако да се научено знање одржи и након часа. На тај начин ће ученици моћи ефикасније да га примене.

83

7.2. НАСТАВНИ ОБЛИЦИ

Облици рада су поступци наставника и ученика у току наставе које они чине да би се што успешније савладало одређено наставно градиво и развиле одговарајуће способности ученика. Различити облици рада имају заједнички циљ да се што успешније усвоји одре-ђено наставно градиво које је предвиђено планом и програмом. Избор облика рада у настави информатике у нашем образовном систему је у потпуној корелацији са наставним средствима. Наиме, број ученика у одељењу дели се са бројем рачунара и однос броја ученика са бројем рачунара представља добијени количник. Наставни облици могу бити:

• Непосредни – класични (наставник руководи наставним процесом у потпуности);• Посредни (наставник води, усмерава и контролише образовни процес посредним сред-

ствима – општом организацијом рада, припремама посебних задатка, радних и кон-тролних листова, упутствима).

Класификација облика рада у настави информатике врши се према броју ученика у одељењу који истовремено заједнички раде на одређеним наставним задацима. По том кри-теријуму говори се о СОЦИЈАЛНИМ ОБЛИЦИМА РАДА, о тзв. бројчаним формацијама ученика при заједничком раду. У такве облике се убрајају следећи облици рада:

• фронтални,• групни,• рад ученика у паровима,• индивидуални.

7.2.1. ФРОНТАЛНИ ОБЛИК РАДА

У настави разликујемо два облика рада на часу: везани и слободни. Везани се карактерише доминантном улогом наставника који чврсто контролише час и највећи део времена користи за своју вербалну активност. Слободни начин рада је кад ученици постављају циљ и задатке часа, планирају рад, реализују га и своде резултате. Наставник је ту у улози организатора, он усмерава и помаже. У слободном начину рада, ако је цело одељење истовремено ангажовано на истом садржају или задатку, фронтална настава задржава своје основне карактеристике.

Главне особине оваквог начина рада: економичност, систематичност, укључивање у рад и слабијих ученика, васпитавање у колективном духу, развијање такмичарског духа.

Слабости: усмереност ка просеку, рецепторска позиција ученика, мала повратна инфор-мација ка наставнику.

Захтеви наставе одређују место и улогу рачунара на часовима фронталне наставе:• Наставник изводи предавања користећи се рачунарем, уз припремљену презентацију

(нпр. Power Point или готове образовне софтвере, који се још увек не сврставају у званична наставна средства).

• Пројектор повезан са рачунаром представља техничку основу рачунарске подршке у фронталним облику рада.

• Специфични образовни ефекти својствени рачунару обезбеђују се избором образовног софтвера у складу са концепцијом наставника.

• Приликом презентовања садржаја одабраног образовног софтвера, наставник је активан: коментарише, тумачи, води дијалог или одговара на питања ученика.

• Основна карактеристика софтвера погодног за примену у фронталној настави је доступност појединих мањих целина у оквиру садржаја који су обухваћени целом апликацијом.

84

• Боље упознавање појава, процеса и поступака омогућује се варирањем услова у којима се одвијају. То се постиже променом улазних параметара, што подиже мотивацију ученика.

• Укључивањем рачунарске подршке у фронталној настави подстиче се жеља за индивидуалним експериментом на рачунару.

• Излагање применом рачунара знатно је ефикасније од устаљених класичних метода. У предмету наставе могуће је издвојити и нагласити поједине кључне детаље, које класичним фронталним предавањем не би остали у трајном сећању, као што то случај уз подршку визуелног доживљаја.

7.2.2. ГРУПНИ ОБЛИК РАДА

Примена групног облика наставног рада има своје социолошко, психолошко, педагошко и дидактичко оправдање. Група постоји и у друштвеном животу и значајна је по својим вредностима као незаменљива социјална структура. Организације рада по групама на часу информатике нарочито је битна, јер је тимски рад свеприсутан у информатичким делатностима савременог друштва.

У групном облику рада ученици добијају унапред припремљене задатке које самостално решавају, путем којих се развијају интелектуалне способности, као што су: способност раздвајања битног од небитног, прецизност опсервације, анализа појава и законитости, усвајање појмова и извођење одређених закључака на основу личног искуства и сазнања.

Педагошке вредности рада огледају се у следећем:• Стварање социјалних радних навика за рад у групи;• Изграђивање потребе за заједничким радом, рационално коришћење расположивог

времена на часу;• Схватање значаја помоћи ученицима који заостају;• Оспособљавање ученика за самообразовање; • Остваривање веће економичности у учењу; • Постизање радне дисциплине и одговорности; • Развијање смисла за поделу рада;• Ефикасније коришћење различитих извора знања;• Већа слобода ученика у свим фазама наставног рада;• Ефикасније оспособљавање ученика за самосталан рад и стицање знања;• Већа слобода у креативном изражавању;• Комплетна хуманизација наставе.

Психолошке вредности групног облика рада јесу:• Развијање осећаја за заједништво и толеранцију код ученика;• Адаптивности у друштву;• Брже прилагођавање новонасталим ситуацијама; • Разумевање и уважавање туђих ставова и мишљења;• Успешно развијање свестране мисаоне активности.

