KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 82, GOD. IV, BEOGRAD, UTORAK, 20. OKTOBAR 2009.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 3. novembra

I BETON BR. 82 DANAS, Utorak, 20. oktobar 2009.

MIXERPi{e: Dajana \edovi}

DVA VEKA VUKAIdeologizacije jedne manifestacije

Stare svetkovine kakvi su bili sabori i mnogi drugi rituali davali

su narodu ose}aj stabilnosti i kontinuiteta. @elja naroda za

ovom vrstom svetkovina, rituala, proslava podudara se sa `e-

ljom i interesom vladaju}ih politi~kih i intelektualnih elita da

odr`e status quo, dru{tveni i poiti~ki poredak. Ono {to Vukov sa-

bor ~ini posebnim u odnosu na druge manifestacije je ~injenica

da je posve}en „reformatoru srpskog jezika“ Vuku Stefanovi}u

Karad`i}u, ~oveku oko ~ijeg je imena deceni-

jama stvaran jedinstven dru{tveni mit u na{oj

kulturi. Proteklih sedamdeset pet godina sa-

borovanja dalo je priliku za analizu instrumen-

talizacije, ideologizacije i politizacije ove ma-

nifestacije u kontekstu razli~itih dru{tvenih

ure|enja i kulturnih politika. Pogotovu je

(zlo)upotreba Vukovog imena i dela vidljiva i

~itljiva u periodu velikog jubileja Dva veka Vu-ka 1987.

„V“ KAO KURJAKJo{ neko vreme, na Saboru, akteri }e se „za-

klinjati“ u Jugoslaviju dok }e im u glavi biti ne-

ka druga zemlja. A o kojoj zemlji je re~ mo`da

je najvidljivije bilo 1981, kada je izveden tekst

Janka Vujinovi}a „Vuk ili povest o narodnom

`ivljanju“ koji prema nekim pokazateljima je-

ste „proklizavanje“ pojma radnog naroda i

radni~ke klase ka srpskom narodu, ali jo{ uvek

ostaje na „pola puta“. Naime, i Vujinovi}ev

tekst je sli~no kao i „slu~aj \ogo“ ostavio iko-

nu netaknutom: niti je „slu~aj \ogo“ stavljao

pod lupu Titovu vladavinu, koja je bila sveti-

nja, niti je „na{u stvarnost“ kriti~ki preispiti-

vao. Vujinovi}ev tekst je stidljivo po~eo da us-

postavlja novi poredak ideologije, koja }e u

svojoj osnovi imati nacionalnu odnosno etni~-

ku paradigmu, ne preispituju}i „ulogu vo|e“

ili „na{u stvarnost“.

Tekst „Vuk ili povest o narodnom `ivljenju“

odabran je na konkursu koji je Odbor Vukovih

sabora raspisao 1981. Tra`ilo se delo kojim }e

se na Vukovom saboru „obele`iti 40 godina

Socijalisti~ke revolucije“. Janko Vujinovi} je u

svom tekstu dao svedenu sliku ratni~kog dis-

kursa u Srbiji od pre Karadjordja do II svetskog

rata, kroz likove kao glasnogovornike kolek-

tivne nacionalne svesti. Koriste}i slova azbuke

kao nit, on je ponavljaju}i neke re~i o`iveo

upravo one pojmove i slike koji }e krajem

osamdesetih i po~etkom devedesetih postati op{ta mesta nove

ideologije. Tako je pri~a po~injala slovom „V“, jer je trebalo po-

sebno naglasiti da svi poti~emo od vuka ili Vuka. „To, da smo kur-

jaci - jesmo! Knjige vele da smo njima najsli~niji jer od njih smo

ka`u postanuli.“ Ovaj pisac je i u svom romanu Vu~iji nakot ak-

tivirao nove/stare „svete centre“ koji su imali funkciju usposta-

vljanja jedinstvenosti zajednice, a jedan od atributa etni~ke za-

jednice jeste i „mit o zajedni~kom pretku“. Zatim je nastavljeno

slovom „B“, i to pojmovima: biti, bijem, budem. I to treba glori-

fikovati, verovali su pisci novog talasa u Srbiji s po~etka osamde-

setih. Pisac se u nastavku teksta oslanjao na one stereotipne sli-

ke koje }e postati okosnica budu}e nacionalisti~ke paradigme.

„Mi (Srbi - prim. aut.) ostasmo sami; protiv svih“. Pod slovom D

– posebno su nagla{ene srpske deobe. Sintagma „srpske neslo-

ge“ makasimalno je kori{}ena u periodu nacionalne homogeni-

zacije. Pod istim slovom pisac nabraja i Dalmaciju, koja ulazi u

srpski korpus. Starac, glavni lik u ovom scenskom prikazu, kao

oli~enje svenarodne mudrosti re}i }e: „Srbija i nije tamo |e je

zemlja srpska, ve} |e su ljudi srpski“. Kasnije }e Vuk Dra{kovi}

u svojim politi~kim istupima modifikovati ove re~i svog partij-

skog kolege (J. Vujinovi} je u SPO-u bio od osnivanja) u slogan:

„Srbija je tamo gde su grobovi srpski“.

