˘ ˇˆ ˘ ˘ ˇˆ - brigien. jas, risto ivanovski, po zavr{uvawe na fakultet za zemjodelski nauki i...

1

Д-р Ристо Ивановски

КОРУМПИРАНО ПРАВОСУДСТВО,

АНТИДРЖАВНО ОБВИНИТЕЛСТВО И

НЕНАРОДЕН ПРАВОБРАБРАНИТЕЛ

Битола, Р.Македонија

2015 година

2

Д-р Ристо Ивановски, КОРУМПИРАНО ПРАВОСУДСТВО,

АНТИДРЖАВНО ОБВИНИТЕЛСТВО И

НЕНАРОДЕН ПРАВОБРАНИТЕЛ

Ристо Ивановски

Ул.Михајло Андоновски бр. 6/21

7.000 Битола

ИВАНОВСКИ, Ристо

Корумпирано правосудство, антидржавно обвинителство и ненароден правобра-

нител /Ристо Ивановски. - Битола : Ивановски Р., 2015. - 232 стр; 29 см.

а) Човекова судбина во Р. Македонија.

3

SAMOVOLIJATA VO PRAVOSUSTVOTO VO R.MAKEDONIJASAMOVOLIJATA VO PRAVOSUSTVOTO VO R.MAKEDONIJASAMOVOLIJATA VO PRAVOSUSTVOTO VO R.MAKEDONIJASAMOVOLIJATA VO PRAVOSUSTVOTO VO R.MAKEDONIJA

1.1.1.1. Jas, Risto Ivanovski, po zavr{uvawe na Fakultet za zemjodelski nauki i hrana, vo ponatamo{en tekst Zemjodelski fakultet- Skopje, kako najdobar student vo oddelot sto-~arstvo, vo 1972 godina bev ispraten vo Germanija na do{koluvawe, doktorirawe. Tamu i pred mene bea ispra}ani pove}e lica. Me|utoa, kako {to tie tamu oti{le, nazad tie se vra-tile, tie tamu ni{to ne moèle da postignat. Jas po ~etiri godini, koga mi be{e vra~ena diplomata doktor vo Viena, na 04.11.1976, na istiot den, trgnav nazad za Bitola, a po dva de-na se prijaviv vo Zemjodelskiot fakultet- Skopje. Na moe iznenaduvawe odma bev odbien. Poradi toa jas vo 1977 godina se vrabotiv vo ZIK ″Pelagonija″-Bitola.

Bidej}i jas bev edinstven doktor na nauka vo Kombinatot, kako i edinstven koj do-ktoriral von socijalisti~kiot blok, ne bev podoben. Protiv mene raspravale Socijali-sti~kiot sojuz na rabotniot narod na S. Makedonija vo Bitola, Op{tinskiot komitet na SKM i Op{tinskta sindikalna organizacija. Pak, od migot koga jas vo 1990 godina stanav ~len na VMRO- DPMNE, ~ii ~lenovi se ~ustvuvale naslednici na VMRO, koja kako organi-zacija bila protiv reìmot od srpskata okupacija od 1912 godi-na, po 1945 godina vladee-weto na prosrpskata komunisti~ka partija SKM, denes SDSM, ìvotot mi postanal za-stra{uva~ki, {to trae se do denes.

2.2.2.2. Vo 1990 godina se prijaviv na konkurs za generalen direktor na ZIK ″Pelago-nija″- Bitola, protiv komunisti~kiot kodo{ i partiski funcioner Vangel Gaga~ev. Toj, od srpskoto dom~e vo Bitola, xelatot na Makedoncite, Lazar Koli{evski, be{e postaven da se likvidira kadarot na Krste Crvenkovski. Gaga~ev bil likvidator na negoviot kadar so na ~elo Gogo Petkovski, generalen direktor. Tokmu so ovoj Kombinatot stanal jugoslovenski rekorder. So partiskata naredba toj be{e promenet, a Vangel Gaga~ev be{e postaven za po-mo{en generalen direktor po zemjodelie. So negovoto nastapuvawe od 1978 godina zemjo-delstvoto i sto~arstvo na Kombinatot bile uni{teni, ovo{tarstvoto iskr~eno itn. Sledi toj vo 1990 godina prv da se raspadne vo dràvava na nezemjodelski dejnosti i zemjodelska dejnost (ZK ″Pelagonija″- Bitola). Bidej}i jas sakav Kombinat-ot da go spasam od stopan-kiot {tetnik i uni{tuva~ na Kombinatot se prijaviv na konkurs za generalen direktor, protivkandidat na V.Gaga~ev.

3.3.3.3. So RO.br.1110/90 ″OSNOVNIOT SUD NA ZDRU@EN TRUD VO BITOLA, vo so-et sostaven od sudijata \or|i Hristovski, povremenite sudii Dimovska Qubica i Vecko Pa-makovski so zapisni~arot Stojanova Xulijana, re{avaj}i po predlogot na Risto Ivanovski od Bitola sprema ZK ′Pelagonija′- Bitola, za steknuvawe, po odrànata rasprava vo prisu-tvo na predlaga~ot i polnomo{nikot na u~esnikot na den 14.02.1991 godina vo Bitola, ja donese slednata O D L U K A

SE ODBIVA baraweto na predlaga~ot Risto Ivanovski od Bitola, da se poni{ti odukata br.02-4690/1 od 07.12.1990 godina, donesena od rabotni~kiot sovet na u~esnikot POS ZIK ′Pelagonija′- Bitola, so koja Vangel Gaga~ev e imenuvan za generalen direktor so man-dat od 4 godini, i da se zadolì u~esnikot da izvr{i povtoren izbor,- KAKO NEOSNOVA-NO″. Pak, soprugata na sudijata \or|i Hristovski vo Kombinatot be{e najpove}e unapre-ena. Vsu{nost, taa i ni{to ne rabote{e.

So G`.br.388/92 ″OKRU@NIOT SUD VO BITOLA kako gra|anski vtorostepen sud, vo sovet sostaven od sudiite: Tome Sarxovski pretsedatel na sovetot, Vladimir Atanasov i Blagoj Stojkovski ~lenovi na sovetot, vo pravnata rabota na predlaga~ot Risto Ivanovski od Bitola za steknuvawe re{avaj}i po àlbata na predlaga~ot podnesena protiv odlukata na Osnovniot sud na zadruèn trud vo Bitola RO.br.1110/ 90 od 14.2.1991 god., na svojata neja-vna sednica odràna na den 25.2.1992 god., ja donese slednata P R E S U D A

@albata,- SE ODBIVA kako neosnovana. Oddlukata na Osnovniot sud na zdruèn trud Bitola, RO.br.1110/ 90 od 14.2.1991

god.,- SE POTVRDUVA″. Ako taa ne se potvrdi, sudiite kako reìmski }e letale od rabota. Sledi samo najposlu{nite napreduvale.

4.4.4.4. Samovolno i bez osnova od Vagel Gaga~ev bev kaznet, smenet od sovetnik po sto-~artvo na cel Kombinat na ponisko rabotno mesto, duri premesten od Rabotna edinica Zavod za unapredruvawe i razvoj s.Novaci vo Presmetkovna edinica Sviwarska farma vo

4

s.Porodin, vo sostav na Rabotnata edinica ″Kole Kaninski″- s.Porodin. Jas zavediv sudski spor.

Osnovniot sud na zdruèn trud Bitola so RO.br. 717/90: ″na den 17.09.1990 godina ja donese slednata: ODLUKA

SE UVA@UVA baraweto na predlaga~ot D- r Risto Ivanovski. SE PONI[TUVA Odlukata br.27-02-3216 od 6.07.1990 godina na direktorot (Van-

gel Gaga~ev, R.I.) na u~esnikot POS ZIK ′Pelagonija′- Bitola so koe predlaga~ot e ra-spodelen na rabotni zada~i Stru~en sorabotnik vo RE ′Kole Kaninski′ od.s.Novaci, KAKO NEZAKONITA.

SE ZADOL@UVA u~esnikot da go rasporedi predlaga~ot na rabotni zada~i stru-~en sovetnik vo RE Zavod za unapreduvawe i razvoj vo s.Novaci, vo rok od 15 dena po pravo-silnosta na odlukata″.

Sudot na zdruèn trud na Makedonija, [email protected]/90 ″re{avaj}i po àlbata na u~esnikot, izjaven protiv Odlukata na Osnovniot sud na zdruèn trud Bitola RO.br.717/90 od 17.09.1990 godina, na sednicata odràna na den 24.04.1991 godina, donese ODLUKA

@albata podnesena od u~esnikot vo postapkata POS ZIK ′Pelagonija′- Bitola, SE ODBIVA.

Odlukata na Osnovniot sud na zdruèniot trud Bitola RO.br. 717/ 90 od 17.09.1990 godina, SE POTVRDUVA″.

Osnovniot sud na zdruèn trud Bitola so RO.br.717/90 ″na 17.06. 1991 godina ja do-nese slednata: ODLUKA

SE ODBIVA predlogot na u~esnikot POS ZIK ′Pelagonija′ Bitola da se povtori postapkata po predmetot RO.br.717/90 zaveden od predlaga~ot D-r Risto Ivanovski od Bi-ola za rasporeduvawe pravosilno zavr{eno so odluka na ovoj sud RO.br.717/90 od 17.09.90 go-dina, KAKO NEOSNOVANO.

SE ZADOL@UVA u~esnikot POS ZIK ′Pelagonija′ Bitola da mu gi nadomesti na predlaga~ot Risto Ivanovski od Bitola tro{ocite vo ova postapka vo iznos od 960 denari, za rok od 15 dena po pravosilnosta na ovaa odluka″.

Sudot na zdruèn trud na Makedonija, so [email protected]/91 ″re{avaj}i po àlbata iz-javena od predlaga~ot POS ZIK ′Pelagonija′- Bitola- u~esnik vo redovnata postapka, pro-tiv odlukata na Osnovniot sud na zdruèn trud Bitola RO.br.717/90 od 17.06.1991 godina, na sednicata odràna na den 7.11.1991 godina, donese ODLUKA

@albata izjavena od predlaga~ot POS ZIK ′Pelagonija′-Bitola, u~esnik vo redo-vnata postapka, SE ODBIVA.

Odlukata na Osnovniot sud na zdruèniot trud Bitola RO.br. 717/90 od 17.06.1991 godina, SE POTVRDUVA″.

Me|utoa, jas ve}e na 20.05.1991 ostanav bez raboten odnos. 5.5.5.5. Bidej}i jas bev samovolno i bez osnova isfrlen od rabota, barav da se odloì iz-

r{uvaweto, povrzano i so prethodnite sudski odluki. ″Op{tinskiot sud vo Bitola, so sudijata Dragomir Todorovski po izvr{niot pred-

met na doveritelot Risto Ivanovski od Bitola, protiv dol`nikot POS ZK ′Pelagonija′ od Bitola, za nepari~no pobaruvawe, odlu~uvaj}i po prigovorot i predlogot za odlagawe po-neseni od dol`nikot, vo otsustvo na strankite, denes na 30.10.1991 godina, donese

RE[ENIE I. Prigovorot podnesen od dol`nikot POS ZK ′Pelagonija′ od Bitola protiv re-

{enieto I.br.2753/91 od 6.6.1991 godina, SE ODBIVA. II. Predlogot za odlagawe SE USVOJUVA. Izvr{uvaweto dozvoleno so re{enie I.br.2753/91 od 6.6.1991 godina, SE ODLAGA

do pravosilnoto okon~uvawe na postapkata RO.br.516/ 91 koja se vodi pred Osnovniot sud na zduèn trud vo Bitola.

O b r a z l o ` e n i e

5

Sudot dozvoli izvr{uvawe vrz osnova na pravosilnata odluka RO.br.717/90 od 17.9.1990 godina, zaradi rasporeduvawe na doveritelot na rabotni zada~i stru~en sovetnik vo RE Zavod za unapreduvawe i razvoj vo s.Novaci.

Dol`nikot podnese prigovor naveduvaj}i deka vo me|uvreme na doveritelot mu pre-stanal rabotniot odnos vrz osnova na izre~ena disciplinska merka, pa nemoèlo da se po-stapi po izvr{enata rasprava. Istovremeno predloì i odlagawe na izvr{uvaweto.

Doveritelot podnese prigovor naveduvaj}i deka vo me|uvreme na doveritelot mu prestanal rabotniot odnos vrz osnova na izre~ena disciplinska merka, pa nemoèlo da se postapi po izvr{enata rasprava. Istovremeno predloì i odlagawe na izvr{uvaweto.

Doveritelot na zapisnikot pred ovoj sud iznese deka predlogot na dol`nikot za po-vtoruvawe na postapakata po predmetot RO.br.717/90 bil odbien,a vo postapkata RO.br. 516/91 bila donesena odluka so koja e potvrdena odlukata za izre~enata disciplinska merka ′prestanok na raboten osnos′. Ova posledna postapka bila vo faza na àlba po koja u{te ne bila odu~ena. Predloì da se prodolì izvr{uvaweto.

Sudot gi cene{e navodite na dvete strani i spisite vo predmetot, pa zaklu~i deka prigovorot e neosnovan. Vo slu~ajov ne postojat pri~ini koj go spre~uvaat izvr{uvaweto vo smisol na ~l.50 od ZIP.Postoi izvr{na isprava za rasporeduvawe na doveritelot, a faktot deka mu e izre~ena discipinska merka ′prestanok na raboten odnos′, ne e pri~ina koja go spre~uva izvr{uvaweto za{to taa merka podleì na ispituvawe kaj sudskite organi, a koja postapka e vo tek. Toj fakt moè da se zemi kako pri~ina za odlagawe na izvr{uvaweto.

Poradi iznesenoto sudot odlu~i da go odbie prigovorot na dol`nikot. Od druga str-ana, predlogot za odlagawe sudot go usvoi smetaj}i deka opravdano da se pre~eka na pravo-ilnoto okon~uvawe na postapkata RO.br.516/91, odnosno da se vidi {to }e stane so izre-enata disciplinska merka. Dokolu taa merka pravosilno se ukine, sudot vo slu`bena dol-`not }e go prodolì izvr{uvaweto, a dokolku taa merka pravosilna se ostavi vo sila }e sledi zapirawe na izvr{uvaweto.

So ogled na vakvite mo`nosti sudot smeta deka e opravdano da se odloì izvr{u-aweto dodeka nadle`niot sud pravosilno se proiznese po povod izre~enata disciplinska merka″.

″Okru`niot sud vo Bitola kako gra|anski vtorostepen sud vo sovet sostaven od su-diite Risto Georgievski pretsedatel na sovetot, Branko Cokinski i Vladimir Atanasov-ski, ~lenovi na sovetot, po pravnata rabota na doveritelot Risto Ivanovski od Bitola, protiv dol`nikot POS ZK ′Pelagonija′ od Bitola, za prisilno izvr{uvawe na nepari~no pobaruawe re{avaj}i po àlbite na strankite podneseni protiv re{enieto na Op{tinski-ot sud Bitola I.br.2753/91 od 30.10.1991 god., na nejzinata sednica odràna na den 5.12.1991 god. donese RE[ENIE

@albite na strankite SE UVA@UVAAT. Re{enieto na Op{tinskiot sud vo Bitola I.br.2753/91 od 30.10.1991 god.- SE UKI-

NUVA i predmetot se vra}a na prvostepeniot sud na povtorno odlu~uvawe. O b r a z l o ` e n i e

So obàlenoto re{enie pod I od dispozitivot prigovorot podnesen od dol`nikot protiv re{enieto I.br.2753/91 od 6.06.1991 se odbiva.

Pod II od dispozitivot predlogot za odlagawe na sproveduvaweto na izvr{uvaweto se usvojuva. Izvr{uvaweto dozvoleno so re{enie I.br. 2753/91 od 6.06.1991 godina se odlaga do pravosilnoto okon~uvawe na postapkata pred Osnovniot sud na zdruèn trud Bitola po predmetot RO. br.516/91.

Protiv vakvoto re{enie dvete stranki podnesoa àlba i toa doveritelot go napa|a re{enieto pod II od dispozitivot a dol`nikot pod I poradi su{tinski povredi na odredbite od ZPP, pogre{no i necelosno utvrdena fakti~ka sostojba i pogre{no primena na odred-bite od materijalnoto pravo, pa se predlaga àlbite da se uvaàt, obàlenoto re{enie ukine i predmetot vrati vo prvostepeniot sud na povtorno odlu~uvawe.

Ovoj sud soglasno ~l.365 od ZPP go ispita re{enieto pa najde @albite se osnovani. Prvostepeniot sud go odbiva prigovorot na dol`nikot od pri~ini {to zaklu~uva

deka nema pre~ki za sproverduvawe na izvr{uvaweto a imeno postoi izvr{na isprava za ra-

6

sporeduvawe na doveritelot na rabotnoto mesto koe glasi vo izvr{nata isprava. Naveduva deka toa {to disciplinskata merka e ostranet od rabota doveritelot ne e od vlijanie pri sproveduvaweto na izvr{uvaweto. Vakviot zaklu~ok ne prvostepeniot sud protivre~i na odlukata za odlagawe na izvr{uvaweto kade pak dava pri~ini deka izvr{uvaweto zavisi od pravosilnoto odlu~uvawe po sporot RO.br.516/91 dali doveritelot }e bide vraten kako ra-botnik kaj dol`nikot ili pak ne.

Dol`nikot i vo prigovorot a i vo àlbata naveduva deka ne postoi mo`nost za sproveduvawe na izvr{uvaweto na izvr{nata isprava bidej}i rabotnoto mesto stru~en so-vetnik na koe treba da se vrati doveritelot ne postoi a vo tekot na vodeweto na postapkata pove}e pati e izmeneta sistematizacijata na rabotnite mesta i sega dol`nikot prestavuva akcionersko dru{tvo i toa rabotno mesto ne postoi. Prvostepeniot sud }e treba da gi pro-veri tie navodi od prigovorot i àlbata na na~in }e zakaè ro~i{te }e gi povika stra-nkite }e go zadolì dol`nikot da gi dostavi aktite za sistematizacija i drugite akti za promena na statusot na dol`nikot pa na toj na~in àlbenite navodi vo àlbata na dol`ni-kot }e gi proveri. I na krajot }e moè da izvle~e pravilen zaklu~ok dali postoi mo`nost izvr{nata isprava da se sprovede ili ne. (Sudot ne gi po~ituva odlukite na povisokiot sud, {to stoi vo prethodnata to~ka 4. Zna~i, vo Sudot postojat samovolija, R.I.)

Od odlukata po odnos na prigovorot }e zavisi i odlukata po odnos na predlogot za odlagawe na sproveduvaweto na izvr{uvaweto pa zatoa sleduva{e da se uvaì i àlbata na doveritelot pa pri povtornoto odlu~uvawe i po prigovorot i po predlogot za odlagawe }e se donese edinstvena odluka.

Zatoa soglasno ~l.369 i 370 od ZPP, bidej}i postoeja su{tinski povredi na odre-dbite od ZPP i pogre{no utvrdenata fakti~ka sostojba sleduva{e àlbite da se uvaàt, a obàlenoto re{enie ukine i predmetot vrati na prvostepeniot sud na povtorno odlu~uva-we pri {to od kako }e se postapi po ukaùvawata dadeni vo ovaa re{enie }e se donese zako-nita odluka″.

″Op{tinskiot sud vo Bitola, so sudijata Dragomir Todorovski, po izvr{niot pre-dmet na doveritelot Risto Ivanovski od Bitola ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 protiv do-l`nikot ZK ′Pelagonija′ od Bitola, za nepari~no pobaruvawe, odlu~uvaj}i po prigovorot na dol`nikot, vo otsustvo na strankite, denes na 6.04.92 godina donese

R e { e n i e Prigovorot na dol`nikot SE USVOJUVA. Re{enieto I.br.2753/91 od 6.06.91 godina SE UKINUVA, izvr{uvaweto SE ZA-

PIRA. O b r a z l o ` e n i e

Sudot dozvoli izvr{uvawe vrz osnova na odlukata RO br.717.9.90 godina, zaradi ra-sporeduvawe na doveritelot na rabotni zada~i stru~en sovetnik vo RE Zavod za unapredu-vawe i razvoj v. s.Novaci. (Vo ponatamo{noto ~itawe }e se vidi, postoelo dogovor me|u su-dovite, neizvr{i,R.I.)

Dol`nikot vo prigovorot navede deka odlukata e neizvr{liva bidej}i na doveri-telot mu prestanal rabotniot odnos vrz osnova na izre~ena disciplinska merka. Isto taka, takvo rabotno mesto kaj dol`nikot ne postoelo. (Sudot ne po~ituval odluka na drug i povi-sok sud, R.I.)

Doveritelot vo odgovorot na prigovorot predloì istiot da se odbie, a izvr{uva-weto da prodolì.

Postapuvaj}i po napastvijata na Okru`niot sud vo Bitola po re{enie G`.br. 2634/91, ovoj sud dvapati zakaà ro~i{te za raspravawe po prigovorot. Od ro~i{teto dol-`nikot izostana, a do sudot dostavi samo akt za sistematizacija. (Potvrda sudiite od Okru-`niot sud se dogovorile so dol`nikot. Okru`niot sud ne po~ituval nadleèn drug i po-visok sud. Se odlu~uvalo za ista rabota dvapati, duri sosema sprotivno, R.I.)

Od priloènite akti za sistematizacija se utvrduva deka kaj dol`nikot ne postoi rabotno mesto kako ona navedeno vo odlukata RO br. 717/90. (Tokmu zatoa nadle`niot sud so br.719/90 donel odluka, R.I.) Ovoj fakt go potvrduva i doveritelot koj u{te vo podneseniot predlog za izvr{uvawe navede deka ′negovoto rabotno mesto vo Razvojnata slu`ba e ukinato

7

za toj da bide vi{ok i nepotreben na kombinatot′. (Zatoa zavediv sudski spor. Bidej}i uki-nuvaweto bila samovolno, go dobiv sporot, R.I.)

Pri vakva polo`ba, so ogled da ve}e ne postoi toa rabotno mesto, odlukata RO br. 717/90 od 17.9.90 godina e prakti~no neizvr{liva, pa sleduva{e prigovorot da se usvoi i iz-vr{uvaweto da se zapre″. (Nenadleèn sud re{il i odlu~il da ne izvr{uva odluka na drug nadleèn sud, R.I.)

″Okru`niot sud vo Bitola, kako gra|anski vtorostepen, vo sovet sostaven od sudii-te: Risto Georgievski pretsedatel na sovetot, Branko Cokinski i Vladimir Atanasov ~le-novi (sudiite na nenadleèn sud ne po~ituvale odluki na sudii na nadleèn sud, R.I.), vo izvr{niot predmet na doveritelot Risto Ivanovski od Bitola, protiv dol`nikot ZK ′Pe-lagonija′ od Bitola, re{avaj}i po àlbata na doveritelot protiv re{enie-to na Op{tin-skiot sud vo Bitola I.br.2753/91 od 6.04.1992 g. na sednicata odràna na 25.06.1992 godina, donese

RE[ENIE @albata na doveritelot,- SE UVA@UVA. Re{enieto na Op{tinskiot sud vo Bitola, I.br.2753/91 od 6.04. 1992 god., - SE ZA-

PIRA i predmetot se vra}a na prvostepeniot sud na povtorna postapka. O b r a z l o ` e n i e

So obàlenoto re{enie usvoen e prigovorot na dol`nikot i re{enieto I.br.2763/ 91 od 6.06.1991 g. se ukinuva i izvr{uvaweto se zapira.

Protiv takvoto re{enie doveritelot podnese àlba so koja go pobiva po site pra-vni osnovi, so predlog àlbata da se uvaì re{enieto da se ukine i predmetot da se vrati na povtorna postapka.

Ovoj sud, postapuvaj}i po àlbata, gi razgleda spisite po predmetot, go ispita ob-àlenoto re{enie soglasno ~len 365 vo vrska so ~l.381od ZPP, i ~l.14 od ZIP, pa po oce-nka na àlbenite navodi i predlozi, kako i spisite po predmetot, najde deka àlbata e osnovana.

Prvostepeniot sud go zapira izvr{uvaweto samo od pri~ini na toa {to od aktite za sistematizacija proizleguvalo toa deka nepostoelo rabotno mesto soglasno izvr{nata isprava. Vidno od izvr{nata isprava istata e donesena na 24.04.1991 god. a pravilnikot za organizacija i sistematizacija na rabotnite mesta kaj dol`nikot e od mesec maj 1991 g. {to zna~i deka aktite za sistematizacijata postoele pred da bide donesena izvr{nata isprava. (Sudiite potvrdile, sudskiot spor bil montiran, R.I.)

Sudot bez odrùvawe na ro~i{te a kako be{e ukaàno so re{enie na ovoj sud G@. br.2534/91 od 5.12.1991 g. go zapre izvr{uvaweto samo od pogore navedenite pri~ini. Zatoa, pri povtornata postapka }e treba sudot da odrì ro~i{te na koe }e bidat prisutni u~e-snicite za da se razjasnat vo dovolna mera okolnostite koga e vr{ena reorganizacijata koj dol`nikot i dali postoi rabotno mesto soglasno izvr{nata isprava ili pak drugo so-odvetno rabotno mesto kako nalaga odredbata od ~len 17 od Zakonot za osnovnite prava od raboten odnos. Vo taa smisla da se proveri i àlbeniot navod na kakvo rabotno mesto ra-boti Bone Pala{evski (na istoto {to go imav jas, R.I.), dali na rabotnoto mesto na koe prethodno rabotel doveritelot ili pak takvo rabotno mesto nepostoi. Od odlukata po odnos na prigovorot na dol`nikot }e zavisi i odlukata po odnos na predlogot za odlagawe na sproveduvaweto na izvr{uvaweto, a toa prvostepeniot sud voop{to ne go ispituval, po-radi {to sleduva{e soglasno ~l.380 st.1 t.3 od ZPP, vo vrska so ~l.14 od ZIP, da se odlu~i kako izrekata″.

″Op{tinskiot sud vo Bitola, so sudijata Dragomir Todorovski, po izvr{niot pred-met na doveritelot Risto Ivanovski od Bitola ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 protiv do-l`nikot ZK ′Pelagonija′ od Bitola, za nepari~no pobaruvawe, odlu~uvaj}i po prigovorot i predlogot za odlagawe podneseno od dol`nikot, denes na 16.09.92 godina donese

R e { e n i e I.

Prigovorot podnesen od dol`nikot protiv re{enieto I.br.2753/91 od 6.6.91 godina SE ODBIVA.

8

SE NALAGA na dol`nikot vo rok od osum dena po priemot na re{enieto da ja iz-vr{i odlukata RO br.717/90 od 17.9.90 godina, a dokolku ne postapi po taa odluka vo ostave-niot rok mu SE IZREKUVA pari~na kazna od 15.000,00 denari.

II. Predlogot na dol`nikot za odlagawe na izvr{uvaweto SE ODBIVA.

O b r a z l o ` e n i e Sudot dozvoli izvr{uvawe na pravosilnata odluka RO br.717/90 od 17.9.90 godina. Dol`nikot vo prigovorot navede deka vo me|uvreme na doveritelot mu prestanal ra-

botniot odnos, pobara i odlagawe. Doveritelot predloì da se odbie prigovorot i postapkata da prodolì. Postapuvaj}i po napastvijata na Okru`niot sud vo Bitola dadeni vo re{enieto G`.

br.1712/92 od 25.6.92 godina ovoj sud odrà ro~i{te na koe zastapnikot na dol`nikot iznese deka rabotnoto mesto na doveritelot bilo ukinato so sistematizacijata od 29.6.91 godina, no deka so izmenite od 14.4.92 godina e povtorno otvoreno toa mesto (DOKAZ, direktorot re{il mene da me likvidira, a i me likvidiral, R.I.), a bil rasporeden Bone Pala{ovski (koj ne bil magister, nitu doktor, R.I.). Ne postoelo drugo mesto na koe doveritelot bi mo-èl da bide rasporeden spored ~l.17 od Zakonot za osnovnite prava od raboten odnos. (DO-KAZ, jas ne sum bil podoben: do denes Bone Pala{evski nema obajaveno nieden samostoen trud, nitu kniga. Za nego pi{uvam vo moeto prethodno barawe vo Va{iot sud, R.I.)

Prigovorot na dol`nikot e neosnovan. Nesporno e deka postoi izvr{na isprava so koja na dol`nikot mu e naloèno da go

rasporedi doveritelot na rabotni zada~i ′stru~en sovetnik′ vo RE Zavod za unapreduvawe i razvoj vo s.Novaci. Po donesuvawe na izvr{nata isprava dol`nikot go ukinal toa rabotno mesto. Me|utoa, na 14.4.92 godina e otvoreno mesto ′samostoen stru~en sovetnik vo sto~ar-stvoto′ koe odgovara na stru~nite sposobnosti na doveritelot, no na toa mesto ne e raspo-reden doveritelot tuku liceto Bone Pala{evski. Dol`nikot vo prigovorot navede deka od-lukata e nepodobna za izvr{uvawe, izvr{uvaweto ne bilo mo`no bidej}i takvo rabotno me-sto ne postoelo vo aktot za sistematizacija, me|utoa na ro~i{teto dol`nikot izjavi deka otvoril novo rabotno mesto koe odgovara na stru~nite sposobnosti na doveritelot.

Pri vakva polo`ba, po mislewe na ovoj sud ne postojat pri~ini koi, soglasno ~l.50 od ZIP, go spre~uvaat izvr{uvaweto. Nadle`niot sud donel pravosilna odluka so koja naloìl vra}awe na doveritelot na porane{nite rabotni zada~i. Predlogot na dol`nikot za povtoruvawe na postapkata bil odbien pravosilno, a pritoa Sudot na zdruèniot trud na Makedonija vo svojata odluka RO@ br.2636/91 od 7.11.91 godina zastanal na stanovi{te deka so donesuvawe na noviot akt za sistematizacija, po nastanuvaweto na izvr{nata isprava, se sozdadeni uslovi-zakonski pretpostavki za zakonito rasporeduvawe na doveritelot. Zna~i, i toj sud smetal deka dol`nikot e dolèn da ja ispolni obvrskata po odlukata, deka za toa ima pretpostavka. Ova vo celost go prifa}a i izvr{niot sud, pa smeta deka izvr{nata ispr-ava e podobna za izvr{uvawe. Sprema toa, neosnovan e prigovorot na dol`nikot deka izvr-{nata isprava e nepodobna, deka e neizvr{liva. Naprotiv, so otvorawe na mestoto ′samo-stoen stru~en sovetnik vo sto~arstvo′ koe odgovara na stru~nite sposobnosti na doveri-telot, se steknaa uslovi za sproveduvawe na izvr{nata isprava bidej}i doveritelot moè-{e da bide rasporeden na toa mesto. Me|utoa, dol`nikot toa ne go stori, tuku na toa mesto rasporedi drugo lice. Po mislewe na sudot, dol`nikot na toa mesto treba{e da go raspore-di liceto koe poseduva izvr{na isprava, a toa e doveritelot.

Po mislewe na sudot, neosnovan e prigovorot i vo delot kade se naveduva deka na do-veritelot mu prestanal rabotniot odnos po nastanuvawe na izvr{nata isprava. Toj fakt ne e pri~ina koja go spre~uva izvr{uvaweto, so ogled da taa odluka podleì na sudski ispitu-vawa. Sleduva doveritelot da se vrati na rabota po osnov pravosilnata odluka za vra}awe na rabota. Od tie pri~ini se odbi prigovorot na dol`nikot, mu se ostava rok za ispolnu-vawe na obvrskata, a vo sprotivno mu se izre~e pari~na kazna.

Sudot go odbi i predlogot za odlagawe od pri~ina {to ne se ispolneti uslovite od ~l.63 od ZIP. Imeno, predlogot za povtoruvawe podnesen od dol`nikot e odbien, a toa {to me|u strankite se vodi nov spor pod.br.987/92 ne e pri~ina koja e predvidena vo navedenata odredba kako osnov za odlagawe.

9

Od tie pri~ini se odlu~i kako vo dispozitivot″. ″Okru`niot sud vo Bitola kako vtorostepen, vo sovet sostaven od sudiite: Risto Ge-

orgievski pretsedatel, Branko Cokinski i Blagoj Stojanovski ~lenovi, vo izvr{niot pred-met, na doveritelot Risto Ivanovski od Bitola, protiv dol`nikot POS ZK ′Pelagonija′ Bitola, za nepari~no pobaruvawe, re{avaj}i po àlbata na dol`nikot izjavena protiv re{enieto na Op{tinskiot sud Bitola, I.br.2753/91 od 16.9.1992 god., na sednicata na den 8.10.1992 god., donese

RE[ENIE @albata na dol`nikot, -SE UVA@UVA. Re{enieto na Op{tinskiot sud Bitola, I.br.2753/91 od 16.9.1992 god., -SE UKI-

NUVA i predmetot se vra}a na prvostepeniot sud na povtorna postapka. O b r a z l o ` e n i e

So obàlenoto re{enie odbien e prigovorot na dol`nikot podnesen protiv re{e-nieto na Op{tinskiot sud Bitola, I.br.2753/91 od 6.6.1991 god., i naloèno mu e na dol`ni-kot vo rok od 8 dena, po priemot na re{enieto da ja izvr{i odlukata RO.br.717/90 od 17.09.1990 g. a dokolku nepostapi pa taa odluka vo ostaveniot rok na dol`nikot mu e izre-~ena pari~na kazna vo iznos od 15.000,00 den...So istoto re{enie odbien e predlogot na dol-`nikot za odlagawe na izvr{uvaweto.

Protiv re{enieto àlba izjavi dol`nikot pobivaj}i go poradi pogre{no i nepot-polno utvrdena fakti~ka sostojba i pogre{no primena na materijalnoto pravo, so predlog molbata da se uvaì, obàlenoto re{enie da se ukine i predmetot da se vrati na prvostepe-niot sud na povtorna postapka.

Doveritelot podnese odgovor na àlba so navodi deka àlbata na dol`nikot e ne-osnovana i predlaga istata da se odbie.

Ovoj sud, re{avaj}i po àlbata, go ispita obàlenoto re{enie, soglasno ~l.365 vo vrska so ~l.381 od ZPP, i ~l.14 od Zakonot za isvr{na postapka, gi razgleda spisite po predmetot, i po ocenka na àlbenite navodi i predlozi najde:

@albata e neosnovana. Odbivaj}i go prigovorot na dol`nikot prvostepeniot sud, utvrduva deka kaj dol-

`nikot e otvoreno rabotno mesto samostoen stru~en sovetnik vo sto~arstvo koe odgovara na stru~nite sposobnosti na doveritelot no na toa rabotno mesto bilo raspodeleno drugo li-ce. Sudot smeta deka doveritelot so ogled deka od toa rabotno mesto e prerasporeden na drugo rabotno mesto treba da se rasporedi na toa rabotno mesto. Sudot, isto taka, prifa}a deka na doveritelot rabotniot odnos mu e prestanat so odluka na disciplinskata komisija na dol`nikot koja bila predmet na preispituvawe pred Op{tinskiot sud Bitola, po pred-met P.br.987/92 koe ne{to pak spored prvostepeniot sud neprestavuvalo pri~ina za odla-gawe na izvr{uvaweto.

Vo situacijata koga na doveritelot mu prestanal rabotniot odnos so odluka na di-sciplinskata komisija na dol`nikot, istiot nemoè da se rasporedi na rabotnoto mesto sa-mostoen stru~en sovetnik vo sto~arstvoto bidej}i sega doveritelot nema svojstvo na lice vraboten kaj doveritelot. Toa, moè edinstveno da se stori samo dokolku odlukata na di-sciplinskata komisija za prestanok na rabotniot odnos bide poni{tena i so toa }e se smeta rabotniot odnos na doveritelot neprestanal i }e moè da se sprovede izvr{uvawe na od-lukata RO.br.717/90 od 17.09.1990 god.

Prvostepeniot sud, vo povtornata postapka }e treba da gi ima predvid ukaùvawata dadeni vo ovaa re{enie pri {to }e treba da utvrdi do kade e rabotata po predmetot P.br. 987/92 na Op{tinskiot sud Bitola za poni{tuvawe na odluka na disciplinskata komisija na dol`nikot {to prestavuva osnov za odlagawe na izvr{uvaweto vo smisla na ~l.63 od Za-konot za izvr{na postapka.Izvr{uvaweto na izvr{nata isprava moè da se sporede samo po pravosilnoto okon~uvawe na pogore navedeniot predmet koj se vodi pred Op{tinskiot sud Bitola. Inaku, po odnos na prigovorot na dol`nikot protiv re{enieto so koe e dozvoleno izvr{uvaweto i ovoj sud smeta deka, ne se osnovani navodite vo istiot me|utoa so ogled deka se raboti za specifi~en slu~aj, sudot treba da donese poinakva odluka. Sudot nemoì, da mu naloì na dol`nikot da ja izvr{i odlukata se dodeka ne se utvrdi deka na doveritelot ne mu e prestanat rabotniot odnos, kaj dol`nikot.

10

Predvid na pogore iznesenite pri~ini a soglasno ~l.380 t.3 od ZPP, se odlu~i kako vo izrekata na re{enieto″.

Bidej}i sudiite vo Op{tinskiot i Okru`niot sud raspravale za moeto brkawe od rabota, tie od 6.6.1991 do 8.10.1992 so mene se izigruvale.

″Op{tinskiot sud vo Bitola, so sudijata Dragomir Todorovski, po izvr{niot pred-met na doveritelot Risto Ivanovski od Bitola, ul. ′Mihajlo Andonovski′ br.6/21, protiv dol`nikot ZK Pelagonija od Bitola, za nepari~no pobaruvawe, odlu~uvaj}i po prigovorot za odlagawe podneseni od dol`nikot, denes na 26.10.1992 godina donese

R E [ E N I E Izvr{uvaweto dozvoleno so re{enie I.br.2753/91 od 6.6.1991 godina SE ODLAGA

do pravosilnoto okon~uvawe na predmetot P.br.987/92 na Op{tinskiot sud Bitola. Po pravosilnoto okon~uvawe na toj predmet sudot so posebno re{enie }e se proiz-

nese po prigovorot na dol`nikot. O b r a z l o ` e n i e

Sudot dozvoli izvr{uvawe vrz osnova na pravosilnata odluka RO.br.717/90 od 17.9.1990 godina.

Dol`nikot vo prigovorot navede deka vo me|uvreme na doveritelot mu prestanal ra-botniot odnos, pa pobara i odlagawe na izvr{uvaweto. Toa od pri~ini {to pome|u stran-kite se vodel spor pod P.br. 987/92, pa pred pravosilno da se zavr{i toj spor ne moèlo da se sprovede izvr{uvaweto.

Doveritelot predloì da se odbie prigovorot i postapkata da prodolì. (Sudovite vodele psiholo{ko dolgogodi{no sudewe, poznato kaj nenarodnite vlasti. Pred da zavr{i sporot, tuìtelot po~inal, R.I.)

Sudot gi cene{e navodite na strankite, spisite vo predmetot, gi ima{e vo predvid napastvijata dadeni od Okru`niot sud vo Bitola vo re{enieto G`.br.2606/92 od 8.10.1992 godina, pa go usvoi predlogot za odlagawe podnesen od dol`nikot.

Po nastanuvaweto na izvr{nata isprava na doveritelot mu e izre~ena disciplinska merka ′prestanok na raboten odnos′ i taa merka e predmet na ocenka vo postapkata P.br. 987/92 koja se vodi pred Op{tinskiot sud Bitola i se u{te ne e pravosilno zavr{ena. Pora-di toa, soglasno ~l. 63 od ZIP, postojat uslovi za odlagawe na izvr{uvaweto. Poto~no, iz-vr{niot sud mora da so~eka pravosilno da zavr{i toj spor kade }e se utvrdi dali na dove-ritelot mu prestanuva rabotniot odnos ili ne. Duri posle toa }e moè da prodolì iz-vr{uvaweto ili pak }e dojde do zapirawe na postapkata, zavisno kakov }e bide ishodot na toj spor.

Od tie pri~ini se odloì izvr{uvaweto. Odluka za prigovorot sudot }e donese so posebno re{enie otkako }e zavr{i pravosilnata postapka P.br.987/92″.

Me|utoa, ova sudovite moèle da go zavr{at po itna postapka, a ne so mene tie od 6.6.1991 do 26.10.1992 da se izigruvaat.

6.6.6.6. Iako sudiite od 6.6.1991 do 8.10.1992 se izigruvaa so mene, se utvrdi, sudskiot spor bil montiran. Tokmu zatoa Okru`niot sud istaknal: ″Prvostepeniot sud go zapira izvr{u-vaweto samo od pri~ini na toa {to od aktite za sistematizacija proizleguvalo toa deka ne-postoelo rabotno mesto soglasno izvr{nata isprava. Vidno od izvr{nata isprava is-tata e donesena na 24.04.1991 god. a pravilnikot za organizacija i sistematizacija na rabotnite mesta kaj dol`nikot e od mesec maj 1991 g. {to zna~i deka aktite za sistematizacijata po-stoele pred da bide donesena izvr{nata isprava″.

Sledi Op{tinskiot sud da utvrdi: ″Postapuvaj}i po napatstvija-ta na Okru`niot sud vo Bitola dadeni vo re{enieto G`.br.1712/92 od 25.6.92 godina ovoj sud odrà ro~i{te na koe zastapnikot na dol`nikot iznese deka rabotnoto mesto na doveritelot bilo ukinato so sostematizacijata od 29.6.91 godina, no deka so izmenite od 14.4.92 godina e povtorno ot-voreno toa mesto, a bil rasporeden Bone Pala{evski. Ne postoelo drugo mesto na koe do-veritelot bi moèl da bide rasporeden spored ~l.17 od Zakonot za osnovnite prava od ra-boten odnos.

Prigovorot na dol`nikot e neosnovan. Nesporno e deka postoi izvr{na isprava so koja na dol`nikot mu e naloèno da go

rasporedi doveritelot na rabotni zada~i ′stru~en sovetnik′ vo RE Zavod za unapreduvawe i

11

razvoj vo s.Novaci. Po donesuvawe na izvr{nata isprava dol`nikot go ukinal toa rabotno mesto. Me|utoa, na 14.4.92 godina e otvoreno mesto ′samostoen stru~en sovetnik vo sto~ar-stvoto′ koe odgovara na stru~nite sposobnosti na doveritelot, no na toa mesto ne e raspo-reden doveritelot tuku liceto Bone Pala{evski. Dol`nikot vo prigovorot navede deka odlukata e nepodobna za izvr{uvawe, izvr{uvaweto ne bilo mo`no bidej}i takvo rabotno mesto ne postoelo vo aktot za sistematizacija, me|utoa na ro~i{teto dol`nikot izjavi deka otvoril novo rabotno mesto koe odgovara na stru~nite sposobnosti na doveritelot.

Pri vakva polo`ba, po mislewe na ovoj sud ne postojat pri~ini koi, soglasno ~l.50 od ZIP, go spre~uvaat izvr{uvaweto. Nadle`niot sud donel pravosilna odluka so koja na-loìl vra}awe na doveritelot na porane{nite rabotni zada~i. Predlogot na dol`nikot za povtoruvawe na postapkata bil odbien pravosilno, a pritoa Sudot na zdruèniot trud na Makedonija vo svojata odluka RO@ br.2636/91 od 7.11.91 godina zastanal na stanovi{te deka so donesuvawe na noviot akt za sistematizacija, po nastanuvaweto na izvr{nata isprava, se sozdadeni uslovi-zakonski pretpostavki za zakonito rasporeduvawe na doveritelot. Zna~i, i toj sud smetal deka dol`nikot e dolèn da ja ispolni obvrskata po odlukata, deka za toa ima pretpostavka. Ova vo celost go prifa}a i izvr{niot sud, pa smeta deka izvr{nata isprava e podobna za izvr{uvawe. Sprema toa, neosnovan e prigovorot na dol`nikot deka izvr{nata isprava e nepodobna, deka e neizvr{liva. Naprotiv, so otvorawe na mestoto ′sa-mostoen stru~en sovetnik vo sto~arstvo′ koe odgovara na stru~nite sposobnosti na dove-ritelot, se steknaa uslovi za sproveduvawe na izvr{nata isprava bidej}i doveritelot mo-è{e da bide rasporeden na toa mesto. Me|utoa, dol`nikot toa ne go stori, tuku na toa me-sto rasporedi drugo lice. Po mislewe na sudot, dol`nikot na toa mesto treba{e da go ra-sporedi liceto koe poseduva izvr{na isprava, a toa e doveritelot.

Po mislewe na sudot, neosnovan e prigovorot i vo delot kade se naveduva deka na do-veritelot mu prestanal rabotniot odnos po nastanuva-we na izvr{nata isprava. Toj fakt ne e pri~ina koja go spre~uva izvr{uvaweto, so ogled da taa odluka podleì na sudski ispitu-vawa. Sleduva doveritelot da se vrati na rabota po osnov pravosilnata odluka za vra}awe na rabota. Od tie pri~ini se odbi prigovorot na dol`nikot, mu se ostava rok za ispolnu-vawe na obvrskata, a vo sprotivno mu se izre~e pari~na kazna″. DOKAZ: Direktorot Vangel Gaga~ev mene ìvotno me likvidira.

7.7.7.7. Pod to~ka 4. se istakna slednoto: ″Bidej}i jas bev samovolno i bez osnova isfrlen od rabota, barav da se odloì izvr{uvaweto, povrzano i so prethodnite sudski odluki″. Pak, pod to~ka 5. se potvrdi, se ukinalo moeto rabotno mesto, a potoa istoto go otvoril za drugo lice, na koe jas otsekoga{ sum mu bil sovetnik. A toj nemal objaveno nieden samo-stoen trud. Ovoj kako napolno nesposoben bil moj kodo{, izvr{itel na direktorot. Zna~i, direktorot re{il mene da me likvidira. A za moeto likvidirawe toj imal svoi partiski strukturi vo gradot Bitola i dràvata, {to vaèlo za negovi sudii i negovi izvr{iteli vo Kombinatot, site negovi sou~esnici za moeto potpolno likvidirawe. So toa zapo~nal pro-cesot na uni{tuvawe na mojot ìvot. Pa toj kako silexija bil poznat:

8. 8. 8. 8. Vangel Gaga~ev kako mo}nik organiziral vo Kombinatot da se kupi p~enka kako dobito~na hrana. Taa bila vo Hrvatska i Srbija donesena od SAD. Taa bila karantinska p~enka na nekoe oboluvawe, poradi{to taa bila zabraneta za seidba. Me|utoa, vo SFRJ tie nea si ja zapra{ile so najgolemiot otrov ìva. Koga od SAD na toa povtorno im se ukaàlo, taa zapra{ena bila prodavana za dobito~na hrana. Vo ovaa igra se vklu~il i Vangel Gaga~ev so svoite kolegi...Bidej}i taa bila zapra{ena so otrov, taa bila oboena crveno. Sledi tie nea da ja perat so voda...i povtorno su{at..., oti toj si na{ol dobivka. Ova bilo delo na ne-govite pot~ineti Petar Micevski, direktor na Fabrikata za dobito~na hrana vo s.Radobor, i negoviot sorabotnik Bone Pala{evski od Govedarskata farma vo s.Radobor, koj go dobil moeto rabotno mesto vo Zavodot za unapreduvawe i razvoj vo s.Novaci. Bidej}i nastapilo truewe na dobitokot, za{to sledelo truewe i kaj potro{a~ite na jajca, meso i mleko od do-bitokot, jas prijaviv vo dràvnite institucii. Me|utoa, vakvi truewa kaj Vangel Gaga~ev bile redovna pojava vo farmite i ribnicite, za{to mnogu sum pi{uval. Bidej}i ja znaev negovata nasilni~ka narav, zlo~inec vrz svojot narod, se re{iv da ja spasam Sviwarska fa-rma, kade jas tamu od nego na nasilni~ki na~in kako poniùvawe bev premesten.

12

9.9.9.9. Za ova cel prethodniot rakovoditel na Sviwarska farma gi sobira{e potpisite od vrabotenite, a jas svoe ra~no go napi{av tekstot: Vo nego stoi: ″Vo vrska so predmetot od D-r Risto Ivanovski, ′Predlog za podobro i uspe{no proizvodstvo na sviwarskata farma′, broj 03-02 od 04. 01.1991, da se bide vo posebna RABOTNA EDINICA, inaku kako sega }e bideme likvidirani, nie dolupotpi{anite, barame da se izdvoime kako posebna RE, von RE ′Kole Kaninski′ s.Porodin, bidej}i nemame ni{to zaedni~ko so niv″. Za ova da obrazloàm: dohodot se ostvaruva{e vo Rabotna edinica, zemjodelcite mnogu malku rabotea, a iako tie bea mnogu ponedohodovni zemaa mnogu pogolemi plati od vrabotenite vo Sviwarska farma, duri taa nema{e sredstva za redovno rabotewe- pred likvidacija. So toa vrabotenite bea navreduvani i poniùvani. Duri vo nea se rabote{e sekoj den vo godinata, kako vo spro-tivnost vo zemjodelieto, vo zimno vreme si bea doma, bez rabotni obvrski. Zna~i, koga ze-mjodelcite doma si sedele, tie zemale povisoka plata od sto~arite, koi rabotele bez pre-kini. Tokmu zatoa vo prviot spisok se potpi{ale 18, vo prodolènie u{te 3. Ne se pot-pi{al samo noviot rakovoditel i dvajca drugi, koi ni{to ne rabotele, a bile dou{nici na neprijatelot na sto~arstvoto Vangel Gaga~ev.

10.10.10.10. Za da se obrazloì likvidacijata na Sviwarska farma, po moeto brkawe od Svi-warska farma sviwite vo farmata obolea od bolesta Aujecki, ~uma..., kako i preku 100 po-tro{a~i preku Sindikatot od stafilokokoza, od koi dve èni te{ko, gnojni procesi vo uterusot...Inaku od ~umata sviwite se uni{tuvaat. Pa sviwarska farma bila za likvida-cija.

11.11.11.11. Bidej}i vrabotenite vo Sviwarska farma sakale nea da ja spasat, tie potpi{ale polnomo{no, so sleden tekst: ″POLNOMO[TVO

Site nie podolupotpi{anite na rabota pri Sviwarska farma vo sostav na PE Sto-~arstvo pri RE ′Kole Kaninski′ s.Porodin, ZK ′Pelagonija′ Bitola, (Vo PE Sto~arstvo bea Sviwarska farma, Govedarska farma i Ribnik. Taka na sto~arstvoto mu se odliva{e=kra-de{e dohodot, R.I.)

GI OVLASTUVAME D-r Risto Ivanovski od Bitola ′Mihajlo Andonovski′ 6/21 i M-r Kitan Min~evski od s.Kravari, da moàt vo na{e ime da podnesat tu`ba kaj nadle-`niot sud za izdvojuvawe na Sviwarskata farma od sostavot na PE Sto~arstvo pri RE Kole Kaninski s.Porodin vo posebna rabotna edinica, da ne zastapuvaat pred sudovite i drugite organi, da podnesuvaat podnesoci, da sklu~uvaat spogodbi, da podnesuvaat redovni i von-redni pravni lekovi, da se otkaùvaat od istite, da podnesuvaat izvr{uvawe po sudski pat, kako i da prevzemaat drugi dejstvija vo za{tita na na{ite prava.

Polnomno{noto za slu~aj na potreba od stru~no zastapuvawe da moàt da go prene-sat na drugi lica po nivni izbor.

Polnomo{tvoto vaì do negovoto otpovikuvawe″. Zaradi zakani brkawe od rabota brojot se svel samo na 16 lica. Vangel Gaga~ev za rakovoditel go postavil edno lice, negov dou{nik so vi{a zemjo-

delska {kola, koja ja zavr{il vonredno. Gaga~ev za da opstoi gi likvidiral site negovi ko-legi koi od nego bile posposobni. Samo taka toj denes opstoil najmo}niot, so najgolem udel na akcii, gazda.

12.12.12.12. Bidej}i bea sobirani potpisi od vrabotenite, se obrativme do Sindikatot vo Bitola. Me|utoa, toj bil partiski na SKM, ~ij mo}nik bil Vangel Gaga~ev, nejzin glavnik kako najmo}nik vo Op{tinata Bitola. Tokmu zatoa Sindikatot ni{to ne prevzel. Sostoj-bata ostanala na samite.

13.13.13.13. Vangel Gaga~ev otvoril novo rabotno mesto, direktor po sto~arstvo i na nego postavil svoja li~nost. Taa be{e direktniot u~esnik na moeto likvidirawe. Ama isto taka, i na mle~niot sistem na molzewe vo govedarskite farmi. Toj be{e nositel na negovoto uni-{tuvawe, vnesuvawe na nesoodveten sistem na centralno izmolzili{te. Ova na Vangel Ga-ga~ev mu bilo potrebno, noviot sistem da go kupi od stranstvo, a so toa toj da peri pari, a vakvi negovi samovolija bila bez brojni, toj da se obogati. Me|utoa, kogo mene me izbrkal od rabota i zavr{i so pereweto pari za centralnite molzili{ta, katastrofalno za na{ite uslovi vo govedarstvoto, Vangel Gaga~ev kako {to moeto rabotno mesto samo poradi mene go ukina, istoto go napravi i za novope~eniot direktor po sto~arstvo, koe pove}e nikoga{ ne postoe{e. Kako {to novope~eniot direktor katastrofalno so noviot sistem na molzewe go

13

uni{tuva{e govedarstvoto, istoto se slu~i i so nego: od direktor do izvr{itel vo gove-darska farma, duri samo del na edna. Sekako, toj nesfatil, kako {to vaèlo za drugi, po ni-vna ednokratna upotreba i tie za nego bile ni{to`nici. A koga toa go sfatile bilo kasno. Ova bilo i za Sindikatot vo RE ″Kole Kaninski″ s. Porodin, koj be{e protiv mene, so pre-poraka, jas da bidam izbrkan od rabota. Vakvi bea ~lenovite vo disciplinskata komisija, vo koi ima{e rakovodni kadri, {to ne bilo dozvolivo itn. A takvite lica za moe brkawe do-bivale stanovi, rakovodni mesta tehni~ki direktor itn.

14.14.14.14. Bidej}i nas vo presret ne ni izleze Sindikatot vo Bitola, a {to vaì i so dru-gite strukturi na gradot, za nastanatata sostojba ni preostanala samo pomo{ta na Pretse-datelot (Premierot) na Vladata SRM:

″VLADA Socijalisti~ka Republika Makedonija -Biro za prestavki i predlozi-

Br.11-111/6 2.04.1991 godina

Skopje Do Risto Ivanovski ul.′Mihajlo Andonovski′ 6/21 Bitola Vo odgovor na pretstavkata na Incijativniot odbor na Sviwarskata farma ′Kole

Kaninski′ od s.Porodin, koja raboti vo sostav na Zemjodelskiot kombinat ′Pelagonija′ Bi-tola, upatena do Vladata na SR Makedonija, a koja e otstapena na ova Biro, vo koja ukaù-vaat deka pokrenale sudska postapka za izdvojuvawe pred nadle`niot sud, koja se odolgo-vle~uva, kako i za niza nepravilnosti storeni od rakovodniot kadar na Kombinatot Ve iz-vestuvame za slednovo:

Po ispituvawata na navodite od pretstavkata Biroto ja utvrdi slednava fakti~ka sostojba:

I. Ne se to~ni navodite deka sudovite ja odolgovle~uvaat postapkata. Predlogot za razdruùvawe na Sviwarskata farma od Kombinatot ′Pelagonija′ e primen vo Osnovniot sud na zdruèn trud Bitola, na 11.02. 1991 g. i nosi SO br.32/91 i e nasro~en za 04.04.1991 go-dina. (Zna~i, jas se javiv na 2.04.1991, a predmetot bil ′nasro~en za 04.04.1991 godina′, R.I.)

II. [to se odnesuva za ukaùvawata izneseni vo prestavkata deka zemjodelieto pove-}e se pla}a od drugite dejnosti vo Kombinatot, navodite ne se to~ni. (Kako pod to~ka I i vo ovaa to~ka e izigrana Vladata, R.I.)

Raspredelbata na sredstva za li~ni dohodi so ogled na otsustvo na edinstven pra-vilnik na nivo na POS ZIK ′Pelagonija′ se vr{i vrz osnova na Pravilnik za rasporedelba na porane{niot OOZT ′Kole Kaninski′. Spored koj pravilnik nagraduvawata na zemjodel-skite rabotnici se vr{i vrz osnova na izrabotenite normi. Dodeka rabotnicite vo Sviwar-skata farma so ogled na karakterot na rabotata presmetuvaweto na li~niot dohod se vr{i vrz osnova na utvrdeni bodovi za sekoe rabotno mesto. (Vo zemjodelieto vo zima i praznici ne se raboti itn., R.I.)

To~no e deka vo zimskiot period na site vraboteni im se ispla}a ist li~en dohod, no, toa e rezultat na isplata na zagarantiran li~en dohod za mesecite noemvri i dekemvri vo 1990 g. i januari vo 1991 g. so ogled na te{kata finansiska situacija na Kombinatot. (Li-~niot dohod vo Sviwarska farma stanal ponizok otkako taa pove}e nebila OOZT=RE, {to traelo so godini. So godini nego Vangel Gaga~ev go uni{tuval, R.I.)

Ne se to~ni navodite deka ne se pla}a prekuvremenata rabota na vrabotenite vo Sviwarskata farma od uvidot vo platniot spisok za mesec avgust 1990 g. na site vraboteni od farmata koi rabotele na dràven praznik im e isplaten nadomest zgolemen za 50%. (Av-gust e eden mesec, R.I.)

Na krajot Ve izvestuvame deka so ogled na otsustvo na edinstven Pravilnik za ra-spodelba na dohodot na sredstvata za li~ni dohodi na POS ZIK ′Pelagonija′- Bitola Re-publi~kiot inspektor na trud za Op{tina Bitola }e go zadolì ova pretprijatie da donese nov Pravilnik koj vo celost }e gi usoglasi so Kolektivniot dogovor. (Zna~i, Kombinat-ot nemal edinstven Pravilnik so povisok dohod vo Sviwarskata farma vo odnos na zemjode-lieto samo so sezonska dejnost, prelesna rabota..., R.I.)

Gornoto Vi se dostavuva na znaewe kako odgovor na pretstavkata upatena do Vladata na SR Makedonija″.