Социолошке вредности групног облика рада:• Неговање другарства и другарских веза и односа у мањим и већим групама ученика;• Развијање свести да се удруживањем постижу бољи резултати и радни ефекти;• Континуирано и организовано формирање сопствених ставова, погледа, мишљења,

интереса, амбиција;• Боље упознавање сопственог идентитета.

85

Критеријуми према којима се формирају групе су многобројни и разноврсни, неки од њих су:

• место седења;• ниво знања из дате области;• ниво физичке способности;• личне жеље ученика;• опредељење наставника;• жеље родитеља;• афинитет ученика за поједине садржаје рада;• заједничка интересовања ученика;• способност и могућност комуницирања међу члановима групе;• расположиви материјал за рад, итд.

Величина групе зависи од:• узраста ученика;• подручја рада;• радних способности и простора;• интересовања ученика;• расположивог времена за рад.

7.2.3. РАД У ПАРОВИМА

Приликом рада у пару наставник треба да води рачуна да се парови стално мењају. Парови функционишу тако што предвиђају могуће проблеме и заједно предлажу и формирају решења и начине презентације решења. Само један од њих у одређеном тренутку седи за рачунаром, док други асистира. Онај ученик који се не налази за тастатуром може да се посвети другим циљевима – припреми материјала за даљи рад.

Рад у паровима омогућава брже оспособљавање ученика за:• самосталан рад;• успешније комуницирање;• афирмацију свих категорија ученика (слабијих, средњих и бољих); • доприноси стварању повољне социјално-емоционалне климе, што погодује развоју

свих ученика.

Педагошке вредности рада у паровима• Вежбање у заједничком раду, уз обавезан договор о сарадњи.• Коришћење помоћи другог члана.• Рационално коришћење расположивог времена на часу.• Ефикасно учење применом савремених метода и техника рада.• Брже повезивање теорије и практичног рада.• Упућивање на самоконтролу и самодисциплину.

Психолошке вредности рада у паровима:• успешно развијање свестране мисаоне активности;• развијање способности бржег прилагођавања наставним ситуацијама – адаптација;• компромис и толеранција – сваки од чланова одриче се својих ставова како би се

осигурала даља сарадња.

86

Социјалне вредности рада у паровима:• стална вербална и невербална комуникација међу члановима пара и међу различитим

паровима;• заједничко планирање, организација рада и подела радних задатака;• заједничко вредновање резултата и развијање свести да се удруживањем постижу већи

радни ефекти;• заједничко преузимање одговорности, чиме се повећава самопоуздање и упознавање

сопственог идентитета;• заједничка жеља за учењем, радом, разумевањем и помоћи коју ученици пружају један

другом док уче; • поштовање индивидуалности и прилика да управља самим собом, чиме се ученици

развијају у особе са смислом за друштвену, колективну саодносност.

Улога наставника у раду са паровима:• познаје индивидуалне карактеристике ученика, способности, предзнања, интересовања,

комуникационе способности и особине личности;• у зависности од циља у раду, бира начине формирања парова – дијада уз минималне

интервенције на избор ученика;• обезбеђује реверзибилност и обостраност комуникација;• пружа помоћ у раду која је, правовремена и усмерава на самосталност парова, уједно и

мотивишућа за даљи рад;• пажљиво анализира интеракције, истиче позитивне примере у раду;• мотивише иницијативу и креативност; • обезбеђује јединство свих елемената васпитно-образовног рада.

7.2.4. ИНДИВИДУАЛНИ ОБЛИК РАДА

Индивидуални облик рада у настави информатике има велку васпитну вредност. Наиме, развија поверење у сопствене снаге, оспособљава ученике за самокритичност и самоконтролу, обезбеђује дисциплину, навикава ученике на тачност и истрајност у раду.

Увођење у индивидуални рад је:• систематско;• постепено;• директно.

Врсте индивидуалног рада су:• усмерени или вођени;• слободни.

Методика индивидуализованог рада усмерена је на то да ученици:• науче самостално да мисле и уче;• раде појединачно у мањим или већим групама;• упоређују своје резултата са резултатима других ученика;• максимално развијају иницијативу и самосталност у непрекидном прихватању нових

задатака.

Сваки индивидуализовани рад је самосталан рад, он ученицима омогућава да изграђују навике за живот, рад и учење у колективу, а притом намеће и потребу оптималног залагања како за свој лични успех, тако и за успех колектива у коме живе и уче.

87

7.3. НАСТАВНА СРЕДСТВА

Наставна средства у настави информатике можемо груписати у две групе. Прва група јесте група основних дидактичких наставних средстава у које убрајамо: рачунарски систем (у који спадају рачунар, пројектор, штампач, скенер, звучници) са образовним рачунарским софтвером и уџбеник наставе информатике. Друга група наставних средстава јесте група помоћних наставних средстава као што су: збирке задатака, рачунарске брошуре и енциклопедије, радни листови, специјализована штампа, плакати, шеме...

Појам наставних средстава у дидактичкој литератури није јединствено дефинисан. Тако наилазимо на опречна тврђења. Наиме, за једну групу аутора шкоска табла је наставно средство, док је за другу само носилац средства. За једне је књига средство, а за друге је само медијум – носилац наставног садржаја. У пракси наставник није никада потпуно сигуран на који начин ће одређено градиво бити најбоље представљено, да ли говором, сликом или филмом. У пракси се тај проблем осликава на то да наставник не зна да ли се одређена информација најбоље може представити говором, сликом или филмом.

