Година lix • Сремска Митровица • Среда 20 ... · 2019-11-25 ·...

ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

redak

cija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb022/632-336 e-mail: [email protected]

МESARSKA OPREMA

Година LIX • Сремска Митровица • Среда 20. новембар 2019. • Број 3064 • Цена 50 динара

Фото:

M. M

илеу

снић

OKOB

022/628-897Pivarska 13, Sremska Mitrovica

EYE EYE MD

ДАН ОПШТИНЕ ИРИГ

Општина Ириг је протекле среде по први пут обележила 13. новембар као свој Дан, у знак сећања на 13. новембар 1918. године када је ова општина ослобођена од аустроугарске војске у Првом светском рату.

Румски гимназијалци најбољи

Сигурни од хиљадугодишњих вода

Ни пара, ни народа

Среда, 20. новембар 2019.2

@ivot na{

Пи ше: Си ни ша Ко ри ца

Страх„Политика“ од 4. 11. 2019. донела је мој текст у коме сам гру-

бо скицирао две укрштајуће линије савременог света које пред-стављају сукоб интернационалног карактера капитала и нацио-налних држава. Једно другом сметају, стоје на путу. Међународно корпоративном капиталу постају тесне националне границе, али и обрнуто национални суверенитет се највише урушава подмук-лим дејством капиталних трансакција из иностранства. Ова врста сукоба је неизвесна, смета свету и међусобном трговању. Царине и друге врсте баријера представљају све видљивији и опипљи-вији израз ове врсте ратовања. Наш највећи привредни партнер Немачка своју моћ заснива баш на извозној оријентацији своје привреде. Шта бива ако се тој моћи разним баријерама почну поткресати крила? Страдаће прво периферија, а ту смо ми, мала земља у којој доминирају мале фабричице привесци великих и моћних страних компанија. Шта ако они први ставе катанац на наше фабричке капије? Остаће нам зајмови за инфраструктуру, па и за наоружање. Плашим се повратка на деведесете. Ово је при-ча о тим деведесетим, о сећању, а онда и страху који ме поново хвата за гушу. Небојша Ромчевић један од професора Београдског универзитета каже: „Године 1992. сам добио сина Луку и сећам се његове прве Нове године када нисам могао да му купим ни јелку, ни поклон са својом асистенском платом. Стајао сам на Булевару са гомилом безвредних чекова и плакао... Већ сутрадан умало се нисам потукао за млеко на отварању продавница; људи су се тукли за хлеб на Теразијама, а професионалне патриоте хватале залет“. Није мени криво што су ти етнички предузетници материјално на-миривали себе, док је народ плакао, тукао се за кору хлеба. Криво ми је што је то време, што су те деведесете остављале, просто уре-зивале, велике ожиљке на психи и телу сваког оног ко је и мало др-жао до вертикале свог интегритета. Ову врсту сопствених сећања изливао сам у оловна слова (штампање) своје књиге „Ожиљци времена“ („Прометеј“ 2016). Књигу сам писао срцем, емоције пре-такао у камен крајпуташ да стално опомиње на блиски, а поново могући сусрет са једним добом које је Србију бацило на колена. Један филозоф записа: „Велики нам изгледају велики зато што кле-чимо. Дижимо се“. И сад следи најтеже питање: како? Мали је ово простор за одговор на тако комплексно питање. Полазим од старе истине: „Прво је човек човек, па тек онда Србин, Хрват, Бошњак, Албанац, православац, католик или муслиман“. Шта бива кад се овај редослед поремети? Добјамо деведесете које су радника превели у Хрвата, Србина, Бошњака. На свим просторима бивше нам заједничке Домовине завладали етнички предузетници. Како ову врсту редоследа вратити у нормалу, вратити човека човеку? Како изчилити из љуштуре која нас невидљиво заробљава, дели, свађа, разврстава понекад чак и по крвним зрнцима. Још је Маркс давно записао да „политичко ослобођење може уследи-ти тек након разарања спреге између трона и олтара“. Све нас је стегло, и национално и црквено.

Бројни аналитичари, социолози, филозофи, сецирају та тужна наша времена, када се плакало, када је већи губитак од отпуштања с посла, од изгона и напуштања соптвеног дома, од урушавања кућа био губитак сваке наде и владавина очаја. Зашто је то тако? -једнозначног одговора још дуго нећемо имати. А можда га и нема. Узроци и последице дубоко испреплетани као змијско клупко, на-жалост, неки и данас са свих страна нашег бившег Заједништва палацањем својих језика отровом засипају чворновати бол који и даље флисује. Тешко ћемо се дизати, колена су нам још увек црве-но отврдла од клечења на турској калдрми. Како ослобађати чове-ка, а онда и велику енергију која потенцијално заробљено дрема у своком од нас? То је питање над питањима? Не враћајмо се за прохујалим временима (рецимо у социјализам) у којима су вокали разапети од оних који жале за минулим добом до оних који ликују на томе што је то прошло. Има ли међу њима разума, рационалног одмеравања, одвајања позитивног од негативног? Или нам преос-таје само да и даље бауљамо по напонским нагазно скривеним минским пољима наше свакодневнице. Деведесете су се напајале негативном енергијом етно-национализма, на свим странама, пот-помогнуте особама које су нагрнуле са маргина друштва и које су хтеле преко ноћи да наплате ренту свог политичког уздизања.

ИЗДВОЈЕНА ВЕСТ

Стоп насртљивим трговцимаПотрошачи који не желе да их трговци узнемиравају телефоном

биће у прилици да се преко свог оператера пријаве у регистар “Не зови”, решење је које предвиђа Нацрт закона о заштити потро-шача који је у јавној расправи, рекла је помоћница министра трго-вине за заштиту потрошача Вишња Ракић.

Она је навела да ће регистар “Не зови” бити код регулаторног тела - РАТЕЛ-а, и налазиће се на њиховом сајту. Да би заштитили потрошаче, инсистираћемо на регистру ‘Не зови’, трговци не смеју бити нестрпљиви и насртљиви, рекла је Вишња Ракић. СН

Завршетак реконструкције зграде фон-дова ПИО и здравственог осигурања у

Сремској Митровици у коју је уложено пре-ко 109 милиона динара, разлог је што су овај град посетили министар рада, борачка и инвалидска питања Зоран Ђорђевић и министар здравља Златибор Лончар. Задо-вољни остварени резултатом улагања ми-нистри су поручили да нови услови треба да осигурају нов квалитет рада тако да буду задовољни и корисници и запосленим у овим службама.

Министарство здравља је заједно са Ми-нистарством рада, односно Републички ФОНД здравства и Републички фонд ПИО су заједнички радили на пројекту реновинања овог објекта. Финансирано је у односу 40 пре-ма 60 одсто па се у толикој размери и користи простор зграде.

- Овај објекат је важан за грађане Сремске Митровице и околине јер постоји 58.000 корисника и 95.000 осигураника. Жеља

нам је да сви објекти изгледају као овај и већ сада правимо планове како ћемо радити заједнички на томе - рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

Реновирану зграду републичкиг служ-би обишли министри рада и здравља,

као и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, гра-доначелник Сремске Митровице Владимир Санадер са сарадницима и директори здрав-ствених установа. Пре ове посете, у Градској кући одржан је састанак министара и пред-ставника локалне самоуправе.

- Ова зграда постоји од 1959. године, била је све доскора у лошем стању и нефункцио-нална, тек да је ово њено прво реновирање. Драго нам је што видимо да су грађани за-довољни реновираном зградом. Ово је била обавеза нас надлежних и трудићемо се да овако опремљене установе имамо у целој на-шој земљи - рекао је министар Лончар.

За градоначелника Владимир Санадера је веома значајно из угла рада служби и уређења центра града.

- Реконструкција зграде ових фондова даје нови квалитет рада републичких органа. То се пре свега односи на две шалтер сале које су урађене, у којима ће наши суграђани лакше остваривати права у области здравственог осигурања и у области рада и пензија. То јесте битно, а битно је што се улаже у град и што је обновљена фасада још једне згра-де у центру града - рекао је градоначелник Сремске Митровице.

С.Ђ. - М.М.

Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) потписала је 15. новембра 2019.

године Меморандуме о разумевању са градо-начелницима шест градова и општина (Ниш, Крагујевац, Сремска Митровица, Нови Пазар, Жабаљ и Стари град) у циљу јачања напора у борби против корупције и развоја транспа-рентне, инклузивне и одговорне локалне власти. Уз шест нових партнера, УСАИД сада сарађује са 13 локалних самоуправа на унапређењу транс-парентност и већем учешћу јавности у доноше-њу одлука на локалном нивоу.

Према прошлогодишњем истраживању спроведеном на читавој територији Србије, корупција је једна од главних брига грађана Србије. Истраживање је показало да 57од-сто грађана сматра да је корупција распрос-трањена у Србији и да има велики утицај на друштво. „Верујемо да локалне самоуправе имају посебно важну улогу у борби против корупције јер су најближе грађанима“, изјавио је Мајк де ла Роса, директор мисије УСАИД-а у Србији.

- Неки од основних принципа реформе јавне управе су већа транспарентност и ин-клузивност грађана у доношење политика. Је-дино тако стварамо веће поверење грађана у ово што радимо и подижемо квалитет одлука које се доноси. Задовољство ми је да је УСА-ИД одлучио да распише и други јавни позив општинама и градовима и да општине имају ту

врсту подршке како би се унапредило добро управљање широм Србије, истакао је Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе.

Резултати ових напора већ се виде у Ср-бији. Откако је прошле године успоставио сарадњу са УСАИД-овим Пројектом за одго-ворну власт, Град Сомбор је организовао јав-не расправе о буџету у 22 месне заједнице и пет средњих школа како би грађани могли да

учествују у планирању локалног буџета. Град Врање је израдио нову интернет страницу са информацијама о активностима локалне са-моуправе, градским службама које пружају услуге грађанима и буџету, чиме ће грађанима бити омогућено да активно учествују у проце-су доношења одлука на локалном нивоу.

У име Града Сремска Митровица, Мемо-рандум је потписала Светлана Миловано-вић, заменица градоначелника. СН

СРЕМСКА МИТРОВИЦА ПАРТНЕР УСАИД У БОРБИ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ

Веће учешће јавности у доношењу одлука

Мајк де ла Роса и Бранко Ружић са представницима шест локалних самоуправа

И ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР ОБИШЛИ РЕКОНСТРУИСАНУ ЗГРАДУ РЕПУБЛИЧКИХ СЛУЖБИ

Важан објекат за десетине хиљада осигураника

Шалтер сала

Обилазак уређене зграде

Среда, 20. новембар 2019. 3

Будући да је приликом одбране од поплава маја 2014. године део

Сремске Митровице од насеља Ста-ри мост ка Малој цркви био најугро-женији, он ће се убудуће бранити на најсавременији начин – панелима. Ове металне табле сачињене од дуралуми-нијума, састављене специјалним спо-нама и лепковима брзо се мотирају и демонтирају на носаче, а стручњаци су израчунали да се дужина од 1.051 ме-тар, колики је сада њихов “зид” може монтирати за само три сата.

У ефикасност овог посла уверили су се и Митровчани током показне вежбе “Панели 2019” реализоване прошлог четвртка која је означила не само зва-нично окончање великог пројекта, већ и његову презентацију. Јавности је симулирано стање попла-ве Саве, а многи грађани још памте такву ситуацију из маја 2014. године. Град је брањен тако што су се пунили џакови песком и постављали дуж кеја. Није било довољно руку, ни до-вољно песка да се постави колико је вода надолазила.

Из те ситуације је извучена поука – на-прављен је пројекат који је обухватио уређење обалоутврде и постављање мобилних панела.

- Ова опрема је довољна да заштити најугроженију тачку на реци Сави све од уласка у Јамену до Београда са ове наше стране и са супротне стране. Ми радимо нови пројекат да овакву заш-титу имамо и на другој страни обале, да је то мобилна опрема коју можемо да лако преносимо. Где год се у Мит-ровици нешто слично деси ми ћемо то моћи да преселимо и решавамо про-блем – рекао је министар Недимовић.

Свега три града у Србији се од ви-соких вода бране панелима, а један

од њих је сада и Сремска Митровица. Пројекат је, након доношења одлуке брзо реализован, за свега неколико месеци, а са 1,4 милиона евра подржала га је Светска банка преко Министарства пољопри-вреде, водопривреде и шу-марства.

- Не могу да се не сетим те 2014. године када је 7.000 људи бранило овај

град. Сетим се увек и једног од руко-водилаца те одбране, а то је госпо-дин Славко Дубљевић који је на дан завршетка овог кеја преминуо. Да вам право кажем, можда сам у овом тренутку и преемотиван, али људи су најважнији... Километри, метри, новац који је уложен, дужине и ши-рине, то је све у реду, али ми морамо увек да знамо да само људи могу да одбране град. Сад нећемо морати имати 7.000 људи, него можемо ово да одбранимо за три сата кад поста-вимо мобилне панеле на киломе-тар и нешто више дужине – рекао је министар Недимовић.

Министар Недимовић је пре пет година био градоначелник Сремс-ке Митровице, па се добро сећа од-бране од поплаве за коју говори да је била тежак посао.

- Имали смо тада јако мало знања, јер смо сви мислили да ће овај наш кеј да нас чува 500 година. Видите, природа не бира ни време, ни место. Мислим да ће будућим ге-нерацијама бити много лакше али не бих желео ни да пробају овај систем. Желео бих да ово само стоји у магацину и да нико не мора да га користи - казап је ми-нистар Недимовић.

На друштвеним мрежа-ма било је већ и критика панела што је министар пољопривреде комента-рисао у стилу “докон поп и јариће крсти.”

Да Град Сремска Мит-ровица и његови грађани

могу, треба и сигурно је да јесу поносни што имају један од најса-временијих система заштите сматра начелник Мирослав Јокић.

- У наредном периоду град Срем-ска Митровица ће да уложи знатна средства у обуку и у опрему Цивилне одбране и заштите чији припадници су присуствовали тактичко-показној вежби постављања и демонтирања мобилних панела. То значи да ћемо на-редним месецима и годинама улагати пре свега у едукацију припадника Ци-вилне одбране и заштите као и у њи-

хову опрему, како би смо што спремније дочекали евентуалне нове изазове које река Сава собом носи – рекао је Мирослав Јокић, начелник Градске управе за опште и заједничке по-слове и имовину Сремске Митровице.

Пре показне вежбе у Градској кући је одржана презентација рада монтаж-но демонтажних панела коју

су пратили чланови Цивилне заштите и одбране града.

С.Ђаковић – М. Милеуснић

Најугроженији део

Показна вежба “Панели 2019” на кеју код Мале цркве у Срем-ској Митровици коју су извели запослени у ВП “Сава” . Током поплава 2014. године у Сремској Митровици посебно критичан је био део обале од Старог моста до Мале цркве, где је река тада над-висила зуб насипа који је на 850 центиметара. Тада је водостај дос-тигао висину од 864 центиметра и вода је била, практично, на џако-вима с песком.То је наугроженија тачка тока Саве од уласка у Србију до Београда.

ИницијативаМинистар Бранислав Неди-

мовић је рекао да ће Скупштини града упутити предлог иницијати-ве да шеталиште на савском кеју носи име Славка Дубљевића.Јер изненада преминули дирекор ВП “Сада” дао је немерљив допринос управо успешној одбрани града од поплава 2014. али и реализа-цији пројекта мобилних панела на Сави.

Коментар на коментаре

- Чујем да прво неки нису могли да виде кроз панеле, а нико им није рекао да су то покретни панели, да се они склањају, а ту стоје само кад је поплава. Чуо сам да је то коштало ко зна колико пара. Знају такви колико је алуминијум овде, али ово је дуралуминијум. Могу да виде колико кошта коцка, колико кошта тартан, колико кошта све што је уграђено, па на километар и нека све израчунају. Само такви не знају да напуне џак кад дође до поплава. Ипак, нека они причају а ми ћемо да радимо свој посао како најбоље знамо и умемо – ко-ментарисао је Недимовић.

Реализован пројекат монтажно - демонтажних панела и уређења простора на кеју Сремску Митровицу сврстава у ред оних малобројних градова у Србији који се од поплава бране на најсавременији начин. У току је припрема новог пројекта којим се овај систем одбране проширује и на другу стране речне обале

Град сигуран и од хиљадугодишњих вода

Монтажа панела

Министар Бранислав Недимовић

Начелник Мирослав Јокић

Министар Недимовић крај новог система одбране од поплава

Радници ВП “Сава” пред старт вежбе

Заштита најгроженије тачке

Грађани прате вежбу


Општина Ириг је протекле сре-де по први пут обележила свој

Дан, у знак сећања на 13. новембар 1918. године када је ова општина ослобођена од аустроугарске војс-ке у Првом светском рату.

У сали Месне заједнице одржа-на је свечана седница Скупштине општине, а све госте и одборнике локалног парламента поздравио је председник СО Владислав Илкић. Он је истакао да су новим Статутом који је усвојен у марту ове године унете бројне измене, а једна од њих је и обележавање 13. новембра као Дана општине.

-Општина Ириг је једна од ретких средина која се може похвалити својом богатом културном, друштвеном и еко-номском историјом. Много је датума из прошлости који заслужују помен и обележавање, али свакако један од најзначајнијих је 13. новембар 1918. године - дан када је иришки срез осло-бођен од аустроугарске војске у Првом светском рату – рекао је председник СО Владислав Илкић.

У програму је наступио хор Основне школе „Доситеј Обрадовић“ из Ирига који је уз пратњу на клавиру наставни-ка музичке културе Предрага Нема-ровића извео химну, док је наступ на хармоници имао директор Основне

музичке школе „Теодор - Тоша Андреје-вић“ из Руме, Дарко Ђокић.

Председник Општине Ириг Стеван Казимировић рекао је нешто више о Иригу у Великом рату и подсетио на све што је урађено у претходној години у тој општини.

- Када је у питању саобраћајна ин-фраструктура, у претходне две годи-не саниран је пут на Фрушкој гори од Иришког венца до Банстола и пут од Врдника до Јаска, а тренутно се ради пут од Ирига ка Врднику. За деоницу Гребенског пута од Иришког венца до Змајевца расписана је јавна набавка, док се у наредном периоду планира проширење и реконструкција пута од Ирига до Марадика и од Јаска до Мале Ремете. У марту ове године отпочела је гасификација свих насељених места у

општини Ириг, осим Ирига у ком је ранијих година уведен гас. У свим насељеним местима наше општине стара улична расвета замењена је новом, лед-расве-том. У последње две године дос-та се радило и на побољшању услова у иришким образовним и образовно-васпитним устано-вама, па је тако комплетно рено-вирана зграда у Иригу у којој се налазе Основна школа „Доситеј Обрадовић“ и ССШ „Борислав Михајловић Михиз“. У подручном

одељењу у Јаску, у вртићу „Чаролија“ у Иригу и вртићу „Вила“ у Врднику урађе-на је у претходном периоду делимична реконструкција. У оба вртића Општина је финансирала формирање додатних васпитно-образовних група – у Иригу једну, у Врднику две, тако да сада не постоје листе чекања чиме смо вели-ком броју родитеља омогућили да се запосле. На задатку да се максимално унапреди квалитет боравка у школама и вртићима радиће се пуном паром и у наредном периоду: радови на адап-тацији зграде за основно образовање и културу у Шатринцима, адаптација санитарних чворова у вртићу „Вила“ у Врднику, комплетна реконструкција ОШ „Милица Стојадиновић Српкиња“ у Врднику. С обзиром на то је број деце у Нерадину и Иригу све већи, указала се потреба за проширењем капаците-та, па је тако у току израда пројектно-техничке документације за вртић у Не-радину, док је пројектно-техничка доку-ментација за реконструкцију таванског простора у вртићу „Чаролија“ у Иригу у сврху проширења капацитета завр-шена. Од марта ове године отворена је нова културна оаза. У питању је реконструисана кућа нашег књижев-ника Борислава Михајловића Михиза чија је функција, пре свега, оживља-вање духа овог познатог Ирижани-на, али и обезбеђивање простора за одржавање културних догађаја – из-ложби и књижевних вечери. Лечење пацијената је значајно унапређено током претходног периода. Дом здра-вља у Иригу опремљен је новим апа-ратом за ултразвучни преглед, а Ириг и Врдник од претходне године нуде нашим грађанима и лабораторијс-ку анализу крви, тако да више нису приморани да ову врсту прегледа обављају у другим местима. За Дом здравља је набављено и санитетско возило прошле године, а ускоро ће добити још један ултразвучни апарат за потребе гинекологије. Када је у пи-тању развој пољопривреде и туризма, од ове године Ириг је уписан у сајамску карту Србије специјализованим сајмом

за воћарство и виноградарство - „ВИВО Ириг“. На пољу социјалне заштите и збрињавања социјално угрожених избеглих лица јесте изградња зграде у Иригу са 13 станова. Ова зграда је у власништву Општине која станове даје на коришћење изабраним корисници-ма и која ће и у будуће моћи да их ко-ристи у ову сврху.

Да су услови живота у нашој опш-тини све бољи говори податак да се проценат незапослености драстично смањио у односу на пре три године када је био 51 посто и да данас износи 11 одсто. Међутим, треба истаћи да су у ових 11 посто незапослених ванредни студенти или становништво које чека старосну пензију. У нашој општини урађено је у претходном периоду пре-ко 50 пројеката, а ми ћемо наставити да и у наредној години истом мером улажемо у побољшање услова живота и развијање свих потенцијала које има наша општина – рекао је у свом об-раћању поводом Дана општине Ириг председник Стеван Казимировић и додао да ће од следеће године бити припремљене награде и признања за најуспешније Ирижане.

У другом делу програма обеле-жавања Дана општине домаћин је била Вера Новковић, директорица Српске читаонице, у чијим прос-торијама је отворена изложба фо-тографија Ирижана у Великом рату заједно са делима иришког сликара Васе Ешкићевића. Аутор ове изложбе је библиотекар Српске читаонице, Бра-нислав Јовичић.

У уметничком делу програма учествовао је првак драме Српског народног позоришта у Новом Саду Миодраг Петровић казујући одлом-ке из записа о догађајима из Првог светског рата и песму „Плава гроб-ница“ Милутина Бојића. Извођењем неколико песама на клавиру у му-зичком делу програма је учествовао Горан Милошев, етномузиколог из Новог Сада.

Потпуковник Борислав Крњајић је председнику Општине Ириг Стева-ну Казимировићу уручио моногра-фију Прве бригаде копнене војске, у знак захвалности за подршку Гарни-зону Сремска Митровица.

С. Михајловић Фото М. Милеуснић

ОПШТИНА ИРИГ ПО ПРВИ ПУТ ОБЕЛЕЖИЛА 13. НОВЕМБАР КАО ДАН ОПШТИНЕ

Све бољи услови животаПроценат незапослености се драстично смањио у односу на пре три године када је био 51 посто и данас износи 11 одсто

Хор основне школе изводи химну

Велики број званица и гостију

Свечана седница Скупштине општине Ириг

Председник Општине Ириг Стеван Казимировић

Програм у Српској читаоници

Изложба поводом Дана општине

Уручење монографије


СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: С. Ђаковић

МАТИЧАР

РЕПЕРТОАР

Но вем бар ски да ни

20.но вем бар, у 10.00 ча со ва, обе ле жа ва ње Свет ског да на де-те тапри јем ма лог гра до на чел ни ка, Град ска ку ћа

22. но вем бра у 17:00 ча со ва, „Раз-глед ни ца мо га за ви ча ја,Мар тин ци не кад и сад“, хол ОШ „Јо ван Јо ва но вић Змај“, Мар тин ци

24. но вем бра у 17:00 ча со ва, у га ле ри ји, Смо тра ли ков них умет-ни ка ама те ра Вој во ди не

Од 25. до 29.но вем бра у 13:00 ча со ва, 16 фе сти вал ар хе о ло-шког фил маМа ла са ла Му зе ја Сре ма

28. но вем бра у 18:00 ча со ва, про мо ци ја ча со пи са „Спо ме ни ца Исто риј ског ар хи ва Срем“ број 18, ба рок на са ла Му зе ја Сре ма

30. но вем бра у 19 ча со ва, у га ле-ри ји кон церт там бу ра шког ор ке-стра “Срем” под на зи вом “Од Ба на-та пре ма рав ном Сре му”

ДО БИ ЛИ СИ НА: Ми лан и Ми ли ја-на Та дић-Са лаш Но ћај ски, Вла ди-мир и Је ле на Фран це шко-Срем-ска Ми тро ви ца, Дaнијел и Та ња Те ре бе ши-Во гањ, Дра ган и Мил ка Сто ја ко вић-Срем ска Ми тро ви ца, Бра ни слав и Љи ља на Ву ка ди но-вић-Ла ћа рак, Мла ден и Ма ри на Ми лин-Па влов ци.

ДО БИ ЛИ ЋЕР КУ: Вла ди мир Ву-ко је вић и Алек сан дра Ми шко вић Ву ко је вић-Ру ма, Вла ди мир и Мир-ја на Вран ка-Ла ћа рак, Ми лош и Дра га на Ђор ђе вић-Шид, Ми ло рад и Дра га на Бо жић-Ин ђи ја, Дар ко и Јо ва на Кон дић-Ди вош, Не ма ња и Ка та ри на Ба раћ-Ша шин ци, Да вор и Ива на Та кач-Ру ма.

ДО БИ ЛИ БЛИ ЗАН ЦЕ: Бра ни слав и Ива на Ма ле тић-Ја рак.

УМР ЛИ: Рај ко Ко ва че вић рођ.1937., Ле ки Фе ренц рођ.1942., Бо ја џи ја Сми ља на рођ.1970., Фи-ли по вић Дра го сла ва рођ.1928., Мир че та Бо шко рођ.1983., Сте-па нов Је ле на рођ.1943., Жу пун-ски Бо шко рођ.1938., Ку зми нац Мир ја на рођ.1945., Фер гер Ни ко ла рођ.1943., Мра вик Ми-шо рођ.1958., Ра лић Дра ги ца рођ.1956., Су бић Јул ка рођ.1944, Дан чо Слав ка рођ.1939., Ке пић Мил ка рођ.1943., Илић Сто ја рођ.1930., По по вић Ми лен ко рођ.1931., Цвјет ко вић Да ни-ло рођ.1946., Бо ја нић Дра ган рођ.1961., Ми шче вић На да рођ.1934., Ћир ко вић Дра го љуб рођ.1947., Јо ва но вић Сло бо-дан рођ.1946., Ко ва че вић Ду-шко рођ.1948., Дро бац Ве ри ца рођ.1934., Ђа ко вић Да ни ца рођ.1929., Исић Исмет рођ.1946.

Про је кат „Ми тро ви ца - на оба ли на прет ка " фи нан си ра се из бу џе та Гра да Срем ска Ми тро ви ца.Ста во ви из не ти у по др жа ном ме диј ском про јек ту ну жно не из ра жа ва ју ста во ве ор га на ко ји је до де лио сред ства.

Под мо том “За јед но жи ви мо, пла-ни ра мо и гра ди мо” у по не де љак

18. и уто рак 19. но вем бра, у Услу жном цен тру Град ске упра ве одр жа но је гла са ње за про је кат ко ји ће би ти увр-штен у бу џет Гра да Срем ска Ми тро ви-ца за 2020. го ди ну. На овај на чин Град и Град ска упра ва за бу џет на сто је да укљу че гра ђа не у про цес од лу чи ва ња на ко ји на чин ће се утро ши ти јав ни при хо ди. Гра ђа ни су има ли при ли ку да иза бе ру је дан од сле де ћих про је ка та на ли сти ћу, а они су: град ња град ског ста ди о на, де чи јих игра ли шта, ре кон-

струк ци ја Тр га Вој во ђан ских бри га да, ре кон струк ци ја пла тоа ис пред ПСЦ "Пин ки" и на ста вак град ње ка на ли за-ци о не мре же у Ла ћар ку.

На кон су ми ра ња ре зул та та гла са ња у окви ру пар ти ци па тив ног бу џе ти ра ња зна ће се ко ји је од пред ло же них про је-ка та до био нај ви ше гла со ва, од но сно ко ји ће би ти унет у бу џет за на ред ну го ди ну. Ово ни је пр во из ја шња ва ње гра ђа на у скло пу пар ти ци па тив ног бу-џе ти ра ња, али су сва прет ход на би ла успе шна и ре а ли зо ва ни су про јект ко је су пред ло жи ли Ми тров ча ни.

Удру же ње „Деч ји свет” са се ди-штем у Ма чван ској Ми тро ви-

ци до би ло је ком пју те ре за свој про је кат „Био ку так за школ ски тре ну так“ од Вој во ђан ске бан ка – ОТП бан ке на јед ном кон кур су. На кон то га удру же ње је од лу чи ло да ком пју те ре по кло ни шко ла ма као до при нос уна пре ђе њу ра да на про из вод њи за чин ских би ља-ка. По је дан ком пју тер је до ни-ран Шко ли за основ но и сред ње обра зо ва ње “Ра ди вој По по вић” из Срем ске Ми тро ви це, Под руч-ном оде ље њу Основ не шко ле “До бро сав Ра до са вље вић На род” у Са-ла шу Но ћај ском и ми тро вач ким основ-

ним шко ла ма “Сло бо дан Ба јић Па ја” и “Бо шко Пал ко вље вић Пин ки”.

За да так удру же ња “Деч-ји свет” у овом про јек ту је уна пре ђе ње про из вод ње би ља уво ђе њем но вог мо-де ла про из вод ње у по ме-ну тим шко ла ма.

- Са рад њом ове че ти-ри на ве де не шко ле Удру-же ње ће офор ми ти са вез ђач ких пар ла мен та, ко ји ће про из во ди ти за чин ске биљ ке и пра ти ти ре зул-та те сво је про из вод ње ком пју тер ски – об ја сни ла је Мир ја на Кр сма но вић

Мир нић, пред сед ник Удру же ња “Деч ји свет”.