Interesantan je izbor re~i pod slovom „Z“. Pisac izdvaja,

a glumci na sceni govore: „zaklati, zaklon, zakleti, za{to,

zatrti, zbeg...“ Za{to nije odabrao re~i: znati, znanje, za-liti, zasaditi, zr iti, zeleneti? Zato {to je takvim izborom

trebalo probuditi afekte, iracionalnost ~itavog konteksta,

uvu}i gledaoce u prostor mita koji potpuno zamagljuje

istor ijske ~injenice, istinu, prebaciti ih u metanaraciju

ve~itih bitaka. Trebalo je re}i kako je vreme u Srbiji „za-

mrznuto“, a da se istorija ponavlja cikli~no. Nije ni ~udo

{to je nakon toga slovo „J“ asociralo na jauk i Jasenovac,

a „K“ na Krajinu i Kosovo ( „Oj Krajino krvava aljino“, „Ko-

sovo, ku}a, koren, kum“). Tekst se zavr{avao kako je i po-

~eo, pominjanjem kurjaka. Ukorenjivanje u etnonaciona-

listi~ki diskurs se na ovim prostorima odvija cikli~no. Ovo

je bio prvi – mali krug. Drugi deo procesa ukorenjivanjaotpo~eo je 1988.

VREME JUBILEJAInicijativni odbor za proslavu 200. godi{njice ro-

djenja Vuka Stefanovi}a Karad`i}a dao je osno-

ve za obele`avanje ovog jubileja ve} u oktobru

1984. Taj predlog programa bio je osnov za pro-

slavu koja je trebalo da obuhvati ceo prostor Ju-

goslavije, u vi{e segmenata kako kulture tako i

prosvete i obrazovanja. Predlog programa je

podrazumevao i uklju~ivanje svih institucija i or-

ganizacija u kulturi na tom prostoru. Predvidjen

je bio i ~itav niz aktivnosti u inostranstvu. „Pro-

slavu 200-godi{njice ro|enja Vuka Karad`i}a

treba obele`iti kao op{tenarodnu proslavu ...

kao godi{njicu jedne od najistaknutijih li~nosti

srpskog naroda i osniva~a novije srpske kulture.

...potrebno je ukazati na ogromno Vukovo delo:

tvorac novog srpskohrvatskog knji`evnog jezika,

pisac prve srpske gramatike i srpskog pravopisa,

... srpske knji`evnosti, istori~ar Prvog srpskogustanka, ... posebno je zna~ajna povezanost Vu-

kovog dela sa ukupnom borbom srpskog naroda...potrebno je ukazati na njegove ideje o kultur-nom jedinstvu na{eg naroda na jezi~kim osnova-

ma...“ Postavlja se pitanje zbog ~ega je bilo nu-

`no da se ta godi{njica „pod obavezno“ obele-

`ava na celom jugoslovenskom prostoru. Odakle

je poticala ta potreba? Bilo je o~igledno da to ni-

je bio odraz istinske kulturne potrebe. U Zagre-

bu }e ovo, dve godine kasnije, Dunja Rihtman

Augu{tin protuma~iti na slede}i na~in: „Oni veli-

~aju srpsku naciju, ali ne skrivaju integralisti~ke

te`nje, Vuk koji je priznanje zaslu`io otkri}em

narodne kulture u me|uvremenu je postao njen

simbol.“

Inicijativni Odbor je tih godina doneo zaklju~ak

da „Republi~ka konferencija SSRN Srbije treba

da imenuje reprezentativni Odbor za proslavu

200. godi{njice rodjenja Vuka Karad`i}a. U Re-

publici bi organizacioni, stru~ni i administrativ-

ni poslovi Odbora za proslavu bili povereni Kul-

turno-prosvetnoj zajednici Srbije.“ Republi~ka konferencija SSRN

Srbije formirala je Odbor ~iji predsednik je bio Du{an ̂ krebi}, ~lan

predsedni{tva CK SKJ. ̂ lanstvo je brojalo blizu 150 ljudi, predstav-

nika dru{tveno politi~kih organizacija, kulturnih institucija iz ce-

le zemlje. Ono {to {to se prvi put doga|alo kada su Odbori Vu-

kovog sabora u pitanju, bilo je prisustvo jednog crkvenog veli-

kodostojnika medju ~lanovima. Naime u ovom Odboru za obele-

`avanje 200. godi{njice rodjenja Vuka Karad`i}a na{ao se i Jo-

van Velimirovi} episkop {aba~ko-valjevski. Nije li to nagove{ta-

valo praksu koju }e obilato koristiti nova vlast u svrhu stvara-

MIXERDajana \edovi}: Dva veka Vuka

ARMATURAPredrag M. Azdejkovi}:

Kako je propao Belgrade Pride

VREME SMRTI I RAZONODEPredrag Luci}: Me|u javom i Med vedevim

BULEVAR ZVEZDAERI], Dobrica

BLOK BR. VLazar Bodro`a: Gospo|ica pod opsadom

Ko je tre}i ~ovek?