Наставна средства су та која највише помажу остваривању комуникације, и њихова примена није значајна само у педагогији, већ и у другим гранама науке.

7.3.1. РАЧУНАР КАО НАСТАВНО СРЕДСТВО

Рачунар као наставно средство обједињује различите врсте дидактичких наставних средстава: вербалне, текстуалне, аудитивне, видео-средства и омогућава ново наставно средство: образовни рачунарски софтвер. Најзначајнија улога рачунара јесте улога у модернизацији и рационализацији наставе. Наставу која је потпомогнута рачунаром карактерише:

• циљеви подучавања и учења могу се на овај начин прецизно дефинисати и опера-ционализовати, тако да се њихово праћење може пажљиво спровести и вредновати;

• коришћењем рачунара у настави могу се на ефикасан начин испоштовати сви раније наведени дидактички принципи;

• у настави подржаној рачунаром могу се применити савремени облици рада у настави: рад у паровима, групни рад, индивидуални рад, а традиционална фронтална настава се модификује и модернизује;

• наставни садржаји могу се мултимедијално приказивати, и тиме се добија на очи-гледности нпр. природних појава или неких других наставних материја;

• рачунар може да се користи у свим етапама наставе: обради новог градива, вежбању, проверавању знања и оцењивању;

• рачунар сам по себи представља велики фактор мотивације ученика за рад на часу.

Постоји још низ предности које рачунар пружа у настави наспрам традиционалних средстава. У настави информатике рачунар је незаобилазно наставно средство и предуслов за одвијање наставе информатике. Уколико нема рачунара у школи, бесмислено је обављање наставе информатике.

Рачунар као корисничко средство за рад – да би се рачунар користио као средство за рад, треба да има програмску подршку као што су статистичке анализе, обрада текста, графика, базе податка, итд. Овде се убрајају:

88

1. Претраживање података – доминирају две стратегије: прва – омогућује корисницима да користе постојеће базе података; и друга – да се омогући корисницима да сами прикупљају податке, посматрањем или истраживањем, да их организију у категорије, да одлучују о врстама податка у тим категоријама и да потом уносе податке.

2. Обрада текста – ови програми су намењени за оспособљавање корисника да савлада огроман број активности које се своде на писање.

3. Примењени програми – намењени су за решавање одређеног проблема или одређене врсте проблема, који помажу наставнику у реализацији традиционалне наставе (табеле за израчунавање, програми за разредну администраицју, програми за наставни материјал).

4. Рачунарски вођено учење – рачунар се користи у учионици за управљање наставним процесом (коришћење софтвера у сврху надгледања и помоћи ученицима у раду).

Веома је важно да настава информатике буде рачунарски подржана целим рачунарским системом. Ученици морају упознати и додатне уређаје који омогућавају комплетну експлоатацију рачунара као наставног средства. У те уређаје укључујемо: рачунар, пројектор, штампач, скенер, звучници.

Постоји оправдана потреба да се у савременом систему наставе информатике оформе центри при школама у којима би радили наставници и обогаћивали своја информатичка знања и умења. У овом технолошком моменту могу се креирати умрежене рачунарске учионице с 20 ученичких и 1 наставничким рачунаром, ласерским штампачем, скенером, LCD пројектором, дигиталном камером и фотоапаратом, и по потреби осталом дигиталном опремом, мрежном опремом, притом све треба бити намонтирано, инсталирано и у функцији. Оперативни систем на ученичким рачунарима је Windows XP, а на наставничком Windows Server.

7.3.2. УЧЕНИЧКА ЕРГОНОМИЈА

Реч ергономија долази од грчких ријечи ergo (рад) и nomis (закон), што значи да је ергономиста онај који помаже људима у постизању угодније и продуктивније радне атмосфере тако да се физички и психички стрес сведе на минимум. Управо је ово једна од важних ставки којом наставници рачунарства и информатике треба да се позабаве.

Нека општа правила која важе у школама у Србији по питању организације наставног простора за наставу информатике не постоје. Све се своди на способност наставника, као појединаца, да интуитивним осећајем, а у складу са материјалним могућностима, организују рачунарске лабораторије. Међутим, у настави информатике то је нарочит проблем, јер се последицама лоше организације рада баве офтамолози, физиотерапеути и ортопеди. Као наставници информатике морамо имати следеће на уму: информатичка учионица није искључиво учионица за фронталну наставу. Неопходно је омогућити ученицима природан положај тела у раду са рачунаром. Уколико постоје недоумице у вези са тим, треба се консултовати са стручњацима. Могуће је искористити и мотивисаност ученика – нека они сами предложе пројекте на којима би желели да раде.

Наравно, споменута организација индивидуалног рада у информатичкој учионици захтева и прикладан распоред радних места.

Основна правила којих се морамо држати при уређењу учионице:• сви екрани морају бити видљиви наставнику;• светло са прозора не сме се рефлектовати на екранима;• наставник мора имати слободан и неометан приступ сваком ученику.