У окви ру обе ле жа ва ња Но вем бар ских да на Срем ске Ми тро ви це у По зо ри шту „До бри ца Ми лу ти но вић”

од и гра на је пред ста ва Гар те ла, под на зи вом „Би ло јед ном у те ар ту“. Ову па чворк ко ме ди ју је ре жи ра ла Гор да на Лу-кић а игра ли су Ла ба Кон стан ти но вић, Си ни ша Кр стић, Го ран Ви ћа но вић, Ни ко ли на Па нић, Ана Бо ја нић, Иси-до ра Бо жић, Ди ми три је Шти мац, Ан ђе ли ја Ла за ре-вић, Еле на Цвје ти но вић . Де таљ из пред ста ве сни ми ла је На та ли ја Би шчић.

ГРАД СКА УПРА ВА ЗА БУ ЏЕТ

Оба ве ште ње за по ре ске об ве зни ке

Град ска упра ва за бу џет и ло кал ни еко-ном ски раз вој оба ве шта ва по ре ске

об ве зни ке je че твр ти квар тал по ре за на имо ви ну за пла ћа ње ис те као.14. но вем-бра. Ка ко би упо зна ла по ре ске об ве зни-ке о ста њу оба ве за по осно ву по ре за на имо ви ну и олак ша ла и по јед но ста ви ла из ми ри ва ње истих Град ска упра ва за бу-џет и ло кал ни еко ном ски раз вој ће по-ре ским об ве зни ци ма ко ји има ју оба ве за пре ко 2.000,00 ди на ра, на кућ ну адре су до ста ви ти на лог за упла ту (уплат ни цу) са ста њем укуп ног по ре ског ду га на дан 31.де цем бра 2019. го ди не. Бла го вре ме-ним из ми ри ва њем по ре ског ду га из бе га-ва се об ра чун за кон ске ка ма те и дру гих до дат них тро шко ва.

За по ре ске об ве зни ке ко ји из ми ре по-ре ске оба ве зе и спо ред на по ре ска да ва-ња за кључ но са 31. де цем бром 2019. го-ди не, Град ска упра ва за бу џет и ло кал ни еко ном ски раз вој са гла сно Од лу ци Скуп-шти не гра да, от пи са ће 10% за ду же ња за 2019. го ди ну при ли ком акон та ци о ног за-ду же ња 15. фе бру а ра 2020. го ди не. Ово пра во не оства ру ју они по ре ски об ве-зни ци ко ји ма је одо бре но од ла га ње пла-ћа ња ду го ва ног по ре за (ре про грам).

По ре ски об ве зни ци ко ји ни су до би ли ре ше ња о утвр ђи ва њу по ре за на имо-ви ну за 2019. го ди ну мо гу их пре у зе ти у Град ској упра ви за бу џет и ло кал ни еко ном ски раз вој – Слу жби на пла те при хо да, Све тог Ди ми три ја број 8, кан-це ла ри је 15, 16, 17 у при зе мљу и 35 на пр вом спра ту.

Из ло жба ли ков них ра до ва уче ни ка Основ них шко ла „Кроз кре а тив-

ност се из ра зи, шта је кул ту ра од ла га-ња от па да ти нам по ка жи” отво ре на је за по се ти о це до 23. но вем бра у Му зе ју Сре ма. Струч ни жи ри Ми лан Кар даш и Све тла на Су ба шић, до не ће од лу ку о три нај у спе шни ја ра да 22. но вем бра

и том при ли ком ће би ти до де ље не на-гра де шко ла ма.

Циљ про јек та ко ји ре а ли зу је ЈКП „Ко му на ли је”, уз по др шку ГУ за обра зо ва ње, кул ту ру и омла ди ну Гра да Срем ска Ми тро ви ца, је до-при нос раз во ју све сти о зна ча ју збри ња ва ња и пра вил ног од ла га ња

от па да, кроз ли ков но из ра жа ва ње и ука зи ва ње на пра вил не и кул тур не на ви ке по сту па ња от па дом.

Ка ми он ЈКП „Ко му на ли је” би ће брен-ди ран са два нај бо ља ра да, што ће по-сла ти свим су гра ђа ни ма ја сну по ру ку - нај мла ђи ите ка ко раз ми шља ју о на шој жи вот ној сре ди ни.

КВИЗ У ПРЕ ХРАМ БЕ НО ШУ МАР СКОЈ И ХЕ МИЈ СКОЈ ШКО ЛИ

Ко ли ко по зна јем свој град

Еки па Тех нич ке шко ле „Ни ко ла Те сла“ осво ји ла је пр во ме сто, еки па Еко ном-

ске шко ле „9. Мај“ дру го ме сто, а еки па Ме ди цин ске шко ле „Дра ги ња Ник шић“ тре ће ме сто на кви зу „Ко ли ко по зна јем свој град Срем ску Ми тро ви цу?“, ор га-ни зо ва ном у Пре храм бе но шу мар ској и хе миј ској шко ли у окви ру Но вем бар ских да на.

Так ми чи ла су се че ти ри ти ма, уз већ по ме ну те уче ство вао је и тим Пре храм-бе но-шу мар ске и хе миј ске шко ле, а од-лу ку о нај у спе шни ји ма до нео је жи ри су чи ни ли Та тја на Је сре тић из За во да за за-шти ту спо ме ни ка кул ту ре, проф. исто ри је Дар ко Тур и Ма ри ја на Жив ко вић Дут чак. Сви уче сни ци су на гра ђе ни по хвал ни ца-ма и сим бо лич ним по кло ни ма.

Ор га ни за то ри кви за су пе да гог Са-ња Бед нар и проф. исто ри је Ма ри ја на Жив ко вић Дут чак, а пи та ња ко ја су при-пре ми ле су се од но си ла на до га ђа је из исто ри је на шег гра да, на од ре ђе на ме-ста, спо ме ни ке кул ту ре и гра ђе ви не од јав ног зна ча ја. Квиз се са сто јао из два де ла. У пр вом де лу, уче ни ци су од го ва-ра ли на де сет пи та ња би ра њем јед ног од по ну ђе них од го во ра, а у дру гом де лу су мо ра ли ви ше да се по тру де и сво је од го-во ре на пи шу на па пи ру. Упо ре до са од-го ва ра њем на пи та ња, отва рао се је дан део фо то гра фи је-сла га ли це, ко ја је би ла на град но пи та ње ко је је но си ло нај ви ше бо до ва.

ИЗ ЛО ЖБА

Ли ков ни ра до ви осно ва ца

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА:ПРЕД СТА ВА “ГАР ТЕ ЛА” У ПО ЗО РИ ШТУ

Би ло јед ном у те а тру

Из пред ста ве

ДО НА ЦИ ЈА УДРУ ЖЕ ЊА “ДЕ ЧИ ЈИ СВЕТ”

Ком пју те ри за шко ле

Уру че ње до на ци је

ПАР ТИ ЦИ ПА ТИВ НО БУ ЏЕ ТИ РА ЊЕ

За јед но жи ви мо, пла ни ра мо и гра ди мо

Из ја шња ва ње

Ученици Гимназије „Стеван Пузић“ Рума нај-бољи су млади иноватори у Срему. На не-

давно одржаном Такмичењу младих иноватора до 17 година у иновацији њихових сагледавања будућности ка предузетништву“ у Инђији, ос-војили су прво место. Такмичење су органи-зовали Савез проналазача Србије и Општина Инђија, а са предузетничким идејама и инова-цијама представило се укупно 28 екипа из целог Срема. Талентовани румски ђаци су за одличан наступ награђени Повељом „Михајло Пупин“ и лаптоп рачунаром. Екипу Гимназије „Стеван Пу-зић“ су чинили ученици прве године Милош Мркић, Немања Спасојевић, Сара Јанић, Ми-рјана Ралић и Ања Тубић. Припремала их је професорка Љиљана Пантелић.

Они су на овом такмичењу представили идеју о компостирању, која је била у складу са пропози-цијама такмичења и обухватила је више задатих области. Млади иноватори су могли да предста-ве иновативне идеје у обалсти информационих технологија, зелене економије, пољопривреде и туризма. За младе гимназијалце пресудан је био плакат у кабинету за географију. Тако су решили да представе инвативну идеју о прављењу компо-ста од биљних отпадака, што је примењиво било где, а када су пропозиције такмичења у питању, идеја је покрла две обаласти: еко-производњу и пољопривреду.

– Ја сам кабинету за географију видела плакат о компостирању и ту ми је дошла идеја да бисмо такву иновацију могли да презентујемо на такми-чењу. Знали смо да компостирање постоји, али нисмо одмах у потпуности знали шта је то. Усле-дило је истраживање, распарава и на крају смо одлучили да то буде наша тема, рекла је ученица Мирјана Ралић.

-Имали смо кратак период да се припреми-мо, али смо успели. Идеје и информације смо тражили на интеренту, а водили смо и рачуна о буџету који је неопходан да би се једна послов-на идеја попут наше реализује. Мислим да смо били прилично прецизни, јер смо у нашој идеји предвидели да имамо и партнере, пољопри-вреднике који би нам дали парцелу, јавно ко-мунално предузеће које би нам дало возача и превозно средство за превоз и прикупљање био отпада, и на крају Казнено-поправни завод који би нам обезбедио радну снагу, као што то можемо да видимо да се иначе ради, образ-ложила је Ања Тубић, ученица првог разреда румске гимназије.

За само неколико дана ови ђаци су припре-мили презентацију, а пре самог такмичења, има-ли су још једну проверу пред четвртацима. У инђијском културном центру своју идеју су пред-ставили у највише 10 слајдова и за свега четири минута. Толико је било довољно да убеде жири да су урпаво они најбоља екипа.

Нисам очекивао да ћемо бити први, једино је Милош био сигуран у то да ћемо победити. Кон-куренција је била јака, било је много добрих пре-зентација. Било је различитих креативних идеја, али многи су искакали из задатих тема. Наша идеја је била иновативна, реална, укључила је више партнера и зато је била успешна, каже Не-мања Спасојевић, ученик.

- Наш пројекат је био реалан, обухватио је више области које су биле задате на такмичењу, а то су пољопривреда и заштита животне средине. Многи на такмичењу су изашли из оквира зада-тих тема, па можда зато нису били успешни као ми. Ово што смо ми урадили може да се примени било где, а здрава производња је будућност, ре-кла је ученица Сара Јанић.

Ово је била прилика да се ученици подстакну на креативно и иновативно размишљање, које ће им свакако бити потребно када из школе крену у „стварни свет“. Савладавање школског градива је једно, а иновативност и њено представљање биће пресудно за све младе људе у временима која долазе.

- Били су једна од ретких екипа која је успела да кратко и јасно у задатом року да представи своју идеју. То је важно, да имају добар наступ којим лакше „сервирају“ своју идеју, што ће им свакако много значити у наредном периоду и даље кроз живот, рекла је професорка Љиљана Пантелић.

-Гимназија јесте захтевна, у овој школи мно-го се учи, али увек сам као директор поносна на своје ђаке који се ангажују и у ваннаставним активностима и који се са скоро свих такмичења враћају са наградама, додала је Софија Благоје-вић, директорка Гимназије „Стеван Пузић“ Рума.

Осим награде коју су добили ученици румске Гимназије „Стеван Пузић“, Повељу за подршку својим средњошколцима добила је и Општина Рума. Такмичењу су присуствовали представни-ци организатора, Савеза проналазача Србије и Општине Инђија и представници Покрајиснког секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине и Покрајинског секретарија-та за урбанизам и заштиту животне средине.

С.Белотић


СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Пи ше: До бри во је Ан то нић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

БАШТА

Моја мала посадила цвеће,од биртије па до парохије.

ТРКА

Сунце сија, мене дика вија,у виноград да легнемо у `лад.

ШАЛА

Ала сам се нашалила шале,наљубила и Стеве и Паје.

У го во ри ма до гу ше

Прорадили гени небеског народа.

бивше власти.

-

ци, преваранти, лопови, криминалци... Преписа-

но из скупштинских стенографских белешки.

био је између петог и шестог октобра.

људска права.

сачувана.

грабље.

само металним новцима.

-

ште. Тамо се налазе остаци моје младости.

КАРТ: Жарко Гаћеша

После „Цртица из историје овог краја“, када је у старопазовач-

кој Библиотеци гост из Завичајног музеја у Руми говорио о историји овдашњих насеља, кустос, етно-лог истог музеја, Јелена Арсено-вић, прошле недеље је одржала предавање на тему „Обичаји и веровања везани за трудноћу и рођење детета“.

- Покушавамо да сачувамо од заборава народну традицију и обичаје, који олакшавају комунка-цију, повезују чланове заједнице и чине специфичну разлику међу њима. Нема друштвене заједнице без обичаја, као ни без религије. Разликују се обичаји у трудноћи, приликом рађања детета и по рођењу до крштења, које пред-ставља начин потврде статуса детета и његово примање у заједницу – рекла је Арсеновић.

Обичаји могу да се поделе у табуисане, стро-го санкционисане, у радње „не ваља се“ и у оне друге, који се подразумевају и спадају у радње „ваља се“ да би се обезбедила заштита, напредак и бољитак, обајснила је Арсеновић.

- Постоји један амбивалентан став о поро-диљама. Првих шест недеља мајка и дете сма-

трају се незаштићеним али исто-времено и опасним по заједницу и постоји нешто што је њима у том периоду забрањено. Забрањено им је да приступају цркви првих шест недеља, на пример, као што им је забрањено да првих 40 дана напуштају дом – навела је Јелена Арсеновић и додала да су у пери-оду трудноће присутни момент-ни имитативне магије, веровање да слично призводи слично, те се будуће

У многим заједницама и данас, у савременом друштву преплићу се пагански и хришћански оби-чаји, који имају за циљ да заштите мајку и дете, олакшају порођај и доношење на свет здравог де-тета. Етнолог Арсеновић, која је

супруга православног свештеника, сматра да обичаје треба неговати и о њима причати као о делу народне и културне баштине а не као о делу добре праксе.

У организацији предавања гостију из Завичај-ног музеја из Руме учествовала је Марина Ша-шић и Туристичка организације Општине Стара Пазова.

Б. Родић

Обичаји и веровања

Јелена Арсеновић

Румски гимназијалци најбољи млади иноватори у Срему

Најбољи млади иноватори у Срему

Још десет породица са избегличким статусом са територије Општине Рума

добило је пакете грађевинског материја-ла како би побољшали услове стано-вања. Председник Општине Рума Слађан Манчић потписао је Уговоре о додели додатне помоћи у виду грађевинског материјала за породична домаћин-ства избеглица која су била корисници програма куповине кућа са окућницом из средстава Републике Србије и АП Војводине. Максимални износ пакета грађевинског материјала је износио 200.000, динара по домаћинству. Сред-ства је обезбедио Комесаријат за избе-глице и миграције Републике Србије, а Општина Рума је учествовала са 10%. Осим тога, Општина Рума и Комесаријат за избеглице и миграције Републике Ср-бије су и ове године обезбедили најуг-роженијим домаћинствима избеглица и интерно расељених лица помоћ у ог-

ревном дрвету. Помоћ у огреву добиће 25 породица, а исто толико породица добиће и једнократну финансијску по-моћ за куповину лекова. Јавни позив за избор корисника је спроведен, а право на помоћ су имала лица која су још увек у статусу избеглице. С. Б.


РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

Пројекат "Јавност у раду локалне самоуправе – грађани у креирању локалне политике" финансира се из буџета Општине Рума.Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

МАТИЧАРУМРЛИ:

Даница Грбић, рођ.1940.год,Владимир Родић, рођ.1984.год,Тихомир Пјевац, рођ.1976.год, Ранко Марић, рођ.1955.год,Гордана Стругар, рођ.1949.год.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Позоришни програм27.11. Велика дворана у 20.00 часоваПредстава „Љубав до гроба“Играју: Снежана Савић, Миленко Павлов и Марина ВоденичарЦена улазнице је 700 динара

Филмски програм21-27.11. Човек који је купио месец28.11- 4.12. План бекства

Музички програм22.11.Велика дворанаГодишњи концерт ХКПД “Матија Губец”

Представнице Удружења жена Општи-не Рума донирале су телевизор Днев-

ном боравку за децу, младе и одрасле са сметњама у развоју, који у Руми функ-ционише у оквиру Центра за социјални рад. Дневни боравак је место где се сва-кодневно окупља 35 особа са сметњама у развоју, а знајући за њихове потребе, жене из румског удружења су решиле да средства прикупљена на годишњој прос-лави усмере управо овој деци и одрасли-ма. У договору са запосленма у Дневном боравку, жене су им донирале телевизор, који им је за сада најпотребнији.

-Наш данашњи сусрет није ни први ни последњи. Ми смо и раније долази-ли овде, нека су деца тада била мала, а сада су већ одрасли. Удружење жена је из својих средстава купило телевизор који неопходан Дневном боравку. Данас поклањамо телевизор, али се надам да то није последње, а ми ћемо се трудити да им у наредном периоду поклонимо још нешто. Сврха и начин нашег органи-зовања је управо хуманитарни рад. Мил-сим да ће сви бити срећни, и корисници Дневног боравка и они који овде раде. Ја позивам сва удружења и људе добе воље а нам се придруже и да омогућимо да овај дневни боравак има своју функцију, да понекад посете кориснике јер ову децу не смемо никако да запоставимо, рекла је Јованка Кокир, председница Удружења жена Општине Рума.

Дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју почео је са радом 2011.године, прво као пројектна ак-тивност, да би касније постао редовна

услуга социјалне заштите у оквиру Цен-тра за социјални рад Рума. 2016.године проширује своје капацитете и почиње да збрињава и одрасле са сметњама у равоју. Са њима ради координатор Дра-гана Пилиповић, са три дефектолога, медицинским особљем, неговатељица-ма, струковним васпитачем и помоћним особљем. Корисници свакодневно своје време проводе у овом просторијама, а укључени су и у различите активности у сарадњи са школама, предшколском ус-тановом и установама културе. Средства за функционисање обезбеђује Општина Рума, а поред материјалних средстава, корисницима је једнако важна пажња, рекао је Војислав Миоковић, директор

Центра за социјални Рад Рума. -У име свих запослених, корисника

и родитеља који када уступе децу нама на бригу желе најбоље услове за њих, се захваљујем Удружењу жена Општине Рума на овој донацији. Ми радимо са љу-дима којима и нечије мало значи много. Не мислим само на материјална давања, јер у последње четири године са те стра-не локална самоуправа нема никаквих брига. Мислим на мало пажње, јер смо и сами сведоци колико то њима овде зна-чи. Оне нису једини донатори, али су ту у континуитету, а као што смо чули обећа-ле су да ће и даље бити уз нас у складу са њиховим могућностима, истакао је Војислав Миоковић. С. Белотић

Изменама плана јавних набавки у Општини рума, уследило је расписи-

вање тенера за уређење излетишта Бор-ковац, а у оквиру претходног циклуса пројекта Партиципативно буџетирање. У питању су средства од укупно 3 милиона динара са ПДВ-ом које ће обазбеђује ло-кална самоуправа, с обзиром на то да су грађани изгласали овај пројекат. То зна-чи да ће се по окончању поступка јавне набавке кренути са уређењем излетишта и опремањем клупама и мобилијаром на популарном румском излетишту, рекао је председник Општине Рума, Слађан Манчић.

-Пушта се тендер за реконструкцију и обнову мобилијара, клупа и стаза на излетишту Борковац. Првобитни план је била санација потојећих клупам, али сагледавајући реалну ситуацију, видели смо да је потребно унети нове елементе и из тог разлога је јавна набавка сачека-ла измену плана, да бисмо имали више клупа, канти за отпатке и све оно што су стручњаци рекли да је неопходно. Кроз ову набавку биће обухваћена и замена клупа у самом граду од центра до насеља Тивол, рекао је Слађан Манчић.

Он се осврнуо и на то да ће наредне

године Општина Рума издвојити највећа средства до сад за програм Партиципа-тивно буџетирање, 36,5 милиона динара. Грађани су се одлучили за реализацију три сеоска и два градска пројекта, које су сами предлагали.

-Показујемо да желимо да испоштује-мо наше грађане, а ове године смо имали највећи одзив грађана, прво са предло-зима пројеката, а после и при одлучи-вању шта је то што би волели да се уради у њиховим срединама. Сходно доброј ситуацији у којој се налазимо и добром приходном страном буџета, ми смо же-лели да оно што су изгласали ставимо у пројекцију буџета за наредну годину. Свакако да је најкрупнија ствар коју су изабрали је пешачко-бициклистичка ста-за између Путинаца и Доњих Петроваца од готово 20 милиона динара. Вероватно понесени изградњом стазе између Путина-ца и Жарковца су ове године одлучили да повежемо и ова два села, каже Манчић.

Како напомиње, Општина Рума је сада у ситуацији да издвоји и већа средства, али 36,5 милиона динара покрива све пројекте за које су се грађани опреде-лили за наредну годину и који ће ући у пројекцију буџета за 2020. С. Белотић

У Никинцима је завршено асфал-тирање улице Петефи Шандора у

дужини од 800 метара и ширине чети-ри метра, а средства су обезбеђена од Општине Рума. Председник Општине је са сарадницима обишао радове који се финансирају из великог уговора о одр-жавању путева. Асфалтирању је прет-ходила припрема трасе на којој до сада није било асфалта.

- Издвојили смо 5,27 милиона динара да урадимо асфалт у овој улици, а за пар-кинг простор у центру села 970.000 дина-ра. То је нешто што је приоритет у овом моменту за Месну заједницу Никинци, а ми настављамо да радимо као што смо радили читаве године у смислу улагања у путну инфраструктуру, рекао је Слађан Манчић.

У овој улици није постојао асфалт, већ су се воуила кретала по бе-тонским плочама. Свака киша потапала је стари пут, зими није могао да се очисти снег, па је Месној заједници и мештанима ове улице решавање тог проблема био приоритет. Тако су последњим реба-лансом буџета Општине Рума обезбеђе-на средства за ове радове.

- Општина је испунила наш захтев по-што је ова улица још давно изграђена од коцке бетона. Када је зима или пада киша, од блата се овде није могло пролазити. Зато смо ове године изашли са захтевом пред Општину Рума, како бисмо решили

проблем који смо имали у овој улици, рекао је Велимир Милић, председник Савета месне заједнице Никинци.

Милић је додао да се у месној заједници радило и у пртходном пе-риоду, те да је реновиран санитарни чвор у сеоксом Дому културе. Осим асфалтирања ове улице, ради се и на рекнострукцији 350 квадратних метара у центру села и проширењу улице до аутобуске станице. Очекује се и уређење такозване Дударе у селу, односно шуме поред сеоског гробља, где су постављени стубови за јавну расвету.

После Никинаца, механизације ће се преселити у Витојевце, најавио је пред-седник Манчић. Потом ће се први пут радити пут до сеоског гробља у Доњим Петровцима.

- Мислим да то показује да на равно-меран начин улажемо средства како у градске месне заједнице тако и у сеос-ке. Завршили смо уговор од готово 70 милиона динара колико смо ове године уложили у реконструкцију путне инфра-структуре. На последњој седници СО када смо урадили други ребаланс из-двојили смо додатних 20 милиона, што је готово 90 милиона за ову годину. Мислим да је то једна лепа количина новца коју смо ове године кроз одржавање уложи-ли у путну инфраструктуру. У то не улазе све оне улице које смо радили самостал-но или уз подршку виших нивоа власти које су у оквиру других пројеката рекон-струисане или рађене изнова, закључио је Манчић. С. Белотић

Грађевински материјал, огрев и лекови

Ускоро нове клупе и мобилијар

Излетиште Бороквац

Ову децу не смемо заборавити

Дружење у Дневном боравку

Мештани први пут добили асфалт

Обилазак радова

Нов асфалт у улици Петефи Шандора


Пројекат „Развој Општине Ириг - туризам и вино” финансира се из буџета Општине Ириг. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Надица Царек, Нова Пазовa

- Када би ме неко питао не бих при-хватила, мислим да то људи раде за новац или желе да постану популарни на друштвеним мре-жама. Ја користим и Фејсбук и Инстаграм и нисам имала такве изазове.

Драгица Јовановић, Инђија

- Мислим да је јако тешко контролисати како деца користе интернет. Родитељи морају бити јако опрезни, у сваком моменту морају да знају где су, шта раде и са ким се виђају, ко су им пријатељи на друштвеним мрежама.

Љиљана Јовановић, Беркасово

- Треба анимирати њихову машту и креативност другим каналима, само тако ће се удаљити од виртуелног света који нимало није безазлен, указати им на негативне стране који он носи са собом.

Катарина Глигорић, Рума - Тешко је исконтро-листаи те ствари данас, али на првом месту и сами роди-тељи треба да знају које све опасности вребају са друштве-них мрежа, тако да прво они треба до-бро да се едукују.

Биљана Матић, Сремска Митровица

- Млади нису свесни колико је опасан виртуелни свет и које све последице он носи са собом, када и како могу бити искоришћени њихови подаци, фо-тографије и снимци. Са младима треба отворено разговарати.

Како се изборити са опасним изазовима за младе на интернету?

Иришкахроника

Припрема: С. Белотић

www.irig.rs

Одлуком о утврђивању просечних цена квадратног метра одгова-

рајућих непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2020. годину на територији Општине Ириг, грађани ће у наредној години плаћати исти износ за ову намену. Одлуком се утврђују просечне цене квадратног метра од-говарајућих непокретности за утврђи-вање пореза. На територији општине Ириг одређено је четири зоне у зави-сности од комуналне опремљености и опремљености јавних објеката, са-обраћајне повезаности са централним

деловима општине Ириг, односно са радним зонама и другим садржаји-ма у насељу, с тим да је прва зона и најопремљенија. Тако цена квадрата грађевинског земљишта у првој зони износи 1.592 динара, а у четвртој 210 динара, док је тај износ, примера ради за куће за становање 40.248 у првој, а 21.950 динара у четвротј зони. У првих девет месеци ове године на име поре-за на имовину Општина Ириг оприхо-довала је 64,2 милиона динара, док је план за целу годину након другог ре-баланса 94,5 милиона динара.

Локални парламент у Иригу усвојио је и извештај о раду Дечије устано-

ве „Дечија радост“ Ириг за претходну школку годину, као и Годишњи план рада у 2019/2020.години. Претходну школску годину установа је завршила са 325 деце у 17 васпитно-образовних група, девет полудневног и осам група целодневног боравка. Подаци из августа пред по-четак полака деце у вртић су исти, с тим да је ове године уписано 317 малишана. Тај број није коначан, јер је упис могућ и током школске године у групама у којима нису попуњени сви капацитети. Јелана Видановић, директорка Дечије установе је истакла да су током протек-ле године реализовани битни пројекти, међу којима су санација санитарних чворова у објекту „Чаролија“ у Иригу, уг-радња видео надзора, реконсктркција система грејања, ограђивање двориш-ног простора и забрана паркирања у објекту „Вила“ у Врднику, као и опремање свих подручних одељења.

- И у нарeдној години имаћемо 17 група. Добили смо сагласност оснивача, Општине Ириг, за групе у подручном одељењу Кру-шедол и Шатринци, а од Школске управе Нови сад смо добили и сагласност за Јазак, тако да ће основач финансирати рад у Круше-долу и Шатринцима. Битно је учешће наше установе у пројекту Подршка реформи

система предшколског васпитања и об-разовања у Србији, финансиран од стра-не Европске уније и Министарства про-свете, науке и технолошког развоја. Ми смо једна од 50 општина у Србији које су добиле овај пројекат, који осим еду-кације запослених подразумева опре-мање установе намештајем и техником. Пројекат подразумева учешће комплет-не локалне заједнице на изради страте-гије, а део обуке су прошли запослени из наше установе, Дома здравља, Цен-тра за социјални рад и органа локалне самоуправе. Следи и уговорна обавеза да се изради и Стратегија образовања за децу предшколског узраста на тери-торији Општине ириг, рекла је Јелена Видановић.

У иришкој општини нема листе че-кања, рекао је Стеван Казимировић, председник Општине Ириг. Несметан

рад вртића је само део подршке опш-тине родитељима, поред финансијске накнаде за прворођено дете и бесплат-

ног вртића за треће и четврто дете.

- Сада нас очекује потпи-сивање уговора за санацију санитарних чворова у објек-ту у Врднику, а наредне го-дине планирамо санацију и реконструкцију вртића у Нерадину и проширење зграде у Иригу. Тренутно је највише деце у подручном одељењу у Нераднину, 25, тако да се надам да ћемо на пролеће са пројетно-технич-ком документацијом конку-ристаи за тај објекат, рекао је Казимировић.

ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ ЗА 2020.

Исте цене као и до сад

Без промене пореза на имовину

Проширење објекта у Иригу и Нерадину

Јелена Видановић

Дечија радост Ириг

У про сто ри ја ма Срп ске на пред не стран ке у Бе о чи ну, одр жа на је

кон фе рен ци ја за но ви на ре. Су гра ђа ни-ма се обра ти ла др Ми ро сла ва Пу ша ра чла ни ца Оп штин ског ве ћа за ду же на за здрав стве ну за шти ту, по пу ла ци о ну по-ли ти ку и род ну рав но прав ност. Она је го во ри ла о вак ци на ци ји про тив се зон-ског гри па и ак ту ел ним ин фек ци ја ма ко је су слич не гри пу.