Foto

graf

ije u

bro

ju: S

a st

alne

pos

tavk

e M

uzej

a Vu

kovi

h sa

bora

, Tr{

i}

IIBETON BR. 82 DANAS, Utorak, 20. oktobar 2009.

nja „narodnog jedinstva“, svesrdno reafirmi{u}i i (zlo)upotre-

bljavaju}i pravoslavnu tradiciju? Tokom 1987. i proslave Dva ve-ka Vuka, politi~ka elita je u svoju praksu inkorporirala model in-

strumentalizacije tradicije. Nesre}ni sticaj okolnosti je bio taj

{to se ova velika proslava doga|ala u godini velike dru{tvene

krize i umesto da zaista sa najvi{e po~asti proslavi delo ovog ve-

likana, sve je ukazivalo na prisustvo politi~kih motiva. Dunja

Rihtman Augu{tin pi{e u Zagrebu: „1987. je bila godina glasnog

i pompeznog proslavljanja dvestote godi{njice ro|enja Vuka

Stefanovi}a Karad`i}a sa obiljem jugoslo-

venskih i stranih nau~nih skupova, rado-

va, novinskih ~lanaka, TV emisija, politi~-

kih tuma~enja... ̂ ak je bilo predlo`eno da

bude donet zakon (podvukla D.\.) koji bi

obavezivao celu zemlju da u~estvuje“.

MESTO POLITI^KE REGRESIJEOdnos prema Vuku u godini velikog jubile-

ja bio je odli~an pokazatelj kako su se par-

cijalni grupni interesi politi~ki legitimisa-

li. Ljubi{a Raji} u tekstu „Vuk je mrtav, a ni

mi nismo dobro“ koji je objavljen u ~aso-

pisu Kultura 78/79, pi{e: „Otpori koji po-

stoje prema Vuku u odre|enim krugovima

kod Hrvata, Muslimana i Crnogoraca od-

re|eni su `eljom da se doda ona karika

lanca koja po njihovom mi{ljenju nedosta-

je, a koja je nu`na, to jest, da se jednoj dr-

`avi i jednom narodu dodeli jedan stan-

dardan jezik unutar jedne kulture. Drugim

re~ima, da Hrvati, Muslimani i Crnogorci

imaju kao narod svaki svoj poseban stan-

dardni jezik.“ U takvoj situaciji, Vukov ~la-

nak „Srbi svi i svuda“ bio je povod ~estih

napada i dobijao je savim osobenu funkci-

ju koju on nije imao u odnosu na vreme

kada je nastao. Vuk je shodno tom ~lanku

i njegovom ~itanju s raznih strana posta-

jao velikosrpski hegemonista, a svi koji su

se zalagali za Vuka nosili su istu etiketu.

Me|utim, kada SKJ kao garant Jugoslavi-

je nije vi{e mogla da dr`i pod kontrolom

nacionalisti~ke diskurse, ostao je veliki

slobodan prostor za prodor nacionalisti~-

ke ideologije u svim federalnim jedinica-

ma. Tako je i Vuk shodno promeni idolo{ke

prakse u odnosu na jezik postao mesto

o{trih razgrani~avanja izmedju nekada

bratskih naroda. U retkim tekstovima ko-

ji su se kriti~ki osvrnuli na Dva veka Vuka iono {to je ovu jubilarnu godinu pratilo,

autori su primetili da je „Vuk bio vi{e po-

vod, a manje predmet“. To nije bio slu~aj

samo u sve~arskim momentima. ^ak je i

nau~na javnost sledila u velikoj meri para-

digmu, prisutnu u javnosti jo{ od njegove

smrti, paradigmu nekriti~kog veli~anja

njegovog dela. Progla{enje Vukove godi-

ne i sve ono {to se tada de{avalo imalo je

jasnu politi~ku dimenziju. To nije neobi~-

no, jer sve dr`ave koje imaju takvog nau~-

nika i reformatora, pa i mnogo manjeg

kalibra od Vuka, te`e da takve godi{njice

iskoriste u politi~ke svrhe. „Naime, eufo-

ri~no stanje u odre|enim sredinama u Sr-

biji u odnosu na Vuka, a osobito tokom ju-

bilarne godine, pokazuje da se Vuku i sla-

vljenju Vuka dodeljuje izuzetno jaka politi~ka funkcija. U odre-

|enim trenucima, neophodno je prona}i sredstva za legitimisa-

nje odredjene politike“, bele`i Ljubi{a Raji} i napominje da je Vuk

bio veoma pogodan za naj{ire slojeve srpskog stanovni{tva u

specifi~nom momentu kada je bilo potrebno prona}i simbol na-cionalnog okupljanja ili bar nacionalnog identifikovanja. „Vuk je