89

Ергономски обликована информатичка учионица за ученике мора имати уређене следеће компоненте:

• рачунарске системе (умрежене рачунаре, додатне уређаје); • програме (оперативне и апликативне софтвере);• предавачки рачунар (умрежен са осталима, уколико је могуће, наставник на свом

рачунару треба да прати рад свих ученика);• наставна помагала;• анатомске столове и столице;• клима-уређај.

Пракса је показала да је неопходно обезбедити адекватан простор за одлагање ученичких торби, јакни и осталих ствари које најчешће праве проблем.

Слика 2. Пример организације рачунарске учионице

Канцеларијску и „учионичку” ергономију препознајемо по ергономским, анатомским столицама, подметачима за рад с мишем, ергономским тастатурама, правилном природном и вештачком расветом, и још неким детаљима које чине рад угоднијим и сигурнијим.

Иако научници тврде како је тешко мерити телесни и психички замор појединца, можда је довољно рећи да при већем замору продуктивност пада, а грешке су чешће.

Уколико је школа у могућности треба обезбедити најприродније услове за рад са рачунаром, то јест за рачунарским столом. Ергономски облик рачунарског стола обезбеђује:

• добар избор ЛЦД подесивог монитора, • смањену рефлексију, • минимално зрачење,• уштеду простора, • покретљивост,• стабилност.

90

8. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Једна од важних компоненти образовног процеса, која значајно утиче на квалитет образовања, јесте оцењивање. Оцењивање у нашем образовном систему често за собом повлачи бројне проблеме у погледу објективности, валидности и поузданости оцене. Потребно је увести стандарде у оцењивању, организовати што чешће провере знања, увести екстерне тестове, као и различите форме оцењивања.

Ако се посматра важност оцењивања у процесу испуњавања школског плана и програма, требало би узети у обзир следеће:

• Поставити стандарде образовних постигнућа (дефинисати јасне критеријуме оцењивања). Наставник мора да постави критеријуме знања које сваки ученик треба да поседује након завршеног одређеног нивоа школовања, са којима упознаје ученике. При процесу оцењивања наставник мора да зна шта ученик треба да покаже, који квалитет и обим знања, коју врсту проблема треба да решава да би добио одређену оцену. Такође, треба поставити критеријуме вредновања знања и умећа, при чему се не сме изгубити из вида и васпитни процес у коме ученик усваја ставове, вредности и обрасце понашања.

• Концепција оцењивања заснована на образовним стандардима и информативном оцењивању, са нагласком на развојно-мотивациону функцију оцењивања. Оцена може бити:– у функцији давања завршне оцене (у којој мери је ученик остварио постављене

стандарде на крају одређене фазе школовања);– у функцији праћења напредовања и планирања наставних активности (шта је ученик

усвојио, која област му иде теже, у чему га треба додатно подржати).

8.1. НИВОИ УЧЕЊА

По Блуму разликују се 6 хијерархијских нивоа учења. Почевши од најједноставнијег према најсложенијем спознајном домену ту спадају:

1. Чињенично знањеУсвајање чињеничног знања је најнижи образовни циљ. Знање се дефинише као сећање на

раније научене садржаје. Односи се на темељна знања која ученик мора стећи да би схватио смисао предмета који учи. То се присећање може односити на широки распон садржаја: од усвајања терминологије, преко присећања на специфичне чињенице, па све до сећања на сложене теорије. Све што треба постићи на том нивоу знања јесте присетити се одређене информације, што не мора значити и разумевање. На пример, ученик треба меморисати, дефинисати, описати, означити, набројати, препознати.

2. РазумевањеРазумевање се дефинише као способност размишљања о значењу усвојених чињеница.

Та се когнитивна категорија знања може показати интерпретирањем научених чињеница, сажимањем, објашњавањем или предвиђањем учинака или последица. Овај образовни циљ је виши од претходног једноставног присећања на информације и представља најнижи степен разумевања. На пример, за тај ниво знања у настави информатике ученик треба знати да интерпретира синтаксу, карте, таблице и графиконе, вербалне задатке преведе у алгоритам, на темељу чињеница предвиди последице, наведе пример, интерпретира, парафразира.

91

3. ПрименаПримена се односи на способност употребе научених правила, закона, метода или теорија

у новим, конкретним ситуацијама. На пример, на том спознајном нивоу ученик треба знати да реши информатички проблем или демонстрира исправну употребу неке методе или поступка.

4. АнализаНа аналитичком нивоу знања ученик мора бити способан да научене садржаје раздвоји

на саставне делове и разуме организациону структуру. При томе ученик мора знати да одредити саставне делове и односе међу њима, као и организационе принципе. Овај образовни циљ виши је од нивоа разумевања и нивоа примене, јер је за овај ниво знања потребно разумевање садржаја и организационе структуре материјала. На пример, на том нивоу ученик мора упоређивати, супротстављати, препознати неизречене претпоставке, разликовати чињенице од закључака, разликовати узрок од поседице, одредити релевантност података, анализирати организацијску структуру.

5. СинтезаСинтетизовати значи из појединачних делова створити нову целину. Образовни циљ

у овом случају истиче креативно понашање с нагласком на формулисање нових образаца или структура. Примери образовних циљева синтетичког нивоа знања јесу: способност комбинације, постављања хипотезе, планирање, реорганизација, предлагање плана експеримента на рачунару.