-Ка ко ула зи мо у зим ски се зон ски пе ри од бли же нам се ин фек ци је са ко-ји ма се су сре ће мо сва ко днев но и ве-о ма је те шко да их у хлад ним да ни ма из бег не мо. По сто је ме ре пре вен ци је ових ре спи ра тор них ин фек ци ја ко је се у пр вом пла ну од но се на на ше по-на ша ње у сми слу про ве тра ва ња про-сто ри ја, изо ла ци ја љу ди ко ји има ју симп то ме и то ме слич но. По ред ових кла сич них ме ра оно што нам је ја ко ва жно је сте вак ци на ци ја про тив се зон-ског гри па. Пре ма пре по ру ка ма Свет-ске здрав стве не ор га ни за ци је вр ши

се вак ци на ци ја са че тво ро вал нет ном вак ци ном. Код нас у Бе о чи ну вак ци-на ци ја се вр ши са иден тич ном вак ци-ном као у це лој зе мљи, од но сно као и у це лом све ту. Вре мен ски пе ри од ка да

то тре ба да се спро во ди је сте дру га по-ло ви на но вем бра и пр ва по ло ви на де-цем бра. Вак ци ну тре ба да при ме, пре све га, они ко ји има ју ви ше од ше зде сет го ди на, де ца и од ра сли ко ји има ју не ке

хро нич не бо ле сти, сви ди ја бе ти ча-ри, осо бе ко је ра де у фир ма ма где по сто ји ви ше љу ди у јед ној кан це ла-ри ји, у свим ко лек ти ви ма ко ји има ју ве ћи број љу ди, као и ко лек ти ви ма где су ре спи ра тор не ин фек ци је лак-ше до ступ не. То се пре све га од но-си на здрав стве не рад ни ке и на све оне ко ји су за по сле ни и у ди рект ном кон так ту са ве ћим бро јем љу ди у то-ку да на – ис та кла је др Ми ро сла ва Пу ша ра, на кон фе рен ци ји за но ви-на ре ко ја је одр жа на у про сто ри ја ма ОО СНС Бе о чин.

Она је на гла си ла да по сто је и огра ни че ња у по гле ду при ма ња вак ци је, јер њу не тре ба да при-ме па ци јен ти ко ји су у те ра пиј ским про це ду ра ма, од но сно они ко ји има ју не ке иму но ком про ми ту ју-

ће бо ле сти. Оно што је ја ко ва жно је сте да се вак ци на ци ја не мо же из вр-ши ти без иза бра ног ле ка ра, та ко да је пр ви ко рак за ка зи ва ње тер ми на код

иза бра ног ле ка ра, а он сво јим пре гле-дом утвр ђу је да ли по сто је или не по-сто је кон тра ин ди ка ци је за при ме ну.

-Основ на ствар ка да не би тре ба-ла да се до би је вак ци на је сте уко ли ко се већ на ла зи мо у не кој ин фек тив ној фа зи, ако има мо тем пе ра ту ру, про лив или по вра ћа ње. У тим слу ча је ви ма тре ба да са че ка мо да про ђу и да се ја-ви мо ле ка ру. На кон при мље не вак ци-не не би тре ба ло да има мо ни ка кве не же ље не ре ак ци је ни нус по ја ве. Вак-ци на се ре ла тив но ла ко под но си, не-ма не ког ве ли ког бо ла на ме сту апли-ка ци је ни ти не ких дру гих симп то ма.Оно што мо же да се де си је сте ја ко бла-ги об ли ци ре спи ра тор них те го ба ко ји про ђу за је дан дан. Све де таљ ни је ин-фор ма ци је на ши гра ђа ни мо гу до би ти у До му здра вља, јер кроз рад слу жби До ма здра вља на да мо се што ефи ка-сни јој за шти ти на шег ста нов ни штва – ре кла је др Ми ро сла ва Пу ша ра.

С. М.

Са да је иде ал но вре ме за вак ци на ци ју

Кон фе рен ци ја за но ви на ре у ОО СНС Бе о чин



Тијана Фаркаш, Бингула

- Селфи је данас мода и ниједна туристичка тура не може да се замисли без селфија. На опрез се углавном заборавља a за шест година, селфи је однео око 300 жи-вота. Добар селфи може да кошта живота.

Ружица Милосављевић, Инђија

- Како? Jедино да им се укине приступ интернету, иначе, другачије је јако тешко контролисати у шта све могу да се уплету. Одговор-ност је на роди-тељима велика јер данас дете од три године узме мобилни телефон.

Николина Гуша, Нова Пазова

- Не треба при-хватати такве иза-зове. Намам про-фил на Фејсбуку само на Инстагра-му а ту мени нико није ни нудио. Не бих прихватила никако јер не ви-дим чему то служи.

Мерима Николић Попески, Рума

- Бојим се да за-брана може дати контраефекат и да у том случају са децом треба много разговарати, искон-тролисати шта раде на друштвеним мре-жама и стално их усмеравати на неке корисне активности.

Дуња Радосављевић, Сремска Митровица

- Много је опасних изазова за младе и не само младе на интернету, али да би их избегли, треба стална едукација о томе. Са младима треба разговарати у породици, школи, друштву јер што више знамо боље се понашамо.


У Ру ми се при во де кра ју ра до ви на уре ђе њу пар кинг про сто ра из

Роб не ку ће у стро гом цен тру гра да. У пи та њу је ин ве сти ци ја вред на 25 ми-ли о на ди на ра, ко ја се фи нан си ра из оп штин ског бу џе та. Овај тен дер је под-ра зу ме вао и ра до ве на ре кон струк ци-ји тро то а ра и пар кин га у Же ле знич кој и Ор ло ви ће вој ули ци. Ра до ви се спро-во де у фа за ма, ка ко би се што ма ње оп-те ре ти ли во за чи и гра ђа ни ко ји ста ну ју у згра да ма у овом стам бе ном на се љу, ре као је пред сед ник Оп шти не Ру ма, Сла ђан Ман чић, при ли ком оби ла ска гра ди ли шта.

- Пр во бит но је ура ђен овај део иза „Мак си ја“ да би омо гу ћи ли не сме та но снаб де ва ње ро бом, за тим се ра ди овај боч ни пар кигнг про стор, за тим се ра ди пар кинг са де сне стра не , а на кра ју је у пла ну и да се ура ди са о бра ћај ни ца ко ја све то по ве зу је ура ди и на тај на-чин би за тво ри ли ком пле тан део и то би би ло оно што смо пла ни ра ли при са мом пу шта њу тен де ра. Ов де су ра ђе-ни там по ни, слив ни ци, ре шет ке, ивич-ња ци, све оно што је би ло нео п ход но и што је би ло пре дул слов за ас фал ти-ра ње, а по за вр шет ку ас фал ти ра ња ра-ди ће се хо ри зон тал на сиг на ли за ци ја, а где је би ло нео п ход но ре ви та ли зо ва ни

су слив ни ци и ре шет ке, ре као је Ман-чић.

Ле по вре ме иде на ру ку из во ђа чи ма ра до ва, па Ру мља ни ко ри сте ле пе да не до по чет ка де цем бра ка ко би се ура-ди ло што ви ше по сла. То под ра зу ме ва

по че так ре кон струк ци је спољ не фа са-де на Град ској ку ћи, по че так из град ње га сне ко тлар ни це у на се љу Ти вол и из-град њу пу та у До њим Пе тров ци ма, од се ла до се о ског гро бља.

С.Бе ло тић

Оп шти на Ру ма обе ле жи ће сла ву Све тог Сте фа на Де чан ског, у не-

де љу 24.но вем бра. Све ча на сед ни ца ће се одр жа ти у Кул тур ном цен тру „Бра на Црн че вић“ са по чет ком у 14 ча со ва. Као и до са да, од ка ко је Све ти Сте фан Де чан ски уста но вљен као сла-ва Оп шти не Ру ма, до де љу ју се и Јав на при зна ња за нај за слу жни је гра ђа не и ком па ни је за те ку ћу го ди ну. С тим у ве-зи, на по след њој сед ни ци оп штин ског ве ћа до не та је од лу ка о до де ли јав них при зна ња и на гра да у 2019. го ди ни, на пред лог Ко ми си је за од ли ко ва ња и дру га дру штве на при зна ња.

Рум ска по ве ља у 2019.го ди ни, због зна чај них ре зул та та у ра ду, од но сно за на ро чи то ис ти ца ње у кул тур ним ак-тив но сти ма, про гре сив ним ини ци ја-ти ва ма и ак тив но сти ма на афир ма ци-ји ама те ри зма и про мо ци ји Оп шти не Ру ма до де љу је се Ан сам блу на род них ига ра и пе са ма „Бран ко Ра ди че вић“ Ру-ма. За до при нос раз во ју и афир ма ци ји

Оп шти не Ру ма за хвал ни це ће би ти до-де ље не фа бри ци обу ће „Даг-ко“ из Ру-ме и Јав ном пред у зе ћу „Гас-Ру ма“ Ру ма. Нов ча ну на гра ду у из но су од 30.000 ди-на ра до би ће мла ди џу ди ста Урош Ма-џа ре вић из Пла ти че ва, као вр хун ски спор ти ста ко ји је оства рио зна чај не спорт ске ре зул та те на до ма ћим и ме-ђу на род ним так ми че њи ма.

Зва ње по ча сног гра ђа ни на Оп шти-не Ру ма за ову го ди ну не ће би ти до де-ље но, јер ни је при сти гла ни јед на при-ја ва.

Јав на при зна ња и на гра де до бит ни-ци ма ће уру чи ти пред сед ник Оп шти-не Ру ма, Сла ђан Ман чић, на све ча ној сед ни ци у не де љу, 24. но вем бра. Овај да тум за Оп шти ну Ру ма зна ча јан је и по то ме што је 24. но вем бра 1918. го ди не на на род ном збо ру у ку ћи др Жар ка Ми ла ди но ви ћа у Ру ми до не та од лу ка да се Срем при са је ди ни Кра ље ви ни Ср би ји, дан пре не го што је то учи нио оста так Вој во ди не. С.Бе ло тић

Еду ка тив ни се ми нар под на зи вом „Тр жи ште ор ган ске хра не у Вој во ди-

ни – мо гућ ност раз во ја“, ко ји је одр жан про шле сед ми це на По љо при вред ном фа кул те ту у Но вом Са ду, у ор га ни за ци ји ове ви со ко о бра зов не уста но ве и По кра-јин ског се кре та ри ја та за по љо при вре ду, во до при вре ду и шу мар ство, имао је циљ да ука же на шан се и зна чај да љег раз во ја ор ган ске про из вод ње у Ср би ји и Вој во-ди ни, ка ко у по гле ду при род них по тен-ци ја ла, та ко и са ста но ви шта ис пла ти во-сти и мар ке тин га.

По кра јин ски се кре тар за по љо при-вре ду др Вук Ра до је вић отво рио је скуп ис ти чу ћи да смо сви по ста ли све сни чи-ње ни це ка ко се ор ган ска про из вод ња по себ но на ме ће као ал тер на ти ва кон-вен ци о нал ној по љо при вред ној про из-вод њи на ма лим га здин стви ма.

- С об зи ром на то да су ма ла и сред ња по љо при вред на га здин ства у фо ку су ра-да По кра јин ског се кре та ри ја та за по љо-при вре ду, сма тра ли смо да је нео п ход-но би ло до дат но фи нан сиј ски по др жа ти про из во ђа че ор ган ске хра не. По фор ми-ра њу ове По кра јин ске вла де знат но смо

по ве ћа ли из нос сред ста ва на ме њен суб-вен ци о ни са њу сер ти фи ка ци је ор ган ске про из вод ње, али смо по пр ви пут уве ли и суб вен ци је за на бав ку спе ци ја ли зо ве не при кључ не ме ха ни за ци је. По том осно ву смо у 2018. го ди ни пот пи са ли 26 уго во ра за сер ти фи ка ци ју и 15 уго во ра за на бав-ку при кључ не ме ха ни за ци је. По ди гли смо ни во суб вен ци ја 80 од сто за сер ти-фи ка ци ју, а за на бав ку спе ци ја ли зо ва не ме ха ни за ци је 70 од сто од укуп не вред-но сти. Ове го ди не смо та ко ђе из дво ји ли знат на сред ства за те на ме не. Упра во об-ра ђу је мо при сти гле при ја ве за 2019. го-ди ну. Има мо укуп но 49 за ин те ре со ва них по љо при вред них про из во ђа ча и уско ро ће мо пот пи са ти и ово го ди шње уго во ре“, на гла сио је Ра до је вић ис ти чу ћи да је уве-рен да до дат на фи нан сиј ска сред ста ва пред ста вља ју пра ви мо дел по др шке про-из во ђа чи ма ор ган ске хра не.

Он је ис та као да Се кре та ри јат по-др жа ва и одр жа ва ње еду ка тив них се-ми на ра, обра зо ва ње по љо при вред-ни ка и ши ре ње ин фор ма ци ја о нео п-ход но сти до дат них ула га ња у ор ган ску про из вод њу. СН

Пред сед ник По кра јин ске вла де Игор Ми ро вић уру чио је про те-

кле сед ми це уго во ре по љо при вред-ним за дру га ма о до де ли бес по врат них сред ста ва за ку по ви ну опре ме и си-сте ма за уна пре ђе ње по љо при вред не про из вод ње и опре ме за пре ра ђи вач-ке ка па ци те те.

Реч је о 14 уго во ра вред них 150 ми-ли о на ди на ра, а ре а ли за ци ју овог кон-кур са спро ве ла је Раз вој на аген ци ја Вој во ди не са 50 ми ли о на ди на ра.

- Ово је но ва под сти цај на ме ра Раз вој не аген ци је Вој во ди не, ко ја ће омо гу ћи ти на бав ку нај са вре ме ни је опре ме по љо при вред ним за дру га ма и ко ју ће мо на ста ви ти да ре а ли зу је мо и у на ред ним го ди на ма. Од фор ми ра-ња 2016. го ди не до да нас, Аген ци ја је оправ да ла сво ју уло гу под сти ца ји ма за но во за по шља ва ње и за на бав ку ма-ши на и опре ме, пре све га у ма лим и сред њим ком па ни ја ма, али је по бољ-ша ла и по слов ни ам би јент и омо гу ћи-ла за по шља ва ње, по себ но у ма њим сре ди на ма, во де ћи се на че ли ма тран-спа рент но сти и ја сних кри те ри ју ма при ли ком до де ле сред ста ва, из ја вио је пред сед ник Ми ро вић.

Ка ко је до дао, Раз вој на аген ци ја Вој-во ди не има ла је ва жну уло гу у про мо ци-ји по тен ци ја ла АП Вој во ди не у зе мљи и ино стран ству, и не ки од ин ве сти то ра у на ред ним ме се ци ма до ћи ће у АП Вој во-ди ну за хва љу ју ћи ње ном ан га жма ну.

- Циљ нам је да за јед но са По кра јин-ским се кре та ри ја том за ре ги о нал ни раз вој, ме ђу ре ги о нал ну са рад њу и

ло кал ну са мо у пра ву пру жи мо по др-шку до ма ћој при вре ди, пред у зет ни-ци ма и до ма ћим за дру га ма, ка зао је ди рек тор Раз вој не аген ци је Вој во ди не Ни ко ла Же жељ.

До га ђа ју је при су ство вао и по кра-јин ски се кре тар за ре ги о нал ни раз вој, ме ђу ре ги о нал ну са рад њу и ло кал ну са мо у пра ву Ог њен Бје лић. СН

НА ПО ЉО ПРИ ВРЕД НОМ ФА КУЛ ТЕ ТУ

По др шка раз во ју ор ган ске по љо при вре де

При зна ња и на гра де по во дом сла ве оп шти не

Од лу ка о јав ним при зна њи ма

Уго во ри вред ни 150 ми ли о на

Пред сед ник Ми ро вић уру чу је уго во ре

За вр ша ва се пар кинг иза Роб не ку ће

Оби ла зак ра до ва


ИНЂИЈАwww.indjija.net

Пројекат „Јавност у раду - јавно о финансијама“ суфинансира се из средстава буџета Општине Инђија.Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Инђијски Центар за социјални рад „Дунав“ 14. новембра био је домаћин

колегама из Старе Пазове, Ирига и Пећи-наца који су присуствовали обуци на тему „Повремени породични смештај“ коју је реализовао Центар за породични смештај и усвојење из Новог Сада. По-ред стручних радника, програм обуке је обухватио и потенцијалне хранитеље и родитеље деце са сметњама у развоју. Циљ ове обуке је био да упозна учеснике са практично новом услугом која је једи-но у Војводини заживела на територији Града Новог Сада, као и с потребом раз-воја услуге и с тим ко може да буде пру-жалац услуге повременог породичног смештаја. Обука је паралелно одржана у две сале, тј. једна за професионалце, а друга за родитеље деце са сметњама у развоју, за потенцијалне хранитеље и за хранитеље који већ то јесу.

- Ово је нова услуга и данас је прва у низу обука које ће бити реализоване, управо да се упознамо сви ми и струч-ни радници, а и заинтересовани који би желели да пружају услугу повременог породичног смештаја. Искрено се надам

да ће ово бити још једна услуга која ће успети да заживи у нашој општи-ни јер имамо сад кроз услугу лични пратилац укључено 30 деце где се показало да од почетка кад смо имали само 10 личних праилаца, па смо повећали на 15 па на 20, има одзива, јако је добро прихваћена, родитељи су задовољни и заинте-ресовани и исказали су и заинтересованост да присуствују овој обуци, да чују о чему се ради - изјавила је Жељка Годић Авра-мовић, директор инђијског Центра за социјални рад.

Јелица Марић из новосадског Цен-тра за породични смештај и усвојење је рекла да услуга повременог породичног смештаја представља једну посебну ус-лугу из сегмента хранитељства и оно што је специфично за њу је, да је то превен-тивна услуга.

- Она је намењена као подршка био-лошким породицама које имају дете са сметњама у развоју. Услуга се огледа у томе да повремени хранитељ одређени број сати, одређени број дана у току не-деље, у току месеца у договору са био-лошком породицом преузима бригу о

детету које има сметње у развоју као подршка биолошкој породици. Дакле, циљ је да се пре-венира изгарање роди-теља, да се превенира измештање детета из по-родице и инситунизација деце – казала је Марић и нагласила да је УНИЦЕФ препознао значај услуге и подржао их у реализа-цији сет тренинга на те-риторији Војводиен који су намењени и професи-

оналцима и потенцијалним пружаоцима услуге, да би се додатно информисали, да би се јачали своје капацитете, те да би се мрежа услуге проширила и да би се она учинила доступна свим породицама које имају потребу за њом.

Закон о социјалној заштити још 2011. године предвидео је ту услугу, али она је једино заживела у Новом Саду, подсе-тила је Марић и додала да им је на осно-ву новосадског примера добре праксе жеља да ову услугу прошире широм земље. Иначе, обуку за професионалце, поред Јелице Марић, држала је Татјана Лазар Обрадовић, а за родитеље и по-тенцијалне хранитеље обуку су извеле Весна Аничић и Марина Ристић.

Г.М.

За реконструкцију градске пија-це у Инђији постоји и пројекат

и грађевинска дозвола, али за ту инвестицију треба издвојити пре-ко 200 милиона динара. Председ-ник општине Инђија Владимир Гак каже да је Инђијцима обећана реконструкција пијаце и да ће то бити и урађено, али највероватније почетком наредне године.

- Сутра можемо да кренемо у рас-писивање јавне набавке за изградњу пијаце, међутим, нисмо још увек у мо-гућности да обезбедимо комплетно финансирање с обзиром на све друге радове које имамо. Покушавамо да нађемо најбољи могући аранжман, да ли са неком банком или да нађе-мо неки други начин. Неће нам бити проблем почетком следеће године, али нам заиста остаје као проблем сада с обзиром да се ради о озбиљној инвестицији од више од 200 милиона динара, изјавио је Гак и нагласио да ће се свакако наћи најоптималније фи-нансијско решење за реконструкцију градске пијаце с чиме ће Инђија до-бити модеран и функционалан пијачни простор.

Kадa је реч о најављиваној реконс-трукцији градског трга у центру Инђије испред Гимназије, председник каже да постоје безбедоносни проблеми због измештања цистерни које се налазе испод, али је уверен да ће се наћи начин како то да се уради. Г.М.

У целом објекту ОШ „Јован Попо-вић“ у Инђији уграђене су нове

лед светиљке с чиме ће се уштедети 70 одсто електричне енергије. Нова расвета је резултат пројекта „Ште-дљива расвета“ који је ова школа ре-ализовала уз подршку Покрајинског секретаријата за енергетику, грађеви-

нарство и саобраћај и општине Инђија. Вредност пројекта износио је нешто више од 2,3 милиона динара с тим што је учешће покрајинског Секретаријата с 80 одсто, а општине Инђија с 20 одсто средстава. Уз смањење трошкова за електричну енергију, школа је добија и квалитетније осветљење.

На седници Општинског већа од прошле среде утврђен је предлог

још једног ребаланса будета општине Инђија за ову годину, а основни разлог су корекције поједниних позиција које се, реално не могу завршити до краја ове фискалне године. Како се приближава крај године у буџету се морају усклади-ти одређене ставке, каже председник општине Инђија Владимир Гак, било да је реч о ономе што се није стигло да реализује или о ономе, за шта реално нису могла да се обезбеде финансијска средства. То значи дакле, да се оне кори-гују или скидају с реализације до краја ове буџетске године, односно неке ће се ставке пребацити у нардну буџетску годину јер ништа није било у буџету што је небитно.

- Мислим да можемо бити задовољни с обзиром да смо имали заиста много инвестиција, много тога што је урађено и на крају крајева имамо још непуна два

месеца до краја буџетске године, урадиће се још много ствари или ће бар бити завр-шене оне припремне ствари које се од-носе на јавне набавке, на обезбеђивање средстава без обзира што ће се неки радови извести и ове године, неки ће се пренети, вероватно и плаћање у наредну годину – прокоментарисао је уврђивање предлога Одлуке о ребалансу општинс-ког буџета за 2019. председник општине и председник ОВ Владимир Гак. Сем тога, разлог за ребаланс био је и усклађивање с изменама и допунама Закона о буџетс-ком систему којим је предвиђен пораст плата запослених корисника буџетских средстава у јединицама локалне самоуп-раве, предшколској установи и установа-ма културе.

На овој седници, између осталог, већници су утврдили и предлог Одлуке о накнадама одборницима и члановима Општинског већа, члановима радних тела Скупштине општине и радних тела

и комисија које образује председник општине, Општинско веће и начелник Општинске управе. Како се на седници чуло, овом Одлуком обједињује се право на накнаду чланова наведених органа, радних тела и комисија у једну одлуку, а оно што је битно износи накнада се нису мењали у односу на постојећу Одлуку. Но-вина је да је разрађено статутарно право осталих органа да формирају стручне комисије, те је уређено да председник општине, начелник Општинске управе и Општинско веће има овлашћења да об-разује радна тела и комисије за вршење одређених задатака, да се тим актом о образовању утврђује накнада, да висину те накнаде утврђује орган који образује ту комисију у зависности од сложености питања, од динамике посла, од сложенос-ти анализа које то тело треба да утврди и других параметара који су дати у Одлуци и да се та накнада исплаћује најкасније пос-ледње недеље у текућем месецу. Г.М.

ОШ „ЈОВАН ПОПОВИЋ“

Нова расвета штеди енергију

ГРАДСКА ПИЈАЦА

Реконструкција почетком наредне године

Владимир Гак

Наћи ће се најоптималније финансијско решење за реконструкцију градске пијаце с чиме ће Инђија добити модеран и функционалан пијачни простор

Градска пијаца

СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Утврђен предлог ребаланса општинског буџета

ОБУКА О НОВОЈ УСЛУЗИ У ДОМЕНУ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

Повремени породични смештај

Жељка Годић Aврамовић

Јелица Марић

Са обуке за родитеље и хранитеље


Ка да би о ло шка по ро ди ца „за ка же“, нај при хва тљи ви ји на чин да се де ца

збри ну је су хра ни те љи. Кроз чи тав по-сту пак, де цу и но ве по до ди це во де цен-три за со ци јал ни рад, а у Ру ми и ири гу ка жу да хра ни те ља не ма до вољ но. По ро-дич не кри зе не ми нов но се нај ви ше од ра-жа ва ју на нај мла ђе, оне ко ји ни су би ра ли да жи ве у не функ ци о нал ним од но си ма, а нај ви ше тр пе због то га.

Пре ма по да ци ма Цен тра за со ци јал ни рад у Ру ми, 42 де це је сме ште но у хра ни-тељ ским по ро ди ца ма. Од то га 32 де це из рум ске оп шти не је у 14 хра ни тељ ских по ро ди ца у ис тој оп шти ни. Углав ном су то бра ћа и се стре ко ја се сме шта ју у јед-ну или две хра ни тељ ске по ро ди це. Са мо је јед на срод нич ка хра ни тељ ска по ро-ди ца ко ја се при хва ти ла од го ја сво јих ма ло лет них ро ђа ка. Де се то ро де це са те ри то ри је рум ске оп шти не сме ште но је у по ро дич ни сме штај у три по ро ди це у Ши ду, три у Ири гу и че тво ро у Де чи јем се лу у Кра ље ву, ко је се тре ти ра као по-ро дич ни сме штај. Де ца су раз ли чи тог уз-ра ста, од го ди ну да на ста ро сти до ка сне адло е сцен ци је. На те ри то ри ји су сед не оп шти не Ириг, Цен тар за со ци јал ни рад спро во ди ста ра ње о 14 де це ко ја се на-ла зе на по ро дич ном сме шта ју уз ра ста: дво је де це пред школ ског уз ра ста, се дам основ но школ ског уз ра ста, дво је де це на ни воу сред њег обра зо ва ња и тро је ко-ја се на ла зе на сту ди ја ма. У срод нич кој хра ни тељ ској по ро ди ци на ла зи се дво је

де це, док су оста ла де ца у стан-дард ним хра ни тељ ским по ро-ди ца ма. Ур гент ног збри ња ва-ња где је без бед ност де це би ла угро же на од ви ја ло се у шест хит них збри ња ва ња.

- Уоча ва се не до ста так рас по-ло жи вих хра ни тељ ских по ро-ди ца, што нам зна чај но оте жа ва по сту пак збри ња ва ња де це, јер смо у си ту а ци ји да их сме шта мо у хра ни тељ ске по ро ди це ван те ри то ри је оп шти не Ириг. Сме-штај де це у уста но ве со ци јал не за шти те, од но сно до мо ве је још јед на ал тер на ти ва, али у на шем слу ча ју пот пу но не ис ко ри шће-на јер не ма мо ни јед но де те на сме шта ју у до му. На про сто смо до са да успе ва ли сва ко де те да сме сти мо у хра ни тељ ску по ро-ди цу ко ја је ма ње ре стрик ти ван об лик за шти те и на тај на чин ис по шту је мо је дан од ци ље ва со ци јал не стра те ги је а то је де-ин сти ту ци о на ли за ци ја, ре кла је Сил ва на Ла ћа рац, ди рек тор ка Цен тра за со ци јал ни рад Ириг.

При о ри тет има ју срод нич ке по ро ди це

Ди рек тор Цен тра за со ци јал ни рад у Ру ми, Во ји слав Ми о ко вић ка же да је сме шта ње де це у хра ни тељ ску по ро ди-цу ме тод нај хит ни јег збри ња ва ња де це у окру же ње ко је је нај бли ски је при род ној по ро ди ци.

- Хра ни тељ ство је ме ра бр зе за шти те, ко ја да је мо гућ ност да ка да су по ре ме-ће ни од но си и ка да је де те угро же но да се хит но ре а гу је. Ме ра ни је трај на, али је бр за. Што се ти че са мог хра ни тељ ства, и ту по сто је раз ли чи те вр сте што про пи су-је за кон. То је до бра прак са за са ме цен-тре јер да је мо гућ ност бр зог ре а го ва ња, јер ми не ма мо при хва ти ли ште за де цу, па ре а гу је мо на тај на чин јер има мо ши-ри ну. Хра ни тељ ство би тер ба ло по пу ла-ри зо ва ти, јер код нас још ни је за жи ве ло у ме ри у ко јој је по треб но, по себ но што и са ма др жа ва ма те ри јал но обез бе ђу је хра ни тељ ске по ро ди це, а за де цу је нај-при хва тљи ви је јер се гле да да бу ду у нај-при род ни јем окру же њу, ка же Во ји слав

Ми о ко вић, ди рек тор Цен тра за со ци јал-ни рад Ру ма.

Ка да ко рик тив ни на до зор, од но сно рад са по љу ља ном по ро ди цом не да ре-зул та те, иде се на сле де ћи ко рак, а то је пред лог за де ли мич но или пот пу но ли-ше ње ро ди тељ ског пра ва, на во де у ири-шком Цен тру за со ци јал ни рад. У ме ђу-вре ме ну де ца из по ро ди це су сме ште на у хра ни тељ ске по ро ди це ко је су зна ча јан ин сти тут као нај бе збол ни ји и нај бе збед-ни ји на чин за шти те де те та до окон ча ња суд ских по сту па ка. Уко ли ко до ђе до трај-ног ли ше ња ро ди тељ ског пра ва оба ро-ди те ља, прав но гле да но, де те је по доб но за усво је ње. Струч ни рад ни ци цен та ра за со ци јал ни рад при ме њу ју ћи ме то до ло ги-ју ра да и све о бу хват не ме ре по ро дич но -прав не за шти те обез бе ђу ју по др шку би-о ло шкој по ро ди ци ка ко би је осна жи ле да аде кват но пре по зна је и за до во ља ва де чи је по тре бе и ис пу ња ва сво је оба ве-зе пре ма де те ту. Уко ли ко уз сву пру же ну по др шку (са ве то дав ни рад ,по ди за ње ро ди тељ ских ка па ци те та, ма те ри јал но осна же ње ,пре вен тив ни и ко рек тив-ни над зор као и низ дру гих ме ра) по-моћ си сте ма ни је мо гу ћа, ни ти је мо гућ

без бе дан оста нак, Ор ган ста ра тељ ства је у оба ве зи да про на ђе аде кват но ре-ше ње ко је је у нај бо љем ин те ре су де те та. У том слу-ча ју се тра же хра ни те љи, што је та ко ђе у обла сти ра-да цен та ра.

- При о ри тет има ју срод нич ке хра ни тељ ске по ро ди це чи ји су чла но-ви по ро ди це у раз ли чи-тим сте пе ни ма срод ства са де те том. На тај на чин се за до во ља ва де те то ва по тре ба за стал но шћу, при пад но сти и по ве за-но сти . Хра ни тељ ска по-ро ди ца је сен зи би ли са на, еду ко ва на и про це ње на да мо же да пре у зме не-по сред ну бри гу о де те ту. Ње на је ду жност да се ста ра о здра вљу, раз во ју, вас пи та њу и обра зо ва њу де те та у ци љу ње го вог оспо со бља ва ња за са мо-

ста лан жи вот и рад, до да је Сил ва на Ла-ћа рац, ди рек тор ка Цен тра за со ци јал ни рад Ириг.