dobio atribute srpskog nacionalnog simbola.“ Ali iza svega ovo-

ga krio se i srpski nacionalizam razli~itih profila. „Vuk nije vi{e

samo veliki nau~nik i veliki reformator jezika. Vuk nije vi{e simbol

nacionalnog okupljanja jedne nacije. Vuk je danas, mo`da vi{e

nego ranije, simbol nacionalnog sukobljavanja vi{e nacija. Biti

za ili protiv Vuka (ili bar uzdr`an prema Vuku) postaje me|a na-

cionalnog odvajanja i nacionalisti~kog podvajanja. U najek-

stremnijim vidovima sukoba argumenti za i protiv Vuka prelaze u

~ist {ovinizam“. Profesor Raji} je, mo`da, ovim nazna~io okvir u

kojem }e se narednih godina kretati programi na Vukovim sabo-

rima. Bi}e to upravo mesto „na{ih“ sukobljavanja sa Drugim, me-

sto veli~anja onog „na{eg“ i samo „na{eg“, mesto regresije. Vuk

mnogima vi{e ne}e biti zanimljiv zbog svojih zasluga u jezi~koj

reformi ve} }e biti zanimljivo samo ono {to se iz njega mo`e iz-

vu}i. O tome svedo~i i ~injenica „da je sve~arska aktivnost bila

prebogata,... ali prakti~no nikakva kada je u pitanju ostvariva-

nje bar minimuma zahteva koje jezi~ka politika i planiranje jezi-

ka moraju ispuniti da bi bili zasnovani na na~elima ne samo Vu-

ka, ve} i drugih velikih pregalaca iz njegovog doba na na{im pro-

storima i u Evropi, a pre svega da bi bili okrenuti budu}nosti.“

Profesor Raji} potom zaklju~uje: „... na najboljem smo putu da

na{u standardnojezi~ku budu}nost izgubimo u korist njene dav-

ne pro{losti...“ Na`alost ni danas situacija nije bolja kada je je-

zi~ka standardizacija u pitanju, ali ni kada je Vukovo delo u pita-

nju. @rtvovana je budu}nost u korist pro{losti.

KALENI] VS. CRVENA ZASTAVANaravno tako velika proslava kao {to je Dva veka Vuka zaslu`u-

je dublju analizu, mnogo sadr`ajniju nego {to je to mogu}e

u~initi u ovom sa`etom prikazu ideologizacije jedne manife-

stacije posve}ene Vuku, jer bi se tako stekao uvid i u neke vr-

lo vredne doprinose

prou~avanju Vukovog

dela i jezika koji su

skrajnuti u cilju name-

tanja samo ove prazni~-

ne atmosfere i populi-

sti~kog veli~anja Vuka.

Ono po ~emu je zavr{na priredba Vukovog sabora 1987. godine

posebno interesantna je ~injenica da je odr`ana dan posle veo-

ma burne no}i u toku koje je odr`ana ~uvena Osma sednica Sa-

veza komunista Srbije, koja je ozna~ila pad mo}ne porodice

Stamboli} i po~etak dominacije Milo{evi}eve politike. Na zavr-

{noj sve~anosti Vukovog sabora 20.09.1987. odr`ao je govor

prethodne no}i smenjeni Ivan Stamboli}, jo{ uvek predsednik

Predsedni{tva SR Srbije. Taj njegov govor zanimljiv je za analizu,

jer predstavlja u sa`etom obliku viziju Stamboli}eve politike, ko-

ja je i do tada imala tendenciju da izvr{i

promene kroz unutra{nje kanale i ustav-

nu reformu. Njegov govor, koji je publika

u Tr{i}u primila mlako i krajnje suzdr`a-

no, bio je dokaz da SKJ mora svoj legiti-

mitet potra`iti osvajaju}i neke druge sim-

bole. Na sabori{tu je kao gost bio prisu-

tan i Slobodan Milo{evi}. Prema svedo~e-

nju prisutnih, vladala je velika napetost

me|u zvanicama, a Milo{evi} i Stamboli}

nisu razmenili nijednu re~. Govor na sa-

bori{tu bio je Stamboli}eva politi~ka „la-

budova pesma“, a Milo{evi} je tada video,

verovatno jasnije nego drugde, da pozi-

vanje na prevazi|ene simbole SKJ i njene

reformske metode vi{e nisu svrsishodne

za odr`avanje na vlasti. Danas, kada se ~i-

ta Stamboli}ev govor i pored retorike

svojstvene ideolozima komunizma, neki

delovi zvu~e kao propu{tena {ansa. Stam-

boli} je u svom govoru, pozivaju}i se na

Vuka, nazna~io da ulazak u red razvijenih

evropskih zemalja zna~i: „... da uporedo

sa spomenicima palim junacima i mi po~-

nemo jednom podizati fabrike, a umesto

bogomolja - mostove i }uprije.“ Stambo-

li} }e ovim pravdati komunisti~ku viziju

progresa i integracije, ali nesvesno ili sve-

sno, on je markirao dihotomiju koje }e se

dr`ati nacionalisti, a koju }e Be}kovi} ta-

ko ve{to inkorporirati u svoju besedu

1990. godine u Tr{i}u: „Kaleni} je skuplji

od ’Crvene zastave’, Lazarica od ’Merime’,

Studenica i @i~a od hidro-sistema ’Ibar’,

Ljubostinja i Naupare od ’Prve petolet-

ke’.“ Ovim }e zauvek biti napravljen jaz iz-

me|u komunista i nacionalista. U Be}ko-

vi}evoj dihotomiji, komunisti su bili oni

koji su zidali fabrike i zaboravljali crkve,

{to u takvoj interpretaciji, nije donelo ni-

kome dobro te je stoga bilo neophodno

ponovo razviti nacionalni barjak. Be}ko-

vi}eva beseda ozna~i}e po~etak vremena

u kojem su mi{ljenje i razum polagano ali

veoma agresivno marginalizovani. Nasu-

prot tome, Stamboli}ev govor bi}e jedan

od poslednjih ako ne i poslednji govor ko-

ji se poziva na „razum“, „uva`avanje“, a

protiv „mr`nje“ i „razdora“. Ve} od nared-

ne godine, usledi}e na sabori{tu otvore-

no igranje na etno-nacionalisti~ku kartu.