14

Na ovoj odgovor isprativme prestavka: ″Do Vladata na Socijalisti~ka Republika- Skopje- Biro za prestavki i predlozi

PROTEST NA VA[IOT ODGOVOR BR.11-111/6 OD 02.04.1991 Nie, potpisnicite, preku INCIJATIVNIOT ODBOR (D-r Risto Ivanovski i M-r

Kitan Min~evski) na Sviwarskata farma RE ′Kole Kaninski′ s.Porodin, pri ZK ′Pelago-nija′- Bitola, baravme da se razgledaat i razre{at na{ite problemi.

Za àl, Vie ste nepravilno informirani od strana na Inspektorot na Op{tinata Bitola, zloupotrebuvaj}i go garantiraniot li~en dohod zemen od noemvri 1991 godina (NIE BARAVME ZA UNAZAD, KAKO I ZA PONEGO), pa zatoa Va{iot odgovor br.11-111/6 od 02.04. 1991 e proizvolen, za nas navredliv i se ~ustvuvame izigrani. (Zagarantiran li~en dohod bil dokaz deka vo zemjodelstvoto ne se rabotelo, R.I.)

Poradi navedenoto, nie od Sviwarska farma, Vi javuvame, deka sme OBESPRA-VENI:

1. Vo zima koga ne rabotea zemjodelcite, zemaa op{testvena ishrana a sedea doma. 2. Vo zima i vo nevreme (za vreme na vegetacijata) koga nerabotaat zemjodelcite, ze-

maat poln li~en dohod; 3. Za vreme na vegetacijata zemjodelcite rabotaat po normi i zemaat povisok li~en

dohod otkolku rakovodniot i stru~niot kadar vo Farmata, kako na primer traktoristite i rabotnicite;

4. Mehani~kata rabotilnica zemaat procent (10%), taka im e za tolkav procent po-visok li~niot dohod, kako i da {vajcerite dobivaat mleko, dodeka na{iot odrùva~ koga {vajcova, kako i rabotnicite i stru~niot kadar koj raboti vo {talite so sviwite, nepri-maat mleko;

5. Koga rabotat vo vreme na vegetacijata, im se ispla}a li~niot dohod so se preku-vremeno (tie imaat prekuvremeni, nie ne), iako kaj nas nema sezonost, se raboti vo tek na cela godina (365 dena), ima i no}en rabotnik i straàr itn.

6. DR@AVNITE PRAZNICI NE SE PREKUVREMENI; 7. Nim im se ispla}aat nedeli, nas ne, i toa zgolemeni za 30%; 8. Prevozot se regulira prema zemjodelcite, a ne prema nas, a nekoga{ vo nedeli, ko-

ga ne raboti zemjodelieto, idi vo pra{awe i prevozot; 9. Ne se raboti prema BIORITMOT na sviwite, tuku prema izgrevot na sonceto,

nanesuvaj}i im {teta na proizvodstvoto na Farmata; 10. Do skoro- esenoska, avtobusot ne ostava{e na pat, bez razlika kakvo vreme be{e,

a od mestoto kade ne sleguva{e do Farmata e skoro 1 km, i se pra{uvame, koj moì {to rabo-ti vo Farmata posle zavr{ena rabota, da ne se izmie i da se ka~i vo avtobusot i sekoj vnatre da go odbegnuva poradi smrdata, a ako se izmie koj e toj {to moì na -25 do -300 C da odi 1 km so vla`na glava i da go za~uva svoeto zdravje;

11. Na{ite vraboteni i stru~en kadar, kako doktor i magister na nauka se ispra}aat na ′dobrovolni′ akcii, so normi, po naredba na Direktorot, kako nepoèlni lica vo rasti-telnoto proizvodstvo, duri i 100 dena vo godinata, za {to se tereti za nivnoto odsustvo Fa-rmata vo korist na rastitelnoto proizvodstvo, kako i se nanesuva i {teti na istoto, bidej-}i sto~arite ne se stru~waci za kroewe na lozja, vi{ni itn., {to zna~i obostrani {teti;

12. NA SISTEMATSKI PREGLED ne odime ve}e 2 godini (ovaa e 3 godina), so kon-sultacii so referentot po HTZ re~eno ni e deka direktorot ne odobruva sredstva za istoto i dali e nekoj svesen kakvi posledici }e nastanat, ako se znae deka sviwite se podlo`ni na ZOONOZI (bolesti, koi preo|aat od ìvotnite na ~ovekot, i obratno), na primer BRUCE-LOZATA. Ne smee da se zaboravi, da ovie se so zakon regulirani itn-itn.

Svesni sme da za ova pismo, ako doznae Rakovodniot kadar, }e bideme maltretirani i sankcionirani, bidej}i oficijalno doznavme deka Incijativniot odbor (d-r Risto Ivanov-ski i m-r Kitan Min~evski) se ve}e isterani od rabota od Disciplinskata komisija na RE ′Kole Kaninski′ s.Porodin pri ZK ′Pelagonija′- Bitola.

(Sledat 15 potpisi, eden pomalku od potpisite vo polnomo{tvoto, R.I.) Bitola, 08.04.1991 Adresa: D-r Risto Ivanovski ul. ′Mihajlo Andonovski′ broj 6/21 97.000 Bitola PS: OVIE SE NAJSMELI, DODEKA DRUGITE SE PLA[AT DA NE BIDAT IZBRKA-NI OD RABOTA KAKO [TO SE SLUÎ SO INCIJATIVNIOT ODBOR″.

15

15.15.15.15. Bidej}i postapkata disciplinska merka prestanok na raboten odnos zapo~nal, znaev deka }e bidam izbrkan. Tokmu zatoa ja iskoristiv prilikata koga postanal premier (pretsedatel) na Vladata akademikot prof. d-r Nikola Kqusev. Toj od prosrpskata komuni-sti~ka partija bil isprtaten na Titoviot ″Goli Otok″. Svesen deka toj nema da dozvoli da mu se slu~i na nevin ~ovek da strada, kako {to toj i mnogu drugi stradale, jas se javiv pi-smeno do nego. Od negoviot Kabinet go dobiv sledniot odgovor:

16.16.16.16. ″Socijalisti~ka Republika Makedonija VLADA NA SOCIJALISTI^KA REPUBLIKA MAKEDONIJA - Kabinet na pr-etsedatelot- Br K 19-14/8 Skopje, 3.05.1991 god. Do Risto Ivanovski Ul. ′Mihajlo Andonovski′ br..6/21 Bitola Vo vrska so Va{ite prestavki upateni do pretsedatelot na Vladata d-r Nikola Kqusev, kako odgovor Vi go dostavuvame Izvestuvaweto br. 08-1721 od 30.04.1991 go-dina na Ministerstvoto za trud i socijalna politika. Prilog: 1 [ef na Kabinetot, Du{an Stojanov″. ″Socijalisti~ka Republika Makedonija Ministerstvo za trud i socijalna politika

br.08-1721 od 30.04.1991 god. Skopje DO VLADATA NA SR MAKEDONIJA -Kabinet na pretsedatelot- Skopje PREDMET: Izvestuvawe VRSKA: Va{ broj K 19-14/5 i 14/7 Vo vrska so Va{ite pisma pod gornite broevi so koi barate Republi~kiot inspe-

ktorat za trud da izvr{i nadzor po navodite vo prestavkata vo delot na na~inot i posta-pkata na vodewe na discilinskata postapka i na izre~enata disciplinska merka na d-r Ri-sto Ivanovski i Kitan Min~evski vraboteni vo POS ZIK ′Pelagonija′- Bitola i ja utvrdi fakti~kata sostojba, Ve izvestuvame slednoto:

Republi~kiot inspektorat za trud prestavkite gi odstapi na Republi~kiot inspe-ktor za trud vo organizacionata edinica vo Bitola, a so cel kako nadleèn organ da po-stapi po navodite vo pretstavkite.

Inspektorot za trud pri op{tinata Bitola na 18.04.1991 godina izvr{i nadzor vo POS ZIK ′Pelagonija′- Bitola vo vrska so navodite vo prestavkite odnosno na na~inot i postapkata na vodewe na disciplinskata postapka i na izre~enite disciplinski merki pre-stanok na rabotniot odnos na d-r Risto Ivanovski i Kitan Min~evski i ja konstantira sle-dnata fakti~ka sostojba:

Za konstantiranata fakti~ka sostojba, Vi dostavuvame zapisnik za izvr{eniot nad-zor. Me|utoa, i pokraj toa smetame za potrebno da Vi ukaème deka spored naodot na in-spektorot za trud discilinskata postapka e vodena na na~in i postapka soglasno zakonskite propisi od oblasta na rabotnite odnosi i Pravilnikot za odgovornost na rabotnicite vo POS ZIK ′Pelagonija′- Bitola.

Iako spored naodot na inspektorot za trud povredite na rabotnite obvrski za koi se teretat d-r Risto Ivanovski i Kitan Min~evski na glavnata rasprava vodena od disci-plinskata komisija ne se dokaàni so fakti i dokazi deka istite gi storile, inspektorot ne e nadleèn da se vpu{ti vo ocenka na dokaznata postapka vo ocenka na faktite i doka-zite koi bile prezentirani na glavnata rasprava pred disciplinskata komisija.

Spored toa, vo konkretniot slu~aj inspektorot za trud ne moè da intervenira i da prezeme ponatamo{ni dejstvija za za{tita na pravata na rabotnicite od pri~ini {to di-sciplinskata postapka e vodena na na~in i postapka soglasno zakonskite propisi i samo-upravni op{ti akti od oblasta na rabotnite odnosi.

Osnovniot sud na zdruèn trud e isklu~ivo nadleèn meritorno da odlu~i i da se vpu{ti vo ocenka na dokaznata postapka.

Vo vrska so navodite vo prestavkite koi se odnesuvaat na incijativata za statusni promeni vo POS ZIK ′Pealgonija′- Bitola, Ve izvestuvame slednoto:

Spored Zakonot za pretprijatijata, vnatre{nata organizacija na pretprijatijata avtonomno ja ureduva samoto preprijatie. Vnatre{nata organizacija na preprijatieto ne e

16

predmet na zakonsko ureduvawe, tuku na avtonomno ureduvawe na preprijatijata. Zakonot so-drì samo dve op{ti odredbi so koi se dava ovlastuvawe so statusot na pretprijatieto da moè da se utvrdi del od pretprijatieto da ima opredeleni ovlastuvawa vo pravniot promet kako i posebna presmetka na rezultatite od raboteweto, vo soglasnost so Zakon i spored koi delovite na pretprijatijata nemaat svojstvo na pravno lice.

Spored toa, nema nikakvi zakonski pre~ki za pokrenuvawi vo preprijatijata za pr-edlagawe na promeni vo nivnata vnatre{na organizacija vo soglasnost so op{tite akti na pretprijatieto, a nadle`nite organi vo pretprijatieto treba da gi razgledaat i da se proiz-nesat po istite, respektiraj}i gi pri~inite, motivite, celite i efektite od predlozite za promenite {to se predlagaat.

Vo prestavkata e navedeno deka se sobrani 21 potpis od vrabotenite vo RE ′Sviwa-rska farma′ od sostavot na ZK ′Pelagonija′- Bitola za izdvojuvawe na RE ′Sviwarska farma′ od ZK ′Pelagonija′. (Navedenoto ne e to~no, tuku se sobrani 21 potpis za posebna RE ′Sviwa-rska farma′ kako {to bila porano.Tokmu zatoa taa samata si raspolagala so dohodot...,R.I.)

Spored ~lenot 187-a Zakonot za pretprijatijata moàt da se vr{at tri vida sta-tusni promeni podelba na preprijatieto, spojuvawe i pripojuvawe. Zakonot ne predviduva izdvojuvawe kako statusna promena, bidej}i delovite na preprijatijata nemaat praven sub-jektivitet i zatoa ne moàt da odlu~uvaat za izdvojuvawe od pretprijatieto. (Ova nema vr-ska so na{iot predmet. Nie baravme da se izdvoime samo od RE ′Kole Kaninski′-s.Porodin, a ne od Kombinatot. Zbrkite gi napravile strukturite na starata vlast koja bila se do so 1990 godina, {to opstoilo do denes, R.I.)

Vo smisla na navedenite zakonski odredbi, predlaga~ite }e treba da ja procenat, konkretiziraat i definiraat incijativata vo smisla na toa dali toa }e zna~i predlogot za promena na vnatre{nata organizacija so organizirawe na posebna RE ′Sviwarska farma′ vo sostav na ZK ′Pelagonija′, ako toa go nema ova svojstvo na vnatre{na organizaciona edinica ili }e zna~i predlog za podelba na pretprijatieto vo dve ili pove}e novi pretprijatija, a po koja odluka donesuva organot na upravuvaweto na pretprijatieto″. (Bila samo edno, vo posebna RE ″Sviwarska farma″, von sostavot na RE ″Kole Kaninski″, a vo sklop na ZK ″Pe-lagonija″- Bitola. Nikoga{ ne padnalo zbor za posebno pretprijatie von sostavot na ZK ″Pelagonija″-Bitola. Se bilo jasno prevideno, se bilo to~no kaàno, R.I.)

17. 17. 17. 17. Pod to~ka 16. se istakna: povredite ″na glavnata rasprava vodena od disciple-nskata komisija ne se dokaàni so fakti i dokazi deka istite gi storile″...″nema nikakvi zakonski pre~ki za pokrenuvawi vo preprijatijata za predlagawe na promeni vo nivnata vnatre{na organizacija vo soglasnost so op{tite akti na pretprijatieto, a nadle`nite or-gani vo preprijatieto treba da gi razgledaat i da se proiznesat po istite, respektiraj}i gi pri~inite, motivite, celite i efektite od predlozite za promenite {to se predlagaat″.

Jas bev izbrkan od rabota za povredi koi ″ne se dokaàni so fakti i dokazi″. Isto taka, jas predlagav Sviwarskata farma da bide posebna RE vo Kombinatot, a ne izdvoena od nego. Tokmu zatoa ″nema nikakvi zakonski pre~ki za pokrenuvawi vo preprijatijata za pred-lagawe na promeni vo nivnata vnatre{na organizacija″. Se ova govori samo edno, jas bev li-kvidiran, zatoa{to jas na Vangel Gaga~ev nema da mu dozvolev toj da go uni{ti Kombinatot i od ~umata... likvidira 100% Sviwarska farma.

18.18.18.18. ″Socijalisti~ka Republika Makedonija VLADA NA SOCIJALISTI^KA Skopje, 10.05.1991 g. REPUBLIKA MAKEDONIJA -Kabinet na Pretsedatelot- Br. K 19-14/7

Do Risto Ivanovski, Ul. ′Mihajlo Andonovski′ br.6/21, Bitola. Vo vrska so Va{ata prestavka upatena do Pretsedatelot na Vladata, vo prilog Vi go

dostavuvame Izvestuvaweto br. 03-1046/2 od 9.05. 1991 godina na Ministerstvoto za zemjode-lstvo, {umarstvo i vodostopanstvo.

Isto taka, Ve izvestuvame deka so Izvestuvawe i Izvestuvaweto na Ministerstvoto za trud i socijalna politika, {to Vi go dostavivme so na{e pismo br. K 19-14/8 od 3.05.1991

17

godina, smetame deka se izneseni mo`nostite za natamo{no postapuvawe po va{ite presta-vki i zatoa nema potreba povtorno da ni se obra}ate so isto barawe. PRILOG: 1 [EF NA KABINETOT Du{an Stojanov″. ″Socijalisti~ka Republika Makedonija

MINISTERSTVO ZA ZEMJODELSTVO, [UMARSTVO I VODOSTOPANSTVO Br.03-1046/2 od 09.05.1991 godina Skopje DO VLADATA NA SOCIJALISTI^KA REPUBLIKA MAKEDONIJA -Kabinet na pretsedatelot- Skopje PREDMET: Izvestuvawe po prestavka VRSKA: Va{ br.K 19-14/7 od 17.04.1991 godina Po povod prestavkata na ~lenovite na Incijativniot odbor na Sviwarska farma

ZK ′Pelagonija′- Bitola na koi im e izre~ena merka prestanok na rabotniot odnos, ova Mi-nisterstvo oceni deka se raboti za pra{awe od raboten odnos za koe treba da re{ava nad-le`niot sud a ne Ministerstvoto za zemjodelstvo, {umarstvo i vodostopoanstvo.

Po odnos na navodite vo prestavkata za neprifa}awe na predlogot na Incijativni-ot odbor za odvojuvawe na Sviwarskata farma kako posebna rabotna edinica, od strana na ZK ′Pelagonija′- Bitola, Ministerstvoto za zemjodelstvo, {umarstvo i vodostopanstvo sme-ta deka toa e pra{awe od organizacionen karakter, pa so ogled na toa {to rabotnicite upravuvaat so pretprijatijata vo op{testvena sopstvenost (~len 3 od Zakonot za pretpri-jatijata) tie sami treba da se izjasnat i za na~inot na svoeto rabotewe. MINISTER D-r Ivan Angelov″.

19.19.19.19. ″Socijalisti~ka Republika Makedonija VLADA NA SR MAKEDONIJA -Biro za prestavki i predlozi

Br. 11-278/5 od 25.06.1991 godina Skopje Do D-r Risto Ivanovski Ul. ′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola Vo odgovor na Va{ata prestavka upatena do Pretsedatelot na Republika Makedo-

nija, a koja e otstapena na ova Biro vo koja ukaùvate na nezakonskoto izre~ena discipline-ska merka- prestanok na rabotniot odnos od strana na Va{ata rabotna organizacija, Ve iz-vestuvame za slednovo:

Vo ispituvawe na navodite od Va{ata prestavka preku trudovata inspekcija konsta-ntirano e deka disciplinskata postapka, proceduralno e vodena vo sklad so Zakonot za osnovnite prava od raboten odnos i Pravilnikot za odgovornost na rabotnicite vo POS ZK ′Pelagonija′- Bitola.

Vam Vi ostanuva pravoto da pokrenete spor pred Osnovniot sud na zdruèn trud Bi-tola, {to ste go i storile i da ja so~ekate odlukata na Sudot.

Gornoto Vi se dostavuva na znaewe kako odgovor na Va{ata prestavka. NAÂLNIK Dobrosav Ku~era″.

20.20.20.20. Zapo~nal sudskiot maratonski spor, i toa so edinstvena cel, samo psiholo{ka vojna, da umre tuìtelot dodeka zavr{i sudskiot spor.

So RO.br.516/91 Osnovniot sud na zdruèn trud- Bitola, so sudii ″Hristina Belev-ska- kako pretsedatel na sovetot, povremenite sudii Vecko Parmakovski i Qubi{a Sredov-ski- kako ~lenovi na sovetot″ ″na 26.06.1991 god. vo Bitola ja donese slednata ODLUKA

SE ODBIVA baraweto na predlaga~ite Risto Ivanovski i Kitan Min~evski i dva-ta od Bitola, da se poni{ti Odlukata na discipli-nskata komisija na u~esnikot POS ZK ′Pelagonija′-Bitola RE ′Kole Kaninski′-s.Porodin broj 04-225/2 od 13.05.1991 god. so koja se proglaseni za vinovni za storena postapka povreda na rabotnata obvrska i im e izre~ena di-sciplinska merka ′prestanok na rabotniot odnos′,- KAKO NEOSNOVANO″. (Hristina Be-levska be{e sudija, a rabote{e po preporaka na vlasta.Taa ne izbira{e na~in da dojde do povisoko rabotno mesto, R.I.)

So G`.br.143/92 Okru`niot sud vo Bitola ″vo sostav sostaven od sudiite: Tome Sa-rxovski pretsedatel na sovetot, Olga Bo{evska i Vladimir Atanasov″...″re{avaj}i po à-

18

lbite na predlaga~ite protiv odlukata na Osnovniot sud na zdruèn trud Bitola RO.br. 516/01 od 26.06.1991 godi-na, na sednicata od 25.02.1992 godina, go donese slednoto RE[E-NIE

@albata na predlaga~ite,- SE UVA@UVA. Odlukata na Osnovniot sud na zdruèn trud Bitola RO.br.516/91 od 26.06.1991 godi-

na,- SE UKINUVA i predmetot se vra}a na Op{tinskiot sud Bitola, na povtorno sudewe″. Pretsedatelot na Osnovniot sud vo Bitola predmetot mu go dodeli na sudijata Ste-

v~e Karamandi. Toj mene mi soop{ti, bidej}i se vr{i prisila vie da go izgubite sudskiot spor, jas go vrativ predmetot. DOKAZ: Brojot na predmetot 987/92 bil na sudijata Stev~e Karamandi.

Bidej}i za povredite nemalo dokazi i fakti, drugiot sudija ″Vasko Radevski kako pretsedatel na sovetot″ od Op{tinskiot sud vo Bitola na raspravata na 18.06.1992 go donese slednoto ″RE[ENIE

Predlogot na tuìtelite SE UVA@UVA. SE ZADOL@UVA tuèniot ZK Pelagonija AD Bitola RE ′Kole Kaninski′ s.Poro-

din na tuìtelite D-r Risto Ivanovski i M-r Kitan Min~evski porane{ni negovi rabo-tnici da im ispla}a li~en dohod po~nuvaj}i od 1.07.1992., pa do pravosilnoto okon~uvawe na sporot, pod strav na krivi~na i materijalna odgovornost.

@albata ne go odlaga sproveduvaweto na ova re{enie″. So G`.br.1259/92 Okru`niot sud vo Bitola ″vo sovet sostaven od sudiite Tome Sar-

xovski pretsedatel na sovetot, Olga Bo{evska i Vladmir Atanasov, ~lenovi na sovetot″ ...″re{avaj}i po àlbata na tuèniot protiv re{enieto na Op{tinskiot sud od Bitola P. br.987/92 od 18.06.1992 god., na najavnata sednica odràna na den 19.09.1992 god. go donese sle-dnoto RE[ENIE

@albata na tuèniot SE USVOJUVA. Re{enieto na Op{tinskiot sud vo Bitola P.br.987/92 od 18.06. 1992 god., -SE UKI-

NUVA i predmetot se vra}a na prvostepeniot sud na povtorno postapuvawe″. ″OP[TINSKIOT SUD VO BITOLA, kako procesen pravostepen vo sovet so su-

dijata Vasko Radevski kako pretsedatel na sovetot i sudiite porotnici Ilija Tasevski i Lovre Ivanovski kako ~lenovi, vo pravnata rabota na tuìtelot Risto Ivanovski od Bito-la ul. ′Mihajlo Andonovski′ 6/21 i Kitan Min~evski od s.Kravari- bitolsko, protiv tuè-niot ZIK Pelagonija RE ′Kole Kaninski′ s. Porodin, osnov poni{tuvawe na odluka za iz-re~ena disciplinska merka prestanok na raboten odnos po odrànata usna, javna i glavna rasprava vo prisustvo na tuìtelite i nivniotpoln. adv.Risto Dimovski i pol. na tuèniot Violeta Blaèvska na 3.11.1992 god. donese

I

P R E S U D A Tu`benoto barawe na tuìtelite SE UVA@UVA. Odlukata na disciplinskata komisija na tuèniot ZIK Pelagonija RE ′Kole Kani-

nski′ s.Porodin br.04-225/2 od 13.5.1991 god. so koja se proglaseni tuìtelite Risto Ivanov-ski i Min~evski Kitan za vinovni za storeni pote{ki povredi na rabotnata obvrska i im e izre~ena discilinska merka prestanok na raboten odnos kako i re{enieto br.030687/1 od 20.5.91 god. so koja se odbiva prigovorot na tuìtelite a se potvrduva odlukata na prvoste-penata disciplinska komisija SE UKINUVAT i se zadolùva tuèniot, tuìtelite da gi vrati na rabota i rabotni zada~i i toa tuìtelot Risto Ivanovski sovetnik vo PE sto~ar-stvo i tuìtelot Kitan Min~evski na rabota i rabotni zada~i selekcioner mati~ar, vo rok od 15 den po priemot na presudata vo koj rok tuèniot e dolèn na tuìtelite i da im gi na-domesto tro{kovite po postapkata vo iznos od 194.750 den.

II

R E [ E N I E Predlogot na tuìtelot Risto Ivanovski i Kitan Min~evski za izdavawe na vre-

mena merka SE UVA@UVA. SE ZADOL@UVA tuèniot ZIK Pelagonija AD Bitola Re ′Kole Kaninski′ s.Po-

rodin na tuìtelite Risto Ivanovski i Kitan Min~evski da im se ispla}a nadomestok na

19

li~en dohod {to bi go ostvaruvale do kolku bea na rabota po~nuvaj}i od 1.7.1992 god. pa do pravosilnoto okon~uvawe na sporot pod strav na krivi~na i materijalna odgovornost.

@albata ne go odlaga sproveduvaweto na ova re{enie. Ova re{enie da go sprovede izvr{niot organ na ovoj sud″. 21. 21. 21. 21. So I.br.6925/92 ″OP[TINSKIOT SUD VO BITOLA, so sudijata poedinec

Dragomir Todorovski, po izvr{niot predmet na doveri-telot Risto Ivanovski od Bitola protiv dol`nikot ZK ′Pelagonija′ RE ′Kole Kaninski′ od s.Porodin, za pari~no pobaru-vawe denes na 28.01.1993 godina donese

R E [ E N I E Vrz osnova na re{enieto P.br.987/92 od 3.11.1992 godina se opredeluva izvr{uvawe

vrz pari~nite sredstva na dol`nikot zaradi naplata na vkupna suma od 804.911,00 denari. Re{enieto }e go sprovede SOK Bitola na na~in {to od smetkata na dol`nikot ZK

′Pelagonija′ RE ′Kole Kaninski′ od s.Porodin br.40300-601-8878 }e go naplati gorenavede-niot iznos i }e go isplati kako sleduva:

- Na Risto Ivanovski od Bitola ul. ′Mihajlo Andonovski′ br. 6/21 iznos od 256.445,00 denari na ime li~en dohod za dekemvri i razlika za prethodnite meseci, kako i 16.900,00 de-nari na ime izvr{ni tro{oci...

Prigovorot ne go odlaga izvr{uvaweto″. So I.br.6925/92 ″OP[TINSKIOT SUD VO BITOLA, so sudijata poedinec Drago-

mir Todorovski, po izvr{niot predmet na doveritelot Risto Ivanovski od Bitola protiv dol`nikot ZK ′Pelagonija′ RE ′Kole Kaninski′ od s.Porodin, denes na 24.2.93 godina donese

R E [ E N I E Izvr{uvaweto dozvoleno so re{enieto I.br.6925/92 od 10.12.1992 godina i so re{e-

nieto pod ist broj od 28.1.1993 godina SE ZAPIRA, site sporovedeni izvr{ni dejstvija SE UKINUVAAT″.

Ova se naveduva samo so cel da se potvrdi, sudskiot spor bil montiran a sudiite ne sudat sprema zakonite, tuku sprema NAREDBATA.

22.22.22.22. Sledi promena na sudiite vo Okru`niot i Op{tinskiot sud bez moe znaewe. Tie ne sudea, tuku mi gi pro{iruvaa obvinuvawata. Vo nivnite odluki ima{e samo edna stranka, tuèniot. Tokmu zatoa jas protiv niv podnesov i krivi~ni prijavi,a i barav tie da bidat iz-zemeni. Me|utoa, toa ne be{e prifateno, tie nepre~eno sudea i mene me likvidiraa. So toa tie im ovozmoìja na direktorot Vangel Gaga~ev toj da postane gazda na dràven Kombinat, poradi{to toj do denes e glaven nositel na akciite.

23.23.23.23.So G`.3267/92 ″OKRU@NIOT SUD BITOLA...vo sovet sostaven od sudiite: Ri-sto Georgievski pretsedatel, Branko Cokinski i Nikola Nikolovski kako ~lenovi...re{a-vaj}i po àlbata na tuèniot izjavena protiv presudata i re{enieto na Op{tinskiot sud Bitola. P.br.987/92-I, od 3.11.1992 god., na sednicata odràna na den 13.1.1993 god., donese

RE[ENIE @albata na tuèniot, -SE UVA@UVA. Presudata i re{enieto na Op{tinskiot sud od Bitola, P.br.987/ 92-I, od 3.11.1992

god., -SE UKINUVA i predmetot se vra}a na prvostepeniot sud na povtorno sudewe″. 24. 24. 24. 24. ″OP[TINSKIOT SUD VO BITOLA, vo sovet sostaven od sudijata Blagoj Do-

novski, kako pretsedatel na sovetot i sudiite porotnici Petar Ivanovski i Ilija Klen-kovski, ~lenovi na sovetot...na 12.03. 1993 g. ja donesoa slednava

P R E S U D A Tu`benoto barawe...SE ODBIVA KAKO NEOSNOVANO.

R E [ E N I E Predlogot na tuìtelite za da sudot izdade vremena merka, so koja {to }e go za-

dolì tuèniot da im ispla}a na tuìtelite nadomestok na li~en dohod {to bi go ostva-ruvale, do kolku bi bile na rabota, smetano od 1.07.1992 g. pa do pravosilnoto okon~uvawe na sporot SE ODBIVA″.

25.25.25.25. Sledi na{iot advokat Risto (Icko) Dimovski na{ata àlba da ja zakasni, za taa da bide odbiena kako neblagovremena. Ova bilo i vo dogovor so Kitan Min~evski, koj bil vraten na rabotno mesto, a sudeweto prodolì samo za mene. Ako kon ova se dodade deka nie

20

dvata bevme so zaedni~ka tu`ba, a procesot prodolì samo za mene, e dokaz, deka direktor-ot Vangel Gaga~ev so sudovite re{ile samo mene da me likvidira, a ne porane{niot ra-kovoditel na Sviwarska farma Kitan Min~evski, koj bil nositel na se vo farmata: dogo-vor so vraboteni, sobirawe potpisi...

26.26.26.26. So G`.br.1314/93 ″OKRU@NIOT SUD VO BITOLA...vo sovet sostaven od su-diite Risto Georgievski kako pretsedatel, Branko Cokinski i Nikola Nikolovski kako ~lenovi...re{avaj}i po àlbata na tuìtelite, podnesena od polnomo{nikot Icko Di-movski adv.od Bitola, protiv presudata na Op{tinskiot sud- Bitola II.br.987/21 od 12.03. 1993 god., na sednicata odràna na den 18.05.1993 god. donese

R E [ E N I E @albata na tuìtelite d-r Risto Ivanovski od Bitola i m-r Kitan Min~evski od

s.Kravari, podnesena preku polnomo{nikot Icko Dimovski advokat od Bitola- protiv pre-sudata na Op{tinskiot sud- Bitola P.br.987/92 od 12.03.1993 god.,- SE OTFRLA kako nebla-govremena″.

27.27.27.27. Jas kako neuka stranka podnesov àlba do Vrhovniot sud istiot den koga advo-katot ja dobil presudata so re{enieto od Op{tinskiot sud. Ova be{e i so cel deka sudiite kako podplateni izvr{iteli na direktorot so razvle~eno sudewe sakaat da me proumrat, ka-ko stara praksa na nenarodnoto sudstvo vo dràvava. Sledi jas protiv advokatot da podne-sam krivi~na prijava. A Obvintelstvoto otsekoga{ bilo nenarodno. Ednostavno, toa kako {to go napravi so sudiite, istoto go napravi i so advokatot.

28. 28. 28. 28. So Rev.br.1303/93 ″VRHOVNIOT SUD NA REPUBLIKA MAKEDONIJA vo Skopje vo Sovetot sostaven od sudiite Ranko Maksimovski- pretsedatel, Larinka Stojanov-ska, Patar Golubovski, Ko~o Haxi Lega i m-r Dimitar Uzunov, odlu~uvaj}i po revizijata iz-javena od tuìtelot d-r Risto Ivanovski protiv re{enieto na Okru`niot sud vo Bitola G`.br.1314/93 od 18.05.1995 godina, na sednicata odràna na den 1.02.1994 godina go donese slednoto R E [ E N I E

Revizijata najavena od tuìtelot d-r Risto Ivanovski od Bitola SE UVA@UVA. Re{enieto na Okru`niot sud vo Bitola G`.br.1314/93 od 18.05.1993 godina SE UKI-

NUVA i predmetot se vra}a na istiot sud na povtorno sudewe″. Vo obrazloènieto, na str. 2 stoi: ″Od spisite vo predmetot se utvrduva deka tuì-

telot na den 6.04.1993 godina, sami podnele àlba protiv presudata na Op{tinskiot sud P. br.987/92 od 12.03.1993 godina, no kaja ja upatile do Vrhovniot sud″. Ova e pogre{ka, treba da stoi: ″Od spisite vo predmetot se utvrduva deka tuìtelot na den 6.04.1993 godina, samiot d-r Risto Ivanovski podnel àlba protiv presudata na Op{tinskiot sud P.br.987/92 od 12.03. 1993 godina, no koja ja upatil do Vrhovniot sud″. Ova bilo zatoa {to advokatot Icko Dimo-vski, koj namerno ja zakasnal àlbata samo jas da go izgubam sudskiot spor, a toa bilo vo dogovor so Kitan Min~evski, so sudiite i tuèniot.

29. 29. 29. 29. Vo prethodnata to~ka 28. stoe{e: ″odlu~uvaj}i po revizijata izjavena od tuìte-lot d-r Risto Ivanovski″...″Revizijata najavena od tuìtelot d-r Risto Ivanovski od Bito-la SE UVA@UVA″...″Od spisite vo predmetot se utvrduva deka tuìtelot na den 6.04.1993 godina, samiot d-r Risto Ivanovski podnel àlba protiv presudata na Op{tinskiot sud P. br.987/92 od 12.03.1993 godina, no kaja ja upatil do Vrhovniot sud″. So ova se potvrduva, deka Kitan Min~evski bil dogovoren so tuìtelot, toj da go povle~e svoeto tu`beno barawe od zaedni~kata tu`ba, a sudeweto prodolìlo samo za mene. Tokmu samo jas bev likvidiran, a Kitan Min~evski be{e vraten na rabota. Zna~i, sudovite vo dràvava izvr{uvale zlo dela.

30.30.30.30. ″OP[TINSKIOT SUD VO BITOLA, so sudijata Blagoj Donovski kako prêt-sedatel na sovetot...na den 23.06.1993 godina go donese slednoto

RE[ENIE Predlogot na poln. na tuìtelite adv. Risto Dimovski za da se ukini re{enieto na

Okru`niot sud Bitola G`.br.1314/93 od 18.05.1993 godina i da se vrati predmetot pri istiot sud zaradi odlu~uvawe po àlbata {to e podnesena od negova strana protiv presudata P.br. 987/92 od 12.03.1993 godina na Op{tinskiot sud Bitola SE ODBIVA.

II

21

Predlogot na predlaga~ite Risto Ivanovski od Bitola i Kitan Min~evski od s.Kr-avari za vra}awe vo porane{na sostojba SE USVOJU-VA. (Predlaga~ bev samo jas, a ne pod-miteniot Kitan Min~evski, R.I.)

SE UKINUVA re{enieto na Okru`niot sud Bitola G`.br.1314/ 93 od 18.05.1993 go-dina i predlogot se vra}a na Okru`niot sud Bitola za postapuvawe po àlbata podnesena od tuìtelite″ (Samo od mene, R.I.).

So G`.br.475/94 ″OKRUNIOT SUD VO BITOLA...vo sovet sostaven od sudiite To-me Sarxovski pretsedatel na sovetot, Olga Bo{evska i Vladimir Atanasov ~lenovi na so-vetot...na nejavnata sednica odràna na den 22.04.1994 godina, donese R E [ E N I E

@albata na tuìtelite,- SE UVA@UVA. Presudata i revizijata na Op{tinskiot sud vo Bitola P.br.987/ 92 od 12.03.1993 go-

dina,- SE UKINUVAAT i predmetot se vra}a na prvostepeniot sud na povtorno sudewe″. ″OP[TINSKIOT SUD VO BITOLA...sudijata Blagoj Donovski...na 27.06.1994 god.

ja donese slednava P R E S U D A

Tu`benoto barawe na tuìtelot Risto Ivanovski za da se poni{ti odlukata na dis-ciplinskata komisija na tuèniot POS ZIK ′Pelagonija′ Bitola RE ′Kole Kaninski′ s.Po-rodin br.04-225/2 od 13.05.1991 god. so koja e oglasen za vinoven za storena pote{ka povreda na rabotnata obvrska i mu e izre~ena disciplinska merka prestanok na rabotniot odnos, pa da se zadolì tuèniot da go vrati tuìtelot na rabotno mesto sovetnik vo PE sto~arstvo vo rok od 8 dena po priemot primerok od presudata, SE ODBIVA.

R E [ E N I E Predlogot na tuìtelot, za da sudot izdade vremena merka so koja {to }e se zadolì

tuèniot da mu isplatuva po 10.000 den. mese~no vo vid na nadomest na li~en dohod smetano od 1.05.1994 god. pa do pravosilnoto okon~uvawe na sporot, SE ODBIVA.

R E [ E N I E Se utvrduva deka tu`bata na tuìtelot Kitan Min~evski so koja {to bara{e da se

poni{ti odlukata na discilinskata komisija na tuèniot br.04-225/2 od 13.05.1991 god. so koja {to mu e izre~ena merka prestanok na rabotniot odnos, pa da se zadolì tuèniot vo rok od 8 dena da go vrati na rabotno mesto selekcioner mati~ar, E POVLEÊNA″.

31.31.31.31. Se potvrduva, glavniot nositel na incijativata vo Incijativniot odbor Kitan Min~evski se povlekol od ponatamo{noto tuèwe, toj odma bil vraten na rabota, a iako tu-`bata bila zaedni~ka sudskiot spor prodolìl samo za mene. Ako se zemi vo predvid, deka Kitan Min~evski kako prethoden rakovoditel na Sviwarska farma bil obvinet za pove}e i pote{ki dela vo sporedba so mene, se potvrduva, ne se sudelo, tuku samo Pravosudstvoto li-kvidiralo, tokmu mene. Ova se potvrduva i so dokazot, deka jas imav podneseno krivi~ni pr-ijavi na sudiite od sudovite, a tie nepre~eno sudea. Ova go znae{e i pretsedatelot na Okru-`niot sud m-r Boìdar Ko~ov. Do nego bea priloèni fotokopiite na krivi~nite prijavi. Me|utoa, toj sudiite ne gi izzede. Sledi toj, pretsedatelot na Okru`-niot sud, da ja potvrdi odlukata, vo sudskiot sovet kako pretsedatel.

So G`.br.2113/94 ″OKRU@NIOT SUD VO BITOLA kako gra|anski vtorostepen vo sovet sostaven od Pretsedatelot na sudot m-r Boìdar Ko~ov kako pretsedatel na sovetot i sudiite: Blagoj Stojkovski i Vladimir Atanasov, kako ~lenovi...Risto Ivanovski od Bito-la, protiv presudata na Op{tinskiot sud vo Bitola, P.br.987/92-I od 27.6.1994 god., na sedni-cata odràna na 7.11.1994 g. donese

P R E S U D A @albata na tuìtelot., -SE ODBIVA. Presudata na Op{tinskiot sud vo Bitola, P.br.987/92-I od 27.6. 1994 god.,-SE POT-

VRDUVA″. 32.32.32.32. Vo odlukite na sudiite postoi samo edna stranka, tuèniot. Sledi sudiite, koi

me likvidirale, naprednale. Takov bil Blagoj Donovski. Toj ne sakal da u~i. Tokmu zatoa toj vo Op{tinskiot zatvor- Bitola rabotel kako zatvorski klu~ar. Toj re{il da ima dip-loma na Praven fakultet, nea toj dobil. Duri stanal sudija. Kako zloben izvr{itel na vla-sta, koja nikoga{ ne bila narodna, dostignal do vrhoven sudija. Vrhoven sudija postanal

22

Vladimnir Atanasov itn. Pak, advokatot Icko Domovski, podmitena li~nost, prodolìl da ja obavuva slu`bata advokat.

33. 33. 33. 33. Bidej}i maratonskiot sudski spor nema{e zavr{nica, a toa be{e so cel jas da ne bidam me|u ìvite, sudska praksa na nenarodnoto Pravosudstvo, so sudii yverovi, koi pro-fitirale na moja smetka, morav da se obra}am do Vrhovniot sud, kone~no da se re{i sud-skiot spor. Odgovor:

″VRHOVEN SUD NA REPUBLIKA MAKEDONIJA 12 Br. 603/95 29.11.1995 god. Skopje Do D-r Risto Ivanovski Ul. Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola Razgledana e Va{ata prestavka. Po izvr{enata proverka vo gra|anskoto oddelenie

pri ovoj sud Ve izvestuvame deka Va{iot predmet e zaveden pod Rev.br.127/95 na 31.01.1995 godina, po razgleduvaweto od strana na sudijata izvestitel administrativno e vraten na Op{tinskiot sud Bitola na den 29.09.1999 godina.

Sekretar na Vrhovniot sud na Republika Makedonija Miroslava Nikolova″. (″admi-nistrativno e vraten na Op{tinskiot sud Bitola″,R.I.)

″VRHOVEN SUD NA REPUBLIKA MAKEDONIJA 12 Br. 603/95 25.01.1996 god. Skopje Do G-din Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola Predmet: Izvestie Vo vrska so Va{ata prestavka, a po izvr{enata proverka vo gra|anskoto oddelenie

pri ovoj sud Ve izvestuvam deka Va{iot predmet dostaven na ovoj sud na nadle`nost po izja-vena revizija e zaveden pod Rev.br.51/96 i }e bide zemen vo rabota prioritetno″

″REPUBLIKA MAKEDONIJA VLADA NA REPUBLIKA MAKEDONIJA -Slu`ba za prestavki- Br. 11-617/4 18.07.1996 Skopje Do G-din Ivanovski Risto ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola Vo vrska so Va{ata prestavka do pretsedatelot na Republika Makedonija, a dosta-

vena do ovaa Slu`ba vo koja ukaùvate na bavnoto re{avawe na Va{iot raboten spor I.br. 987/91 koj po revizija od 24.12.1994 godina, se nao|a vo Vrhovniot sud na Makedonija, Ve izve-stuvame deka istata ja ispitavme preku Vrhovniot sud na Makedonija.

Od Vrhovniot sud so pismo br.12-946/96 primeno vo ovaa Slu`ba na 16.7.1996 godina, sme informirani deka po predmetot e vo tek postapka na odlu~uvawe.

Ve molime gornoto primete go kako odgovor na Va{ata prestavka. Rako-voditel Dobrosav Ku~ara″.

Vo Vrhovniot sud se razvlekuvale odlukite, {to se gleda podolu. ″REPUBLIKA MAKEDONIJA VLADA NA REPUBLIKA MAKEDONIJA -Slu`ba za prestavki- Br.11-845/2 16.09.1995 Skopje Do Gdin Risto Ivanovski ul.′Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola Vo odgovor na Va{ata prestavka upatena do pretsedatelot na Republikata a koja e

dostavena na ovaa Slu`ba vo koja barate ubrzuvawe na Va{iot predmet koj po revizija Rev. br.51.96 se nao|a vo Vrhovniot sud na Republika Makedonija, Ve izvestuvame deka za toa Vi e odgovoreno od ovaa Slu`ba so pismo br. 11-617/2 od 19.07.1996 godina.

Zaradi toa soglasno ~len 10-a od Zakonot za postapuvawe po prestavki i predlozi (′Sl.vesnik na SRM′ br.36/77, 12/89 i 19/90), nema osnov za povtorno postapuvawe po Va{ata prestavka″.

″VRHOVEN SUD NA REPUBLIKA MAKEDONIJA 12 Br. 603/95 25.09.1995 god. Skopje Do G-din Risto Ivanovski Ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola Vo vrska so Va{eto barawe do pretsedatelot na Vrhovniot sud na Republika Make-

donija Dimitrie Dimi{kovski za pobrzo re{avawe na predmetot Rev.br.51/95, po negov na-

23

log, izvr{iv soodvetni proverki i utvrdiv deka predmetot e vo postapka na odlu~uvawe. Odlukata na sudot }e vi bide dostavena po redoven pat.

Po ovlastuvawe na Pretsedatelot na Vrhovniot sud na Republika Makedonija Od-govoren rabotnik Marika Popova″.

″REPUBLIKA MAKEDONIJA VLADA NA REPUBLIKA″ -Slu`ba za prestavki- Br.11-1134/2 28.11.1996 god. Skopje Do G-din Risto Ivanovski Ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola Vo vrska so Va{ata povtorena prestavka upatena do pretsedatelot na Republikata a

koja e dostavena na ovaa Slu`ba vo koja barate zabrzuvawe na predmetot Rev br. 51/96 koj po revizija se nao|a vo Vrhovniot sud na Makedonija, Ve izvestuvame za slednovo:

Postapuvaj}i po navodite izneseni vo Va{ata prestavka so pismo br. 11-1134/2 se obrativme do pretsedatelot na Vrhovniot sud na Republika Makedonija, so barawe za po-brzo re{avawe na Va{iot predmet.

Ve molime gornoto primete go kako odgovor na Va{ata prestavka. Rakovoditel Dobrosav Ku~ara″.

″REPUBLIKA MAKEDONIJA VLADA NA REPUBLIKA MAKEDONIJA -Slu`ba za prestavki- Br. 11-1193/2 19.12.1996 god. Skopje Do G-din Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola Vo vrska so Va{ata prestavka upatena do pretsedatelot na Republikata vo koja ba-

ravte pobrzo re{avawe na predmetot Rev.br.51/96 Ve izvestuvame deka od strana na Vrhov-niot sud na Republika Makedonija so pismo broj 12 946/96 od 5.12.1996 godina sme izvesteni deka predmetot Rev br.51/96 e re{en, a odlukata }e Vi bide dostavena po redoven sudski pat.

Ve molime gornoto primete go na znaewe″. ″REPUBLIKA MAKEDONIJA VLADA NA REPUBLIKA MAKEDONIJA -Slu`ba za prestavki- Br. 9.04.1997 god. Skopje Do G-din Risto Ivanovski ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola. Vo odgovor na Va{ata pove}e pati povtoreni prestavki upateni do pretsedatelot na

Republikata, a koi bea dostaveni na postapuvawe na ovaa Slu`ba vo vrska so Va{eto bara-we za pobrzo re{avawe na predmetot Rev.br.51/96 koj po revizija se nao|a vo Vrhovniot sud na Republika Makedonija Ve izvestuvame deka Vi e daden odgovor od ovaa Slu`ba so pismo br.11-1134 od 28.11.1996 godina.

Zaradi toa soglasno ~len 10-a od Zakonot za postapuvawe po prestavki i predlozi (′Sl.vesnik na SRM′ br.36/77, 12/89 i 19/90) nema osnov od povtorno postapuvawe.

Rakovoditel Dobrosav Ku~era″. Presudata Vrhovniot sud ja donel 21.11.1996, od Vlada e 9.4.1997. So Rev.br.51/96 ″VRHOVNIOT SUD NA REPUBLIKA MAKEDONIJA vo sovet

sostaven od sudiite: Ranko Maksimovski-pretsedatel, Kiril âvdar, Petar Golubovski, Qubinka Muratovska-Markova i Violeta Josifova-~lenovi, po pravnata rabota na tuìte-lot Risto Ivanovski od Bitola protiv tuèniot ZIK ′Pelagonija′ RE ′Kole Kaninski′ od s.Porodin, za poni{tuvawe na odluka za prestanok na raboten odnos, re{avaj}i po revi-zijata na tuìtelot podnesena protiv presudata na Okru`niot sud vo Bitola G`.br.21113/94 od 07.11.1994 godina, na sednicata odràna na den 21.11.1996 godina, donese

P R E S U D A Revizijata SE ODBIVA KAKO NEOSNOVANA″. Vo revizijata postoi samo edna stranka, tuèniot, bez tuìtel. Odlukata ne bila ednolasna. Sudijata Kiril âvdar bil protiv... 34.34.34.34. Vrhovniot sudija Vangel Gaga~ev, prvbratu~ed na direktorot Vangel Gaga~ev, ce-

la godina go drèl predmetot vo svojata fioka; bez ednoglasna odluka, vrhovniot sudija Ki-

24

ril âvdar bil protiv. Kako {to sudijata Vasko Radevski ne bil izbran, vrhovniot sudija ja napu{til funkcijata. Ova bilo samo poradi toa {to sudiite moraat da bidat poslu{ni.

35.35.35.35. Vo site odluki ne be{e zemen predmetot od Kabinetot na pretsedatelot, Vladata na Socijalisti~ka Republika Makedonija, Br K 19-14/8 od 3.05.1991, {to go navediv pod to-~ka 16.16.16.16., a od 20.05.1991 ostanav bez raboten odnos i pravo na vrabotuvawe se do denes. Tokmu zatoa jas nego za site raspravi dopolnitelno morav da go priloùvav. Ednostavno sudiite nego go uni{tuvale, od nego nema{e traga. So toa {to tie gi kriele potvrduvawata deka za navedenite povredi namalo dokazi i fakti, e najbitnoto svedo~ewe za montiraniot marato-nski sudski spor, koj ne zavr{il samo so moj smrten slu~aj, na {to mu prethode{e mojate stru~na i materijalna likvidacija, poniùvawete, navreduvawete itn. itn.

36. 36. 36. 36. Kako {to vo niedna sudska odluka ne bil naveden predmetot od Kabinetot na pr-etsedatelot na Vladata na Socijalisti~ka Republika Makedonija Br K 19-14/8 od 3.05.1991, istoto se slu~ilo vo Narodniot pravobranitel. Ova bilo zatoa{to toj ne bil naroden, tuku samo partiski:

″Republika Makedonija NARODEN PRAVOBRANITEL Br. NP-24/2 02.02.1998 godina Skopje Do Risto Ivanovski ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola PREDMET: Dostavuvawe na odluka Vo prilog Vi ja dostavuvame Odlukata na Narodniot pravobranitel vo vrska so

Va{ata prestavka br.73/1/97 donesena na 28.01.1998 godina, podnesena na 01.12.1997 godina. Zamenik na narodniot pravobranitel Suzana Salihu″. ″Republika Makedonija NARODEN PRAVOBRANITEL Br. NP- 24/2 02.02.1998 godina Skopje Soglasno ~len 16, alineja 1 od Zakonot za Narodniot pravobranitel, na den 28.01.

1998 godina Narodniot pravobranitel ja donese slednata O D L U K A

SE OTFRLA prestavkata podnesena od Risto Ivanovski od Bitola, bidej}i od izne-senite podatoci proizleguva deka ne se raboti za povredi na osnovnite slobodi i pravo na ~ovekot i gra|aninot, ili za nekoja druga nepravilnost od strana na organite na dràvnata uprava i od drugi organi i organizacii {to imaat javni ovlastuvawa. (Silexiska odluka na nernaroden pravobranitel, na prosrpskiot komunisti~ki reìm, R.I.)

O b r a z l o ` e n i e Do Narodniot pravobranitel Risto Ivanovski od Bitola, podnese prestavka vo koja

me|u drugoto se naveduva deka kako kandidat za generalen direktor na ZK ′Pelagonija′ vo Bitola, Vangel Gaga~ev (aktuelen direktor na ovoj kombinat) mu izrekol disciplinska mer-ka- prestanok na rabotniot odnos a so ova i montiran sudski proces i deka site sudski od-luki bile doneseni pod vlijanie na Vangel Gaga~ev.

Vo navodite vo pretstavkata Ve izvestuvame deka Narodniot pravobranitel spored ~len 2 od Zakonot za Naroden pravobranitel e organ na Republikata koj gi {titi ustavnite i zakonskite prava na gra|anite koga im se povredeni od organite na dràvnata uprava i od drugi organi i organizacii {to imaat javno ovlastuvawe. So ogled na toa deka ZK ′Pelago-nija′ od Bitola ne prestavuva organ na dràvnata uprava {to ima javni ovlastuvawa, Naro-dniot pravobranitel ne e nadleèn da postapuva.

Isto taka, so ogled na toa deka sudovite se samostojni i nezavisni, Narodniot pra-vobranitel ne moè da se vpu{ta vo toa dali nivnite odluki se pravilni ili nepravilni. (Zna~i, toj moral da se ukini, R.I.)

Vo prou~uvaweto na navodite vo prestavkata, ocenuvame deka vo konkretniot slu~aj ne se raboti za povreda na osnovnite prava i slobodi na ~ovekot i gra|aninot nitu pak za nekoja druga nepravilnost od strana na organite na dràvnata uprava i od drugi organi i organizacii {to imaat javni ovlastuvawa, poradi {to vo smisla na odredbite od ~len 16, alileja 1 od Zakonot za Narodniot pravobranitel se odlu~i kako vo dispozitivot. DOSTAVENO DO: podnesitelot na prestavkata NARODEN PRAVOBRANITEL

25

Branko Naumovski″. Iako do Narodniot pravobranitel be{e podnesen cel predmet, voden vo sudovite, rabotniot odnos ne bil osnovno pravo i sloboda na ~ovekot i gra|aninot. Sledi ~ovekot i gra|anot da umre za jadewe...

Branko Naumovski negovata komunisti~ka partija go unapredila. Pa toj stanal usta-ven sudija. Taka toj ja dostignal komunisti~ka vrhu{ka.

37.37.37.37. Bidej}i sudskiot spor be{e politi~ki, sakaj}i da se povtori postpakata, nekol-ku pati se obrativ do pretsedatelot na Vrhovniot sud. Od nego gi dobiv slednite odgovori:

″VRHOVEN SUD NA REPUBLIKA MAKEDONIJA 12 Br. 1634/99 13.01.2000 Skopje Do Risto Ivanovski Ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola Vo vrska so Va{iot predlog za povtorna revizija po predmetot Rev.br.51/96, Ve izve-

stuvame deka protiv odlukata na Vrhovniot sud na Republika Makedonija doneseni po revi-zija ne se dozvoleni pravni sredstva, osven povtoruvawe na postapka, vo slu~ai i uslovi pr-edvideni so zakon″.

″REPUBLIKA MAKEDONIJA VRHOVEN SUD NA REPUBLIKA MAKEDONIJA Kabinet na pretsedatelot 12 Br. 1634/99 2.02.2000 Skopje Do Risto Ivanovski ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola Vo vrska so Va{ata pismena prestavka od 24.01.2000 godina, Ve izvestuvame deka

ostanuvame na porano dostaveniot odgovor od 13.01.2000 godina zaveden pod na{ broj 1634/99″.

″VRHOVEN SUD NA REPUBLIKA MAKEDONIJA 12 Br. 202/01 3.5.2001 Skopje Do Risto Ivanovski Ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola Vo vrska so Va{ata pismena prestavka do pretsedatelot na Vrhovniot sud na Repu-

blika, Ve izvestuvame deka istata e nejasna i ne sodrì konkretni podatoci za da Vrhov-niot sud na Republika Makedonija postapi po pismeniot podnesok. Imeno, }e bide potrebno da precizirate pred koj osnoven sud se vodi Va{iot predmet, kako i da navedete ne samo broj na predmetot tuku za kakov vid na predmet se raboti za da bi moèle da se proverat navo-dite vo prestavkata″. (Promenet pretsedatel, R.I.)

″VRHOVEN SUD NA REPUBLIKA MAKEDONIJA 12 Br. 202/01 24.05.2001 god. S K O P J E Do Risto Ivanovski Ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola Vo vrska so Va{ata prestavka upatena do pretsedatelot na Vrhovniot sud na Repu-

blika Makedonija, vo odgovor Ve izvestuvame za slednoto: Va{iot predmet Rev.br.51/96 e re{en so odluka na ovoj sud od 21.11.1996 godina, so

koja revizijata se odbiva kako neosnovana. Raspolagate so vonrednoto pravno sredstvo barawe za povtoruva-we na postapka vo

uslovi i vo postapka propi{ana so zakon″. Pretsedatelot na Vrhovniot sud, do kogo se obra}av, se povlekol. 38.38.38.38. Predmetite od Vrhovniot sud bea priloèni do Osnovniot sud- Bitola vo mojot

predlog za povtoruvawe na postapkata, na 19.06.2001. Mojot sudski spor be{e politi~ki, {to go navediv vo predmetot za povtoruvawe na

postapkata. Isto taka, istaknav, predmetot ne e od normalna postapka, tuku samo politi~ki, so {to jas bev likvidiran/uni{ten. ″OSNOVNIOT SUD VO BITOLA so sudijata Aleksandar Pr~evski kako Pretse-datel na sovetot...re{avaj}i po predlogot na tuìtelot za povtoruvawe na postapkata po predmetot bez odrùvawe na ro~i{te na den 5.09.2001 godina go donese slednoto

26

R E [ E N I E Predlogot za povtoruvawe na postapkata po predmetot P.br.987/92 pravosilno zavr-

{ena podnesen od tuìtelot, SE OTFRLA kako nenavremen. O b r a z l o ` e n i e...

Tuìtelot na 19.6.2001 godina podnese do ovoj sud predlog za povtoruvawe na posta-pkata po predmetot.

Postapuvaj}i po predlogot za povtoruvawe na postapkata sudot utvrdi deka istiot e nenavremen.

Soglasno ~l. 423 st. 3 od ZPP koj vaè{e vo toa vreme po istekot na rokot od 5 go-dini od denot koga odlukata stanala pravosilna predlog za povtoruvawe na postapkata ne moè da se podnese osven ako povtoruvawe se bara od pri~ini navedeni vo ~l. 421 t. 2 i 3 od ZPP″.

Me|utoa, vo re{enieto ne be{e navedeno ni{to od ona {to jas napi{av i priloìv. Se potvrdi, Aleksandar Pr~evski ne bil sudisko lice tuku politi~ko. Tokmu zatoa, toj bil izbran za Javen obvinitel na Republika Makedonija. Toj kako politi~ko lice, slep izvr-{itel na politi~ki naredbi, nosel politi~ki odluki. Sledi, toj samiot da priznae, koga toj za sebe javno izjavil, deka toj bil glup. Kako nego slepi izvr{iteli bile drugite sudii, iz-brani od prosrpskata komunisti~ka partija.

So G`.br.1743/2002 ″APELACIONIOT SUD VO BITOLA kako gra|anski vtoro-stepen, vo sovet sostaven od sudiite M-r Qube Nedelkovski- pretsedatel, Aleksandar Fi-lipov i Sneàna Bogdanoska- ~lenovi... na sednicata odràna na 17.09.2002 godina, donese

R E [ E N I E @albata na tuìtelot SE ODBIVA kako neosnovana. Re{enieto na Osnovniot sud vo Bitola P.br.987/92 od 05.09.2001 godina, SE POT-

VRDUVA″. Inaku sudijata Qube Nedelkovski napreduval i poradi toa {to bil sudija za pred-

metot na Incijativniot odbor na Sviwarska farma... Sledi taa od ~umata 100% da se uni-{ti, {to vaì i za mene od sudstvoto.