6. ПроценаПроцена значи способност сврсисходне процене вредности материјала. Процене се

морају темељити на тачно дефинисаним критеријумима. Образовни циљеви овог подручја су највиши у спознајној хијерархији, јер садрже елементе свих претходних нивоа уз додатак способности процене вредности утемељене на тачно дефинисаним критеријумима. Пример образовних циљева овог нивоа знања јесу: просудити примереност закључака из приказаних података.

На основу ове таксономије оцену треба схватити као резултат упознавања, праћења развоја и вредновања учениковог:

• знања – чињенице, правила: обим знања, стабилност и применљивост, функционалност, мишљење (одвајање битног од небитног, уочавање релација, логичко и критичко расуђивање, способност да користе стечена знања у решавању проблема);

• умења – интелектуалне и практичне операције, развијене до одређеног нивоа увежбаности (усмено и писмено исказивање знања, технике решавања проблема, овладавање алгоритмима, служење рачунарском литературом и информатичком опремом, итд.);

• навика – нпр. јасно и концизно изражавање, уредност, систематичност, одговорност, самосталност у раду; осећај спремности за решавање проблема на рачунару;

• залагања;• активности;• способности – логичког мишљења, посматрања, стваралачког мишљења;• ставови (схватања) – радозналост, интелектуално поштење, љубав према истини,

критичност, самостално трагање за проблемима и настојање да се они реше, научни поглед на свет, став према раду, радним обавезама, мотиви.

92

Према областима развоја личности, односно компонентама понашања, разликују се типови способности:

• когнитивна – садржајни и методички елементи;• афективна – ставови, навике, систем вредности;• психомоторна – манипулативна и моторичка способност;• социјална – тимски рад, вредновање, усаглашавање, организација рада и времена, итд.

8.2. ОРИЈЕНТАЦИОНЕ НОРМЕ И КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА

„Дати оцену значи оценити вредност неког рада (знања) чије је извођење произашло из споја различитих елемената који заједно и истовремено изражавају: ниво интелигенције, упорност и вољу, посебне способности, памћење, надареност или оно што произилази независно од интелигенције, воље, напора и залагања – из утицаја и доприноса породичне и друштвене средине и др.”

У нашем закону су норме и критеријуми оцењивања дати на следећи начин: • довољан (2) – схвата основне садржаје, излаже и објашњава уз помоћ наставникових

потпитања, решава најједноставније задатке, није довољно самосталан у примени знања, треба да се стално подстиче на рад;

• добар (3) – служи се знањем, примена у сличним ситуацијама, није довољно самосталан у излагању и тумачењу, решава једноставне задатке, не испуњава на време све обавезе, није довољно упоран;

• врло добар (4) – разуме програмске садржаје, самостално излаже, повезује ранија знања са новим знањима, оспособљен за примену знања у решавању задатака, на време своје обавезе испуњава, мање самосталан у стицању нових знања;

• одличан (5) – савладао све елементе програма, схвата и тумачи наводећи нове и сопствене примере, познаје узроке појава, зна да се служи знањем у решавању задатака, поседује висок степен интересовања, упоран, тачан, самосталан, користи литературу ради самообразовања.

Улога наставника и потреба ученика у процесу оцењивања има више различитих аспеката, а преглед даје следећа табела (Бјекић и Папић, 2006):

Улоге наставника Потребе ученика

Циљ

еви

наст

аве

• јасно одредите чему треба да поучите ученике;

• размотрите са ученицима постављене циљеве;

• Потребно ми је да знам шта се од мене очекује.

Пре

тход

но

иску

ство

и

акти

внос

ти

• одредите учениково претходно искуство;• одредите идеје и информације које треба

усвајати;• обликујте задатке у складу са

претходним искуством и способностима ученика;

• Потребно ми је да знам шта радим добро, а шта не радим добро!

• Желим да побољшам своје постигнуће!

93

Акт

ивно

сти

и ме

тодо

логи

ја• планирајте и скупљајте тестове и друге

технике;• омогућите свима богату и разноврсну

средину за учење;• помажите ученицима да схвате сврху

израде задатака и сврху процеса учења;• размотрите како сваки ученик приступа

учењу;

• Потребно ми је да поставим неке краткорочне и остварљиве циљеве!

• Потребно ми је да развијем стратегију која би ми помогла да учим ефикасније!

• Потребно ми је да се оспособим да процењујем и евалуирам своје вредности и свој рад!

Инт

ерак

ција

у

учио

ници

• подстичите сарадничке радне односе и подршку у учионици;

• поставите висока очекивања;• стварајте шансе за успех• идентификујте напредак.

• Потребно ми је да и сам будем свестан свог постигнућа, али и да га признају други!

• Желим да се осећам као вредна и поштована особа!

8.3. ФОРМАТИВНО, СУМАТИВНО И ДИЈАГНОСТИЧКО ОЦЕЊИВАЊЕ

У оквиру нашег закона о оцењивању оно може бити формативно, сумативно и дијагностичко. Ове врсте оцењивања дефинишу се на следећи начин4:

• Формативно оцењивање – редовно проверавање постигнућа ученика и праћење владања ученика у току савладавања школског програма, садржи повратну информацију и препоруке за даље напредовање и, по правилу, евидентира се у педагошкој документацији наставника.

• Сумативно оцењивање – вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине или за класификациони период. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане и уносе се у прописану евиденцију о образовно-васпитном раду (дневник).