Нај срећ ни ја сам кад за ко ра че у нов и бо љи жи вот

Ка да би о ло шка по ро ди ца не ис пу ња-ва сво је оба ве зе ко је има пре ма де ци, за њи хо ву до бро бит и пра ви лан пси хо фи-зич ки раз вој, хра ни те љи, ко ји про ла зе кроз озбиљ не про ве ре и про цес сер-ти фи ко ва ња су ти ко ји има ју за да так да за ме не по ро дич но окру же ње. Јед но су за кон ски про пи си, ко ји мо ра ју да се по-шту ју, али чи та ва при ча до би ја да ле ко ду-бљу ди мен зи ју ка да се уђе у хра ни тељ ску по ро ди цу и ка да на ли цу ме ста ви ди те ка ко по ро дич ни сме штај за ме њу је би о-ло шко по ро дич но окру же ње. Та да се ви-ди да без љу ба ви и раз у ме ва ња све на ве-де но на по чет ку овог тек ста не ма ду бљи сми сао. Ве ри ца и Бра ни салв Ста ни са-вље вић из Ру ме су ше зде сет го ди шња ци ко ји су хра ни те љи већ три на ест го ди на. У бра ку су 42 го ди не, има ју тро је де це, ше сто ро уну ча ди, и осмо ро де це ко ја су то ком про те клих 13 го ди на у њи хо вој

ку ћи на шли то пли ну ко ја је из о ста ла из по ро ди ца у ко ји ма су ро ђе ни. Ве ри ца је на кон што је пре 13 го ди на оста ла без по сла, ре ши ла да бу де хра ни тељ, с об зи-ром на то да је , ка ко ка же, има ла до вољ-но вре ме на и усло ва да се по све ти де ци ко ја не мо гу да жи ве сво јим би о ло шким по ро ди ца ма.

- За ових 13 го ди на кроз мо ју ку ћу је про шло осмо ро де це. Са да су ми ту бли-зан ци од 11 и је дан де чак од 14 го ди на, док је још тро је њи хо вих бра ће и се ста-ра у дру гој по ро ди ци. Те шко је би ти хра-ни тељ, по себ но ка да до ђу код нас, ка да их при хва та те из рас ту ре не по ро ди це, рас тр за не, упла ше не и не сна ђе не. Та да је по терб но мно го љу ба ви, раз у ме ва ња, при че ка ко би сте им на док на ди ли оно што сво јим ро ђе њем тре ба да има ју и да их упу ти те у жи вот. Ја сам им да ла све што мо гу, ни кад их не раз два јам од мо јих уну чи ћа, сви ора ју би ти јед на ки и да се по на ша ју као да су јед на по ро ди ца, што у овом слу ча ју и је су. Оно што пру жим мо јим уну ци ма пру жам и де ци ко ја су код ме не и обр ну то. Ни је пре су дан но вац ко-ји за то до би ја мо, пре суд ни су љу бав и раз у ме ва ње. Не ма тог нов ца ко ји мо же да на до ме сти из ја ву мог шти ће ни ка ко ји ка-же да се код ме не осе ћа као краљ. Су пруг и ја ра ди мо, стам бе ни и фи нан сиј ски смо обез бе ђе ни и но вац ни је мо тив ни ти по-тре ба да се ба ви мо хра ни тељ ством. То су жи ва би ћа за ко ја се ве же мо и они се ве-зу ју за нас. Оста је мо у кон так ту, мно ги ми и да нас до ла зе, као и ми што иде мо код де це. Не ки су се срећ но вра ти ли у сво ју би о ло шку по ро ди цу, не ки су на шли див-не усво ји те ље. Сви се ми чу је мо, по се ћу-је мо и нај срећ ни ја сам ка да ви дим да су за ко ра чи ли у нов и бо љи жи вот. Од те де це сам и са ма на у чи ла мно го, да бу дем срећ ни ја, ста бил ни ја, да ви ше це ним оно што имам, што су мо ја де ца и уну ци здра-ви и жи ве у нор мал ним усло ви ма, на у чи ла сам да бу дем пси хич ки ја ка, јер са мо та ко мо же те по мо ћи де ци ко ја не ма ју ни ког, за-кљу чу је Ве ри ца Ста ни са вље вић, хра ни тељ из Ру ме.

С. Бе ло тић

Кан це ла ри ја за мла де гра да Срем ска Ми тро ви ца је ор га ни зо ва ла кон-

фе рен ци ју под на зи вом „Мла ди пред-у зет ник 2019.“ као за вр шну ак тив ност про јек та “Ка ри јер ни ин фо цен тар” у ко ме је уче ство ва ло око 200 мла дих, а они су из ра зи ли ве ли ко ин те ре со ва ње за кон фе рен ци ју и све про јект не ак ти-во сти јер су има ли при ли ку да се бо ље упо зна ју са оним што ће им омо гу ћи ти бр же и бољњ за по сле ње.

- Мла ди су на кон фе рен ци ји има ли сјај ну при ли ку да чу ју све оно што их за ни ма о не ком мо жда њи хо вом бу ду-ћем за ни ма њу, да лак ше до не су од лу ку ко ји фа кул тет да упи шу, да до би ју увид у то у ком сме ру се кре ће тр жи ште ра да, по ста ве пи та ња и раз ре ше не ке нео у-ми це ко је има ју, чу ју ко ри сне ства ри за њи хи ву бу дућ ност - ре кла је Би ља на Ма тић, ко ор ди на тор ка Кан це ла ри је за мла де у Срем ској Ми тро ви ци.

Уче сни ци ове кон фе рен ци је би ли су Вла ди мир То до ро вић са Фа кул те-та тех нич ких на у ка Но ви Сад, Да ја на Са ви ће вић, ме на џер ка Удру жња Злат-но ру но Сир ми ју ма, ар хи тек та Жељ ко Ба ри чић, глав ни уред ник Спорт ског жур на ла Пре драг Са рић и пред став-

ни ци уче нич ке ком па ни је Сред ње ме-ди цин ске шко ле “Дол че ро са”.

Овај про је кат је ина че про шле го ди-не био по др жан од стра не Ми ни стар-ства омла ди не и спор та, а ове го ди не од стра не По кра јин ског се кре та ри ја та за спорт и омла ди ну. При су ству ју ћи ску пу Зо ри ца Ла бу до бић из ре сор ног ми ни стар ства је ис та кла да је раз лог ње не по се те за то што Ми ни стар ство омла ди не и спор та има од лич ну са рад-

њу са Гра дом Срем ска Ми тро ви ца, као и са Кан це ла ри јом за мла де.

- Сва ке го ди не Ми ни стар ство спро-во ди ис тра жи ва ње о по ло жа ју и по-тре ба ма мла дих и на осно ву тог ис тра-жи ва ња до шли смо до за кључ ка да је њи хов нај ве ћи не за по сле ност. Ка да ре ши те тај про блем и мно ги дру ги про-бле ми би ва ју ре ше ни, по ве ћа ва се мо-бил ност мла дих, они мо гу да се уда ју, же не, за сни ва ју по ро ди це, да се оса мо-

ста ле, жи ве са ми и та ко да ље. Због то га Ми ни стар ство омла ди не и спор та из го ди не у го ди ну го то во по ло ви ну свог бу же та да је на фи нан си ра ње про је ка та и про гра ма ко ји ма се ства ра ју усло ви за по ве ћа ње за по шљи во сти мла дих и у том сми слу смо про шле го ди не фи-нан сиј ски пор жа ли про је кат “Ка ри јер-ни ин фо цен тар”. Ина че и са ма иде ја “Ка ри јер ни ин фо цен тар” је не што што је на ста ло у са рад њи Ми ни стар ства омла ди не и спорт и Не мач ке аген ци је за са рад њу ГИЗ – об ја сни ла је Зо ри ца Ла бу до вић.

Вла ди мир То до ро вић са Уни вер зи-те та у Но вом Са ду, Фа кул тет тех нич ких на у ка пред ста вио је про је кат „Ла бо ра-то ри ја иде ја – Иде ја лаб“, чи ји је ко ор-ди на тор. До шао је на ову кон фе рен ци-ју, ка ко ве ли, да по ка же шта је то што

Уни вер зи тет у Но вом Са ду ра ди, шта чи ни на по љу под сти ца ња пред у зет-ни штва и ино ва тив но сти сту де на та.

“Иде ја лаб” је европ ски про је кат ко-ји има за циљ да ство ри фи зич ки про-стор у ко ме ће сту ден ти има ти при ли ку да за јед но са про фе со ри ма, аси стен ти-ма, мен то ри ма ра де на раз во ју сво јих иде ја и да пре са мог сти ца ња ди пло ма, по сле за вр шет ка сту ди ја, има ју већ не-што што би мо гло да пре ра сте у не ко по сло ва ње.

- Има мо већ не ко ли ко успе шних при ме ра ко ји су на ста ли из „Ла бо ра то-ри је иде ја”, јер је не ко ли ко сту де на та пре по зна то од стра не дру гих ком па-ни ја, па су при хва ти ли њи хо ве по ну де и оти шли да ра де за те ком па ни је – ис-та као је Вла ди мир То до ро вић са Уни-вер зи те та у Но вом Са ду. С.Ђ. - Сл.Н.

У про јек ту уче ство ва ло 200 мла дих

У бро ју „Срем ских но ви на“ од ше стог но вем бра, у из ве шта ју са про сла ве

75-го ди шњи це осло бо ђе ња Срем ске Ми тро ви це, по гре шно је на ве де но име

глум ца Ни ко ле Ја но ше ви ћа ко ји је го-во рио сти хо ве на све ча но сти.

Из ви ња ва мо се Ни ко ли Ја но ше ви ћу и чи та о ци ма због не на мер не гре шке.

Из ви ње ње

Кон фе рен ци ја “Мла ди пред у зет ник 2019”

Без љу ба ви и раз у ме ва ња, не ма ни хра ни тељ ства

Бра ни слав и Ве ри ца Ста ни са вље вић

Во ји слав Ми о ко вић

Сил ва на Ла ћа рац


СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Пројекат „Пазова су њени људи" финансира се из буџета Општине Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Крајем прошле школске године, у јуну месецу, почели су радови на про-

ширењу, односно, доградњи Основне школе „Никола Тесла“ у Новим Бановци-ма. Обимни радови су почели рушењем старог дела зграде. Ради се о делу зграде који је саграђен 1831. године.

- На месту срушене старе зграде пред-виђена је изградња новог објекта повр-шине 1800 м2. Овај објекат ће спојити нови део зграде и фискултурну салу. - каже директор школе Бојан Ивошевић.

У старом, срушеном делу биле су чети-ри учионице, канцеларија и кухиња. Све ово превиђено је и у делу који се гради, објашњава директор:

- Поред четири учионице, канцела-рија и кухиње, који су срушени са старим делом, у новом објекту школа ће добити и трпезарију, додатне канцеларије, биб-лиотеку са медијатеком, свлачионице и пет кабинета. Имаћемо кабинете за

информатику, технику и технологију, би-ологију и хемију, математику и физику и географију. – истиче Ивошевић.

Осим изградње новог објекта, рекон-струише се фискултурна сала и поставља се изолалција на постојећи, нови део зграде. Радове финасира Канцеларија за јавна улагања Републике Србије, а на-ручилац посла је општина Стара Пазова. Рок за завршетак радова је 240 календар-ских дана.

У Основној школи „Никола Тесла“ наставу похађа 793 ученика распоређена у 32 одељења. Школа броји 67 запослених.

- Поред квалитетног кадра и одлич-них постигнућа ученика, фалио нам је квалитетнији простор за спровођење наставе, недостајали су нам кабине-ти за одређене предмете. Овом до-градњом ћемо тај проблем решити - истиче директор Ивошевић.

Б. Родић

Празник посвећен Светим бес-ребреницима Козми и Дамјану,

у народу познат као Врачеви или Врачи, еснафска је слава медицин-ских радника. Сваке године овај празник свечано се обележава у Дому здравља ''Др Јован Јовановић

Змај'' у Старој Пазови. На челу устано-ве протеклих годину и по дана је др Снежана Табаковић. Овом приликом директорка се захвалила својим коле-гама:

- Ми у Дому здравља, без обзира на профил свог занимања, сви имамо

исти задатак и исти циљ, ми смо сви овде да помогнемо нашим пацијентима, да се бринемо о здравственом стању становника наше целе Општине и заиста се тру-димо да то обавимо на нај-бољи могући начин. Мислим да имамо добре раднике, и лекаре и техничаре и меди-цинске сестре, сви обављају један веома компликован и одговоран посао. То су вео-ма професионални и вредни људи и ја им се овом прили-ком захваљујем.

Сечење славског колача обављено је у конферен-цијској сали Дома здравља а свечана вечера приређе-на је у ресторану ''Ванила'' у Старој Пазови. Свечаности Дома здравља, осим без-мало целог колектива од

350 запослених и колега из суседних општине, присуствовао је и председ-ник Општине Стара Пазова Ђорђе Ра-диновић са сарадницима.

Посебне захвалнице добило је пе-десет јубилараца. Најдужи стаж у па-зовачком Дому здравља има Славица Чапо, акушерска сестра:

- Дивно је било свих ових 40 го-дина! Толико ми је брзо прошло као да сам радила 40 дана јер јако во-лим свој посао и са пуним еланом радим и данас. – каже Славица која се 1979. годинe запослила у Дому здравља у Старој Пазови и ту провела цео радни век.

- Било је понекад врло напорно али када се нешто воли онда ништа није теш-ко – каже ова бодра и витална сестра, која ће наставити да ради до законског рока за ста-росну пензију.

Захвалнице за 35 го-дина проведених у Дому здравља „Др Јован Јо-вановић Змај“ добиле су: Ана Барнак, Весна Чегар, Kатарина Дворњицки, Марјена Фолћан, Гордана Глишовић, Катица Kовачевић, Јелена Лакатош,

др Милка Матијевић – Дељанин, Мица Мила-диновић, Ружица Радој-чић, Марија Ступавски, Оливера Субић и Чедна Узуновић.

За 30 година непрекид-ног рада захвалнице су до-биле др Дубравка Стајић и Марјенка Марчек.

Доброј атмосфери на свечаној вечери допри-

нели су музичари Горан Трифунов, Јан Чемерски, Ирина Клинко и као спе-цијални гост Милан Топаловић Топалко са пратећим бендом. Б. Родић

Хол позоришне сале у Старој Пазови постао је стециште љубитеља умет-

ности. Поред веома добро посећених изложби ликовних радова, ту се орга-низују вечери камерне класичне музике. У организацији мр Љубинка Лазића, вође секције контрабаса у Београдској филхармонији и професора овог инстру-мента на факултету у Нишу и у својој Му-зичкој школи у Војки, у холу су одржани запажени концерти.

- Гостовањем мојих колега са акаде-мије на Цетињу Виде и Вељка Белевића, наш Циклус концерата класичне музике, добио је интернационални карактер – ре-као је Лазић, представљајући брачни пар Белевић, пијанисткињу Виду и виртуоза на контрабасу Вељка. Обоје су магистри-рали на Музичкој академији на Цетињу, где су сада запослени. У току школовања

Вида и Вељко су освајали бројне награде на републичким и савезним такмичењи-ма а у каријери бележе велики број кон-церата и сарадњу са врсним уметницима. Заједно свирају већ више од двадесет го-дина каже Вида:

- Композиције углавном бира мој супруг, али и ја му сугеришем. Волимо романтизам, волимо и транскрипције, има доста транскрипција за контрабас и клавир, тако да, иако оригиналне компо-зиције за ову комбинацију инструмената нису баш бројне, ипак имамо велики из-бор.

Зналачки вођена домаћином Лазићем, пазовачка публика имала је прилику да чује танскрипције барконих композиција Баха и Хендла и композиције Шпергера и Ботесинија, оригинално писане за кон-трабас и клавир, као и едукативну причу о сваком од ових композитора.

У паузи наступа двоје врсних црно-горских музичара публици се представи-ла десетогодишња Вјера Гутић, ученица четвртог разреда Музичке школе из Војке, одсек виолина. Вјера је из Старих

Бановаца, похађа пети разред основне школе и упоредо са виолином свира и клавир.

Белевићи су први пут били у Старој Пазови у оквиру турнеје, коју је подр-жало Министарство културе Црне Горе. Почели су у Цетињу, били су у Сарајеву, после Старе Пазове свираће у Београду а затим иду у Луксембруг, Француску и даље у западну Европу. Б. Родић

ДОГРАДЊОМ ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ ДОБИЈА СЕ ПЕТ НОВИХ КАБИНЕТА, БИБЛИОТЕКА И НОВА КУХИЊА СА ТРПЕЗАРИЈОМ

Бољи услови за бановaчке основце

Нови део школе

У ЦИКЛУСУ КОНЦЕРАТА КЛАСИЧНЕ МУЗИКЕ У СТАРОЈ ПАЗОВИ НАСТУПИЛИ ВИДА И ВЕЉКО БЕЛЕВИЋ

Контрабас и клавир

Вјера Гутић

Љубинкo Лазић

Вида и Вељко Белевић

КРСНА СЛАВА ДОМА ЗДРАВЉА „ДР ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ“ И ЗАХВАЛНИЦЕ ЗАПОСЛЕНИМА

Свечаност у Дому здравља Деценије у Дому здравља

Славица Чапо

Директорка др Снежана Табаковић

др Дубравка Стајић, др Снежана Табаквоић, Слађана Грујић и Марјенка Марчек


ШИДwww.sid.rs

Припрема: С. Михајловић


Мирјана Гавриловић, Рума

- Младе треба кон-тролисати, све шта раде на друштве-ним мрежама, дава-ти им добре приме-ре и стално са њима водити отворен раз-говор. Родитељи су ту на првом месту, а потом и сви остали.

Данијела Ђаковић, Сремска Митровица

- С обзиром да жи-вимо у доба модер-не технологије, код омладине се јавља усамљеност, отуђе-ност јер се све своди на виртуелну кому-никацију и самим тим они теже ка раз-ним опасним експериментисањима.

Весна Атанацковић, Инђија

- Свашта се дешава, тако да би родитељи данас требали да буду много опрез-нији, да су у току и да контролишу колико је то могуће са ким су на телефону, на друштвеним мрежа-ма, једноставно да изграде међусобно поверење.

Љубица Личина, Стара Пазова

- Није добро да се ради снимања млади излажу опас-ностима у којима могу да настрадају. Мислим да би деца што касније требало да добијају мобилне телефоне а више да се играју, као некад напољу са друштвом.

Жељана Поповић, Шуљам

- Нажалост, то пос-таје све популар-није. Томе се може стати ако родитељи увек имају увид шта им деца раде и уколико стално воде разговоре са њима. Јер, ако родитељи не маре за своју децу, проблем може постати још већи.


Про је кат “Шид на пре крет ни ци – пу те ви на прет ка” фи нан си ра се из бу џе та Оп шти не Шид. Ста во ви из не ти у по др жа ном ме диј ском про јек ту ну жно не из ра жа ва ју ста во ве ор га на ко ји је до де лио сред ства.

На кон што су про шлог пет ка у ми-тро вач кој Би бли о те ци „Гли го ри је

Во за ро вић“ при ми ли тра ди ци о нал ну Ме ђу на род ну књи жев ну на гра ду „Апо-лон“: Ка јо ко Ја ма са ки (Ја пан-Ср би-ја), Ва ле рио Ор лић (Хр ват ска), Пе тар Пи сме стро вић (Аустри ја) и др Ми ћо Цви је тић из Бе о гра да, по се ти ли су гроб Фи ли па Ви шњи ћа и ње гов спо ме-ник у цен тру се ла и уве че се пред ста-ви ли број ној пу бли ци у се о ској би бли-о те ци.

Дра гим го сти ма је пред сед ник Са-ве та Ме сне за јед ни це Ра ди вој Ве те ха, по во дом ово го ди шњих „Ви шњи ће вих да на“ уру чио за хвал ни це, а по себ не По ве ље су до би ли Ђор ђе Сла ви њак не се бич ни до на тор из Би је љи не и Пе-тар Веј но вић, пу бли ци ста и но ви нар. Том при ли ком пи сац из Срем ске Ми-

тро ви це Не дељ ко Тер зић, сво јим по-кло ном обо га тио је ову би бли о те ку за још де ве де сет књи га.

Ор га ни за тор овог до га ђа ја би ло је Удру же ње же на “Фи лип Ви шњић” из Ви шњи ће ва.

У оп шти ни Шид у то ку је јав ни по-зив за уче шће у по ступ ку пред-

ла га ња кан ди да та за до де лу Де цем-бар ске на гра де по во дом 6. де цем бра, да на Оп шти не Шид. Де цем бар ска на-гра да је нај ве ће оп штин ско при зна-ње, а до де љу је се у знак при зна ња за слу жним ор га ни за ци ја ма и по је-дин ци ма по во дом 6. де цем бра, а за до стиг ну ћа у обла сти ма: про из вод-

ње, на у ке, умет но сти, дру ге дру штве-не де лат но сти и за по се бан до при нос афир ма ци ји оп шти не и на се ље них ме ста.

Пра во пред ла га ња за до де лу на гра-де и при зна ња има ју сва прав на и фи-зич ка ли ца са под руч ја Оп шти не Шид. Пред лог за до де лу на гра де и при зна-ња под но си се у пи са ној фор ми и мо ра би ти обра зло жен и до ку мен то ван.

У окви ру про јек та “АЛ МИТ”, ко ји у Ср би ји за јед нич ки ре а ли зу ју

Оп шти на Шид, Бе о град ска отво ре-на шко ла и до бро твор на фон да ци ја Срп ске пра во слав не цр кве „Чо ве ко-љу бље“, то ком сеп тем бра и ок то бра ре а ли зо ван је рад ни па кет 4 – ма пи-ра ње и про фи ли са ње ве шти на око пе де сет ми гра на та, ко ји ле гал но бо-ра ве у зе мљи.

По ла зни ци из При хват ног цен тра у Ши ду и азил них цен та ра Ту тин и Бо-го ва ђа, ра ди ли су те сто ве из срп ског је зи ка, ма те ма ти ке и ло ги ке. Ко ри-

шће њем он лајн плат фор ме, ура ђе но је и ма пи ра ње ве шти на за од ре ђе но за ни ма ње и том при ли ком су по ка-за ли скло но сти за јед но од че ти ри за ни ма ња – ад ми ни стра тив ни рад-ник, про да вац, за ва ри вач и ко но бар. Осим на ве де них, ко ри шће ни су и дру ги он лајн ала ти, чи ји је циљ утвр-ђи ва ње ве шти на ми гра на та у њи хо-вој по тра зи за за по сле њем у Ср би ји и зе мља ма Европ ске уни је.

Про је кат ће би ти на ста вљен ре а-ли за ци јом пре о ста ла три рад на па-ке та, и то до ју на 2020. го ди не.Члан Oпш тинског ве ћа Де јан

Ко јић и члан Са ве та Ме сне за јед ни це Бер ка со во Ми тар Са-бол об и шли су ра до ве на ка пе ли на ме сном гро бљу у Бер ка со ву. Ра до ви на кро ву би ће за вр ше ни ових да на, уко ли ко по слу же вре-мен ски усло ви. По том, сле де ра-до ви на сре ди шњој про сто ри ји, мал те ри са ње, по став ка сто ла ри је и до вод елек трич не енер ги је.

Ра до ве фи нан си ра Ме сна за-јед ни ца Бер ка со во уз по др шку Оп шти не Шид.

ДО ЧЕ ТВРТ КА, 21. НО ВЕМ БРА

Пред ло зи за Де цем бар ску на гра ду

У БЕР КА СО ВУ

За вр шни ра до ви на ка пе ли

Оби ла зак ра до ва

ОДР ЖА НО КЊИ ЖЕВ НО ВЕ ЧЕ У ВИ ШЊИ ЋЕ ВУ

Су срет са по зна тим пи сци маПи сци у би бли о те ци у Ви шњи ће ву

НА СТА ВАК АК ТИВ НО СТИ НА ПРО ЈЕК ТУ “АЛ МИТ”

Утвр ђи ва ње ве шти на ми гра на та

Уче сни ци про јек та “АЛ МИТ”

Од укуп но 1.335 ми ли јар ди ди на-ра ко ли ко др жа ва пла ни ра да по-

тро ши сле де ће го ди не, 52 ми ли јар де ди на ра одво је но је за по љо при вре ду. Нај ве ћи део нов ца, 40,5 ми ли јар ди би ће по тро ше но на суб вен ци је, што је 900 ми ли о на ди на ра ви ше не го ове го ди не.

Ве ће под сти ца је ће до би ти ви на ри, сто ча ри и ор ган ски про из во ђа чи. Нај-ви ше нов ца, као и до са да, до би ће сто-ча ри ко ји ма је на ме ње но две тре ћи не суб вен ци ја.

- Са 25.000 на 40.000 ди на ра ће ићи суб вен ци ја, а има ће мо још јед ну но ву ме ру по др шке. То је суб вен ци о ни са ни кре дит са ро ком от пла те од пет го ди на са грејс пе ри о дом од две го ди не за оне ко ји у си сте му кра ва-те ле же ле да про-из во де ге нет ски по тен ци јал, об ја снио је ми ни стар по љи при вре де Бра ни слав Не ди мо вић.

На дво стру ко ве ће под сти ца је мо же да ра чу на и око 7000 сер ти-

фи ко ва них про из во ђа ча ор ган ске хра не.

- Оче ку је мо да то ути че на по ве ћа-ње по вр ши на укљу че них у ор ган ску про из вод њу, на по ве ћа ње бро ја про-из во ђа ча, на раз вој до ма ћег тр жи шта, као и на по ве ћа ње сто пе из во за. Да би се све ово де си ло, мо ра да по сто ји и кон ти ну и тет у овој ме ри, ис ти че за РТС Ива на Си мић из удру же ња "Сер биа Ор га ни ка".

И у 2020. го ди ни, ра та ри ће до би ја-ти 4.000 ди на ра по хек та ру и 1.200 ди-на ра за го ри во.

Ка жу да ни је ма ло, под усло вом да им се уред бом омо гу ћи оно што им је обе ћа но још прет про шле го ди не.

- Тра жи ли смо да се у окви ру бу џе та из дво је сред ства од ко јих би смо узи-ма ли ве штач ко ми не рал но ђу бри во ко је је ја ко бит на став ка у по љо при-вре ди, а ко је би смо вра ћа ли сво јим по љо при вред ним про из во ди ма кроз пше ни цу и ку ку руз, об ја шња ва Јо ви ца

Јак шић из Не за ви сне асо ци ја ци је по-љо при вред ни ка Ср би је.

Ве ћи бу џет за аграр за по зна ва о це при ли ка је до бар по тез, а тре ба ло би, ка жу, да га пра ти ре јо ни за ци ја.

- Она ће по мо ћи да се пра вил но рас по де ли но вац, на ро чи то у во ћар-

ској про из вод њи", ка же Вељ ко Јо ва но-вић из При вред не ко мо ре Ср би је.

Ис ти че да му је дра го што се раз-ми шља о сто чар ству. "Пи та ње је са мо ка ко ће се де фи ни са ти да ва ња за сто-чар ство и да ли ће мо пре по зна ти да су ве ћи си сте ми ко ји има ју ка па ци те та ти

ко ји тре ба да по ву ку", ка же Јо ва но вић.Ка да се од би ју суб вен ци је, пре о-

ста лих де сет од сто аграр ног бу џе та ко ри сти ће се за под сти цај пре ра де. Ин ве сти то ри ће, као и до са да, вра ти ти по ло ви ну уло же ног.

СН

ШТА ЋЕ НА РЕД НЕ ГО ДИ НЕ БИ ТИ СА СУБ ВЕН ЦИ ЈА МА ЗА ПО ЉО ПРИ ВРЕ ДУ

Сто ча ри ма нај ви ше нов ца

Сто ча ри ма на ме ње но две тре ћи не суб вен ци ја


Пројекат “Боље услуге за бољи живот” финансира се из буџета Општине Беочин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Беочинскахроника

Припрема: С. Михајловић

Телевизија Фрушка гора Рума је прославом у Етно селу „Врдничка

кула“ обележила улазак у пету годину постојања и емитовања програма на територији Срема и Јужнобачког окру-га, а однедавно путем кабловских опе-ратера и на територији целе Србије. Током претходних година Телевизија Фрушка гора је успела да својим садр-жајима придобије публику како сеос-ких, тако и градских средина, и то је највећи успех који је остварен у крат-ком периоду, рекао је Златко Марко-виновић, директор ТВ Фрушка гора.

- Имајући у виду темпо живота, Те-левизија Фрушка гора је прилагодила свој програм тако, да својим гледао-цима пружа релаксирајуће садржаје, а ипак довољно информативне, како би публика имала брзе и објективне информације из свих области живота. Сматрам да смо нашли праву меру из-међу опуштајућег и информативног програма, што је позиционирало ТВ Фрушка гора међу гледаоцима. То-ком претходних година смо успели

да уђемо у све домове тамо где могу да нас виде, а повратна реакција гле-далаца говори у прилог томе, рекао је Златко Марковиновић, директор Теле-визије Фрушка гора.

Ово је била прилика и да се награ-де аутори најгледанијег телевизијског прилога на YouTubе каналу, а ради се о репортажи коју је Златко Маркови-новић забележио на румском вашару

3. маја 2018. године. Овај прилог пре-гледало је 186.000 грађана Срема, али и шире, што је допринело да ова вест буде прва на интернет претражива-чу. Телевизије које свој програм еми-тују путем кабла, једино на овај начин могу да „опипају пулс“ публике и на конкретан начин измере гледаност, истиче Марковиновић.