″REPUBLIKA MAKEDONIJA VRHOVEN SUD NA REPUBLIKA MAKEDONIJA Generalen sekretar 12 Br. 19 7/04 11.3.2004 Skopje Do Risto Ivanovski Ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola Vo vrska so Va{iot podnesok od 23.2.2004 godina, upaten do Vrhovniot sud na Repu-

blika Makedonija, za pobrzo re{avawe na predmetot Rev.br.240/03, Ve izvestuvam deka pre-dmetot re{en i na 17.2.2004 godina ekspediran do Apelacioniot sud Bitola″.

″VRHOVNIOT SUD NA REPUBLIKA MAKEDONIJA vo sovet na sudiite: Qubi-nka Muratova- pretsedatel, Stefka Ristevska, Safet Aliu, Vasil Gr~ev i Ajet Mehmeti- ~lenovi...na sednicata odràna na den 14.01.2004 godina, donese

R E [ E N I E Revizija SE ODBIVA KAKO NEOSNOVANA″. 39.39.39.39. Sledi da prodolàm da baram da se povtori postapkata. Pove}e pati se obra}av

do Pretsedatelot na R.Makedonija i Premierot na Vladata na R.Makedonija. Imam pove}e prestavki do Sudskiot sovet na R. Makedonija. Nikoj ne bil nadleèn. Narodot se podelil partiski, sekoj gleda samo da se odrì, samo na {teta na narodot, ~ii 7 miljardi dolari bi-le izneseni vo stranstvo, a toj traga hrana vo ku}nite |ubri{ta...Sledi:

″OSNOVNIOT SUD VO BITOLA, so sudijata Slavica Mirkovska...bez odrùvawe na ro~i{te na den 21.09.2007 god., go donese slednoto

R E [ E N I E Predlogot na Risto Ivanovski za povtoruvawe na postapkata po predmetot na Op-

{tinski sud Bitola P.br.987/92 pravosilno zavr{ena, SE OTFRLA″. (Povtorena postapka kako pod to~ka 38.38.38.38., R.I.)

So [email protected]/2007 ″APELACIONINOT SUD VO BITOLA, vo sovet od sudiite M-r Qube Nedelkovski- pretsedatel, Quben Ne{kovski i Sneàna Bogdanoska...na sednica-ta na sovetot odràna na 09.11.2007 god., donese

27

R E [ E N I E @albata na tuìtelot SE ODBIVA, kako neosnovana. Re{enieto na Osnovniot sud vo Bitola, P.br.987/92 od 21.09.2007 god., SE POT-

VRDUVA″. (Vtorpat potvrdi Nedelkovski-Bogdanoska, R.I.) Edinstvena gre{ka bila {to jas sum bil samo ~esen, trudoqubiv... 40.40.40.40. Pokraj {to sum bil ~esen, trudoqubiv...sum rabotel 4 godini kako nau~en sora-

botnik vo Germanija i sum doktoriral vo Avstrija. Isto taka, jas imam objaveno mno{tvo samostojni trudovi i mno{tvo knigi. Tokmu zaradi mojata preozbilnost i rabotlivost ne samo so montiran sudski proces da sum izbrkan od rabota, od 20.05.1991 ostanav bez raboten odnos i pravo za rabota. Duri tokmu poradi moite nau~ni i stru~ni sposobnosti postanav nepodoben vo makedonskite univerziteti, koi kako dràvni stanale privatni na vrabo-tenite, kako nivno samoupravno pravo, nepoznato vo kapitalisti~kiot svet,~ii neprijateli bea komunistite, denes komunisti~ki gazdi vo dràvava, ~ii komunisti stanale aramiski kapitalisti.

Na 15 konkursi vo makedonskite univerziteti jas bev odbien, a bea, primeni interni lica koi nemaa objaveno nitu eden samostoen trud, nitu objavena kniga. Za primer se naveduva konkursot po govedarstvo od Zemjodelski fakultet- Skopje. Na 10.10.2003 be{e podnesena tu`ba.So XIII P.br.3555/03 ″OSNOVNIOT SUD SKOPJE I SKOPJE kako prvostepen gra|anski sud preku sudijata Dragica Sapunxieva kako Pretse-datel na sovetot...na den 11.12.2003 go donese slednoto: R E [ E N I E

Tu`bata na tuìtelot Risto Ivanovski od Bitola, za zadolùvawe na tuèniot Ze-mjodelski fakultet Skopje da izvr{i izbor na kandidat po oglasot objaven vo vesnikot ′No-va Makedonija′ na 13.11.2002 godi-na, SE OTFRLA″. Vo obrazloènieto stoi: ″Imaj}i go vo vid napred iznesenoto sudot oceni deka so ogled na toa {to nitu vo konkursot, nitu vo za-konot na rabotnite odnosi ne e utrden rok vo koj treba da se izvr{i izbor na kandidat po objaven konkurs, pravo e na rabotodavecot koga }e izvr{i izbor po objaveniot konkurs. So ogled na toa {to od strana na tuèniot ne e donesena kone~na odluka so koja eventualno bi bilo povredeno pravoto na tuìtelot pri izbran kandidat po objaveniot konkurs, a poa|aj-}i od sodrìnata na napred navedenite zakonski odredbi, sudot oceni deka ne se ispolneti uslovite utvrdeni so ovie zakonski odredbi odnosno deka tuìtelot nema pravo na sudska za{tita poradi {to i odlu~i tu`bata da ja otfrli″. So navednoto se potvrdi, konkursite bile interni za interni lica. Sudot potvrduval samo interni lica. Sudovite bile interni.

Na 12.02.2004 be{e podneseno àlba. So [email protected]. 1427/04 ″APELACIONIOT SUD SKOPJE vo sovet sostaven od sudiite Teofil Tomanovi}, pretsedatel na sovetot, Zoran Mihajlovski i Maru{a Elenoska, ~lenovi na sovetot...na nejavnata sednica na sovetot, od-ràna na den 24.03. 2004 godina, go donese slednoto: R E [ E N I E

@ALBATA SE ODBIVA KAKO NEOSNOVANA RE[ENIETO na Osnovniot sud Skopje I Skopje P.br.3555/03 od 11.12.2003 godina,

SE POTVRDUVA″. Sledi Molba do Javnoto obvinitelstvo na 05.06.2004, a Javnoto obvintelstvo na R.

Makedonija so Go.br.1026/04 od 05.07.2004 soop{tuva: ″Vo vrska so va{ata incijativa za po-digawe na barawe za za{tita na zakonitosta protiv re{enieto G`.br.1427/04 od 24.03. 2004 godina na Apelacioniot sud Skopje, so koe e potvrdeno re{enieto P.br.3555/03 od 11. 12. 2003 godina na Osnovniot sud Skopje I Skopje, Ve izvestuvame deka po izvr{eniot uvid vo spisite i ocenka na navodite vo podavkata, Javniot obvinitel na Republika Makedonija ne utvrdi deka so pravosilnata sudska odluka e storena povreda na zakonot koja bi moèla da posluì kako osnov za upotreba na ova pravno sredstvo.

Zamenik javen obvinitel Kleo Bubeska″. Kleo Bubevska kako bitol~anka na taa funkcija ja postavil od Bitola Javniot obvi-

ntel Aleksandar Pr~evski. Zna~i, za Pravosustvoto i Obvintelstvoto konkursite se samo formalno objaveni, samo za interni lica, koi vo ìvotot ni{to ne rabotele i ne posti-gnale. Zatoa vo dràvava takviot nastaven, rakovoden i stru~en kadar go zaostanalo sto~ar-stvoto, {to go napravil i Vangel Gaga~ev. Toj so mo} i dràvni pari doprinesol za jas da ne bidam izbran, so {to mojata povisoka polo`ba nego li~no ne bi mu na{tetela. Pak, toj cela

28

dokumentacija vo Kombinatot ja uni{til. So vakvi nezakonski dejstvija toj kako zlo~inec }e opstoi ~ist.

41.41.41.41. Direktorot Vangel Gaga~ev samovolno i nasilni~ki mi go namali li~niot dohod. Ova se gleda vo Re{enieto D.br.04-362 od 04.08.1987 od ZIK ″Pelagonija″- Bitola RZ za una-preduvawe i razvoj na zemjodelieto. Vo nego stoi: Risto Ivanovski ″Sam.stru~.sov.za ishra-na na stokata″ so ″startna osnova, 3.100 boda so zborovi (tri iqadi i sto boda) a po kriteri-umot rabotno iskustvo, za sekoja godina priznat raboten sta` po 0,5% a najmnogu od 20% vo odnos na li~niot dohod po drugite osnovi od tekovniot trud″...″od 01.07.1987 godina″: Zna~i, 3.100 boda + raboten sta` za sekoj godina dopolnitelno u{te 0,5% vo godinata. Tokmu zatoa site sovetnici zemale li~en dohod vo zavisnost na rabotniot sta`, site so startna osnova 3.100 boda.Onie koi od mene bea postari zemaa zna~ajno pove}e.

Me|utoa, so Odluka br. 27.02 32/6 od 06.07.1990 god od Pretprijatie vo op{testvena sopstvenost stoi: ″Rabotnikot RISTO IVANOVSKI na raboti i rabotni zada~i stru~en sovetnik vo Zavod za unapreduva-we i raz.s.Novaci se rasporeduva na raboti i rabotni za-da~i stru~en sorabotnik vo RE ′Kole Kaninski′ s.Porodin pri POS ZIK ′Pelagonija′- Bi-tola, po~nuvaj}i od 09.07.1990 god, odnosno po kone~nosta na odlukata″.

Mene mi se vele{e, nema da mi se namalat bodovite. Bidej}i jas ne mu veruvav na Va-ngel Gaga~ev, ja iskoristiv pravnata pouka, koja glase{e: ″Imenovaniot ima pravo na pri-govor vo rok od 15 dena od denot na priemot na odlukata do Rabotni~kiot sovet na POS ZIK ′Pelagonija′- Bitola″. Po mojot prigovor sledi O D L U K A: ″Prigovorot br.26-03-146 od 20.07.1990 godina na rabotnikot Risto Ivanovski, vraboten vo POS ZIK ′Pelagonija′-Bitola, Zavod za unapreduvawe i razvoj, protov Odlukata br. 27-02-32/6 od 06.07.1990 god. SE ODBIVA kako NESNOVANA.

Odlukata br.27-02-32/6 od 06.07.1990 godina, so koja {to na imenuvaniot rabotnik se rasporeduva na rabotno mesto stru~en sorabotnik vo RE ′Kole Kaninski′ se potvrduva i is-tata stanuva kone~na″.

Za ova podnesov sudski spor, {to vo predmetov e pod to~ka 4. Me|utoa, vo obrazloènieto se naveduva: ″Soglasno na ~l.17 od ZOPRO i ~l.65 i 68

od Pravilnikot za rabotni odnosi, rabotnikot moè da bide rasporeden na drugo rabotno mesto koe e soodvetno na negovata {kolska podgotovka i sposobnost steknati so rabota {to e slu~aj so rasporeduvaweto na imenuvaniot, bidej}i istiot se rasporeduva na rabotno me-sto a koe se bara ista {kolska sprema kako i za rabotnoto mesto {to go obavuva rabotnikot i so ist starten broj na bodovi na ime tekoven trud i rabotno mesto na koe imenovaniot ra-botnik pred rasporeduvaweto″. Zna~i, so startna osnova 3.100 boda, ″za sekoja godina pri-znat raboten sta` po 0,5%″. Za najmladiot 3.100 bodovi i godinite, {to vaì i za najsta-rite. So toa {to vo prvo vreme samo jas bev doktor na nauka, a ima{e postar i magister, samo mojot doktorat ne be{e zemen vo predvid. Toj im pre~el.

Jas imav zavedeno sudski spor, ovde naveden pod to~ka 5. So I.br. 6925/92 ″OP[TI-NSKIOT SUD VO BITOLA, so sudijata poedinec Dragomir Todorovski, po izvr{niot pr-edmet na doveritelot Risto Ivanovski od Bitola protiv dol`nikot ZK ′Pelagonija′ RE ′Kole Kaninski′ od s.Porodin, za pari~no pobaruvawe denes na 28.01.1993 godina donese



′Pelagonija′ RE ′Kole Kaninski′ od s.Porodin br. 40300-601-8878 }e go naplati gorenave-deniot iznos i }e go isplati kako sleduva:

- Na Risto Ivanovski od Bitola ul. ′Mihajlo Andonovski′ br. 6/21 iznos od 256.445,00 denari na ime li~en dohod za dekemvri i razlika za prethodnite meseci, kako i 16.900,00 denari na ime izvr{ni tro{oci; - Iznos od 20.000,00 denari za ve{toto lice Du{an Bakrevski ul. ′Stiv Naumov′ br. 109 na smetka br.40300-623-16-6718-89 kaj Stopanska banka Bitola...″. Od ve{toto lice Dipl.ek.Du{an Bakrevski sledi ″I.br.6925/92 TU@ITEL: Risto Ivanovski

29

TU@EN: ZK ′Pelagonija′- Bitola OSNOV: Isplata na plata IZVE[TAJ PO NAREDBA... 1. Juli 1992 godina: Tuìtelot imal startni bodovi 2900,00 a rabotno iskustvo vku-pno 14 godini, osnoano za sekoja godina po 0,5% bodovi se nagolemuvaat vkupno za 7%, odno-sno za 203 boda, ili vkupno mu sleduvaat, vklu~uvaj}i go i minatiot trud 3103 boda″. Vidlivo e doteruvaweto, {to ne se sovpa|a so kaànoto: ″startna osnova, 3.100 boda so zborovi (tri iqadi i sto boda) a po kriteriumot rabotno iskustvo, za sekoja godina pri-znat raboten sta` po 0,5% a najmnogu od 20% vo odnos na li~niot dohod po drugite osnovi od tekovniot trud″. Vo presmetkite ja ima samo startnata osnova 3.100 boda, no bez minal trud, kako {to stoe{e: ″rabotno iskustvo vkupno 14 godini″. Ve{toto lice od edna strana ja izvr{il sud-skata naredba, ama i èlbata na Vangel Gaga~ev, jas da bidam stru~en sorabotnik so startna osnova 2.900. Negovi samovolija i èlbi jas gi obàliv, sledi startna osnova 3100 boda.

Pod to~ka 30. navediv: ″OP[TINSKIOT SUD VO BITOLA... sudijata Blagoj Do-novski...na 27.06.1994 god. ja donese slednava

P R E S U D A Tu`benoto barawe na tuìtelot Risto Ivanovski za da se poni{ti odlukata na dis-

ciplinskata komisija na tuèniot POS ZIK ′Pelagonija′ Bitola RE ′Kole Kaninski′ s.Po-rodin br.04-225/2 od 13.05.1991 god. so koja e oglasen za vinoven za storena pote{ka povreda na rabotnata obvrska i mu e izre~ena disciplinska merka prestanok na rabotniot odnos, pa da se zadolì tuèniot da go vrati tuìtelot na rabotno mesto sovetnik vo PE sto~arstvo vo rok od 8 dena po priemot primerok od presu-data, SE ODBIVA.

R E [ E N I E Predlogot na tuìtelot, za da sudot izdade vremena merka so koja {to }e se zadolì

tuèniot da mu isplatuva po 10.000 den. mese~no vo vid na nadomest na li~en dohod smetano od 1.05.1994 god. pa do pravosilnoto okon~uvawe na sporot, SE ODBIVA″.

Pa visinata na li~en dohod, koja toga{ ja barav, bila samo 10.000 denari mese~no. Taa bila onaka kako {to presmetal ve{toto lice Du{an Bakreski, {to bilo za mesec: ″Juli 1992 godina: Tuìtelot imal startni bodovi 2900,00 a rabotno iskustvo vkupno 14 godini, osnoano za sekoja godina po 0,5% bodovi se nagolemuvaat vkupno za 7%, odnosno za 203 boda, ili vkupno mu sleduvaat, vklu~uvaj}i go i minatiot trud 3103 boda″.

Ama ova bilo spored I.br.6925/92 od 28.01.1993, {to sledelo po P. br.987/92-I od 3.11. 1992, so re{enie, koe glasi: ″SE ZADOL@UVA tuèniot ZIK Pelagonija AD Bitola RE ′Kole Kaninski′ s.Porodin na tuìtelot Risto Ivanovski i Kitan Min~evski da im ispla-}a nadomestok na li~en dohod {to bi go ostvaruvale do kolku bea na rabota po~nuvaj}i od 1.7. 1992 god. pa do pravosilnoto okon~uvawe na sporot pod strav na krivi~na i materijalna odgovornost″.

3100 boda bile 10.000 denari, dopolnitelno 14 godini minal trud. Me|utoa, izigruvaweto od nego ne zavr{ilo, toj odi da me uni{ti. Bidej}i od 20.05.1991 ostanav bez raboten odnos i go izgubiv pravoto na vrabo-

tuvawe, go iskoristiv zakonot so kogo se predviduva{e kako tehnolo{ki vi{ok vo Agencija za vrabotuvawe na Republika Makedonija Centar za vrabotuvawe- Bitola da dobivam nado-hnada se do moeto penzionirawe. Koga gi sobirav moite dokumenti, dvete poslednite godini ZK ″Pelagonija″ penziskoto osiguruvawe za mene ne go isplatil. So moi li~ni molbi, kako i od Agencijata, toa se izvr{ilo. Me|utoa, toa ne bilo, kako {to bilo predvideno spored zakonot, tuku silexiski, po èlba.

Ova se potvrduva so dokazot od AGENCIJA ZA VRABOTUVAWE...RE[ENIE broj 0306/2999-04 od 17.01.2005 god. Stoi pod to~ka 5: ″Vrz osnova na potvrdata br.sl od 29.12.2004 god., obrazec M-4 kako i izvr{eniot uvid, vistinata na mese~niot PN za vreme na nevrabo-tenost e utvrdena na osnova presmetanite i isplatenite plati kaj rabotodavecot, soglasno so zakon i kolektiven dogovor i iznesuva 50% od prose~nata mese~na plata na rabotnikot za poslednite 24 meseci za lice koe ima PN do 12 meseci, odnosno 40% za ostanatite mese-

30

ci, koj prosek iznesuva 2797 den.″.Zna~i,vakov li~en dohod jas sum nemal. Toj bil ~etiri pa-ti pogolem.

Tokmu zatoa jas toa re{enie na 07.02.2005 so pismo go obàliv. ″AGENCIJA ZA VRABOTUVAWE NA REPUBLIKA MAKEDONIJA Centar za vrabotuvawe Br.03-413 26.12.2006...Z A K L U ^ O K SE DOZVOLUVA obnova na postapka i SE PONI[TUVA re{enieto br.0306/2999-

04 od 17.01.2005 god. na ZVRM Biro za vrabotuvawe BITOLA SE PRIZNAVA pravo na pari~en nadomestok na Ivanovski Risto od Bitola ul. M.

Andonovski br.6/21 po~nuvaj}i od 30.12.2004 god. do vrabotuvawe. Visinata na pari~niot na-domestok za prvite 12 meseci iznesuva 7560 den mese~no, a preostanatoto vreme na kori-stewe iznesuva 6048 den. mese~no.

O B R A Z L O @ E N I E So re{enie br.0306-2999 od 17.01.2005 god. na AVRM Centar za vrabotuvawe Bitola

na Ivanovski Risto mu e priznato pravo na pari~en nadomestok vo traewe od 30.12.2004 god. do vrabotuvawe vo iznos od 1398, 50 den. mese~no za prvite 12 meseci, a za preostanatoto vr-eme na koristewe iznesuva 1118,80 den. mese~no″.

Vo prilog e re{enieto, so obrazloènie:″Ivanovski Risto podnese predlog za obno-va na postapka zaveden pod br. 03-413 od 30.11.2006 god. Koja e okon~ana so re{enie br.0306/ 2999-04 od 17.01.2005 god.

Vo predlogot naveduva da mu se priznae pravo na pari~en nadomestok po valori-zirani prose~ni plati od 1989 god. i 1990 god...″.

Vangel Gaga~ev so 15.120 denari li~en dohod me svrstil kako kvalikuvan rabotnik sviwar ili govedar, ne{to pove}e od op{ rabotnik.

Da ne se izumi, toga{ mojot li~en dohod imal startna osnova so 3.100 boda, kako na tehni~ki direktor na sekoj Rabotna edinica (RE). Na takvi rabotni mesta denes se dobiva po 40.000 denari. Dopolnitelno, kako taen li~en dohod, za kogo se pravi zakonski prestap, na nego ne se pla}a danok, kako nagrada e u{te okolu 40.000 denari. Zna~i, li~niot dohod koj mene bi mi se daval na istoto rabotno mesto, so startna osnova 3100 boda, bi iznesuval 60.000 denari, na {to }e sledi da se plati danok, a ne da se laè i krade dràvata. Kako do-kaz e i slednovo: dene{niot kadar od mene e pomlad. Tokmu zatoa toj bi imal ponizok minal trud. Od druga strana, kadarot, koj Vangel Gaga~ev moè da go vladee e mnogu poslab od otpu-{tenite.

Ova se potvrduva so nivnite najniski prinosi so nedohodovno zemjodelsko proizvod-stvo, za koe ne se koristi hidromeliorativniot sistem ″Streèvo″, so mo} na povr{ina 20.400 ha. Na nego Vangel Gaga~ev ne see kulturi koi baraat navodnuvawe, tuku samo ekstezi-vni kulturi p~enica, ja~men..., na koi ne im e potrebno navodnuvaweto. Mesto da se dobiva p~enica 6.000 kg/ha, so nego denes se proizveduva samo okolu 4.000 kg/ha...

Kako dokaz, deka Vangel Gaga~ev nema odlika na ~ovek, toj mora{e po slu`bena do-l`nost da dozvoli mene da mi se dodelat moite akcii. Toa toj do denes ne go dozvolil. Na-mesto toa toj vrabotenite gi ucenuva tie da kupuvaat akcii. Duri od niv toj poeftino gi ku-puva. Sledat tu`bi...

Pa Vangel Gaga~ev, koj go likvidiral ZIK ″Pelagonija″, a vo ZK ″Pelagonija″ go uni{ti polodelstvoto i sto~arstvoto, go iskr~i ovo{tarstvoto i lozarstvoto, treba da se protera od Kombinatot, nikako toj ne smee da ima nitu edna edinstvena akcija.Naprotiv, toj stanal najgolem akcioner. Pa toj ja uni{tuva dràvava, koja treba samata da se obe{teti.

42.42.42.42. Imam objaveno 36 knigi kako samostoen avtor, tri se na germanski. Dosega sum objavil preku 200 napisi i trudovi. Tokmu jas koj svojot ìvot i go posvetiv na dràvava i nejzinoto sto~arstvo, ostanav isfrlen na ulica.

VANGEL GAGAÊV DU[EVNO RASTROENA LI^NOSTVANGEL GAGAÊV DU[EVNO RASTROENA LI^NOSTVANGEL GAGAÊV DU[EVNO RASTROENA LI^NOSTVANGEL GAGAÊV DU[EVNO RASTROENA LI^NOST Za direktorot Vangel Gaga~ev na ZK "Pelagonija"- Bitola kako zlo~inec sledi:

31

"OSNOVNO JAVNO OBVINTELSTVO B I T O L A PODNESITEL: Risto Ivanovski

Ul. ″Mihajlo Andonovski″ br.6/21 Bitola PROTIV: Vangel Gaga~ev

ZK ″Pelagonija″ Bitola K R I V I ^ N A P R I J A V A

1. Partiskiot funcioner Vangel Gaga~ev od Lazar Koli{evski bil postaven da se likvidira kadarot na Krste Crvenkovski. Gaga~ev bil likvidator na negoviot kadar so na-~elo Gogo Petkovski, generalen direktor. Tokmu so ovoj Kombinatot stanal jugoslovenski rekorder. So partiskata naredba kadarot bil promenet, a Vangel Gaga~ev be{e postaven za pomo{en generalen direktor po zemjodelie. So negovoto nastapuvawe od 1978 godina zemjo-delstvoto i sto~arstvo na Kombinatot bile uni{teni, ovo{tarstvoto iskr~eno itn. Sledi toj vo 1990 godina prv da se raspadne vo dràvava na nezemjodelski dejnosti i zemjodelska dejnost (ZK ″Pelagonija″- Bitola). Bidej}i jas sakav Kombinatot da go spasam od stopan-skiot {tetnik i uni{tuva~ na Kombinatot se prijaviv na konkurs za generalen direktor, protivkandidat na V.Gaga~ev.

2. Sledi da podnesuvam krivi~ni prijavi protiv likvidatorot na ZIK ″Pelagonija″ i uni{tuva~ot na ZK ″Pelagonija″- Bitola, Vangel Gaga~ev. Site tie bile odbivani. Bi-dej}i moeto uni{tuvawe toj go prodolìl so moeto konkurirawe za generalen direktor na Kombinatot, negov protivkandidat, naveduvam {to stoi vo Odluka RO.br.1110/90 od Osno-vniot sud na zdruèn trud vo Bitola. Sudijata \or|i Hristovski, ~ija sopruga vo Kombina-tot postignala golemo unapreduvawe, vo obrazloèniot naveduva: ″...poradi pogre{na ka-drova politika i pogre{na razvojna programa kombinatot potpadnal pod hipoteka na Sto-panska banka...Protiv izbraniot kandidat ima krivi~na prijava do Op{tinskoto javno ob-vintelstvo...krivi~nata prijava do Op{tinsko javno obvintelstvo od 07.12.1990 godina, re-{enieto na Op{tinskiot sud K.br.380/90 od 12.12.1990, pokanite do M-r Mihajlo Naumovski od SVR voden pod br.09-4136 od 09.01.1990 godi-na, tu`bata do Op{tinskiot sud Bitola od 03.08.1990 godina...″.

3. Direktorot Vangel Gaga~ev samovolno i nasilni~ki na kogo saka mu go namaluva li~niot dohod. Bidej}i negovite kaznenici ne se mo}ni vo Pravosustvoto i Javnoto obvini-telstvo, tie ne tuàt i ne podnesuvaat krivi~ni prijavi, kako zaludnost. Duri negovite zlostorstva so ova ne zavr{uvaat, toj poslednite godini im pla}a za penzisko i invalidsko osiguruvawe onolku kolku {to toj saka. Taka site onie koi nego ne mu se dopa|aat, toj niv gi kaznuva se do nivnata smrt, duri po nivnata smrt, koga po smrtta PIO go prevzema bra-~niot partner na po~inatiot. Kaj nego nema zastanuvawe se dodeka ne odi na drugiot svet, a nego kako zlostornik tamu mu e mestoto u{te od 1978 godina.

4. Toj koj saka i koga saka go pu{ta vo penzija, duri od nego pomladi. Koga se ispra}a vo penzija, ~ove~no e da se izdejstvuva, taa da se zgolemi. Ako toa ne e mo`no, barem taa da ostane na isto nivo kako {to se odvojuvalo za vrabotenite. Naprotiv, toj izìvuvaj}i se vrz vrabotenite, samovolno mu ja namaluva penzijata, so koja vrabotenite treba da proì-veat do krajot na svojot ìvot, a ne da bidat stradalnici i da go mrazat svojot dolgogodi-{en doprinos vo pretprijatieto i dràvata. Duri toj na lu|eto koi se tehnolo{ki vi{ok ili vo penzija dvete posledni godini im pla}a, kako {to toj saka, i na koj saka. Za nego ne vaàt zakoni. Toa toj za site go pravi so ″presmetki″, od svojot xep, za svoj xep, poradi{to toj ima najgolem broj akcii. Samo za primer: se skaral so eden so zavr{en Zemjodelski fa-kultet- Skopje, koj bil rakovoditel, nego mu dal pomala penzija od negoviot zamenik so Vi-{a zemjodelska {kola- Bitola. So eden tret, poradi li~ni pobudi, magacioner mu dodelil pogolema penzija od dvata prethodni. Eden miren agronom go pu{til vo penzija so najniska nahnada, oti toj ne ″kasal″. Negoviot kolega mu se zakanil na Vangel Gaga~ev, deka toj kako pomlad od nego }e odi vo penzija najmalku eden den po nego. Pomladite od nego oti{le vo penzija, toj ne odel, toj }e odel vo penzija vo dlaboka starost kako sopstvenikot na ″Fiat″ itn. Najdobar primer sum jas. Jas kako sovetnik zemav li~en dohod kako tehni~ki direktor,

32

a kako tehnolo{ki vi{ok pred penzija ne zemav kako tehni~ki direktor, nitu kako rakovo-ditel, nitu kako negoviot zamenik, nikako kako magacioner, tuku kako ″sviwar″, oti toj ta-ka sakal. Zatoa toj deli li~en dohod vo plik zatvoren, boèm so nagrada, od nego odredena, so {to ne se pla}a doprinos ...za li~en dohod. Pa toj samo ja laè dràvava.

5. Koga toj nekoj saka da go izbrka od rabota, so meseci go pra}a na prinudni rabo-tni akcii, so rabotno vreme koe samo toj go odreduva. Tokmu zatoa toj e vinoven za mnogu smrtni slu~aevi, na svoi kolegi, duri srcebolesno. Samo tokmu zatoa mnogu go napu{tija Kombinatot. Za niv pla}a dràvata, a toj nivniot dohod go prisvojuva, kako {to saka, a za niv rabotat akcia{ite na negovite SS- trupi. Sledi, toj negovite da ne gi brka od rabota, tuku toj niv gi pu{ta so nagrada, za koja isto taka toj ne pla}a danok. Negovite samovolija i bezzakonija ne se merlivi: zlostori...

6. So vakva kadrova politika Kombinatot e uni{ten. Ova se potvrduva so nivnite najniski prinosi so nedohodovno zemjodelsko proizvodstvo, za koe ne se koristi hidrome-liorativniot sistem ″Streèvo″, so mo} na povr{ina 20.400 ha. Na nego Vangel Gaga~ev ne see kulturi koi baraat navodnuvawe, tuku samo ekstezivni kulturi p~enica, ja~men..., na koi ne im e potrebno navodnuvaweto. Mesto da se dobiva p~enica 6.000 kg/ha, so nego denes se proizveduva samo okolu 4.000 kg/ha...

7. Kako dokaz, deka Vangel Gaga~ev nema odlika na ~ovek, toj mora{e po slu`bena dol`nost da dozvoli mene da mi se dodelat moite akcii. Toa toj do denes ne go dozvolil. Istoto vaì i za drugite. Namesto toa toj vrabotenite gi ucenuva tie da kupuvaat akcii. Duri od niv toj poeftino gi kupuva. Sledat tu`bi... 8. Pa Vangel Gaga~ev, koj go likvidiral ZIK ″Pelagonija″, a vo ZK ″Pelagonija″ go

uni{ti polodelstvoto i sto~arstvoto, go iskr~i ovo{tarstvoto i lozarstvoto, treba da se

protera od Kombinatot, nikako toj ne smee da ima nitu edna edinstvena akcija. Naprotiv,

toj stanal najgolem akcioner. Pa toj ja uni{tuva dràvava, koja treba samata da se obe{te-

ti.

9. Za ova sum pi{el vo javni glasila, a bilo prijavuvano vo Policijata. Isto taka, bile

podnesuvani krivi~ni prijavi. Ova go pravele i drugi. Nego kako mo}nik nikoj ni{to ne mu

moèl.

10. Toj bil sklon na uni{tuvawe na dokumenti. Najdobar primer bil vesnikot na Ko-

mbinatot ″Pelagonija″, koj bil ukinat tokmu od nego. Toj toa go pravel so cel samo da ja

zaskrie vistinata od javnosta. Za fizi~kiot obem ima podatoci vo Statistika itn.

11. Toj kako nositel na se vo Kombinatot, toj od stranstvo se kupuva{e i kupuva i toa direktno od proizveditelite, a za istoto se ispla}a poskapo otkolku {to se toa da ku-pi od trgovski firmi vo dràvata, {to zna~i i vo Bitola. Taka, toj razlikata na cenata ja prisvojuva i nea ja izliva vo stranstvo. Vakvi stoki se traktori Xondiri..., avtobusi..., si-stem za molzewe..., itn. Isto taka e poznato, pri masovno kupuvawe, prodava~ot za kupu-va~ot dava popust, a toj moè da se isplati vo dopolnitelno na u{te nekoja istovetna ma-{ina/oprema ili vo vid na kola. Se ova stanuva privatno na direktorot...

12. Isto taka, toj prodava{e i prodava se kako {to saka i na kogo saka. Ovde se ra-zni upotreblivi osnovni sredstva, duri novi. Ova vaì i za se drugo. Pa za ova dovolno znae

33

javnosta. Toa toj go pravi direktno vo ~etiri o~i, zatoa{to toj e nositel na zloto vo Kom-binatot, samo toj najpove}e da se obogati.

13. Toj e likvidator na sto~arstvoto. Ova proizleguva poradi toa {to toj tvrde{e deka sto~arstvoto ne bilo dohodovno. Toj ova sekoga{ javno go izjavuva{e. Deka ova ne e bez osnova, vo govedarskata farma s.Porodin poradi nemawe na dobito~na hrana od glad iz-umrele govedata. Umirawata prodolùva. Ova i denes se potvrduva, so visoka smrtnost.

14. Me|utoa, pogolemo zlo e {to toj na dràvite im go ~isti sto~niot fond, so {to gi {iri bolestite vo Kombinatot: ~uma, bruceloza itn. Za vo ova toj da uspee, go otu|il ve-terinarniot kadar, a se pravi privatni zdelki na {teta na dràvata.

Poradi vakvite samovolija, sledat oboluvawe na preku 100 vraboteni vo Kombi-natot od stafilokokoza, a ènski dve pote{ko bolni, me|u koi soprugata na porane{niot minister @ivko Jankulovski i na {umarot Zoran Stani}. Samo so mo} se odbegnuva o{te-tata. Vakva e i bolesta auecki i ~umata.

Duri vo polza na Vangel Gaga~ev direktorot na Veterinarniot institut- Skopje \o-r|i Mickovski- Grkot laè, vo cel svet ~umata ja ima, ne samo vo R.Makedonija so Sviwar-ska farma s.Porodin. Ova e samo zaradi dobivka, {to vaì i so kontrolata na kvalitetot na hranata, vr{ena kaj niv. Pa tokmu ova ne e nivna dejnost, za{to taa treba da bide samo-stojna, nikako zdelki na grupa gra|ani. Deka tie so mo} se pravat e potvrda so odbeleù-vawe na sto~arstvoto so u{ni markici..., prigrabeno od niv, a toa e dejnost samo na Instut-ot za sto~arstvo- Skopje...Se se raboti samo za da se dojde do pove}e zarabotuvawe, duri od nenadle`ni, samo na {teta na dràvava.

Zna~i, toj kako svetski ~udo tvrdi, ~umata so vakcina tie ja iskorenile od drà-vava. Sledi toj kako potkupen od V.Gaga~ev mene da me negira, tvrdej}i deka jas sum govorel proizvolno, vo farmata nemalo ~uma, taa bila izle~ena od fakcinite, so koi zarabotuval negoviot instutut. Ova be{e po povod na moeto intervju vo vesnikot ″Dnevnik″, {to toj me-ne me negira{e, a mojot demant ne be{e objaven, se bilo za dobivka. Isto taka, \or|i Mi-ckovski na bitolskata televizija ″Tera″ mene me negira{e. Negovite izjavi ostanale svet-sko ~udo, oti vo svetot sviwite se uni{tuvaat. Bidej}i negovoto obrazovanie ne bilo svet-sko, a Srbija saka da stane svetska, taa re{ila da ja iskoreni samo so uni{tuvawe na sviwi-te, a bolni }e ostanat samo sviwite vo R.Makedonija i toa poradi zlo~inot na Veterinar-niot instutut, so negoviot pulen \or|i Mickovski, sorabotnik na Vangel Gaga~ev. Novina-rot bitol~anec na ″Dnevnik″ po~inal, {to ne vaì za eden drug bitol~anec, koj ne go obja-vi moeto intervju vo ″Fokus″ protiv yverot Vangel Gaga~ev, na mene se zarabotuvalo, {to trae se do denes. Pa Vangel Gaga~ev li~nostite na glasilata si gi potkupil i toa na {teta na dràvata, a samo toj da ostane negibnat gazda. Ova se naveduva samo so cel da se objasni, toj so dràvni pari se potkupil za da opstojuva. Ova stanalo od 1990 godina koga dràvata stanala nenarodna, tuku samo partiska, samo SDSM-ovsko privatizirana. Deka toa e taka, e slu~ajot so stafilokokoza vo druga bitolska firma od sviwi od druga farma. Od Veterina-rniot institut se tvrde{e, toa ne bilo od stafilokoki, tuku od prevozot poradi drugi pre-dizvikuva~i, nivna laga, za tie da zarabotat- samo za sorabotka. A e i sleden slu~aj, true-weto od nitrat-nitrit od raspadnatata organska materija na treva, koja se najduva vo tiwa na ribnik ili ezero, kako {to bilo so branata ″Matka″ otruenite ribi vo Vardar, i toa sa-mo kako posledica na nedostatok na kislorot, a ne spored niv od mehani~ko povredi... Ili so sodrìna na mleko vo prav vo bitolskata ″Mlekara″ vo posledno vreme koga ima najniska sodrìna na mleko vo prav. Ova se istaknuva, so cel da se objasni, deka Vangel Gaga~ev so dràvni pari se potkupil i spored stepenot na potkupuvawe, toj e vo sostojba se da potku-pi, samo toj da bide pobednik, a gubitnik e samo dràvava.

15. Isto taka, vo s.Porodin vo Sviwarska farma za negovo vreme se izvr{eni pro-padnati rekonstrukcii za privatni celi, {to vaèlo za celiot Kombinat, u~esnicite gra-dele ku}i...Da ne se izumi so rekonstrukcijata na govedarska farma vo s.Radobor... (Nadyor-nikot ja poseti Sviwarska farma koga vo nea se be{e zavr{eno. Istata grade`na firma od Ohrid vo Ohrid ja izgradi ku}ata na rakovoditelot na Sviwarska farma, R.I.)

16. Iako toj go likvidira sto~arstvoto, toj za da se obogati kupuva oprema i dobi-tok od stranstvo, za{to pla}a poskapo. Tokmu zatoa za àlewe e koga mle~niot sistem na odgleduvawe na kravite i nivno molzewe se uni{til vo site govedarski farmi, menuvaj}i

34

go sistemot od poedine~no drèwe na kravite vo grupno drèwe i molzewe. A ova se vr{i samo za perewe na pari, kupuvaj}i direktno od stranstvo poskapo otkolku preku trgovska ku}a vo dràvava.

Za se ova, kako i za bezbroj drugo, {to ovde ne e navedeno, protiv nego od mene i dru-gi lica bea podnesuvani krivi~ni prijavi. Me|utoa, partiskoto Obvinitelstvo niv gi ot-frla{e, samo taka toj be{e {titen. Se tvrde{e, toj mene li~no ne mi nanel {teta. Pa toj samovolno i bez osnova me izbrka od rabota, duri na silexiski na~in li~niot dohot od 1989 i 1990 godina ~etiri pati vo 2006 godina mi go namali so kogo }e ìveam do mojata smrt, na-vedeno pod to~na broj 3. Isto taka, protiv nego bea podnesuvani privatni tu`bi. I Pravo-sudstvoto bilo partisko. Samo taka toj postanal gazda na Kombinatot i toj kako pla~ka{ da se obogati. Samo taka dràvava be{e mo`no da se opla~ka, a nejziniot kapital koj se so-zdaval po 1945 da bide opla~kan samo po 1990 godina, {to e najgolem zlostor. Samo taka toj kapitalot go iznese vo stranstvo i stavi vo dràvata na li~na smetka. Sledi negovite deca da vozat najskapi vozila, a toj kako bednik se do 1990 godina nose{e samo edna òltenikava ventijaga, so koja ode{e i na priemi...

17. Pa toj e samo neprijatel na Makedonija i Makedoncite, likvidator na zemjodel-stvoto i sto~arstvoto, tikvar, du{evno rastroena li~nost, profesionalen ubiec, kodo{ i aramija. Ovde e najbitno da se istakne, deka toj bil ″profesionalen ubiec″. Toj kako ″srcev bolesnik″ ne sluèl vojska, {to go pravele i pravat Makedoncite. Sledi toj kako krvolo-~en yver profesionalno da gi ubie srcevite bolni, negovi kolegi..., i toa na negovite yver-ski prinudni akcii so meseci... Ama toj proumrel i zdravi...

Za potvrda deka toj moral da bide krupen aramija, e dokazot koga toj si dozvolil si-tnite aramiv~iwa da gi brka od rabota, {to ne vaì za negovite krupni aramii, negovi so-rabotnici, rakovoden kadar. Tie kradele na krupno, kombinatski rekolti se predavale pri-vatno. Duri pronevera na bon~iwa za op{testvena ishrana. Od obvinenieto nositelot na proneverata toj go oslobodil. Za se ova gi {titela nivnata SKM, denes SDSM. Toj kako Vangel Gaga~ev bil sopartiec, denes bogata{...

18. Samo taka toj stanal gazda na Kombinatot, {to nego Pravosustvoto kako anti-sudsko mu dozvoli toj da bide izbran direktor na Kombinatot, koj tokmu poradi nego be{e pod hipoteka..., {to se navede pod to~ka 2. Pa toj e samo neprijatel na R.Makedonija i nejzi-nite Makedonci, likvidator na zemjodelstvoto i sto~arstvoto...

19. Za potvrda, deka toj ne moè dobro da proizveduva, toj go {eta rakovodniot ka-dar, na odgovorni mesta postava nesoodvetni lica, so drug smer na Zemjodelski fakultet- Skopje. Duri toj go negira zemjodelskiot kadar, koga nivnite rabotni mesta gi prevzemaat vraboteni so Vi{a zemjodelska {kola- Bitola. Ama ne samo toa, sledi toa da bide so drug fakultet/vi{a {kola...Za nego e bitno, da bide potpolneto mestoto, oti toj se znael...Toj odvaj magistriral, a nikoga{ ne moèl da doktorira.

20. Toj ja vodi kadrovata politika. Za toj kako tikvar da se odrì, a samiot kako ga-zda da go opla~ka Kombinatot, najslabite studenti, od nego mnogu potikvari, si gi izbira za sorabotnici, toj niv im ovozmoùva tie da magistriraat i doktoriraat. Zatoa toj na pro-fesorite skapo im pla}a. Me|utoa, koga tie }e stanat profesori na fakulteti i direkto-ri na instituti, dràvava se douni{tuva. Sledi taa po zemjodelstvo, sto~arstvo i veteri-narystvo da e samo na opa{kata. A tokmu toj so nea si ja pla~ka opa{nata ni dràva.

21. Ova se potvrduva so toa {to toj Kombinatot go prevzede, so obvrska, brojot na vrabotenite vo nikoj slu~aj da ne se namali, kako i vo nikoj slu~aj nivniot li~en dohod. Me|utoa, sostojbata e zastra{uva~ka, toj brojot na vrabotenite mnogustruko go namali, {to vaì i za nivniot li~en dohod. Za negovite zlo~ine~ki zamisli toj da gi ostvari na vrabo-tenite im gi menuva rabotnite mesta, niv gi delvavira i strozuva so najniski li~ni dohodi.

Ne smee da se izumi deka vo zemjodelskiot del rabotele okolu 2.700 vraboteni, u{te tolku sezonski. Od nego ìvee{e bitolsko, a sega ne, tuku samo dràvniot i makedonski ne-prijatel, direktorot so negovata banda. Sli~no izjavi od Ministerstvoto, podra~na edini-ca Srbinovski, na bitolskata televizija ″Tera″, na 23.11.2006, od 5.000 vraboteni 500.

22. So toa {to toj go namali brojot na vraboteni i se sniì li~niot dohod na vra-botenite, nego itno treba da mu se odzemi Kombinatot i toj ponudi na lica koi pove}e }e vrabotat, a na vrabotenite }e im go zgolemat li~niot dohod. Se naveduva primerot vo Ger-

35

manija. Po obedinuvaweto na Isto~na Germanija, nejzinite firmi bea prodavani za edna germanska marka. Niv gi dobile samo onie lica koi predloìle najdobri programi: najgo-lem broj na vraboteni so nivni najgolem li~en dohod. Zatoa ne e bitno ~ija e firmata, tuku samo da bide zgolemen brojot na vrabotenite i nivniot li~en dohod. Vo sprotivno, firmite }e bile povrateni. Toa {to vo dràvava se nosele zakoni za da se opla~ka narodot, tie ne se merodavni. Tie se nosat samo za dobrobit na narodot, a ne so niv da se podrùvaat aramii, vo prav smisol.

23. Taka ìtaricite kako ekstezivni kulturi bea seani, a i denes se seat na intezi-vni povr{ini na HMS ″Streèvo″, kade bea predvideni dve kulturi vo godinata, a ne edna- ìtarica. Kon ova se dodava, p~enicata se see i na ridovi, koi se samo za ekstezivno proiz-vidstvo, za{to tie i se ugarat. Pak, vo SAD na povr{ini so prinosi do 800 kg/ha ne se is-pla}a naftata za ètva. Isto taka, poimot Ov~e Pole e samo pole za ovci, {to nikoga{ ne bilo so Pelagonija. Sledi da se priznat prinosite od dràvata. Tokmu zatoa taa za p~eni-cata samo se laè, {to e vo polza na Ov~e Pole..., ama na {teta na dràvata. Zna~i, ne se pravel vistinski tro{ok, tuku samo priznat.

24. Za samovolijata na direktorot treba da se dodade, Kombinatot imal okolu 27.000 ha. Pak, za da se zaskrie neraboteweto, vo javnosta se govore{e za okolu 25.000 ha, {to od dràvata be{e priznato. Vsu{nost, toj toa go izdejstvuva{e kako mo}nik na OK na SKM- Bitola, {to vaè{e i vo CK na SKM, {to opstoilo vo SDSM, ~ij odbornik bil. Me|utoa, sega se govori samo za 16.000 ha. Pa nedostasuvaat u{te 9.000 ha. Isto taka, Srbinovski izja-vi: Vo Kombinatot vkupno ima 25.000 ha, a }e ima 10.000 ha esenski i 6.000 ha proletni. Pa toa se vkupno 16.000 ha. Kade se 9.000 ha ? Deka ova se sovpa|a, od ZK ″Pelagonija″- Bitola Tode agronomot na 18.11.2006 na bitolskata televizija ″Orbis″ za Kombinatot izjavi, deka vo seidbata vo 2006/2007 godina }e zaseale okolu 10.000 ha esenski, a okolu 6.000 ha prole-tni, ili vkupno 16.000 ha. Istoto vaì i za 2007/2008 godina, a }e bide i za 2008/2009 godina. Pa kade se drugite povr{ini ? Vo privaten xep. Zna~i, vidliv e zlostorot, koga postoi pr-iznat visok tro{ok, a toj odi samo za li~ni celi. (Navedenoto vaì i za 2009/2910 g., R.I.)

25. Za da ova se potvrtdi, se izdava zemja von Kombinatot, taa se obrabotuva na tro-{ok na Kombinatot, a se obogatuvaat poedinci. Ova proizleguva poradi toa {to razlikata e ogromna, sledi taa da se izliva vo privatni xepovi. Tokmu zatoa se laè samo dràvata, i toa vo polza na gazdata, so najgolem udel na akcii, opla~kani od narodot.

26. Najbitno e {to fizi~kiot obem na proizvodstvo e se pomal. Toa po~nalo od 1978 godina, koga dràvniot {tetnik stanal zamenik generalen direktor po zemjodelie, a od 1990 godina i generalen direktor na Kombinatot, {to e navedeno vo to~ka 2 Od toga{ po-~nal Kombinatot masovno da se uni{tuva, duri privatizira.Vsu{nost,opla~ka.Vo ovaa igra najdobro bile iskoristeni vkupnite zemjodelski povr{ini i fizi~kiot obem po sekoja ku-ltura. Me|utoa, vkupnoto proizvodstvo (povr{ini so prinos po hektar) na sekoja kultura bilo se pomalo i pomalo. Najàlosno postoi duri iz~eznuvawe na kulturite. Ova e obja-snivo, zatoa{to Vangel Gaga~ev kako potpolno nesposoben najdobro se snajduva samo so po-mal broj kulturi. Tokmu za niv se potrebni pomalku povr{ini, a so nivni niski prinosi, {tetnikot stanal {tetni~ki gazda.

27. Za da se utvrdi deka se seat mnogu pove}e povr{ini od 16.000 ha, vo posmatrawe treba da se zemat tokmu samo od nego dadenite potro{eni prose~ni koli~ini po hektar na nafta, maslo, seme, |ubre, za{titni sredstva itn. Pa tie ne se sovpa|aat so tro{ocite koi se priznati vo Evropa i SAD, tuku so negova mo} toj izdejstvuval tie od nadle`nite zemjo-delski lica vo dràvava, {to isto taka vaì za vo sto~arstvoto i veterinarstvoto, da se utvrdeni mnogu povisoko, {to im gi priznala dràvata, za taa nim da im go pokriva nere-ntabilnoto proizvodstvo vo sporedba so svetskoto. Tokmu zatoa ne smee da im se veruva na kadrite po zemjodelstvo, sto~arstvo i veterinarstvo od istoimenite institucii, koi bez rabota ìveat na dràvni jasli. Samo ako se sporedat svetskite priznati prose~ni tro{o-ci po hektar vo zemjodelsko proizvodstvo }e se utvrdi, vo Kombinatot se seat mnogu pove}e iljadi hektari, a ne samo 16.000 ha. Tokmu vi{okot hektari preku 16.000 ha e ~ist grabe` od Vangel Gaga~ev so bandata vo R.Makedonija. A taa e prejaka, koja go ni{ti zemjodelstvoto i sto~arstvoto na dràvava.

36

28. Za se ovde navedeno da se zaskrie, vo Kombinatot bila uni{tena dokumentacija-ta. Ova moè da se vidi posebno so ona so koja se ku-puvalo vo stranstvo i prodavalo vo dr-àvata. Isto taka, predavalo p~enica... na firmi so cena koja se saka, a ne tro{kovno-doho-dovno, koja toj bara da ja priznae dràvata, duri dopolnitelno i nivnite premii. Za do-lgoto so meseci koristewe p~enica... ne se presmetuvalo... kamata. Ova bilo zatoa {to toa bilo na negovi lica, vzaemen dogovor, za zaedni~ki grabe`, so najgolem interes na GAZ-DATA, Vangel Gaga~ev, siroma{koto deti{te so ismaslenoto òltenasto ventijag~e, a sega bogata{. Delumno vistinata moè da se uvide, vo podatocite na Statistika, spomenata i pod to~ka 9.

29. Tokmu jas bev nositel na sto~arstvoto, a ja kritikuvav nesposobnosta na sto~ar-skiot, veterinarniot i zemjodelskiot kadar. Tokmu zatoa jas redovno se javuvav vo ″Nova Makedonija″. Isto taka, pi{ev za reonizacijata. Ov~e Pole e samo ov~e pole, a ne p~eni-~no. Pelagonija ima sistem za navodnuvawe od 20.400 ha, po krava najmalku 4.000 litri ko-nzumno mleko, a R.Makedonija nikoga{ nema vi{ok, tuku samo nedostatok, norma po ìtel 0,5 litar, streèvskite povr{ini i onie pokraj Crna Reka }e doprinesat mnogu da se podo-bri mlekosnabduvaweto i spre~i uvozot. ″Mlekarata″ da bide na akcionerite mlekoproiz-vediteli, a ne na vrabotenite, koi mesto da bidat vo slu`ba na mlekoproizvodstvoto, kade se sozdava kapitalot, kako nejzini akcioneri gi pla~kaat mlekoproizvoditelite. Ako ovie postanat sopstvenici, tie kako neproizvediteli }e se bogatat, duri stranci, tragedija za dràvata. So toa {to taa se prodade na stranci, se potvrdi, kadarot na ″Mlekarata″, posta-ven od Vangel Gaga~ev, {to vaì za vo Fabrikata za dobito~na hrana s.Radobor..., bil napo-lno nesposoben toj so generacii da upravuva, {to vaì i li~no za nego. Mariovo da bide za goewe na govedata, so kus goidben period. Kon ova da se dodade, deka niz Evropa od vkupnata povr{ina okolu 50% se pasi{ta. Vo Evropa od vkupniot dohod vo zemjodelstvoto samo na sto~arstvoto otpa|a okolu 70%, od koi polovinata na govedarstvoto, a na ìtata samo oko-lu 10%. Pak, vo Kombinatot e obratno, so ìtarici p~enica i ja~men, duri kako monoku-ltura, {to e potvrda, deka Vangel Gaga~ev e samo laik.

30. Za gore navedenoto da se potvrdi, do 1963 godina postoe{e Bitolsko Blato, vo koe so mileniumi bez vloùvawe se dobiva{e po 2 toni/ ha riba, trska, {amok itn., a se lo-vele i ptici. Denes na povr{inite kade be{e Blatoto, denes pod HMS ″Streèvo″ ostanuva mnogu nizok ~ist dohod, so {to se izigruva dràvnata investicija.

31. Ako se znae deka ima okolu 2.000- 4.000 ha soleni povr{ini, so prinosi kako ov~epolskite, laèweto na dràvata za priznat prose~en prinos e ogromno. Pa tie da se povratat samo vo ezera=ribnici. Taka }e se zgolemi relativnata vlaga na vozduhot, a so toa i tie zemjodelskite prinosi. Bidej}i Bitolskoto Blato bilo na patekite ptici selnici, a za da se smali nivnata smrtnost, R.Makedonija }e dobie investicii za vozobnovuvawe na Blatoto. ]e sledi razvitok na turizmot...

32. Se kaà 27.000- 25.000 ha, a Bitolskoto Blato be{e na okolu 4.000 ha. So ova se objasnuva, neblatnite povr{ini bile sopstvenost na ìtelite. Tie ìveele od blatoto i zemjodelskoto proizvodstvo. Nikoj ne oti{ol vo stranstvo, oti nikoj ne bil bez rabota. Ze-mjata bila nacionalizirana i so sila bezplatno odzemena so se objekti. Se ova bilo brane-to so pu{ki. U~esnik bil i Mila~ko Stamenkov, koj za da ne trpi proizvodstvoto so vrabo-tenite zaedno rabotel, duri toj prikolicata ja pridrùval na ramo i toa za da se zameni ne-jzinata guma... Sledi toj od Vangel Ga-ga~en da bide izbrkan od rabota, poradi {to toj sr-cevo obolel i umrel, {to vaèlo za mnogu drugi. Pak, Vangel Gaga~ev, koj nemal vrska so Bitolska okolija, narodnoto go grabnal i go napravil svoe. Zna~i, toj kako dojdenec vo bi-tolsko go prisvoil bitolskiot imot na selanite. Tie bile vraboteni vo nivniot Kombinat. Tie bile izbrkani od narodniot du{man Vangel Gaga~ev, a nivnite deca begaat vo stranstvo vo potraga za korka leb, koja krvnikot taa i se drugo im ukral. Se ova nego ne mu pre~i, ne-govite dve deca da rabotat vrz nivnata tragedija vo Stopanska banka- Bitola i ″Mlekara″- Bitola, {to vaì i za nivnite bra~ni partneri, kade toj so parite na proteranite selani stanel dvoen akcioner, duri od ″Mlekara″ si gi povlekol akciite, koi bile so potna krv platena od izbrkanite selani.

33. Ovde se govori za Mila~ko Stamenkov. Toj mi kaùva{e deka imal dokumenti kako i koj kradel vo Kombinatot. Ako negova sopruga ne ja potkupi GAZDATA, taa }e moè

37

niv da gi priloì. Takvi ima i drugi, koi nemaat smelost, se pla{at od negovata mo}, se toj da potkupi i uni{ti. Me|utoa, koga toj }e umre, vo bitolsko }e se slavi. Na negoviot grob }e se vr{i golema nu`da, {to se pravelo vrz komunisti~ki mo}nici, narodni neprijateli. Pa vrz vakvi yverovi tolku narodot moèl i tolku napravil. Takva e nenarodnata vlast. Vakov e srcebolesniot KRVNIK.

34. Me|utoa, na Vangel Gaga~ev nikoj ni{to ne mu moèl. Toa se potvrduva so navo-dot, koga toj so svojata banda go organizira{e trueweto na dobitokot so zapra{ena p~enka so najgolemiot otrov ìva, a so toa i na lu|eto potro{a~i na ìvotinska hrana, nego vla-kno ne mu fale{e. Isto taka,negovite sorabotnici Petar Micevski i Bone Pala{evski,na koi im kupi magistraturi i doktorati, so niv toj mene pobrzo me likvidira. Duri moeto me-sto mu go predade na Boneta... Naprotiv, koga vo Skopje vrz Kiro Gligorov be{e izvr{en atentat, zaginal Hristo Hristomanov, potpisnikot deka nemalo truewe so ìva, za{to sum pi{el vo glasilata, od nikoj nedemantirano, toj be{e kaznat od semo}niot Bog. Isto taka, po~ina i Petar Micevski. Nema dobro da zavr{i ni Boneta...

35. Toj e svesen za svoite grevovi. Za tie nego od Boga da mu bidat oprosteni toj po-dignal crkva na Kajmak~alan, duri pomaga za crkvata vo selo Drago{. Me|utoa, Bogot ne op-rostuva ukradeni pari, od narodot grabnati pari. Bogot sekoga{ gi kaznuval kleptomanite. Toj so kleptomanski pari dava jadewe oti se spasil od smrt. Deka toj ja mrazi crkvata e do-kaz, koga sve~eno ja otvoral crkvata na Kajmak~alan, priemot ne bil op{tonaroden, tuku samo za negovite prijateli, banditi, a narodot bil izbrkan. Bogot takvite }e gi kazni so nivnite semejstva, i toa pove}e generacii, se dodeka nivnite semejstva gi tro{at od naro-dot ukradeni sredstva. Na takvi yverovi nema da im pomogne ni nivnoto prevrtuvawe vo gr-ob za zlodelata izvr{eni vrz narodot. Istoto vaì za site sudii, obviniteli i pravobra-niteli, koi im pomognuvaat na arami{tata se od narodot da se ukradi.

36. Za spas na Kombinatot toj itno da se izbrka od nego, a i od dràvata, {to vaì

za site negovi sorabotnici i podrùva~i.

37. Na navedenite datumi isprativ krivi~na prijava so nejzino dopolnuvawe za de-ti{teto, bri~ko, koj stanal komunisti~ki gazda=aramija. Toj toa postanal samo so toa {to toj na vrabotenite im pla}al i pla}a najniski li~ni dohodi, vrabotenite gi izbrkal od ra-bota. Samo taka toj se nivno prosvoil=ukral i stanal duri nivni gazda=aramija.