Stamboli}ev govor bio je ta~ka na kori-

{}enje komunisti~kog diskursa.

*Ina~e, od naredne 1988. godine Vuk }e

postati nosilac svih odlika srpskog naci-

ona i samo srpskog. Novinari vi{e ne}e

izve{tavati sa Sabora kao sa mesta zbli-

`avanja svih naroda i narodnosti ve} }e govoriti o „probu|e-

nom srpskom narodu“, o „srpskom narodu koji je na{ao svoju

istinu“. Na delu }e biti prela`enje iz komunisti~ke la`ne na-

rodne zajednice ka nacionalisti~koj la`noj zajednici, a Vuk -

narod - tradicija ~ini}e neraskidivo trojstvo. Bi}e to kraj pe-

rioda „identitetske panike“. Imenovana su nova identitetska

sredi{ta. Situacija je dopu{tala pozivanje na sve nacionalne

mitove, simbole, tradicije, a naro~ito na one koje su bile po-

godne za u~vr{}ivanje veze izmedju naroda i novog vodje. Sa-

bor }e se i u tom slu~aju pokazati kao idealno mesto za o`i-

vljavanje tih mitova, simbola i tradicija

U ~ast dolaska ruskog predsednika Medvedeva, potraga za Dra`om se obustavlja na jedan dan.

Tomislav Markovi}

ETONJERKA POLUMESECAB

III BETON BR. 82 DANAS, Utorak, 20. oktobar 2009.

ARMATURAPi{e: Predrag M. Azdejkovi}

KAKO JE PROPAO BELGRADE PRIDE

Retko ko se vi{e se}a da je pre ta~no mesec dana u Beogradu trebalo da se odr`i Povorka ponosa.

To vi{e nije aktuelno. Mediji tra`e nove skandalozne teme da napune naslovne strane, nevladin

sektor se pro{etao protiv nasilja i okrenuo nekoj drugoj ugro`enoj manjini, a dr`avni je celu temu

gurnuo pod tepih, gde i ina~e ̀ eli da je dr`i. Svi doga|aji koji su prethodili najavljenoj manifesta-

ciji i usledili nakon otkazivanja povorke, pokazali su da na kraju ipak nije vreme za ravnopravnost,

kako je glasio slogan manifestacije. Ali {ta sad? Da li gej-lezbijski pokret, koji nokautiran le`i na

podu, treba da se preda ili da smogne snage da ustane i nastavi sa borbom? Pre svega, vreme je za

jedan timeout i analizu prethodnih doga|aja i u~enje na sopstvenim gre{kama.

ZA[TO KA@E[ PLATO, A MISLI[ NA U[]E?Dan pre nego {to je trebalo da bude odr`ana, Povorka ponosa je otkazana. Na vanrednoj konferen-

ciji za novinare 19. septembra saop{teno je da policija nije u mogu}nosti da obezbedi skup u cen-

tru grada i da je predlo`eno da se povorka premesti na U{}e, odnosno plato ispred Palate „Srbija“.

Organizatori su odbili taj predlog i saop{tili javnosti da je skup de facto zabranjen. Razlozi za od-

bijanje ovog predloga bili su nemogu}nost da se ponovo kod policije prijavi doga|aj na drugoj lo-

kaciji, koju je predlo`ila sama policija, jer su organizatori o tom predlogu obave{teni dva dana pre

samog odr`avanja povorke, kao i neadekvatnost mesta, jer na U{}u niko ne bi video povorku. Od-

bijanje je otvorilo prostor da se raspravlja koliko je organizatorima uop{te stalo do odr`avanja

Povorke ponosa, naro~ito nakon izjave ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara ^ipli}a u

Utisku nedelje da su organizatori o alternativnim lokacijama bili obave{teni nedelju dana pre sa-

mog doga|aja. Tako|e, vidljivost povorke bila bi mala i u centru grada, naro~ito kada je okru`ena

s pet hiljada policajaca, ali bi u oba slu~aja bila izuzetno vidljiva preko medija, jer se akreditova-

lo preko sto novinara. Tokom ~itavog procesa, organizatori su ~inili razne ustupke kako bi se po-

vorka uop{te desila, ali ovaj poslednji je za njih bio previ{e, ili mo`da samo dobar izgovor?