- То је била стандардна прича коју емитујемо сваког месеца са румског вашара. Мени је посебно драго што је најгледанији прилог ТВ Фрушка гора управо сниман у Руми, где је и наше седиште и то о вашару који је бренд нашег града. То није ни први ни по-следњи прилог са румског вашара који сам радио са колегама снима-тељима, али то само доказује да су у нашем програму заступљене теме које су „гледљиве“ и које привлаче пажњу гледалаца. То је живот обичног човека, чему посвећујемо пажњу у нашем про-граму. Зато на овакав начин и видимо да ли смо и колико успешни у свом послу, пратећи број прегледа на Youtubе кана-лу и ослушкујући реакције гледалаца.

То није милионски преглед, али смо свесни да у Срему живи мање од пола милиона становника и нама је ово знак да смо на добром путу, додао је Марковиновић.

Награђени су и сниматељи Петар Ремецки и Реља Поповић, без чијег оштрог ока не би ни било добре ре-портаже.

- За нас сниматеље сваки терен је исти, па ни тај вашар није ни по чему био посебан. Мада, могли смо и да пре-тпоставимо да ће прилог бити гледан, јер кад год да снимамо вашар, прво пи-тање свих који нас сретну је када и где ће моћи да гледају. У сваком случају, драго ми је да је тако, јер се увек труди-мо да снимамо по свим стандардима и да гледаоцима пренесемо најбољу слику, кажу награђени сниматељи Пе-тар Ремецки и Реља Поповић.

Да се на Телевизији Фрушка гора емитује програм од јавног интереса, потврђује и значајан број медијских

пројеката које суфинансирају локалне самоуправе, Покрајински секретари-јат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Ми-нистарство културе и информисања, могло се чути приликом обележавања још једне годишњице рада ове медијс-ке куће.

Цео догађај уприличен је у Етно селу „Врдничка кула“, на истом месту одакле је 2015.године кренула телеви-зијска прича ТВ Фрушка гора. Још тада је, према речима оснивача, циљ ове медијске куће био промоција природ-них и туристичких потенцијала Фруш-ке горе и Срема. Ова медијска кућа са истим циљем ће наставити сарадњу са комплексом хотела „Премијер аква“ и туристичком понудом новоизграђеног хотела „Фрушке терме“ који ће ускоро примити нове туристе, што су потвр-дили оснивач ТВ Фрушка гора, Славко Стијаковић и власник „Промонтгрупе“ Милинко Цицмил. ЕСН

Приоритет је живот обичног човека

Најгледанији прилог са румског вашара

Наставак сарадње, Милинко Цицмил и Славко Стијаковић

Екипа ТВ Фрушка гора

Остар спор та и омла ди не Ва ња Удо ви чић, а ње га су у Спорт ском цен-

ло кал не са мо у пра ве на че лу са пред-Ми тром

Ми лин ко ви ћем. Оби ла зе ћи Спорт ски цен тар у са ли

за ка ра те при су ство ва ли су тре нин гу

стар Удо ви чић се упо знао са исто ри-ја том клу ба, спор ти сти ма ко ји тре ни-ра ју, ула га њи ма у овај тро феј ни спорт и мла де ка ра ти сте об ра до вао но вом опре мом. Ми ни стар је из ра зио за-до вољ ство ста њем у ко јем се на ла зи

Спорт ски цен тар и по хва лио ло кал ну са мо у пра ву за сред ства ко ја из два ја из бу џе та за област спор та. На кон Спорт-

чић је са пред сед ни ком Ми лин ко ви-ћем и ње го вим са рад ни ци ма об и шао

где су га са че ка ли уче ни ци ове шко ле, це ла пре по днев на сме на и где је у са ли шко ле за те као тре нинг жен ског од бој-

знао са мла дим од бој ка ши ца ма и овом

два го ла за ру ко мет, две ко шар ка шке та бле, 40 лоп ти и опре му на ме ње ну за школ ски спорт.

-Из у зет но ми је дра го да сам се то-

уве рио да је спорт из у зет но це њен и во љен у овој сре ди ни. Не ма бо ље по-твр де за то од ве ли ког бро ја де це и мла дих спор ти ста на те ре ни ма и игра-ли шти ма, што пред ста вља под сти цај за да љи за јед нич ки рад на спро во ђе њу јед ног од кључ них ци ље ва-да де цу од ра ног до ба учи мо спор ту и вред но сти-ма ко је се њи ме сти чу, за рад њи хо вог пра вил ног и здра вог жи вот ног раз во-ја- ис та као је ми ни стар Удо ви чић.

На кра ју по се те до го во ре на је да ља

ства за спорт и омла ди ну ко ја ће кон-ти ну и ра но до при но си ти још бо љем раз во ју спор та у бе о чин ској оп шти ни.

О2019/2020 го ди ни сти пен ди ра ће 10 нај у спе шни јих сред њо шко ла ца, а при год на све ча ност пот пи си ва ња одр-

пот пи сао пред сед ник оп шти не Ми тар Ми лин ко вић.

Пред сед ник Ми лин ко вић је че-сти тао уче ни ци ма на од лич ним ре-зул та ти ма и по же лео им још пу но

успе ха и од лич них ре зул та та у да-љем шко ло ва њу. Од лу ком ко ми си је стипендијa за школ ску 2019/2020.го ди ну, ме сеч но ће из но си ти 7.000 ди на ра. Сти пен ди је су до би ли: Ми-ли ца Та мај ка, Сте ван Ја ко по вић, Ђор ђе Ив ко вић, Ни ко ла Стој ко-вић, Ни ко ла Си мић, На та ша Рад, Вла да на Та мај ка, Та ма ра Мак си-мо вић, Јо ва на Ни кол чић и Ла зар Ко ва че вић.

За де сет сред њо шко ла ца 7.000 ди на ра

Пот пи си ва ње уго во ра са нај у спе шни јим сред њо школ ци ма

Шко ли и клу бо ви ма на по клон спорт ска опре ма

Ми ни стар Удо ви чић и пред став ни ци ло кал не са мо у пра ве у Спорт ском цен тру

Пред сед ник оп шти не Ми тар Ми лин ко вић и ми ни стар Ва ња Удо ви чић


Припрема: С. Лапчевић

www.pecinci.org

ПЕЋИНЦИ

У сусрет зими и греј-ној сезони, из ЈКП

“Сава” упозоравају ко-риснике услуга одноше-ња смећа да је строго забрањено одлагање пе-пела у ПВЦ канте, које су корисницима додељене на коришћење.

Како нам је рекао директор овог пре-дузећа Жељко Ми-лићевић, радници ЈКП «Сава» у оквиру услуге одношења смећа, односе и пепео, уколико је хладан и упако-ван у пластичне вреће тежине до 20 кило-грама, тако да грађани пећиначке општине немају никакву потребу да крше закон и свеж жар бацају у контејнере постављене на јавним површинама или у ПВЦ канте.

“Наше предузеће сваке године трпи велику материјалну штету због неког не-одговорног појединца, који баци неугашен пепео у контејнер. До сада нам је из овог разлога изгорело преко 30 контејнера који су постављени на јавним површинама, углавном у Шимановцима и Пећинцима, што нашем предузећу повећава трош-кове услуге одношења смећа, а потен-цијално штета може да буде и знатно већа уколико би се пожар проширио на околне објекте. Прошле године су изгорели кон-

тејнери на паркингу иза зграде Општине у Пећинцима, а само захваљујући брзој ре-акцији пећиначке Ватрогасно спасилачке јединице пожар је угашен и није се про-ширио на гасне инсталације и двориште Предшколске установе “Влада Обрадовић Камени” који се налазе у непосредној бли-зини паркинга” – истакао је Милићевић, и додао да радници овог предузећа неће празнити ПВЦ канте уколико се у њима на-лази пепео.

Директор Милићевић још једном је апе-ловао на грађане да воде рачуна о својој околини, да угашен пепео одлажу у пласти-чне вреће, као и да се несавесни појединци више неће толерисати.

Све ближе информације о услугама ЈКП „Сава“ грађани могу добити путем телефо-на 022/2436-510.

Ових дана у пећиначком Дому здра-вља „Др Драган Фундук“ заврше-

но је умрежавање постојећег рендген апарата, што ће, по речима директори-це Дубравке Цветковић Мићић, омо-гућити лекарима ове установе, за које је то предвиђено, да виде снимак истог тренутка када се уради.

- Завршили смо комплетну диги-тализацију и умрежавање у оквиру наше установе, што је велика пред-ност и за пацијенте и за лекаре. Па-цијенти више не морају да носе сним-ке са собом, већ само ЦД уколико им је потребно за неку другу здравстве-ну установу. Такође, доктор је сада у прилици да доради снимак у рачуна-ру, без поновног снимања пацијента, да направи бољи контраст, осветли или да издвоји један део снимка

који жели боље да погледа. Нама као здравственој установи такође пуно значи, а и остварујемо значајну уште-ду, пре свега у материјалу, јер нема развијања филмова и уништавања

развијача за филмове који спада у опасан отпад и изузетно је скупа сама услуга уништавања – истакла је Цветковић Мићић.

Дигитализација РТГ апарата у пећиначком Дому здравља је само јед-на од погодности за пацијенте, а како каже директорица Цветковић Мићић, велика предност биће и коначно умре-жавање ове установе са установама секундарног и терцијарног нивоа, које спроводи Министарство здравља.

- Ми смо са наше стране урадили све што је неопходно за даље умрежавање и сада чекамо да болнице ураде шта је потребно како би се умрежавање завршило, што ће, свакако, највише значити пацијентима, јер неће морати да носе извештаје на контролне пре-гледе са собом у болнице“ – рекла је Цветковић Мићић.

ПОДСЕЋАЊЕ НА ЗАБРАНУ ОДЛАГАЊА ПЕПЕЛА У ПВЦ КАНТЕ ЗА СМЕЋЕ

Без толеранције за несавесне

Без толеранције за несавесне појединце

У ПЕЋИНАЧКОМ ДОМУ ЗДРАВЉА „ДР ДРАГАН ФУНДУК“

Умрежавање велика предност и за пацијенте и за лекаре

Велика предност за лекаре и пацијенте

Умрежавање доноси корист

Срем ску Ми тро ви цу је про шле не де ље по се тио за ме ник ам ба са до ра Ре бу пли ке Сло ве ни је у

Ре пу бли ци Ср би ји Ро ман Ва ик слер са са рад ни-ци ма, а тим по во дом је одр жан са ста нак у Град-ској ку ћи на ко ме су са пред став ни ком Ам ба са де Ре пу бли ке Сло ве ни је раз го ва ра ли гра до на чел-ник Вла ди мир Са на дер, пред сед ник Скуп шти не гра да То ми слав Јан ко вић и за ме ни ца гра до на-чел ни ка Све тла на Ми ло ва но вић. Чел ни ци гра-да су пред ста ви ли Срем ску Ми тро ви цу и ње не по тен ци ја ле, а са ма по се та је по ре чи ма То ми сла-ва Јан ко ви ћа, би ла сјај на при ли ка за про мо ци ју гра да и свих ње го вих по тен ци ја ла, са основ ним ци љем оства ри ва ња са рад ње из ме ђу Срем ске Ми тро ви це и сло ве нач ких при вред ни ка.

- На са стан ку пред став ни ци ма Ам ба са де Сло-ве ни је пред ста ви ли смо пре све га наш при вред-ни и ту ри стич ки по тен ци јал, по ред то га раз го-ва ра ли смо и о мно гим дру гим те ма ма као што су спорт и обра зо ва ње, јер су мо де ли ду ал ног обра зо ва ња у Сло ве ни ји до бар при мер за Ср би ју

- ре као је пред сед ник Скуп шти не гра да То ми слав Јан ко вић.

За ме ник сло ве нач ког ам ба са до ра Ро ман Ва ик-слер је у из ја вио да је Срем ска Ми тро ви ца је дан од нај ва жни јих гра до ва у Вој во ди ни, али је на пу-ту из ме ђу Бе о гра да и Сло ве ни је па та ко по се та овом гра ду ни је мо гла да из о ста не. Ина че, пред-став ни ци ам ба са да у сво јим ак тив но сти ма има ју и по се те гра до ви ма у зе мља ма где оба вља ју те сво је ду жно сти.

- Дра го нам је што смо ов де и што ће мо за хва-љу ју ћи овој по се ти да ус по ста ви мо од но се и мо-жда не ку вр сту са рад ње ко ју до да нас ни смо има-ли, јер јед но став но ни смо зна ли за све до дир не тач ке из ме ђу Ми тро ви це и Сло ве ни је. На дам се са рад њи те вр сте - ре као је за ме ник сло ве нач ког ам ба са до ра у Срем ској Ми тро ви ци.

У де ле га ци ји је био и по ча ни кон зул Ре пу бли ке Сло ве ни је Рај ко Ма рић.

С.Ђ. - Сл.Н.

У Би бли о те ци “Гли го ри је Во за ро вић” у Срем-ској Ми тро ви ци чи та лач кој јав но сти и љу-

би те љи ма зна чај них за ви чај них те ма и лич но сти пред ста вље на је књи га Ми о дра га Ми ло ва но ви-ћа под на сло вом “Ис тра јао у до бро ти”. Књи га је по све ће на пре ми ну лом при ма ри ју су др Ива ну До ста ни ћу , дер ма то ло гу , про фе со ру Сто ма то ло-шког фа кул те та у Бе о гра ду.

Про фе сор Иван До ста нић је ро ђен 1935. го ди-не у Са ла шу Но ћај ском . Био је уче ник Ми тро вач-ке гим на зи је а јед но вре ме је ра дио у ми тро вач кој Бол ни ци. О успо ме на ма на пре ми ну лог про фе сор го во ри ли су , осим ауто ра, др Ди ми три је Стој-шић, Ми о мир Фи ли по вић, Јо ван Мар ти но вић, у про гра му про мо ци је су уче ство ва ли још Бо шко Ра дић и Алек сан дар Кр ста јић, као и учи те љи-ца Ми ле на До ста нић. Мо де ра тор про гра ма ове про мо ци је би ла је Ру жи ца Стан ко вић.

Љу ди до брим и зај ме и оду жу ју ка зу је јед на на-род на по сло ви ца .Ако по зај ми ца поч не у ра ном де тињ ству она по пра ви лу тра је це лог жи во та, јер про ла зи кроз број не про ве ре и ис ку ше ња. По след њи дуг се и нај сна жни је ис пла ћу је он да ка да он ви ше не мо же да зај ми.Упра во та кав дуг вра ћа упо ко је ном дру гу др Ива ну До ста ни ћу, ње-

гов друг Ми ле Ми ло ва но вић овом књи гом не за-бо ра ва“, на пи сао је уз оста ло у ре цен зи ји проф.др Пре драг То јић.

Ми о драг Ми ло ва но вић је ову књи гу по све ти јед ном од ви ђе них Ма чва на, углед ном ле ка ру и струч ња ку, про фе со ру уни вер зи те та, спор ти сти, тре не ру, вр сном ро ди те љу и при ја те љу а ње го-вом школ сом дру гу и при ја те љу др Ива ну До ста-ни ћу Ки фе ту. За то је у под на сло ву књи ге на пи сао да је то жи вот на при ча о про фе со ру др До ста ни-ћу.

Ова нај но ви ја књи га је са мо јед на у ни зу де се-так књи га и пу бли ка ци ја ко је је на пи сао Ми о драг Ми ло ва но вић , ро ђен та ко ђе у Са ла шу Но ћај ском 1935. го ди не. Агро ном по стру ци два ман да та је био пред сед ник Оп шти не Срем ска Ми тро ви ца, ви ше го ди на ди рек тор “Ми тро сре ма”, ру ко во ди-лац у не ко ли ко зе мљо рад нич ких за дру га, на чел-ник тр жи шне ин спек ци је Срем ског окру га, сво је пен зи о нер ске да не про во ди у Срем ској Ми тро-ви ци по све ћу ју ћи се пи са њу. Овом нај но ви јом књи гом он же ли да се не за бо ра ви вр ли чо век и струч њак по ни као у Ма чви при ма ри јус др Иван До ста нић.

С.Ђ. – М. М.

МИ О ДРА ГА МИ ЛО ВА НО ВИ ЋА „ ИС ТРА ЈАО У ДО БРО ТИ“

Не за бо рав но дру гар ство

Ми о драг Ми ло ва но вић на про мо ци ји сво је књи ге Ис тра јао у до бро ти

АМ БА СА ДЕ СЛО ВЕ НИ ЈЕ

При ли ка за ус по ста вља ње са рад ње

По се та пред став ни ка сло ве нач ке ам ба са де


Грађани Руме,Нека Вам је срећна слава града Свети Стефан Дечански, која се обележава 24.новембра, као и Дан наше општине. Упућујем Вам ове честитке са жељом да Рума, доказано напредна и успешна на пољу развоја привреде и подизања стандарда живота, буде још просперитетнија. Такође Вам желим породичну срећу и благостање.

Стеван Ковачевић Председник СО Рума

У Завичајном музеју у Руми одржано је пре-давање на тему “Подизање свести о значају

археолошког наслеђа”. Предавање намењено је представницима локалне самоуправе - доносио-цима одлука и стручним службама, представни-цима полиције, школа, месних заједница ,држао је др Адам Црнобрња, председник Српског ар-хеолошког друштва и музејски саветник Народ-ног музеја у Београду.

У питању је пројекат који Српско археолошко друштво реализује са Министарством културе и информисања Републике Србије, а који је до сада реализован у 25 градова Србије. Циљ пројекта је да се кроз сарадњу са доносиоцима одлука и стручним службама отпочне рад на широј кам-пањи подизања свести о значају очувања архео-

лошког наслеђа. Подизањем свести о значају ар-хеолошке баштине, упознавањем са прописима и процедурама као и кроз указивање на добре и лоше примере деловања, у знатној мери се може поправити и однос шире заједнице према архео-лошком наслеђу.

Тако су и присутни упознати са процесом рада и специфичностима археолошких истраживања, законским оквирима и међународним конвен-цијама, процедуралним могућностима за активно уљкучивање у процесе заштите, очувања, промо-висања и коришћења археолошког наслеђа и мо-гућностима интерсекторске сарадње ради боље заштите, промоције и одрживог коришћења археолошког наслеђа

С.Б.

Подизање свести о значају археолошке баштине


Поштовани Румљани,Срећна Вам слава града Свети Стефан Дечански и Дан Општине Рума. Нека нас 24.новембар и историјски и верски подсећа на то да треба да будемо сложни, као што су били наши преци пре 100 година на Великом народном збору у Руми. Само на такав начин моћи ћемо да остваримо још већи напредак у животу и боље резултате као грађани и као људи.

Слађан Манчић Председник Општине Рума

У организацији сремскомитровачке подружнице Друштва лекара Војводине, у капели Светог Козме

и Дамјана, у кругу Опште болнице, обележена је ле-карска слава читањем молитве, освећењем и резањем славског колача. Обред су служили духовници протоје-реји ставрофори Пантелија Павловић, Саво Ракита и Гвозден Арамбашић и протонамесник Љубомир Воларевић и том приликом, лекарима здравствених установа, у дану који слави њихову професију, пожеле-ли да божанским даром, знањем и моћима лече људе, а сваком лекару добро здравље, јер радећи овај частан посао, доносе спас у лечењу и излечењу људи.

Овом свечаном чину, поред директора Опште бол-нице др Живка Врцеља, присусутвовали су лекари,

фармацеути и здравствени радници свих здравстевних установа из Сремске Митровице и Шида.

Домаћин славе ове године је Служба за интерни-стичке гране медицине и начелница др Гордана Митић, која је, поздрављајући госте навела, да „у дивној атмос-фери прослављамо еснафску славу са неизмењеном жељом да кроз професију којом се као лекари бавимо, показујемо хуманост и свакодневно помажемо онима којима је лекарска помоћ потребна и тако постајемо и остајемо достојни настављачи лекарских вештина Коз-ме и Дамјана“.

За следећу годину, славу је преузела Служба гиноко-логије и акушерстава.

С. М.

На 12. Изложби сувенира и туристичких публикација,

која је одржана 14. новембра у Лесковцу, Туристичка орга-низација општине Стара Па-зова освојила је прво место у категорији најбољи сувенир и друго место у категорији туристичка фотографија и ко-лекција фотографија.

Сувенир лутке “Сремац и Сремица” креирала је Ирена Ивовић из Старе Пазове, нас-тавница ликовне културе у ОШ “Бошко Палковљевић – Пинки” у Старој Пазови.

- Позвали су ме једног дана и рекли да им се допадају моје лутке и да би, с обзиром да сам Пазовчанка, било баш супер да направим Сремца и Среми-цу за њихов излог, што је био нов изазов јер је требало да упростим сремачку ношњу, а ни једна ношња није једнос-тавна – каже Ирена.

Лутке су шивене, коса им је од вунице, пуњене су силиконским чешљаним влакном. Дужине су 37цм. Рађене су по оригинал-ном кроју и могу да буду играчке, као и све остале лутке, које Ирена прави:

- Израдом лутака бавим се последњих пар го-дина. То ми је ''алтернативни'' посао, јер није ни прави посао а одавно није више само хоби. За једну лутку ми треба од пар сати до пар дана, за-виси колико детаља има на самој лутки. Сремци спадају негде у мање захтевне лутке, али су, као и све остале, уникатне, што значи да већ следећи Сремци неће бити потпуно индентични. – каже ауторка.

Награђене фотографије представљају фото архиву Туристичке организције, а фотографије Дунава и белегишких ада направио је Дејан Склопић из Белегиша.

Пазовчани су освојили награде у конкурен-цији 40 излагача из Србије, Бугарске и Словеније. Изложба сувенира и туристичких публикација у Лесковцу промовише туризам у Србији кроз из-раду штампаног пропагандног материјала и суве-нира, а ове године први пут је учествовао и Завод за културу, туризам и спорт из Словеније.

Б. Родић

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Обележена лекарска слава

Најбољи сувенир - Сремац и Сремица

Сремац и Сремица

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Про да јем се о ско до ма ћин ство у Рав-њу на 20 ари пла ца, це на по вољ на, до го вор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Про да јем ју тро и 3 фр та ља зе мље, 100 ме та ра од на плат не рам пе на ауто пу ту у Ку зми ну. Тел:060/385-44-81

-Про да јем ви кен ди цу у Ди во шу. Тел: 063/535-542

-Про да јем 4,5 ју тра зе мље у Ла ћар ку на чал ман ском пу ту бли зу ас фал та. Тел: 064/130-11-29

- Про да је се 3,3 ју тра зе мље. Ве ли ки Ра дин ци. Тел: 063/80-10-532

- Про да јем ку ћу 130м2 на пла цу 6 ари, под но гре ја ње, ПВЦ сто ла ри ја, це на 55000 евра. Тел: 063/321-255

- Про да јем ку ћу у Ти ца но вој ули ци 70м2 плац 8 ари, це на 31.000 евра. Тел: 065/32-11-255

- Про да јем ку ћу код атлет ског ста ди о-на, плац 8 ари из ла зи на 2 ули це, це на 21.000 евра. Тел: 063/32-12-55

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Ку пу јем ку ћу у Срем ској Ми тро ви ци до 30.000 евра. Го спа ва. Тел: 064/445-9894

- Про да јем два ју тра зе мље у Ла ћар ку по тес Се ли ште. Тел: 060/673-04-60

- Про да јем 7 ју та ра и 10 ари зе мље пр ве кла се у Гр гу рев ци ма по тез ма ла За бра на по ред Оси јеч ког пу та зва ти од 12-20ча со ва. Тел: 063/84-76-911

- Про да јем ку ћу у цен тру Ша ши на ца, ЦГ, гас пар кет, ком плет на ме ште на, од мах усе љи ва зва ти по сле 16 ча со ва. Тел: 064/309-49-28

СТА НО ВИ

- Про да јем по вољ но тро со бан стан, кли ма ти зо ван, но ва ПВЦ сто ла ри ја, но ви пар кет са но вим на ме шта јем у на се љу Ма ти је Ху ђи, пе ти спрат има два лиф та, стан је од мах усе љив, код са мо по слу ге, има га ра жа за ауто. Тел: 022/618-760

- По вољ но из да јем апарт ма не на Зла-ти бо ру бли зу је зе ра. Тел:062/176-15-42

СТА НО ВИ

- Из да јем со бу са упо тре бом ку хи ње и ку па ти ла за де вој ке. Тел. 064/47-57-391

- Из да јем ком плет но опре мље ну гар-со ње ру у Но вом Са ду код Ри бље пи ја-це.. Тел: 064/31-31-331

- Из да јем пра зан дво со бан стан са цен трал ним гре ја њем у Де кан цу. Тел: 065/402-83-64

ЛО КА ЛИ

-Из да јем по слов ни про стор 75-115м2 за ви смо од до го во ра по го дан за све вр сте де лат но сти ули ца Па лан ка 9. Тел: 063/115-88-26

- Из да јем ло кал 45м2. Тел: 069/610-397

ВО ЗИ ЛА

- Ку пу јем ауто мо бил до 2.000 евра ста-ње не бит но. Тел: 069/13-32-132

- Про да јем Голф 4 СДИ го ди на про из-вод ње 1998 че тво ра у до бром ста њу. Тел: 064/19-21-781

- Ре но Кан го 1,5 ДЦИ 2004. го ди ште, од ли чан пр ви вла сник. Тел: 060/606-1620

- Про да јем Ла ду 110 у ис прав ном ста њу, це на по до го во ру. Тел: 061/501-55-07

РА ЗНО

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Овла шће ни суд ски ту мач за Фран-цу ски и Хр ват ски је зик. Тел: 063/8929-527 и 640-260

- Про да јем ме ка но огрев но др во. Тел: 064/38-28-534

-Ча со ви ма ђар ског и пре вод. Тел: 064/6522-380- То ма

- Про да јем ку ва ни па ра дајз бла ги и љу ти. Тел: 060/465-09-90

- Про да јем бе ле брав це ман гу ли це. Тел: 061/20-77-542

- Же на 60 го ди на чу ва ла бих ста ри је осо бе ку ва ла и спре ма ла по ку ћи, Ла-ћа рак, Ма чван ска Ми тро ви ца и Срем-ска Ми тро ви ца. Тел: 061/112-88-43


ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

Радно време: КУЋНЕ ПОСЕТЕ

Тел:

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

SREMSKEPORTAL !

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

PIVARSKA 13Sremska Mitrovica

WWW.SREMSKENOVINE.RS

www.sremskenovine.rs

ТО ЈЕ ТО!ТО ЈЕ ТО!

МАРКЕТИНГ

610-496 и 615-210

610-496 и 615-210

POSETITE NAŠ SAJT !

WWW.SREMSKENOVINE.RS


PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

POSEJDON„Bog Panonskog mora“

Ribarska obala bb, Sremska MitrovicaTel: 064/842-08-66Menadžer: 064/842-08-76Email: [email protected]

Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu „Posejdon“ koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!!

Међународну књижевну награду “Аpolon sirmiensis“ за 2019. годи-

ну добили су Кајоко Јамасаки, профе-сор јапанског језика на Филолошком факултету у Београду, Валерио Орлић песник и књижевник из Ријеке у Хр-ватској, Мићо Цвијетић, главни и од-говорни уредник „Књижевних новина“ из Београда и Петар Писместровић,

карикатуриста, песник, хумориста и сатиричар који живи у Клагенфурту у Аустрији, а пореклом је из Сремске Митровице. Свечану доделу ове међу-народне награде у приличили су у оквиру Новембарских дана Библиоте-ка „Глигорије Возаровић” и издавачка едиција „Сирм” а награде је добитни-цима је уручио Зоран Мишчевић,

заменик начелника Градске управе за културу, спорт и омладину.

Комисија за доделу на-граде радила је у саставу: Недељко Терзић, пред-седник и чланови проф. др Слађана Миленко-вић, Срђан Малешевић, прошлогодишњи добитник, Рајко Секулић, директор Библиотеке „Глигорије Во-заровић” и Бранислав Пи-саревић, директор ГР „АМ грапхиц”.

На истој свечаности уру-чена је Плакета Града Срем-ска Митровица Петру Писместровићу који је био спречен да дође на свечану доделу на Дан градске славе 8. новем-бра. Плакету му је уручио Томислав Јанковић председник Скупштине града.

Писместровић је тако у истом дану добио две награде у свом граду тако да је био веома дирнут.Захвалио се свима који су га наградили, који су допринели његовим почецима и развоју каријере, породици и пријатељима.

- Ово ми је велико изненађење, уг-лавном сам добијао стручне награде, награду за карикатуре, у свету од Јапана

до Италије, више од 15 награда сам добио али мислио сам да никад неће добити неку награду неког града. На свој начин без грубости радим кари-катуре, пишем, написао сам више ро-мана и преко 150 песама али то мање објављујем јер не стижем. Ова Новем-браска плакета Града Сремске Митро-вице и ова Награда Аполон за мене су нешто посебно, то да се град мене се-тио. Хвала вам свима, на овај начин се вратио део тог свега што носим у себи. Мислио сам да ја носим Митровицу у срцу, али хвала вам, данас видим да је и обрнуто - рекао је Петар Писместровић.

Награда „Аpolon sirmiensis” додељује се за лепоту и афирмацију писане речи, а састоји се од повељe односно дипло-ме, и фигуре – главе Аполона изливе-не у бронзи као прототип оригинала нађеног ван градских бедема античког града Сирмијума, данашње Сремске Митровице.

Сви овогодишњи добитници су се захвалили на наградама и представи-ли се својим стваралаштвом, па су на скупу у Библиотеци прочитали по не-колико песама.

С.Ђаковић - Сл.Никшић

Народно позориште Републике Српске представило се сремско-

митровачкој публици извођењем представе „Злочин и казна” на великој сцени Позоришта „Добрица Милутино-вић”. Како је важно да контакти између институција културе буду учестали и да уметници размењују искуства, По-зориште „Добрица Милутиновић” ће већ 21. новембра са представом „Тамо далеко” гостовати у Бања Луци на сце-ни Народног позоришта Републике Српске.

- Почаствовани смо овом сарадњом Народног позоришта Републике Српске

и нашег позоришта а задовољство је веће због представе с којом гостују „Злочин и казна” која је велика лите-ратура, великог писца, а представу извод велики ансамбл. Можда пред-става утиче једног дана и на повратак

читању те велике литературе. Веома сам срећна због вечерашњих гостију, а у исто време најављујем да 21. новем-бра наша представа „Тамо далеко” у режији Мирослава Бенке гостује у На-родном позоришту Републике Српске и додала бих да смо колега Владимир Балашћак и ја два пута гостовали у Ру-сији са представом коју смо урадили по мотивима романа „Злочин и казна” и освојили смо награде - рекла је Јеле-на Јанковић, директорка Позоришта „Добрица Милутиновић”.