38. So li~en dohod kako i pla}awe na doprinosi na li~en dohod za vo penzija vo po-slednite godini na rabotniot sta` kako toj {to saka i na kogo saka negoviot aramiluk si go zgolemil.

39. So toa {to toj ja zapoznava javnosta deka toj seel samo 16.000 ha, od koi esenski kulturi p~enica i ja~men 10.000 ha, ~ija nedohodovnost ja pokriva dràvata, kako i 6.000 ha proletni kulturi, toj ne moèl da stane golem gazda, zatoa{to tie nemaat vidna akumu-lacija, koga kaj nego nema dve kulturi za{to e predviden i HMS ″Streèvo″. Da ne se izu-mi, deka pred nego so navodnuvawe preku Crna Reka i so kanali, koi bednikot gi zatrpal so-zdavaj}i uslovi za nemo`no podohodovno proizvodstvo, bea navodnuvani vkupno pove}e po-vr{ini otkolku so nego so HMS ″Streèvo″. Ova se istaknuva samo so cel da se objasni, de-ka toj see mnogu pove}e iljadi hektari povr{ini. Toa moè da se potvrdi, ako se pregledaat site povr{ini koi im pripa|aat na Kombinatot. Pa tie se site poseani, a ne samo 16.000 ha, kolku {to toj saka da prikaè. [to ova zna~i ? Samo edno, toj vodi dvojna dokumentacija: edna za da se laè dràvata, toj seel samo 16.000 ha. Me|utoa, toj za tie 16.000 ha potro{il po hektar tolku procenti pove}e nafta, maslo, seme, |ubre, za{titni sredstva...kolku {to procenti imal poseeno pove}e povr{ina. Ama taa vkupna povr{ina iznesuva pove}e od 25.000 ha. Tokmu zatoa toj so dvojnata dokumentacija gospodari so onie pove}e od 9.000 ha koi toj ne gi prikaùva. Taka toj so prinosite na vtorite dokumentirani povr{ini vo prav smisol stanal gazda.

40. Za dokaz deka toj gi see site kombinatski povr{ini e dokazot, toj na indivi-dualniot sektor, na selanite, im predal dvojno pove}e povr{ina za tie so niv da stopani-suvaat otkolku {to dràvata od nego barala. Me|utoa, site tie bile zafrleni povr{ini, a ne grupirani vo parceli. Toj nim im gi dal onie povr{ini koi za nego ne igrale uloga toj

38

od niv mnogu da dobie. Za ova da se doobrazloì se naveduva i dokazot, vo od nego predvide-nite povr{ini ima samo posledna klasa na zemja, a nikako prva, vtora...Taka toj ja izigruva Vladata i nejzinoto Ministerstvo za zemjodelie...

41. Za navedenoto da se doobrazloì, toj vo nikoj slu~aj samo so 16.000 ha seidbena povr{ina i likvidirano sto~arstvo ne moèl da stane akcioner na bitolskata ″Mlekara″, a akcite si gi povlekol, nitu vo 2008 godina da mu prefrli sredstva za li~en dohod na REK ″Bitola″, {to samo po sebe mnogu za~uduva.

42. Za da se potvrdi, deka toj prikaùva mnogu pomali povr{ini otkolku {to se vistinskite, e dokazot, na 06.08.2008 novinarot od Bitola Bobi Siljanovski preku makedon-skoto radio, prva programa, vo vestite 15,30 ~asot (15,52 ~.), soop{ti, vkupno bile o`nieni 7.000 ha p~enica so 30.000 milioni toni. So ova se potvrduva, toj za javnosta uporno doka-ùva, toj esenski kulturi (p~enica i ja~men) seel 10.000 ha. Me|utoa, mesto toj da dobie od ravni~arskite povr{inite, a vakvi se onie od nego navedeni, vo prosek po 6.000 kg/ha, kako {to be{e pred nego, negoviot prosek e samo 4.286 kg/ha.

43. Kako potvrda deka toj e dràven saboter, uni{tuva~ na narodniot imot, nego po-radi li~ni celi mu zamrznala p~enicata. Toj na esen poseal sorta p~enica koja bila pove}e proletna, i taa vo proletta mu zamrzna, kako i poradi gusta seidba taa mu polegna, pa skapa. Tokmu zatoa nejziniot prinos iznesuva{e samo 2.800 kg/ha. Ova ne e se. Toj za doktorira vo Novi Sad, vo 1978 godina poseal hibridi son~ogled. Taka mesto da bide prosekot 2.700 kg/ha, toj dobil pomalku od 800 kg/ha. Pak, {e}erna repa mesto 60.000 kg/ha samo okolu 25.000 kg/ha. Me|utoa, saboter=saboter. Tokmu ova se sovpa|a so kumunisti~ki=aramiski gazda.

44. Toj kako mo}nik mu ovozmoìl na negoviot sopoteklovec i sopartiec na SKM= SDSM, za kogo navediv pod to~ka 16, toj kako nego da stane gazda vo ″Pelagonijakomerc″. Ovoj ~ovek bil od kadrovata politika na makedonomrazecot, gazdata=aramijata na ZK ″Pe-lagonija″.

45. I kone~no, toj go upravuval i privatiziral Kobinatot so negovite soselani i rodnini Buf~ani, kade kako planinsko mesto ne e za zemjodelsko proizvodstvo, tuku samo gu{tersko. So niv toj se napravil, kako {to samo toj sakal. Ama ima u{te eden Mariovec, negov {kolski, agronom, koj se u~i napamet, toj samo toa moèl. Ovoj koga so Buf~anecot, gazda, razgovata telefonski, duri na oddale~enost 10 km, stoi prostum i vo stav mirno. Ako nekoj na gazdata mu mrdne, toj nego go brka od rabota. Od gazdata ovoj be{e postaven za di-rektor na Fabrikata za dobito~na hrana s.Radobor, potoa stanal duri negov komercijalen. Se po kontrola. Me|utoa, kako {to na gazdata deti{te sinot deti{te vo ″Mlekara″ stanal trgovski patnik i sinot na Mariovecot zarabotuva od mlekoto...

45. Negovi najbliski agronomi bile negovite soselani \or|i Vol~evski i Dim~e Asprovski. Prviot bil vo se so nego. So tekot na vremeto toj sfatil deka negoviot sose-lanec i negov gazda se storil samo li~no za sebe. Pa toj po~nal da se zalaga za pravdina. Ia-ko celo vreme so svojot soselanec bil direktor, do pred nekoja godina, padnal vo milost i nemilost, moral da si odi, da spasi {to moè da si spasi. Naprotiv, Dim~e Asprovski si ja sfatil i sprovel svinskata. Tokmu zatoa svinski si go pominal ìvotot. Celo vreme so ga-zdata bil direktor, kako svin~e ubavo nagraden: zel pari~na nagrada za vo penzija, kola... Ama i kolata ima svoja vrednost koja se izrazuva vo pari. I za ova gazdata ne platil danok. Pa zo{to toj na R.Makedonija da i plati danok: koj aramija pla}a danok ?

46. Vakvi pari~ni nagradi dobivaat i drugi, {to ja odreduva i dava samo gazdata, a negovite samovolija gi pokrivaat negovite izvr{niteli. Taka so gazdata i ovie slepi iz-vr{iteli go pla~kaat narodot, koj ne e nivni. 47. Gazdata gi brka od rabota onie koi ne gi saka. Toj kako netuka{en tuka{nite ne gi saka. Sledi vo Kombinatot izbrkanite tuka{ni od du{ata da gi mrazat netuka{nite. So vakvite zlostori toj sozdava razdor me|u narodot, tuka{ni i netuka{ni. Izbrkanite od ne-go kako tehnolo{ki vi{ok, koj se presmetuva i za vo penzija, e so danokot na site gra|ani, a ne na negovite vraboteni da rabotaat kako vojni robovi so rabotno vreme i teìna samo ka-ko toj {to saka. Toj so negovoto la`no bolno srce, samo da ne sluì vojska, nema da izdrì nitu eden den, kamoli so godini dodeka kutrite }e morat da si zaminat. Za ovie ne sledi ni-kakva nagrada, nitu i taa koja im sledi kako na sekoj smrtnik: ispra}awe na posmrtnite

39

ostatoci. Za negovite puleni se pla}a duri kako za posmrtna svadba, a takva samo toj od 1978 godina najpove}e ja zasluùva.

48.Se istakna, Kombinatot imal 27.000 ha, a vo javnosta se znae{e za 25.000 ha, {to be{e samo so cel so prinosite od razlikata na hektarite da se zgolemi prinosot po ha. Me-|utoa, tro{okot za proizvodstvo po ha be{e zgolemen za tolku procenti kolku {to bea za-skrieni ha (2000). Za ova da se potvrdi se kaà, deka Vladata ima{e predvideno Kombi-natot da odvoi povr{ini od site klasi i kako takvi da im bidat dodeleni na lica koi se ba-vat ili sakat da se zanimavaat so zemjodelsko proizvodstvo. Ovde Vladata be{e izigrana, gazdata- mo}nik im dal pove}e povr{ina otkolku {to bilo barano od Vladata. Tie povr-{ini imale najlo{a zemja, nikakva klasa, duri takva i ne postoi vo zemjodelskata klasi-fikacija. Povr{inite bile na kraevite na kombinatskite povr{ini, kade nemalo pati{ta itn. So ova se objasnuva, dosega nikoj ne gi izmeril povr{inite na Kombinatot. Tie se mnogu pove}e od prikaànite. Tokmu zatoa so niv mnogu pove}e se laè dràvata, mnogu po-ve}e se pla~ka narodot. 49. Dràvata dodeluva{e premija za zemjodelsko proizvodstvo. Me|utoa, so nea la-`no se zgolemuva{e prinosot. Pak, koga toj stana gazda, taa cela se prisvojuva, i toa bez da bide la`no zgolemeno proizvodstvoto po ha zemjodelska povr{ina. Ova govori za mo`no-sta, laèweto so prinosot i povr{inite se ogromni. A pri toa se pla~ka samo narodot. 50. Dràvata dodeluva{e i dodeluva premija. Nejzinata cel be{e, i e strogo odrede-na, i toa samo za unapreduvawe na zemjodelskoto i sto~arskoto proizvodstvo. Me|utoa, toa ima obraten trend. Ova ni objasnuva, deka premijata nema namenska primena. Tokmu zatoa taa se pla~ka i stanuva sopstvenost na gazdata. Taka toj mesto so nea da go unapredi, {to zna~i zgolemi, proizvodstvoto, toj si go unapreduva, zgolemuvam pla~kaweto na narodot, koj nikoga{ ne bil negov: od ovoj slabosrcev ubiec se uni{teni i likvidirani lica so ~eli~ni srca. 51. I kone~no, kako se pla~ka narodot e dokaz so cenata na mlekoto. Dràvata im odredi cena na mlekoto, so koja mlekoproizvoditelite bea zadovolni, se po~na da se razmi-sluva za zgolemuvawe na brojot na kravi, duri so povisoka mle~nost... Kako {to Mlekarite vo dràvava gi pla~kaa farmerite, kako {to gazdata od 1978 godina go pla~ka{e sto~ar-stvoto vo polza na negovoto ekstezivno i nedohodovno p~eni~no- ja~menovo proizvodstvo, potpolen laik za dohodovno proizvodstvo kako {to e mlekoproizvodstvoto..., v~era mleko-proizvoditelite protestiraa, zatoa {to Mlekarite me|usebno se dogovorile da go uni{tat mlekoproizvodstvoto, koe ne e nivno. Ova be{e povod {to pod to~ka 28. istaknav, mlekara-ta da bide akcionersko dru{tvo na mlekoproizvoditelite, a ne na zelena{ite, koi ni ja un-i{tuvaat dr`vava.

52. Izme}arot na gazdata Bone Pala{evski, slabiot student so zvawa so polamatura do magister i so matura do doktor, plateni od gazdata, direktor na Institutot za sto~ar-stvo- Skopje, neizjavi stru~no, stru~no potvrdeno, tuku toj govori za razlikata koja bila ogromna od ona predvidena od Vladata i dadenata od Mlekarite. Zna~i, gazdata go pla~ka narodot za 9000 i pove}e ha, so priznati tro{oci koi se dovolni da se poseat site po-stoe~ki povr{ini. Pa od prikaànite hektari 100% pari se upotrebuvaat da se preflat na privatni smetki, so koi se kupuvaat akcii i se drugo {to saka gazdata, srcesakatiot, koj mnogu srcevito go osakati i opla~ka narodot.

Takva sudbina gi zadesila bitol~anite i po{iroko bitolsko... 01.09.2008 D- r Risto Ivanovski B i t o l a Ul.Mihajlo Andonovski br. 6/21

Bitola".

VETERINAREN TEHNIÂR PROFESOR NA ZEMJODELSKI FAKULTETVETERINAREN TEHNIÂR PROFESOR NA ZEMJODELSKI FAKULTETVETERINAREN TEHNIÂR PROFESOR NA ZEMJODELSKI FAKULTETVETERINAREN TEHNIÂR PROFESOR NA ZEMJODELSKI FAKULTET 1.1.1.1. Jas, Risto Ivanovski, po zavr{uvawe na Fakultet za zemjodelski nauki i hrana, vo pona-tamo{en tekst Zemjodelski fakultet- Skopje, kako najdobar student vo oddelot sto~arstvo, vo 1972 godina bev ispraten vo Germanija na do{koluvawe, doktorirawe. Tamu i pred mene bea ispra}ani pove}e lica. Me|utoa, kako {to tie tamu oti{le, nazad tie se vratile, tie tamu ni{to ne moèle da postignat. Jas po ~etiri godini, koga mi be{e vra~ena diplomata

40

doktor vo Viena, na 04.11.1976, na istiot den, trgnav nazad za Bitola, a po dva dena se pri-javiv vo Zemjodelskiot fakultet- Skopje. Na moe iznenaduvawe odma bev odbien. Poradi toa jas vo 1977 godina se vrabotiv vo ZIK ″Pelagonija″-Bitola. Toj be{e so 27.000 ha obrabot-liva zemjodelska povr{ina i so najrazvieno sto~arstvo: govedarstvo ... Toj vo dràvata be-{e najgolem Kombinat. Vo nego vo prvovreme rabotev samo jas kako edinstven sovetnik po sto~arstvo... 2.2.2.2. Nasilni~kite odbivawa od istiot Fakultet vrz mene po~naa redovno od 1990 godina. Po-radi mene, nastavniot predmet do denes ostana bez nastavnik. Sledat mno{tvo konkurski, so izbori, na koi bev odbivam. Bidej}i vo Baraweto nastaven predmet e govedartstvo, samo za nego se osvrnuvam. Vo 1995 godina be{e objaven konkurs za nastavniot predmet govedarstvo. Jas bev odbien, a be{e izbran veterinarniot tehni~ar Tanas Trajkovski, koj interno se za-vr{il. Toj nema{e objaven nieden trud, doktoriral kaj nastavnikot Risto Ilkovski. Ovoj istiot mu be{e i recezent. So toa se potvrdi, vo Fakultetot nemalo izbor na nastavnik, tu-ku samiot nastavnik Risto Ilkovski si go izbral svojot {titenik, {to ne e dozvoleno. Me-|utoa, pokraj {to negoviot magisterium i doktorat po govedarstvo bea vo samiot Zemjodel-ski fakultet- Skopje, koj nemal kadar za govedarstvo, a tie bea i interni, bez objaven trud, javna tajna ostana, nikoj ne moè da bide izbran, ako ne ja potkupi recenzovata komisija... Ama jas ponatamu ne sakav da podnesam tu`ba i da vodam sudski spor. 3.3.3.3. Kako {to opstoi sostojbata, jas bev i se do denes ostanav edinstven doktor so doktorat von Zemjodelskiot fakultet- Skopje. Doktoratot be{e od Viena- Avstrija, a so ~etiri go-dini rabotno iskustvo vo Grub kaj Minhen- Germanija vo bavarska nau~na sto~arska insti-tucija. Naprotiv, site nastavnici na Zemjodelskiot fakultet- Skopje bea i se samo so inte-rni stepeni magister i doktor so temi za polamatura i matura, so istorisko zna~ewe, koe moè da bide vneseno samo vo vovedot na nau~noto istraùvawe za steknuvawe na nau~en stepen magister i doktor. Bidej}i doktor e nau~en stepen, toj mora da bide javen. So toa {to na vrabotenite ne im se objaveni doktorskite raboti, tie ne se javni i bez va`nost za nauka-ta. Ova se potvrduva so dokazot, nivnite doktorati se krijat pred nau~nata svetska javnost. Ova proizleguva poradi toa {to tie se samo ni{to`ni, tie se sramat niv da gi odbjavat. To-kmu ovie interni zvawa sum gi osporuval na site moi protivkandidati. Bidej}i na moite pr-otestni predmeti Fakultet ne se izjasnal, tie se nevaè~ki. Ova vaì i za Tanas Trajkov-ski. 4.4.4.4. Isto taka, tie bile izbirani za nastavnici po site zvawa duri bez objaveni trudovi. Ova moè da se vide vo moite dva zavedeni sudski spora vodeni vo Skopje za predmetot goveda-rstvo. Za da se potvrdi, kako samovolen e izborot, dokaz e nivniot Univerzitetski glasnik, predmet vo Baraweto, naveden vo edinstveniot odgovor na tu`ba od Zemjodelskiot fakultet od 30.01.2006. Pod a) Nastavno- nau~no zvawe, ~len 7 za redoven profesor. Toa poprestavi-telno da se prestavi: prv stav obrazovan; vtor stav poluobrazovan i tret stav neobrazovan. Bidej}i vo site stava stoi obrazovan, moè da bide izbran i ne obrazovan, veterinaren te-hni~ar bez nieden objaven trud. 5.5.5.5. Jas dosega imam objaveno 27 knigi so okolu 6.000 strani, od koi dve knigi na internet www.Brigien.com, na germanski jazik, kako i edna kniga ″Ishrana na govedata″, predmet vo mo-eto Barawe. Bidej}i ne mi be{e dozvoleno da objavuvam vo Biltenot na nivniot Fakultet, jas morav da objavuvam trudovi pokraj vo Germanija i vo Zagreb- Hrvatska i vesnici, vkupno nekolku stotini. Za ova pi{uvam vo moite dve tu`bi i drugi predmeti isprateni do Os-novniot, Apelacioniot i Vrhovniot sud vo Skopje. Toa se dva sudski spora za nastavniot predmet govedarstvo so istiot protivkandidat veterinaren tehni~ar. 6.6.6.6. Navedenoto go pi{uvam vo site moi predmeti podneseni do site tri sudovi vo Skopje. Na-protiv, Fakultetot se javi samo edna{ i toa na 30.01.2006, vo edna strana kako Odgovor na tu`ba. Vo nego ni{to ne e osporeno. Ova govori, site moi navodi se to~ni. Ova moè da se potvrdi i so dokazot, bidej}i dràvava do denes nema sto~arski kadar, na{eto sto~arstvo e najzaostanato vo regionot, ju`niot Balkanski Poluostrov. 7.7.7.7. Ova bilo tokmu poradi toa {to tie vo nivniot Zemjodelski fakultet, kade bile i vrabo-teni, si doktorirale. Toa si go pravele me|usebno. Taka site tie me|usebno si se unapredi-le, no ne sto~arstvoto, posebno govedarstvoto.

41

8.8.8.8. Za da se potvrdi, deka na Zemjodelskiot fakultet nemalo kadar po govedarstvo, imalo sa-mo eden nastavnik po predmetot govedarstvo, koj bil samo so zavr{en Zemjodelski fakul-tet, samo inìner. Na toj predmet doktoriral Risto Ilkovski, koj nemal objaveno nieden nau~en trud, nitu u~ebnik. Ova ne pre~i, toj da postane duri redoven profesor, a kaj nego kako takov da doktorira Tanas Trajkovski, duri nego da mu bide recezent vo 1995 godina, {to e nedozvoleno. Me|utoa, toj do denes predava kako penziniran nastavnik. Vo Odgovor na tu`ba, vo Bilten br. 852, od 1 juni 2004 godina, stoi: ″D-r. Tanas Trajkovski e roden na 14.09.1940 godina″. Zna~i, toj kako penziniran za vreme na dva konkursi si predava. Iako jas od nego sum pomlad 5 godini, jas }e dostignam za vpenzija dodeka toj iako penziniran nepre-~eno si predava. Taka toj obrazuva neobrazovan kadar. 9.9.9.9. 1999 godina se prijaviv na konkurs govedarstvo. Bidej}i i jas se prijaviv, ne be{e iz-vr{en izbor. Iako neizbran Tanas Trajkovski ponatamu predava{e govedarstvo. Za mojot neizbor ne bev izvesten, duri i dokumentacijata so priloènite nau~ni trudovi ne mi bea vrateni. Ova be{e so cel da ne tuàm. Poseben e slu~ajot i vo 2002 godina, so konkursot od 13.11.2002, pa poradi {to podnesov tu`ba do Sudot, za{to kaj Vas podnesov barawe pod broj (Va{ broj) 2811/05. Iako sudskiot spor be{e vo tek, Fakultetot go povtori konkursot, no sega vo drug dneven vesnik (kako jas ne bi go zabeleàl i propu{til). Tie mesto da baraat sposoben kadar i vo stranstvo, za niv ne e poèlen nadvore{en, tuku samo interen. 10.10.10.10. Vo Odgovor na tu`ba od 30.01.2006 se gleda deka na 02.04.2004 be{e objaven konkurs. Na nego se prijavile Tanas Trajkovski i jas, a so Odluka od 08.07.2003 da se izbere Tanas Traj-kovski. Vo Biltenot br. 852, od 1 juni 2004 na str. 89 stoi: ″Prijaveniot kandidat d-r Risto Ivanovski, na konkursot za izbor na nastavnik po predmetot govedarstvo na Zemjodelskiot Fakultet vo Skopje, ima prijaveno nekompletna dokumentacija, pa zatoa negovata prijava ne e zemena predvid″. Navodot ne e to~no, zatoa {to redovno od 1990 godina nikoga{ ne mi bea vrateni nazad moite dokumenti, {to go navediv i vo prethodniot konkurs, za koj vodev sud-ski spor, a podnesov i Barawe do Vas: Va{ broj 2811/05. Zna~i, toa samo be{e zloupotrebena postapka. Ova moè da se potvrdi i so dokazot vo 1995 godina, koga ima{e izvr{eno rece-nzija od Risto Ilkovski, deka jas gi ispolnuvam uslovite za nastavnik, {to nikako ne va-è{e za Tanas Trajkovski. Me|utoa, i ovde Risto Ilkovski ne smeel da bide recezent, zatoa {to jas go izgubiv pravoto moi recezenti da bidat moite prefesori od Minhen i Viena. To-kmu zatoa jas od nego bev obespraven i otfrlen. 11.11.11.11. Ova se gleda i vo ovoj Bilten, kade pretsedatel na Recenzentskata komisija povtorno e Risto Ilkovski, koj so mene mnogu pati zarabotil, {to se gleda vo ″trudovite″ na Tanas Trajkovski: 1. grupa avtori, nikade ne objaven; 2. Trajkovski nikade ne objaven; 3. go nema, se laè; 4. grupa avtori, interen; 5. Grupa avtori, nikade ne objaven; 6. Grupa avtori, nikade ne objaven; 7. Grupa avtori, nikade ne objaven; 8. Grupa avtori, nikade ne objaven; 9-10-11. Grupa avtori, koi }e sledat da bidat objaveni, nikoga{ ne objaveni. Zna~i, se gleda, toj kako vo 1995 godina i do ovoj konkurs ni{to ne objavil. Pa toj bil isto ona, {to si bil otsekoga{. 12.12.12.12. Za da se izigruva zakonot, se pravat samo grupni trudovi. Ako bi imalo 5 ″avtori″ po 5 ″truda″, tie bi trebalo vkupno da bidat 25 ″truda″. Me|utoa, tie se samo 5, zaedni~ki. Samo taka se izigruva zakonot i na dràvata i se nanesuva ogromna {teta, tie cel ìvot da bidat profesori, bez tie ni{to da imaat profesorsko doprineseno za dràvata.

Bidej}i Fakultetot re{il da ne me predloì, kamo li izbere, a nastavata po~nala na 01.10.2004, jas na 14.10.2004 podnesov tu`ba do Osnovniot sud I Skopje. Vo nea naveduvam deka Tanas Trajkovski bil penzioner. Isto taka, napi{av, deka za Risto Ilkovski, Tanas Trajkovski... imam objavuvano napisi vo razni vesnici, koi na dràvata im nanesuvaat {te-ti... Bidej}i Sudot be{e vo slu`ba na samovolnicite, jas na 01.11.2005 na Sudot mu se ob-rativ so Prilog kon tu`bata, vo koja navediv: Vo nego stoi, izbraniot nastavnik nema ob-javen nieden trud, nikako u~ebnik, bez koj ne smee da bide profesor... Vo prilog e moeto iz-nesuvawe, za nekompletni dokumenti, {to ne e vistina. ″...vo mojata prijava od 03.04.2003 na-vediv: ′PRIJAVA So nea se prijavuvam za Va{iot konkurs za izbor na nastavnik vo site nastavno- nau~ni zvawa, po predmetot govedarstvo. Bidej}i kaj Vas sum redoven kandidat, redovno ispra}am prijavi so seta dokumentacija, {to ja barate vo konkursot objaven vo Dn-evnik na 02. april 2004 godina, soop{tuvam samo ona {to stoi vo prijavata za istiot pred-met, za koj se vodi sudski spor P.br.3555/03 vo Osnovniot sud Skopje I vo Skopje...Vo kolku e

42

neophodno, stojam na raspolagawe dopolnitelno da ispratam se {to }e pobarate...′ Se gleda, sudskiot spor za istiot predmet u{te bil vo tek, seta dokumentacija bila vo navedeniot fakultet. Tokmu zatoa ne bilo mo`no taa da bide povle~ena i povtorno podnesena na kon-kursot. Kako {to vo prethodnite konkursi dokumentacijata ne bila vratena, istoto vaèlo za predmetot za kogo se vodel sudskiot spor P.br. 3555/03. Se ova ne e slu~ajno″. Isto na-vediv, Tanas Trajkovski ima pTanas Trajkovski ima pTanas Trajkovski ima pTanas Trajkovski ima preku 40 godini raboten sta`. Pa toj vo 14.09.2005 bil so reku 40 godini raboten sta`. Pa toj vo 14.09.2005 bil so reku 40 godini raboten sta`. Pa toj vo 14.09.2005 bil so reku 40 godini raboten sta`. Pa toj vo 14.09.2005 bil so starosna penzijastarosna penzijastarosna penzijastarosna penzija. Bidej}i Sudot ne prevzema ni{to, na 27.12.2005 podnesov Dodatok kon tu-`bata. Vo nea istaknav, sum protiv razvlekuvaweto na postapkata. ″Tuìtelot }e plati samo edna rasprava. Isto taka, tuìtelot predlaga da bide osloboden od tro{oci za sude-weto i za zastapnikot, i toa se dodeka toj ne se vraboti″... 13.13.13.13. ″Zastapnikot ne smee da izumi, fakultetite se samo nastavni, institutite samo nau~ni ustanovi. Bidej}i zvaweto doktor e nau~no, toa moè da go dodelat fakultet i institut. So toa {to sto~arskata katedra e vo Zemjodelskiot fakultet, Institutot za sto~arstvo pose-bna ustanova, a zvaweto doktor go dodeluva samo Zemjodelski fakultet, ovoj ne vaì. Isto taka, bidej}i Institutot za sto~arstvo nema sto~arski kadar da da se bavi so nauka, toj ne moè da u~estvuva vo dodeluvawe zvawe doktor...″. 14.14.14.14. Vo Odgovor na tu`ba, samo eden predmet od tuèniot, vo edna strana. Vo nego ni{to ne se osporuva ona {to jas go naveduvav. Samo se istaknuva: ″Tuìtelot nema zakonsko pravo da go osporuva izvr{eniot izbor od vakvi pri~ini nitu pak sudot moè da ja utvrduva stru-~nosta na izbraniot kandidat. Dali izbraniot kandidat gi ispolnuval uslovite od konkur-sot vo delot za negovata stru~nost bilo predmet na utvrduvawe na recenzentskata komisija po ~ij predlog Nastavno-nau~niot sovet na tuìteniot ja donel odlukata za izbor″. Navedenoto ne e to~no. Sekoj moè da ja utvrdi stru~nosta na drugiot koj e postru-~en. Vo slu~ajov prviot recezent ni{to ne rabotel po govedarstvo, tuku samo bil nasta-vnik. Vtoriot ne mi e poznat, nitu na stru~nata javnost. Tretata li~nost se bavel samo so meso, nikoga{ so govedarstvo. Me|utoa, ovde se raboti za nauka a ne za struka. Nikoj od niv ne se bavel so nauka, ne rabotel vo nau~na ustanova... Nikoj ne objavil nau~en trud, nitu u~ebnik, {to e osnov da bide izbran za profesor. Tokmu profesori bile recezentite i iz-braniot kandidat, koi ni{to nemale so naukata vo govedarstvoto i po{iroko vo sto~ar-stvoto. Tokmu zatoa izborot ne e vo soglasnos so zakonite. Sledi da e bez osnova, ona {to stoi vo Odgovor na tu`ba: ″...izborot e izvr{en vo soglasnost so Zakonot za rabotni odno-si, Zakonot za visokoto obrazovanie i Edinstvenite kriteriumi za izbor na nastavno- na-u~ni, nastavno- stru~ni i sorabotni~ki zvawa doneseni od Interuniverzitetskata konfe-rencija na Republika Makedonija na 20.02.2002 g.″.

Tokmu ovie kriteriumi ne se vosoglasnost na Zakonite na visoko obrazovanie na Evropa. Ova e povod, {to vo dràvava mora da se izmenat kriteriumite za izbor, poradi-{to navedenite ~etiri lica, tri recezenti i izbraniot kandidat, ne gi ispolnuvaat evrop-skite kriteriumi tie da bidat profesori, od koi studentite }e moraat mnogu ne{ta da na-u~at, a ne i poradi niv dràvava da bide najzaostanata govedarska... zemja. 15.15.15.15.Sledi razme{ani datumi, so koi se izigruva izborot i zakonite. Ova se gleda od toa, {to objaveniot konkurs e vo Dnevnik na 02.04.2004 so Odluka br.02-1745/2 od 8.07.2004. So nea spored preporaka vo Biltenot br. 852, str. 85 od 1.6.2004 e izbrano liceto Tanas Trajkovski. Postoi pravna pouka za àlba vo rok od 8 dena, a odlukata vlegla vo sila na 1.7.2004, za koja se odlu~ilo sedum dena podocna, na 8.07.2004. Se ova govori samo edno: vo izborot imalo sa-movolija. Isto taka, se naveduva i re{enieto br. 04-1798/2 od 09.07.2004 za rasporeduvawe na rabotno mesto i li~en dohod od 01.07.2004. Vidlivo e nezakonsko primenuvawe za nanazad osum dena, {to e nedozvoleno i kaznivo. 16.16.16.16. Navedeniot minat trud 35 godini e poroizvolen, sluì za zamaskirawe na sostojbata i toa samo jas da ne bidat izbran. Toa }e trae se dodeka jas ne go pro~itam konkursot. Me|u-toa, jas od nego sum pomlad samo 5 godini. Vidlivo sovpa|awe so godinite. Na mnogute moi barawa da se donese lista za penziskoto osiguruvawe, Fakultetot na toa nikoga{ ne dade odgovor. Ednostavno, vnatre e samo proizvolno, bitna bila samo celta, a ne naukata i pro-gresot na dràvata. 17.17.17.17. Sledi Biltenot br. 852 od 1 juni 2004 godina. Vo nego e naveden izve{taj samo za Tanas Trajkovski, a ne za mene, iako jas redovno od 1990 godina se prijavuvam na konkursite, vo

43

1995 godina za Tanas Trajkovski i mene se napraveni recenzii. Toga{ toj nema{e objaveno nieden trud. Istoto se odnesuva za negovata magisterska i doktorska rabota so istoriski temi za polamatura i matura. Bidej}i magister i doktor se nau~ni zvawa, a negovite temi ne bile objaven za tie da bidat dostapni do nau~nata javnost, toj ne magistriral i ne do-ktoriral. Za ova imav podneseno predmet so koj dokaùvav, toj ne gi ispolnuva uslovite za da bide predloèn za docent...Sledniot pat stanat profesor, a vo ovoj slu~aj i redoven. 18.18.18.18. Vo konkursot od 02.04.2004 stoi: ″Kon prijavata kandidatot treba da priloì: diploma, kusa biografija, spisok na nau~ni i stru~ni trudovi i po eden primerok od trudovite″. Zna-~i, za da ima pravilen izbor, a ne da se laè, vo Biltenot mora da bide priloèna ″spisok na nau~ni i stru~ni trudovi″. Samo taka na protivkandidatot }e mu se dade na uvid, deka ne se laè. Za ova da go proveri protivkandidatot, toj }e gi proveri naslovite na objavenite trudovi i kade se tie objaveni: spisanie itn. Me|utoa, vo slu~ajov, jas ne moèv da uvidam, deka toj objavil trudovi. Ova se gleda i po toa {to toj do so 1995 godina ni{to nema ob-javeno, kamo li od 1995 do 2004 godina da bide zgolemen brojot na trudovi koj bi bil dovolen za toj da bide izbran duri za redoven profesor. Za negovite trudovi vo 2004 godina se kaà: ″1. grupa avtori, nikade ne objaven; 2. Trajkovski nikade ne objaven; 3. go nema, se laè; 4. grupa avtori, interen; 5. Grupa avtori, nikade ne objaven; 6. Grupa avtori, nikade ne objaven; 7. Grupa avtori, nikade ne objaven; 8. Grupa avtori, nikade ne objaven; 9-10-11. Grupa avtori, koi }e sledat da bidat objaveni, nikoga{ ne objaveni. Zna~i, se gleda, toj kako vo 1995 go-dina i do ovoj konkurs ni{to ne objavil. Pa toj bil isto ona, {to si bil otsekoga{″. Ili samo 7 pisarii i 3 pisarii za vo idnina. Me|utoa, vo zaklu~okot i predlogot stoi: ″Vrz osnova na dosega{nata celokupna aktivnost na d- r Tanas Trajkovski vo oblasta na nastavna-ta, nau~nata i aplikativnata dejnost i objavenite trudovi do izborot za docent i vonreden profesor i potoa do denes (44 trudovi), imaj}i gi predvid Zakonot...″. Jas vo izve{tajot za referat izbor nastavnik po predmetot govedarstvo nikade ne moàm da vidam dali toj ima objaveno tolku (44) trudovi, nitu tolku (44) pisarii. BIDEJ]I VO IZVE[TAJOT NEMA ″SPISOK NA NAU^NI I STRU^NI TRUDOVI″ TOJ NEMAL KOMPLETNA DOKU-MENTACIJA. Vo konkursot na krajot stoi: ″Nekompletnite i nenavremeno dostaveni do-kumenti nema da se zemaat na razgleduvawe″. Ama navedenoto za interniot kandidat ne vaè. Tokmu so spisokot se laè. Iako jas vo moite predmeti pismeno toa go barav, mene nikoga{ ne mi be{e priloèn spisokot na negovite grupni pisarii bez va`nost za govedarstvoto i sto~arstvoto. 19.19.19.19. Na krajot vo Odgovor na tu`ba od 30.01.2006 e naveden Univerzitetski glasnik so Edi-nstveni kriteriumi... Vo ~len 7 Elementi koi moàt da se zemat predvid za izbor vo zva-weto docentdocentdocentdocent i vrz baza na koi se utvrduva vkupnata ocenka vo referatot na recenzetskata komisija se: - nau~en stepen doktor na nauka od nau~nata oblast vo koja se izbira; - objaveni najmalku 3 nau~ni trudovi, odnosno javno izvedeni ili prestaveni umetni~ki dela...; - iz-dadeno interna skripta od ve`bi ili praktiukum, ili najmalku 10 stru~ni (nau~no- popu-larni) trudovi...″. Vakvo ne{to toj nikoga{ nemal. Iako vakva bila sostojbata, toj bil po-natamu izbiran: ″Elementi koi moàt da se zemat predvid za izbor vo zvaweto vonreden vonreden vonreden vonreden profesorprofesorprofesorprofesor i vrz baza na koi se utvrduva vkupnata ocenka vo referatot na recenzentskata ko-misija se: - nau~en stepen doktor od nau~nata oblast vo koja se izbira; - objaveni minimum 5 nau~ni trudovi pri prviot izbor vo toa zvawe, odnosno 3 pome|u dvata izbora, od koi na 2 da bide prv avtor, odnosno javno izvedeni ili prestaveni umetni~ki dela...; - pozitivna recen-zija na u~ebnik, poglavje od u~ebnik, skripta od ve`bi ili interna skripta od predavawa; pogolem broj stru~ni (nau~no- popularni) trudovi, najmalku 20...″. Navedenoto nikade go ne-ma. Me|utoa, toj ponatamu se izbira: ″Elementi koi moàt da se zemat predvid za izbor vo zvaweto redoven profesorredoven profesorredoven profesorredoven profesor i vrz baza na koi se utvrduva vkupnata ocenka vo referatot na recenzentskata komisija se: - nau~en stepen doktor na nauka od nau~nata oblast za koja se iz-bira; - objaveno minumum 7 nau~ni trudovi pri prviot izbor vo toa zvawe, odnosno 4 pome|u dvata izbora, od koi na 3 da bide prv avtor, odnosno javno izvedeni ili prestaveni ume-tni~ki dela vo oblik priznat od strukata vo doma{nata i vo me|unarodnata javnost vo ob-lasta vo koja se izbira...izdaden u~ebnik ili u~ebno pomagalo...″. Bidej}i Fakultetot ne e umetni~ki za drama, muzika..., tuku samo zemjodelski od prirodnite nauki, trudovite treba

44

da bidat dostapni samo do ″doma{nata i vo me|unarodnata javnost″. Bidej}i pisariite ne se objaveni, tie ne moèle da bidat dostapni do ″doma{nata i vo me|unarodnata javnost″. Sle-di tie da ne se priznati. Tokmu zatoa toj ne gi isponal uslovite da postane magister, nitu doktor, nikako docent, vo nikoj slu~aj vonreden profesor, ne daj boè redoven profesor. 20.20.20.20. Ama ovde se kaùva i: ″objaveno minumum 7 nau~ni trudovi pri prviot izbor vo toa zva-we″. Pak, toj nema nieden nau~en trud, tuku interni pisarii. Potoa stoi i: ″odnosno 4 po-me|u dvata izbora, od koi na 3 da bide prv avtor″. Ve}e prethodno kaàv: ″samo 7 pisarii i 3 pisarii za vo idnina″. Toj e prv vo pod broj 1, pod broj 2 (samostoen), pod broj 4 i pod broj 5. Pa se pravele samo grupni pisarii, koi nikade ne bile objaveni, samo da se izigra izborot. Za da se potvrdi, deka toj ni{to ne rabotel, ponatamu be{e navedeno: ″izdaden u~ebnik ili u~ebno pomagalo″. Pod broj 7. ″Bunevski \., Ilkovski R., Trajkovski T. 2003. Tehnologija za odgleduvawe teliwa i junici za priplod. Bro{ura, Skopje″. Ova ne e ″izdaden u~ebnik ili u~ebno pomagalo″, tuku samo bro{ura za odgleduva~i na goveda, {to ne dolikuva da se isto-vetuva so u~ebnik i u~ebno pomagalo za studenti ili avtorovite kolegi, tuku samo indivi-duallni zemjodelci, od koi voglavno se nedovolno pismeni ili samo so osnovno obrazovanie. Po ova sledi sredno i fakultet. ZAKLUÔK: TANAS TRAJKOVSKI NE GI ISPONIL USLOVITE ZA IZBOR NASTAVNIK PROFESOR. Tokmu zatoa vo Odgovor na tu`ba od 30.01.2006 se laè, koga se veli: ″...izborot e izvr{en vo soglasnost so Zakonot za rabotni odnosi, Zakonot za visokoto obrazovanie i Edinstvenite kriteriumi za izbor na nastavno- nau~ni, nastavno- stru~ni i sorabotni~ki zvawa doneseni od Interuniverzitetskata konfe-rencija na Republika Makedonija na 20.02.2002 g.″. 21.21.21.21. Isto taka, vo Biltenot br. 852 od 1 juni 2004 godina stoi, toj imal vkupno 44 trudovi. Da vidime: Za docent najmalku 3 nau~na truda + 10 stru~ni (nau~no- popularni) trudovi + za vonreden profesor najmalku 5 nau~ni trudovi + pogolem broj stru~ni (nau~no- popularni) trudovi, najmalku 20 + za redoven profesor objavenni minimum 7 + u~ebnik ili se: za docent 13 + za vonreden profesor 25 + za redoven profesor 7 + u~ebnik. Ili 13 + 25 + 7 = 45. Pa toj ima 44 - 1 (go nema pod broj 3) = 43. Bidej}i toj nema duri najmalku 45 pisarii, toj ne gi is-polnil uslovite spored Edinstvenite kriteriumi. 22.22.22.22. So toa {to recezentot R.Ilkovski e koavtor so Tanas Trajkovski... vo bro{urata, pod broj 7, a {to vaì i pod broj 8, pretsedatelot R.Ilkovski samiot sebe si se izbiral. Pa toj go potvrdil negovoto nerabotewe, {to vaì i za negoviot {titenik Tanas Trajkovski, so kogo vo 1995 i 2004 godina poradi mene dobro zarabotil. Me|utoa, govedarstvoto i po{iro-ko sto~arstvoto vo dràvata so niv mnogu izgubila, taa e najzaostanata... 23.23.23.23. Na 22.02.2006 podnesov Odgovor na odgovor na tu`ba. Vo nego napi{av: ″Denes, 22.02.2006, go dobiv odgovorot na tu`ba. So nea se potvrduva deka tuìtelot e vo pravo koga toj kaù-va{e deka izbraniot nema magistrirano nitu doktorirano. Ova se gleda po toa {to nego-vite trudovi za magistratura i doktorat se istoriski, koi ne se za diplomski raboti, kamo li za nau~no zvawe: magister i doktor. Ova se gleda po toa {to toj magistriral na 15.05.1982 i doktoriral na 19.04.1993. Nikade ne stoi kade toj niv gi objavil. Bidej}i nau~nite zvawa se javni, koi moraat da bidat objaveni i na uvid na stru~nata i nau~nata javnost, toj nema ma-gistrirano i doktorirano. Ova e povod {to negovite trudovi kako takvi se krijat vo fio-kite kako negova i fakultetska tajna, {to ne moè da ima vrska so struka i nauka″...″Tu-ìtelot koga doktorira{e vo Viena, toj pro~ita zakletva, so koja istakna deka verno }e i sluì na naukata, nema da se sluì so falsifikati, inaku zvaweto doktor }e mu bide odze-meno...″...″Vtoriov kako vraboten vo Zemjodelskiot fakultet od nego dobil diploma so za-vr{en fakultet, za magister i doktor, duri stanal nastavnik so site zvawa, privilegija {to ja nema sekoj gra|anin, so isti prava kako penzioniraniot veterinaren tehni~ar bez ob-javen nieden nau~en trud spored kogo se vr{i izborot, itn. Zna~i, ako toj ne bil privi-legiran, toga{ toj zvawata gi kupil. Ne slu~ajno, tuìtelot pri prviot konkurs, vo 1995 go-dina, go osporuva{e negoviot doktorat. Ova ostanuva na sila zatoa{to sekoj gra|anin moè da osporuva nau~no zvawe. Ako ova ne e taka, toa ne e nau~no, tuku samo silexisko zvawe. Ova se gleda i po toa {to zvawata se dodeleni od lice koe doktoriralo kaj predmet so na-stavnik koj ne bil doktor. Duri se pravi najgolem prestap, koga ′tatkoto′ na doktorot go pr-edlaga svojot pulenik, vo referatot: Risto Ilkovski- pretsedatel na Recenzetskata komisi-

45

ja, itn.″...″Bidej}i R.Makedonija saka da vleze vo Evropskata zaednica, vaàt nejzinite zako-ni spored koi ne moè da bide izbran za nastavnik lice bez me|unarodno priznat doktorat, za kogo vo Evropa negoviot trud mora da e dostapen, a ne za vo fioka″. 24.24.24.24. Ponatamu vo Odgovor na odgovor na àlba se istaknuva deka toj nemal nau~ni trudovi, nitu interna skripta. Kon ova da se dodate za vonreden profesor toj nemal ″pozitivna rece-nzija na u~ebnik″, nitu za redoven profesor u~ebnik. Zna~i, toj ne moèl i ne smeel da bide predloèn, niti izbran za docent, vonreden profesor i redoven profesor. 25.25.25.25. Na 31.03.2006 isprativ Zakasnat ili namerno zataen odgovor. Vo nego stoi: ″Na 06.03.2006 be{e dogovoreno, Zemjodelskiot fakultet da se proiznese na mojot Odgovor na odgovor na tu`ba, {to be{e izjaveno od strana na tuèniot. Bidej}i do denes, 31.03.2006, ne dobiv od-govor, moite navodi vo site moi predmeti 100% se potvrduvaat...″. Vo nego se navedeni 10 to-~ki... 26.26.26.26. Na 07.09.2006 dobiv Presuda 28 P-3556/04 od 03.05.2006, so koja se odbiva mojata tu`ba ka-ko neosnovano. Be{e prifaten tro{ovnikot na Zastapnikot na tuèniot 22.620,00 denari, a ne be{e prifateno moeto barawe jas se dodeka ne se vrabotam da bidam osloboden od sudski tro{oci, nikako ni za Zatapnikot. Vo obrazloènieto postoi samo edna stranka, tuèniot. Sudot samo go potvrdi navodot od Odgovor na tu`ba, koj be{e edinstven i toa samo od edna strana. So nego be{e prifaten od Bilten br. 852, od 1 juni 2004 referatot za izbor na na-stavnik, so kogo jas bev odbien navodno poradi ″nekompletna dokumentacija″. 27.27.27.27. Na 07.09.2006 sledi moja àlba. Na 15.09.2006 sledi Dopolna na àlba na tuìtelot, so obrazloènie vo 19 to~ki, ve}e navedeni na drug na~in... Pod 7 navediv: ″Recenzetskata ko-misija go izlagala nastavno- nau~niot sovet so toa {to taa pred nego go pro~itala samo Za-klu~okot i predlogot″. Taka za mene ni{to ne be{e kaàno. Isto taka, brojot na 44 pisarii ne be{e to~en. 28.28.28.28. Pod 10 istaknav: ″Konkursot zavr{uva: ′Nekompletnite i nenavremeno dostaveni doku-menti nema da se zemat na razgleduvawe′. Bidej}i na konkursot od 1990 godina jas bez prekin se javuvam, za da ne go obàlam rasturaweto na konkursot ili moeto samovolno odbivawe, dokumentite nazad ne gi dobivav. Ako tie ne se uni{teni, vo fakultetot imam napolneto del na nekoj orman...

11. Ova se potvrduva so konkursot, za P.br. 3555/03. Za nego be{e podneseno Prijava. Vo nea stoi: ′Na 13.11.2002 vo vesnikot <Nova Makedonija> be{e objaven konkurs za nasta-vnik vo site zvawa, vo predmetot govedarstvo. Ova e povtoruvawe na istiot konkurs od 14 juli 1999 godina, na kogo isto taka se prijaviv so svoj predmet od 14.07.1999. Bidej}i izborot ne be{e izvr{en, istiot nastavnik prodolì da drì predavawe. Jas za ova ni{to ne bev informiran. Na 19.11.2000 itn. isprativ predmet Molba za ispra}awe na recenzijata. Do denes gi nemam dobieno svojata prijava so dokumentite i prilozite navedeni pod reden broj od 1-7. Pokraj moite molbi, od Vas do denes sum bez odgovor.

So prijavata za objaveniot konkurs od 13 noemvri 2002 godina se prijavuvam na kon-kursot po predmetot govedarstvo. Vo prilog moàt da se koristat mojata prijava so od 1- 7 dokumenti i prilozi, koi od 14.07.1999 se kaj Vas. Isto taka, site prijavi za izbor na na-stavnici na koi sum odbivan, ama i ne izvr{eniot izbor po predmetot sviwarstvo vo 1990 godina. Pokraj toa, se prijaviv do Vas na konkurs za predmetot op{to sto~arstvo na 18 juli 1997 godina za{to nemam dobieno odgovor. Vo prilog moàt da se koristat predmetot ispra-ten do Dekanot na Zemjodelskiot fakultet od 06.03.2002 so naslov Od avtorot, od objavenata moja ~etvrta kniga, kako i isto taka isprateniot predmet na Dekanot na Zemjodelskiot fa-kultet od 01.10.2002 so naslovot Od avtorot- od objavenata sedma kniga.

Dosega sum objavil sedum knigi: ... (Sledat knigite po red: 1, 2...7.) Vo nade` da se zemi vo predvid mojata prijava, se zablagodaruvam. 14.11.2002, D-r

Risto Ivanovski, Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21, Bitola. PS: Spremen sum na Va{e bara-we da ispratam dopolnitelno {to Vie }e pobarate, kako i spiskovi na moite objaveni tru-dovi i napisi, vkupno preku 150- nivnata lista e navedena vo mojata kniga Nov Aleksandar Makedonski′. (Ova be{e vtora objavena kniga).

So toa {to vo Biltenot br. 852, vo 3. Nau~na i stru~na dejnost stoi: toj ′...ima obja-veno vkupno 18 trudovi (ovde se laè, toj nema objaveno, tuku objavenite se grupni pisarii,

46

R.I.), koi se recenzirani vo Bilten br. 641 na Univerzitetot <Sv.Kiril i Metodij> vo Sko-pje od 1995 godina, a do izborot za vonreden profesor izrabotil 17 trudovi (i ovde se laè, toj ne gi izrabotil pisariite, pa tie bile grupni, R.I.), koi se recenzirani vo Bilten br. 743 od 1999 godina′. So ova se odgonetnuva samovolijata vo Zemjodelskiot fakultet. Jas se raspravam od koga gi podnesov moite komplet dokumenti za konkursot vo 1999 godina...

Od izloènoto, zaludno e da se govori za nekompletni dokumenti. Vsu{nost, mora da se govori, za kompletirawe na ormani (garderobi) so moi dokumenti i so moi knigi″. 29.29.29.29. Pod ″12. Vo konkursot za istiot predmet od 1995 godina, na moi barawa do denes recenzi-jata ne ja dobiv. Jas protestirav. Se be{e zaludno, tie ni{to ne ispra}aat, nitu vra}aat. Sprotivno na Zakonot za visoko obrazovanie, toj be{e predloèn i izbran za docent, a jas odbien, duri drsko navreden i ponièn. Ovde navediv: ′Ova e povtoruvawe na istiot konkurs od 14 juli 1999 godina, na kogo isto taka se prijaviv so svoj predmet od 14.07.1999′...′Na 19. 11.2000 itn. isprativ predmet Molba za ispra}awe na recenzijata. Do denes gi nemam dobie-no svojata prijava so dokumentite i prilozite navedeni po reden broj od 1- 7′...″. 30.30.30.30. ″Ovde e bitna ispratenata moja 9-ta kniga Ishrana na govedata. Dosega vo Fakultetot ni-koj ne objavil bilo kakva kniga za ishrana na govedata. Kniga za govedarstvo nema objaveno recenzentot, nitu predloèniot i izbraniot kandidat...″. A bez u~ebnik dvata nikoga{ ne bile profesori. 31.31.31.31. Pod ″17. Vo Presudata stoi: na zastapnikot da mu nadomesti 22.620,00 denari: 3.900,00 den za odgovor na tu`ba i za 4 ro~i{ta po 4.680,00 den″. Se priznava deka od Fakultetot e ispra-ten samo eden predmet. Zna~i, be{e dovolno samo edna rasprava, i se odma da se zavr{i, a ne so godini... 32.32.32.32. Pod ″19. Bidej}i jas barav osloboduvawe za pla}awe na sudskite tro{oci i na zastapni-kot na tuèniot, i toa dodeka ne se vrabotam, go priloùvam dokumentot Uverenie za mate-rijalna polo`ba broj 16-51/96568 od 14.09.2006 godina, vo koe se gleda deka nemam nikakov prihod″. 33.33.33.33. Na 26.09.2006 e ispraten predmet: (Prilog kon) àlba od tuìtelot od 07.09.2006 i Do-polna na àlba na tuìtelot od 15.09.2006. Pod ″1. Vo prilog kon tu`bata od 01.11.2005 na-vediv: ′Vo referatot za nastavnik stoi: toj bil roden na 14.09.1940 godina. Go zavr{il Sre-dno veterinarno u~ili{te. Drugoto vo referatot ne e vistina...toj kako veterinaren tehni-~ar ispolnil 40 godini raboten sta`...′. Tuèniot ne dade pismen dokaz, zaverenata kompju-terska lista za penziski sta`″. Pak, ova moè da go pobara samo Fakultetot i toj li~no, a ne jas. ″2...Tn.recenzija be{e za dvata kandidati: predloèniot i za mene. Recezent be{e Risto Ilkovski... 3. Veterinarniot tehni~ar, koj zavr{il interen Zemjodelski fakultet, dobil zvawe magister i doktor kaj Risto Ilkovski, bil izbran za docent vo 1995 godina. Toga{ so sile-xiski ~in jas bev odbien. ^lenovi na Recenzetska komisija bile Ta{ko Tokovski, Nikola Todorovski i Risto Ilkovski. Prviot i vtoriot nikoga{ ne se bavele so govedarstvo. Cela postapka bila samo za li~ni celi, na predloèniot i Risto Ilkovski, koj na moja smetka za-rabotil. Od Zemjodelskiot fakultet go dobiv P.br. 08- 1989/1 od 27.09.1995, vo koj se gleda deka jas ja zapo~nav postapkata ′za preispituvawe na magisterskite i doktorskite diserta-cii′. Se dodeka postapkata ne zavr{i, se zapira izborot. Iako vakva e sostojbata, predloè-niot e izbran i do denes predava... Pokrenuvawe postapka za nekoj da ne moè da ima nau~no zvawe e gra|ansko pravo na sekoj gra|anin. Ova proizleguva poradi toa {to od nesoodvetni lica se dodeluvaat zvawa, so istoriski temi za polamatura i matura. Duri toj od najnesood-vetni lica se predlaga za nastavnik, i toa so nevistini i samo na {teta na dràvata...

4. Jas recenzijata od 1995 godina nikoga{ ne ja dobiv. Ova se potvrduva so P.br. 08- 1989/1 od 27.09.1995, vo koj stoi: ′fakultetot nema obvrski da gi dostavuva recenziite′ (ISTOTO SE ODNESUVA I ZA NEVRA]AWETO NA DOKUMENTITE OD KONKUR-SITE, R.I.), {to e samovolen ~in, neprimeren vo niedna zemja. Vo drug slu~aj, za konkursot od 18.07.1996...Va`no e deka pri ovoj konkurs, za mene ima recenzija...

5. ZA MENE DOSEGA SE IZVR[ENI DVE RECENZII...″.

47

Pa se ova govori, JAS SUM IMAL KOMPLETNI DOKUMENTI ZA DVE RECE-NZII, [TO VA@I I ZA DRUGI KONKURSI, SO NAU^NI I STRU^NI TRUDOVI OBJAVENI VO GERMANIJA I HRVATSKA, KAKO I TRUDOVI I NAPISI VO DR-@AVAVA. TOKMU ZATOA JAS SUM GI ISPOLNIL USLOVITE. 34.34.34.34. Na 07.10.2006 e mojot predmet: (Prilog kon) àlba od tuìtelot od 07.09.2006, dopolna na àlba na tuìtelot od 15.09.2006 i prilog kon dvata predmeta od 26.09.2006. Vo nego se govo-ri, kako {to bil veterinarniot tehni~ar, istoto vaèlo i za drugi tehni~ari. Kako niv do-bivale zvawa magistri i doktori drugi lica, denes duri direktori i profesori, kade se na-vedeni poedinci so ime i prezime. Se govori, tie vodele privatni biznisi. Bidej}i veteri-narniot tehni~ar ne bil doktor na nauka toj so nego imal sobiznismen. Toj redovno zavr{il fakultet, redovno magistriral i redovno doktoriral. Tokmu zatoa toj go vodi biznisot, a veterinaraniot tehni~ar e samo negov pomo{nik- potr~ko. 35.35.35.35. Na 30.11.2006 so G@. br. 7667/06 Apelacioniot sud so Presuda mojata àlba se odbiva ka-ko neosnovana, a Presudata na Osnovniot sud se potvrduva. I OVDE POSTOI SAMO ED-NA STRANKA, SAMO TU@ENIOT, bez bilo {to moe da se navede, kako jas da ne posto-jam. Za mene stoi: ″..a kako tuìtelot ne ja dostavil celosnata dokumentacija potrebna po raspi{aniot konkurs za izbor na nastavnik od strana na tuèniot, ovoj sud najde deka prvo-stepeniot sud pravilno postapil koga odlu~il kako vo izrekata na obàlenata odluka″. 36.36.36.36. Na 09.01.2007 podnesov Revizija od tuìtelot. Jas gi povtoriv nekoi moi navodi, itn. 37.37.37.37. Na 26.05.2008 od Vrhovniot sud primiv Rev.br.274/2007 od 23.04.2008, so re{enie, ″Revizi-jata se otfrla kako nedozvolena″. Sudot voop{to ne sakal da se vpu{ta vo moite navodi, tu-ku za nego bilo najbitno, taa da ne se razgleda, samo itno odbie. Sledi ″Revizijata e nedo-zvolena. Soglasno ~len 372 stav 2 od Zakonot za pari~na postapka, strankite moàt da iz-javat revizija protiv vtorostepena presuda, ako vrednosta na predmetot na sporot na pobi-vaniot del na presudata nadminuva 500.000,00 denari″. Naprotiv, vrednosta bila mnogu pati pogolema od 500.000 denari, zatoa{to jas tre-ba{e da bidam vraboten vo Fakultetot od 01.10.2004 se do zavr{uvawe na sporot, do 26.05. 2008, koga go dobiv re{enieto. Toa se skoro ~etiri godini, na koi treba da se dodadat godi-nite do penzinirawe.