• Дијагностичко оцењивање – на почетку школске године наставник процењује претходна постигнућа ученика у оквиру одређене области; резултат иницијалног процењивања не оцењује се и служи за планирање рада наставника и даље праћење напредовања ученика.

8.4. ВРСТЕ, МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ ПРОВЕРАВАЊА ЗНАЊА У НАСТАВИ ИНФОРМАТИКЕ

За само оцењивање врло је важно одабрати праву методу и технику у зависности од одабира врсте провере знања.

1. Врсте проверавања знања у настави информатике:• претходно проверавање – одређивање предзнања; служи као параметар планирања

наставе;• текуће проверавање – свакодневно, на часу; одређује тешкоће у савладавањју градива,

успешност организације наставе, спетен укључености ученика у процес наставе; служи корекцији организације наставе у току школске године;

• завршно проверавање – по завршетку одређених периода наставе или крајем школске године (завршетак појединих курсева); утврђује ниво усвојености знања и укупних резултата наставе и представља вид контроле.

4 Чл. 3, став 4 и 5: чл.10

94

Могу бити:• тематска проверавања – по завршетку појединих наставних тема; најчешће се врши

тематским писменим вежбама, краћег трајања;• испити – пријемни, квалификациони, диференцијални, годишњи, завршни.

2. Методе и технике проверавања знања у настави информатике:• усмене – теоријска питања, проблемска питања и задаци, праћење сарадње у настави; код

усмене провере у настави информатике осећају се недостаци: субјективност, ученици не одговарају на иста питања, неекономичност;

• писмене – тестови, домаћи (евалуира се и редовно доношење и квалитет израде), школски контролни и други задаци, семинарски радови, писмене контролне вежбе, писани радови под надзором (један или више задатака, спречавање сарадње ученика);

• практичне – практични пројекти (групни или индивидуални);• комбиноване методе;• текуће праћење рада и понашања ученика на часу и изван (уредност, редовност, итд.);• рад ученика у допунском, додатном раду, рачунарским секцијама;• кратко проверавање (микроиспитивање) – на завршетку часа обраде новог градива,

ради провере сналажења, пажње и способности ученика да савладају ново градиво; дају се лакши задаци, кратки, јасни и једнозначни, дају се суштинска питања везана за дату област и кратки одговори, али оно не даје слику о знању стеченом радом и вежбом;

• задаци објективног типа – шира наставна област, кратко време, неофрмални тестови знања, са отвореним и затвореним питањима; на оцењивање утиче квантитет и квалитет израде (учињене грешке и њихов карактер); задатке треба бодовати, тако да укупан број поена буде број дељив са 10; делимично урађен задатак се такође бодује; узети у обзир да тест који траје 5 минута (лакши задаци) и контролни задаци који трају дуже – 20 и више минута се не могу исто третирати;

• електронско тестирање.

8.5. ОЦЕЊИВАЊЕ И ПРОЦЕНА У ОКВИРУ ПРИСТУПА УСМЕРЕНОГ НА УЧЕЊЕ

У оквиру пројекта „Развионица”, који је актуелан у многим школама широм наше земље, дат је текст који се односи на оцењивање у односу на исходе и стандарде. Они ће, као и детаљни систем оцењивања ученика, бити представљени у Националном оквиру курикулума – Oсновама учења и наставе, на основу ревизије/развоја урађене у сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања и Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања.

„Оцењивање и процена ученика имају двоструку сврху. Први задатак је да се прати и подржава напредак у учењу и расту, уз континуирано оцењивање током образовања (оцењивање за учење), и да се ученици доведу до тога да изграде слику о себи и самопоуздање у учењу.

У интеракцији са наставником, ученици добијају редовне повратне информације о напретку сопственог учења и о развоју својих вештина учења, компетенција, ставова и понашања. Уз вођење од стране наставника ученици уче да размишљају и да оцењују сами себе. На основу постепено развијаних вештина самооцењивања, ученици уче да регулишу, модификују и унапређују свој процес учења и траже помоћ у томе (оцењивање као учење).

95

Портфолио са доказима о раду ученика – зашто?За ученика:• Да би промислио и разумео сопствени напредак у учењу.• Да би разумео коначну процену коју даје наставник.

За наставника:• Да би имао основ за праћење напретка ученика ради њиховог усмеравања и индивидуалне

подршке.• Да би имао документоване доказе на којима ће заснивати процену.

За родитеља:• Да би разумео и подржао пут учења свог детета.• Да би разумео коначну процену коју даје наставник.

Други задатак оцењивања и процењивања јесте да се, на крају основног и средњег обра-зовања, покаже колико је ученик постигао циљева истакнутих у програмима различитих предмета.

Постоје одређени суштински принципи и одлике континуираног оцењивања током образовања:

• Развој компетенција и омогућавање учења подржава се континуираним оцењивањем, уз повратне информације које се добијају током образовања и процеса учења.

• Оцењивање се увек спроводи у вези са циљевима, исходима и стандардима општег образовања.

• Оцењивање је пажљиво испланирана континуирана образовна активност, која изражава напредак у учењу, знању и компетенцијама; подржава и подстиче учење; повећава мотивацију за учење и оспособљава ученика за оцењивање сопствених постигнућа у односу на циљеве.