Редитељ Душан Петровић о пред-стави каже да му је, посегнувши за

делом великог класика, жеља била да на сцену донесе свет који нам је по много чему сличан, свет понижених и увређених људи, склоних посрнућу и

спремних на злочин, али који, за раз-лику од већине сличних данас, још имају савест која их мучи и кажњава.

С.Ђ.-Сл.Н.

„Злочин и казна“ пред МитровчанимаГостовање означава и почетак сарадње два позоришта па Митровчани већ 21. новембра путују у Бањалуку са представом „Тамо далеко“

Представа „Злочин и казна“

Директрока митровачког позоришта Јелена Јанковић

Додељене награде „Apolon sirmiensis“Награде додељене Кајоко Јамасаки, Валериу Орлићу, Мићи Цвијетићу и Петру Писместровићу коме је на овој свечаности уручена и Плакета града

Сви добитници награде

Плакету града Петру Писместровићу уручио Томислав Јанковић


11

022 615-615

Dežurna služba

066 615-1-615

SMS na broj 063 615-200Mail: [email protected]

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostora

Sremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

PRODAJA I NAJAMMAŠINA ZA ČIŠĆENJE PODOVA

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

MАЛИ ОГЛАСИ 615-200

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 159,00

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

610-496 и 615-210

630. канал


У су бо ту, 16. но вем бра, уче ни ци VII и VI II раз ре да Ми тро вач ке гим на зи је на тр гу у

цен тру гра да обе ле жи ли су Ме ђу на род ни дан то ле ран ци је. Овом ак ци јом же ле ли су да под-се тео су гра ђа не да људ ска пра ва и јед на кост ме ђу љу ди ма ни су мо гу ћи без то ле ран ци је, без спрем но сти да по шту је мо раз ли чи то сти ме ђу љу ди ма.

Том при ли ком су гра ђа ни ма основ ци – гим-на зи јал ци де ли ли су по ру ке о то ле ран ци ји, љу-ба ви, по што ва њу, јед на ко сти, сло бо ди и свим оним ма лим ства ри ма ко је чи не и улеп ша ва ју жи вот.

У при пре ми и ре а ли за ци ји ове ак ци је уче-ство ва ли су уче ни ци гим на зи је са сво јим про-фе со ри ма Сил ви јом Сто јил ко вић, Аном Ми ла-но вић, Та ма ром Пе рић и Бран ком Фун дук.

СН

Za više informacija možete nas nazvati na 062 323-973

Drage naše sugrađanke i sugrađani, zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo i uslužimo na novoj lokaciji naše pоrodične mesnice Sremgood u ulici Svetog Save br 8.U ponudi možete naći sveže meso, kao i domaće suhomesnate proizvode. Ukoliko želite da umesto Vas napravimo roštilj, nema problema, imamo i to.

Pružamo mogućnost plaćanja čekovima kao i platnim karticama.Za penzionere nudimo poseban popust.

Dobro došliVaša braća Sremci

"Ода чо ко ту" - нај леп ша пе сма Пр ву на гра ду до би ла је пе сма "Ода чо ко ту" чи ји је аутор На да Ани чић Цр ље ни ца из Бе о гра да, дру гу на гра ду пе сма "Кап" ауто ра Бо шка Ло мо ви ћа из Гор њег Ми ла нов ца, а тре ћу на гра ду пе сма "Ча ша ви на" чи ји је аутор Ми ро слав Ср бин из Но вог Са да

а осно ву кон кур са за из бор нај леп ше пе сме о ви ну ко ји су рас пи са ли Срп ска чи та о ни ца

тра јао је од пр вог до 31. ок то бра, Д15. но вем бра одр жан је са ста нак жи ри ја за из бор нај леп ше пе-сме о ви ну.

Жи ри у са ста ву: То дор Бјел кић, књи жев ник, пред сед ник жи ри ја, чла но ви Ђур ђи ца Јо јић, из

Ма ја Плав шић, про фе сор књи жев но сти, Ве ра Нов ко вић, про фе-сор књи жев но сти и ди рек то ри ца Срп ске чи та о-ни це у Ири гу и Злат ко Зри лић, но ви нар и су вла-сник "Сресмских но ви на " из Срем ске Ми тро ви це на кон пре гле да не до ку мен та ци је при сти гле на Кон курс утвр ди ли су да су у про пи са ном вре ме ну при сти гле са пот пу ном до ку мен та ци јом 92 пе сме од 55 ауто ра.

Жи ри је из дво јио 25 пе са ма у ужи из бор од ко јих је јед но гла сно до нео од лу ку о из бо ру нај леп ше пе сме о ви ну.

Пр ву на гра ду до би ла је пе сма "Ода чо ко-ту"" при сти гла на кон курс под ред ним бро јем 55 са ши фром "Три сед ми це -777". Аутор је На да Ани чић Цр ље ни ца из Бе о гра да.

Дру гу на гра ду осво ји ла је пе сма "Кап" при сти-гла на Кон курс под ред ним бро јем 4 са ши фром

Бо шко Ло мо вић из Гор њег Ми-ла нов ца.

Тре ћу на гра ду осво ји ла је пе сма "Ча ша ви на" при сти гла на Кон курс под ред ним бро јем 26 са ши фром "Ne besky". Аутор је Ми ро слав Ср бин из

По хва ље на је пе сма "Два со не та о ви ну и љу-Јо ван Н. Бун да ло из

Бе о гра даУру че ње на гра да би ће у пе так 22. но вем бра у

ста вља њу Да на мла дог ви на - Пор ту ги зе ра у ор-

Б. Јо ви чић

Жи ри за из бор нај леп ше пе сме

Обе ле жен Ме ђу на род ни дан то ле ран ци је

Основ ци гим на зи јал ци са про фе со ри ма на град ском тр гу

Зауставио саобраћајац пла-вушу:

Госпођице, морам да вам наплатим 1.000 динара због неисправног фара.

Плавуша: - Јао, баш сте златни, у сер-

вису су хтели да ми наплате 4.000 динара!

Зашто мушкарци не перу веш? Зато што веш машина не ради на даљински.


Недељни хороскопОванПотрудите се да се покажете у најбољем светлу када је у питању поље посла. Остварићете значајан успех и помак. Пред вама је повољан период за ново љубавно познан-ство које би касније могло да вас води ка вези.

БикНа пољу посла ћете имати неке осцилације и проблеме у наредном периоду. Очекује вас доста неких нелагод-ности. Ако сте слободни, нема још промена за вас на овом пољу. Заузети Бикови се лепо слажу са партнером.

БлизанциМожете да очекујете прилику да нађете неки нови, бољи посао, којим ћете генерално бити задовољни. Љубавно поље вам је прилично променљиво постављено и доста тога вас на овом плану сада плаши. Проблеми са цирку-лацијом.

РакПред вама је период у којем ћете увидети да је време да напредујете и мењате пословне планове. Вољена особа је спремна да се посвети вашем односу. Можете да очекује-те да ћете уживати. Поведите рачуна о зубима.

ЛавДолази прилика да склопите неке нове пословне контакте који ће вам бити прилично значајни. Правите лепе зајед-ничке планове са особом до које вам је стало. Можете да уживате на краћем романтичном путовању. Одлично се осећате.

ДевицаМогуће је да ће бити неких неочекиваних промена на вашем пословном пољу. Можете да очекујете занимљиву комуникацију са особом која је у прошлости показивала да гаји емоције према вама. Могућа је вртоглавица.

ВагаМожете да очекујете да ће вам се указати прилика да се запослите на радном месту које ће вам одговарати. Нова љубав вас очекује веома ускоро. Иако се томе не надате сада, нова особа ће вам се појавити. Проверавајте при-тисак.

ШкорпијаУколико се бавите приватним послом, можете да очекује-те да ће вам наступајући период бити повољан за поље зараде. Имате прилику за важан разговор са вољеном особом. Полако планирате заједничку будућност.

СтрелацНа пословном путовању вас очекује успех. Можете да се надате позитивним преокретима на овом пољу. Ново познанство које се десило код вас буди снажна осећања. Спремни сте да се покренете. Пазите на осетљиве синусе.

ЈарацНа пословном плану ћете успети да остварите оно што желите и да будете задовољни постигнутим резултатима. Можете да очекујете познанство са особом која ће вам бити значајна на дуже стазе у будућности. Пазите на ви-шак килограма.

ВодолијаМогуће је да ћете бити склони брзоплетим реакцијама, као и прављењу грешака на пословном пољу. Растројени сте и склони прављењу неспоразума у комуникацији са особом до које вам је стало. Поведите рачуна о осетљивим очима.

РибеНије повољан период за посао. Могуће је да ћете имати неке проблеме с колегама. Комуникација с вољеном особом полако напредује. Очекује вас повољан период за љубав. Могућ је пролазни кашаљ.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

СУДОКУ

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

14 15 16

17 18 19 20 21

22 23 24 25 26

27 28 29 30

31 32 33 34 35

36 37 38 39 40

41 42 43 44

45 46

Кувар

ВИЦ

АУТОР ЈОВАН

ВУКОВИЋ ИСТОРИ-ЧАР СА СЛИКЕ

ПЛОДНА МЕСТА У

ПУСТИЊИ

РОДНО МЕСТО ИС-ТОРИЧАРА СА СЛИКЕ

ОПАКА БОЛЕСТ

НАШ РАНИЈИ

НАЗИВ ЗА ТУРКЕ

БРАНИСЛАВ ЂУРЂЕВ, ИСТОРИЧАР стр. 253

ДЕО БиХ

ВРСТА МОРСКОГ

РАКА

МУСЛИ-МАНСКО ЖЕНСКО

ИМЕ

НЕХАТ, НЕПАЖЊА

САСТАВНИ ВЕЗНИК

СУМПОР ------------- НОВАЦ

ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ОЗНАКА ЗА

ЈУГ ------------

ТОНА

ОТЦЕПЉЕНА ВЕРСКА

ГРУПА СИРЋЕТНА

ВОДА ВОЛУМЕН ИСПИТИ-ВАЧ

ШВЕДСКИ РЕФОР-МАТОР, ОЛАФ

ЈЕДНОГО-ДИШЊЕ ЖДРЕБЕ

СТЕПЕН ЗАГРЕЈА-НОСТИ ТЕЛА

КАНАДСКА ГЛУМИЦА, АНДРЕА

МЕСТО У

СЛОВЕНИЈИ ---------------- ТАЛИЈУМ

ОБЛАСТ НА СЕВЕР-НОМ ПОЛУ

БИЉНЕ КЛИЦЕ

----------------- ВРСТА

ТВРДОГ ДРВЕТА

ВРСТА ТАНКЕ

ТКАНИНЕ ЗА ВЕО

СЕДАМ (ЛАТ.)

-------------- СУСЕДНА

СЛОВА

УМЕКШАН ГЛАС Д

РАЗРЕД ------------

СЕЉАК У ВОЈВОДИ-

НИ

ОБЛАСТ У РУСИЈИ

-------------- СТАРОЈУ-ДЕЈСКИ ВЛАДАР

ПОВРШИ-

НА --------------

ГРАД У ЛИТВА-НИЈИ

ОБРУКАТИ СЕ (ЖАРГ.)

ПИСАЦ, ИВАН

РАЧУНИ (СКР.)

------------ СИСТЕМА-ТИЗОВАНО

ЗНАЊЕ

СИМБОЛ

ЕРБИЈУМА -------------

ПРВО СЛОВО ГЛА-

ГОЉИЦЕ

ИТАЛ. ЖЕНСКО

ИМЕ

ВАСИЛИЈЕ -------------- ПРИСТА-НИШТЕ

ЕЛЕКТРОНСКИ

РАЧУНСКИ ЦЕНТАР

ВРСТА

МИНЕРАЛА --------------

ГРАД У ФРАНЦ.

ВОЛТ ИНСТИТУТ ЗА АРХИТ.. И УРБАНИ-

ЗАМ -------------

НЕОН

УЛИЦА

------------ ВРШИЛАЦ ДУЖНО-

СТИ

КАТАСТАР

СКА УПРАВА

-------------- ДРВНА ИН-ДУСТРИЈА

НЕУТРОН ------------- ДИНАР

ВИСОКО-КВАЛИФ

РАДНИЦИ ------------

ГОСПОДИН

ПРОПАДАЊЕ,

КВАРЕЊЕ (ЛАТ.)

9 8 3 6 5

1 3

6 3 4 9

3 4

3 8 2 7

6 8

1 8 3 7

5 9

4 8 1 3 5

ВОДОРАВНО: 1. Рушитељи, штеточине, 7. Врста воћа (мн.), 14. Мађарско женско име, 15. Ознака за секунда, 16. Траг од кажипрста, 17. Америчка глумице Дорис, 18. Широка градска улица, 21. Трговинска радна организација (скр.), 22. Хемијски знак за индијум, 24. Лице из грчког мита, син Агаменона, 26. Име глумца Паћина, 27. Православна вера, 31. Кошаркаш Сан Антонија, Роберт, 33. Савез астронома аматера (скр.), 34. Лужина, 36. Чешљани памук, 38. Ритмови, краће, 40. Јединица за радиоактивност, 41. Шпански фудбалски репрезентативац, Фернандо, 43. Грчки лекар, описао шећерну болест, 45. Амерички редитељ (Тачно у подне), 45. Естрадна уметност.

УСПРАВНО: 1. Место за посматрање околине, 2. Име америчког глумца, Фуди, 3. Птица тркачица, 4. Иницијали глумца Николића, 5. Град и лука у Јордану, 6. Град у Украјини, 7. Симбол бора, 8. Кита, реса, 9. Слово грчког алфабета, 10. Хемијски знак за силицијум, 11. Клуба студената технике (скр.), 12. Река у Италији, 13. Науке о биљкама, животињама и природи, 15. Снести јаја (мн.), 19. Писци еротичари, краће, 20. Исламска вера, 23. Ознака за доктор, 25. Два суседна слова, 27. Огромна змија, 28. Врста першуна, 29. Ознака за висококвалификовани, 30. Крем друштво, 32. Стара мера за земљиште (мн.), 35. Канцеларија, 37. Далматинско женско име, 38. Председник Кубе, Раул, 39. Историјски архив Србије (скр.), 40. Ловачки пас, 42. Аутоознака за Сремску Митровицу, 44. Исту-рени део копна у море, 46. Други вокал. Саставио: Томислав Земан

Венециjански колачи

Састојци: 100 грама млека у праху, 200 грама кокоса, 200 грама шећера у праху, 250 грама маргарина, 200 грама еурокрема (црног), 150 грама сецканих ораха, 100 грама чоколаде

Начин припреме: Умесити кокос, шећер и млеко у праху са марга-рином. Ако је тесто меко и лепи се, додати још кокоса. Масу поделити на осам лопти. Сваку лопту појединачно ставити на фолију и разваља-ти или растањити руком на 0,5 цм дебљине. Премазати еурокремом и посути орасима. Увити у танак ролат и сећи на штапиће дужине 5 цм. Сваки штапић са обе стране умочити у отопљену чоколаду и остави-ти да се оцеди, а затим ставити у замрзивач на 15 минута да се стегну. Држати на хладном.


Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi [email protected]

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

UPOZNAJTE VREDNOSTI NAŠE AMBALAŽE

Model H 10

Dimenzije: 50x30x10 cm

Model J 16


L.A.B.B. Group d.o.o. | Ðure Jakšića b.b., 22240 Šid Tel: +381 22 712 260 Fax: +381 22 712 418 | [email protected] | www.labbgroup.rs

Model J 26


Model H 15


Model H 18


Model H 22


K�� 2019.��:�

��

У бо га том про гра му про сла ве Но вем бар ских да на у Срем ској Ми тро ви ци из два ја се кон церт по пу-

лар не Ле пе Бре не. Чу ве на естрад на зве зда, ко ја има по што ва о це од 7 до 77 го ди на, пе ва ла је у цен тру гра да два са та сво је ве ли ке хи то ве од оних по чет них до нај но ви јих.

Кон цер ту је прет хо ди ла кон фе рен ци ји за ме ди је у град ској ку ћи на ко јој је Ле па Бре на из ра зи ла ве-ли ко за до вољ ство што је по но во у Срем ској Ми тро-ви ци а се тив ши се ра ни јих на сту па по же ле ла је да и нај но ви ји бу де по пут њих успе шан. Гра до на чел ник

Срем ске Ми тро ви це Вла ди мир Са на дер је са Ле пом Бре ном пот пи сао уго вор о до на ци ји та ко да је про-шло не дељ ни кон церт на град ском тр гу био Бре ни на до на ци ја Ми тро ви ци и Ми тров ча ни ма.

- Град ни је из дво јио сред ства за овај кон церт и због то га смо још ви ше за хвал ни на шој нај по зна ти јој умет ни ци, та ко да су гра ђа ни има ли при ли ку да ужи-ва ју у ње ним хи то ви ма а ја се на дам да ће мо има ти још при ли ка за са рад њу - ре као је гра до на чел ник Вла ди мир Са на дер.

С.Ђ.-М.М.

Бе о чин ска згра да Скуп шти не оп-шти не за си ја ла је у не де љу у љу-

би ча стој бо ји по во дом Свет ског да на пре вре ме но ро ђе них бе ба, ко ји се 17. но вем бра обе ле жа ва ши ром све та. У све ту се сва ке го ди не пре вре ме на ро ди 15 ми ли о на бе ба, а у Ср би ји ви ше од

че ти ри хи ља де. Да би ма ли бор ци по-ста ли ве ли ки хе ро ји по треб ни су љу-бав, на да и ве ра, од го ва ра ју ћа здрав-стве на по др шка, не га и ле че ње. Осве-тлив ши згра ду, ру ко вод ство оп шти не Бе о чин уче ству је у по ди за њу све сти и скре ће па жњу на про бле ме ко је има ју

"ма ли ди во ви" и њи хо ви ро ди те љи. По во дом обе ле жа ва ња Свет ског да-

на пре вре ме но ро ђе них бе ба по др шку овој ак ци ји је пру жио и ОО СНС Бе о-чин, у са рад њи са Уни јом же на.

С. М.

Ак ци ја Уни је же на ОО СНС Бе о чин

Кон церт Ле пе Бре не раз ве се лио Ми тров ча не

Бре на пе ва ла на тр гу


Тужно сећање

МИЛОРАД КОЗОМАРА

(1984 – 2012.)

Ни године које су прошле нису умањиле бол и сећање на тебе. Увек ћемо те волети и чувати од заборава.

Твој стриц Бранко – Змај са породицом.

МИЛОРАДУ КОЗОМАРА

22.11.2012 – 22.11.2019.

И ништа не може бити као пре, у сваком делу живота и душе

недостајеш. Време пролази, много боли али ти заувек остајеш у нама,

наш добри анђеле.

Твоји најмилији мама Јела, сестре Милијана, Мара, Стана и Мирјана

Последњи поздрав нашем драгом супругу, тати, деди и прадеди

НЕМАЊИ РАНИСАВЉЕВИЋУ

МИМИ1939 – 2019.

Његови најмилији

Дана 23.11.2019. на Новом гробљу у 10 часова дајемо Годишњи помен нашој драгој и вољеној мајци и баки

МИРИ ЛАЗИЋ

Празнина, туга и бол не пролазе.

Много нам недостајеш.Твоји Драгица

и Драган са породицама

Дана 21.11.2019. навршава се годину дана како је преминуо наш вољени

БОРИВОЈ ЛАКЕТИЋ

Недостајеш за све што јесте и што долази.

Твоји супруга Снежана, син Немања и ћерка

Јелена са породицом

Дана 17.11.2019 навршава се 10 година како није са нама наш

ЧЕДОМИР МАРКОВИЋ1926 – 2019

Остало је сећање, туга и понос.

Супруга Босиљка, синови Зоран и Горан са породицама

Дана 21. новембра 2019. навршавају се две године од када није са нама наш

СРБИНКО ТЕПАВАЦ

21.11.2017 – 21.11.2019.

Успомене чувају син Никола, супруга Гордана

и ташта Вера

Дана 26.11.2019. навршило се девет година од како није са нама наш драги

ТОМИСЛАВ МАКИТАНОВИЋ

МИША

Његови најмилији супруга Мара, синови Петар и Јован

са породицама

Сећањена нашег драгог

БОРИВОЈА СТОЈШИЋА

(23.11.2009 – 23.11.2019.)

Његови најмилији супруга Марија, син Дарко и ћерка

Љиља са породицама.

Дана 27.11.2019. навршава се три године од кад није са нама

МИЛЕНА БИЋАНИНРођ. Шумански

Заувек ћеш живети у нашим срцима.

Твоји мама Бела и брат Славко са породицом

Дана 23.11.2019. навршава се шест тужних месеци од како је преминуо наш драги супруг, отац и деда

ДАВИД РАДИЋ

Заувек у нашим срцима.Твоји супруга Рајка, синови

Драгослав и Горан са породицама w

ww

. sre

msk

enov

ine.

rs


Прошла је година како нас је напустио наш

ДУШАН ЈАНОШЕВИЋ1935 – 2018.

Помен дајемо 23. новембра у 10,30 часова на Старом православном гробљу када ћемо се окупити да поделимо сећања на њега.

С љубављу,Његови најмилији

Дана 19.11.2019. навршило се дванаест година од како нас је заувек напустио наш вољени

СЛАВКО ПАРОВИЋ(19.11.2007 – 19.11.2019.)

Увек ћеш остати у нашим срцима. Породица Паровић

Дана 23.11.2019. године у 11 часова на Градском гробљу у Сремској Митровици одржаћемо Годишњи помен

Дипл. инг

СЛОБОДАНУ ЛУКИЋУ

28.10.1943 – 29.11.2018.

Породица Лукић

Дана 26.11.2019. навршава се две године од смрти вољене ћерке

ВЕСНЕ ОСТОЈИЋ

Дани пролазе а бол и туга не јењавају. Отишла си прерано а са тобом и део мене.

Успомену на тебе чува твоја мама Љубица

Последњи поздравДрагом супругу, оцу, деди и тасту

МИЛАНУ ПУВАЧИС љубављу и поштовањем воле те твојаЉиља, Брана, Дада, Лазар, Лука, Ленка,

Жељко и Душан

СЕЋАЊЕна наше драге

ПОПОВИЋ

РАДМИЛУ и СПАСОЈА23.11.2004-23.11.2019. 13.11.2007 – 13.11.2019.

С љубављу и поштовањем, син Слободан и унука Јелена са породицом

Дана 17. новембра навршило се две године како није са нама наша вољена

ДУШАНКА ЈЕЈИНА

1933 – 2017.

Заувек ћеш остати у нашим срцима.Твоји најмилији,Породица Јејина

Дана 7.11.2019. навршило се три године како није са нама

ГОСПАВА МИЛУТИНОВИЋ

1936 – 2016.

Радо ћемо те се сећати, с љубављу и поштовањем, Твоји најмилији супруг Живан, ћерка Ружица, унук Јован и зет Дејан

САША ГОЛУБОВИЋ

ГОЛУБ25.11.2011 – 25.11.2019.

Пролази време, а бол и туга не престаје.

Твоји супруга Данијела, ћерка Николина и синови

Никола и Лазар

Дана 22.11.2019. навршава се пет година туге и бола како није са нама наш вољени

ДАМЊАНОВИЋ МИЛИЋ МИЋА

(1945 – 2014.)

Увек ћемо те волети и бићеш у нашим срцима.Твоји супруга Јелица, ћерке Гоца и Љиља, зетови Горан и Владан и унуци Саша, Ања, Андреј и Нађа

Дана 30.11.2019. дајемо четрдесетодневни помен нашем вољеном

ПЕТРУ СЛАДОЈЕВИЋУ1.9.1939 – 25.10.2019.

Његови најмилији

ПЕТКОВИЋ ГАВРИЛО ГАЈА

1932 – 1993.

Неизмерном љубављу чувамо од заборава вољеног супруга, родитеља и деду. Његови најмилији

Годишњи помен

ВЕЛИНКА КЕСИЋ

23.11.2018 – 23.11.2019.

Мила моја мама туга и бол не пролазе.Твоја Славица са породицом, родбином и пријатељима

IN MEMORIAM

Прошло је две године од смрти наше драге мајке и баке

НАДЕ НИКОЛИЋРођ. Шерер1935 – 2017.

Њен благи лик остаће у вечном сећању њених

најмилијих Дејана, Радета и Мире Крсмановић

Дана 13.11.2019. у 91. години живота преминула је наша драга мајка, бака и ташта

ДАНИЦА ЂАКОВИЋ

Ожалошћени ћерке Јасмина и Мирјана са породицама

Сећање

ГОСПАВА МИЛУТИНОВИЋ

С љубављу,Супруг Живан

610-4

96 и

615-2

10


Дана 23.11.2019. навршава се 40 тужних дана од смрти нашег вољеног

КРСТИЋ ВЕЛИМИРА - Вељка

1945 – 2019.

Тога дана у 11,30 часова окупићемо се на Православном гробљу.Хвала ти на лепим успоменама.Ожалошћени супруга Мика, син Саша и ћерка Наташа са породицама

Дана 26.11.2019. године навршава се две године од кад није са нама

ВЕСНА ОСТОЈИЋ

Сећање на тебе је увек присутно.

Недостајеш...Твоја другарица Новка

По кра јин ски се кре та ри јат за ур ба ни зам и за шти ту жи вот не сре ди не, на осно ву чла на 14. За ко на о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ("Слу жбе ни гла сник РС", бр. 135/04) об ја вљу је

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е о до но ше њу ре ше ња о оби му

и са др жа ју сту ди је о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну

По кра јин ски се кре та ри јат за ур ба ни зам и за шти ту жи вот не сре ди не је да на 13. 11. 2019. го ди не, до нео ре ше ње о оби му и са др жа ју Сту ди је о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну за ПРО ЈЕ КАТ за из град њу бр зе са о бра ћај ни це др жав ног пу та IБ ре да бр.21 Но ви Сад-Ру ма, де о ни ца: по че так оби ла зни це око Ру ме до пе тље ''Ру-ма'', на ка та стар ским пар це ла ма КО Ру ма СО Ру ма.

Но си лац про јек та је ЈП ''Пу те ви Ср би је'' из Бе о гра да, ули ца Бул кра ља Алек сан-дра бр. 282.

Ре ше ње о оби му и са др жа ју Сту ди је о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну за пред мет ни про је кат мо же се до би ти на увид рад ним да ни ма од 10 h до 14 h у про-сто ри ја ма По кра јин ског се кре та ри ја та за ур ба ни зам и за шти ту жи вот не сре ди не, Бу ле вар Ми хај ла Пу пи на 16, Но ви Сад (при зе мље, кан це ла ри ја бр. 39)

За ин те ре со ва на јав ност мо же из ја ви ти жал бу на до не то ре ше ње у ро ку од 15 да на од да на об ја вљи ва ња овог оба ве ште ња.

Од 12. но вем бра до 15. но вем бра, у скра-ће ној не де љи на но во сад ској Про дукт-

ној бер зи за бе ле жен је по раст це на при мар-них по љо при вред них про из во да. Пше ни ца је за бе ле жи ла нај ве ћи раст це не. Уку пан про мет на „Про дукт ној бер зи“ за ову не де-љу је из но сио 1.000 то на ро бе, чи ја је фи-нан сиј ска вред ност из но си ла 20.295.000,00 ди на ра. У од но су на прет ход ни упо ре ђу ју ћи пе ри од ко ли чин ски обим про ме та је ве ћи за 8,11 про це на та, док је фи нан сиј ска вред ност про ме то ва не ро бе ви ша за 15,47 по сто.

Ре пу блич ка ди рек ци ја за роб не ре зер ве ове не де ље по че ла је са от ку пом мер кан-тил ног ку ку ру за од но си ла ца по љо при вред-ног га здин ства, зе мљо рад нич ких за дру га и скла ди шта ра са укуп ном ко ли чи ном од 8.324.000 ки ло гра ма ко ја се от ку пљу је по це-ни од 16,00 дин/кг са ПДВ-ом.

На осно ву при сти глих по ну да, мо же мо ре ћи да је за ин те ре со ва ност за про да ју ве-ли ка.

Пше ни ца је ове не де ље до ми ни ра ла ка ко ко ли чин ски та ко и це нов но на ор га ни зо ва-ном роб но-бер зан ском тр жи шту. По ве ћа на по тра жња за пше ни цом ре зул ти ра ла је по-

ра стом це на. Хлеб ним зр ном се тр го ва ло по це на ма од 18,50 до 19,10 дин/кг без ПДВ-а, са ми ни мал ним про те и ном од 12 по сто. Пон де-ри са на це на за ову не де љу је из но си ла 18,94 дин/кг без ПДВ-а (20,84 дин/кг са ПДВ-ом), у од но су на прет ход ну не де љу це на је по ра-сла за 4,63 по сто.

По ну да ку ку ру за по ви шим це на ма у од-но су на про шлу не де љу по ме ра ле су це ну на ви ше. Жу то зр но је тр го ва но по је дин стве-ној це ни од 14,00 дин/кг без ПДВ-а (15,40 дин/кг са ПДВ-ом), што пред ста вља ово не-дељ ну пон де ри са ну це ну. У од но су на прет-ход ни упо ре ђу ју ћи по да так це на је ви ша за 2,19 по сто.

Со ја је из о ста ла из тр го ва ња у овој сед-ми ци. Са јед не стра не куп ци со је су би ли спрем ни да пла те 36,50 дин/кг без ПДВ-а, док са дру ге стра не сла ба по ну да со је и по не што ви шим це на ма ни је ре зул ти ра ла за-кљу че њем бер зан ских уго во ра. Сла ба по ну-да со је ука зу је на по раст це на ове уља ри це.