Ne e vistina, ona {to stoi vo re{enieto: ″Vidno od spisite, tuìtelot ne ja navel vrednosta na predmetot na sporot vo tu`bata i za istata platil taksa za tu`ba vo iznos od 1.700,00 denari {to odgovara na vrednost na sporot do 50.000,00 denari. Imaj}i vo predvid deka predmetot na kokretniot spor e poni{tuvawe na odluka za izbor, pravoto na izjavu-vawe na revizija, zavisi od vrednosta na predmetot na sporot, bidej}i konkretniot spor ne spa|a vo sporovi od raboten odnos po povod prestanok na raboten odnos za koi revizija mo-è da se izjavi nezavisno od vrednosta na sporot, proizleguva deka revizijata e nedozvo-lena″.

Bidej}i sporot e samo za raboten odnos so traewe od 01.10.2004 se do moeto penzio-nirawe, ″revizija moè da se izjavi nezavisno od vrednosta na sporot″. Bidej}i jas ne sum vo raboten odnos, barav da bidam osloboden od sudski tro{oci i na zastapnikot. Tokmu zatoa jas podnesov uverenie, so koe sakav da bidam osloboden se do moeto vrabotuvawe. Pa navediv kaj to~ka ″32. Pod ′19. Bidej}i jas barav osloboduvawe za pla}awe na sudskite tro{oci i na zastapnikot na tuèniot, i toa dodeka ne se vrabotam, go priloùvam dokumentot Uverenie za materijalna polo`ba broj 16-51/96568 od 14.09.2006 godina, vo koe se gleda deka nemam ni-kakov prihod′ ″. Toa {to Sudot baraweto ne go prifatil ne e slu~ajno. Mnogu ubavo vo Sud-ot se znae, deka jas ne sum vo sostojba da platam. Sledi jas predlogot za Revizija na tuì-telot da go ispratam bez za nego da platam. Sumata, koja jas nahnadno sum ja platil, bilo sa-mo po barawe od Sudot. DOKAZ: Na 24.01.2007 go dobiv pismoto od Sudot, koe bilo ispra-teno na 23.01.2007 za 28 P.br.3556/04, so predmet Opomena za pla}awe na sudska taksa za jas kako tuìtel protiv tuèniot Zemjodelski fakultet ″konstatirano e deka taksata za revi-zija vo iznos od 3000,00 denari ne e platena. Se povikuvate odredenata taksa vo iznos od 3000,00 denari, kako i 200,00 denari za ovaa opomena ili se vkupno 3200,00 denari da gi uplatite vo rok od 15 dena na ovaa opomena na ìro smetka i toa za:″. Zna~i, jas barav da bi-

48

dam osloboen, a so opomenata plativ 3200 denari, a ne 1700 denari, kako {to stoi. Poradi vakvata opomena jas na 25.01.2007 prefrliv 3200 denari. 38.38.38.38. Ovoj mangupski ~in e samovolen i voden od posledniot naveden sudija Blagoj Donovski od Bitola, potvrden i dokaàn moj li~en likvidator. Toj bile dete na srbokomunizmot, nasle-dstvo od 1913 godina na Srbite, koi dràvava ja napravile grobnica. Takva bil Bitolskiot zatvor, kade bile likvidirani bezbrojni patrioti. Blagoj Donovski, kako sekoj drug, zavr-{il sredno u~ili{ta. Bidej}i toj za ni{to ne go biduvalo, vo Zatvorot nego go vrabotile kako klu~ar. Kako nivno dete tie nego mu dale diploma za fakultet, duri stanal sudija. Ia-ko toj ne znael da napi{e sudska odluka, toj bil izvonreden izvr{itel na srbokomunisti-~kiot reìm, da se likvidira sekoj koj inaku misli. Tokmu poradi nego jas vo Strazburg, od 1997 godina vodev sudski spor. Toj mesto da bide sudija be{e monter, duri go nateral advoka-tot Icko Dimovski da ja zakasni àlbata, za jas da go izgubam sporot. Jas kako neuka stranka podnesov druga àlba, koja ovozmoì predmetot da se vrati vo prvobitna sostojba. Protiv sudiite i advokatot podnesov krivi~ni prijavi, no zaludno. Ponatamu jas ne moèv da gi izzeman sudiite, a vakov bil xelatot Blagoj Donovski. Toj e nositel na moeto likvidirawe, ostanuvaj}i od 20.05.1991 do denes bez raboten odnos, a go izgubiv pravoto na vrabotuvawe. Me|utoa, toj yver po vtorpat, sega ne mi dozvoluva da se vrabotam. So toa jas go izgubiv pra-voto poslednite godini da se vrabotam i da ìveam kako ~ovek. Toj kako odli~en xelat ne-govata srpsko- komunisti~ka partija go izbra i vrhoven sudija. Bidej}i toj napolno e nespo-soben da bide sudija, {to za mene e samo navreda da me sudi uli~ar i zatvorski klu~ar, toj ne moè da bide drugo osven posleden tn.sudija. Bitno toj mene me dolividira i toa dvapati: me ostavi bez rabota vo 1991 godina i ne mi dozvoli da se vrabotam od 01.10.2004. So toa toj mi go odzede pravoto jas da obrazuvam kadar, koj vo nikoj slu~aj ne smee da bide kako nego uli-~arski, tuku stru~en i nau~en. Pri prestap i za kadarot bi bil biten zatvorski klu~ar, ~e-sno i dostojno zanimawe. BIDEJ]I ZA SUDIJATA IMAV PODNESENO KRIVI^NA PRIJAVA, KAKO I ZA NEGO MNOGU NE[TA PI[UVANO VO POVE]E JAVNI GLASILA, PORADI-[TO TOJ SAMO SE ODMAZDUVA, RE[ENIETO NA VRHOVNIOT SUD SO BLAGOJ DONOVSKI NE E VA@E^KO. TOKMU ZATOA MOITE NAVODI VO SUDSKIOT SP-OR SE 100% TO^NI. SLEDI VRZ MENE DA E NAPRAVENA OGROMNA [TETA. TAA SO BLAGOJ DONOVSKI TRAE OD 1991 GODINA, A KONE^NO ZAVR[I SO POSLE-DNOTO RE[ENIE OD VRHOVNIOT SUD. PRIVATIZIRANI MAKEDONSKI UNIVERZITETIPRIVATIZIRANI MAKEDONSKI UNIVERZITETIPRIVATIZIRANI MAKEDONSKI UNIVERZITETIPRIVATIZIRANI MAKEDONSKI UNIVERZITETI 1.1.1.1. Jas, Risto Ivanovski, po zavr{uvawe na Fakultet za zemjodel-ski nauki i hrana, vo pona-tamo{en tekst Zemjodelski fakultet- Skopje, kako najdobar student vo oddelot sto~arstvo, vo 1972 godina bev ispraten vo Germanija na do{koluvawe, doktorirawe. Tamu i pred mene bea ispra}ani pove}e lica. Me|utoa, kako {to tie tamu oti{le, nazad tie se vratile, tie tamu ni{to ne moèle da postignat. Jas po ~etiri godini, koga mi be{e vra~ena diplomata doktor vo Viena, na 04.11.1976, na istiot den, trgnav nazad za Bitola, a po dva dena se prija-viv vo Zemjodelskiot fakultet- Skopje. Na moe iznenaduvawe odma bev odbien. Poradi toa jas vo 1977 godina se vrabotiv vo ZIK ″Pelagonija″-Bitola. Toj be{e so 27.000 ha obrabo-tliva zemjodelska povr{ina i so najrazvieno sto~arstvo: govedarstvo ... Toj vo dràvata be-{e najgolem Kombinat. Vo nego vo prvovreme rabotev samo jas kako edinstven sovetnik po sto~arstvo...

2.2.2.2. Tokmu moeto zvawe steknato vo zapadniot kapitalisti~ki svet mi nanese ogromno zlo, do denes da stradam. Ova se potvrduva i so navodot, deka mojata diploma od 04.11.1976 go-dina ne saka{e da se nostrificira. Ova bilo samo poradi toa {to mojata diploma na dneven red se postavala kako posledna to~ka. Koga }e bile iscrpeni to~kite koi bile povrzani so niv, tie sostanokot go napu{tale. Sledi za mojot problem da nema prisutni. So mnogu mol-bi i àlewe do Viena, za{to ne se po~ituval spogodbata me|u SFRJ i Avstrija itn. kone~no bilo doneseno Re{enie za nostrifikacija na 24.03.1977, a e zavedena 01.04.1997 pod broj 06-1469/76. Sli~ni problemi ima{e i eden drug doktor na nauka od Berlin, Florin Vidanov-

49

ski. Tokmu negovata diploma be{e pre~ka toj da napreduva. Bidej}i toj najpove}e od niv ra-bote{e be{e nepodoben. Toj po~ina od srcev udar. Samo jas ostanav ìv...

3.3.3.3. Isto taka, se prijavuvav vo Vi{ata zemjodelska {kola vo Bitola. Bidej}i veteri-narniot lekar Boris Angelkov na ov~arstvoto i govedarstvoto na ZIK ′Pelagonija′- Bito-la im nanese ogromno zlo, za{to mnogu pi{ev, toj se vrabotil vo Vi{ata zemjodelska {kola vo Bitola. Taka toj vo nea stanal duri direktor itn. Toj be{e komunisti~ka partiska gla-vna li~nost vo [kolata. Toa be{e povod za mojata nepodobnost vo nea. Kako potvrda deka toj ne bil sposoben za struka i nauka, toj vo 1977 godina ima{e zapi{ano specijalizacija vo Belgrad, kade {to ne zavr{il, a zapi{al magistratura vo Zagreb. Iako toj nea ne ja zavr-{il, toj doktoriral nekade, bez da se znae kade. Toj istaknuval deka pogolemiot broj na pri-meroci bile osnov magistraturata da prerasne vo doktorat, {to ne e mo`no. Ova proizlegu-va poradi toa {to temata za magistratura ne e za doktorat, a so pogolemi broj na probi to-~nosta na presmetkite bi bile posigurni. Jas na 12.01.1993 podnesuvav prijavi vo Policija-ta-Bitola,kako i potoa do Vi{ata zemjodelska {kola vo Bitola itn. Na 15....03.1993 br. 03-124/1 podnesok do Univerzitet vo Bitola- Bitola, na 04.05.1994 br. 03-296/1 prestavka do re-ktorot na Bitolskiot univerzitet ″Sv.Kliment Ohridski″ vo Bitola. Na 26.03.1994 sledi prestavka do ministerot Ministerstvo za obrazovanie Skopje. Pa prijava do Ministerstvo za vnatre{ni raboti na 20.10.1997 i prijava- 2 na 18.11.1997, kako i na 19.11.1997 do minister-rot za obrazovanie Skopje. Bidej}i toj be{e partiski mo}nik nikoj ni{to ne prevzede. So toa {to toj mene li~no ne me tuì, za{to imav pi{eno i vo javni glasnila, se potvrdi, toj nikoga{ ne doktoriral. Sledi toj vo 2008 godina da si odi vo penzija, a toj nepre~eno pre-dava{e i obrazuva{e kadri. Taka toj si zarabotil...Me|utoa, toj znae{e da se izìvuva, za-{to be{e i poznat. Duri toj edna studentka re{il nikako da ne i dozvoli da poloì, za{to taa se zakani, taa da se samoubie. Sledi taa da se frli pod voz i bide izgazena, mrtva.Vakov be{e ovoj krvnik, yver..., a vaì za drugi. So vakvi kadri nema nauka i struka. Tokmu zatoa dràvava zaostanuva.

4.4.4.4. Se prijaviv vo Vi{ata zemjodelska {kola- Bitola po predmetot Ishrana na do-ma{nite ìvotni. Pokraj mene se prijavil i agronomot Petar Bogdanov. Iako toj nemal ma-gistrirano, nitu eden objaven trud, toj be{e izbran za nastavnik, a jas odbien. Za ova so pre-dmet br.04-314/1 od 21. 09.1997 mi soop{ti Vi{ata zemjodelska {kola- Bitola.

Vo oktomvri 2007 godina Petar Bogdanov i Boris Angelkov si otidoa vo penzija. Prviot samo kako magister bez objaveni nau~ni i stru~ni trudovi, {to vaì i za vtoriot. Samo vtoriot e sou~esnik so Kiril Ristevski, Nikola Todorovski, Nikola Popovski...za likvidacija na ov~arstvoto. Ova be{e so likvidacijata na 200 ovci na friziskata rasa koja e za visoka relativna vlaga na vozduhot i 2000 ovci na izraelskata rasa ovci koja e pusti-nska ovca. Zna~i, potpolno sprotivnost na dve klimatski rasi. Istoto vaì za farmata za kuni}i vo s.Lubojno/Prespa so 2.500 majki kuni}i, koja 100% propadna, kako i mno{tvo dru-gi proekti. Me|utoa, Boris Angelkov e edinstven vinovnik za likvidacijata na govedarska farma vo s.Radobor so 1014 leì{ta za kravi i kravi, koja stanala grobnica na ZIK ″Pela-gonija″- Bitola. A ova e samo kako dokaz deka neprijatelite na dràvata i nejzinoto sto~ar-stvo opstojuvale mo}nici. Od ova samo tie zarabotuvale, duri ako studentot saka da poloì. I denes Boris Angelkov kako mo}nik e nositel vo Bitola na drugi ne{ta, samo na {teta na narodot. Naprotov, Petar Bogdanov ne bil nikoj i ni{to od samiot po~etok bez da bide {tetnik kako zlostornikot Boris Angelkov i nivniot kolega - generacija Nikola Popov-ski od Sredno veterinarno u~ili{ta- Bitola. Iako do denes Vi{ata zemjodelska {kola, denes Biotehni~ki fakultet, nema kadar, od oktomvri 2007 godina predmetot ishrana go pr-edava lice koe predava samo ribarstvo, koj nikoga{ ne se bavel so druga oblast osven samo ribarstvo. Ova e u{te eden dokaz, deka jas vo nikoj slu~aj ne sum podoben vo nivnata usta-nova. Za nea narodot kaùva, ako nekoj saka da si go izgubi svoeto dete,tamu da go pu{ti da studira...Od ovoj kadar ni{to nema

5.5.5.5. Se prijaviv na konkurs na Zemjodelski fakultet- Skopje. A od nego so predmet br.03-503 od 23.03.1990 go dobiv sledniot odgovor: ″Do d-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 97.000 Bitola.

Predmet: Dostavuvawe na dokumenti po raspi{an konkurs za izbor na nastavnik.

50

Vo prilog Vi gi dostavuvame dokumentite od konkursot za izbor na nastavnik vo site zvawa, po predmetot sviwarstvo na Zemjodelskiot fakultet vo Skopje.

Voedno Ve izvestuvame deka nastavno- nau~niot sovet na RO Zemjodelski fakultet na svojata VII sednica, odràna na 21.09.1989 godina go prifati izve{tajot na Recenzen-stkata komisija objavena vo bilten br. 521, na strana 282a, so koj ne e izvr{en izbor na na-stavnnik po predmetot sviwarstvo na Zemjodelskiot fakultet vo Skopje.

Napomenuvame deka postapkata za izbor na nastavnik po predmetot sviwarstvo se vode{e preku porane{noto OOZT Instutut za sto~arstvo, koj zaradi izvr{enite statusni promeni prestana da postoi i poradi toa do{lo do zadocnuvawe vo navremenoto informi-rawe za izborot, odnosno za rezultatite od konkursnata postapka.

Se nadevame deka }e gi uvaìte ovie okolnosti vo interes na na-{ata natamo{na so-rabotka″.

Osven ovoj predmet ni{to drugo ne dobiv. Bitno e da samo poradi mene ne be{e iz-vr{en izborot, a do denes nema poseben nastavnik po predmetot, kako {to be{e dotoga{. Isto taka, ima nesovpa|awe me|u prviot i vtoriot stav. Zna~i, se odbegnuva vistinata za mojata nepodobnost.

6. 6. 6. 6. Jas sakav da objavuvam svoi samostojni trudovi od oblasta na sto~arstvoto vo Ze-mjodelskiot fakultet. Od negovoto OOZT Institut za sto~arstvo dobiv predmet br.04- 81/1 od 12.03.1984, od Komisijata so sleden tekst: ″Va{iot trud pod naslov ′Zavisnosta na teìn-skite bilanski na legloto od razli~noto nivo na ishrana, rasa i prasewe po red na mato-ricite′ nemame mo`nost da go objavime vo Zbornikot na Zemjodelskiot fakultet, bidej}i spored na{ite normativi, toj prestavuva edicija na nau~ni trudovi na vrabotenite″. Zatoa trudot be{e objaven vo Sto~arstvo- Zagreb. Sledi Zbornikot da bide samo za nivno unapre-duvawe, ne spoivo so naukata i strukata vo svetot. Zna~i, samo nivno samoupravno pravo.

7.7.7.7. Vo 1995 godina od Zemjodelski fakultet be{e objaven konkurs za predmetot gove-darstvo. Bidej}i postapkata be{e privatizirana za interno lice, jas do Zemjodelski faku-ltet- se obrativ. Jas od nego dobiv predmet: VRSKA: Va{i dopisi od 27.VII i 29.VII 1995 go-dina.

PREDMET: Odgovor na dostaveni barawa. Stru~niot kolegium na Zemjodelskiot fakultet vo Skopje, vo podgotovka na se-

dnicata na Nastavno- nau~niot sovet na Zemjodelskiot fakultet vo Skopje zakaàna za 18.IX 1995 godina go razgleda Izve{tajot na Recenzetskata komisija za izbor na nastavnik (Bilten br.641, str.135, objaven na 15.VI 1995 godina). (Jas go barav, a toj ne be{e ispraten, R.I.)

So Izve{tajot bea dostaveni na razgleduvawe i dvete pismeni obra}awa od Va{a strana, kako u~esnik vo konkursnata postapka so cel da se oceni dali istite se navremeno dostaveni i dali se odnesuvaat na nau~niot i stru~niot del za da moàt da se dadat na ra-sprava pred Nastavno- nau~niot sovet na Fakultetot i eventualno objavuvawe vo Biltenot na Univerzitetot ′Sv.Kiril i Metodij′ vo Skopje.

Vo obemnata rasprava Stru~niot kolegium na Fakultetot konstatira: - Dopisot nazna~en kako ′Nazna~en za nemagistrirawe i doktorirawe na slednite

dipl.in`.st′, isprateni do Nastavno- nau~niot sovet na Fakultetot na 29.VII 1995 godina, po po{ta a zaveren na Zemjodelskiot fakultet na 7.VIII 1995 godina se odnesuva na Va{ata li-~na ocena na magisterskite trudovi i doktorskite disertacii na drugite u~esnici vo ko-nkursnata postapka {to ste gi soznale od Izve{tajot na Recenzentskata komisija bez da se analiziraat istite vo nivniot integralen tekst. Fakultetot nema obvrska da ispra}a do-ktorski disertacii od kandidati koi u~estvuvaat vo konkursnata postapka.

Zadolìtelni primeroci od magisterskite trudovi i doktorskite se nao|aat vo Re-feralniot centar na NUB ′Kliment Ohridski′, Rektoratot na Univerzitetot i Biblio-tekata na Zemjodelski fakultet kade moàt da se dobijat na koristewe (Samo mene tie ne mi bea dadeni, R.I.);

- Dopisot nazna~en kako: ′Prigovor na recenzijata na predmetot govedarstvo′ e is-praten do Sovetot na Zemjodelskiot fakultet na 27.VII 1995 godina, po po{ta, a e zaveden na Zemjodelskiot fakultet na 7.VIII 1995 godina.

51

Do Fakultetot se dostaveni i drugi dopisi i pisma so koi se zapoznati i Rektorot na Univerzitetot ′Sv.Kiril i Metodij′ i nadle`noto Ministerstvo za obrazovanie i fizi-~ka kultura. (So toa {to protiv mene ni{to ne be{e prevzemeno-prijava...tu`ba...-,jas sum bil vo pravo, R.I.)

Nazna~eniot prigovor pred se se odnesuva na baraweto za preispituvaweto na ma-gisterskite i doktorskite disertacii na drugite kandidati i sodràt nekoi li~ni oceni za odnosite na Zemjodelskiot fakultet, za oddelni profesori i sl. {to e nadvor od predmetot na recenzijata.

Poradi toa, Stru~niot kolegium zaklu~i: - dvata dopisa da se vratat so obrazloènie deka ne se navremeno dostaveni, a Faku-

ltetot nema obvrska da gi dostavuva recenziite {to gi objavuva Univerzitetot vo svojot Bilten, osven za vrabotenite nastavnici i sorabotnici na Fakultetot i deka ne treba da se me{a ovaa konkursna postapka so eventualno barawe za preispituvawe na magisterskite i doktorskite disertacii {to e precizno propi{ano so aktite na Univerzitetot ′Sv.Kiril i Metodij′ vo Skopje, a koi vo celost gi prevzema i po~ituva i Zemjodelskiot fakultet.

Vo vrska so toa treba da se potencira deka imenuvaniot nema osnov da go doveduva vo pra{awe sostavot na Komsijata so dvajca eminentni profesori od potesnata oblast- gove-darstvo od SR Jugoslavija i eden profesor po ov~arstvo od Zemjodelskiot fakultet. (I na-vedenoto ne e potvrdeno, zatoa{to tie ne bile poznati von R.Makedonija, R.I.)

Navedenite zabele{ki ne go opfa}aat stru~niot i nau~niot opus na kandidatite tu-ku pred se gi napa|aat nivnite magisterski i doktorski disertacii.

Dopisite se pi{uvani nevoobi~aeno i tendeciozno so {to se navreduva ugledot na Zemjodelskiot fakultet i negovite profesori bez da se navedat posebni fakti za {to istite se neprifatlivi (bez nau~ni i stru~ni trudovi, samo pisarii, koi se samo grupni, nikako samostojni, R.I.)

Zaradi toa, e oceneto deka dopisite nemaat teìna na prigovor poradi {to ne se do-staveni do Recenzetskata komisija nitu do Nastavno- nau~niot sovet na razgleduvawe i usvojuvawe. So po~it″.

Bitno e deka postapkata za negirawe na~inot na magistrirawe i doktorirawe zapo-~nal, i deka do mene ne bil ispraten izve{tajot na Recenzentskata komisija. Jas nego go do-biv od Mitre Stojanovski, koj toga{ ìvee{e vo mojata kula. Toj za se od mene krie{e. No koga toj doznal deka toj ne e prv tuku Tanas Trajkovski, ni vtor (Bone Pala{ovski), tuku tret (Mitre Stojanovski), ~etvrt (Petar Micevski) i petti (Risto Ivanovski), so gorko soàluvawe izve{tajot mi go predade, koj mu go vrativ. So nivniot predmet se potvrdi, tie ne gi ispra}ale recenziite samo za nadvore{nite lica navreme recenziite da ne gi ob-àlat. A i ova se potvrduva so nivniot navod, ″Fakultetot nema obvrska da gi dostavuva re-cenziite″. Pa samo taka, se odrùvale internite lica na {teta na dràvava.

Od Zemjodelskiot fakultet so br.03-2279/1 od 27.10.1995 dobiv ″Predmet: Izvestuva-we za izvr{eniot izbor na nastavnik po predmetot govedarstvo.(Nastavata zapo~nala na 01.10.1995, predmetot zakasnal, R.I.)

Nastavno- nau~niot sovet na Zemjodelskiot fakultet vo Skopje, na VI-ta sednica od-ràna na 18.09.1995 godina, donese Odluka za usvojuvawe na Izve{tajot na Recenzetskata ko-misija za izbor na nastavnik po predmetot Govedarstvo na Zemjodelskiot fakultet vo Sko-pje (Bilten br. 641, str.135 od 15.06.1995 god.) i za nastavnik vo zvawe Docent po istiot pre-dmet e izbran d-r Atanas Trajkovski, vraboten vo POS Fakultetsko zemjodelsko stopanstvo ′Trubarevo′- Skopje. (Nivno interno lice, R.I.)

Odlukata na Nastavno- nau~niot sovet ja potvrdi Sovetot na Zemjodelskiot fakul-tet- vo po{irok sostav, so prestavnici na Op{testve-nata zaednica i studentite na XVII-ta sednica, odràna na 26.09.1995 godi-na. (Nadvore{nite lica i studenite bile izlagani od profesorite, R.I.)

Napomenuvame deka pri izborot na nastavno- nau~ni rabotnici i sorabotnici na Zemjodelskiot fakultet vo Skopje, pokraj op{tite odredbi od Zakonot za rabotni odnosi se primenuvaat i del od odredbite na Zakonot za naso~enoto obrazovanie- {to ne se vo spro-tivnost so ustavnite odredbi, kako i odredbite na op{tite akti doneseni od Univerzitetot ′Sv.Kiril i Metodij′ vo Skopje i od Zemjodelskiot fakultet vo Skopje.

52

Pri ovoj izbor kako objektivni pote{kotii za prodolùvawe na postapkata presta-vuva{e nemo`nosta da se opredalat site recenzii od R. Makedonija, pa istite se angaìra-ni od stranstvo. Organite na fakultetot nemoàt da se svikuvaat vo vremeto na letniot ra-spust, bidej}i nemoè da se obezbedi potrebniot kvorum za izbor od dvotretinsko mnozin-stvo poradi {to objektivno se prodolùva konkursnata postapka. (Dokaz za samovolijata vo Fakultetot, so nesoodvetni obrazloènija, R.I.)

So po~it. (Neizbran, navreden i ponièn samo za li~ni celi, R.I.) Prilog: Odluka za izbor″. Ja priloùvam Odlukata br.02-1848/1 od 26.09.1995, vo koja stoi: ″a rabotniot odnos

se zasnova od 1.X.1995 godina″. Zna~i, VI-ta sednicata bila na 18.09.1995, a XVII-ta na 26.09. 1995, so raboten odnos od 01.10.1995.

8.8.8.8. Od Institutot za sto~arstvo- Skopje e ispraten predmet so br. 0301-217 od 21.03. 1996, so sleden tekst: ″Do D-r Risto Ivanovski Ul. ′Mihajlo Andonovski′ 6/21 Bitola

Predmet: Odgovor na prijava. Ve izvestuvame deka Nau~niot sovet na Institutot za sto~arstvo - Skopje na svojata

VI Sednica, odràna na 20.03.1996 godina, donese odluka za izbor na nau~en rabotnik vo site zvawa vo nau~nata oblast- Govedarstvo, po konkursot od 5.01.1996 god. objaven vo vesnikot ′Nova Makedonija′, i soglasno recenzijata objavena vo Biltenot br.655 od 1.03.1996 godina, go primi d-r Bone Pala{evski, vo zvaweto nau~en sorabotnik vo nau~nata oblast govedar-stvo na neodredeno vreme.

Gornoto Vi go dostavuvame na Va{e znaewe″. Samo jas bev nau~en sorabotnik vo BLT-Grub kaj Minhen dvaeset godini pred agro-

nomot Bone Pala{evski da bide izbran za nau~en sorabitnik. Jas nego do 1991 godina mu bev sovetnik, toj nema{e objaven nieden trud... Kako potvrda deka izborite nemaat vrska so na-uka i struka e dokazot, {to instituciite vo dràvata stanale privatni i semejni. Sledi Bo-ne Pala{evski bez trudovi da postane direktor, duri toj si go vrabotil svojot sin edinec kaj nego vo Institutot, so nesoodvetno obrazovanie, koe nema vrska so dejnosta na Institut-ot i negovite slu`bi.

9.9.9.9. Vo vrska za konkursot po predmetot ov~arstvo i kozarstvo, objaven vo vesnikot ″Nova Makedonija″ od 18 juli 1996 godina, so Re{enie br.08-1788/4 od 27.09.1996 e formirana Recenzetska komisija vo sostav Ta{ko Tokovski, Nikola Todorovski i Risto Ilkovski.

So predmet br.03-2303/1 od 15.10.1997 sledi soop{tuvawe: ″Do D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 97000 Bitola.

Predmet: Izvestuvawe za izvr{eniot izbor na nastavnik i vra}awe na Konkursniot materijal.

Nastavno- nau~niot sovet na Zemjodelski fakultet vo Skopje, vo soglasnost so spro-vedenata Konkursna postapka, donese Odluka za izbor na d-r Vladimir Xabirski za na-stavnik po predmetot ov~arstvo i kozarstvo vo zvawe docent.

Kako u~esnik na Konkursot vo prilog na izvestuvaweto Vi go vra}ame Konkursniot materijal {to be{e na razgleduvawe i obrabotka od strana na Recenzentskata komisija, ko-ja izgotvi Izve{taj so predlog za izbor na nastavnik. So Konkursniot materijal Vi ja do-stavuvame i Recenzijata objavena vo Biltenot na Univerzitetot br.669. So po~it″.

[to rabotel i kolku vredel Vladimir Xabirski se gleda vo navedeniot Bilten za referat za izbor na nastavnik po predmetot ov~arstvo i kozarstvo. Kako nau~ni pod broj 1 e magisterska rabota, {to vaì i za diseratacijata, nikade ne objaveni. Site drugi se grupni. Ima i eden stru~en samostoen trud pod broj 1, ama nikade ne objaven. Naprotiv, moite tru-dovi se samo navedeni, ama ne se recenzirani.

10.10.10.10. Na 25.09.1996 vo vesnikot ″Nova Makedonija″ be{e objaven konkurs po predmetot ishrana na Veterinarniot fakultet- Skopje, na koj i jas se prijaviv. Sledi da dobijam Refe-rat so izve{taj za izvr{enata recenzija, kade nositel bil Nikola (Kole) Popovski. Vo ne-go se gleda, deka se pravele grupni trudovi, so {to se izigruval zakonot i i se nanesuvalo {teta na dràvata. Vkupno se navedeni 14 grupni trudovci, no nieden samostoen. Prv bil samo pod broj 8 i toa samo interen. So toa se potvrduva, toj ni{to ne rabotel. Pa toj ni{to i ne moèl da raboti. Tokmu zatoa toj bil predmet na izigruvawe vo ìvinarskite farmi koga toj tvrdel, deka azotot od ureata bil koristen od koko{kite. Bidej}i tie se ptici, a ne

53

preìvari (govedo, ovca, koza), se gleda, toj bil potpolen laik. Naprotiv, kaj mene se nave-deni osumnaeset trudovi, od koi pod broj 2 sum tret, pod broj 3 vtor i pod broj 4 prv. Site drugi se samostojni. Ovde se gleda deka za mene se {irat nevistini. Pa za mene se veli: ″Ka-ndidatot d-r Risto Ivanovski prijavuva 18 truda. Karakteristi~no e {to pove}ete od niv se stru~ni, a nekoi samo revijalno slikaat sostojba na terenot, bez davawe stru~na ocenka ili re{enie za postignatite rezultati. Pove}eto trudovi na d-r Risto Ivanovski se od postar datum/vo periodot od 1975 do 1985 godina/, a samo ~etiri od 1990 godina...″. Iako Prodanov nema nieden samostoen nau~en, nitu samostoen stru~en trud, toj bil predloèn i izbran. Zna~i, ne se vr{elo predlagawe i izbirawe, tuku samo potvrduvawe na nivno interno lice. Samo taka bilo mo`no da se izbere laikot Prodanov. Toa bilo i do denes opstoilo praksa, sami da se izbiraat, a na sto~arstvoto da mu se nanesuva samo {teta. Sledi da sme samo pred Albanija.

Od Veterinarniot fakultet e predmetot br.03-231 od 11.04.1997, vo koj stoi:″Do d-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21, 97000 Bitola. Vo prilog na ova pismo, Vi ja vra}ame celokupnata dokumentacija vratena od komisijata izbrana za recenzija na prija-venite trudovi od d-r R.Prodanov i d-r R.Ivanovski. Nastavno- nau~niot sovet na svojata se-dnica go razgleda predlogot na recenzetskata komisija i donese odluka so koja: d-r Risto Prodanov se izbira vo nastavni~ko zvawe- Vonreden profesor po predmetot- Ishrana na do-ma{nite ìvotni. So po~it″

11.11.11.11. Od Veterinarniot fakultet vo dopis br.03-588 od 01.07.1998 stoi: ″d-r Risto Iva-novski ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola.

Predmet: Izvestuvawe po konkurs. Vo vrska so konkursot objaven vo vesnikot ′Nova Makedonija′ od 16.12.1998 godina, za

izbor na nastavnik po predmetot- Specijalno sto~arstvo-, Ve izvestuvame deka Nastavno- nau~niot sovet na Veterinarniot fakultet od Skopje, na sednicata odràna na den 25.06. 1998 godina go izbra kandidatot d-r Mihajlo Adamov. So po~it″.

Kolku toj vredel se gleda vo Biltenot od 22 maj 1988 godina. Vo nego ima samo grupni trudovi, nieden samostoen. Toa bilo ne samo za Mihajlo Adamov, tuku na Kole (Nikola) Po-povski, Bone Pala{evski, Vladmir Xabirski..., so {to se izigruva izborot samo za li~ni celi. Ova se potvrduva, so toa {to za mene ne se izvr{i recenzija: jas ne sum bil interno lice so interni trudovi i toa site samo grupni, nieden samostoen.

12.12.12.12. Do Pretsedatelot na R.Makedonija na 30.06.1997 isprativ predmet, vo kogo na-vediv: ″Koga se upativ na do{koluvawe vo Germanija i Avstrija, ne mi be{e priznato potpo-lno mojata naobrazba na Zemjodelskiot fakultet- Skopje. Zatoa taa morav da ja dokomple-tiram.

Rabotev 4 godini kako nau~en sorabotnik vo Minhen i doktorirav vo Viena. Potoa se vrativ da im pomognam na Makedonija, koja do denes nema kadar za sto~ar-

skata problematika. Od 1977 godina ne bev prifaten na Zemjodelskiot fakultet- Skopje, Institutot za sto~arstvo- Skopje i Vi{ata zemjodelska {kola vo Bitola.

Sme{na e sostojbata, koga dràvata ponatamu nema kadar, predmetite gi predavaat nesoodvetni lica, so vnatre{ni doktorati i so izvr{eni recenzii od vnatre{ni lica kako nivno nasledno i samoupravno pravo, a na {teta na dràvata. Za istoto imam pi{eno okolu 40 napisi vo ′Nova Makedonija′, razni trudovi vo Zagreb i Germanija, drugi napisi vo drugi nedelni glasila, itn.

Vo 1990 godina se prijaviv na Zemjodelskiot fakultet- Skopje po predmetot sviwar-stvo, do denes ne e izvr{en izborot i po predmetot nema nastavnik. Vo 1995 godina se pri-javiv na Zemjodelskiot fakultet- Skopje i Institutot za sto~arstvo- Skopje po predmetot govedarstvo, a bea izbrani lica so interni doktorati i so temi za matura. Vo 1996 godina se prijaviv vo Veterinarniot fakultet- Skopje i Zemjodelskiot fakultet po predmetot ishra-na i ov~arstvo, a bev bez osnova odbien.

Zna~i, jas sum nepoèlen vo dràvata, kade nema kadar i postojat predmeti bez na-stavnik. Od druga strana postanuvaat redovni profesori kako interna obvrska na nivni ko-legi i li~ni prijateli.

Vo nade` da se prevzemat pravni dejstvija, se zablagodaruvam.

54

30.06.1997 Bitola D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 97.000 Bitola, tel: 36- 133″.

Na ova sledi odgovor od Vlada na Republika Makedonija- Slu`ba za prestavki- br. 11-704/3 od 25.07.1997 so sleden tekst: ″Do G-din Ri-sto Ivanovski ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola. Vo vrska so Va{ata prestavka upatena do pretsedatelot na Republikata koja e dostavena na postapuvawe na ovaa Slu`ba vo koja izrazuvate nezadovolstvo od izborot na profesori vo Zemjodelskiot i Veterinarniot fakultet- Skopje, Ve izvestuvame deka Va-{ata prestavka ja dostativme do Ministerstvoto za obrazovanie i fizi~ka kultura za pona-tamo{no postapuvawe″.

Sledi na 09.09.1997 da se obratam do Ministerstvo za obrazovanie i fizi~ka kultu-ra- Skopje so ZAMOLNICA so sleden tekst:

″Vo vrska so mojot predmet do Pretsedatelot na R.Makedonija od 30.06.1997 za obe-spravuvawata {to se vr{at vrz mene za izbor na nastavnik po predmetot ishrana za koj sum doktoriral vo Viena, a sum odbien od Veterinarniot fakultet- Skopje bez osnova, kako i na Zemjodelskiot fakultet- Skopje od noemvri 1976 godina, itn. dobiv predmet od Vladata na Republika Makedonija br.11-704/3 od 25.07.1997, vo koj stoi deka me izvestuvaat deka mojata prestavka ja dostavija do Va{eto ministerstvo za ponatamo{na postapka.

Molam za zabrzuvawe na postapkata za{to se zablagodaruvam″. Zatoa od Republika Makedonija Ministerstvo za obrazovanie i fizi~ka kultura do-

biv predmet broj 12- 4458/2 od 22.09.1997, so sleden tekst: ″Do D-r Risto Ivanovski ul. ′Mi-hajlo Andonovski′ Bitola.

Vo vrska so Va{ata prestavka {to ni be{e dostavena od Slu`bata za prestavki pri Vladata na Republika Makedonija kako i vo vrska so Va{ata zamolnica dostavena do ovoj organ po odnos na Va{iot izbor za nastavnik po predmetot ishrana i ov~arstvo, Ve izve-stuvame deka soglasno Zakonot za naso~enoto obrazovanie, izborot na nastavnik, poradi ne-govata stru~na priroda, e pravo na visokoobrazovanite ustanovi. Na~inot, postapkata, uslovite i kriteriumite za soodvetnosta za izbor vo nastavni, nastavno-nau~ni, nau~ni i sorabotni~ki zvawa se utvrduvaat so akt na fakultetot, a se usoglasuvaat na nivo na unive-rzitetot″. Pa so niv se samoodrùvaat samo vnatre{ni kadri.

Ova pismo kako kopija povtorno e priloèno vo predmetot od Republika Makedo-nija Ministerstvo za obrazovanie i fizi~ka kultura broj 12-4458/3 od 8.12.1997, {to go do-biv kako odgovor so sleden tekst: ″ Do D-r Risto Ivanovski ul. ′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola.

Vo vrska so Va{eto pismo od 3.6.1997 godina koe ste go dostavile do Pretsedatelot na Republika Makedonija i koe preku Slu`bata za prestavki na Vladata na Republika Ma-kedonija be{e dostaveno do ovoj organ, Ve izvestuvame deka Ministerstvoto za obrazovanie i fizi~ka kultura Vi dostavilo odgovor so pismo broj 12-4458/2 od 22.9.1997 god., koe u{te edna{ Vi se dostavuva vo prilog. PRILOG: pismo″.

Na 24.09.1997 do Rektorot na Univerzitetot ′Sv.Kiril i Metodija′- Skopje isprativ protest so sleden tekst: ″Zemjodelieto, sto~arstvo-to i veterinarstvoto bea pretposledni vo SFRJ samo pred Kosovo i sega R.Makedonija e samo pred Albanija. Ova proizleguva samo zaradi nemawe na sposoben kadar da se spravi so ovaa problematika. Tokmu zatoa od Zemjo-delskiot fakultet- Skopje bev ispraten na dousovr{uvawe vo Germanija. Tamu rabotev 4 go-dini kako nau~en sorabotnik i doktorirav vo Vie-na Avstrija. Se vrativ nazad vo 1976 go-dina i se ponudiv na Zemjodelskiot fakultet i Institutot za sto~arstvo vo Skopje. Zaradi privatiziranost na instituciite bev odbien. Zatoa morav da se vrabotam kako sovetnik vo Zavodot na ZIK ′Pelagonija′- Bitola. No ponatamu nastojuvav da bidam primen vo navede-nite institucii. Tie go grabnale za sebe samoupravnoto pravo kako nivni naslednici i taka si gi razre{uvaat semejnite problemi. Tamu tie se steknuvaat so nau~ni zvawa magister i doktor bez nau~ni temi. Isto taka sami se unapreduvaat so nivni trudovi vo interni spisa-nija kade samite se avtori i izdava~i. Bidej}i tie nemaat dovolno trudovi, si gi grupiraat trudovite. Taka e mo`no so mal broj zaedni~ki trudovi da ja ostvarat celta za odrùvawe vo instituciite na {teta na dràvata, postanuvaat i profesori.

55

Od strana na prof.d-r J.[okarovski be{e izgotvena programa za preparat za ishra-na na preìvari na baza na urea vo RO ′Bentomak′- Kriva Palanka. Toj predizvika masovni truewa. Tokmu zatoa }e be{e likvidirana firmata i kaznet avtorot (J.[.). Ja prevzedov dej-nosta, pove}e nema truewe i se izgradi fabrika za sto~na hrana. Isto taka, se saka{e od strana na prof.d-r N.Todorovski, m-r N.Popovski, m-r T.Tokovski itn. da se pretopi na{a-ta ovca so germanskata. Toa go spre~iv i se vnese samo mal udel na stransakata ovca. Za na-vedenite problemi sum objavil trudovi i razni napisi. Zatoa do denes imam objaveno vo Germanija i jugoslovenskiot ~asopis za sto~arstvo ′Sto~arstvo′- Zagreb 17 trudovi, imam napi{ano skripta po ishrana na govedata i razni napisi vo ′Nova Makedonija′ vkupno 45. Vo niv se naveduva i za govedarstvoto za asistentot d-r R.Ilkovski. Osven toa, za pe~atewe imam kniga za potekloto na narodite so biolo{ki metodi ′Sredozemjeto pradomovina na Evropjanite′. Za taa problematika sum objavil 25 napisi vo Makedonsko sonce, Makedonska falanga, Fokus, Nova Makedonija, Ve~er, Bitolski vesnik i Makedonsko vreme.

Zaradi mojata aktivnost za registrirawe na vinovnicite ve}e navedeni, koi me|u-vreme postanuvaat doktori i profesori, proizveduvaat novi kadri po nivni terk i od niv poslabi, se javuvaat kako recezenti, mene mi se odmazduvaat me odbivaat bez osnova i so mi-to i i se nanesuva ponatamu {teta na dràvata dvojno: tie se stru~waci za li~ni cel i pro-izveduvaat nesposobni kadri za dràvata.

Vo 1990 godina na konkursot za Zemjodelskiot fakultet- Skopje za predmetot sviwa-rstvo bev odbien, ne be{e izvr{en izborot i do denes toa mesto e prazno: se ~eka da go zemi toa mesto nivni ~len na semejstvoto, kako {to vaèlo za niv i toa e za niv normalno koga nema va`nost dràvata. So vakvi kadri so magisteri i doktori so temi za pola i matura prodolùva izìvuvaweto vrz mene i dràvata. Vo 1995 godina bev odbien za predmetot go-vedarstvo a be{e primen veterinaren tehni~ar pred penzija, koj zavr{il vonredno za 50% materijal od redovnite studenti, koj magistriral i doktoriral kaj navedenite lica, koi mu bea recezenti. Taka Tanas Trakjovski bez trudovi so nekoi interni izve{tai postanuva du-ri nastavnik za problematikata {to ne ja poznava da {koluva kadri. Vo 1996 godina slabiot student Bone Pala{ovski, koj nesmee{e da prijavi magistratura, magistrira kaj nastavnik za tema {to ne ja razbira nastavnnikot- so nea nikoga{ ne rabotel (toa ne e negova proble-matika), doktoriral kako {to vaì i za magisteriumot, no zaradi isti mentori i recenze-nti, toj e primen a jas odbien po govedarstvo. Ako se zemi deka toj be{e moj pot~inet niz go-dini, se e jasno. Ova prodolùva vo Veterinarniot fakultet za ishrana za koja sum doktori-ral i najpove}e rabotel, a e primen nivni vraboten Risto Prodanov bez nieden samostoen trud (izve{taj), koj ne moèl i nemal vrska so ishranata koga recezenti se kako izvestuva~i liceto N.Popovski {to e navreda za mene kako i naukata i strukata, {to vaì za drugite negovi sou~esnici za zloto vrz dràvata: posledni vo Evropa.

Vo nade` da se prevzemat pravni dejstvija, prekini so moeto obespravuvawe i nane-suvawe {teta na dràvata samo za li~ni celi materijaliziraj}i gi nivnite neznaewa, se za-blagodaruvam. 23.09.1997 Bitola D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br. 6/21.

PS: od 1996 godina ne e izvr{en izborot za predmetot ov~arstvo, kade se recezenti N.Todorovski, T.Tokovski i R.Ilkovski. Do denes ne sum izvesten i toa nema da se slu~i do po~etokot na nastavata kako nivno iskustvo, oti mora da bide primen nivnoto galeni~e V. Xabirski {to e sram za naukata i strukata. T.Tokovski be{e glavniot recezent za predme-tot govedarstvo, koj moral da primi mito koga e tolku drzok i nevospitan vo recenzijata: go napa|a mojot trud objaven vo Zagreb, no ne od nego proizlezeniot plagijat na P.Micevski. Isto taka, sum prijaven na konkursot za predmetot sto~arstvo {to go predava T.Tokovski, {to e tragedija ako toj prodolì da vospituva mladina od koja dràvata se o~ekuva″.

Na 18.11.1997 do Rektorot na Univerzitetot ″Sv.Kiril i Metodij″- Skopje sledi ″Protest- 2.

Na 24.09.1997 isprativ protest vo koj navediv deka ne sum prifaten/ kako ~etiri go-di{en nau~en sorabotnik vo Minhen i doktor na nauka vo Viena so objaveni pove}esamo-stojni trudovi/ vo Zemjodelskiot fakultet, Veterinarniot fakultet i Institutot za sto-~arstvo, a se izbiraat za nastavnici lica so magistraturi i doktorati kako interni so te-mi za pola i matura bez da imaat nieden samostoen trud.

Comment [R1]:

56

Sevo proizleguva zaradi li~nite interesi na licata za koi sum pi{uval vo moite trudovi i pove}e napisi vo ′Nova Makedonija′, kade niv gi registriram za nivnite zlodela vrz dràvata. Kako odgovor na toa, tie se pojavuvaat kako recezenti, mene me navreduvaat i so nepotpolni recenzii i lagi gi predloùvaat nivnite zavisnici i taka se odrùvaat so ponatamo{ni zlodela vrz stopanstvoto. Takvi se na pove}epati agronomot Ta{ko Tokovski, po edna{ agronomot Nikola Popovski, kako i agronomot Nikola Todorovski i Risto Ilko-vski, koi gi provitizirale recenziite kako da se podmiteni.

Molam da se po~ituvaat zakonite i doprinesi zaradi navodenite lica da se otrgneme od pretposlednoto mesto pred Kosovo vo SFRJ i sega samo pred Albanija vo Evropa. 18.11.1977 Bitola D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola″. Na 20.10.1997 do Pretsedatelot na R.Makedonija- Skopje isprativ zamolnica br. 2, so sleden tekst: ″Koga se upativ na do{koluvawe vo Germanija i Avstrija, ne mi be{e priznata pot-polno mojata naobrazba na Zemjodelskiot fakultet. Zatoa morav da ja dokompletiram. Pak za doktoriraweto ne se priznava magisterskiot trud vo Makedonija i morav da objavam dva nau~ni truda.

Rabotev 4 godini kako nau~en sorabotnik vo Minhen i doktorirav vo Viena. Potoa se vrativ da im pomognam na Makedonija, koja do denes nema kadar za sto~arskata proble-matika. Od 1977 godina ne bev prifaten na Zemjodelskiot fakultet- Skopje, Institutot za sto~arstvo- Skopje i Vi{ata zemjodelska {kola.

Sme{na e sostojbata, koga dràvata ponatamu nema kadar i se nao|a{e vo SFRJ pred Kosovo i denes vo Evropa samo pred Albanija a predmetite da gi predavaat nesoodvetni li-ca. Doktoratite se vnatre{ni i neobjaveni/zna~i nedoktorirale/ i izborot go vr{at vna-tre{ni lica kade se sre}avaat sprotivno na zakonot istite da se mentori i recenzenti. Tie toa pravo go nasledile kako samoupravno koe preminalo vo nasledno pravo, no samo na {te-ta na dràvata. Za istoto imam obvjaveno 45 napisi vo ′Nova Makedonija′, pove}e trudovi vo Zagreb i Germanija, kako i drugi napisi vo drugi glasila.

Vo 1990 godina se prijaviv na Zemjodelskiot fakultet Skopje po predmetot sviwar-stvo. Tokmu zaradi mene do denes ne e izvr{en izborot i po predmetot nema nastavnik. Vo 1996 godina se prijaviv vo Veterinarniot fakultet Skopje i Zemjodelskiot fakultet po pr-edmetot ishrana i ov~arstvo. Bez osnova bev odbien a primeni lica koi nemaat doktorirano po ishrana i imaat interni disertacii so tema za matura, pri{to dvata nemaat objaveno ni-eden samostoen trud.

Zna~i, jas sum nepoèlen vo dràvata, kade nema kadar i postojat predmeti bez na-stavnik. Od druga strana postanuvaat redovni profesori kako interna obvrska na nivnite kolegi i li~ni prijateli.

Vo nade` da se prevzemat pravni dejstvija, se zablagodaruvam. Istata zamolnica Vi ja isprativ na 20.06.1997. Od Vladata na dràvata dobiv pre-

dmet broj 11-704/3 od 25.07.1997 kada se naveduva deka mojata prestavka ja dostavile do Mini-sterstvoto za obrazobvanie. Bidej}i od nego nemav dobieno odgovor, se obrativ do niv na 06.09.1997 so zamolinica. Na toa dobiv odgovor od Ministerstvoto so broj 12-4458/2 deka toa ne e nadle`no. Po toa isprativ protest do Rektorot na Univerzite-tot ′Sv.Kiril i Meto-dij′ na 24.09.1997. Do denes nemam nikakov odgovor. Zna~i, nikoj ne e nadleèn i zainteresi-ran a dràvata ponatamu e so nesoodveten i nesposoben kada. D-r Risto Ivanovski, ul.Mihajlo Andonov-ski br.6/21, Bitola″.

Od Republika Makedonija Vlada na Republika Makedonija- Slu`ba za prestavki- br.11-1023/2 od 14.11.1997 dobiv odgovor so sleden tekst: ″Do G-din Risto Ivanovski ul. ′Mi-hajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola.

Vo vrska so Va{ata povtorena prestavka upatena do pretsedatelot na Republikata, a koja dostavena na postapuvawe na ovaa Slu`ba vo koja izrazuvate nezadovolstvo od izvr{e-niot izbor na profesori vo Zemjodelskiot i Veterinarniot fakultet vo Skopje, Ve izve-stuvame deka Vi e daden odgovor od ovaa Slu`ba so pismo br. 11-704/3 od 25.07.1997 godina i drugi mo`nosti soglasno Zakonot nema.

57

Zaradi toa soglasno ~len 10-a od Zakonot za postapuvawe po prestavki i predlozi (′Sl.vesnik na SRM′ br.36/77, 12/89 i 19/90) nema osnov za povtorno postapuvawe po Va{ata prestavka″.

Do Pretsedatelot na R.Makedonija na 18.11.1997 isprativ prestavka-3 so sleden te-kst:

″Do Vas sum ispratil prestavki na den 20.06.1997 i na 20.10.1997, na koi sum dobil odgovor od Vladata na R.Makedonija deka taa ne bila nadle`na.

Nezadovolen od odgovorot na Vladata, se obra}am pak, {to }e go prodolàm pona-tamu ne za razre{uvawe samo na mojot problem tuku na samovolnicite koi ja dovedoa drà-vata vo SFRJ samo pred Kosovo i sega samo pred Albanija vo Evropa.

Sevo proizleguva od nesoodvetniot kadar so interni magistri i doktorati so temi za pola i matura, koi nemaat objaveno nieden samostoen trud. Tie gi podmituvaat ~lenovite na recenziite, koi nevr{at potpolni recenzii i so lagi predlagaat nesposobni kadri da go vodat stopanstvoto na dràvata. Naprotiv, mene kako doktor na nauka od Viena i kako na-u~en sorabotnik vo Minhen/tamu rabotev ~etiri godini i se vrativ da i pomognam na za-ostanatata Makedonija od samovolnicite/ so pove}e samostojni trudovi, me odbivaat. Toa tie go vr{at samo od li~ni interesi za da se odràt, pri{to gi privatizirale institucii-te kade rabotat, materijaliziraj}i go svoeto neznaewe kaj poneobrazovanite kadri i bidej-}i sevo ova za niv sum go objavil vo moite samostojni trudovi i napisi tie mi se odmazduva-at so falsifikat recenzii.

Tokmu zatoa Vladata nemoì da bide nenadle`na da se po~ituvaat zakonite za izbor na nastavnici i nastavnici moàt da bidat samo sposobni kadri, a ne samo zate~eni lica koi nikoga{ ne se bavele so nauka ni struka i tie i nanesuvaat ponatamu zlo vrz dràvata.

Molam da se po~ituvaat zakonite na dràvata. 18.11.1997 Bitola D-r Risto Ivanovski ulMihajlo Andonovski br.6/21 Bitola″. 13.13.13.13. Na 27.01.1997 do Vi{ata zemjodelska {kola- Bitola podnesov prijava, so sleden tekst: ″...ste objavile...konkurs.

Konkursot se odnesuval za nastavnici po predmetite: 1. Meso/obrabotka, prerabotka i dorabotka/, 2. Ribarstvo. 3. Sviwarstvo itn. Bidej}i navedenite predmeti sum gi izu~uval na Zemjodelskiot fakultet- Skopje,

koj ne se priznava vo Evropa, mojata diplomska rabota na fakultetot be{e za ribarstvo, ka-ko i deka sum u~estvuval na procena na meso na klanicata na Zavodot vo Grub, kako i vo Ce-ntralnata klanica vo Minhen, sum posposoben da gi prevzemam tie dejnosti. Kako {to nema kadar vo dràvata po sviwarstvo, govedarstvo, ishrana itn., sum sposoben da gi prevzemam sviwarstvoto i drugite predmeti.

Inaku zavr{iv Zemjodelski fakultet- Skopje po sto~arstvo, bev vraboten ~etiri godini kako nau~en sorabotnik vo Bavarskiot zavod za sto~arstvo Grub/Minhen Germanija i doktorirav na Univerzitetot za ze-mjodelski nauki vo Viena Avstrija. Bidej}i tie ne go priznavaat Zemjodelski fakultet- Skopje, morav da go dozavr{am, pa postanav nau~en sora-botnik i se prijaviv za doktorat. Kako {to ne go priznavaa fakultetot, ne se priznavaat negovite doktorati so temi za matura, ni magistraturi za polamatura...″.Bidej}i ne dobiv nikakov odgovor, na 18.11.1997 isprativ prijava do rektorot na Univerzitetot ″Sv.Kliment Ohridski″, {to go povtoriv na 20.03.1998.

14.14.14.14. Na 19.03.1998 isprativ molba do Vi{ata zemjodelska {kola- Bitola, so sleden tekst: ″Denes doznav deka bil objaven vo vesnikot ′Ve~er′ kako Va{a ponatamo{na praksa konkurs za predmet po sto~arstvo.

Bidej}i sakam da go zapazam rokot za objavuvawe, nahnadno }e gi ispratam drugite dokumenti.

Sum zavr{il Zemjodelski fakultet- Skopje, potoa sum rabotel kako nau~en sorabo-tnik vo Minhen ~etiri godini i sum doktoriral vo Viena- Avstrija. Potoa od 24.01.1977 sum rabotel vo ZIK ′Pelagonija′. (Vo Germanija be{e ispraten Risto Ilkovski, pove}e pati re-cezent, koj me odbival, kako i drugi. Tie kako nesposobni se vratile nazad, R.I.)

58

Dosega sum objavil okolu 100 napisi, trudovi /stru~ni i nau~ni/... Za problemite za sto~arstvoto sum objavil 18 trudovi i tie }e Vi bidat isprateni dopolnitelno″. Kako pr-aksa i za ovoj predmet bez odgovor.

15.15.15.15. Na 17.12.1997 do Nastavno- nau~niot sovet na Veterinarniot fakultet Skopje isprativ molba, so sleden tekst:

″Vo vrska so konkursot objaven vo vesnikot ′Nova Makedonija′- Skopje od 16.12.1997 za site zvawa za predmetot specijalno sto~arstvo, gi podnesuvam dolu navedenite dokumenti i trudovi. Vo trudovite se naveduva kako od nestru~no rabotewe na nastavnicite po sto~ar-stvo im e nanesena ogromna {teta na dràvata. Tokmu tie {tetnici dosega mi bea recenzen-ti i kako za odmazda, bev odbien a se primeni li~nosti koi ne gi ispolnuvaat uslovite za potpolnuvawe na rabotni mesta nastavnik, za nau~na dejnost. Takov be{e primerot so ′rece-nzentot′ Nikola Popovski, koj go predloì negoviot prijatel sorabotnik na isto nivo Ri-sto Prodanov, koj e izbran kako nastavnik po predmetot ishrana: nema doktorirano za taa oblast/negovata nema vrska so ishranata/, toj nema objaveno nieden samostoen trud i cela re-cenzija e podmitena i nedosledna zavrzlama od neprijatelite na sto~arstvoto, moèbi zele i potkup. Se nadevam deka toa nema da se povtori, za{to se zablagodaruvam.

Kon molbata priloùvam i: 1. Biografija 2. Spisok na trudovi 3. Diploma-prepis od Viena Avstrija 4. Re{enie za nostrifikacija vo Skopje. 5. 17 trudovi i edna skripta za ″Ishrana na govedata″. Vo edno ve molam da mi se isprati sostavot na recenzentite, koi nema da bidat od

tipot na agronomite: Ta{ko Tokovski, Nikola Todorovski, Nikola Popovski, Risto Ilko-vski itn., so interni disertacii neobjaveni/zna~i ne vaàt/, koi }e go izrazuvaat svojot in-stinkt na omraza a samo za li~ni celi. Vo nade` da ja dobijam i recenzijata od lica koi se bavat so nauka, {to ne vaì od navedenite samodovolnici, se zablagodaruvam. 17.12.1997 Bitola D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 97.000 Bitola″. Od Veterinarniot fakultet ni{to ne dobiv. 16.16.16.16. Na 18.07.1997 do Nastavno- nau~niot sovet na Zemjodelskiot fakultet Skopje po-dnesov prijava so sleden tekst: ″PRIJAVA

Vo vrska na konkursot vo vesnikot ′Nova Makedonija′ od 18.07. 1997 po predmetot op-{to sto~arstvo za nastavnik po site zvawa, se prijavuvam na istiot znaej}i deka na Va{iot fakultet nema kadar po taa problematika, kako {to vaì za predmetite ov~arstvo, sviwar-stvo, govedarstvo itn.