• Наставник добија и прикупља информације о знању, вештинама за усвајање информација, ставовима и понашању сваког појединачног ученика.

• Уз оцењивање од стране наставника и самооцењивање ученика, формативно оцењивање укључује конструктивно оцењивање и процењивање међу вршњацима, оријентисано на циљеве.

• Оцењивање треба да пружи честе, реалистичне, истините, једнаке информације, засноване на доказима доступним и наставнику и ученику, како би имали основу за даље планирање и како би на време могли да исправе оно што је неопходно како би се спречиле главне потешкоће и могуће осипање.

• Повратне информације, у писаној и у усменој форми, могу се дати на много различитих начина. Између осталог, то могу бити извештаји, обавештења, дискусије о развоју и напретку.

• Култура оцењивања у школи треба да се планира тако да буде конзистентна са становишта наставника из различитих предмета, а редовна са становишта ученика и куће. Не треба да буде налик на догматски и технички модел или процедуру.

• Родитељи или други старатељи треба да се упознају са принципима и основама оцењивања. Њима се даје могућност да сазнају на чему је засновано одређено оцењивање.

• Доказе на основу континуираног оцењивања током образовања важно је чувати за будућу употребу, нпр. у сумативном оцењивању на крају сваког разреда.

• Треба давати адекватне повратне информације уз и пре сведочанстава за одређени разред.

• Кроз самооцењивање, ученици се налазе у улози наставника и свесни су како треба учити.

96

Вештине самооцењивања подразумевају вештине размишљања о сопственом учењу, осећањима, мислима, начину понашања (самопосматрање, интроспекција), затим орга ни-зоване вештине оцењивања раније наведених ставки у вези са сопственим нивоом учинка и успеха (самооцењивање, самопроцењивање) и усмеравање вештина и модификовање сопственог процеса учења на основу самопоуздања (метакогниција). Уз вештине само-оцењивања, ученици развијају одговорност за сопствено учење и учествују у планирању будућег учења.

Самооцењивање ученичке групе:• Који је био циљ процеса учења за цело одељење? Који су били циљеви наше групе?• Шта смо урадили? Шта сам ја урадио/ла као члан групе?• Какав је био крајњи резултат нашег рада? А мог рада?• Како смо радили као група?• Шта смо могли да урадимо другачије? А ја? Зашто?• Шта смо научили? Шта сам ја научио/ла?• Какве смо повратне информације добили о нашем раду од наставника и вршњака?

Какве су биле повратне информације за мој рад?• Шта смо научили из повратних информација? Шта сам ја научио/ла из тога?

Уз континуирано и формативно оцењивање, за мерење нивоа постигнућа циљева и стандарда постигнућа користи се и сумативно оцењивање (оцењивање учења). Сумативно оцењивање се спроводи на крају неког дела наставе, нпр. часа, модула, програма, разреда и одвија се у виду теста или испита.

Резултат оцењивања учења је често нумерички, али и дескриптиван, и увек је у вези са циљевима и стандардима. У сумативном оцењивању, на крају сваког разреда, оцењивање наставника се заснива на континуираном оцењивању различитих активности које су праћене код ученика и које су оцењиване током образовања. То наставнику даје могућност за ширу употребу стандарда од оне која се користи у екстерним испитима.

Ово оцењивање показује да ли је и у којој мери ученик испунио одређени циљ или стандард. Наставник је тај који оцењује постигнуће ученика и реч је о својеврсном „суду” постигнућа ученика у односу на циљеве и стандарде. Основе за оцењивање наставник треба разјаснити ученицима кад год је то могуће, а ученик би требао да добије прилику да оцени сам себе. У компаративној дискусији заснованој на обе врсте оцењивања, треба оснаживати вештине ученика за самооцењивањем. Оцена/бодови су назнака испуњења циљева и стандарда, не само за ученика, већ и за родитеље/старатеље. Улога сумативног оцењивања је и та да пружи подршку и охрабрење. Кроз сумативно оцењивање ученицима се указује на смер у ком треба да се креће будуће учење, дају им се савети за побољшавање и допунска настава по потреби (веб 1).”

97

9. ДОДАТНА ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ

Говорништво

Квинтилијан, М. Ф. (1985). Образовање говорника. Сарајево: Веселин Маслеша.

Мазлиш, Е. (2011). Како да причате да би деца учила. Београд: Моно и Мањана.

Младенов, М. (1980). Новинарска стилистика. Београд: Научна књига.

Тудор, Г. (1992). Комплетан преговарач: умијеће пословног преговарања. Загреб: MEP Consult.

Gregory, H. (1990). Public Speaking for College and Career. Mc Graw-Hill Publishing Company, New York.

Pease, A. (2002). Говор тијела, како мисли других људи прочитати из њихових кретњи. Загреб: АГМ.

Педагогија

Влаховић, Б. (1996). Општа педагогија. Београд: Учитељски факултет.

Ђорђевић Ј. и Трнавац, Н. (2011). ПЕДАГОГИЈА – Уџбеник за наставнике – Београд: Научна књига.

Коменски, Ј. А. (1967). Велика дидактика. Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије. 

Круљ, Р./Качапор, С./Кулић, Р. (2003). Педагогија. Београд: Свет књиге.