Бер зан ски ин декс ПРОДЕX је на дан 14.11.2019. го ди не био на ни воу од198,58 што пред ста вља раст од 2,63 ин дек сних по е на. СН

При пад ни ци Ми ни стар ства уну-тра шњих по сло ва у Срем ској

Ми тро ви ци ухап си ли су Ж.Ф. (60) због по сто ја ња осно ва сум ње да је из вр шио кри вич но де ло нео вла шће-на про из вод ња и ста вља ње у про мет опој них дро га.

- Пре тре сом ста на и по моћ не про-сто ри је осум њи че ног, по ли ци ја је про на шла два ки ло гра ма и 276 гра-ма ма ри ху а не, као и дро би ли цу за ма ри ху а ну, са оп шти ла је По ли циј ска упра ва у Срем ској Ми тро ви ци.

Осум њи че ном је од ре ђе но за др-жа ва ње до 48 ча со ва, на кон че га ће, уз кри вич ну при ја ву, би ти при ве ден у Ви ше јав но ту жи ла штво у Срем ској Ми тро ви ци.

ПРЕ ГЛЕД ПРО ШЛО НЕ ДЕЉ НОГ ПРО МЕ ТА НА ПРО ДУКТ НОЈ БЕР ЗИ

Раст це на жи та ри ца

ЦРНА ХРОНИКА

Ин спек то ри за рад Оде ље ња у Срем ској Ми тро ви ци Д. Т. (64)

и С. Г. (62) ли ше ни су сло бо де због сум ње да су зло у по тре би ли слу-жбе ни по ло жај и при ми ли ми то, са-оп шти ло је Ми ни стар ство за рад.

Д.Т. је од ре ђен при твор до 30 да на, док је С. Г. од ре ђе но по ли-циј ско за др жа ва ње до 48 са ти.

По за вр шет ку ис тра жног по-ступ ка Ин спек то рат за рад и Ми-

ни стар ство за рад, за по шља ва ње, бо рач ка и со ци јал на пи та ња пред-у зе ће ме ре из сво је над ле жно сти.

Ми ни стар за рад, за по шља ва-ње, бо рач ка и со ци јал на пи та ња Зо ран Ђор ђе вић по звао је над-ле жне да де таљ но ис пи та ју слу чај ка ко би се ста ло на пут кр ше њу за ко на.

- На ста ви ће мо са оп се жним кон тро ла ма и не ће мо до зво ли ти

да би ло ко кр ши за кон. Ин спек-то рат за рад је у прет ход ном пе-ри о ду оства рио до бре ре зул та-те у бор би про тив ра да на цр но, над зор ни су вр ше ни по прин ци пу ро та ци је, а уну тра шње кон тро ле на ста ви ће мо још ин тен зив ни је да спро во ди мо. Сва ко ко кр ши за кон мо ра да бу де нај ри го ро зни је ка-жњен, ре као је Ђор ђе вић, на во ди се у са оп ште њу.

При пад ни ци Ми ни стар ства уну-тра шњих по сло ва у Ста рој Па зо-

ви, под не ће кри вич ну при ја ву над-ле жном ту жи ла штву про тив 36-го-

ди шњег му шкар ца, због по сто ја ња осно ва сум ње да је из вр шио кри вич-но де ло нео вла шће на про из вод ња и ста вља ње у про мет опој них дро га.

При ли ком кон тро ле ауто мо би-ла мар ке "се ат" ко јим је упра вљао осум њи че ни, по ли ци ја је про на шла 132 гра ма опој не дро ге спид.

При пад ни ци Ми ни стар ства уну-тра шњих по сло ва у Срем ској

Ми тро ви ци су, при ли ком пре тре са две ло ка ци је у око ли ни гра да про-на шли и за пле ни ли то ну и 841 ки ло-грам ду ва на, на па ри вач и ма ши ну за се че ње ду ва на.

- Про на ђе но је 1.336 ки ло гра ма ду ва на у ли сту и 505,8 ки ло гра ма ре за ног ду ва на спа ко ва ног у 102 нај-лон ске ке се, са оп шти ла је По ли циј-ска упра ва у Срем ској Ми тро ви ци.

Због по сто ја ња осно ва сум ње да је из вр шио кри вич на де ла не до зво-ље на про из вод ња и не до зво љен про мет ак ци зних про из во да, у са-рад њи са по ре ском по ли ци јом, про-тив пе де сет тро го ди шњег му шкар ца би ће под не та кри вич на при ја ва, над ле жном ту жи ла штву.

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

При ве де ни инспек то ри


За пле њен 1.841 ки ло грам ду ва на

За пле њен ду ван

СТА РА ПА ЗО ВА

За пле њен "спид"


За пле ње на ма ри ху а на

По ли ци ја про на шла два ки ло гра ма и 276 гра ма ма ри ху а не


CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: [email protected], Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

Сва ког 15. у ме се цу сви пу те ви во де за Шид, где се већ де це ни ја ма уна-

зад одр жа ва тра ди ци о нал ни ва шар. Овог 15. но вем бра, ро бе је би ло на пре тек, али ку па ца сла бо. Тр гов ци се жа ле да је из ме се ца у ме сец све ма њи број му ште ри ја, а то об ја шња ва ју чи-ње ни цом да је Шид по стао во де ћи град у Сре му по бро ју оних ко ји се из ње га се ле. Због то га је про да ја ишла сла бо, а по се ти о ци су се углав ном са мо рас пи-ти ва ли за це не и раз гле да ли по ну ђе ну ро бу. Ути сак је да се ку пу ју са мо сит ни-це или оно што је баш нео п ход но.

Нај ви ше се, сход но зим ској се зо ни, про да ва ла то пли ја оде ћа, чи ја це на је би ла ба рем 20 од сто јеф ти ни ја не го у бу ти ци ма. Та ко су фар ме ри це би ле 1.700 ди на ра, зим ске јак не 3.200 ди на-ра, пер ја ни пр слу ци 2.000, а они не што та њи 800 ди на ра. Зим ске чи зме су би ле 2.000, па ти ке 1.500, а ду бо ке му шке ци-пе ле 2.500 ди на ра. Жен ски де бе ли ду-гач ки џем пе ри про да ва ни по 1.500 ди-на ра, му шке дук се ри це са ка пу ља чом по ста вље не кр зном по 2.500 ди на ра, тре нер ке до њи де ло ви по 500 ди на-ра, тер мо 1.000 ди на ра, док је па муч ни ком плет био 2.000 ди на ра. Тер мо ча ра-пе су се про да ва ле три ко ма да за 200 ди на ра. Тра жен је био и веш ко ји се про да вао 50 ди на ра по ко ма ду, као и пе шки ри, чи ја це на се кре та ла од 120 до 220 ди на ра за ко мад, од но сно три ве ли ка за 1.000 ди на ра. Ку по ва ла се и ро ба ко ја је у мар ке ти ма знат но ску-пља: мил ке чо ко ла де на ва ша ру су би-ле 80 ди на ра ма ле, а ве ли ке 250, гранд ка фа 200 гра ма 200 ди на ра, свињ ски

на ре зак у кон зер ви од 400 гра ма 100 ди на ра, два ли тра омек ши ва ча 300 ди-на ра, сар ди на 60 ди на ра. По сте љи на

је про да ва на по це ни од 1.800 ди на-ра за ду пли и 1.400 ди на ра за обич ни кре вет.

У по ну ди је би ло и се зон ско во ће и по вр ће. Ку пус је био 25 ди на ра, па ра дајз 80, па при ка 17 ки ло гра ма 900 ди на ра, лук пет ки ло гра ма 100, спа наћ 80, кар-фи ол 60, ман да ри не 120, ба на-не 100 ди на ра, гро жђе 120, су ва шљи ва без ко шти це 350, а ја бу ке 50 ди на ра. За ни мљи во је то што у по ну ди ни је би ло ни јед ног гр-ла сто ке, иако су не ка да дав но љу ди на овај ва шар до ла зи ли пр вен стве но ра ди то га. С об зи ром да се бли жи се зо на сви њо ко ља, тра жен је био и ома мљи вач за кла ње сви ња, по це ни од 35 евра и цре ва за ко ба си це ко ја су се про да ва ла по 250 ди на ра за 20 ме та ра.

Го то во сви про дав ци сло жи ли су се у јед ном, а то је да су нај бо ље му ште-ри је на ва ша ру ком ши је ко је до ла зе из су сед не Хр ват ске и Бо сне, јер је њи ма у Ши ду све знат но јефт ни је у од но су на це не у њи хо вим про дав ни ца ма.

Вла сник за нат ске рад ње “Бр зи” из Ру ме ка же да је сва ког 15. на ва ша ру у Ши ду, ма да је рум ски ва шар мно го ве-ћи и бо љи и до да је:

-За нас про дав це са да је у Ши ду ва-шар ло ши ји не го пре. Је ди ни куп ци су нам из Хр ват ске, ма да је и код њих на-сту пи ла кри за, ви ди мо то по то ме што ма ње па за ре не го ра ни јих го ди на. Ми на на шем штан ду ну ди мо амо ве за ко-ње од 200 до 250 евра, ка ја се по це ни од око 100 евра.

С об зи ром да је и пе че ње по ску-пе ло, пра се ће је са да 1.400, а јаг ње ће

1.700 ди на ра, ма ло ко је од лу чио да се њи ме и по ча сти. Ако ни шта дру го, ва-шар је би ла при ли ка да се срет ну они ко ји се ду го ни су ви де ли и са ко ји ма се мо же у про ла зу раз ме ни ти по не ка реч. А у да на шње вре ме кри зе и бес па ри це и то је до вољ но.

То нам је по твр дио и пен зи о нер Ми лан Ја но ше вић из Ши да. Он ка-же да има до вољ но го ди на и да пам-ти ове ва ша ре ка кви су би ли не ка да пре ра та и до да је:

- Та да се ви ше тр го ва ло са сто ком и би ла је ве ћа по ну да све га, а са да је све сма ње но. Ме ђу тим, ја имам ту на ви ку да до ла зим већ го ди на ма и ре до ван сам по се ти лац без об зи ра на вре мен ске усло ве и ду би ну нов-ча ни ка. Увек срет нем не ко га од сво-јих “пај та ша” ко јег ни сам ду го ви део,

па раз ме ни мо по не ку реч. Ако ни шта дру го, ва шар на ма ста ри ји ма слу жи као Феј сбук мла ђи ма, да бу де мо у кон-так ту са сво јом ге не ра ци јом.

С. Ми хај ло вић фо то М. Ми ле у снић

НА ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НОМ ШИД СКОМ ВА ША РУ

Не ма ни па ра, ни на ро даЉу ди се ма сов но се ле из Ши да, што мо же да се при ме ти и на ва ша ру, на ко ме је про те клог пет ка би ло знат но ма ње по се ти ла ца не го прет ход них ме се ци. И овај пут, нај бо љи куп ци су би ли ком ши је из Хр ват ске и Бо сне

Опре ма за ко ње из за нат ске рад ње у Ру ми

Ва шар је при ли ка да се срет ну по зна ни ци

Ча ра пе и веш нај тра же ни ји

Пра се ти на ску пља не го икад

У сред ва ша ри шта ми ни де по ни ја

Са мо по слу га на отво ре ном

На ва ша ру има све га, од игле до ло ко мо ти ве

Ома мљи ва чи ак ту ел ни пред се зо ну сви њо ко ље

У Ви то јев ци ма је на ста вље но уре-ђе ње пут не ин фра струк ту ре на

те ри то ри ји рум ске оп шти не. За ас-фал ти ра ње кра ка ули це код се о ског фу бал ског те ре на ФК “Пар ти зан“ Ви то-јев ци издвје но је око 1,3 ми ли на ди на-ра из оп штин ског бу џе та, а ра до ве је об и шао пред сед ник оп шти не Сла ђан Ман чић.

Де о ни ца на ко ју се пр ви пут по ста-вља ас фалт је око 150 ме та ра код са-мог те ре на и 50 ме та ра са дру ге стра не Гро бљан ске ули це. Ра до ве је ини ци ра-ла Ме сна за јед ни ца Ви то јев ци.

- Ви то јев ци је су ма ло се ло, али су се ло ко је мно го во ли фуд бал, ко је мно-го ула же у тај спорт, а сва ког ви кен да ка да се од и гра ва ју утак ми це ов де је пра зник. Од лу чи ли смо да из дво ји мо го то во 1, 3 ми ли о на ди на ра да ура ди-мо ових 150 ме та ра ас фал та ко ји иде дуж це лих три би на. Ка да ве ли ки број гле да ла ца до ла зи и ка да су ло ши вре-мен ски усло ви, бла то им оте жа ва при-ступ и функ ци о ни са ње. Ми слим да ће и ова дру га стра на где пут до ла зи из ата ра, где смо ура ди ли пре ко 50 ме та-ра ас фал та, би ти не што што ће пред-ста вља ти отре си ште ко је ће ума њи ти из но ше ње овог бла та ка да су љу ди у ова квим усло ви ма вра ћа ју са сво јих њи ва., ре као је Сла ђан Ман чић, пред-сед ник Оп шти не Ру ма.

У Ви то јев ци ма ће усле ди ти и из град-ња но вог објек та за свла чи о ни це ФК

„Пар ти зан“ вред но сти од око 4,2 ми-ли о на ди на ра, на ја вио је пред сед ник рум ске оп шти не. Ка ко због ве ли ке це-не по ну ђа ча ни су про шли тен де ри за ре флек то ре на по је ди ним ста ди о ни ма, пре о ста ла сред ства би ће пре у сме ре на на но ве свла чи о ни це у Ви то јев ци ма. Тен дер ће би ти рас пи сан у на ред ним да ни ма, с об зи ром на то да су Во то-јев ча ни на вре ме при пре ми ли до ку-мен та ци ју, мо гло се чу ти при ли ком оби ла ска ра до ва.

- Они су од мо је зад ње по се те пре ме сец да на би ли ажур ни и ура ди ли су про је кат и иду ће не де ље већ мо же-мо да пу сти мо тај тен дер. Љу ди ма ће то мно го зна чи ти јер по ред то га што мно го во ле фуд бал, што је то јед но од глав них де ша ва ња у овом се лу, њи хо-ве свла чи о ни це ни су на оном ни воу на ко јем би ми же ле ли да бу ду. Из тог раз-ло га ће мо им сва ка ко иза ћи у су срет, за кљу чио је Ман чић.

С. Бе ло тић

Среда, 20. новембар 2019.28 СПОРТ

ОМАД ПРИПЛОД (МУШКА)

Рб. Матични број и име

Година рођења

Пореклоотац/мајка Број чипа

1. 412 Favory Sutjeska XV 19.04. 2017

26 Favory Wera II688035000213820

381 Sutjeska XV

2. 416 Favory Bregava X 05.10. 2017

26 Favory Wera II688035000215520

386 Bregava X

3. 424 Favory Sana V 06.04. 201826 Favory Wera II

688035000243953338 Sana V

4. 426 Favory Anka XXVI 30.07. 2018

26 Favory Wera II688035000247684

315 Anka XXVI

ОМАД ПРИПЛОД (ЖЕНСКА)

Рб. Матични број и име

Година рођења Порекло Број чипа

1. 413 Anka XXXVI 26.04. 201726 Favory Wera II

688035000219253378 Anka XXXII

2. 417 Anka XXXVII 15.10. 201726 Favory Wera II

688035000217395383 Anka XXXIII

3. 421 Sutjeska XXII 07.02. 201826 Favory Wera II

688035000226867381 Sutjeska XV

4. 422 Anka XXXVIII 19.02. 201826 Favory Wera II

688035000233952378 Anka XXXII

5. 423 Anka XXXIX 19.03. 201826 Favory Wera II

688035000226359287 Anka XXIV

6. 425 Bregava XIII 23.07. 201826 Favory Wera II

688035000246446289 Bregava III

Руководилац групе за сточарствоKПЗ Сремска Митровица

Дипл.инж. Зоран Драговић

Јун 2019

У 7. ко лу 1. Ре ги о нал не ли ге "Се-вер", ЖКК "Срем" по бе дио је у

ве ли ком дер би ју еки пу ЖКК "Гирл Ба скет" из Зе му на ре зул та том 62:54 (26:12, 9:10, 6:14, 21:18). Сре ми це су су пер и ор но од и гра ле пр ви пе ри од и во ди ле са 12 раз ли ке да би се на од-мор оти шло са 13 по е на пред но сти за до ма ћи на. Зе мун ке су ве о ма до-бро од и гра ле 3. че твр ти ну и сма њи-ле раз ли ку на са мо 5 по е на за о стат-ка. У по след њем пе ри о ду усле ди ла је пра ва дра ма у ха ли "Пин ки". Тре нер Сре ма Пе рић Мар ко ус пео је да про-на ђе по ста ву ко ја је смо гла сна ге и

хра бро сти да пре ло ми меч у ко рист еки пе из Срем ске Ми тро ви це.

Нај е фи ка сни ја игра чи ца у еки пи Сре ма би ла је Јан ко вић Је ле на са 16 по е на, По по вић Рад ми ла 15п, Ми ло ва-но вић Мир ја на (кап) 13п, Ми шић Со-фи ја 5п, Ни ћи фо ро вић Ана ста си ја 5п, Ри ђо шић Ан ђе ла 4п, Ба чић Ива на 2п, Ни ко лић Ми ла 2п, Ву ке лић Ра да, Ани-чић Ма ри ја на, Ни ко лић Ми ла. Нај е фи-ка сни ја игра чи ца у еки пи из Зе му на би ла је С. Јак шић са 19 по е на.

У сле де ћем ко лу ЖКК "Срем" до че-ку је у Срем ској Ми тро ви ци еки пу ЖКК "Ки кин да". СН

У днев ном цен тру за осо-бе са ин ва ли ди те том

Све та Ана ста зи ја у Срем ској Ми тро ви ци 7. но вем бра су одр жа ни ча со ви ша ха за осо-бе са пси хич ким и фи зич ким ин ва ли ди те том. Дру штве не игре, дру же ње и вре ме про-ве де но у кре а тив ном ра ду до при но се ин клу зи ји осо ба са ин ва ли ди те том, али по ка-зу ју и све стра ност њи хо вих лич но сти и ин те ре со ва ња.

Ко ја су основ на пра ви ла ша ха? Ка ко се кре ће топ и ко чу ва кра ља? Ово су не ка од пи та ња ко ри сни ка и ко ри-сни ца днев ног цен тра, пре не го што је за по че ла пр ва пар ти ја. Пр ва пар ти ја, и све ко је су усле ди ле, игра ле су се за јед но – шах мо жда је сте ин ди ви ду ал ни спорт, али се у овом днев ном цен тру игра тим ски.

- Свр ха по сто ја ња и ра да на шег цен-тра је да се пру жи по др шка осо ба ма са ин ва ли ди те том и по мог не ин клу зи ја у дру штво. Ра ди мо и на еду ка тив ном пла-ну ка ко би се ски ну ла стиг ма са ин ва ли-ди те та и по др жао раз вој дру гих зна ња и ве шти на, об ја шња ва Кри сти на Дра ги-шић, ко ор ди на тор ка Све те Ана ста зи је.

Ко ри сни ци цен тра су раз ли чи тих го ди на – од ста ри јих осо ба до мла дих; раз ли чи тих сте пе на ин ва ли ди те та – од

ког ни тив них до фи зич ких по те шко ћа; као и раз ли чи тих ин те ре со ва ња – од сви ра ња хар мо ни ке, пре ко ру ко тво-ри на, до пра вље ња ше ши ра. Љи ља на сво је сло бод но вре ме по све ћу је пра-вље њу ше ши ра:

- Овим се ба вим ду го, а са да но ве иде је до би јам и на Ју тјуб-у, ка же Љи-ља на, чи ја ће пр ва из ло жба би ти ор-га ни зо ва на кра јем го ди не у Срем ској Ми тро ви ци. Ми лен ко сви ра хар мо ни-ку, и то нај ра ди је у ми ру одво је не со бе,

где ко ри сни ци мо гу да се из дво је, сви-ра ју или слу ша ју ра дио.

Иако раз ли чи ти у ин те ре со ва њи ма, оно што по ве зу је Љи ља ну, Ми лен ка и дру ге је по тре ба да бу ду рав но прав ни чла но ви дру штва, да раз ви ја ју сво ја зна ња и ве шти не и де ле их са дру ги ма. Ча со ви ша ха ор га ни зо ва ни су уз по др-шку про јек та Не мач ко-срп ске раз вој не са рад ње “Услу ге со ци јал не за шти те за осе тљи ве гру пе”, ко ји спро во ди ГИЗ.

СН

КО ШАР КА

РЕ ГИ О НАЛ НА ЛИ ГА СЕ ВЕР (Ж)

Ми тров чан ке сла ви ле у Зе му ну

По бе да Ми тров чан ки у ве ли ком дер би ју

Уре ђе ње пу та код фуд бал ског те ре на

ФУДБАЛ

Ра до ви у Ви то јев ци ма

ШАХ

Је дан ко рак на пред у ша ху, два за ин клу зи јуВре ме про ве де но у еду ка ци ји и игри до при но сти ин клу зи ји осо ба са ин ва ли ди те том

Шах је сте ин ди ви ду ал ни спорт, али се у овом цен тру игра тим ски

Среда, 20. новембар 2019. 29СПОРТ

Фуд бал ска екс пе ди ци ја ин ђиј ског су-пер ли га ша је оти шла на ми ни при-

пре ме у по зна то бањ ско ме сто у Сре му, Врд ник.

Та мо зе ле но бе ли тре ни ра ју на ста ди-о ну ФК Ру дар, а бо ра вак им је у Хо те лу Тер мал. У из ван ред ним усло ви ма се ра ди и при пре ма за на ста вак се зо не. А пр ви ри вал је тим Ма чве.

О то ме го во ри и шеф струч ног шта ба Алек сан дар Ја њић:

- Јед на ствар је бит на, а то је да смо до-шли ов де да се ма ло изо лу је мо и да по ку-ша мо што ви ше да ура ди мо и на пра ви мо. На рав но ни је са мо тре нинг у пи та њу. У пи та њу је и пси хо ло шка при пре ма и све оно што за јед но ич ке, у овом пи та њу ми-ни при пре ме но се са со бом. Што се ти че Ма чве, на рав но да сви раз ми шља мо о тој утак ми ци. Она нам до ла зи за не ких де се-так да на. Та ко да има мо још вре ме на да је при пре ми мо. Ми слим да ни је ни шта ви-ше зна чај ни ја, ни ма ње, не го пред ход них

је да на ест. Ни ти ће мо ре ши ти би ло шта ако до би је мо утак ми цу. Ни ти ће мо ис па-сти из ли ге ако се не дај Бо же не што дру го де си. Мно го је још бо до ва ис пред свих у овој ли ги, па та ко ис пред Ин ђи је, Ма чве. Има још мно го про сто ра и да се кик сне, али на рав но и да се ура ди мно го до брих ства ри. Та ко да на тај на чин гле дам на ову утак ми цу и та ко је и при пре ма мо. Не бих да апо стро фи рам, то је то, би ти или не-би ти. Ми ли он пу та смо до са да би ли све-до ци да се еки пе вр ло ла ко вра те по сле јед ног од ре ђе ног пе ри о да. Ве же се не-ко ли ко по бе да и већ је то са свим дру га при ча, пре све га у пси хо ло шком сми слу. Три бо да су ве ли ка и ка да се по ве жу две или три по бе де, то је већ огро ман скок на та бе ли, та ко да има јом мно го да се игра и на рав но ова утак ми ца про тив Ма чве је-се те бит на исто као и сва ка дру га.

Мо жда је ово пра ва при ли ка да упа-зна те еки пу. До са да сте ис ти ца ли да сте би ли у при ли ци, од но сно не при ли ци, да

иде те из утак ми цу у утак ми цу?- Та ко је. Ово је при ли ка да бу де мо сви

за јед но и то је је дан од раз ло га за што смо се ма ло изо ло ва ли.

Зе ле но - бе ли су има ли до го вор са ФК

Вој во ди на око од и гра ва ња при прем не утак ми це, али су Но во са ђа ни тај тре нинг меч от ка за ли. Уме сто то га би ће то још је-дан тре нинг дан за ин ђиј ске фуд ба ле ре.

А.Б.

Чла ни ца Удру же ња па ра пле ги ча ра „Фру шка го ра Срем“ са се ди штем у

Ста рој Па зо ви, Ан ге ли на Јо сић, шам пи-он ка је Ку па ОСИ Ср би је у стре ља штву. Ан ге ли на је над ма ши ла оштру кон ку рен-ци ју так ми чар ки из Шаб ца, Сме де ре ва, Бе о гра да, Но вог Са да, Зре ња ни на и Ја-го ди не и по тре ћи пут осво ји ла пр во ме сто. Ви ше стру ка ша ми он ка Ср би је из у зет но је та лен то ва на и ове, ве ли ке, успе хе по сти же без стал ног тре нин га. Ње на си гур на ру ка за па же на је од стра-не се лек то ра ре пре зен та ци је Ср би је али Ан ге ли на, због по ро дич них оба ве-за, ћер ке у основ ној шко ли, до са да ни-је при хва та ла по зив.

Дру го ме сто у жен ској кон ку рен ци ји осво ји ла је Гор да на Пе шић из Спорт ског дру штва Рад нич ки из Шап ца а тре ће Ве-сна Јо ва но вић ССКО СИ Де спот Ђу рађ из Сме де ре ва. Пр ви у му шкој кон ку рен ци-ји је Зо ран По уч ки СКО СИ Олимп – Зре-ња нин, дру ги је Ми ло сав Ко ва че вић СД Рад нич ки, Ша бац и тре ћи Ми лан Цве јић

СКО СИ По бед ник – Бе о град. У екип ној кон ку рен ци ји пр во ме сто је осво јио СКО-СИ По бед ник – Бе о град, дру го СКО СИ Олимп– Зре ња нин и тре ће СД Рад нич ки Ша бац. Удру же ње па ра пле ги ча ра „Фру-шка го ра – Срем“ са се ди штем у Ста рој Па зо ви је на пе том ме сту.

Фи на ле Ку па осо ба са ин ва ли ди те том Ср би је у стре ља штву се риј ском ва зду шном пу шком, одр жа но је у по не де љак, на ва зду-

шном стре ли шту у Но вом Са ду. До ма ћин так ми че ња био је Са вез па ра пле ги ча ра и ква дри пле ги ча ра Вој во ди не. Б. Ро дић

Мир ко Ма у на уче ство вао је на Пр-вен ству Бал ка на у кро су у цр но-

гор ском гра ду Бе ра не и та мо као члан еки пе Ср би је осво јио брон за ну ме да-љу у екип ном пла сма ну. По бе ди ла је еки па Изра е ла, дру го пла си ра ни су би-ли Укра јин ци док је еки па Ср би је осво-ји ла тре ћу по зи ци ју у сле де ћем са ста-ву: Ми лош Ма ле ше вић (АК “Ин ђи ја“ 8. ме сто), Ог њен Ни ко лић (ЧАК “Ча чак“ 12. ме сто), Мир ко Ма у на (АК „Срем“ 13. ме сто) и Ни ко ла Ана ста си је вић (АК

„Цр ве на зве зда“ 20. ме сто). Мир ко има пра во на сту па за ста ри је ју ни о ре и сле де ће го ди не.

На пр вом Сер биа ма ра то ну одр жа-ном у Бе о гра ду у тр ци на 5км атле ти чар ка „Сре ма“ Алек сан дра Ко ста ди но вић осво-ји ла је дру го ме сто со лид ним ре зул та том од 18:46. Свој по лу ма ра тон пр ве нац ис-тр ча ла је Јо ва на Шу ба тли ја у вре ме ну 1:40:32 што је би ло до вољ но за укуп но два на е сту по зи ци ју у ка те го ри ји же на у тој ди сци пли ни. СН

ФУДБАЛСРП СКА ЛИ ГА – ВОЈ ВО ДИ НА

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 14. КО ЛА - БЕ ЛЕ ГИШ: Омла ди нац (Но ви Ба нов ци) – Ду нав 1:2, КУ ЛА: Хај дук 1912 – ОФК Вр шац 0:0, СУ БО ТИ ЦА: Бач ка 1901 – Вој во-ди на 1928 (Пер лез) 3:1, СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Рад нич ки – ОФК Бе чеј 1918 1:0, СОМ БОР: Рад нич-ки 1912 – Ди на мо 1945 3:4, ЗРЕ ЊА НИН: Рад нич ки – Братстсво 1946 0:1, РУ МА: Пр ви мај – Же ле зни-чар 1:2, СА КУ ЛЕ: Бо рац – Ко за ра 2:1.

1. Же ле зни чар 14 12 2 0 26:7 382. Бач ка 1901 14 10 3 1 27:33 333. Рад нич ки (З) 14 8 2 4 24:12 264. Ди на мо 1945 14 7 2 5 27:17 235. Брат ство 1946 14 7 2 5 20:23 236. ОФК Вр шац 14 7 2 5 23:19 237. Рад нич ки 1912 14 5 5 4 25:18 208. ОФК Бе чеј 1918 14 5 3 6 22:20 189. Рад нич ки (СМ) 14 5 3 6 15:20 1810. Бо рац 14 5 2 7 17:27 1711. Омла ди нац 14 3 4 7 11:11 1312. Вој во ди на 1928 14 4 4 6 16:24 1613. Пр ви мај 14 5 0 9 13:18 1514. Ко за ра 14 3 3 8 12:24 1215. Хај дук 1912 14 3 1 10 12:25 1016. Ду нав 14 2 1 11 15:37 7

Ж. Ра ди во је вић

ВОЈ ВО ЂАН СКА ЛИ ГА – ЈУГ

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 14. КО ЛА - ЕР ДЕ ВИК: Сло га – Је дин-ство 3:2, НО ВИ САД: Цр ве на зве зда – Сло бо да (До њи То вар ник) 1:2, БАЧ КИ ЈА РАК: Мла дост – По-ду на вац 0:1, КАЋ: ОФК Ју го вић – Сло га (Т) 2:1, ДИ-ВОШ: Хај дук – Рад нич ки 2:1, ГО ЛУ БИН ЦИ: Ја дран – Под ри ње 1:1, ВОЈ КА: Сре мац – Мла дост (НС) 1:5, ШАЈ КАШ: Бо рац – Це мент 1:3.