Se nadevam deka mojata molba kako prijava }e bide razgledana, a moite dokumenti so priloènite trudovi se nao|aat vo Va{iot fakultet za izborot na nastavnik po predmetot ov~arstvo, koj ne e izvr{en za{to ne sum dobil nikakov odgovor.

Osven toa se nadevam deka nema da bide recenzetni konkurent liceto Ta{ko Tokov-ski so negovata magistratura za polamatura i doktorat za matura so tema za istorisko zna-~ewe, toj za li~ni celi da im pravi {teta na dràvata, i toa odbivaj}i me mene so na-vredlivi tonovi, deka ne sum bil nau~en sorabotnik na Bavarskiot zavod vo Grub-Minhen i da gi napa|a moite trudovi, veli~ej}i gi obi~nite informacii objaveni vo nepoznati gla-sila za nau~nata i stru~nosta javnost vo Evropa.

Vo edno molam da mi bide ispratena recenzijata (takva ne sum dobil za problemot ov~arstvo, {to se kosi so konkursnata logika), za {to bi moèl da go vodam ponatamo{niot spor so stopanskiot {tetnik zemjodelski tehni~ar Ta{ko Tokovski.

Ovde naveduvam, deka sum spremen paralelno da predavam osven op{to sto~arstvo i govedarstvo, ov~arstvo, sviwarstvo itn.

Vo nade` da se prifati zakonski mojata prijava, se zablagodaru-vam. (Se do 1990 go-dina jas javno ne iskaàv ni{to protiv niedna institucija,{to voglavno opstoi do 1995 go-dina. Potoa be{e neizdr`livo,R.I.) 18.07.1997 Bitola D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 97.000 Bitola″.

17.17.17.17. Na 14.07.1999 do Nastavno- nau~niot sovet na Zemjodelskiot fakultet Skopje is-prativ prijava, so sleden tekst: ″PRIJAVA

59

Vo vrska so konkursot vo ′Nova Makedonija′ od 14.juli 1999 godina za nastavnik po predmetot govedarstvo kon prijavata gi priloùvam slednite dokumenti i prilozi;

1. Diploma od Univerzitetot za zemjodelski nauki Viena Avstrija/04.11.1976/, 2. Re{enie za nostrifikacija od 01.04.1997 pod broj 06-1469/76, 3. Kusa biografija, 4.Spisok na nau~ni i stru~ni trudovi, objaveni von R.Makedonija, oti ovde vo drà-

vata toa pravo mi e odzemeno, kako i izborot za nastavnik, 5. Sedumnaeset primeroci na objaveni trudovi von dràvata, 6. Skripta za ishrana na govedata od 1990 godina i 7. Mojata izdadena kniga ′Sredozemjeto pradomovina na Evropjanite′ od 1998 godina

od 354 strani, vo mart izleze vtoro izdanie od 519 stranici i se sprema treto i posledno iz-danie so okolu 700 stranici. Vo nea se govori kako site narodi na belata rasa im pripa|aat na edinstveniot narod Pelazgi od Pelesti/Belesti-Belci/. Vo knigata se koristeni biolo-{ki metodi: sto~arstvo/se navedeni govedoto, kowot, ovcata, kozata, sviwata/ so koi se vr-{ele preselbite, populaciona genetika so biometrika/genetikata ne priznava nacionalen gen-zna~i nema nacii pred 18 vek/, reprodukcija/preselbite bile usloveni samo od reprodu-kcija-pro{irenata na jugot uslov za preselbi kon sever/, ishranata e preduslov za ve}e ka-ànoto i preselbite.

Vo nade` da ne se povtorat samovolijata na dosega{nite ~lenovi na recenzovite ko-misii i da mi se isprati navreme izve{taj na recenzovskata komisija, ve pozdravuvam i se zablagodaruvam. 14.07.1999 Bitola D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21, 97.000 Bitola, tel: 097/36-133″. Vo prilog e biografijata i spisok na objaveni trudovi: 17 + skripta Ishrana na goveda, kniga ″Sredozemjeto pradomovina na Evropjanite″ i napisi: ″48 za problemite na sto~arstvoto i zemjodelstvoto na R.Makedonija i 51 za istorijata na balkanskite i drugite narodi i drugite narodi na belata rasa. Ako e potrebno i za niv }e napravam lista na ob-javuvawata″. Na 18.11.2000 do Nastavno-nau~niot sovet na Zemjodelski fakultet Skopje e ispra-ten ″Predmet: Molba za ispra}awe na recenzijata.

Na 14.07.1999 godina se prijaviv na konkursot, objaven vo vesnikot ′Nova Makedo-nija′- Skopje od istiot den, po predmetot govedarstvo.

Do denes ne dobiv nikakov odgovor. Vo kolku e izvr{ena recenzijata, molam taa da mi se isprati, za{to vi se zabla-

godaruvam. D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 7000 Bitola″. Od niv ni{to ne sum do-bil, a nastavnikot do denes nepre~eno si predava.

18.18.18.18. Na 14.11.2002 do Nastavno-nau~niot sovet na Zemjodelskiot fakultet Skopje isprativ: ″PRIJAVA

Na 13.11.2002 vo vesnikot ′Nova Makedonija′ be{e objaven konkurs za nastavnik vo site zvawa, po predmetot govedarstvo. Ova e povtoruvawe na istiot konkurs od 14.juli 1999 godina, na kogo isto taka se prijaviv so svoj predmet od 14.07.1999. Bidej}i izborot ne be{e izvr{en, istiot nastavnik prodolì da drì predavawa. Jas za ova ni{to ne bev informi-ran. Isprativ predmet: Molba za ispra}awe na recenzija. Do denes gi nemam dobieno svojata prijava so dokumentite i prilozite navedeni po reden broj od 1- 7 i pokraj moite molbi, od Vas so denes sum bez odgovor.

So prijava za objaveniot konkurs od 13 noemvri 2002 godina se prijavuvam na konkur-sot po predmetot govedarstvo. Vo prilog moàt da se koristat mojata prijava so od 1-7 do-kumenti i prilozi, koi od 14.07.1999 se kaj Vas. Isto taka, site prijavi za izbor na na-stavnici na koi sum odbien, ama i neizvr{eniot izbor po predmetot sviwarstvo vo 1990 go-dina. Pokraj toa, se prijaviv na Va{ konkurs za predmetot op{to sto~arstvo na 18 juli 1997 godina za{to nemam dobieno odgovor. Vo prilog moàt da se koristat predmetot ispraten do Dekanot na Zemjodelskiot fakultet od 06. 03.2002 so naslovot Od avtorot, od objavenata moja ~etvrta kniga, kako i isto taka isprateniot predmet do Dekanot na Zemjodelskiot fa-kultet od 01.10.2002 so naslov Od avtorot- od objavenata sedma kniga.

Dosega sum objavil sedum knigi:

60

1. Sredozemjeto pradomovina na Evropjanite, 2. Nov Aleksandar Makedonski /za Skenderbeg/, 3. Odroduvawe na Makedoncite, 4. Vozobnovuvawe na anti~ka Makedonija, 5. Kavkazko- crnomorski Albanci- Arnauti, 6. Vlasite-tn.Sloveni, 7. Zavera protiv anti~kite Makedonci. Vo nade` da se zemi vo predvid mojata prijava, se zablagodaruvam. 14.11.2002 Bitola

D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola, tel: 238- 133 PS: sum spremen na Va{e barawe da ispratam dopolnitelno {to Vie }e pobarate, kako i spisokot na moite objaveni trudovi i napisi, vkupno preku 150- nivnata lista e navedena vo mojata kniga Nov Aleksandar Makedonski″.

19.19.19.19. Na 12.05.2003 do Nastavno- nau~niot sovet na Zemjodelskiot fakultet Skopje po-dnesov prilog, so sleden tekst: ″PRILOG

Vo Nova Makedonija′ od 14. juli 1999 godina be{e objaven konkurs za nastavnik po predmetot govedarstvo. Toga{ se prijaviv so kompletna dokumentacija. Ne be{e izvr{en izborot i za toa ne mi be{e soop{teno.

Vo istiot vesnik za istiot predmet be{e povtoren konkursot i toga{ se prijaviv. Vo prijavata navediv deka dokumentacijata od konkursot od 1999 godina ne mi e vratena, taa e kaj niv i samo vo prijavata od 14. 11.2002 godina gi navediv pod red sedumte moi knigi-ob-javeni.

Kako prilog na izloènoto dodavam deka ovaa godina sum objavil i osma kniga: Gr-cite- ve{ta~ki narod.

Isto taka, objaviv i devetta kniga: Ishrana na govedata, koja kon priloènite doku-menti so konkursot od 1999 godina i prijavata od 2002 godina ja dopolnuvam celokupnata do-kumentacija od 1999 godina. Toga{ imav priloèno skripta za govedata. Taa izbiluva so po-gre{ki, koi bea napraveni od daktilografkata. Bidej}i taa ne ja proveriv, tie vo nea po-stojat. Sekako, za dobronamerniot taa dobro bi mu do{la, a zlonamerniot kako ne stru~en e izli{en. Bidej}i jas ja ispra}am ovaa kniga, izjavuvam skriptata se povlekuva i mesto nea nejzinoto mesto go prevzema ovaa kniga.(Tokmu moite knigi bea dopolnitelen motiv itno da bidat odbien, R.I.)

Vo tekstot na knigata se priloèni i nekoi predlozi, trudovi, zvawa itn. od licata: Bone Pala{ovski, Petar Micevski, Mitre Stojanovski i dr, koi mesto mene bea izbrani {to e sprotovnost na nau~nata i stru~nata dejnost, pre{tetna za sto~arstvoto.

Isto taka, vo knigata ima del na avtorot, objavena na krajot na knigata, kako i ko-ricata na istata, {to e sostaven del na prijavata za izbor za nastavnik.

Vo nade` da se izvr{i izborot i po~ituvaat zakonite so ustavot na R.Makedonija, se zablagodaruvam. So pozdrav. 12.05.2003 Bitola D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 7.000 Bitola, tel: 258- 133″. Na 16.06.2003 do Nastavno- nau~niot sovet na Zemjodelskiot fakultet- Skopje sledi prilog, so sleden tekst: ″Prilog

Vo vrska so povtoreniot konkurs po predmetot govedarstvo od 13. 11.2002 za kogo do denes ne e izvr{en izborot, zna~i postapkata e vo tek, ja priloùvam mojata objavena de-setta kniga: ′Slovenite- germanski falsifikat′, koja treba da bide razgledana od komisija-ta za recenzija za koja nemam dobieno nikakov izve{taj. (Bidej}i nieden u~esnik vo konkur-sot nemal niedna objavena kniga, itno bev odbivan- od izborot otfrlen, R.I.)

Vo knigata 2/3 se raboti za evolucijata i darvinizmot, za àl koi ne se izu~uvaat kako predmet vo oddelot za sto~arstvo na Va{iot fakultet, {to e osnova za site posebni vidovi, kako {to se govedata. Isto taka, vo nea se govori za antropologija koja e del na spo-redbeni anatomii.

Dosega sum se javil na konkursot po govedarstvo, ov~arstvo... a bea izbrani interni kadri kako Va{a praksa.

Isto taka, sum se javil vo 1990 godina po sviwarstvo, 1997 godina po op{to sto~ar-stvo, 1999 godina govedarstvo/so predmet od 18.11.2000 so molba za ispra}awe na recenzija/ i

61

2002 godina za govedarstvo. Site prethodni konkursi zaradi mene propadnaa. Se nadevam de-ka ovoj posledniot }e zavr{i so izbor, za{to se zablagodaruvam. 16.06.2003 Bitola D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21″. Na 08.07.2003 do Nastavno- nau~niot sovet na Zemjodelski fakul-tet- Skopje ispra-tiv prilog, so sleden tekst: ″Prilog

Vo vrska so povtoreniot konkurs po predmetot govedarstvo od 13. 11.2002 za kogo do denes ne e izvr{en izbor, zna~i postapkata e vo tek, ja priloùvam mojata objavena edinae-setta kniga ′Germancite i Makedoncite- edno isto′. Ovaa treba da bide razgledana od Komi-sijata za recenzija, za koja dosega nemam dobieno izve{taj. So ova se potvrduva deka i ovaa postapka e vo tek. Vo knigata 2/3 se raboti za evolucijata i darvinizmot, nadopolneto so postanok na ìvotot i genite, predmet vo site sto~arski studii vo Evropa.

Site prethodni konkursi i izbor na Komisijata za recenzii ne se izvr{ija, {to proizleguva{e od toa deka jas se imav javeno na konkurs. Vo nade` deka poradi mene ovoj izbor nema da propadne, se zablagodaruvam. 8.07.2003 Bitola D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 7.000 Bitola, tel: 258- 133″. Na 26.07.2003 do Nastavno- nau~niot sovet na Zemjodelskiot fakultet- Skopje ispr-ativ prilog, so sleden tekst: ″Prilog

Bidej}i do denes ne sum dobil izve{taj za oformuvaweto na Komisijata za recen-zija, koja i od li~ni celi moè da bide protiv mene jas da bidam predloèn nastavnik po pr-edmetot govedarstvo od konkursot od 13.11.2002, ja priloùvam ovaa ~etvrta kniga: ′Sredoze-mjeto pradomovina na Evropjanite′.

Taa e prva moja objavena kniga vo 1998 godina. Vo 1999 godina be{e vtoro izdanie so 519 stranici, a treba da se objavi treto so 666 strani. Vo nea se predmet na izu~uvawe vo sto~arstvoto poglavijata: voved, postanok na zemjata i moriwata, evolucija na organizmite, razvitok na vidot, postanok na narodite, krvni grupi, pigment na lu|eto, izgledot na lu|e-to, nasleduvawe, preseluvawe na narodite/govedo, kow, ovca, koza, sviwa/, Sredozemjeto obe-zvredno, posledno ledeno doba, razmnoùvawe, antropologijata denes itn.

Se nadevam deka ovoj posleden pat nema da bidam izigran: izborot da ne e izvr{en tokmu poradi mene i da im se dade prednost na agronomite Petar Micevski, Bone Pala{o-vski, Mitre Stojanovski itn, ~ii zvawa ne se potvrdeni i od mene osporuvani. Bidej}i zva-wata se javni, tie podlegnuvaat na revizija (Istoto vaì i za Tanas Trajkovski..., R.I.).

Se izvinuvam {to vaka se obra}am, {to proizleguva bez prekin od 1990 godina po red moeto odbivawe. Vo nade` da se po~ituvaat zakonite, blagodaram″.(So promena na Zako-not Tanas Trajkovski vpenzija, R.I.)

Na 11.08.2003 do Nastavno- nau~en sovet na Zemjodelskiot fakultet- Skopje ispra-tiv ″Predmet: postapka konkurs za nastavnik po predmetot govedarstvo od 13.11.2002 i po-vtoren konkurs 14.07.1999 godina.

Po zavr{uvawe na Va{iot fakultet vo juni 1972 godina bev ispraten na doktori-rawe vo Evropa. Moeto dousovr{uvawe go zavr{iv vo Grub- Minhen Germanija, a doktori-rav vo Viena Avstrija. Istiot den na promoviraweto se vrativ vo dràvata, koja za àl do denes nema sposoben kadar za sto~arstvo. Na moe iznanaduvawe bev odbien, oti Fakultetot bil so samoupravno pravo na vrabototenite. Mene mi preostana da se vrabotam vo ZIK ′Pe-lagonija′- Bitola i toa na 24.01.1977. Ova se potvrdi koga moite trudovi bea odbivani od Va-{iot Zbornik, {to se gleda od Va{iot predmet br.04-81/1 od 12.03.1984, kade stoi: ′toj pre-stavuva edicija na nau~ni trudovi na vrabotenite na Fakultetot′, {to go naveduvam na str, 74 vo mojata kniga ′Ishrana na govedata′. Bidej}i toj bil ′edicija na vrabotenite′ pisanijata se interni, a ne javni, {to zna~i ne se nau~ni, tuku samo stru~ni. So vakvi se dobivaat zva-wa, a tokmu od vakvi bev odbivan, a bea primeni lica od koi li~no bev navreduvan- tie bea nedostojni za struka, kamo li za nauka. Vakvi se od tipot na agronomite Petar Micevski, Bone Pala{ovski, Mitre Stojanovski itn. Od vakvi i sli~ni bev odbien na konkursite za nastavnik govedarstvo, ov~arstvo itn., kako i deka poradi mene ne be{e izvr{en izborot za predmetot sviwarstvo od 1990 godina, nitu po op{to sto~arstvo od 1997 godina. Duri nasta-vnikot koj mu dodeli zvawe na svojot {titetenik, toj kako recezent nego go predlaga pred

62

onie koi glasaat, {to e sprotivno na Zakonot za visoko obrazovanie, vo vrska so struka i nauka itn. Za nivnite trudovi i izbori pi{uvam vo istata kniga, kako i moi pi{uvawa vo javni glasila, no i vo moi knigi, na krajot pod naslov: Od avtorot. Vakvi se knigata: Vozo-bnovuvawe na anti~ka Makedonija, Zavera protiv anti~kite Makedonci, Ishrana na goveda-ta. Tokmu i ovie se sostaven del na izborot. Inaku dosega sum objavil edinaeset knigi i na-pisi preku 150, navedeni vo prvoto izdanie na Nov Aleksandar Makedonski, a vo vtoroto vo juli 2003 godina se prodolùva so preostanatite.

Na 14.07.1999 se prijaviv na konkursot govedarstvo. Bidej}i ne mi be{e javeno za re-cenzovata komisija i dali bil izvr{en izborot se javiv do Vas so predmet na 18.11.2000. Ka-ko Va{a praksa ne se javivte, nemalo potreba.

Na 13.11.2002 be{e povtoren konkursot, a jas se prijaviv na sledniot den. Toga{ na-vediv deka od prethodniot konkurs ne mi se vrateni dokumentite so listata na trudovi, tru-dovite itn., i deka tie se sostaven del na mojata prijava. Za àl, Va{ata praksa prodolì, da ne se javuvate, oti nemate namera da me izberite ili tokmu poradi mene nema da se izvr-{i izborot. Tokmu poradi se ova jas Vi se obrativ pove}e pati, {to }e prodolì, se do ko-ne~nost- jas da gi imam istite prava kako Va{ite vraboteni i puleni itn.

Na 12.05.2003 podnesov prilog: Ishrana na govedata i navediv deka vo nea se govori za tn.trudovi na navedenite lica itn.

Na 16.06.2003 isprativ prilog, desetta kniga: ′Slovenite- germanski falsifikat′, koja treba da bide razgledana od Komisijata za recenzi-ja, {to vaì za site moi predmeti, prilozi, knigi itn.

Na 08.07.2003 isprativ sleden prilog, edinasetta kniga: ′Germancite i Makedoncite- edno isto′. Kako vo prethodnata, 2/3 se govori za evolucijata i darvinizmot, nadolneto so postanok na ìvotot i genite, predmet vo site sto~arski studii vo svetot itn.

Na 26.07.2003 kako prilog ja isprativ prvata moja kniga ′Sredozemjeto pradomovina na Evropjanite′. Taa za prv pat ja isprativ pri konkursot po predmetot govedarstvo vo 1999 godina, da ne se zametni. Vo nea se predmet na izu~uvawe vo sto~arstvoto poglavijata: voved, postanok na narodite, krvni grupi na lu|eto, pigment na lu|eto, izgledot na lu|eto, nasledu-vawe, preselbi na narodite/govedo, kow, ovca, koza, sviwa/, Sredozemjeto obezvredeno, po-sledno ledeno doba, razmnoùvawe, antropologijata denes itn. Ovaa e ~etvrta kniga ispra-tena do Vas, a petti primerok.

Bidej}i do denes ne sum dobil izve{taj za oformuvawe na komisijata za recenzija, so svoe pravo za nezadovolstvo, oti taa od li~ni celi moè da bide protiv mene jas da bidam predloèn za nastavnik, za mene izborot e vo tek, zna~i postapkata ne e zavr{ena. Jas se pla{am deka nema da bidam predloèn, jas sum najgolem protivnik na bilo kakvo podmitu-vawe na bilo {to, {to vaì i od strana na direktorot na ZIK ′Pelagonija′ koj Kombinatot prv go raspadna vo 1990 godina, toj so dràvni pari da podmiti predlog i izbor, {to sum go pi{uval. Inaku ovoj e dràven neprijatel i profesionalen ubiec, za {to imam podnesuvano krivi~ni prijavi itn. (Toj gi pu{ta vrabotenite vo penzija so li~en dohod za vo penzija ka-ko {to saka, oti toj ne po~ituva zakoni i normi vo dràvata, R.I.)

Se nadevam deka ovoj posleden pat nema da bidam izigran, izborot da ne e izvr{en tokmu poradi mene i da im se dade prednost na agronomite Petar Micevski, Bone Pala{ov-ski, Mitre Stojanovski itn. (So prethodniot Zakon za rabotni odnosi Tanas Trajkovski be{e za starosna penzija, R.I.), ~ii zvawa ne se potvrdeni i od mene osporuvani. Bidej}i zvawata se javni, tie podlegnuvaat na revizija. Ne samo toa, nivnite ′nau~ni′ trudovi se za pola- i matura, sram za naukata i strukata. Da zavr{am, {to sum napi{al na zadnata korica na knigata Ishrana na govedata: ′postojat kadri {pioni, neprijateli na makedonskite Make-donci, makedonska Makedonija, tikvari i aramii. Ova so slednovo naednostavno moè da se obrazloì: Do Balkanskite vojni Makedonija vo odnos na Srbija, Bugarija, Grcija itn. be{e porazviena i so povisok standard. Koga Evropskata zaednica vo 1980 godina ja primi Grcija, ovaa stana po napredna od R.Makedonija. Ova denes e samo pred srpsko Kosovo i Albanija′. Ova {to go naveduvam ne e slu~ajno- dràvata e privatizirana od...

Se izvinuvam {to vaka se obra}am. Ova proizleguva od toa deka od li~na privatize-ranost na dràvnite institucii bez prekin od 1990 godina po red da bidam odbivan, {to ova go pravat neprijatelite na Makedonija taa ponatamu da bide se pozaostanata. Na vakov na-

63

~in profitiraat u~esnicite, ama nivnite sledni generacii }e stradaat. Zna~i, ovie poedi-nci ne se svesni.

Vo nade` da se po~ituvaat zakonite, se zablagodaruvam″. Na 18.08.2003 do Nastavno- nau~en sovet na Zemjodelskiot fakultet- Skopje ispra-tiv ″Predmet: Prodolùvawe na mojot predmet od 11.08. 2003. Bidej}i jas 100% sum siguren deka nema da bidam ni predloèn, kamo li izbran na Va{iot Fakultet, prodolùvam so mojot predmet. Toa {to do denes ne e izvr{eno, ne e slu-~ajno, toa e Va{a samoupravna praksa vo dràven Fakultet, ne spoivo so strukata i naukata. Sekako, se potsetuvam koga be{e izbran za nastavnik veterinarniot tehni~ar, vraboten vo fakultetskoto stopanstvo ′Trubarevo′, koj toj prethodno se pro{eta niz Fakultetot i ne sa-mo nego da go zavr{i, duri magistrira i doktorira, kako navreda na strukata i naukata. Ne samo toa, Mitre Stojanovski koj ìvee{e vo istata kula kade jas ìveam mi soop{ti deka toj {to najpove}e plati }e bide izberen, za{to bea razo~arani bitolskite natrapnici Bone Pala{ovski i Petar Micevski. Inaku jas bev ispraten vo Germanija na doobrazuvawe od Va{iot profesor in`. Smile Smilevski. Toj otsekoga{ go predaval predmetot govedarstvo, a negov asistent be{e Risto Ilkovski. Bidej}i toj kako inìner ne moè da dodeli nau~no zvawe/magister i do-ktor/, bev ispraten vo nau~na ustanova, a doktorirav na Institutot za sto~arstvo na Zemjo-delskiot fakultet- Viena. Zna~i, fakultetot go potvrduva nau~noto zvawe so svoja diploma na eksperiment voden vo institut i pod nivni nadzor, bez mo`nost na falsifikat. Vo pri-log go naveduvam od koricata na mojata kniga ′Ishrana na govedata′: ′Bidej}i vo Skopje vo nastavata ne se izu~uvaa predmetite populaciona genetika, biometrija, reprodukcija, eto-logija itn., kako i se premal fond na ~asovi po biohemija, fiziologija, ishrana itn., toj niv mora{e da gi nadohnadi. Za doktorirawe be{e neophodno kandidatot prethodno da ima objaveno najmalku dva nau~na truda, von SFR Jugoslavija so balkanskite zemji′ itn. Ne samo toa, ovie mora da bidat objaveni i dostapni do nau~nata javnost vo svetot, a ne skrieni po-radi sram od stru~nata i nau~nata javnost, kako {to vaì za gore navedenite lica, boèm nau~noto zvawe bilo patent za vo fioka, mrtvo za ìvite.

Tokmu poradi se ova kaàno, jas od 1976 godina redovno sum odbivan od Va{iot samo-upraven Fakultet. Toa be{e zabeleìtelno od 1990 godina koga poradi mene be{e rasturan konkursot po sviwarstvo i zatoa toa do denes e bez nastavnik itn. Istoto se slu~i po go-vedarstvo, jas bev odbien a primen veterinaren tehni~ar, koj se steknal so nau~ni zvawa kaj lice koe steknalo nau~no zvawe kaj inìner, ~udo nevideno. Toa {to se slu~i so ovoj ne-obrazovan ~ovek }e vaì za agronomite Bone Pala{ovski, Petar Micevski, Mitre Stoja-novski i drugi za koi se objavuva konkurs po pora~ka, a nego go predlaga onoj koj nego mu do-delil zvawe da li~i samo na nego, so te{ki posledici na sto~arstvoto vo dràvata, koja za àl na vistinata denes e samo pred srpsko Kosovo i Metohija so Albanija. Zna~i, tehni~ar e tehni~ar, a agronom agronom.

Bidej}i kaj Vas ima i ~esni lu|e, niv im se izvinuvam. 18.08.2003″. Na 01.09.2003 do Nastaven- nau~en sovet na Zemjodelskiot fakul-tet- Skopje ispra-

tiv ″Predmet: Prodolùvawe na mojata postapka protiv privatziranosta na dràvniot Ze-mjodelski fakultet- od 11.08.2003 i 18. 08.2003

Jas sum svesen deka nema da bidam predloèn od potkupenata izbrana Komisija i Na-stavni~kiot sovet i toa od strana na onie koi treba da bidat izbrani i od natrapnikot di-rektorot na ZK′Pelagonija′- Bitola neprijatel na Makedonija i Makedoncite, tikvar i aramija, kako i profesionalen ubiec na svoi kolegi agronomi, so Vi{a zemjodelska {kola itn. Od druga strana, bidej}i jas do denes ne sum dobil izvestie deka bil izvr{en izbor na Komsijata za recenzija za koja imam pravo da ukaàm na ~lenovite koi za mene e navreda da vr{at recenzija bez priznati i potvrdeni nau~ni zvawa, kako i potkupeni od zainteresira-nite stranki, site neprijateli na naukata i strukata, za mene postapkata za izbor na Komi-sijata u{te ne e zapo~nata.

U{te vaì praviloto, sekoj koj dal pari moè da dobie nau~no zvawe, {to e vo spro-tivnost na normite koi postoea vo 1976 godina so najmalku 8,0. Ne samo toa, duri ima takvi i so 6,0 kako navreda na naukata. Ova govori deka se ova e samo biznis. Licata so interni do-ktorati se proizveduva~i na kadar so interni zvawa, duri samo vakov ′doktor′ dodeluva zva-

64

wa, {to e katastrofa za sto~arstvoto. Ne slu~ajno se ′doktorira′ so tema za pola- ili ma-tura. (8,0/6,0 se prose~ni oceni zavr{en fakultet, RI)

Ima i takvi, koi ′doktoriraa′ kaj inìner, oti ne uspeale vo Germanija da dobijat zvawe od pove}e profesori ne samo doktori, tuku i so habilitacii kako preduslov da stane docent, a tek potoa von i redoven profesor. Za ova e potrebno da bidat vklu~eni pokraj fa-kultet za nastava i institut za nauka, oti doktorot e nau~no, a ne nastavno zvawe. Za~uduva kako agronomot, koj ne uspeal da dobie zvawe vo Germanija, da ′doktorira′ doma i da deli zvawa, {to vaì i za drugi, site vme{ani mene da me odbivaat itn. Vsu{nost, site tie se nedostojni da se ravnat so mene- tie se potpolni laici. Ili inaku kaàno, toa {to jas ne sum predloèn nitu izbran e golemo moe priznanie, oti se pla{ite od konkurencijata. Ama vakvi lica imaat i li~en interes: samo tie pravat idejni proekti. Taka tie bez da imaat osnova, ubavo zarabotuvaat, a na dràvata redovno i nanesuvaat {teta. Tokmu ovie neprija-teli na dràvata sum gi registriral vo moite preku 150 trudovi i napisi. Za àl, ovie yve-rovi mene bez prekin mi nanesuvaat {teti i li~ni navredi- sekoj onoj koj ne me zasegnal ni-koga{ nikade ne sum go spomnal. Zna~i, vakvite yverovi se dràvni {tetnici.

Na primer, takvi se: dekanot na Veterinarniot fakultet/agronom koj magistriral kaj inìner/, direktorot na Veterinarniot institut/ da dobie Nobelova nagrada oti ja ′le-~i′ ~umata na sviwite so vakcina/, dvata direktori na Institutot za sto~arstvo/samo agro-nomi i laici za sto~arstvo itn./ itn.

Pokraj Nikola Popovski, neprijatel na sto~arstvoto na R.Makedonija, i R.Ilkov-ski, koi bea recenzenti za jas da ne bidam predloèn, be{e i agronomot Tokovski. Pak, ovoj kutriot doktoriral mnogu po mene, iako mene mi be{e asistent i jas nego mu rekov: ′[to ti znae{ pove}e eden den pred da doktorira{ ?′ Kutriot ni{to ne mi odgovori. Tokmu toj ba-ra{e, nie doktorite inaku da se odnesuvame. Vsu{nost, toj nikoga{ ne moèl toa da e.

Ovoj kako ~len na Komisijata za recenzii za pari pri izborot za nastavnik na li-stata go postavi za prv veterinarniot tehni~ar Tanas Trajkovski koj za pari dojde do doktor kaj ′doktorot′ od inìner. Se ova bilo toj pred penzija da stani nastavnik po govedarstvo, a po smrtta na negoviot grob da stoi pokraj profesor i doktor. Tragedija za naukata i str-ukata. Kako potvrda deka ovoj nikoga{ ne se bavel so nauka i struka po govedarstvo, toj po-stanal duri fabrikant za premiksi na koncetrati na site vidovi dobitok, kutriot bizni-smen, {tetnik na makedonskoto sto~arstvo.

Vtor go postavil agronomot Bone Pala{ovski. Ovoj magistriral za ma{ini za mo-lzewe kaj nastavnik na Zemjodelskiot fakultet koj nikoga{ ne se bavel so mle~na `lezda na cica~, {to vaì za negoviot ′doktorat′ za matura. Osven toa toj vo ZK ′Pelagonija′- Bi-tola mene me {pionira{e, e sou~esnik vo trueweto so ìva na dobitokot od Fabrikata za dobito~na hrana kade be{e direktor agronomot Petar Micevski, koj kako Bone Pala{ov-ski dobi zvawe, sram na naukata. Dvata se nemoralni i se proneverxii. So vakvi nema nauka i struka. Pa ovoj posledniot od moj objaven trud napravil plagijat magisterska rabota. Yve-rot Tokovski go veli~i negoviot trud, a ne mojot. Ne slu~ajno, Mitre Stojanovski, ist ma-gister i doktor kako ovie, mi potvrdi: toj {to dal pari, toj }e bide predloèn i izbran. Pak, na konkurs jas ne bev izbran vo Institutot za sto~arstvo tuku Bone Pala{ovski, oti toj bil od Tokovski vtor na listata. Negovata sopruga kako lekar bila na operacijata na \or|i Kotevski. Ovoj kako pratenik na VMRO-DPMNE nego go postavil za direktor na In-stitutot. Ne slu~ajno, R.Makedonija so ovie tikvari i natrapnici do denes e samo pred Al-banija.

Iako jas do denes od ovie natrapnici i arami{ta sum popre~uvan da ìveam norma-len ìvot itn. jas ponatamu rabotam za dràvava, sto~arstvoto itn. Zna~i, opstojuvam pona-tamo{en neprijatel na ovie natrapnici i arami{ta. Vo nade` Va{iot Fakultet i Vie ako imate sovest i svest, }e prekinite da brkate biznis. Vsu{nost ovoj zbor vo dene{en makedo-nski smisol ozna~uva samo aramistvo, koe e povrzano so najgolemo neprijatelstvo vrz Make-doncite i nivnata R.Makedonija. Tokmu za se ova sum posvetil i edinaeset /11/ knigi.

Vo nade`, kaj Vas da pobedi ~ove~nosta, se zablagodaruvam. Na site onie, koi ne se vklu~eni vo vakvite yverstva, im se izvinuvam.

01.09.2003 Bitola D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 7000 Bitola, tel: 258- 133

65

PS: Izborot treba da zavr{i pred po~etokot za nastavnikot da moì da se pripremi, oti naukata i nastavata za nauka ne e isto. Licata koi predavaat nastava, a ne se bavat so nauka, go znaat napamet samo ona {to go predavaat. Od ova dràvata nema interes, tuku stradaat pokraj nea i studentite″.

Na 29.09.2003 do Rektorot na Univerzitetot ″Sv.Kiril i Meto-dij″ Skopje isprativ ″Predmet: Samovolija i privatizacija na Va{iot Univerzitet na {teta na dràvata. Po zavr{uvawe na Zemjodelskiot fakultet- Skopje, vo 1972 godina, bev ispraten na dousovr{uvawe vo Germanija i Avstrija, kade doktorirav. Ova be{e neminovno od toa deka na Fakultetot nema{e kadar i inìner ne moì da dodeluva zvawa magister i doktor. Iako jas istiot den se vrativ vo dràvata, jas bev odbien od Fakultetot. Mesto mene bea posta-vuvani lica so interni zvawa dobieni od inìner-i, {to e najgolem zlo~in vrz makedon-skoto zemjodelstvo, sto~arstvo i veterinarstvo. Zatoa bez prekin bev odbivan od Zemjodel-skiot i Veterinarniot fakultet, Vi{ata zemjodelska {kola- Bitola i Institutot za sto-~arstvo- Skopje. Kadrite objavuvaat ′trudovi′ vo svoi spisanija, a jas bev odbivan- za da ne bidam izbran, i nemaat objaveno nieden u~ebnik i knigi. Nasproti niv, jas objavuvav von R. Makedonija, imam izdadeno vkupno 11 knigi, od koi ~etiri se isprateni za konkursot vo Ze-mjodelskiot fakultet od minatata godina. Imeno: Na Zemjodelskiot fakultet se prijaviv na konkurs vo 1990 godina. Tokmu poradi me-ne konkursot se rasturi i do denes nema soodveten nastavnik. Vo 1997 godina se prijaviv na drug konkurs. Ne dobiv nikakov odgovor do denes. Vo 1999 godina se prijaviv na kokursot po predmetot govedarstvo. Isto taka, do denes nemam dobieno odgovor. Konkursot za istiot pr-edmet e povtoren na 13.11.2002, nastavata po~nuva od oktomvri, jas pove}e pati intervene-rav, nivnata praksa prodolùva da ne se javuvaat i predmetite da gi predavaat lica so vna-tre{ni zvawa, ~ii trudovi od koi se dobieni zvawata se krijat vo tajnost kako da se svoe-vidni patenti. Bidej}i tie ne se javni, tie zvawa ne vaàt. Za samovolijata na kadrite vo navedenite institucii mnogu sum pi{el vo pove}e glasila vo dràvava, dosega ova sum go istaknuval vo moite knigi/4, 7, 9=′Ishrana na govedata′, koi se isprateni do Va{iot rektor, dekanot na Zemjodelskiot i Veterinarniot fakultet...

Toa {to jas ne sum primen e dokazot deka se ova e li~na odmazda od strana na agro-nomot Nikola Popovski/dekan na Veterinarniot fakultet/ i Direktorot na ZIK ′Pelago-nija′, koi se nositeli na zloto vo dràvata. Sekako, tie si imaat svoja grupacija, poto~no banda, koja go likvidira sto~arstvoto. Za niv ve}e sum pi{uval vo mnogu moi trudovi i na-pisi, preku 150. Vakov e posleden napisot vo ′Delo′ od 26.09.2003. Vakvite nedoneseni kadri samite pravat proekti i toa za oblasti koi voop{to ne gi poznavaat.

Vo nade` da prezemete ne{to, se zablagodaruvam. Vo sprotivnost, od 08.10.2003 }e podnesam tu`ba...

29.09.2003 Bitola D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 7000 Bitola, tel: 258- 133″. Na 10.10.2003 be{e podnesena tu`ba, a na 11.12.2003 XIII P br.3555 /03 se donesuva re-{enie, koe go dobiv na 04.02.2004. Se nego tu`bata se otfrla, zatoa{to ″Imaj}i go vo vid napred iznesenoto sudot oceni deka so ogled na toa {to nitu vo konkursot, nitu vo zakonot na rabotnite odnosi ne e utrden rok vo koj treba da se izvr{i izbor na kandidat po objaven konkurs, pravo e na rabotodavecot koga }e izvr{i izbor po objaveniot konkurs. So ogled na toa {to od strana na tuèniot ne e donesena kone~na odluka so koja eventualno bi bilo po-vredeno pravoto na tuìtelot pri izbran kandidat po objaveniot konkurs, a poa|aj}i od so-drìnata na napred navedenite zakonski odredbi, sudot oceni deka ne se ispolneti uslovite utvrdeni so ovie zakonski odredbi odnosno deka tuìtelot nema pravo na sudska za{tita poradi {to i odlu~i tu`bata da ja otfrli″.

Zna~i, Sudot potvrdi, deka tokmu poradi mene ne be{e izvr{en izborot. Isto taka, Sudot nastavnikot go potvrdi toj kako nastavnik ponatamu iako neizbran da predava... So toa Sudot na nastavnikot mu dade ″pravo na sudska za{tita″, kako sprotivnost za mene: ″tu-ìtelot nema pravo na sudska za{tita poradi {to i odlu~i tu`bata da ja otfrli″. So ova Sudot ja izgubil mo`nosta da vr{i funkcija pravi~no sudewe, {to }e se vidi i vo vtoriot sudski spor za istiot nastaven predmet.

66

Na 12.02.2004 be{e podneseno àlba, a na 24.03.2004 so [email protected]. 1427/04 donese re{e-nie, ″àlbata se odbiva kako neosnovana″ i re{enieto na Osnovniot sud ″se potvrduva″. Sledi Molba do Javnoto obvinitelstvo na 05.06.2004, a Javnoto obvintelstvo na R.Make-donija so Go.br.1026/04 od 05.07.2004 soop{tuva: ″...Ve izvestuvame deka po izvr{eniot uvid vo spisite i ocenka na navodite vo podavkata, Javniot obvinitel na Republika Makedonija ne utvrdi deka so pravosilnata sudska odluka e storena povreda na zakonot koja bi moèla da posluì kako osnov za upotreba na ova pravno sredstvo″.

Sudovite i Javniot obvinitel se nositeli na samovolijata i zloto vo dràvava, koga vo nea nastavnikot bez da bide predloèn i izbran nepre~eno si predava, za{to sledi sud-ski spor, koj zavr{i vo juni 2008 godina. Pa taka na penzioniraniot veterinaren tehni~ar mu se ovozmoì ponatamu na Fakultetot da obrazuva kadar, samo zemjodelski tehni~ari. 20.20.20.20. Na 03.04.2004 do Nastavno- nau~niot sovet na Zemjodelski fakultet Skopje po-dnesov: ″PRIJAVA

So nea se prijavuvam za Va{iot konkurs za izbor na nastavnik vo site nastavno- na-u~ni zvawa, po predmetot govedarstvo.

Bidej}i kaj Vas sum redoven kandidat, redovno ispra}am prijava so seta dokumen-tacija, {to ja barate vo konkursot objaven vo Dnevnik na 02. april 2004 godina, soop{tuvam samo ona {to ne stoi vo prijavata za istiot predmet, za koj se vodi sudski spor P.br.3555/03 vo Osnovniot sud Skopje I vo Skopje.

Vo mart 2004 godina izleze dvanaesetta kniga, za koja osnova se krvnite grupi i spo-red niv poteklo na rasite lu|e. Ova e prodolùvawe na dvete posledni knigi kade se govori za evolucijata za avtorite koi direktno go osporuvaat Darvionovoto u~ewe.

Vo devetata kniga Ishrana na govedata se najduvaat izvadoci od najnovite soznanija vo ishranata koja zasega daleku e od realizacijata itn. Vo nea se govori za pogre{nite po-stapki, {tetni za govedarstvoto od lica koi drèa i dràt rabotni mesta so koi se vr{i zlostor vrz sto~arstvoto itn. Za ovie lica imam objaveno bez broj napisi, {to moram da go prodolàm, samo so cel da gi registriram site neprijateli na R.Makedonija.

Vo drugite osum knigi osnova se sto~arskite nauki/govedarstvo..., genetika, krvni grupi itn./ i mnogu ne{ta za postanokot na ìvotot i negovoto opstojuvawe.

Do Vas e ispratena seta dokumentacija so mno{tvo knigi od vkupno objaveni 12 kni-gi. Vo kolku e neophodno, stojam na raspolagawe dopolnitelno da ispratam se {to }e poba-rate. Tokmu zatoa ovaa prijava ja ispra}am vo ~etiri primeroci kako {to stoi za konkursot po govedarstvo vo Dnevnik na 02.04.2004.

Vo nade` da se izvr{i izborot i zadovolat normite na Zakonot za visokoto {kol-stvo, se zablagodaruvam. 03.04.2004 Bitola D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 7.000 Bitola, tel: 258- 133″. Sledi ...″Odluka za izbor vo nstavno- nau~no zvawe i zasnovawe na raboten odnos na Fakultetot...″ br.02-1745/2 od 8.07.2003, {to ne e to~no, toj nepre~eno go predava{e predme-tot i bez prekin zema{e li~en dohod kako nastavnik, vonreden profesor. Zna~i, se ova bilo vo sprotivnost na Zakonot za visoko obrazovanie, Zakonot za rabotni odnosi..., spored koi toj ne smeel ponatamu da drì nastava i da prodolì rabotniot odnos. Ova se potvrduva so toa, deka toa mesto e na reizbor, i ako jas bi bil izbran, jas }e morav da go prevzemam ra-botnoto mesto, a toj bi ostanal bez raboten odnos. Me|utoa,toj od 1999 godina ~etiri godini predaval, {to e zakonski prestap. A se ova ne vaì za Pravosudstvoto i Obvintelstvoto. Na 17.09.2004 do Nastavno- nau~niot sovet na Zemjodelski fakultet- Skopje podne-sov ″Predmet: Prigovor za izbor nastavnik po predmetot govedarstvo″. Sledi tu`ba na 14.10.2004, na 01.11.2005 Prilog kon tu`bata P.br.3556/04 i na 27.12.2005 Dodatok kon tu-`bata.

Preku Sudot dobiv Odgovor na tu`ba od 30.01.2006. Vo nea e postaven Bilten od 01 juni 2004 broj 852. Vo REFERATOT za izbor na nastavnik po predmetot govedarstvo na Ze-mjodelskiot fakultet Skopje se gleda, Tanas Trakovski nemal objaveno nitu eden samostoen trud, nitu samostojna pisarija. Za jas da bidam najednostavno otfrlen, za mene stoi samo: ″Prijaveniot kandidat d-r Risto Ivanovski, na konkursot za izbor na natavnik po pred-metot govedarstvo na Zemjodelskiot fakultet Skopje, ima prijaveno nekompletna dokumen-

67

tacija, pa zatoa negovata prijava ne e zemena vo predvid″. Zna~i, prodolìla nivnata praksa jas na najednostaven na~in da bidam odbien: da ne bide zemena vo predvid mojata prijava i da ne se izvr{i recenzija. Samo taka tie go potvrdile nivniot {titenik.

Na 22.02.2006 podnesov Odgovor na Odgovor na tu`ba, na 31.03. 2006 predmet: Zaka-snat ili namerno zataen odgovor. Sledi Presuda od Osnovniot sud od 03.05.2006 28 P-3556/04, so koja se odbiva tu`bata. Sudot nemal namera da ja prifati tu`bata, {to se gleda vo nea, edna stranka e samo tuèniot, spored kogo jas sum nemal podneseno komplet dokume-nti, a ne deka tie nikoga{ ne bile vra}ani, a vakvi so mno{tvo moi knigi, so koi se napo-lneti fakultetski garderobi. Me|utoa, sudot ne kaùva, deka T.Trajkovski ve}e bil pen-zioner, nemal spisok na trudovi i objasnuvawa.

Sudot vo str. 3 istaknuva: ″...Vo izve{tajot komisija utvrdila deka tuìtelot ne gi dostavil potrebnite dokumenti poradi {to negovata prijava ne bila zemena vo predvid″. Me|utoa, isto taka, i reizbraniot veterinaren tehni~ar nemal komplet dokumenti, i toj ne-mal spisok na objaveni trudovi, {to se baralo vo konkursot. Tokmu taa lista bila povod toj so lagi da bide izbran za nastavnik. Isto taka, toj ne gi ispolnuval uslovite za docent, ka-mo li za vonreden i redoven profesor. Na 07.09.2006 sledi moja àlba. Na 15.09.2006 sledi Dopolna na àlba. Vo nea pod to~ka 9 naveduvam: toj ″nema lista na site trudovi (od 01 do 44), {to vaì i so sodrìnata na sekoja poedine~na pisarija (od 01 do 44)...″. Apelacioniot sud Skopje na 30.01.2006 donese Presuda [email protected]/06, so koja presudata na Osnovniot sud ″se potvrduva″. Me|utoa, penzioniraniot veterinaren tehni~ar, roden na 14.09.1940, na 14.09. 2005 ve}e odamna bil vpenzija, {to za Sudot i ne e bitno. Na 09.01.2007 podnesov Revizija, a na 23.04.2008 Vrhovniot sud donese Re{enie Rev.br.274/2007, so koe ″Revizijata se otfrla kako nedozvolena″, zatoa {to ne nadminuva 500.000 denari, a ne deka se raboti za raboten od-nos so traewe od 01.10.2004 ne se do denes, tuku se do moe penzionirawe, za u{te 1-2 godini. Pa se ova e mnogu struko pove}e od navedenata suma. [to se odnesuva za nepla}aweto, jas sum bez raboten odnos i tokmu zatoa ne sum vo sostojba da ja platam bilo koja suma. Tokmu zatoa barav da bidam osloboden, duri na 15.09.2006 vo mojata dopolna na àlba pod to~ka 19 go pri-loìv dokumentot UVERENIE, so koe se potvrduva, deka se dodeka ne se vrabotam ne sum vo sostojba za pla}awe sudskite tro{oci a i na zastapnikot. Ova se gleda i od samoto Re{enie na Vrhovniot sud, kade na str. 2 stoi nevistina: ″bidej}i konkretniot spor ne spa|a vo spo-rovi od raboten odnos po povod prestanok na raboten odnos za koi revizija moè da se izja-vi nezavisno od vrednosta na sporot, proizleguva deka revizijata e nedozvolena″. Vistinata e sosema obratna. Jas od 20.05. 1991 se do denes ostanav bez raboten tokmu poradi Vrhovniot sud, ~ie re{enie na drzok na~in naveduva deka sporot ne bil za raboten odnos, koj treba da trae od 01.10.2004 se do moeto penzionirawe. So ova se izli{ni moite ponatamo{ni izloù-vawa, zatoa {to mene me likvidira Pravosudstvoto na R.Makedonija, poradi{to jas od 20.05. 1991 ìveam vo potpolna siroma{tija.

21.21.21.21. Na 01.06.2007 do Kancelarija na Univerzitetot ″Goce Del~ev″ [tip podnesov ″Predmet: Prijava.

Bidej}i ne sum imal prilika da sretnam Va{ konkurs, ja koristam ovaa prilika, da se prijavam za nastavnik po site zvawa vo Va{iot fakultet za zemjodelski nauki, sto~arski oddel.

Jas, Risto Ivanovski, roden sum na 04.10.1945 godina, vo Bitola. Vo nego sum zavr{il osmogodi{no i sredno u~ili{te, a go zavr{iv Zemjodelski fakultet- Skopje, po sto~ar-stvo. Potoa se dousovr{iv vo BLT- Grub kaj Minhen, Germanija, kako nau~en sorabotnik od 02.11.1972 se do 02. 11.1976. Doktorirav na Univerzitetot za zemjodelski nauki vo Viena- Av-strija. Od 24.01.1977 do 20.05.1991 bev vraboten vo ZIK ′Pelagonija′- Bitola, denes samo ZK ′Pelagonija′- Bitola. Vo nego rabotev kako sovetnik po sto~arstvo.

Dosega sum objavil preku 200 napisi i trudovi, kako i vkupno 22 knigi, so okolu 5700 strani. Me|u niv se najduva i Ishrana na govedata.

Vo kolku postoi mo`nost za moe vrabotuvawe za nastavnik po site zvawa, dopolni-telno }e ispratam prijava so lista na moite trudovi i 22-te objaveni knigi. Isto taka, }e priloàm po eden primerok od sekoj objaven trud. Vo kolku se pojavi potreba, sum podgotven da ispratam i knigi.

68

Vo edna na Va{iot univerzitet mu posakuvam uspe{na i plodna rabota, do najgolemi i najvisoki dostreli vo naukite i strukite.

So pozdrav D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola, tel: 258-133″.

Na moe iznenaduvawe od Univerzitetot ″Goce Del~ev″ dobiv belo pismo od 15.06. 2007, vo koe be{e vrateno moeto, a boèm neotvoreno. Ova se potvrduva so toa, od kade tie bi znaele {to jas niv im isprativ, za tie vo nivnoto pismo da priloàt kako neozbilnost malo liv~e, so sleden tekst: ″Va{ata po{ta e pristignata posle rokot odreden za àlbi″. Pa ovde se postavuva su{tinski odgovor. Bidej}i Univerzitetot e vo osnovawe, toj nemal kadar. Pa koga takov nemale Univerzitetot vo Skopje i Bitola, zaludno e da se govori, deka i ovoj nov univerzitet bi moèl da ima svoj kadar. O~igledno se samo samovolija na poedi-nci, a samo na {teta na dràvava.

22222222. Se pojavi mo`nost da se vrabotam vo Veterinarniot fakultet- Bitola, koj be{e vo osnovawe. Tokmu zatoa do prof. d-r. Zlatko @oglev, rektor na Univerzitetot ″Sv.Kli-ment Ohridski″, na 18.04.2008, mu se obrativ:

″Do Rektorot- za Veterinarniot fakultet vo osnovawe. Predmet: Prijava za nastavnik vo Veterinarniot fakultet. Bidej}i e poznato osnovaweto na Veterinarniot fakultet vo Va{iot Univerzitet

′Sv.Kliment Ohridski′- Bitola, a so cel da ne go izgubam pravoto kandidat za nastavnik, se prijavuvam za istiot.

Jas sum rabotel ~etiri godini vo sto~arska nau~na ustanova vo Germanija. Isto ta-ka, doktorirav vo Viena Avstrija, po ishrana na stopanskite ìvotni. Pokraj toa, edin-stven sum vo dràvava, {to ima izdadeno kniga Ishrana na govedata. Pokraj toa, od 1977 go-dina se do 1991 go-dina sum bil vraboten kako sovetnik po sto~arstvo na ZIK ′Pelagonija′- Bitola.

Bidej}i predmetot Ishrana na govedata e nastaven predmet, kako i deka vo Veteri-narniot fakultet se predavaat pove}e sto~arski nastavni predmeti, duri vo prvata i vto-rata godina, se prijavuvam za nastavnik vo Va{iot Fakultet.

Dopolnuvam, deka dosega imam objaveno nekolku stotini trudovi i napisi. Isto ta-ka, objaviv 26 knigi, so preku 5700 strani. Pretposlednata kniga e objavena i na internet, na germanski jazik, www.Brigien.com: Belcite narod so eden jazik, 319 strani,so naslovi: evo-lucija, filogeneza, krvni grupi, ledeno doba, doma{ni ìvotni itn., {to se predmet na iz-u~uvawe vo sto~arskite i veterinarnite nauki niz Evropa.

Vo kolku e potrebno, dopolnitelno }e gi ispratam site neophodni dokumenti, pred-videni spored Zakonot za visokoobrazovanie...

Vo nade` da se razgleda mojata prijava, se zablagodaruvam″. Telefonski mi be{e javeno od Rektorot na Univerzitetot deka jas treba da podne-

sam izjava, zaverena kaj notar. ″Vrz osnova na ~len 27, stav 1, alinea 4 od Zakonot za visoko obrazovanie, ja davam

slednata I Z J A V A Deka, jas d-r Risto Ivanovski od Bitola, so adresa na ul. ′Mihajlo Andonovski′ br.

6/21 so EMBG 0410945410012 so zavr{eni doktorski studii i steknato zvawe- doktor na pri-rodni nauki- ishrana na doma{ni ìvotni, nevraboten, }e se prijavam na konkurs {to }e bide raspi{an za Fakultetot za veterinarna medicina so sedi{te vo____ vo sostav na Uni-verzitetot ′Sv.Kliment Ohridski′- Bitola, i deka }e zasnovam raboten odnos, ako bidam iz-bran-a vo nastavno zvawe- profesor.

21.04.2008 god. Bitola Podnesitel na izjava″. Sledi i moj potpis. Zna~i, potvrda, konkursite bile samo od formalen karakter. Ova bilo na~in na rabota, za predizbor, so podobnost. Verojatno, tokmu zatoa jas

bev odbien od Univerzitetot vo [tip, {to se potvrdi i vo Bitola, a po naredba na Vangel Gaga~ev, nivni plemenski voda~, {to prethode{e i so drugi negovi soplemenici vo Zemjo-delski fakultet- Skopje, Institutot za sto~arstvo- Skopje i Veterinarniot fakultet- Skopje.

69

Imeno,ovaa godina ne se osnova Veterinaren fakultet, zatoa{to jas vo slednata go-dina sum za vpenzija. Inaku, ako se osnova{e, a za nego ima pove}e kadar otkolku za osnova-niot Praven fakultet, i vo vtorata nastavna godina kako nepenzioniran }e predavav. Vaka na mangupski na~in se povtori moeto likvidirawe, i toa bez prekin trae od 1976 godina.

23232323.... Imam objaveno 36 knigi e nekolku stotini trudovi i napisi. DOPOLNUVAWE DOPOLNUVAWE DOPOLNUVAWE DOPOLNUVAWE NA PRETHODNITE DOKUMENTINA PRETHODNITE DOKUMENTINA PRETHODNITE DOKUMENTINA PRETHODNITE DOKUMENTI

Vo prethodnite ~etiri (4) dokumenti be{e naveden na~inot na moeto uni{tuvawe... Ovde se naveduva preostanatoto, ona {to ne e objaveno, i toa samo grupirano po dràvni organi i drugo.

1. 1. 1. 1. PRAVOSUDSTVO: a) za sudski spor i b) povtoruvawe istiot. a) Sudski spora) Sudski spora) Sudski spora) Sudski spor P.br.987/91-92 za disciplinska merka prestanok na raboten odnos od

20.05.1991 i gubewe pravo na vrabotuvawe. Na 27.12.1997 za P.br.987/91 do REPUBLI^KI SUDSKI SOVET na Sobranieto na

R.Makedonija isprativ predmet: ″@ A L B A Bev preraspodelen bespravno na nesoodvetno i bez osnova na drugo rabotno mesto vo

ZK ′Pelagonija′- Bitola. Sporot go dobiv i re{enieto go potvrdi Vrhovnniot sud na Make-donija vo 1991 godina. Sudiite Risto Georgievski, Branko Cokinski, Blagoj Stojkovski i Vladimir Atanasov- Kapakot go ukinaa re{enieto na Vrhovniot sud i nedozvolija da se iz-vr{i. Tokmu zatoa za niv podnesov krivi~na prijava i barav nivno izemawe kaj pretseda-telot na Okru`niot sud Boìdar Ko~ov za sledniot predmet 987/91, {to sledi potoa.

Se javiv na konkurs za direktor na ZK ′Pelagonija′. Bev odbien i zavediv spor. Su-dijata be{e \or|i Hristovski. Sporot go izgubiv, bidej}i sudijata be{e la`go: protiv ka-ndidatot Vangel Gaga~ev nema{e podneseno razvojna programa, a sudijata dokaùva{e deka negovata bila prifatena i zatoa toj bil izbran za direktor. Za ovaa usluga soprugata na su-dijata redi unapreduvawa vo ZK ′Pelagonija′. Sledi odmazda i mi montira sudski spor bez dokazi i fakti. Ova go potvrduva komisijata oformena od Kabinetot na pretsedatelot na Izvr{niot sovet na SRM, so predmet od 03.05.1991.Za toa be{e povod deka preku 90% vra-boteni bea potpisnici za da postane Sviwarskata farma kako porano rabotna edinica a da se izdvoi od sostavot na presmetkovna edinica sto~arstvo na rabotnata edinica ′Kole Ka-ninski′ s.Porodin. Zatoa zavedivme spor. Sporot go izgubivme kaj sudijata \or|i Hristov-ski, Risto Georgievski, Branko Cokinski i Nikola Nikolovski- Ko{i. Za sudijata Nikola Nikolovski- Ko{i do Boìdar Ko~ov podnesov barawe za izemawe za predmetot 987/91. Sledi disciplinska merka prestanok na raboten odnos na 20.05.1991 i toa na voda~ot Kitan Min~evski, koj be{e obvinet za pove}e i pote{ki dela, i mene kako negov podrùva~. Zave-divme sudski spor i sudija be{e Hristina Beleva. Protiv nas be{e svedok bratot na sudija-ta i pretsedatel na Sindikatot, koj ne go zapozna istiot i negoviot stav go proglasi za sin-dikalen.

Okru`niot sud vo fevruari 1992 godina donesuva re{enie, deka nema dokazi i fa-kti, procesot bil montiran i nahnadno se pro{ireni obvinenijata. Toa go potvrduva Op-{tinskiot sud i donesuva vremena merka za li~en dohod do zavr{uvawe na sporot. Risto Ge-orgievski, Branko Cokinski i Nikola Nikolovski- Ko{i sudat nepre~eno. Go vra}aat pre-dmetot nazad i gi pro{iruvaat moite obvinenija. Podnesov povtorna krivi~nna prijava pr-otiv niv i barav pove}e da ne sudat za predmetot.