ZA[TO KA@E[ POVORKA, A MISLI[ NA PARADU?Ustupaka i promena bilo je mno-

go, od kojih su neki ugro`avali i

samu ideju Povorke ponosa. Jo{ od

2001. godine u javnosti je aktue-

lan naziv gej parada, odnosno Pa-rada ponosa. Organizatori su u

sred procesa organizacije odlu~ili

da manifestaciju preimenuju u Po-vorka ponosa, jer re~ parada ima

negativnu konotaciju u javnosti.

Nekako je naivno pomisliti da }e

preko no}i nestati upotreba re~i

parada, naro~ito u medijima, sa-

mo zato {to je Organizacioni od-

bor tako odlu~io. Ta manifestacija

}e ve~no biti gej parada, kako god

je nazvali, i od toga se ne mo`e

pobe}i, te je zato treba prihvatiti

kao realnost. Organizatore je naj-

vi{e brinulo {to se za paradu vezu-

je golotinja, tako da su apelovali

na doma}e medije da ne objavlju-

ju slike goli{avih u~esnika sa za-

padnih gej parada, jer toga ne}e

biti na srpskoj, a potencijalne go-

li{avo odevene u~esnike su upozo-

rili da }e biti udaljeni sa skupa. Po-

red re~i parada, pojedinima je pro-

blemati~na i re~ ponos, koju ~esto

prati komentar da je glupo biti po-

nosan na svoju seksualnu orijen-

taciju. Organizatori su poku{ali i

njima da zapu{e usta obja{nje-

njem da nije re~ o ponosu na sek-

sualnu orijentaciju, ve} ponos na

Stonewallsku pobunu kada su pripadnici LGBT populacije u Njujorku ustali protiv policijske represije

i dru{tvene homofobije, 1969. godine. Mo`ete misliti koliko je LGBT osobama danas u Srbiji bitan taj

doga|aj koji se desio pre ~etrdeset godina tamo daleko! Mnogi pripadnici LGBT populacije su ponosni

na svoju seksualnu orijentaciju, kao odgovor na konstantno omalova`avanje i obezvre|ivanje zbog

svoje drugosti. Na sve to treba dodati da su pojedini politi~ari i dr`avni funkcioneri uslovljavali svoju

podr{ku time da na povorci ne sme biti re~i o ljubavi, seksu, niti golotinje, ~ime se direktno ugro`ava

identitet same manifestacije. Organizatorima je podr{ka dr`ave i dr`avnih organa bila bitna, te su pri-

stali na ustupke, {to je i njihova najve}a gre{ka, jer su ih na kraju izigrali.

VELI^INA NIJE BITNA, ALI BROJNOST JESTEU radio emisiji Pe{~anik Vesna Pe{i} je u osvrtu na Povorku ponosa rekla da „ta parada nije bila do-

bro prihva}ena ni kao ideja, nije bilo podr{ke, pa videli ste kako su se pona{ali politi~ari. Oni su se

manje vi{e ogra|ivali od toga, nije bilo ni podr{ke gra|ana, a moram da ka`em, ni gej populacija

nije imala nameru da iza|e u ve}em broju. Ako imamo u vidu koliko ima gej populacije u proseku

u svakoj dr`avi, ovde bi trebalo da ih ima oko 200-300.000. Pa da vidimo kako bi se pona{alo tih

10.000 nasilnika da se pojavilo bar pola gej populacije. Zna~i, ni oni nisu bili spremni da se prika-

`u na toj paradi, pa ne mo`e dr`avna sila sve da uradi. Se}ate se demonstracija devedesetih kada

nas je na protestima bilo 100.000, broj je bio stra{no va`an. To koliko vas ima stra{no mnogo zna-

~i za neprijateljsku stranu.“

Povorka ponosa od samog po~etka nije imala podr{ku LGBT populacije, koja je vremenom jo{ i opada-

la. Prvi veliki potres desio se izbacivanjem Gej strejt alijanse iz Organizacionog odbora, koja je i bila

inicijator povorke. Slede}i potres bio je izlazak Queeria centra po~etkom septembra. Informacije da

}e goli{avo odeveni biti udaljeni sa skupa, da }e se oduzimati mobilni telefoni, fla{irana voda, da }e

u~esnici biti detaljno pretresani i da se ne dolazi u {tiklama, samo su uticali na pad podr{ke.

IAKO SMO PEDERI, PRE SVEGA SMO SRBINa pad podr{ke uticao i sukob LGBT grupa koji je pratio proces organizovanja i postao fokus

medijske pa`nje. Umesto da se bave idejom Povorke ponosa i problemima LGBT populacije me-

diji su se bavili sukobom, {to je pre svega veliki propust organizatora, koji su pokazali da ne

poznaju kako funkcioni{u doma}i mediji. Organizacioni odbor saop{tio je krajem maja da je iz

njegovog rada isklju~ena Gej strejt alijansa, po{to je predsednik te organizacije objavio da }e

parada biti odr`ana 23. avgusta, a da se nije konsultovao sa ostalim ~lanovima odbora. Odbor

je saop{tio da je takav ~in ozbiljno ugrozio bezbednost u~esnika i organizatora manifestacije

i da je GSA pokazala da su joj politi~ke ambicije i samopromocija ispred interesa celokupne

LGBT populacije. Gej lezbejski info centar (GLIC) je vi{e puta pozvao na pomirenje LGBT grupa,

ali je takav predlog ignorisan, da bi na kraju iz odbora iza{ao Queeria centar jer „odsustvo kul-

turnog i umetni~kog sadr`aja ne ostavlja dovoljno prostora da se anga`uju na organizovanju

ove manifestacije“. LGBT aktivisti~ka scena koja je sama po sebi slaba u Srbiji, pa jo{ tako raz-

jedinjena, odlu~ila se da organizuje Povorku ponosa koju ne podr`ava ve}ina LGBT populacije

i koja je zbog toga od samog po~etka bila osu|en na propast.