1. Мла дост (НС) 14 10 2 2 36:10 322. Под ри ње 14 9 3 2 33:10 303. Бо рац 14 9 3 2 27:8 304. Сло га (Е) 14 9 2 3 27:13 295. Хај дук 14 9 0 5 20:16 276. Је дин ство 14 7 2 5 23:20 237. Це мент 14 7 2 5 17:18 238. Мла дост (БЈ) 14 7 0 7 26:25 219. По ду на вац 14 6 2 6 18:17 2010. Рад нич ки 14 5 3 6 18:19 1811. Сло га (Т) 14 4 3 7 15:18 1512. Сре мац 14 4 1 9 12:30 1313. Ју го вић 14 3 2 9 19:29 1114. Сло бо да 14 3 2 9 16:35 1115. Ц. зве зда 14 2 3 9 10:24 916. Ја дран 14 1 4 9 14:39 7


СРЕМ СКА ЛИ ГА

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 14. КО ЛА - ШИД: Рад нич ки – Бо рац (К) 4:2, ВИ ТО ЈЕВ ЦИ: Пар ти зан – ЛСК Ла ћа рак 4:0, СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Ми трос – Же ле зни чар 3:1, ЉУ КО ВО: Љу ко во – Бо рац (М) 2:0, ПЕ ЋИН ЦИ: До њи Срем 2015 – Ру дар 1:1, ДО ЊИ ПЕ ТРОВ ЦИ: До њи Пе тров ци – Хај дук (Б) 1:3, СА ЛАШ НО ЋАЈ-СКИ: Бу дућ ност – ПСК Пу тин ци 1:0, ПО ПИН ЦИ: На пре дак – Хај дук (В) 1:1.

1. Рад нич ки 14 9 2 3 25:11 292. Бу дућ ност 14 7 6 1 28:16 273. До њи Срем 2015 14 7 5 2 22:9 264. Љу ко во 14 8 2 4 30:24 265. Пар ти зан 14 8 1 5 29:11 256. Ми трос 14 5 4 5 20:25 197. Хај дук (Б) 14 5 4 5 13:18 198. Д. Пе тров ци 14 5 3 6 19:18 189. Же ле зни чар 14 5 3 6 21:25 1810. Ру дар 14 4 6 4 19:24 1811. ПСК 14 5 2 6 12:18 1812. На пре дак 14 4 4 6 19:22 1613. Бо рац (М) 14 4 2 8 10:20 1414. Хај дук (В) 14 3 4 7 18:25 1315. ЛСК Ла ћа рак 14 3 3 8 12:26 1216. Бо рац (К) 14 3 2 9 21:26 11


МЕ ЂУ ОП ШТИН СКА ЛИ ГА СРЕМ – ИС ТОК

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 13. КО ЛА - ДЕЧ: Сре мац – На пре дак 0:2, НО ВИ СЛАН КА МЕН: Ду нав – Сре мац (До-брин ци) 4:1, СРЕМ СКИ МИ ХА ЉЕВ ЦИ: Срем – ОФК Бре стач 1:0, НО ВИ КАР ЛОВ ЦИ: По лет – ЧСК 2:3, ОГАР: Шу мар – Хрт ков ци 1:1, КРУ ШЕ ДОЛ: Кру ше-дол – Гра ни чар 1:2, БУ ЂА НОВ ЦИ: Мла дост – Рад-нич ки 0:0.

1. Сре мац (До брин ци) 13 10 1 2 30:17 312. Срем 13 9 3 1 23:6 303. ЧСК 13 8 1 4 29:16 254. На пре дак (Ж) 13 6 4 3 17:11 225. Рад нич ки 13 6 2 4 20:14 206. Гра ни чар (-1) 13 6 2 5 24:22 197. Хрт ков ци 13 5 4 4 16:17 198. ОФК Бре стач (-1) 13 6 1 6 26:17 189. Ду нав 13 5 3 5 23:21 1810. Сре мац (Деч) 13 4 1 8 22:18 1311. Шу мар 13 3 3 7 14:26 1212. По лет 13 3 2 7 20:33 1113. Кру ше дол 13 3 1 9 17:32 1014. Мла дост 13 1 2 10 9:40 5


МЕ ЂУ ОП ШТИН СКА ЛИ ГА СРЕМ – ЗА ПАД

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 13. КО ЛА - БЕ ШЕ НО ВО: БСК – Фру шка го ра 4:2, КУ КУ ЈЕВ ЦИ: Оби лић 1993 – Тр го вач ки 4:0, ШИД: Јед но та – Сло бо да 1:2, ЧАЛ МА: Сло га – Сло-га (В) 3:0, МАН ЂЕ ЛОС: Фру шко го рац – ОФК Зе ка Бу љу ба ша 0:0, РУ МА: Сло вен – Сре мац 1:0, АДА-ШЕВ ЦИ: Гра ни чар 1924 – ОФК Би кић 1:1.

1. БСК 13 10 1 2 35:14 312. Сре мац 13 8 1 4 35:16 253. Фру шко го рац 13 7 3 3 27:18 244. Сло вен 13 5 7 1 25:9 225. Оби лић 1993 13 7 1 5 32:19 226. ОФК Зе ка Бу љуб. 12 6 3 3 22:18 217. ОФК Би кић 13 4 7 2 30:19 198. Фру шка го ра 13 6 1 6 31:22 199. Сло га (В) 13 4 4 5 10:13 1610. Сло бо да 13 4 2 7 13:32 1411. Гра ни чар 13 3 4 6 16:19 1312. Јед но та 13 3 2 8 12:31 1113. Тр го вач ки 13 2 2 9 21:37 814. Сло га (Ч) 12 2 0 11 10:52 6


ПО ПИН ЦИ: Игра ли ште На прет ка, Гле-да ла ца: 100. Су ди ја; Бо жи дар Су џум (Ин-ђи ја). Стрел ци: Пе тар Мај сто ро вић у 48. (На пре дак), Ве те ха у 26. (Хај дук). Жу ти кар то ни: М. Јо ва но вић и Ђи лас (На пре-дак), Ју ро ше вић и Ње жић (Хај дук).

НА ПРЕ ДАК: Гр ко вић, М. Јо ва но вић, Ђи лас, Кља јић, М. Мај сто ро вић, Сав ко-вић, Сре мац (од 87. Пу ва лић), Јан ко вић, Н. Јо ва но вић (од 29. Ћа лић) Вра чев, Ев ђе-нић (од 46. П. Мај сто ро вић ).

ХАЈ ДУК: Ми тро вић, Ђор ђе вић (од 46. Хр чек), Ар сић, Мар ко вић, Ко ва че вић, Стан ко вић (од 61. Да мја но вић), Ње жић, Гру ји чић, Ве те ха, Ју ро ше вић (од 84. Ли-ча нин), Пе рић.

Играч утрак ми це: Ра ди вој Ми тро вић (Хај дук).

Јак ве тар ни је до зво ља вао ак те ри ма утак ми це да се раз и гра ју, од но о сно да лоп ту кон тро ли шу на пра ви на чин. По-чет ну ини ци ја ти ву до ма ћин ни је ус пео да ма те ри ја ли зу је. У 24. ми ну ту, по сле кик са Вра че ва, Ве те ха је био у иде ал ној при ли ци да го сте до ве де у вођ ство. Пар ми ну та ка сни је то му, ипак успе ва и на „пра ви на чин“ ка жња ва нео д луч ност до-ма ће од бра не. До кра ја утак ми це ви ђен је и леп шут Јан ко ви ћа у 42. ми ну ту. У на-став ку утак ми це На пре дак ула зи мно го од луч ни је и у 48. ми ну ту, у ка зне ном про-сто ру Хај ду ка нај бо ље се сна ла зи Пе тар Мај сто ро вић, ко ји, по сле ве ли ке гу жве, по сти же гол за 1:1, што је био и ко на чан ре зул тат.


АТЛЕ ТИ КА

Но ви ус пе си атле ти ча ра Сре ма

Мир ко Ма у на, Алек сан дра Ко ста ди но вић и Јо ва на Шу ба тли ја

ФУДБАЛ

СРЕМ СКА ЛИ ГА

На пре дак – Хај дук (В)1:1 (1:1)

Ве тар про тив фуд ба ла: са утак ми це На пре дак - Хај дук

ФУД БАЛ

ИН ЂИЈ СКИ СУ ПЕР ЛИ ГАШ НА МИ НИ ПРИ ПРЕ МА МА У БА ЊИ

Врд ник за опо ра вак и дру же ње

Фуд ба ле ри Ин ђи је у Врд ни ку

СТРЕ ЉА ШТВО

ФИ НА ЛЕ КУ ПА ОСО БА СА ИН ВА ЛИ ДИ ТЕ ТОМ

Ан ге ли на Јо сић тре ћи пут шам пи он ка Ср би је

Стре ља на

Ан ге ли на Јо сић шам пи он ка

Среда, 20. новембар 2019.30 СПОРТ

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

У Срем ској Ми тро ви ци одр-жан фи нал ни тур нир у кон-

ку рен ци ји ју ни ор ки а ти ту ла пр-ва ка при па ла је еки пи Омла дин-ца из Но вих Ба но ва ца.

Ова так ми чар ска се зо на је по ка за ла да се нај бо ља ју ни ор-ска од бој ка у Вој во ди ни игра у Сре му. Три срем ске еки пе ЖОК Омла ди нац из Но вих Ба но ва ца, ГЖОК Срем из Срем ске Ми тро ви-це и ЖОК Ру ма из Ру ме пла си ра-ле су се на за вр шно так ми че ње. По сле од лич них по лу фи нал них утак ми ца у ко ји ма је Срем са-вла дао Ру му а Омла ди нац Спар-так у фи на лу су се са ста ле еки пе Сре ма и Омла дин ца а по бе да је за слу же но при па ла тре нут но бо љем Омла дин цу.

Ко нач ни пла сман ју ни ор ског Пр вен ства Вој во ди не за де вој ке 2019/2020.

1. ОК „Омла ди нац “- Но ви Ба нов ци; 2. ГЖОК „Срем“- Срем ска Ми тро ви ца; 3. ЖОК „Спар так“- Су бо ти ца; 4. ЖОК „Ру ма“- Ру ма

Ин ди ви ду ал на при зна ња - нај бо-љи играч тур ни ра: Бран ка Ти ца – ОК „Омла ди нац“; Нај бо љи сер вер тур ни-ра: Бран ка Ти ца – ОК „Омла ди нац“,

Нај бо љи тех ни чар тур ни ра: Еми-ли ја Па вић – ЖОК „Ру ма“, Нај-бо љи сме чер тур ни ра: Ми ла на Ма рић – ЖОК „Спар так“, нај бо љи при мач тур ни ра: Ду ња Гра бић – ГЖОК „Срем“, нај бо љи ли бе ро тур ни ра: Јо ва на Пу ни шић – ОК „Омла ди нац“.

Утак ми це фи нал ног тур ни ра ју ни ор ског пр вен ства Вој во ди не пра тио је и Бра ни слав Не ди мо-вић, ми ни стар по љо при вре де у Вла ди Ре пу бли ке Ср би је.

На гра де и при зна ња нај бо-љи ма уру чи ли су: Бра ни слав Не-ди мо вић, ми ни стар у Вла ди Ре-пу бли ке Ср би је, Не ма ња Цр нић, ге не рал ни се кре тар спорт ског са-ве за Срем ска Ми тро ви ца, Бран-ко Мај кић, ге не рал ни се кре тар Од бој ка шког са ве за Вој во ди не, Сла во љуб Та на ско вић, пред-сед ник ОК “Омла ди нац”, Си ни ша

Ан то нић, де ле гат фи нал ног тур ни ра и Ср ђан Ра до ва но вић, тех нич ки ор га ни за тор фи нал ног тур ни ра.

СН

У не де љу је Бе о чин био до ма ћин 21. ка ра те ку па Вој во ди не, а тех нич ки

ор га ни за тор би ли су Вој во ђан ска ка-ра те уни је и клу бо ви ЈУ ка ра те и Бу до.

На так ми че њу је уче ство ва ло 17 клу бо ва са 187 так ми ча ра у свим уз ра-сним ка те го ри ја ма. Ка ра те клуб Сир-ми јум на сту пио је са 34 так ми ча ра ко ји су пле ни ли апла у зе пу бли ке то ком на-сту па у екип ним и по је ди нач ним так-ми че њи ма.

У ге не рал ном пла сма ну, так ми ча ри Сир ми ју ма су убе дљи во пр ви са сво је-них 220 бо до ва, на дру го ме сту је Ка ра-те клуб Бу до из Но вог Са да, док је тре-ће ме сто при па ло Ка ра те клу бу Уљ ма.

Так ми ча ри Сир ми ју ма су осво ји ли укуп но 68 ме да ља и то 34 злат не, 21 сре бр ну и 13 брон за них ме да ља. За нај у спе шни јег так ми ча ра у му шкој кон-ку рен ци ји про гла шен је Алек сан дар Си кин са осво је них шест злат них ме-да ља, док је дру го ме сто при па ло Ву ку Пе тро ви ћу ко ји је осво јио пет злат них и јед ну сре бр ну ме да љу.

У жен ској кон ку рен ци ји, две так-ми чар ке Сир ми ју ма су по де ли ле тре-ће ме сто у ге не рал ном пла сма ну и то:

Ка ли на Мак си мо вић и Ан дреа Ани чић ко је су осво ји ле по пет злат них ме да-ља.

Залт не ме да ље осво ји ли су и Теа Ста но је ивћ, Ђур ђи на Илић, Бо шко Ћи-рић, Не ма ња Жу нић, Ми хај ло То мић, Мла де Мар ко вић, Уна Мак си мо вић, Та ма ра Ни ко лов ски, Ни ко ла Ми лин-ко вић, Ђор ђе Коп чић, Ле на Те о до сић, Вла ди мир Па вле шин, Еми ли ја Цве те-нић и Ми ли ца Кр стић.

Сре бр не ме да ље осво ји ли су: Лу ка Пе тро вић, Бог дан Ми ли ће вић, Лу ка Јо-кић, Је ле на То мић, Алек са Ми ли ће вић, Урош Ми лин ко виш, Урош Ба бић, Ла ра Фо ро, Ср ђан Илић, Сте фан То мић, Ти ја-на ив ко вић и Ти ја на Сре те но вић.

Брон за не ме да ље усе ли су: Ма ша Кри во ши ја, Бо ја на Сре те но вић, Ема Пе тро вић и Ву ка шин Кри во ши ја.

По стиг ну ти ре зулт ти су нај бо ља про мо ци ја клу ба ко ји ове го ди не сла-ви 45 го ди на по сто ја ња ка ра те спор та у Ми тро ви ци.

На ред но так ми че ње је у Срем ској Ми тро ви ци пр вог де цем бра ка да ће се одр жа ти Куп Ср би је.

СН

Про те клог ви кен да ка ра ти сти ка-ра те клу ба Срем из Срем ске Ми-

тро ви це на сту пи ли су на 13. ме ђу на-род ном тур ни ру "Ноћ шам пи о на" у Би је љи ни. На тур ни ру је уче стви ва ло 6 др жа ва и пре ко 400 так ми ча ра. Ка ра-ти сти Сре ма за у зе ли су 3. ме сто у ге не-рал ном пла сма ну клу бо ва осво јив ши 9 зла та и 3 сре бра.

Зла том су се оки ти ли Иси до ра Дра-гиј ло вић ко ја је нај мла ђа уче сни ца тур ни ра (пет го ди на), Ире на Гру ја нић, Ан ђе ла Пе ро вић 2 зла та (ка те и бор бе), Са ра Стра че вић, Еле на Ми ло ше вић, Ни ко ли на Гру би ша, Хе ле на Мал ба шић у ка та ма и Би ља на Дра гој ло вић у бор-ба ма до 34кг.

Сре бро су осво ји ли бра ћа Ма рић Ми-лош и Алек сан дар и Ни на Дра гој ло вић у бор ба ма до 39кг.

СН

КА РА ТЕ

Сир ми јум убе дљи во пр ви

Ка ра ти сти Сир ми ју ма осво ји ли 68 ме да ља

КА РА ТЕ

Срем тре ћи у ге не рал ном пла сма ну

Успе шни ка ра ти сти Сре ма

ОД БОЈ КА

ФИ НА ЛЕ КУ ПА ВОЈ ВО ДИ НЕ

Нај бо ља од бој ка игра се у Сре му

Ми ни стар Не ди мо вић уру чио део при зна ња

Уче сни ци фи нал ног тур ни ра


По во дом одр жа ва ња Њу јор-шког ма ра то на ше сто ро Ср ба

ко ји жи ве у Аме ри ци иза бра ли су ор га ни за то ри да пред ста вља ју сво ју зе мљу на ово го ди шњој, 49. це ре мо ни ји отва ра ња нај ве ћег ма ра то на на све ту. Пред ста вље-но је чак 120 зе ма ља, а из Ср би је ма ра тон је ис тр ча ло 22 тр ка ча, ме ђу њи ма и мла дић ро дом из Јар ка Не над Мо цо ња, а он нам се упра во тим по во дом ја вио.

За до во љан уче шћем и пла-сма ном на овом по зна том аме-рич ком и свет ском ма ра то ну Не-над под вла чи да су срп ски пред-став ни ци има ли по др шку од свих ино стра них ме ди ја ко ји су о то ме из ве шта ва ли као и та мо шњих кон зу ла та.

- Вр ло зна чај но је што је те не-де ље одр жан ма ра тон са нај ви-шим бро јем уче сни ка до са да , са не пу них 54.000, а ја сам за вр шио као 15.025. Три не де ље пре то га ис тр чао сам Чи ка шки ма ра тон, а за две не де ље ћу тр ча ти ул тра ма ра тон од чак 60 ки ло ме та ра у Њу јор ку - хва ли се Не над, до да-ју ћи ка ко су име на уче сни ка ма-ра то на, па и ње го во, об ја вље на у чу ве ном “Њу јурк тај мсу”.

Ка да се 36-го ди шњи Не над Мо цо ња јед не го ди не су о чио са здрав стве ним про бле мом плу-ћа ни је мо гао ни да за ми сли да ће већ на ред не го ди не да ис тр-чи пр ви по лу ма ра тон. Би ло је то у Сом бо ру, пре три го ди не, тр ку је као по чет ник за вр шио на 164.

ме сту од укуп но 375 уче сни ка у ње го вој ка те го ри ји. При чао је ка-ко је имао про бле ма са плу ћи ма и је дан од са ве та за опо ра вак био је да се фи зич ки ак ти ви ра, та ко да је по ла ко по чео да тр чи, ма ло по ма ло ви део је да му то до ста по ма же, да се осе ћао пу но бо ље, а то су по ка зи ва ли и ре зул та ти ме ди цин ских ис пи ти ва ња.

Од та да се још ви ше по све ћу-је тр ча њу, не за по стаљ ва ју ћи свој за нат и уса вр ша ва ње, те за то он по ру чу је да не тре ба тра жи ти из-го во ре, већ на ћи мо ти ва ци ју и вре ме и оства ри ти сво је же ље.

Не над је из вр стан мла ди фри-зер ко ји се у сво јој бран ши опро-бао као са мо ста лац и као члан ода бра не еки пе за по сле них на

пре ко о ке ан ским кру-зе ри ма. Учио је у Ср-би ји код нај бо љих, а и са да, у САД , где је оти шао да опро ба

сре ћу и тра жи бо љи жи вот на ста-вља да се уса вр ша ва у стру ци.

- Тем по је ов де убр зан. Вре ме бр зо ле ти и је дан дан ако се не ис-пла ни ра од ле ти за трен. Још увек сам ве о ма ве зан за са лон, на уса-вр ша ва њу сам за мод ни и те ле ви-зи ски стил фри зи ра ња. Фри зу ра и спорт и те ка ко иду за јед но. Сви тре ба ју ши ша ње ми слим да су сва мо ја по знан ства кроз спорт и оства ре на – искре но од го ва ра Не над Мо цо ња.

У стал ном је кон так ту са по-ро ди цом и сво јим Сре мом, за-хва љу ји ћи мо дер ној тех но ло ги ји ин тер не та, вр ло је ин фор ми сан о де ша ва њи ма у на шој сре ди ни.

Ми слим да где год чо век да жи ви не тре ба и не сме да за бо ра-ви ода кле је до шао, а у мом Јар ку нај леп ше си ја Сун це и не ма нис та леп ше ре ке не го на ше Са ве, по ру-чу је Не над Мо цо ња из Аме ри ке.

С.Ђ.

Му зич ко-по ет ско ве че „Ја сад уста-јем и идем” одр жа но је 13.но вем-

бра у Га ле ри ји „Ла зар Во за ре вић”, у ор га ни за ци ји Цен тра за кул ту ру „Сир-ми ју март”. Би ло је то ве че по све ће-но љу ба ви и ху мо ру. У му зич ком де лу

про гра ма на сту пио је Хај ру дин Дур ма-но вић (ги та ра), Љу би ца Јо ва но вић (ви-о ли на), Ста ни сла ва Вор тић и Алек сан-дар Ци га но вић (во кал ни со ли сти).

Део по ет ског опу са раз ли чи тих пе сни ка, по из бо ру Хај ру ди на Дур-

ма но ви ћа, пред ста ви ли су Ду шан ка Аној чић, Ла тин ка Пе ру но вић, Мил ка По зна но вић, Звон ко Бед нар, Алек сан-дар Кр ста јић и чла но ви Ре ци та тор ског сту ди ја „Ка ли о па”.

СН

Про те клог ви кен да сим бо лич но је за вр ше но ово го ди шње још јед-

но успе шно ор га ни зо ва но из да ње те-ни ског тур ни ра ТК Сир ми ум. Тур нир је ор га ни зо ван у син глу за те ни се ре пре ко 35 го ди на а уче ство ва ли су чла-но ви Клу ба. Би ло је ту су ди ја, адво ка-та, ин же ње ра, при вред ни ка и дру гих љу би те ља те ни са ко ји те нис игра ју ре-кре а тив но и из лич ног за до вољ ства, а свр ха је би ла пр вен стве но спорт ско дру же ње чла но ва овог клу ба, уз из у-зет но за ни мљи ве ме че ве по го то во у

за вр шни ци так ми че ња.По лу фи нал ни ме че ви као и са мо

фи на ле од и гра но је у не де љу, а са ста-ли су се Жељ ко Ђу кић и Го ран Ра јић, а у дру гом ме чу Дар ко Пе јо вић и Ми о-драг Жи ва но вић. У фи нал ном ме чу са-ста ли су се Пе јо вић и Ђу кић, а ти ту лу нај бо љег по нео је Дар ко Пе јо вић, ина-че ин струк тор те ни са у клу бу.

Пе ха ре нај бо љи ма у име клу ба ко ји ове го ди не обе ле жа ва че тврт ве ка по-сто ја ња уру чио је Ран ко Ма та ру га.

М. Р.

Ка ко Уста но ва за не го ва ње кул ту ре „Срем“ има до бру са рад њу са Удру-

же њи ма гра ђа ња, та ко је већ пе ту го ди ну за ре дом, у са рад њи са Удру же њем же на „Сир ми јум – Тре ће до ба“, у уто рак, 12. но-вем бра, у По зо ри шту „До бри ца Ми лу ти-но вић“, ор га ни зо ва ла му зич ко – по ет ски

про грам „Сун ча на је сен жи во та“.Про грам је отво рио Хор пен зи о не ра,

а он да су злат ни гла со ви Не ве не Вла ди-са вље вић,Хо ра Сир ми јум кан то рум, уче-ни ца Му зич ке шко ле „Пе тар Кран че вић“, Са ре Бу чек и Алек сан дре Те о до ро вић обе ле жи ли „Сун ча ну је сен жи во та“. Сво је

пе сме по кло ни ла нам је и на ша по е те са Ја сна Ар ба нас, а Фол клор До ма уче ни ка учи нио је да уго ђај бу де пот пу ни ји. Ово-го ди шњи Про грам, за тво ри ли су нај мла-ђи сла ву ји на шег гра да, хор "Пи ко ло". Про грам је во ди ла Дра га на Ле кић.

С.Н.

ТЕ НИС

ЗА ВР ШНИ ТУР НИР ТК СИР МИ УМ

Пе хар Дар ку Пе јо ви ћу

Уче сни ци за вр шни це тур ни ра

Уче сни ци му зич ко по ет ске ве че ри

Сун ча на је сен жи во та

На ступ хо ра

Не над Мо цо ња нај бр жи Сре мац у Њу јор ку!

Ве че ху мо ра и љу ба ви

Они су пред ста вља ли Ср би ју

Не над Мо цо ња са срп ском за ста вом


Како се са љубављу, а не због зара-де чувају домаће расе коња, пока-

зује Урсула Ванек, Шапчанка, која је у Кленку регистровала пољопривредно газдинство у ком узгаја домаћу ауто-хтону расу нониус. Ова жена је још као дете знала да ће коњи бити њен жи-вот, а да ће то бити баш раса домаћих коња, схватила је још током средње пољопривредне школе у Футогу, када је ова раса била тема њеног матурског рада. И студије су ишле у том смеру, па је формално похађала Вишу пољопри-вредну школу у Шапцу, а суштински се коњима бавила прекопута на шаба-чком хиподрому. Данас у газдинству има четири коња, пастува Митра, жен-ку Јану и њихове наследнике двого-дишњу Јану седам и двомесечно ждре-бе Амора.

- То су велики и снажни коњи, а при том су јако послушни и имају изузетно добру нарав. Прво сам купила Митра у ергели Карађорђево 2008.године , а на истом месту сам касније купила и Јану. Они су изузетно добри и лаки, много једу јер су крупни и велики коњи. Али све са њима је игра. Када прилазиш имаш осећај да једва чекају да те оми-ришу, да разговарају са тобом, једино што не знају да говоре. Научила сам немушти језик коња. Осетимо једно друго, ја шта мисли коњ и коњ шта ја мислим. Знаш кад успеш да наведеш коња да ти игра уз музику док га јашеш, каже Урсула Ванек.

Њени коњи су оцењени највишим оценама, а према Урсулиним речима, најдража су јој признања са Новосад-ског сајма пољопривреде, с обзиром

на то да је у питању најпрестижнија манифестација. Свака награда и оцена квалитета диже цену њеним коњима, препозната је као добар одгајивач, мада, како каже, одгајивачи се добро познају између себе, а добар глас да-леко се чује. Данас своје коње држи из љубави, мада они могу и да послуже за послове којима су и намењени. Меха-низација је одавно заменила рад коња, али Урсула је своје умела да упрегне и заради који динар, када је било најпо-требније.

-Овде сам пре пар година држала и другу стоку, а упала сам и у финан-сијску кризу. Није било рачунице да продајем бикове који још нису били

стасали за тржиште. Тада сам два месеца са пастувом Мит-ром довлачила дрва из шуме и продавала их. Зарадила сам толико да окрпим финансијс-ке рупе, више него да сам продавала стоку. И то само са једним коњем, који је јак и доста брз. Ја имам овде и ста-ринске прикључне машине за коње, којима може да се оре, шпарта, грабље сено, дрља, може да се ради све, али ја то не радим. Ипак и то мало што радим са њима чиним да им одржим њихову природну функцију, коју данас замењује механи-зација, каже Урсула.

Од коња данас не може да живи, бар не од ова четири која тренутно има

у свом газдинству. Финансије обез-беђује тако што продаје псе у сарадњи са једном одгајивачницом из Београ-да, а додатна средства добија кроз

субвенције Министарства пољопривреде, као подршку узгајању домаћих раса жи-вотиња. у питању је износ од 30.000 динара по грлу, ста-рости најмање шест месеци са обавезом да задржи коња у власништву током године у којој добије субвенцију. Та средства су, како каже, до-вољна за поткивање и увек су добро дошла. Своје коње не би мењала ни за шта на свету. Волела би да има мало више времена да их спрема за већа такмичења, како би показала

да се ова домаћа раса може равнати са многим страним коњима. Жели да по-каже да треба да чувамо домаћу расу, јер њих је данас у Србији мало, а како каже, треба гајити оно што је природа овом подручју наменила.

-Ко хоће да држи коња зарад новца, боље да га ни не погледа. Ја сад немам зараду, али када бих хтела, могло би се лепо зарадити, али то захтева много више рада и ангажовања. Данас су цене за овог коња благо речено жалосне. Али верујте ми, нема цене за коју бих продала 11 година љубави и најискре-нијег дружења са мојим коњима. Ја сам овде у најизворнијем облику повезана са природом. И рећи ћу још једно, када би људи имали само трећину нарави какву имају коњи нониуси, у свету не би било рата, не би било преваре. То нема цену, закључује своју причу Ур-сула Ванек, одгајивач аутохтоне расе коња нониус из Кленка.

С.Белотић

Коњи се гаје из љубави

одвијао се у првој половини 19, века, када је у Аустро-Угарска мо-нархија била у свету позната по својим врло добрим организова-ним и уређеним ергелама из којих су извожени коњи по цијелој ву-

-ким укрштавањем Арапских, Ли-пицанер, Норманских и Енглеских пунокрвних кобила са пастувима увезеним из Нормадије. Коњи су узгајани паралелно у мађарском граду Хортобагу и словачком месту Тополкани. Може се наћи у северној

Србији и Војводини. Дуго времена нониус је употребљаван у војне свр-хе где се показао као одлични рад-ни коњи. Спада у топлокрвну групу коња. Просечна висина гребена пас-тува је око 170 цм, а гребена кобила око 165 цм. Просечна маса пастува је око 600 кг док су кобиле нешто лак-ше и достижу су око 550 кг. Боје: од светло кестењасте до тамно браон и црне.Глава је средње величине. Мирни су и послушни.

домаћих животиња, Пера Маркић, мр Ненад Катанић, 2012. год.)

Јаки, мирни и послушни

Награде

Држање коња из љубави

Урсула Ванек

Домаћа раса нониус

Година lix • Сремска Митровица • Среда 20 ... · 2019-11-25 ·...

Documents