Bez moe znaewe be{e izemen sudijata (Vasko Radevski, R.I.) vo Op{tinskiot sud i be{e nazna~en Blagoj Donovski. Toj go potvrdi re{enieto od Okru`niot sud. Go potkupija na{iot advokat Icko Dimovski i toj ja zakasna na{ata àlba za eden den. Sudiite vo Ok-ru`niot sud Risto Georgievski, Branko Cokinski i Nikola Nikolovski- Ko{i sudat ne-pre~eno i go otrlaat predmetot kako neblagovremeno podnesen. Podnesov krivi~na prijava protiv advokatot. Toj ne be{e kaznet oti za niv ne me o{tetil. Jas kako neuka stranka imav podneseno istiot den àlba do Vrhovniot sud, koga advokatot go primil re{enieto. Pred-metot se vrati na povtorno razgleduvawe. Barav izemawe na sudijata Blagoj Donovski. Toj ponatamu sude{e. Baraweto na advokatot be{e odbieno, a be{e prifateno moeto da se vr-ati predmetot vo prvobitna sostojba. Predmetot se vra}a vo prvobitna sostojba da se ra-

70

zgleda vo Okru`niot sud. Toj go prepra}a predmetot do Vrhovniot sud, kade postanal vrho-ven sudija prviot bratu~ed na direktorot Vangel Gaga~ev sudijata na Okru`niot sud- Bito-la Vangel Gaga~ev. Po godina se vra}a predmetot so re{enie od sudiite Ranko Maksimov-ski, Darinka Stojanovska, Petar Golubovski, Ko~o Haxi Lega i Dimitar Uzunov, kade stoi deka nema dokazi i fakti, predmetot trebalo da go re{ava Okru`niot sud, zo{to do niv se ispra}a nedozavr{eni predmeti i Okru`niot sud ne si ja obavil rabotata. Se menuvaat su-diite vo Okru`niot sud i toj nosi re{enie deka nema dokazi i fakti, procesot e montiran i obvinenijata nahnadno se pro{ireni. Se vra}a predmetot do Op{tinskiot sud i ne be{e prifateno novoto moe barawe za izemawe na sudijata Blagoj Donovski. Go potkupija Kitan Min~evski i toj ja povle~e tu`bata, {to be{e nemo`no oti taa be{e zaedni~ka, nego go vr-atija na isto rabotno mesto, mu go isplatija obe{tetuvaweto i prodolìja da me sudat samo mene. Mojata àlba ja otfrlija sudiite Boìdar Ko~ov, Blagoj Stojkovski i Vladimir Atanasov- Kapakot, pri {to }erkata na Boì-dar Ko~ov be{e staàntka kaj Blagoj Donov-ski. Ovde ima i drskost- sudiite ne go prou~ile predmetot: se naveduva pravnata rabota za tuìtelite Risto Ivanovski i Kitan Min~evski, a se donesuva presuda samo za tuìtelot (Risto Ivanovski). Predmetot so godini go drì vo svojata fioka Vangel Gaga~ev. Dire-ktorot Vangel Gaga~ev na lokalnite izbori postanuva sovetnik vo Bitola za SDSM i po nalog na partijata na vlast sudiite Ranko Maksimovski, Kiril âvdar, Petar Golubovski, Lubinka Muratovska- Markova i Violeta Josifova donesuvaat presuda, se odbiva revizi-jata. Odlukata ne e ednoglasna, kade se sre}avaat istite sudii Ranko Maksimovski, Petar Golubovski koi nesmeat za ist predmet da imaat dva stava, kako i Kiril âvdar koj glasal za mene i se borel protiv krvolo~niot Vangel Gaga~ev kako silexija i ~ovek bez op{ta ku-ltura, koj zloupotrebuva funkcija da go ukradi Kombinatot negoviot prv bratu~ed, za kogo sum podnesol krivi~na prijava za grabe` od 3,5 milioni germanski marki, {to }e se re{i koga da e. Toj izdejstvuval da ne se po~ituva zakonot za kamati od Vrhovniot sud {to e kako predlog do Ustavniot sud od gra|ani na Bitola.

Jas kako stranka ne postojam, kaj site raspravi be{e uni{tuvan predmetot od Kabi-netot na pretsedatelot. Taka so ovoj sudski spor mu se nanese {teta na Kombinatot: 100% se likvidira sviwarskata farma od ~umata, 100% umrea kravite od glad i stud, preku 100 potro{a~i na svinsko meso od stafilokokoza itn. Na lu|eto na koi treba da im se sudi za zlodela Vangel Gaga~ev i drugi positni ìvi su{testva me likvidiraa.

Molam da se po~ituvaat zakonite i prifati mojata àlba″. Na 04.02.1998 za P.br.987/91 do Republi~kiot sudski sovet- Skopje isprativ predmet:

″Z A M O L N I C A Na 27.12.1997 isprativ moj predmet, vo koj naveduvav za maratonskiot proces bez do-

kazi i fakti za montiraniot sudski spor. Isto taka, na 28.10.1997 podnesov predmet do na-dle`niot Naroden pravobranitel koj be{e osnovan za za{tita na gra|anite za nepravdite napraveni od strana na sudovite. Za nivnata nadle`nost se govore{e nasekade i toj se osnova na barawe na Evropskata zaednica. Toa dobro go znaeme od izjavata na Elizabet Ren. Bidej}i Narodniot pravobranitel ne saka{e da prevzemi ba{ ni{to, na 03.01.1998 ispra-tiv nov predmet za ubrzuvawe na postapkata. Na mojot predmet za ubrzuvawe sledi predme-tot na Narodniot pravobranitel br.24/1 od 15.01.1998 koj go dobiv na 20.01.1998. Predmetot be{e ispraten od zamenikot na narodniot pravobranitel Suzana Saliu so telefon da se do-govorime za razgovor. Bidej}i Narodniot pravobranitel se preselil vo drug objekt, se od-loì raspravata i taa se odrà na 27.01.1998. Jas i go priloìv na S.Saliu mojot predmet kako dokaz od Kabinetot na Pretsedatelot na Vladata na SRM od 03.05.1991, taa mi soop-{ti deka toj (Akademik prof. d-r Nikola Klusev) bil partiski premier, {to e drsko koga toj be{e {ev na ekspetskata vlada. Osven toa, taa mi soop{to deka tie ne bile nadle`ni za ~ovekovite prava i me upati kaj nadle`niot Republi~ki sudski sovet. Jas i soop{tiv deka do Vas sum ispratil predmet i zo{to me povikuvaat koga ne se nadle`ni. Tokmu zatoa ra-zgovorot zavr{i. Za moite problemi so privatiziranoto i partisko sudstvo sum pi{uval pove}e pati. Takov posleden napis e objaven vo ′Delo′ na den 21.01.1998 so naslov ′Gaga~ev gi uni{ti ZK >Pelagonija< i stru~niot kadar′, za{to nebil nadleèn Narodniot pravobra-nitel ?!

71

Kako dokaz deka Narodniot pravobranitel drsko gi odbegnuva negovite nadle`no-sti, za{to e osnovan po prinuda na Evropskata zaednica, e predmetot od Narodniot pravo-branitel na S.Saliu so odluka na istiot potpi{ana od Branko Naumovski br.46-24/2 od 02.02.1998,koj go dobiv denes 04.02.1998, kade se naveduva i ′so ogled na toa deka sudovite se samostojni i nezavisni, Narodniot pravobranitel ne moè da se vpu{ta vo toa dali ni-vnite odluki se pravilni ili nepravilni′. Zna~i, za Narodniot pravobranitel ne e bitno dali ima dokazi i fakti za izre~enata disciplinska merka prestanok na raboten odnos, koe se potvrduva so predmetot na Kabinetot na pretsedatelot na Vladata na SRM, odlukata na Okru`niot i Op{tinskiot sud, kako i Vrhovniot sud, a so izemawe na sudiite kako samovo-len ~in se menuvaat odlukite i tie postanuvaat kone~no za da se uni{ti li~nosta koja ne pripa|a vo grupata na dràvniot neprijatel tikvar i aramija direktorot Vangel Gaga~ev i negoviot prv bra~ed sudija Vangel Gaga~ev (prvo vreme kako okruèn, a potoa kako vrh-oven).

Kako obespraven, o{teten i uni{ten gra|anin od semejnata banda Gaga~evi koja go uni{ti i ukradi ZK ′Pelagonija′- Bitola molam da prezemite pravni dejstvija spored Va-{ata nadle`nost″.

Na 02.01.1999 do Ministerot za pravda Vlada na R.Makedonija isprativ predmet so naslov ″SAMOVOLIJATA NA SUDOVITE Toa se ogleda za mojata obespravenost i o{te-tenost od 1990 godina:

1. Vo 1990 godina bev nasilno premesten na ponisko rabotno mesto vo ZK ′Pela-gonija′-Bitola. Sporot go dobiv i vo Vrhovniot sud na Makedonija, no toj do denes ne e iz-vr{en zaradi za{titnata uloga na sudijata Vangel Gaga~ev na negoviot prv bratu~ed i di-rektor na Kombinatot Vangel Gaga~ev. Osven toa, nasilni~ki dozvoli pretsedatelot na Okru`niot sud Boìdar Ko~ov da go vodat bez prekin so godini izvr{niot predmet I.br. 2753/91 sudiite: Risto Georgievski, Branko Cokinski, Blagoj Stojkovski i Vladimir Ata-nasov.

2. Vo 1990 godina podnesov dokumenti za generalen direktor na Kombinatot i ne-zakonski postaven za generalen direktor Vangel Gaga~ev. Toj mi montira sudski proces: 100% bez osnova. Na moj protest do Pretsedatelot na Izvr{niot sovet na SRM, od nego-viot kabinet dobiv predmet od 03.05.1991 vo kogo stoi deka nema dokazi i fakti. Potoa jas i Kitan Min~evski sme izbrkani od rabota od 20.05.1991. Iako Kitan Min~evski be{e obvi-net za pove}e i pote{ki dela a tu`bata ni be{e zaedni~ka, toj be{e vraten na rabota i go primi svoeto obe{tetuvawe. Osven toa, site sudii koi re{avaa vo moja polza, bez izzemeni, a jas go izgubiv pravoto da bidat izzemeni sudiite: Risto Georgievski, Branko Cokinski, Nikola Nikolovski vo Okru`niot sud, no i drugi navedeni pod br. 1, za koi duri podnesov i krivi~ni prijavi. Tie nepre~eno sudat zaedno so sudijata od Op{tinskiot sud Blagoj Dono-vski (za nego tri pati ne be{e prifateno moeto barawe od pretsedatelot Du{ko Jankulov-ski). Zna~i, 100% odlukite se nezakonski. Kaj niv postoi samo edna stranka, tuèniot ZK ′Pelagonija′. Vrhovniot sud raspravaj}i po mojot predmet P.br.987/92 go obvinuva Okru-`niot sud kako toj ne si ja obavil svojata zada~a, kako deloto e montirano i se ispra}aat predmeti koi ne se dozavr{eni. Toa se slu~i zaradi potkupuvaweto na na{iot advokat (moj i na Kitan) Icko Dimovski, koj namerno ja zakasna àlbata za da go izgubam sporot. Sudbi-nata ja zape~ati samo za mene Boìdar Ko~ov so Blagoj Stojkovski i Vladimir Atanasov. Taka od vkupno 13 odluki, zapo~nuvaj}i so Hristina Beleva, 7 se na moja {teta, a 6 se vo mo-ja polza. Zna~i, ist predmet so isti odluki na navedeni i drugi nenavedeni. Kako {to se izìvuvaa za predmetot pod broj 1 blagodarej}i na sudijata Vangel Gaga~ev od Okru`niot sud, toa vaè{e i za broj 2. No koga toj postana vrhoven sudija, toj se zakanuva{e i morav da go izgubam predmetot pred sud. So vakov nasilni~ki na~in sum isfrlen na ulica i nemam sredstva za ìveewe od 20.05.1991. Vo nade` da se po~ituva zakonitosta se obrativ do Naro-dniot pravobranitel: so negov predmet od 02.02.1998 jas sum odbien, oti mojot predmet ne-mal vrska za povreda na ~ovekovite prava: takva e sudbinata od takvi lica, koi treba da de-lat pravda. Molam, samo da se po~ituva zakonot i ~ovekot″.

Na 23.01.1999 isprativ do ″Minister za pravda Vlada na R.Makedonija Predmet: Za-molnica za protestot ′Samovolijata vo sudovite′ od 02. 01.1999.

72

Vo vrska so mojot protest od navedeniot datum, vo koj opi{uvav kako jas bez osnova sum raspodelen na nesoodvetno rabotno mesto, a potoa izbrkan od istoto i toa samo zaradi moite stavovi za nesposobnosta na direktorot na ZK ′Pelagonija′- Bitola i moeto konkuri-rawe za generalen direktor, za{to do denes ni{to ne e prevzemeno vo mojata obespravenost od strana na privatiziranosta na pravosudstvoto.

So zamolnicata molam da se razgleda mojot protest i po~ituvaat zakonite, za{to se zablagodaruvam″.

Od ″Republika Makedonija Ministerstvo za pravda Br.08/2-9/3 od 24.02.1999 godina Skopje Do Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/ 21 Bitola.

Vo vrska so Va{ata prestavka, Ministerstvoto za pravda se obrati do Pretsedatel-ot na osnovniot sud Bitola od kade dobi izvestuvawe deka po predmetot I.br.2753/91 na den 9.02.1999 godina, bilo doneseno re{enie za zapirawe na izvr{uvaweto, a vrz osnova na Va-{a izjava dadena vo zapisnik pred sudot.

So po~it. Pomo{nik na ministerot za pravda Anica Miftari″. b) povb) povb) povb) povtoruvawe toruvawe toruvawe toruvawe na politi~kiot sudski proces P.br.987/92. Na 18.02.1999 za P.br.987/92 do Ministerot za pravda isprativ predmet ″Zamolnica

za povtoruvawe na sudskiot spor. Vo vrska so mojata prestavka, ispratena do Vas, vo 1999 godina i na 23.01.1999 za pre-

dmetot pod broj 1 I.br.2753/91 i pod broj 2 P.br.987/92, kako i po povod na raspravata kaj iz-vr{niot sudija, denes dobiv re{enie od izvr{niot sudija za I.br.2753/91, vo koe se nave-duva re{enieto od 06. 06.1991 se stava von sila i izvr{uvaweto na predmetot. Zna~i, toa ka-ko pravosilno moralo da se izvr{i, no zaradi samovolijata na pretsedatelot na Okru`niot sud Boìdar Ko~ov i negovite izvr{iteli sudiite Risto Georgievski, Branko Cokinski, Blagoj Stojkovski i Vladimir Atannasov toa ne se izvr{uva i duri so ukinuvaat odluki na povisok sud, Sudot na zdruèn trud na Makedonija. Taka ovoj predmet ne se izvr{uva iako P.br. 987/92 ne bil pravosilen.

Predmetot I.br.2753/91 be{e predigra na moeto likvidirawe. Koga se prijaviv na konkurs za generalen direktor, sledi montiran proces na toga{niot i dene{niot genera-len direktor Vangel Gaga~ev. Toa se potvrduva so predmetot od Kabinetot na pretsedatel-ot na Izvr{niot sovet na SRM Nikola Klusev od 03.05.1991. Toa ne im pre~i da bidam jas i Kitan Min~evski izbrkani na 20.05.1991, {to be{e potvrdeno od sudijkata Hristina Be-leva, ~ij brat be{e sou~esnik i svedok protiv nas.

Za ovoj predmet br.987/91 go izgubiv pravoto da izemam sudii (ne bea prifateni mo-ite barawa), site sudii koi re{avaa vo na{a polza site bea izemeni bez moe znaewe, vo re-{enijata bea navedeni samo iskaùvawata na tuèniot ZK ′Pelagonija′- Bitola (nie za su-dovite nepostoevme), od 13 re{enija i odluki 6 se vo na{a polza, a 7 protiv nas, od koi edno od Vrhovniot sud vo na{a polza, a vtoroto protiv nas (isti sudii i bez ednoglasna odluka itn.).

Zna~i, ist predmet, a vo zavisnost na sudiite razli~na odluka. Ne samo toa: iako Kitan Min~evski be{e obvinet za pove}e i pote{ki dela, toj go vratija na rabota i samo za mene prodolì sudskata postapka. Koga ne moèa da uspeat go potkupija na{iot advokat Icko Dimovski i toj namerno ja zakasna mojata àlba i toa samo da go izgubam sporot. Jas kako neuka stranka se àlev privatno i moè{e da se vrati predmetot vo prvobitna so-stojba. Taka, od 100% montiran sudski proces sum bez raboten odnos od 20.05.1991 i toa kako delo na navedenite sudii, nadopolneti kako sudii na Boìdar Ko~ov i Nikola Nikolov-ski.

Protiv advokatot i sudiite imav podneseno krivi~ni prijavi, no bev odbien od Op-{tinskiot, Okru`niot i Republi~kiot javen obvinitel. Isto taka, podnesov krivi~ni pri-javi za najgolemiot zlo~in vo dràvata protiv Ministerot za zemjodelie Eftim An~ev i negoviot pomo{nik, koi ja laèa dràvata. Imeno, za da mu raboti firmata na sinot na mi-nisterot, toj so Vladata donese zakon da se oslobodat kombinatite od potro{enite krediti bez kamata, a ne bea korisnici, tuku samo ZK ′Pelagonija′- Bitola. Vladata be{e dol`na da dade izve{taj, taa go izlaga Sobranieto na dràvata, {to vaì i za programot FARE. Kon ova da se nadovrzat i prodavawata na nacionalizirana zemja na REK ′Bitola′, ~ii sredstva

73

se koristat nenamenski zlo~inot e pregolem. Za toa ne bile nadle`ni Op{tinskiot, Okru-`niot i Republi~kiot javen obvinitel.

Zaradi se kaànoto zamoluvam da se obnovi procesot zaP.br.987″. Na 06.03.1999 za P.br.987/92 do Ministerot za pravda na Vlada na R.Makedonija po-

dnesov ″Predmet: Zamolnica za obnovuvaweto na 100% montiraniot sudski proces kako pa-rtisko i podmiteno delo.

Kako kandidat za generalen direktor vo ZK ′Pelagonija′- Bitola na likvidatorot na ZIK ′Pelagonija′- Bitola Vangel Gaga~ev, toj mi montira 100% sudski proces zaradi ne-govata partiska pripadnost, mo} da potkupi sudii i negoviot prv bra~ed Vangel Gaga~ev kako akter za izigruvaweto na odlukite vo bitolskite sudovi i Vrhovniot sud na Makedo-nija.

Kako dokaz deka sudskiot proces be{e 100% montiran se slednite dokazi: Predme-tot na pretsedatelot na SRM od 03.05.1991 br.K 19-14/8, od 13 sudski odluki 6 se vo moja po-lza a 7 protiv mene, mojot kolega koj be{e obvinet za pove}e i pote{ki dela iako sporot be{e na ista tu`ba taa prodolì da vaì samo za mene a toj go primija na rabota i go dobi svoeto obe{tetuvawe, go potkupija na{iot advokat Icko Dimovski da ja zakasni àlbata za polesno da go izgubam sporot (toa propadna zaradi moja vtora privatna àlba predmetot se vrati vo prvobitna sostojba), site sudii koi re{avaat vo moja polza bez moe znaewe bea iz-zemeni, site sudii koi barav da bidat izzemeni sudea nepre~eno, tie bea Boìdar Ko~ov, Risto Georgievski, Branko Cokinski, Nikola Nikolovski, Blagoj Stojkovski i Vladimir Atanasov (site odluki se nevaè~ki) itn. Zna~i, jas od 20.05.1991 sum bez raboten odnos bez osnova.

Ova be{e mo`no zaradi ~lenot na SDSM Vangel Gaga~ev, poznat za zlo~ine~ki de-la na negoviot sorabotnik i minister za zemjodelie Eftim An~ev, na kogo za uspe{no da mu raboti firmata na sinot ja opla~kaa dràvata: ministerot gi laè{e direktorite na Kom-binatite da se dodeluvaat sredstva so visoka kamata. Tokmu zatoa nikoj nezede kredit, a si-te gi podigna ZK ′Pelagonija′. Vladata be{e dol`na da mu soop{ti na Sobranieto koi bea korisnici, tie zaradi firmata na sinot na ministerot go izlagaa Sobranieto, se donese za-kon za da se oslobodat korisnicite, a korisnik be{e samo ZK ′Pelagonija′- Bitola. Sli~na laga Vladata {ire{e za programata FARE glaven korisnik pak e ZK ′Pelagonija′, Kom-binatot na REK ′Bitola′ mu prodava nacionalizirana zemja i so nenamensko koristewe na sredstvata redovno Kombinatot si raboti. Za ovie zlodela sum objavil pove}e napisi. Taka od nedohodoven Kombinat, toj so laga opstojuva.

Vo nade` da se prifati mojata zamolnica se zablagodaruvam″. Od ″Ministerstvo za pravda so br.08/2- 9/8 od 9.03.1999 do Risto Ivanovski,ul. Miha-

jlo Andonovski br.6/21 Bitola, predmet: Izvestuvawe Ministerstvoto za pravda po razgleduvawe na Va{ata zamolnica za povtoruvawe na

sudskata postapka po predmetot P.br.987/92 Ve izvestuvame deka soglasno odredbite od Za-konot za procesnata postapka ~len 421 postapkata {to so odluka na sudot e zavr{ena pra-vosilno moè po predlog od strankata da se povtori ako pri donesuvaweto na odlukata u~e-stvuval sudija, odnosno sudija- porotnik koj spored Zakonot moral da bide izzemen, odnosno koj so re{enie na sudot bil izzemen ako na nekoja stranka so nezakonito postapuvawe a oso-beno so propu{tawe na dostavuvaweto ne i bila dostavena mo`nost da rasprava pred sudot, ako vo postapkata kako tuìtel ili tuèn u~estvuvalo lice koe ne moè da bide stranka vo postapka ili ako strankata koja e pravno lice ne ja zastapuvalo ovlasteno lice ili ako procesno nesposobna stranka ne ja zastapuva zakonski zastapnik, ili ako zakonskiot zasta-pnik odnosno polnomo{nikot na strankata nemal potrebno ovlastuvawe za vodewe na pro-cesot ili za oddelni dejstvija vo postapkata, dokolu vodeweto na procesot podnosno vr{e-weto na oddelni dejstvija vo postapkata ne bile dopolnitelno odobreno, ako odlukata na sudot se zasnova vrz isprava {to e falsifikuvana ili vo koja e zaverena nevistinita sodr-ìna, ako do odlukata na sudot do{lo poradi krivi~no delo na sudijata odnosno na sudi-jata- porotnik, na zakonskiot zastapnik ili na polnomo{nikot na strankata, na sproti-vnata stranka ili na nekoe treto lice, ako strankata stekne mo`nost da se upotrebi pr-avosilnata odluka na sudot koja porano me|u istite stranki e doneseno za isto barawe ako odlukata na sudot se zasniva vrz druga odluka na sud ili vrz odluka na nekoj drug organ, a

74

taa odluka }e bide pravosilno preine~ena, ukinata odnosno poni{tena, ako strankata do-znae za novi fakti ili najde ili stekne mo`nost da upotrebi novi dokazi vrz osnova na koi za strankata moèla da bide donesena popovolna odluka tie fakti ili dokazi da bide upotrebena vo porane{nata postapka, pri {to soglasno ~len 424 od Zakonot za procesnata postapka predlogot za povtoruvawe na postapkata se podnesuva sekoga{ do sudot {to ja do-nel odlukata vo prv stepen. (Pa protiv sudiite koi ne sudea tuku mi gi pro{irija obvine-nijata, imav podneseno krivi~ni prijavi za tie da bidat izzemeni, {to ne se slu~i. Tokmu zatoa bea ispolneti uslovite za da se povtori postapkata, R.I.)

Ministerstvoto za pravda isto taka Ve izvestuva deka soglasno ~len 77 od Zakonot za sudovite ima nadle`nost da gi ispituva prestavkite i poplakite na gra|anite na rabo-tata na sudovite koi se odnesuvaat na odloùvawe na sudskata postapka ili na rabotata na sudskite slu`bi. (Mojot sudski spor trae{e maratonski: od 1991 se do so 1996 godina, R.I.)

Pomo{nik na ministerot za pravda Anica Miftari″. Na 17.03.1999 do ministerot na pravda za P.br.987/92 isprativ ″Predmet: Zamolnica

za obnovuvawe na politi~kiot sudski proces. Na 06.03.1999 se obrativ so moj predmet zamolnica za obnovuvawe na 100% montira-

niot sudski proces kako partisko i podmiteno delo. So Va{ predmet br.08/2-9/8 od 09.03. 1999 mi se objasna pod koi okolnosti e mo `no obnovuvawe na sudskiot proces registrirano spored zakonskite normi. Sekako, zakonodavecot vo nikoj slu~aj nema doneseno normi pro-tiv svojata vlast, vo slu~ajot partijata SDSM, ~ij ~len be{e monterot na sudskiot proces, investitor na izborite za SDSM i nivni kandidat za minister za zemjodelie itn.

Ovoj sudski proces e samo politi~ki i zatoa ja barav Va{ata pomo{ za obnovuvawe na istiot kako Va{a nadle`nost, za{to gi priloùvam slednite dokazi: Jas sum ~len na VMRO-DPMNE od 1990 godina, bev kandidat za pratenik i sum ~len na Sovetot na VMRO-DPMNE.

Kako nau~en sorabotnik od Minnhen- Germanija i doktor za nauka od Viena- Avstr-ija dadov predlog da se spasi sviwarskata farma na ZK ′Pelagonija′- Bitola od likvidaci-jata. Toj ne se prifati, od svinsko meso obolea preku 100 vraboteni od stafilokokoza, svi-wite obolea od ~uma (zna~i, taa 100% se likvidira) i od istiot sostav vo presmetkovnata edinica sto~arstvo izumrea 100% govedata vo govedarskata farma. Ili inaku kaàno, za-radi ovoj montiran sudski proces se likvidira sto~arstvoto, jas sum bez raboten odnos od 20.05.1991, zlo~incite na dràvata se u{te na vlast iako nivnata SDSM nea ja izgubi i jas so Va{iot predmet br.08/2-9/8 od 09.03.1999 ostanuvam ponatamu bez raboten odnos. Zna~i, neprijatelite na dràvata go usmeruvaat pravoto protiv li~nostite koi se borea za inte-res na opstanokot na R.Makedonija.

Zaradi montiraniot politi~ki sudski proces se obrativ do pretsedatelot na Vla-data Nikola Klusev i od Kabinetot na pretsedatelot dobiv predmet br K 19-14/8 od 03.05.1991, kade stoi deka nema fakti i dokazi. Zna~i, iako nema dokazi i fakti jas sum bez raboten odnos od 20.05.1991. No toa nevaì za Kitan Min~evski, koj iako be{e obvinet za pove}e dela i pote{ko, vo ista tu`ba go vodevme sudskiot spor, toj e vraten na rabota i si go primi svoeto obe{tetuvawe. Vo predmetot se govori za spasuvawe na farmata da se od-voi kako porano so vnatre{na organizacija. PRILOG: predmet BR K 19-14/8.

Kako vtor dokaz za politi~kiot sudski proces e predmetot na Narodniot pravobra-nitel br. 4r-24/2 od 02.02.1998, kade so drsko odnesuvawe se otfrla mojot predmet oti bezra-botniot odnos ne bilo povreda na osnovnite slobodi i prava na ~ovekot i gra|aninot itn. Zna~i, Narodniot pravobranitel e samo ~len na SDSM. PRILOG: predmet br.4r-24/2 od 02. 02.1998.

Kon ova vaàt ponatamu mojot predmet od 06.03.1999, 18.02.1999 itn. Vo nade` da se obnovi politi~kiot sudski proces se zablagodaruvam″. Na 09.12.1999 do Pretsedatelot na Vrhovniot sud na R.Makedonija podnesov ″Pred-

met: Predlog za povtorna revizija na P.br.987/91-92. Vo vesnikot ′Nova Makedonija′ od 04. i 05.1999 imav objaveno moj napis pod naslov

′(Ne)pristrasnosta na Vrhovniot sud preku sopstven primer′, koj e posleden od mnogute moi napisi za politi~kiot sudski proces. So nego mi se nanese ogromna {teta.

75

Bidej}i Vrhovniot sud e toj koj moì po vtor pat da go razgleda na moj predlog moj-ot sudski predmet, go ispra}am ovoj predlog kako gra|anin i dràvjanin na R.Makedonija.

Se nadevam, deka mojov predlog }e bide razgledan, a so toa i prifaten, i voedno }e mi se soop{ti dali mojata revizija po vtor pat e prifatena ili odbiena, za{to se zablago-daruvam″.

Na 21.12.1999 do Pretsedatelot na R.Makedonija, Ministerot za pravda, Republi~ki sudski sovet isprativ ″Predmet: Zamolnica za povtorna revizija na montiraniot politi-~ki sudski proces za predmetot br.987 /91- 92.

Vo vesnikot ′Nova Makedonija′ od 04. i 05. dekemvri 1999 godina imav objaveno moj napis pod naslov ′Ne-pristrasnosta na Vrhovniot sud preku sopstven primer′, koj e posle-den od mnogute moi napisi za politi~kiot sudski proces, so koj mi se nanese ogromna {teta. Seto toa be{e napraveno, zatoa{to jas sum ~len na VMRO-DPMNE od 1990 godina, bev ka-ndidat za pratenik na prvite parlamentarni izbori i sum ~len na Sovetot na Partijata od 1998 godina.

Predmetot go ispra}am do Vas kako li~nost vo mo`nost za politi~kiot sudski proces da se ostrani, za{to se zablagodaruvam″.

Na 01.10.2002 za P.br.987/92 do Pretsedatelot na Vrhovniot sud na R.Makedonija isprativ: ″P O D N E S O K

So politi~ki sudski proces mi e izre~ena disciplinska merka prestanok na rabo-tniot odnos i do denes nemam pravo na vrabotuvawe. Za mojov slu~aj Vi isprativ moja pre-stavka na 06.03.2002.

Vo nea napi{av deka mojot predmet e po àlba od 20.09.2001 vo Apelacioniot sud Bitola za povtoruvawe na postapkata″.

Na 31.08.2006 do Premierot na Vladata na R.Makedonija isprativ ″Predmet: Zamo-lnica za povtoruvawe na sudskata postapka.

Kako ~len na VMRO-DPMNE vo Bitola, koga vo Partijata ne sakaa da se priklu~at kadrite, i kandidat za pratenik vo 1990 godina, vo 1991 godina mi be{e montiran sudski proces. Od 20.05.1991 ostanav bez raboten odnos i pravo na vrabotuvawe. Ova se potvrduva so toa {to jas do denes vo R.Makedonija sum edinstven koj rabotel ~etiri godini vo nau~na ustanova vo Germanija, a doktorirav vo Viena 1976 godina. Iako samo jas gi ispolnuvam uslovite na Zakonot za visoko obrazovanie da bidam nastavnik vo Zemjodelskiot fakultet- Skopje, Veterinarniot fakultet- Skopje, Institutot za sto~arstvo- Skopje i Vi{ata ze-mjodelska {kola- Bitola, denes fakultet, samo jas sum bez raboten odnos. Ova se gleda i po toa {to od 1990 godina jas redovno se prijavuvam na konkursi, koi poradi mene se rasturaat, duri sum odbivan na najdrzok na~in. Ova najdobro se gleda so sudskiot spor so Zemjodelski-ot fakultet, koj trae ~etiri godini. Izbraniot nastavnik, veterinaren tehni~ar, vraboten vo fakultetot,go zavr{il fakultetot i vo nego magistriral, duri doktoriral, so istori-ska tema za polamatura i matura. Ova toj go dobil od nastavnik koj magistriral i doktori-ral kaj nastavnik, koj ne bil magister nitu doktor. Se ova bilo povod {to toj nema nieden samostoen trud, duri nieden samostoen napis. Zatoa toj bil izbran so zaklu~ok, vo koj se na-vedeni 44 trudovi, svoeviden falsifikat itn. Jas dosega samostojno imam objaveno 18 knigi so okolu 5000 strani, format A5, i preku 200 trudovi i napisi, objaveni i vo Germanija. Mno{tvo knigi se istoriski, so biolo{ki metodi (doma{ni ìvotni, DNK, krvni grupi, pigment, izgled itn.). So niv se potvrduva politi~kiot poim Sloveni, delo na berlinsko- vienskata {kola, koja }e go uni{ti makedonskiot rod.

Bidej}i mojov predmet e za povtoruvawe na sudskata postapka, P. br.987/92, za nego prolùvam. Mene mi be{e montiran sudski proces, vo koj u~estvuva{e Gorica Kotevska, so-pruga na pratenikot \or|i Kotevski. Kako potvrda deka ovoj be{e protiv mene, koga bev predloèn za minister za zemjodelie, toj postavi protiv kandidat (Dragoqub Dimitrovski: toj bil zemjodelski tehni~ar... i direktor vo ZIK ″Pelagonija″-Bitola. Toj kako tehni~ki- i direktor Zemjodelski fakultet go zavr{il, tamu magistriral i doktoriral, postanal du-ri profesor na Vi{ata zemjodelska {kola- Bitola, R.I.). Tokmu zatoa stanal minister Vladimir Xabirski itn.

Vo sudskiot spor, mo}nikot na SDSM, direktorot na ZK ′Pelagonija′ Vangel Gaga-~ev, so svoite dva prvi bratu~edi, sudii, me uni{tija. Sporot trae{e maratonski, a jas nego

76

go izgubiv 7 : 6. Ova se gleda i po toa {to jas isprativ prigovor do Pretsedatelot na Iz-vr{niot sovet na SRM, akademik prof.d-r Nikola Klusev. Negovata rabotna grupa utvrdi deka nema fakti i dokazi. Za sudiite ovoj dokaz da go ostranat od sudskata dokumentacija, redovno be{e uni{tuvan. Poradi ova jas nego redovno go priloùvav. Me|utoa, toj vo ni-edna odluka ne smee{e da se spomene. Vsu{nost, toj za sudiite ne postoe{e. Vo odlukite po-stoe{e samo edna stranka, tuèniot. Ne slu~ajno vrhovni sudii stanale: Vangel Gaga~ev, prviot bratu~ed na direktorot, koj so godini predmetot go drè{e vo svojata fioka, Blagoj Donovski, zatvorski klu~ar koj dobil diploma pravnik itn.

Koga se promena vlasta,se obrativ do Pretsedatelot na Vrhovniot sud, koj be{e nov pretsedatel, so zamolnica, vo smisol kako {to e ovaa, deka sudskiot spor e politi~ki, koj mene materijalno...me uni{ti. Pretsedatelot mi izleze vo presret. Dobiv predmet od Vrho-vniot sud i podnesov barawe da se povtori postapkata.

Bidej}i Aleksandar Pr~evski be{e smenet od Pretsedatel na Osnovniot sud- Bi-tola, toj kako sudija go zede mojot predmet Ama praksata se povtori. Vo negovata odluka ni-{to ne stoi {to be{e povod na mojot predmet, jas kako podnesitel i kaj nego ne postoev. Toj, kako {to go dal Gospod, nikoj drug nego ne moè da go promeni, a kogo Gospod nekogo kaznuva prvo toj nego mu go odzema umot, na najdrzok na~in vrz mene, me odbi ..., ismejuvaj}i se. Za Makedonija sum se zaloìl, dokaz moite knigi, site posveteni na makedonska Make-donija i makedonskite Makedonci, anti~ki Makedonci=etni~ki Makedonci. Ama jas osta-nav neprijatel i kaznenik vo R.Makedonija. Ne e slu~ajno, {to i vo 2005 godina vo MANU bev napa|an za mojata kniga za ìvotot na tn.Skenderbeg, 334 strani. Moj grev be{e {to jas po okolu 160 godini, po Grigor Prli~ev, napi{av kniga za ne-go. Ovoj bil samo pravosla-ven, Makedonec, naslednik na makedonskoto carsko semejstvo Komnen, od Prespa. Pak, Albanija bila sopstven imot na semejstvoto Komnen. Dosega za negoviot ìvot, na makedon-ski jazik, nikoj nema objaveno kniga. Ova }e vaì i ponatamu. Grevot e golem, {to toj e Cr-nogorec, Srbin, Bugarin, Grk, Albanec..., a samo ne Makedonec, so tatko od Debarsko i ma-jka od Polo{ko. Isto taka, za moite knigi od R.Makedonija bev odbien. Ova be{e povod, {to za nivnoto pe~atewe potro{iv svoi li~ni 11.000 evra (dosega okolu 15.000 evra, R.I.), a jas od 20.05.1991 sum bez raboten odnos itn. Vo nade` da se prifati mojov predmet, koj e za-molnica, se zablagodaruvam. D-r Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andon...″.

(Vangel Gaga~ev ne saka{e da sluì vojska, a jas duri vo teritorijalnata odbrana na R.Makedonija od JNA go prevzedov vodovodot na Kasarnata ″Stiv Naumov″- Bitola i tamu ostanav nekolku nedeli, R.I.)

″Vlada na Republika Makedonija Kancelarija na Pretsedatelot na Vladata 07-160/3 Skopje, 22.09.2006

Do g-din Risto Ivanovski Bitola Po~ituvani g-din Ivanovski, Bi sakale vo ovaa prilika da Ve informirame deka Va{eto barawe e razgledano so

dol`na serioznost od strana na nadle`nite slu`bi vo Kabinetot na Presedatelot na Vla-data na Republika Makedonija.

Soglasno na{ite ingirencii, a so cel Va{iot predmet da dobie pozitiven tretman, Ve informirame deka istiot e predaden do soodvetnite institucii.

Vo nade` deka Va{iot interes }e bide ostvaren vo celost, a so podr{ka na Va{ite obidi, ostanuvame.

So po~it, Kancelarija na Pretsedatelot na Vladata″. ″Vlada na Republika Makedonija Kancelarija na Pretsedatelot na Vladata Br.07-

110/2 Skopje, 30.01.2007 Do: D-r Risto Ivanovski Ul.′Mihajlo Andonovski′br.6/21-Bitola Predmet: Odgovor na Va{e barawe Po~ituvani, Bi sakale da Ve informirame deka Va{eto barawe e razgledano so dol`na serio-

znost od strana na nadle`nite slu`bi vo Kancelarijata na Pretsedatelot na Vladata na Republika Makedonija.

Soglsno so ustavniot princip na podelba na vlasta na zakonodavna, izvr{na i sud-ska, spored koj sudskata vlast na RM e nezavisna, Ve informirame deka Vladata na Republi-ka Makedonija nema ingerencii da intervenira vo raboteweto na sudskata vlast. Dokolku

77

ne ste zadovolni od postapuvaweto na sudot vo Va{iot predmet, Ve sovetuvame da se obra-tite do Sudskiot sovet, kako telo koe e nadle`no da ja sledi rabotata na sudovite.

So po~it, Kancelarija na Pretsedatelot na Vladata″. Na 31.01.2007 do premierot na R.Makedonija isprativ ″Predmet: Blagodarnica na

Va{ predmet Br.07-110/2 od 30.01.2007. Dobivaj}i go Va{iot predmet so navedeniot broj, vo kogo mi ukaùvate da se obra-

tam do Sudskiot sovet, istoto go napraviv. Zatoa istiot predmet, ispraten do Sudskiot so-vet, go ispra}am do Vas...″.

Na 31.01.2007 do Sudskiot sovet na R.Makedonija isprativ ″Predmet: Zamolnica za povtoruvawe na postapkata P.br.987/92.

Kako ~len na VMRO-DPMNE vo Bitola i kandidat vo 1990 godi-na, vo 1991 godina mi be{e montiran sudski proces. Od 20.05.1991 ostanav bez raboten odnos i pravo na vrabo-tuvawe. Ova se potvrduva so toa {to jas do denes vo R.Makedonija sum edinstven koj rabotel ~etiri godini vo nau~na ustanova, Minhen- Germanija, a vo 1976 godina doktorirav vo Vie-na- Avstrija. Kako ~len i kandidat za pratenik na VMRO-DPMNE do denes ne sum podoben na Skopskiot i Bitolskiot univerzitet. Dosega imam objaveno vkupno 19 knigi, so format A5 so 5400 strani, kako i preku 200 samostojni trudovi i napisi. Ova ne vaì za nastavniot kadar na dvata univerziteti. 9-ta kniga e Ishranna na govedata, {to dosega na dvata univer-ziteti nieden nastavnik nema izdadeno. Ova se odnesuva za Zemjodelski fakultet, Veteri-naren fakultet i Institut za sto~arstvo, site vo Skopje, kako i Vi{ata zemjodelska {kola -Bitola, denes Biotehni~ki fakultet

Od 1990 godina kaj niv na konkurs redovno bez prekin se javuvam. Tokmu samo poradi mene tie se rasturaat ili drsko bev odbivan. Zatoa se izbiraat samo interni lica, so {to dràvnite ustanovi stanale privatni. Izbranite lica se bez niedna objavena kniga, nitu eden samostoen trud ili napis. Kone~no se re{iv da tuàm edno podrugo za ist predmet govedarstvo na Zemjodelskiot fakultet. Predmetot go predava samo penzionirano lice. Ova kako interno vraboten veterinaren tehni~ar go zavr{il istiot fakultet, duri na nego ′magistriral′ i ′doktoriral′. Toj {to mu dodelil zvawa, sprotivno na Zakonot za visoko-ob-razovanie, toj go predlaga. Bidej}i nastavnicite bile sli~ni na nego, toj od niv bil izbran za docent, vonreden i redoven profesor. Se ova bilo iako toj bil bez nieden u~ebnik, nitu samostoen trud ili napis, tuku samo so interni grupni pisarii. Pa ova ne e vo sklad so Za-konot za visokoobrazovanie. Isto taka, ovoj ne e vsoglasen so nieden zakon na evropska ze-mja. Tokmu zatoa toj {tetno se odrazuva vrz zemjata. Za prviot spor Javnoto obvinitelstvo ja odbi molbata, a za povtorenata postapka 28 P.br.3556/04, kako praksa, go izgubiv sporot i sega za revizija sum na Vrhovniot sud. Vo ovoj slu~aj ima samo edna stranka, samo tuèniot. Pa se ova ne e slu~ajno.

Bidej}i predmetov e za povtoruvawe na sudskata postapka, P.br. 987/92, za nego pro-dolùvam:

Vo sudskiot spor, mo}nikot na SDSM, direktorot na ZK ′Pelagonija′ Vangel Ga-ga~ev so svoite dva prvi bratu~edi, sudii, me uni{tija. Toa be{e mo`no poradi toa {to toj be{e politi~ki. Ova se potvrduva i so P.br.987/92. Ovoj broj be{e samo na sudijata Stevo Karamandi. Bidej}i toj mora{e partiski da go re{i, a jas bev drugar na negoviot brat, toj go predade predmetot i mene mi se izvini, {to ne moè da sudi pravosudno.

Predmetot go dobi sudijata Vasko Radevski. Bidej}i toj utvrdi deka nema dokazi i fakti, ne samo {to donese odluka vo moja polza, tuku go zadolì ZK ′Pelagonija′ se dodeka ne se zavr{i sporot, koj be{e samovolen ~in na direktorot na Kombinatot,da mi se ispla}a li~en dohod.Ova e u{te eden dokaz, sudski spor bez fakti i dokazi. Vo Okru`niot sud od-lukata be{e ukinata i sudijata be{e smenet. Duri toj poradi mene ne be{e izbran za sudija. Toj be{e `rtva za mene. Tokmu zatoa tn.sudski spor trae{e maratonski.

Duri ni be{e potkupen advokatot, Icko Dimovski. Toj za eden den ja zakasna àl-bata, za jas da go izgubam sporot. Podnesov krivi~na prijava, koja od Op{tinskoto i Okru-`noto javno obvinitelstvo- Bitola be{e otfrleno, {to ukaùva na montiraniot politi-~ki sudski spor. Jas kako neuka stranka podnesov u{te edna àlba do Vrhovniot sud. Taa be{e uvaèna i predmetot be{e vraten vo prvobitna sostojba.

78

So mene be{e izbrkan i drugo lice, moj kolega. Ovoj be{e potkupen, duri so advo-katot, koj be{e i negov. Iako tu`bata be{e zaedni~ka, a toj be{e porane{en rakovoditel na Presmetkovna edinica, nego go vratija na rabotno mesto, a toj go dobi i svoeto obe{te-tuvawe. So toa {to toj vo zaedni~kata tu`ba za brane{e za pove}e dela otkolku jas, zna~i toj be{e tereten so glavnite dela, a go vratija na rabota, se potvrduva, sudskata postapka be{e samo partiska. Tokmu zatoa taa samo za mene prodolì. Mojot kolega kako porane{en rakovoditel be{e nositel na akcijata na Sindikatot na vrabotenite na Presmetkovnata edinica, taa kako porano da bide vo Rabotna edinica vo ramkite na Kombinatot. Cel be{e da se spasi Sviwarska farma vo s.Porodin. Skoro site vraboteni se potpi{aa. So toa {to akcijata be{e sindikalna, a nas ne izbrkaa od rabota i toa zatoa {to nie sakavme da ja spasime farmata, ~inot na brkaweto e vo sprotivnost na ce-lta za koja se sozdadeni sindikatite. Bidej}i voda~ite na sindikalnoto organizirawe bea izbrkani, se potvrduva, najgolemiot ustaven i zakonski prestap, {to nieden od trite sudovi ne saka{e da go uvaì. (Pa toj be{e samo sindikalen, ni{to drugo, R.I.)

Vo sudskata postapka ima{e samovolija: Bez moe znaewe be{e izzemen prviot su-dija, a na moe iznenaduvawe na raspravata se sretnav so nov sudija. Isto taka, bez moe zna-ewe bea izzemeni sudiite od Okru`niot sud- Bitola. Koga }e nastapea drugi sudii, za niv postoe{e samo edna stranka, tuèniot. Taka sudskiot spor trae{e maratonski, so {to tie sakaa mene spiholo{ki da me uni{tat i sporot zavr{at vo polza na tuèniot.

Vtoriot sudija i sudiite vo Okru`niot sud- Bitola me opteretuvaa so dejstvija koi voop{to ne bea predmet na disciplinskata merka prestanok na raboten odnos. Poradi nave-denoto za sudiite podnesov krivi~ni prijavi. Ne samo {to tie drsko bea odbieni, {to va-è{e i za advokatot, sprotivno na zakonitosta tie ponatamu nepre~eno sudea, za tie mene da me uni{tat, i me uni{tija. Tokmu zatoa jas maratonskiot spor go izgubiv tesno: samo 7 : 6. Rezultatot potvrduva deka sudskiot spor be{e montiran i politi~ki. Tokmu zatoa jas do denes istanav ne podobna li~nost.

Za potvrda na montiraniot politi~ki spor se i slednive dokazi: moite svedoci ne bea prifa}ani. Zatoa mene mi be{e odzemeno pravoto jas da se branam. Bea noseni svedoci, so koi jas nemav kontakt, duri op{ti rabotnici, so {to se navredi ne samo moeto dostoin-stvo, tuku i na makedonskoto sudstvo. Koga jas so nekoi svedoci, op{ti rabotnici, na pri-mer Pece, na sudskata rasprava so soo~iv, toj izjavuva{e: ako jas ova ne go kaàm, mi se za-kanuvaat i }e me izbrkaat od rabota.

Kako potvrda deka sudskiot spor be{e politi~ki i montiran, zatoa 100% bez doka-zi, e navodot, {to jas isprativ prigovor do pretsedatelot na Izvr{niot sovet na SRM, aka-demik prof. d-r Nikola Klusev. Be{e zadolèna Trudovata inspekcija, koja utvrdi deka ne-ma fakti i dokazi. Iako vakva be{e sostobata jas od 20.05.1991 godina ostanav bez raboten odnos i pravo na vrabotuvawe.

Ovde e najbitno {to od sudiite vo site sudovi dokazot od Trudovata inspekcija- Bi-tola nikoga{ ne be{e naveden, duri toj od sudiite be{e uni{tuvan. Poradi ova jas na se-koja nova rasprava odnovo dokazot go priloùvav. Se be{e zaludno, toj za niv ne postoe{e. Za sudovite postoe{e samo edna stranka, tuèniot. Ne slu~ajno, vrhovni sudii stanale: okru`niot sudija Vangel Gaga~ev. Toj be{e prv bratu~ed na direktorot. Zatoa toj vo Vrho-vniot sud so godini predmetot go drè{e vo svojata fioka. Blagoj Donovski, koj rabotel zatvorski klu~ar..., be{e vtoriot sudija vo Op{tinskiot sud. I Vladmir Atansovski- Ka-pakot, koj be{e okruèn sudija, moj sokividator. Eden sudija na Vrhovniot sud koj sude{e vo moja polza, bidej}i odlukata vo Vrhovniot sud ne be{e ednoglasna, predvremeno se pe-nzionira. Kako dokaz ovde e vme{ana politikata, Narodniot pravobranitel, Naumovski, pismeno mi soop{ti, rabotniot odnos ne bilo ~ovekovo pravo i toj za mojot predmet ne bil nadleèn. U{te na samiot po~etok, nadle`nata na predmetot, Albanka, usno mi soop{ti deka predmetot na Nikola Klusev bil partiski. Me|utoa, Trudovata inspekcija be{e samo op{tinska. Zatoa samo partiski mene me likvidiraa. Naumovski kako partiski izvr{itel bil partiski unapreden.

Koga se promena vlasta, se obrativ do Pretsedatelot na Vrhovniot sud, koj be{e nov pretsedatel, so zamolnica, deka sudskiot spor e politi~ki, koj mene materijalno...me

79

uni{ti. Pretsedatelot mi izleze vo presret. Dobiv predmet od Vrhovniot sud i podnesov barawe da se povtori postapkata.

Bidej}i Aleksandar Pr~evski be{e smenet od Pretsedatel na Op{tinskiot sud- Bitola, toj kako sudija go zede mojot predmet. Ama praksata se povtori. Vo negovata odluka ni{to ne stoi {to be{e povod na mojot predmet, jas kako podnesitel i kaj nego ne postoev. Toj koga stana Javen obvinitel, na mojot predmet molba za revizija do Vrhovniot sud na mo-jata tu`ba protiv Zemjodelskiot fakultet- Skopje, na kogo predava penzionirano lice, molbata drsko ne be{e uvaèna. Ova e samo u{te eden dokaz za politi~kiot maratoinnski sudski spor.

Za mojot predmet sum baral pomo{ i od premierot Branko Crvenkovski. Pokraj moite zamolnici, toj ne se javi. Istoto se slu~i i so Bu~kovski. Ova go napraviv na 31.08. 2006 do Premierot Nikola Gruevski. Od kancelarijata na pretsedatelot na Vladata dobiv predmet 07-116/3 od 22. 09.2006. Bidej}i jas kako ~ovek sum navreden, ponièn, materijalno... uni{ten, pove}e pati se obra}av do pretsedatelot. Od kancelarijata denes dobiv predmet br.07-110/2 od 30.01.2007. Predmetot zavr{uva: ′...Ve sovetuvame da se obratite do Sudskiot sovet, kako telo koe e nadle`no da ja sledi rabotata na sudovite′.

Vo nade` da se prifati mojata Zamolnica za povtoruvawe na sudskata postapka P.br.987/92, se zablagodaruvam″.

″Vlada na Republika Makedonija Kancelarija na pretsedatelot na Vladata Br.07-432/4-06 Skopje, 23 fevruari 2007

Do: Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola Predmet: Odgovor na Va{e barawe. Po~ituvani Bi sakale da Ve informirame deka Va{eto barawe e razgledano so dol`na serio-

znost od strana na nadle`nite slu`bi vo Kancelarijata na Pretsedatelot na Vladata na Republika Makedonija.

Vo vrska so Va{eto barawe Ve izvestuvame deka spored ustavniot princip na pode-lba na vlasta na zakonodavna,izvr{na i sudska, Vladata na Republika Makedonija nema in-gerencii da intervenira vo rabotata na sudovite i voedno Ve informira deka baraweto za za{tita na zakonitosta do osnovnoto javno obvinitelstvo spored Zakonot za pari~na po-stapka se podnesuva li~no.

So po~it, [ef na kancelarijata m-r Martin Proto|er″. ″Republika Makedonija Sudski sovet na Republika Makedonija Br.07-369/4 1.3.2007 Skopje Do d-r Risto Ivanovski ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola Predmet: izvestuvawe Vo vrska so Va{ata prestavka, Sudskiot sovet na Republika Makedonija, pobara iz-

vestuvawe od Pretsedatelot na Osnovniot sud-Bitola, spored koe predmetot P.br.987/92 bil zavr{en i arhiviran, posle odlukata na Vrhovniot sud na Republika Makedonija od 14.01.2004 godina, so koja revizijata e odbiena.

Sudski sovet na Republika Makedonija ^len Vedat Veli″. Na 05.03.2007 do Sudskiot sovet isprativ ″Predmet: Povtorena Zamolnica za povto-

ruvawe na sudskata postapka P.br.987/92. Kako ~len na VMRO-DPMNE vo Bitola i kandidat za pratenik vo 1990 godina, vo

1991 godina mi be{e montiran sudski proces za prekin na raboten odnos. Bidej}i bea sobi-rani potpisi od vrabotenite, {to be{e sindikalna rabota, se obrativme do Sindikatot vo Bitola. Toj kako partiska ispostava, ni{to ne prezede. Svesen na nastanatata sostojba, se obrativ do Pretsedatelot na Vladata na R.Makedonija. Od Kabinetot na Pretsedatelot do-biv predmet Br K 19-14/8 od 03.05.1991. Vladata go priloì Izvestuvaweto br.08-1721 od 30.04.1991 na Ministerstvoto za trud i socijalna politika. Za povredite na rabotnite ob-vrski vo nego stoi: ′na glavnata rasprava vodena od disciplinskata komisija ne se dokaàni so fakti i dokazi deka istite gi storile...′. Ova ne mu pre~e{e, da mi se izre~i discipline-ska merka prestanok na raboten odnos. Taka od 20.05.1991 ostanav bez raboten odnos i pravo na vrabotuvawe. Za ova, kako i ona {to jas Vi pi{ev na 31.01.2007, {to vaì i za drugi ra-boti, op{irno sum pi{el vo javni glasila.

80

Postapkata kako partiska trae{e maratonski. Taa zavr{i vo Vrhoven sud Rev. 81/96 na 21.11.1996.

Bidej}i be{e osnovan Naroden pravobranitel, podnesov prestavka na 01.12.1997. Narodniot pravobranitel mi dostavi odluka br. 73/1/97 na 28.01.1998, potpi{ana od Zame-nik na narodniot pravobranitel Suzana Saliu. Odlukata e dostavena pod Br. 4P-24/2 od 02.02.1998, potpi{ana od Narodniot pravobranitel Branko Naumovski. Vo nea stoi: ′Se OTFRLA prestavkata podnesena od Risto Ivanovski od Bitola, bidej}i od iznesenite po-datoci proizleguva deka ne se raboti za povreda na osnovnite slobodi i prava na ~ovekot i gra|aninot...Narodniot pravobranitel ne e nadleèn da postapuva′. Zna~i, spored nego, ra-botniot odnos koj e najosnovno ~ovekovo pravo, za nego toa ne e, nitu toj bil nadleèn.

So promena na vlasta, dobiv predmet od Vrhovniot sud da se povtori postapkata. Na najdrzok na~in sudijata Pr~evski od Osnovniot sud od 05.09.2001 go odbi mojot predmet. Pri toa vo negovoto re{enie, nitu vo re{enieto na Apelacioniot sud od 17.09.2002 i Vrho-vniot sud od 14.01.2004 postoe{e, {to vsu{nost jas vo mojot predmet barav, samo da se povto-ri postapkata na politi~kiot sudski proces, so kogo bev likvidiran i uni{ten.

Od Sudskiot sovet na R.Makedonija dobiv, predmet izvestuvawe, br.07-369/4 od 01.03. 2007, potpi{ano od ~lenot Vedat Veli,so sleden tekst: ′vo vrska so Va{ata prestavka, Sud-skiot sovet na Republika Makedonija pobara izvestuvawe od Pretsedatelot na Osnovniot sud- Bitola, spored koe predmetot P.br.987/92 bil zavr{en i arhiviran, posle odlukata na Vrhovniot sud na Republika Makedonija od 14.01.2004 godina, so koja odluka revizijata e odbiena′.

Bidej}i mojot predmet be{e samo ′Zamolnica za povtoruvawe na sudskata postapka P.br.987/92′, istata ja povtoruvam″,

Na 05.03.2007 do Premierot na Vladata na R.Makedonija isprativ: ″Predmet: Izve-stuvawe.

Vi blagodaram na Va{iot predmet br.07-432/06 od 23.02.2007. Bidej}i dobiv predmet od Sudskiot sovet na R.Makedonija, na {to odgovoriv, kako

SOOP[TENIE Vi go ispra}am predmetot na Sudskiot sovet i mojot povtoren predmet do Sudskiot sovet″.

″Republika Makedonija Sudski sovet na Republika Makedonija Br.07-652/2 16.03.2007 god. Skopje Do dr Risto Ivanovski ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola Predmet: Izvestuvawe Sudskiot sovet na Republika Makedonija go primi Va{iot dopis nasloven kako

′Povtorena Zamolnica za povtoruvawe na sudskata postapka P.br.987/92 i vo koj barate Sud-skiot sovet na Republika Makedonija da izvr{i povtoruvawe na sudskata postapka po nave-deniot predmet, Ve izvestuvame deka ne se najdeni osnovi za postapuvawe na Sudskiot sovet na Republika Makedonija, od pri~ini {to odredbite za koristewe na vonreden praven lek-barawe za povtoruvawe na postapkata se sodràni vo ~len 392 do 400 od Zakonot za pari~na postapka.

Pome|u drugoto, soglasno ~len 395 od navedeniot Zakon, predlogot za povtoruvawe na postapkata se podnesuva sekoga{ do sudot {to ja donel odlukata vo prv stepen.

Od dadenite pri~ini, Sudskiot sovet na Republika Makedonija nema nadle`nost da postapuva po Va{eto barawe za povtoruvawe na postapkata.