I mesec dana nakon neodr`ane Povorke ponosa ne postoji ̀ elja da se radi na prevazila`enju konflikta. U

petak 16. oktobra odr`an je sastanak na inicijativu Organizacionog odbora s ciljem uspostavljanja Plat-

forme borbe za ljudska prava LGBT osoba, ali na koji nisu pozvane „nepodobne“ LGBT organizacije.

I ONDA JE MRMOT ZAVIO ^OKOLADU U FOLIJUOtkazivanje Povorke ponosa i prebijanje stranaca po Beogradu u javnosti su shva}eni kao kapitu-

lacija dr`ave pred huliganima, {to je dovelo do organizovanja dva doga|aja protiv nasilja. Prvi,

[etnja protiv nasilja Koalicije mladih protiv nasilja i drugi, Odgovor gra|ana na nasilje. Iako je ot-

kazivanje Povorke ponosa bilo jedan od motiva za organizovanje ovih doga|aja, nakon smrti Bri-

sa Tatona ono prestaje da bude bitno. U medijskim izve{tajima nigde se ne spominje Povorka po-nosa, iako je na tim skupovima o njoj bilo re~i. Interesantno je da je [etnja protiv nasilja pro{la

sli~nom rutom kojom je trebalo da pro|e i otkazana Povorka ponosa, dok je Odgovor gra|ana nanasilje bio umalo zabranjen i preme{ten na U{}e, ali je nakon intervencije Ivice Da~i}a ipak odr`an

u Pionirskom parku. Za{to postoji razlika u pristupu policije kada su u pitanju ovi veoma sli~ni do-

ga|aji koji su se odr`ali jedan za drugim? Odgovor je jednostavan: Koaliciju mladih protiv nasilja

izme|u ostalih ~ine i omladinske organizacije partija na vlasti, koje su {etale i protestovale pro-

tiv dr`avnih organa (koje vode ~lanovi partija iz kojih dolaze), jer nisu bili u stanju da za{tite stra-

ne i sopstvene dr`avljane od nasilja. U isto vreme po~ela je i priprema za zabranu organizacija ko-

je promovi{u nasilje, me|u kojima su Obraz, SNP „1389“, pojedine navija~ke grupe… Srpski sabor

„Dveri“ je tako|e bio na spisku, ali je preko no}i s tog spiska nestao. Ali, da li }e {etnje protiv na-

silja i zabrana ovih grupa doprineti da nasilje nestane iz srpskog dru{tva, dovoljno da Povorka po-nosa postane mogu}a u Srbiji, ili je sve ovo bila samo predstava za o~i Evropske unije?

SVEGA OVOGA NE BI BILO DA SMO ODMAH OTI[LI U HOLANDIJUI kada }e Beograd dobiti svoju gej paradu, Paradu ponosa, Povorku ponosa, nazovite to kako

god `elite? Kada Organizacioni odbor osvoji zlatnu medalju na nekom sportskom takmi~enju

VREME SMRTI I RAZONODElirika utokePi{e: Predrag Luci}

BL

OK

BR

. V

La

zar B

odro

`a: G

ospo

|ica

pod

oku

paci

jom

ERI], Dobrica (1936, Donja Crnu}a), de~ji pesnik-samouk, seoski peva~, za~injavac

srpske seoske slam poezije; oduvek je pisao pesme za `ivi nastup i pevanje, retko za

~itanje. (Ko u osnovnoj {koli nije slu{ao Eri}eve pesme, slu{ao je oluju!) Bio je pesnik

seoske idile, naivni poet anahronih bukolika i georgika. Pravio je velike turneje po os-

novnim {kolama tokom sedamdesetih i ranih osamdesetih godina. Bio je autor Nolita i

„redak zver“ u pesni~koj bran{i. Va`io je za velikog prijatelja dece, seljaka, radnika i

u~iteljskog kadra koji je {tedro preporu~ivao njegove knjige |acima. U njegovoj

zvani~noj biografiji pi{e da je zavr{io ~etiri razreda osnovne {kole u Vra}ev{nici, kada

je bacio bukvar i „oprobao sre}u u raznim zanatima“, na{av{i se napokon u pesni~kom.