Мијатовић, А. (1999). Основе сувремене педагогије. Загреб: Хрватски педагошко-књижевни збор.

Thomas G. (2015). Кратак увод у педагогију. Загреб: Educa.

Социологија васпитања и образовања

Вујевић, М. (1991). Увод у социологију образовања. Загреб: Информатор.

Маринковић, Р. и Карајић, Н. (2004). Будућност и улога наставника. Загреб: ПМФ.

Русо, Ж. Ж. (1950). Емил или о васпитању. Београд: Издавачки графички завод.

Филиповић М. (2012). Школа и друштвене неједнакости. Београд: Хеспериа.

Цифрић, И. (1990). Огледи из социологије образовања. Загреб: Школске новине.

Ronald, С. G. (2002). Teacher Education in the Euro-Mediterranean Region. New York, Washington, Baltimore, Bern, Frankfurt, Berlin, Brussels, Vienna, Oxford: Peter Lang.

98

Социологија наставника

Арсић, М. (1996). Како (не) оцењивати ученике. Крушевац: Педагошки завод.

Будимир, Г. (2002). Функције савременог учитеља. Зборник радова. Јагодина: Учитељски факултет. 

Жупљанин, М. (2013). Наставник као узор у васпитању ученика. Нови Пазар: Универзитет у Новом Пазару.

Квинтилијан, М. Ф. (1967). Образовање говорника. Сарајево: Свијетлост.

Маринковић, Р. и Карајић, Н. (2004). Будућност и улога наставника. Загреб: ПМФ.

Марковић, Ж. (2002). Наставник је васпитач. Крагујевац.  

Николић, Р. и Јовановић, Б. (2006). Школска педагогија. Ужице: Учитељски факултет.

Пилић, Ш. (1998). „Вредновање односа наставник–ученик са стајалишта ученика. Врједновање образовања. Осијек: Педагошки факултет.

Поткоњак, Н. (1996). Општа педагогија. Београд: Учитељски факултет.

Стругар, В. (2000). Друштвени углед учитеља. Напредак.

Циндрић, М. (1995). Професија учитељ у свијету и у Хрватској. Загреб: Персона.

Ronald С. G. (2002). The Education of Teachers in a Post-Socialist Society, New York, Washington, Baltimore, Bern, Frankfurt, Berlin, Brussels, Vienna, Oxford: Peter Lang.

99

10. ЛИТЕРАТУРА

Бјекић, Д. и Папић, Ж. М. (2006). Тестови знања: израда и примена у средњој школи. Чачак: Агенција ПАП.

Воскресенски, К. (2004). Дидактика за професоре информатике и технике. Зрењанин: Технички факултет.

Воскресенски, К. и Глушац, Д. (2007). Методика наставе информатике. Зрењанин: Технички факултет.

Закон о средњем образовању и васпитању, „Службени гласник РС”, бр. 55/2013.

Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 33/99 и 108/2003).

Каталог знања – предметни програм ИНФОРМАТИКА за I или II разред средње стручне школе: (2009), Подгорица: Завод за школство

Марић, Ф. (2014). Информатика 2, уџбеник за други разред гимназије. Београд: Издавачка кућа Klett.

Правилник о наставном плану и програму за гимназију („Сл. Гласник СРС – Просветни гласник”, бр. 5/90 и „Сл. Гласник РС – Просветни гласник”, бр. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 2/2002, 5/2003, 10/2003, 11/2004, 18/2004, 24/2004, 3/2005, 11/2005, 2/2006, 6/2006, 12/2006, 17/2006, 1/2008, 8/2008, 1/2009, 3/2009, 10/2009, 5/2010 и 7/2011).

Сотировић, В. и Липовац, Д. (1987). Управљање у настави математике рачунаром или без њега. Нови Сад: Завод за издавање уџбеника.

Трнавац, Н. и Ђорђевић, Ј. (1995). Педагогија. Београд: Научна књига.

Bloom, B. S. and Krathwohl D. (1956). Taxonomy of Educational Objectives: The Classification of Educational Goals, by a committee of college and university examiners.

Google, J. (2010). Exploring Computer Sciencе. University of Oregon.

Веб 1: http://www.razvionica.edu.rs/?attachment_id=1393. Смернице – почетак израде Националног оквира курикулума. 10.6.2015.

Посећене веб-странице (2015):

– www.knjiznicari.hr/UDK02/images/d/d9/Informatikauobrazovanju.ppt, 11. 6. 2015.

– www.math.pmf.unizg.hr/~bruckler/mni2.ppt, 10. 6. 2015.

– www.dmi.uns.ac.rs/site/dmi/download/master/GordanaStankovic.pdf, 14. 6. 2015.

– www.ekfak.ni.ac.rs/informatika/vezbe.html/, 9. 6. 2015.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 371.3::62/69(035)371.3::004(035) ПЕРОВИЋ, Тијана, 1977- Рачунарство и информатика 1 : приручник за наставнике рачунарства и информатике за први разред гимназије / Тијана Перовић. - 1. изд. - Београд : Klett, 2015 (Београд : Бранмил). - 99 стр. : илустр. ; 29 cm Тираж 300. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 98-99. ISBN 978-86-7762-798-0 a) Техничко васитање - Настава - Методика - Приручници b) Информатика - Настава - Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 219106060