Od 1959. do danas, objavio je preko stotinu naslova. Njegove pesme su relativno brzo

„si{le u narod“. Poseban vid implementacije eri}ev{tine ostvaren je preko velikog hita

Miroslava Ili}a „Devojka iz grada“, koju je napisao niko drugi do slavuj iz Gru`e. Prema

usmenoj legendi, stihove pesme „Voleo sam devojku iz grada“ Dobrica Eri} je dao ~uven-

om kompozitoru narodnog melosa Obrenu Pjevovi}u, koji je potom uhvatio Miroslava

Ili}a za ruku i poveo ga u aleksandrova~ki „Diskos“, gde je ovaj snimio svoju prvu singl-

plo~u (1977). Ni Lepa Luki} nije ostala bez Eri}eve podr{ke. Za nju je napisao stihove

“Bluzo moja satkana od cve}a”. Mo`da bi sve ostalo na toj razini da Dobrica Eri} u tur-

bulentnim osamdesetim nije u~inio zaokret od pagansko-seoskog ka nacionalisti~ko-

pravoslavnom pesni~kom diskursu. Tako su se slike Va{ara u Topoli pretopile u Pla~voljene zemlje. Poznata je njegova Prkosna pesma (1993) koju je po priznanju ~elni-

ka SPS-a, “najvi{e voleo Slobodan Milo{evi} u interpretaciji srpske heroine Ivane

@igon”. Ova pesma, nalik Baladi o Stojkovi}ima Ljubomira Simovi}a, predstavlja kvin-

tesenciju srpskog inata i paradoksalnog (ne)priznavanja krivice. Sli~no odlomcima iz

Simovi}evog Kosovskog boja, koji su postali militaristi~ka budnica, Eri}evo pevanije je

posredovanjem prkosne Ivane @igon odjeknulo na mostovima tokom bombardovanja

1999, ali i na poslednjem ispra}aju Milo{evi}a, te napokon na mitingu “Kosovo je

Srbija”. Izlivanje eri}evskog prkosa (Kriv sam {to sam neko/ a ne niko i netko/ Kriv sam{to u doba op{teg srbobrsta/ idem u pravoslavnu crkvu/ dodu{e poretko/ i {to se krstimovako/ s tri prsta!) postalo je deo folklornih mitinga{kih okupljanja, kao mantra koja

se upu}uje neprijatelju. Stoga ne ~udi {to je bo`anska interpretacija Ivane @igon, u

video klipovima koji se mogu na}i na www.youtube.com, izmontirana sa slikama stelta

F-117. Pevanje Dobrice Eri}a, biv{eg de~jeg pesnika, ~esto se u javnosti koristi poput

Teslinog tajnog oru`ja, obi~no u funkciji “odbrane Srbije”, “ometanja neprijateljskog

osmatranja i izve{tavanja”, “podizanja borbenog morala” i “pronicanja u skrivene

neprijateljeve namere”. Dobrica Eri} je jedno vreme radio kao glavni i odgovorni ured-

nik Nolita, kada je pokrstio sve edicije, pravdaju}i to zahtevima narodne mobe, kako je

on shvatao vo|enje te ku}e. U novembru je novi i odlu~uju}i krug glasanja za dopisne i

redovne ~lanove SANU. Pored Mira Vuksanovi}a, R.P. Noga i Gorana Petrovi}a, u redu

pred vratima Akademije, gurka se i rab bo`ji, Srbin, sa prosedom bradom – Dobrica

Eri}. Lepo je na selu, ali je jo{ lep{e u Akademijinom zabranu

BETON BR. 82 DANAS, Utorak, 20. oktobar 2009.

BULEVAR ZVEZDAPi{e: Redakcija Betona

ERI], DOBRICA

Godine su pro{le pune bruka,

Kosovo si prepustio nemo,

Novorosijsk najbli`a nam luka,

Dru`e Mito, mi ti se kunemo!

Ameri se {ire na sve strane,

Mi na Ural za tobom idemo,

Sva Srbija u tvoj kofer stane,

Dru`e Mito, mi ti se kunemo!

NATO vabi, vrbuje nas USA,

Da za tu|i interes ginemo,

Ginu}emo do poslednjeg Rusa,

Dru`e Mito, mi ti se kunemo!

Tu|ih nam je interesa dosta,

Vreme da se srpstvo oslobodi,

Puta nema, samo Putin osta,

Dru`e Mito, Putinu nas vodi!

ME\U JAVOM I MED VEDEVIM

(Iz srpske patriotske pesmarice)

IV

i ti ljudi postanu nacionalni heroji? Kada se kolektivno u~la-

nimo u neku partiju na vlasti i time obezbedimo pravo da {e-

tamo centrom grada? Upi{emo ubrzani te~aj borila~kih ve{ti-

na i ne izlazimo iz teretane dok ne postanemo strah i trepet?

Trenutna situacija pokazuje da LGBT populacija i LGBT grupe

nisu u stanju da iznesu takav doga|aj, koji }e biti mogu} tek

kada dovoljno oja~amo i ohrabrimo se da masovno iza|emo

na ulicu, a doma}e politi~are ne bude sramota da brane

osnovna ljudska prava. Pre svega srpsko dru{tvo bi trebalo da

prestane da veli~a nasilnike i promovi{e nasilje kao prihva-

tljivo pona{anje, a da li }e do toga zaista do}i zavisi od svih

gra|ana ove dr`ave