Sudski sovet na Republika Makedonija ^len Vedit Veli″. Na 23.03.2007 do Premierot na vladata na R.Makedonija isprativ ″Predmet: Izve-

stuvawe. Dobiv predmet od Sudskiot sovet, koj Vi go priloùvam na uvid″. Na23.03.2007 do Osnovniot sud e ispraten predmet za ″P.br.987/92 OSNOVEN SUD

TU@ITEL: Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola TU@EN: ZK ′Pela-gonija′-Bitola PREDMET: Poni{tuvawe odluka P R E D L O G na tuìtelot za povtoru-vawe na postapkata

Kako ~len na VMRO-DPMNE, kandidat za pratenik i protiv kandidat za generalen direktor, se ova vo 1990 godina, vo 1991 godina od mo}nikot na SDSM, direktor na Kombi-

81

natot, mi be{e izre~ena disciplinska merka prestanok na raboten odnos. Od 20.05.1991 go-dina ostanav bez rabota i pravo za vrabotuvawe.

Postapkata be{e vo potpolnost montirana, potvrdena so predmetot na Pretseda-telot na Vladata, kako i izgubeniot sudski spor, tesno 7 : 6. Vo ova doprinesoa i sudiite vo Osnovniot i Apelacioniot sud, koi mesto da sudat spored navodite na Disciplinskata ko-misija, tie mi gi pro{iruvaa obvinenijata, koi nemaat vrska so disciplinskata merka pre-stanok na raboten odnos. Sledi protiv niv da podnesam krivi~na prijava. Me|utoa, tie po-natamu sudea, pa morav da go izgubam montiraniot sudski spor.

Po dobivaweto na Presudata od 21.12.1996 godina od Vrhovniot sud na Makedonija se obrativ do Narodniot pravobranitel. Vo fevruari 1998 godina dobiv re{enie, toj ne bil nadleèn za ovaa rabota. Potoa podnesov tu`ba vo Strasburg. Od tamu mi be{e javeno deka R.Makedonija ne bila potpisnik i toj sud ne }e moè da rasprava. Bev zamolen da po-~ekam za toa da go re{i komisijata. Potoa se potvrdi, ona {to odnapred mi be{e kaàno.

Kako o{teten redovno se obra}av do Pretsedatelot na dràvata, Premierot na Vladata i Ministerot za pravosudstvo, kako i do Pretsedatelot na Vrhovniot sud, da mi se ukaè na pravoto da ja povtoram postapkata. Nikoj ne mi izleze vo presret.

Koga se promena Pretsedatelot na Vrhovniot sud, nego mu se obrativ. Od Vrhovniot sud dobiv predmet br.12-202/01 od 03.05.2001, so kogo se bara{e da objasnam. Potoa od Vrho-vniot sud sledi predmet br.12-202/01 od 24.05.2001 godina. Vo nego stoi: ′...Raspolagate so vo-nrednoto pravno sredstvo barawe za povtoruvawe na postapkata vo uslovi i vo postapka propi{ana so zakon′. Na 19.06.2001 podnesov Predlog za povtoruvawe na postapkata. Od su-dijata Aleksandar Pr~evski na 5.09.2001 se otfrla kako nenavremen, bez toj da navede bilo {to, {to jas imav pi{ano vo predlogot: montiraniot proces be{e politi~ki. Na 17.09.2001 Re{enieto be{e potvrdeno od sudijata Qube Nedelkovski. Istoto se potvrdi na 14.01.2004 vo Vrhovniot sud od sudiite: Qubinka Muratovska- Markova, Stefka Ristevska, Safet Aliu, Vasil Griv~ev i Ajet Mehmeti. (Odgovor=Sudija, R.I.)

Prodolì redovno da se javuvam do Pretsedatelot na dràvata, Premierot na Vla-data i Ministerot za pravosudstvo. Se ova e navedeno vo moite predmeti, isprateni do Sud-skiot sovet na R.Makedonija od 31.01. 2007 i 05.03.2007. So cel da ne se povtoruvam, dvata predmeti se sostaven del na Predlogov, za{to gi priloùvam.

Vo vrska so vtoriot moj predlog do Sudskiot sovet na R.Makedonija, denes 23.03. 2007, od nego dobiv predmet br.07-625/2 od 16.03.2007, vo koe stoi: ′...soglasno ~len 393 od na-vedeniot Zakon, predlogot za povtoruvawe na postapkata se odnesuva sekoga{ do sudot {to ja donel odlukata vo pev stepen′. I ovoj go priloùvam. (êsniot odgovor za vo ~esen sud, R.I.)

Bidej}i mojot predmet, koj ne e od redovna sudska postapka, tuku samo politi~ka, so koja mi e uni{ten ìvotot, podnesuvam predlog za povtoruvawe na postapkata, koja nema ni{to zaedni~ko so da ′se otfrla kako nenavremen′. Ova se obrazloùva so toa {to jas ne bev ostranet od rabota so ′nenavremena′ postapka, so koja ne moè da se uni{ti ~ove~ki ì-vot, tuku samo so ′navremena′ postapka.

[to se odnesuva dali imalo promeni ili novosti vo predmetot e toa {to so mene be{e izbrkan Kitan Min~evski. Iako kaj nego bea navedeni mnogu pove}e obvinenija, toj be{e vraboten na rabotnoto mesto i go primi obe{tetuvaweto. So toa {to dvata imavme zaedni~ka tu`ba, a samo samo za mene prodolì sudeweto, vidlivo e deka sudskata postapka be{e partiska, a i samata trae{e maratonski, duri ne se istrebi du{manot od drugata par-tija. Toa bev jas, a direktorot od 2500 vraboteni na rabotni mesta ostavi samo 600, so mnogu niski dohodi i vrabotenite stanale robovi vo svojot Kombinat″.

Na 11.09.2007 vo Osnovniot sud e podnesena do ″Pretsedatel na Osnovniot sud ZA M O L N I C A

Na 23.03.2007, do Va{iot sud, preku po{ta, be{e ispratena prepora~ana pratka. Taa se odnesuva{e za mojot predmet, P.br.987/92: PREDLOG na tuìtelot za povtoruvawe na postapkata.

Me|utoa, do denes nemam dobieno nikakov odgovor. Tokmu zatoa Ve zamoluvam da se ubrza postapkata, za{to se zablagodaruvam″. Na 02.10.2007 podnesov do ...″Apelacioniot sud Bitola...@ALBA

82

Vo Re{enieto P.br.987/92 od 21.09.2007 ne stoi ni{to od ona {to tuìtelot navel, za{to podnel predlog za povtoruvawe na postapkata. Taa e samo edno- edinstveno, tuìtel-ot kako VMRO-DPMNE-ec bil izbrkan od rabota i od 20.05.1991 e bez raboten odnos. Pora-di neu~tivosta na sudivkata taa politi~koto ne go navela. So ova se potvrduva, sudot e samo partiski. Vo nade` toj kone~no da postane naroden, tuìtelot ja podnesuva àlbata, so koja bara da se uvaì predlogot na tuìtelot za povtoruvawe na postapkata.

O b r a z l o ` e n i e Na 23.03.2007 be{e podnesen predlog na tuìtelot za povtoruvawe na postapkata.

Toj zapo~nuva so: ′Kako ~len na VMRO-DPMNE, kandidat za pratenik i protiv kandidat za generalen direktor, se ova vo 1990 godina, vo 1991 godina od mo}nikot na SDSM, direktor na Kombinatot, mi be{e izre~ena disciplinska merka prestanok na raboten odnos. Od 20. 05.1991 godina ostanav bez raboten odnos i pravo za vrabotuvawe.

Postapkata be{e vo potpolnost montirana, potvrdeno so predmetot na Pretseda-telot na Vladata, kako i izgubeniot sudski spor, tesno 7 : 6. Vo ova doprinesoa i sudiite vo Osnovniot i Apelavionen sud, koi mesto da sudat spored navodite na Disciplinskata komi-sija, tie mi gi pro{iruvaa obvinenijata, koi nemaa vrska so disciplinskata merka prestan-ok na raboten odnos. Sledi protiv niv da podnesam krivi~na prijava. Me|utoa, tie pona-tamu sudea, pa morav da go izgubam montiraniot sudski spor...′. So toa {to ova ne e navedeno vo Re{enieto od 21.09.2007, se potvrduva, Pravosudstvoto u{te ne stanalo narodno, tuku partisko, na li~nosti koi partiski go pla~kaat narodot itn.

Za ova da se potvrtdi, Predlogot be{e podnesen na 23.03.2007. No toa po partiska preporaka ostanuva skrien za partiski celi. Sledi tuìtelot na 11.09.2007, do Pretsedate-lot na Osnovniot sud Bitola, da podnese Zamolnica. Vo nea stoi: ′Na 23.03.2007, do Va{iot sud, preku po{ta, be{e ispratena prepora~na pratka. Taa se odnesuva{e za mojot predmet, P. br.987/92 na tuìtelot za povtoruvawe na postapkata. Me|utoa, do denes nemam dobieno nikakov odgovor. Tokmu zatoa Ve zamoluvam da se ubrza postapkata, za{to se zablagoda-ruvam′.

Taa ne se ubrza za politi~kiot proces 987/92, tuku se povtori postapkata so pre-stavkata na tuìtelot do Sudskiot sovet, koj do denes e partiski. Tokmu zatoa toj ne e do-ofrmen, ima protivewe da bide SDSM-ovski

′Sudskiot sovet na Republikata pobara izvestuvawe od Pretsedatelot na Osnovniot sud- Bitola, spored koe predmetot P.br.987/92 bil zavr{en i arhiviran, posle odlukata na Vrhovniot sud na Republika Makedonija od 14.01.2004 godina, so koja odlukata revizija e od-biena′. Od ~lenot Vedat Veli, isprateno do tuìtelot predmet br.07-363/4 od 1.3.2007. Vid-liv e odgovorot na politi~kiot Sudski sovet. Tokmu zatoa vo Re{enieto od 21.09.2007 e po-tpi{ano od ′Pretsedatelot na sovetot Sudija Slavica Mikovska′. Verojatno, taa }e bide unapredena, kako {to be{e Aleksandar Pr~evski, so te{ki posledici vrz narodot.

Sledi sudivkata, drsko, kako {to partiskiot Javen obvinitel Pr~evski, ni{to da ne navede od ona {to po koj povod e podnesen predlogot, a toa e samo vo vrska so VMRO-DPMNE, ni{to drugo.

Taa, hronolo{ki, ne{to pove}e, od predmetot na Sudskiot sovet od 01.03.2007, vo Re{enieto, koe gi {titi interesite na partiskoto privatizirawe na ZK ′Pelagonija′- Bi-tola, koj e uni{ten i opla~kan, i partiskiot P.br.987/92. Zna~i, partiski poln pogodok, protiv narodot.

Sledi taa da navede samo edno: ′Tuìtelot na 23.03.2007 god., do ovoj sud povtorno podnese predlog za povtoruvawe na postapkata so navodi deka {to se odnesuva dali imalo promeni ili novosti po predmetot P. br.987/92 e toa {to drugiot rabotnik koj bil izbrkan zaedno od rabota so tuìtelot a toa bil rabotnikot Kitan Min~evski toj bil vraboten na rabotno mesto i primil obe{tetuvawe′.

Od navodite na li~nosta koja e sudija se gleda deka taa namerno go odbegnuva gla-vnoto, deka predlogot e za politi~ki sudski postapok, a ona {to e navedeno za Kitan Min-~evski be{e samo sporedno. Me|utoa, glavno so predlogot be{e, {to toj ne be{e ~len na VMRO-DPMNE, pa poradi toa be{e vraten na rabota i go primi obe{tetuvaweto. Duri li-ceto potpisnik na Re{enieto postapuva ne~esno, oti tuìtelot i Kitan Min~evski podne-le zaedni~ki predmet, a postapkata prodolìla samo za tuìtelot. Inaku Kitan Min~ev-

83

ski na sudskata rasprava, iako obvinet so pove}e dela otkolku tuìtelot, be{e potkupen i protiv tuìtelot. Vakvi zlostorni~ki dejstvija vo i von Pravosudstvoto se poznati.

Najdrsko e ona {to, taa, se povikuva: ′Soglasno ~l.423 st.3 od ZPP, koj be{e vo pri-mena vo vremeto koga se vode{e postapkata po predmetot po istekot na rokot od 5 god., od denot koga odlukata stanala pravosilna...′. Tokmu ova i bilo {to drugo nema vrska so pred-logot na tuìtelot, a toj e eden i edinstven: politi~ki sudski spor. Ova se potvrduva i so navodot, {to kodo{ot Kitan Min~evski ne e na rabota samo 5 godini, tuku preku 16 godini: zema li~en dohod od Kombinatot itn., itn.

Pa zatoa Re{enieto 987/92 od 21.09.2007 e 100% POLITI^KO, {to nema vrska so Pravosudstvoto, koe mora da e narodno. Toa edna{ }e go ostavari napateniot makedonski narod, koj nenarodno bil ubivan, osuduvan..., samo od Nemakedonci i makedonski izrodi.

Poradi kaànoto, ne molam, nitu velam deka treba, tuku mora da se prifati predlo-got na tuìtelot, i edna{ zasekoga{ da prekinat sudskite yverstva vrz Makedoncite″.

Na 03.10.2007 do Premierot na Vladata na R.Makedonija isprativ ″Predmet: Zapo-znavawe so SDSM-vskoto Pravosudstvo.

Vo @albata se gleda, sudijata go pi{i Re{enieto, koe nema vrska so Tu`bata na po-dnesitelot″.

Na03.10.2007 do Sudski sovet na R.Makedonija isprativ ″Predmet: ″Zapoznavawe so SDSM-vskoto Pravosudstvo.

Vo @albata se gleda, sudijata go pi{i Re{enieto, koe nema vrska so Tu`bata na po-dnesitelot″.

″Republika Makedonija Sudski sovet na Republika Makedonija Br.07-2206/4 16.10.2007 Skopje Do Risto Ivanovski Ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola Predmet: Izvestuawe Vo vrska so Va{ata prestavka dostavena do Sudskiot sovet na Republika Makedo-

nija, vo koja izrazuvate nezadovolstvo od postapkata na sudot, Sudskiot sovet na Republika Makedonija po prou~uvaweto na navodite vo prestavkata i soodvenite propisi vo konteks na svojata nadle`nost, Ve izvestuva slednovo:

Soglasno ~l. 1 st. 2 od Zakonot na sudovite, sudovite se samostojni i nezavisni dr-àvni organi.

Soglasno ~l. 2 od Zakonot na Sudskiot sovet na Re{ublika Makedonija, Sovetot ja obezbeduva i garantira samostojnosta i nezavisnosta na sudskata vlast, preku ostvaruvawe na svoite funkcii soglasno so Ustavot i zakonite.

Soglasno Zakonot za sudovite, nikoj ne moè da vlijae vrz sudijata vo vrska so su-deweto, sudskata odluka ima neprikosnoveno dejstvo i istata moè da ja ispituva, menuva ili ukiniva samo nadleèn sud i vo postapka propi{ana so zakon.

Spored toa, Sudskiot sovet na Republika Makedonija nema ovlastuvawe da se me{a vo rabota na sudovite, da gi preispituva sudskite odluki, pa bara nivno izmenuvawe ili ukinivawe, nitu ima ovlastuvawe da go spre~i izvr{uvaweto na sudskite odluki.

Ottuka kako nesporno proizleguva deka Sudskiot sovet na Republika Makedonija nema zakonska nadle`nost da se vpu{ta vo utvrduvawe-to na fakti~kata sostojba, nema na-dle`nost da vr{i preispituvawe na presudata, nitu pak da vlijae na sudijata za donesuvawe kakva bilo odluka.

Vo konkretniot slu~aj, za odlu~uvawe po àlba, nadleèn e Apelacioniot sud Bi-tola.

Na osnova na poroiznesenoto, soglasno ~l. 105 od Ustavot na Republika Makedonija, Sudskiot sovet na Republika Makedonija ne najde okolnosti koi ukaùvaat na negovata nad-le`nost.

Sudski sovet na Republika Makedonija ^len Vedit Veli″. Na 26.10.2007 do Premierot na Vladata na R.Makedonija podnesov ″Predmet: Zapo-

znavawe so SDSM-ovski Sudski sovet. Od Izve{tajot na Sudski sovet se gleda, negoviot ~len go pi{i Ive{tajot, koj nema

vrska so predmetot na podnesitelot″.

84

Na 26.10.2007 do Sudskiot sovet na R.Makedonija isprativ ″Predmet: Prigovor na Izvestuvaweto od ~lenot na Sudskiot sovet.

Na 03.10.2007 do Sudskiot sovet na R.Makedonija isprativ pismo vo koe navediv ′Pr-edmet: Zapoznavawe so SDSM-vskoto Pravosudstvo′. So sleden tekst: ′Vo àlbata se gleda, sudijata go pi{i Re{enieto, koe nema vrska so tu`bata na podnesitelot′. Vo prilog na pre-dmetot e priloèna i àlbata. Vo obrazloènieto se naveduva: ′Na 23.03.2007 be{e pod-nesen predlog na tuìtelot za povtoruvawe na postapkata′. Vo nego stoi: ′Kako ~len na VMRO-DPMNE, kanidat za pratenik i protiv kandidat za generalen direktor, se ova vo 1990, vo 1991 godina od mo}nikot na SDSM, direktor na Kombinatot, mi be{e izre~ena dis-ciplinska merka prestanok na raboten odnos. Od 20.05.2001 godina ostanav bez raboten od-nos i pravo na vrabotuvawe′

Vo nade`, kone~no da prekini da se sudi protiv Makedoncite, i toa kako ~lenovi i simpatizeri na VMRO do 1990 godina, a ottoga{ na VMRO-DPMNE, se obrativ do Sudskiot sovet. Tokmu toj e nadleèn. Pravosudstvoto pove}e da ne e partisko, kako i od makedon-skite du{mani da se prekini da se progonuvaat i doistrebuvaat Makedoncite vo Makedoni-ja, koi druga nemaat, kade tie da begaat.

Na moe razo~aruvawe na 25.10.2007 dobiv predmet Izvestuvawe od Sudskiot sovet br.07-2206/4 od 16.10.2007, od ~lenot na Sudskiot sovet Vedat Veli.

Vo nego stoi: ′Vo vrska so Va{ata prestavka dostavena do Sudskiot sovet na Repu-blika Makedonija, vo koja izrazuvate nezadovolstvo od postapuvaweto na sudot, Sudskiot sovet na Republika Makedonija po prou~uvaweto na navodite vo prestavkata i soodvetnite propisi vo konteks na svojata nadle`nost, Ve izvestuvame slednoto:

Soglasno ~l. 1 st. 2 od Zakonot na sudovite, sudovite se samostojni i nezavisni dr-àvni organi. (Sudovite se samo SDSM-ovski, R.I.)


Soglasno Zakonot za sudovite, nikoj ne moè da vlijae vrz sudijata vo vrska so sude-weto, sudskata odluka ima neprikosnoveno dejstvo i istata moè da ja ispituva, menuva ili ukiniva samo nadleèn sud i vo postapka propi{ana so zakon. (Ve}e kaàno vo ~len 1 i 2, a po zapoved, R.I.)


Ottuka kako nesporno proizleguva deka Sudskiot sovet na Republika Makedonija nema zakonska nadle`nost da se vpu{ta vo utvrduvaweto na fakti~kata sostojba, nema nad-le`nost da vr{i preispituvawe na presudata, nitu pak da vlijae na sudijata za donesuvawe kakva bilo odluka.

Vo konkretniot slu~aj, za odlu~uvawe po àlba, nadleèn e Apelacioniot sud Bi-tola.

Na osnova na poroiznesenoto, soglasno ~l. 105 od Ustavot na Republika Makedonija, Sudskiot sovet na Republika Makedonija ne najde okolnosti koi ukaùvaat na negovata nadle`nost′.

Iznesenoto od ~lenot na Sudskiot sovet ne e vo vrska so na podnesitelot ′Predmet; Zapoznavawe so SDSM-ovskoto Pravosudstvo′. So sleden tekst: ′Vo àlbata se gleda, sudi-jata go pi{i Re{enieto, koe nema vrska so tu`bata na podnesitelot′.

Bidej}i vo Ustavot i zakonite na R.Makedonija ne smeat da se likvidiraat lica so druga partiska pripadnost, {to vaì i vo Obedineta Evropa, podnesitelot prodolùva da se bori za svojata pravda, {to vaèlo so vekovi za istrebuvanite Makedonci. Tokmu zatoa vrz ~lenovite i simpatizerite na VMRO do 1990 godina i ottoga{ naVMRO-DPMNE edna{ zasekoga{ mora da se prekini nivnoto progonuvawe od Nemakedonci i Srbomani i toa od srpskata i antimakedonskata SKM=SDSM, ~ie e Pravosudstvoto.

Vo nade`, edna{ zasekoga{ makedonska R.Makedonija da stane i ostane na makedon-skite Makedonci, se zablagodaruvam.

85

D-r Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola PS: Jas sum avtor na dvaeset~etiri (24) knigi za makedonska Makedonija i makedonski Ma-kedonci. Kako dodatok na knigite, OD AVTOROT gi registriram Nemakedoncite i make-donski izrodi u~esnici vo likvidacijata na makedonskite Makedonci, od koi jas sum redok i edinstven primer od 1990 godina i toa kako ~len i kandidat za pratenik na VMRO-DPMNE″. (Proklet da e Lup~o Georgievski {to vo partijata ispika bugara{i, R.I.) Na 23.11.200 sledi za ″P.br.987/92 Preku: Osnovniot sud- Bitola Do: Vrhovniot sud- Skopje Tuìtel: Risto Ivanovski Tuèn: ZK ′Pelagonija′- Bitola Predmet: Poni{tuvawe odluka za otkaz Vrednost: Neopredelena, dolu obrazloèna. PREDLOG ZA REVIZIJA

So Re{enie [email protected]/20007 od 09.11.2007, koe go dobiv na 22. 11.2007,od Apelaci-oniot sud- Bitola, se potvrdi, deka vo sudskata rasprava postoa samo edna stranka, tuèni-ot. Ova se gleda vo Re{enieto, vo koe ni{to ne se naveduva od mojata àlba od 02.10.2007.

Me|utoa, vo nego se naveduva samo ′istekol rokot od 5 god., na predlog za povtoru-vawe na postapkata ne moè da se podnese′. Ova ne e vistina. Jas od pred da bidam izbrkan od rabota, i toa bez prekin, se obra}av do vlasta, za da ne izgubam nieden rok. Na ova vo pr-esret mi izleze Premierot, Nikola Klusev, i toa pred da bidam izbrkan. Sledi Trudovata inspekcija da utvrdi, se bilo bez osnova. Tokmu zatoa krumpiranite sudii vo site tri sud-ovi go otfrlaat predmetot na Premierot, a postoe{e samo edna stranka, tuèniot. Jas po-natamu redovno pi{uvav i molev da mi se izleze vo presret. Samo so promena nna vlasta se javi Pretsedatelot na Vrhovniot sud i odma se prijaviv. Sledi odgovor na SDSM-ovskiot xelat Aleksandar Pr~evski. Prodolìv ponatamu da pi{uvam. Pak, so promena na vlasta, povtorno se prijaviv vo sudot, predmet na Predlog za ravizija, no xelatite znaat samo pet godini, a jas sekoj godina se javuvav do pretsedatelot i premierot na dràvata, pretsedatel-ot na Vrhovniot sud. Zna~i, dvapati dobiv odgovor, dvapati se prijaviv i dvapati xeladski izgubiv. Tokmu zatoa navedenite 5 godini se vkupno 16 xeladski sudski godini.

Vo àlbata istaknuvam, samo edno: sudskiot spor bil samo politi~ki. Toa bilo pr-otiv mene i toa kako ~len na VMRO-DPMNE, kandidat za pratenik na VMRO-DPMNE vo 1990 godina i vo istata godina protivkandidat za generalen direktor na Vangel Gaga~ev, monter na sudskiot spor, denes gazda na od nego uni{teniot i opla~kaniot Kombinat, mo}-nikot od SDSM.

Tokmu zatoa toj so op{testveni sredstva se potkupil, a so toa ne mi dozvoli da go dobijam sudskiot spor, nitu da se vrabotam vo dvata makedonski univerziteti, za{to redo-vno gi gubam i tie sudski sporovi. Bidej}i samo jas sum rabotel vo nau~na ustanova i do-ktoriral vo Germanija i Avstrija, tokmu samo jas gi ispolnuvam uslovite za nastavnik vo dvata univerziteti, spored zakonite za visoko obrazovanie vo Evropa, a ne na{iot, sekoj ~len vo tri stava. Za ova da bide poprestavitelno, vo prviot e predviden obrazovan, vtor-iot poluobrazovan i tretiot neobraovan. Pa sekade e obrazovan, uslovot bil ispolnet. To-kmu zatoa sekoe interno lice so magisterium i doktorat so tema za polamatura i matura gi ispolnuva uslovite. Samo najgolemata èlba na tikvarot Vangel Gaga~ev ne mu uspeala, toj ne doktoriral. Me|utoa, toj kako takov tolku ne e glup se da ne potkupi i naplati, tradi-cija na dràvata. Zna~i, korumpiranosta opstoila vo najvisok stepen.

Ova se potvrduva i so navodot, so mene be{e izbrkano i drugo lice, koe be{e prvo-glavno i optereteno so pove}e dela. Dvata bevme so edna tu`ba. Bidej}i toj ne be{e ~len na VMRO-DPMNE sudskiot spor prodolì samo za mene, toj se vrati na svoeto rabotno mesto, duri toj napolno be{e obe{teten.

Toj so advokatot, koj be{e na{, zaedni~ki, od Vangel Gaga~ev, kako sudija, bea pot-kupeni, pa sledi advokatot da ja zakasni àlbata samo za eden den, za samo jas da go izgubam sporot. Tokmu zatoa jas protiv nego podnesov krivi~na prijava. Me|utoa, korumpiranoto Obvinitelstvo ja otfrli mojata krivi~na prijava. Istoto korumpirano Obvinitelstvo gi otfrli moite krivi~ni prijavi, podneseni protiv sudiite, koi mesto da sudat spored ona za {to bev izbrkan, vo sudskite raspravii tie me opteretuvaa so raboti, za koi nikoga{ ne padna zbor. Duri korumpiranoto sudstvo bez moe znaewe gi izzema{e sudiite koi sudea vo moja polza, a gi postava{e sudiite, kako eden zatvorski klu~ar, Blagoj Donovski, denes du-ri vrhoven sudija, sram za Pravniot fakultet, pravosudstvoto i R.Makedonija. Duri vo toa korumpirano sudstvo sudea sudiite, za koi imav podneseno krivi~ni prijavi. Sledi da zagu-

86

bam pretesno, so edna razlika: 7 izgubeni, a 6 dobieni. Toa be{e so maratonskiot politi-~ki sudski spor: operacijata uspe{na i pacientot po~ina. Vaka do denes se deluva, i toa preuspe{no, se sudii so godini, dodeka tuìtelite iz~eznat od ìvite.

Toa bilo mo`no samo od partiski mo}nici, kako {to opstoil generalniot direktor na Kombinatot. Toj bil i e bitolski najmo}nik vo SDSM. SDSM partiski gi privatize-rala pretprijatijata i partiski vrabotenite gi izbrkala na ulica, poradi{to tie gi prevr-tuvaat |ubriwata vo kontewerite.(Aramiskitebogata{i se |ubri{te za vo konteweri,R.I.)

Deka ova ne e slu~ajno, se naveduvaat sudiite: Qube Nedelkovski- pretsedatel, Qu-ben Ne{kovski i Sneàna Bogdanovska. Pa ovie se istite sudii, koi vo istiot sud sudea za istiot predmet so Re{enie G`.br.1743 /2002 od 17.10.2002: Quben Nedelkovski- pretsedatel, Aleksandar Filipov i Sneàna Bogdanovska. Ovie sudii go potvrdija Re{enieto na sudija-ta, Aleksandar Pr~evski, od 05.09.2001.

So toa {to sudea istite sudii za politi~kiot sudski spor, {to e sprotivno na Ustavot na R.Makedonija i zakonite, se potvrduva, Pravosudstvoto vo R.Makedonija ostana-lo partisko. Tokmu SDSM niv gi predloì, izbra i postavi na tie sudski mesta. Pa zatoa tie ponatamu samo go prodolìja xeladstvoto vrz Makedoncite, koi ne ~lenuvale i ne bile simpatizeri na SDSM-ovskoto Pravosudstvo, nasledstvo od srpskiot reìm po pu~ot na ASNOM i likvidiraweto do denes na site kadri, na koi im leèla makedonska Makedo-nija.

So Predlogot za ravizija se zaloùvam, da prekini progonuvaweto na makedonskite Makedonci, za niv da vaàt Ustavot i zakonite so koi ravnopravno }e im se sudi, samo spo-red deloto i dokazite, a ne spored partiskata pripadnost, povrzana so predavnni~kata ulo-ga na prosrpskiot reìm, od kogo do denes se sudii.

So Predlogot za revizija treba da se poni{ti odlukata za otkaz, a so toa povrati od 1991 godina se ona {to mene kako ~len na VMRO-DP-MNE, kandidat za pratenik na istata partija i protivkandidat za generalen direktor na Kombinatot.

Vrednosta na predmetot e ogromna. Se raboti za o{teta na uni{ten ìvot..., i toa samo poradi stru~nosta, makedon{tinata...od 20.05.2001, od koga bev isfrlen od rabota od SDSM-ovskoto prosrpsko=xeladsko Pravousudstvo″.

Na 23.11.2007 do Premierot na R.Makedonija i Sudskiot sovet na R.Makedonija isprativ: ″Predmet: Predelog za revizija do Vrhovniot sud.

So predmetot kako prilog Vi go ispra}am Predlogot za revizija, so koja }e se vidi, vo R.Makedonija ponatamu prodolùva partiskoto progonuvawe, {to trae do denes.

Vo nade`, deka istoto edna{ zasekoga{ }e se prekini, se zablagodaruvam″. ″Republika Makedonija Sudski sovet na R.Makedonija Br.07-2512/ 2 29.11.2007 god.

Skopje. Do Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21, Bitola Predmet: Izvestuvawe (Povtoruva istoto kako prethodnoto,R.I.) Vo vrska so Va{ata prestavvka dostavena do Sudskiot sovet na Republika Makedo-

nija, vo koja izrazuvate nezadovolstvo od postapuvaweto na sudot, Sudskiot sovet na Repu-blika Makedonija po prou~uvaweto na navodite vo prestavkata i soodvetnite propisi vo konteks na svojata nadle`nost, Ve izvestuvame slednoto:

Soglasno ~l. 1 st. 2 od Zakonot na sudovite, sudovite se samostojni i nezavisni dr-àvni organi.


Soglasno Zakonot za sudovite, nikoj ne moè da vlijae vrz sudijata vo vrska so sude-weto, sudskata odluka ima neprikosnoveno dejstvo i istata moè da ja ispituva, menuva ili ukiniva samo nadleèn sud i vo postapka propi{ana so zakon.


Voedno Ve izvestuvame deka ne se najdeni osnovi za postapuvawe na Sudskiot sovet na Republika Makedonija.

87

Na osnova na prediznesenoto, soglasno ~l. 105 od Ustavot na Republika Makedonija, Sudskiot sovet na R.Makedonija ne najde okolnosti koi ukaùvaat na negova nadle`nost.

Sudski sovet na Republika Makedonija ^len Vasil Gr~ev″. Na 04.12.2007 do Sudski sovet i Premierot na Vladata podnesov ″Predmet: Prigo-

vor na Izvestuvaweto od ~lenot na Sudskiot sovet. Naslovov na predmetov se odnesuva{e koga jas na 26.10.2007 vakov predmet isprativ

do Sudskiot sovet. Toj be{e po povod na mojata obespravenost kako Makedonec, koj stanal `rtva od 1990 godina, kako gre{ka, {to toj vo postsrpskiot reìm postanal ~len i kandid-at za pratenik na VMRO-DPMNE. Tokmu vo imeto i ideite na VMRO od srpskiot i prosrp-skiot reìm stradale bezbrojni Makedonci, komunisti i nekomunisti, duri i sve{tenici. Toa {to bilo prodolìlo kako del na Makedoncite i makedonski izrodi. Ova se gleda i vo predmetot na Sudskiot sovet, koj ne bil nadleèn vo ~istkata na makedonskite kadri. Ova bilo povrzano, so toa {to sudovite bile samostojni vo likvidacijata na Makedoncite. To-kmu zatoa na mojot prigovor ~lenot Vedat Veli ne odgovoril.

Po likvidacionoto Re{enie od Apelacioniot sud, jas podnesov Predlog za revizija do Vrhovniot sud na Makedonija. Vakov primer, so kopija na navedenoto Re{enie, isprativ i do Sudskiot sovet. Od nego na 04.12.2007 dobiv predmet br.07-2512/2, od 29.11.2007 Izvestu-vawe, istoto, koe vo ni{to ne ostapuva od ona na Vedat Veli, od kogo dosega gi dobivav od-govorite. Me|utoa, sega za prv pat se javuva Vasil Gr~ev. I ovoj, kako prethodniot, ne e nad-leèn, i ovoj na prigovorot nema da odgovori.

Taka, tie dvata si ja zavr{ile rabotata, a samo vo slu`ba na neprijatelite na R.Ma-kedonija, koi se vnatre{ni i samo vnatre{ni, da se likvidiraat samo Makedonci, koi bez poznati vo nau~nata i stru~nata javnost von Makedonija. Tokmu ovaa jadnata, po nejzinata podelba od 1913 godina, stanala pozaostanata od sosedite, a spored patepiscite taa od niv bila mnogu ponapredna i so povisok standard. Ova prodolìlo od licata, na koi nikoga{ ne im leèla Makedonija. Tie nea samo si ja pla~kale, kako {to SDSM po 1990 godina par-tiski si ja opla~kale, Makedoncite gi izbrka od rabota, ostanuvaj}i bez pravo na vrabo-tuvawe. Za vakov slu~aj bea i se moite predmeti.

Verojatno,R.Makedonija nekoga{ }e stane i makedonska″. 2.2.2.2. OBVINITELSTVO: Na 18.12.2000 do Javniot obvinitel na R.Makedonija- Skopje e ispraten ″Predmet:

Predlog za revizija na P.br.987/91 Kako nau~en sorabotnik od Germanija i doktor po nauka od Avstrija se vrabotiv vo

jugoslovenskiot rekorder ZIK ′Pelagonija′-Bitola. So vrabotuvaweto na Vangel Gaga~ev se upropasti Kombinatot i toj prv se raspadna vo dràvata vo 1990 godina, od kogo od zemjo-delskite OOZT-ina se sozdade ZK ′Pelagonija′- Bitola so generalen, navedenata li~nost. Do denes toj pove}e ne e ni dràven rekorder i ìvee na dràvni jasli: dobi sredstva od dr-àvata od preku 10 milioni DEM (taa go oslobodi da gi vrati), ja prodava nacionalizi-ranata zemja (ima sudski re{enija), zema najpove}e sredstva od FARE (so niv se rasfrluva), ja otu|uva odli~nata oprema i mehanizacija (grabe` na imotot) itn. Pokraj ova postojat ma-sovni kra`bi, a voda~ e tokmu V.G., koj kupuva oprema i mehanizacija direktno od kupuva~ot i toa poskapo ili so istata cena od na{ trgovec: ovde postoi organizirano kradewe na dr-àvata. Za ova imam objaveno premnogu napisi, a toj ponatamu opstojuva, oti toj so dràvni pari se potkupil. Takvo antinarodno potkupuvawe napravi vo Pravosustvoto, kade be{e su-dija negoviot prv bratu~ed Vangel Gaga~ev: ovoj e vinoven {to go izgubiv sporot vo Okru`-niot sud (be{e okruèn sudija), i koga toj stana vrhoven, toa vo Vrhovniot sud mora{e da se povtori.

Za da ja spasime Sviwarska farma biv{iot rakovoditel Kitan Min~evski gi orga-nizira vrabotenite. Toj gi sobra potpisite i be{e organizator. Jas nego go podràv, oti bev svesen deka taa }e se likvidira. Po na{eto brkawe, taa se upropasti: od svinskoto meso obolea preku 100 vraboteni od stafilokokoza, farmata ja zafati ~umata (za nea nema lek i denes sviwite se bolni), umrea od glad i stud govedata vo farmata (100% se uni{ti), a samo nie sme kazneti, oti sakavme da ja spasime farmata.

Nie bevme tereteni deka sme gi organizirale vrabotenite za Sviwarskata farma od posebna presmetkovna edinica da ja izdvoime kako posebna rabotna edinica, vo sostav na

88

Kombinatot, {to ne e nikakov prekr{ok, oti taa toa be{e. So predmet od Kabinetot na Premierot od 03.05. 1991 se potvrdi deka organiziraweto na posebna rabotna edinica ne e prekr{ok i deka za Kitan Min~evski i Risto Ivanovski bez materijalni dokazi se vodi di-sciplinska merka. Za niv toa ne be{e ni{to, nie od 20. 05.1991 bevme izbrkani od rabota.

Bidej}i jas bev i kandidat za generalen direktor, zna~i, konkurent na V.G. samo jas do denes ostanav bez rabota. Ovde be{e zloupotrebena mojata partiska pripadnost kako ~len na VMRO-DPMNE (vo 1990 godina bev kandidat za pratenik i izgubiv za 166 glasovi od Jakim Ivanovski),

Ni se montiraa dela, koi ne se dokaàni. Bev proglasen kako neprijatel na Make-doncite od Egejskiot del na Makedonija. Od ova samovolie imav {teta. Pak, vo Obvinitel-stvoto imav eden kup prijavi za V.G, kako na primer, deka toj ′uspeal′ da ja dogleda ′tetkamu′ po nejzinata smrt i od nea zel stanovi za imot, koj e dva pati isplaten, kako masoven zlo~in na dràvata.

Toa se potvrdi vo Pravosudstvoto, kade izvr{en predmet ne saka{e da se izvr{i. Toj be{e zaradi nasilnoto premestuvawe od moeto rabotno mesto od Razvojnata slu`ba vo Sviwarskata farma. Zna~i, jas sum bil protiv Egejci.

Deka toa ne e to~no e sledniot dokaz: jas vo svojata kniga ′Sredozemjeto pradomo-vina na Evropjanite′ dokaùvam deka Grcite bile ve{ta~ki narod, ~ij jazik vo 1830 godina bil Homerov (tn.slovenski), a noviot gr~ki jazik bil samo reformiraniot jazik koine na Aleksandar Makedonski, delo na Korais po 1830 godina (toj bil roden vo Smirna, a ìveel vo Paris). Knigata doìvea tri izdanija, sledi kniga za Skenderbeg (toj e napraven 10 godi-ni pomlad za da bide obreàn i roden vo Kruja: toj moèl da bide roden samo vo Debarsko i Polo{ko) i slednata kniga Odroduvawe na Makedoncite e pri kraj; u{te i 68 napisi.

Kako potvrda deka V.G. bil zlo~inec e dokazot, deka toj e vinoven za uni{tuvaweto na mnogu semejstva i smrtni slu~aevi. Toj na prinudni rabotni akcii gi proumre srcevite bolesnici. Takvi se eden kup agronomi. Ama bidej}i dràvava nego ne go kaznuva, toj toa go prodolùva. Deka toj e neprijatel na Egejcite e sledniot primer: toj e vinoven za dvajca sr-cevi bolesnici: Vangel Xuklevski i Irakli Durlov (prviot go ismejuva{e kako tehni~ki direktor, a vtoriot na rabotna akcija so meseci kade nema ni voda ni prevoz).

Zna~i, od vkupno 13 sudski odluki 6 bea vo moja polza, a 7 protiv. Za narodniot pra-vobranitel brkaweto od rabota bez osnova ne bilo kr{ewe na ~ovekovite prava. Vo Evrop-skiot sud vo Strasburg bev primen, no bidej}i mojot predmet od Vrhovniot sud be{e vo noe-mvri 1996 godina, a R.Makedonija be{e potpisnik na 7.04.1997, Sudot ne moèl da donese od-luka.

Bidej}i jas bev ~len na VMRO-DPMNE, kandidat za generalen direktor i prijavu-va~ na neprijatelot na Makedonija i Makedoncite, tikvar (najslabi prinosi od koga toj dojde, od 1977 godina) i aramija (od bednik stana kapitalist), a samo jas ostanav bez rabota (samo za mene se vode{e sudskiot spor):

Organizatorot na vrabotenite i sobira~ot na potpisite Kitan Min~evski be{e vraten na istoto rabotno mesto, iako toj be{e pote{ko i za pove}e dela tereten. Samo so ovoj navod se dokaùva deka ovde postoi samovolie.

Isto taka, advokatot Icko Dimovski be{e potkupen, toj ja zakasna àlbata i taa be{e otfrlena. Bidej}i jas kako neuka stranka imav podneseno vtora àlba, predmetot se vrati vo prvobitnata sostojba. Advokatot na mojata krivi~na prijava be{e osloboden, {to samo po sebe govori deka jas morav da go izgubam sporot.

Site sudii, koi me sudea, jas za niv kako monteri imav podneseno krivi~ni prijavi. Tie nepre~eno sudea i mene 100% me likvidiraa. Sudiite, koi re{avaa (vo moja polza) bea izemeni moe znaewe, a jas ne moèv da gi izemam onie (sudii) za koi imav podneseno krivi-~ni prijavi, koi 100% go sudea sporot. (I niv gi oslobodi Obvinitelstvoto, R.I.)

Vo nade` da se prifati mojot predmet, kade se vode{e sudskiot spor samo za mene, a ne za Kitan Min~evski itn., se zablagodaruvam″.

Na 21.02.2003 do Javniot obvinitel na R.Makedonija- Skopje se obrativ:″Predmet: Po~ituvawe na zakonite i prekinuvawe na politi~ki progoni.

Kako dodatok na mojata ~etvrta objavena kniga isprativ prestavka, so sleden tekst: ′Kako ~len i kandidat za pratenik vo 1990 godina na partijata VMRO-DPMNE od selskata

89

dinastija na SDSM mi se montira sudski proces, so kogo od 1991 godina sum bez raboten od-nos i pravo na vrabotuvawe. Toa vaì za univerzitetite, koi se privatizirani od vrabote-nite kako nivno nasledno pravo.

Za sudskiot spor e podnesen predmet za poni{tuvawe na odluka za otkaz, koja sega e po moja àlba od 20.09.2001 vo Apelacioniot sud. Predmetot e P.br.987/92.

Dosega za mene sum pi{el vo pove}e glasila. Istoto go objaviv vo mojata ~etvrta kniga, {to go priloùvam vo prestavkata′. Datum 06.03.2002.

Vo prilog od mojata sedma kniga od 01.10.2002, ispraten do Vas, e sledniot tekst na mojot podnesok: ′Na 06.03.2002 Vi podnesov prestavka so koja ukaàv na grupa na lu|e vo dr-àvata nea i nanesoa ogromna {teta. Pri toa mene mi be{e izre~ena disciplinska merka prestanok na raboten odnos, jas ne moàm da se vrabotam vo privatiziranite univerziteti koe go nema vo niedna zemja i ponatamu sum otfrlen. Vo prilog Vi isprativ za sudskiot spor P.br.987/92 i univerzitetite. Vo edno ukaàv deka mojot predmet e po àlba od 20.09. 2001 vo Apelacioniot sud- Bitola. Za istoto Vi isprativ u{te eden prilog′. Datum: 01.10.2002.

Nezadovolen od Javniot obvinitel na VMRO-DPMNE, koj ne saka{e ni{to da pre-zemi kako nepoznata li~nost (jas) na partijata, {to go objasnav, Ve zamoluvam kako Javen obvinitel na SDSM da prezemete pravni dejstvija spored zakonite i edna{ zasekoga{ da prekinat partiskite progoni.

Ne samo toa, bidej}i ovoj zlostor e podràn od SDSM, molam i baram samata par-tija da go prekini, taa da po~ne da gi po~ituva pravata i ~esta na sekoja li~nost poedine-~no. Ova e neophodno, oti dràvata e narodna.

Vo nade` da se razre{at moite obespravuvawa od lica naprijateli na dràvata R. Makedonija, tikvari i aramii, se zablagodaruvam″.

Na 01.10.2002 do Republi~ki javen obvinitel i Republi~ki naroden pravobranitel isprativ: ″P O D N E S O K

Na 06.03.2002 Vi podnesov prestavka so koja ukaàv na grupa na lu|e vo dràvava nea i nanesoa ogromna {teta. Pri toa mi be{e izre~ena (disciplinska merka) prestanok na raboten odnos, jas ne moàm da se vrabotam od privatiziranite univerziteti koe go nema vo niedna zemja i ponatamu sum otfrlen. Vo prilog Vi isprativ za sudskiot spor P.br.987/92 i univerzitetite. Voedno ukaàv deka mojot predmet e po àlba od 20.09.2001 vo Apelaci-oniot sud- Bitola.

Za istoto vi isprativ u{te eden prilog″. Na 29.03.2003 do Javno obvinitelstvo na R.Makedonija- Skopje i Naroden pravobra-

nitel na R.Makedonija-Skopje isprativ: ″PRESTAVKA Kako dràvjanin na R.Makedonija sum obespraven i toa poradi mojata partiska pri-

padnost. Tokmu zatoa Vi ja ispra}am prestavkata so dodatokot vo mojata po red devetta obja-

vena kniga. Vo nade` da prezemite ne{to se zablagodaruvam″. 3.3.3.3. NARODEN PRAVOBRANITEL NA R.MAKEDONIJA Vo vrska na P.br.987/92 podnesov prestavka do Narodniot pravobranitel. Potoa

sledi moj predmet do Republi~kiot javen obvinitel na R. Makedonija, pa moja zamolnica od 20.05.1997, potvrdeno so moj plik, taa kaj niv na 21.05.1997 zaverena pod JO VO/97 revizija, za so GO 22.05.1997, so potpis, naveduvam: ″ZAMOLNICA

Vo vrska so mojot montiran sudski proces za kogo sum go dobil kone~noto re{enie od Vrhovniot sud na R.Makedonija, so {to mojot predmet revizija be{e odbien, se obrativ do Vas so celata dokumentacija na mojot predmet P.br.987/91. Isto taka, po povod na mojata prestavka do Pretsedatelot na Republika Makedonija dobiv odgovor od Anica Miftari ka-de se naveduva deka mojot predmet ne e re{en.

Zatoa zamoluvam da se ubrza postapkata za {to se zablagodaruvam PS: Za mojot predmet sum objavil pove}e moi pisma vo vesnikot ′Delo′,a takvo be{e

moeto posledno objaveno pismo vo ′Delo′od 15.maj 1997 so naslov ′podmiteno sudstvo′. Za

90

zlodelata na monterot na cel sudski proces direktorot na ZK ′Pelagonija′- Bitola Vangel Gaga~ev podnesov krivi~na prijava do Osnovnoto javno obvinitelstvo vo Bitola. 20.05.1997 Bitola D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21...″.

Na 28.10.1997 do Narodniot pravobranitel na R.Makedonija- Skopje isprativ pre-dmet: ″Po~ituvani Naroden pravobranitel

Vo vrska so mojot maratonski sudski spor za montiran proces isprativ àlba do Re-publi~kiot javen obvinitel, koj se oglasi za nenadleèn. Toa go povtoriv i do Javnoto pra-vobranitelstvo na Makedonija i dobiv odgovor br.9-208/97 od 03.10.1997, koj se oglasi isto taka za nenadleèn. Celata dokumentacija zaedno so àlbata ispratena do Republi~kiot javen obvinitel koja e predmet na moeto obra}awe do Vas, go prepra}am do Vas za ponata-mo{na postapka.Se nadevam deka nema da go {titite ponatamu masovniot kradec Vangel Gaga~ev za kogo sum pi{uval i imam podneseno krivi~na prijava za grabe` od okolu 3,5 mi-lioni germanski marki kako razlika na cena za kupenite opremi direktno od proizvedu-va~ot koi se poskapo kupeni otkolku da se kupeni od na{ trgovec vo dràvata. Toj so takvi-ot grabe` go potkupi celo pravosudstvo.

Vo nade` da postapuvate spored zakonot, se zablagodaruvam″. Na 03.01.1998 do Narodniot pravobranitel na R.Makedonija- Skopje isprativ ″Pre-

dmet: Ubrzuvawe na postapkata za P.br.987/91. Na 28.10.1997 ja isprativ dokumentacijata za navedeniot predmet. Svesen sum za Va-

{ata preopteretenost so predmeti od dràvata i molam da se ubrza postapkata, za{to se za-blagodaruvam...″.

Na 04.01.2000 do Pretsedatelot na R.Makedonija, Premier na Vlada, Minister na pravda, Pretsedatel na Vrhoven sud i Pretsedael na sudski sovet isprativ ″Predmet: Zamo-lnica za povtorna revizija na monti-raniot politi~ki sudski proces za predmetot br. 987/91-92.

Vo vesnikot ′Nova Makedonija′ od 04. i 05. dekemvri 1999 godina objaviv napis pod naslov ′Ne-pristrasnosta na Vrhovniot sud preku sopstven primer′, so koj mi se nanese ogr-omna {teta: sum bez raboten odnos od 1991 godina. Mojot predmet be{e ispraten do Vas. Bidej}i dosega ne dobiv odgovor, go povto-ruvam predmetot. Vo nade` da se prezemat dejstvija spored Ustavot i zakonite na dràvata, se zablagodaruvam″.

″Republika Makedonija Ministerstvo za pravda Br.08/2-10/2 od 01.02.2000 godina Skopje Do Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola Vo vrska so Va{ata prestavka, Ministerstvoto za pravda, so pismo od 24.02.1999 go-

dina Ve izvesti deka se obrati do Pretsedatelot na Osnovniot sud Bitola od kade dobi iz-vestuvawe deka po predmetot I.br. 2753/91 bilo doneseno re{enie za zapirawe na postapka-ta se do okon~uvawe na predmetot P.br.987/92.

Vidno od Va{ata prestavka, Vie barate povtorna revizija vo predmetot P.br.987/92 zaradi {to e potrebno da se obratite do nadle`niot sud od pri~ini {to Ministerstvoto za pravda soglasno svojata nadle`nost opredelena vo ~lenot 77 od Zakonot za sudovite (′Slu`ben vesnik na RM.′ br.36/95 i 45/95) ima nadle`nost da postapuva po poplakite i pre-stavkite na gra|anite na rabotata na sudovite dokolku istite se odnesuvaat na rabotata na sudskite slu`bi ili na odloùvawe na sudskite postapki i istoto nema nadle`nost da gi preocenuva ili preispituva sudskite postapki i odluki.

Imeno strankata koja ne e zadovolna od sudskata odluka istata moè da ja pobie sa-mo vo postapka pred nadleèn sud so upotreba na dozvoleni pravni sredstva. So po~it, Po-mo{nik na ministerot za pravda″AM

Na 11.02.2000 do Pretsedatelot na Osnovniot sud- Bitola podnesov ″Predmet: Po-vtoruvawe na postapkata na montiraniot politi~ki i potkupen sudski proces za P.br. 987/92

Vo vrska so potkupeniot politi~ki 100% montiran sudski proces, kako delo na ap-solutisti~ki pravni sistemi, dosega sum se obra}al vo mnogu javni glasila. Bidej}i pro-zvanite vo vesnicite ne se javija toa da go osporat, se potvrduva 100% montiraniot sudski

91

proces od li~en interes na poedinec koj so dràvni sredstva gi potkupil ~lenovite na sud-skite soveti i mi se nanese nepravda ne samo mene tuku i na cel praven sistem. Ova se po-vtori vo dnevnikot ′Nova Makedonija′ od 04. i 05. dekemvri 1999 godina, kako i vo need-lnikot ′Delo′, koi do denes ne se demantirani.

Bidej}i Va{iot sud e nadleèn sud vo koj zapo~na montiraniot sudski proces, se obra}am do Vas i vo nade` da se ostranat nepravdite, se zablagodaruvam i ve pozdravuvam″.

Na 11.02.2000 do Republi~kiot sudski sovet na R.Makedonija- Skopje isprativ ″Pr-edmet: Povtoruvawe na postapkata na montiraniot politi~ki i potkupen sudski proces za P.br.987/92.

Vo vrska so potkupeniot politi~ki 100% montiran sudski proces,kako delo na mi-natoto {to ne e predvideno so nieden zakon za povtoruvawe na postapkata, dosega sum se ob-ra}al vo mnogu javni glasila. Bidej}i prozvanite i nadle`nite ne se javija toa da go ospo-rat, se potvrdi 100% montiraniot sudski proces od li~en interes na monterot Vangel Ga-ga~ev, koj so dràvni sredstva gi potkupil ~lenovite na sudskite soveti i mi se nanese ne-pravda. Ova se povtori vo dnevnikot ′Nova Makedonija′ od 04. i 05. dekemvri 1999 godina, kako i vo nedelnikot ′Delo′, koi do denes ne se demantirani.

D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21,97000 Bitola PS: Vo postapkata na predmetot kako ~len na sudskiot sovet be{e i Va{iot ~len

K.âvdar, koj e dobro zapoznaet za ovoj predmet″. ″[email protected]/2007 APELACIONINOT SUD VO BITOLA, vo sovet od sudiite

M-r Qube Nedelkovski- pretsedatel, Quben Ne{kovski i Sneàna Bogdanoska- ~lenovi na sovetot, vo pravna rabota na tuìtelot Risto Ivanovski od Bitola, protiv tuèniot ZK ′Pelagonija′ Bitola, kako praven sledbenik na ZIK ′Pelagonija′ RE ′Kole Kaninski′ s.Po-rodin, za poni{tuvawe na odluka, odlu~uvaj}i po àlbata na tuìtelot, protiv re{enieto na Osnovniot sud vo Bitola, P.br.987/92 od 21.09.2007 god., na sednica na sovetotna sedni-cata na sovetot odràna na 09.11.2007 god., donese R E [ E N I E

@albata na tuìtelot SE ODBIVA, kako neosnovana. Re{enieto na Osnovniot sud vo Bitola, P.br.987/92 od 21.09.2007 god., SE POTVR-

DUVA. O b r a z l o ` e n i e So obàlenoto re{enie, predlogot na tuìtelot za povtoruvawe na postapkata po

predmetot na Op{tinskiot sud Bitola, P.br.987/92, pravosilno zavr{ena, e otfrlen. Protiv vaka donesenoto re{enie, vo zakonskiopredeleniot rok vloì tuìtelot,

poradi nezakonitost na re{enieto, so predlog àlbata da se uvaì, obàlenoto re{enie da se ukine i predmetot da se vrati na prvestepeniot sud na povtorno odlu~uvawe.

Ovoj sud, odlu~uvaj}i po àlbata, go ispita obàlenoto re{enie soglasno ~l. 371 od ZPP, po ocena na àlbenite navodi i spisite vo predmetot, najde deka: @albata ne e osnovana.

Prvestepeniot sud izvr{uvaj}i uvid vo spisite na predmetot P. br.987/92, utvrdi deka vo vremeto koga se vodela postapkata odnosno odlukata so koja bilo odbieno tu`be-noto barawe na tuìtelot stanala pravosilna, istekol rokot od 5 god., pa predlog za povto-ruvawe na postapkata ne moè da se podnese. Od predlogot na povtoruvaweto na postapkata od 23.03.2007 god., tuìtelot ne bara povtoruvawe na postapkata od pri~inite navedeni vo ~l.421 t.2 i 3 od ZPP.

U{te pove}e, istite pri~ini tuìtelot ve}e edna{ gi ima podneseno so predlogot za povtoruvawe na postapkata od 19.06.2001 god., pa prvostepeniot sud imal odlu~eno so re-{enie na Op{tinskiot sud Bitola, P.br.987/92 od 05.09.1991 god., koe stanalo pravosilno.

Zaradi toa, vo konkretniot slu~aj, pravilno prvostepeniot sud postapil, koga pred-logot na tuìtelot za povtoruvawe na postapkata po predmetot na Op{tinskiot sud Bi-tola, P.br.987/92, pravosilno zavr{ena, go otfrli.

Ovoj sud, gi cene{e navodite istaknati vo àlbata, oceni deka istite ne se od vli-janie za utvrduvawe poinakva fakti~ka sostojba, od ve}e utvrdenata od strana na prvostepe-niot sud i ne pridonesuvaat za poinakvo odlu~uvawe.

Predvid na se gore izneseno, sleduva{e ovoj sud da odlu~i kako vo izrekata, sogla-sno ~l. 371 st. 1 t.1 od ZPP.

LE/JS Pretsedatel na sovetot-sudija M-r Qube Nedelkovski,s.r″.

92

4. 4. 4. 4. PRETSEDATELOT NA R.MAKEDONIJA Na 05.02.2000 do Pretsedatelot na Republika Makedonija isprativ predmet ″Po~i-

tuvane Pretsedatele Kako ~len na VMRO-DPMNE od 1990 godina i kandidat za pratenik na prvite par-lamentarni izbori, no i ~len na Sovetot na Partijata, sum obespraven i na silexiski na-~in na ulica isfrlen, kako metod od minatoto, a za mene so trajni posledici:od1991 godina sum bez raboten odnos. Za ova Vi pi{uvav i na 04.01.2000, koga go spomnav mojot napis objaven vo ′Nova Ma-kedonija′ na 04. i 05. dekemvri 1999 po povod na Pretsedatelskite izbori na R.Makedonija. Se raboti za P.br.987/91- 92 100% montiran so potkupeni sudii, a Vrhovniot sud nesaka da izleze vo presret kako sud na minatoto, vo koj se sudeni mnogu politi~ki nepodobni li~no-sti. (Bi bil presre}en ako jas bidam posledniot, R.I.) Kako potvrda deka za se e vinovna partijata na koja i pripa|am e i sledniot pri-mer: jas sum edinstven koj sum rabotel vo Germanija kako nau~en sorabotnik ~etiri godini, doktorirav vo Viena Avstrija, samo jas imam objavuvano trudovi von dràvata i toa samo-stojni, imam izdadeno skripta i kniga, zna~i samo jas vo dràvata moàm da predavam na Ze-mjodelski i Veterinaren fakultet i nivnite instituti,kako i na Vi{ata zemodelska {ko-la vo Bitola, od 1990 godina se javuvam redovno na konkurs, sekoga{ sum odbien, a se pri-meni interni lica bez samostojni trudovi, nemaat skripta ni kniga. Toa se vr{i i od odma-zda od ′recezenti′ za koi se odnesuvaat moite trudovi i mnogu napisi vo ′Nova Makedonija′ objaveni samo do 1990 godina. Taka jas ponatamu sum bez raboten odnos, a Makedonija vo SFRJ be{e pred Kosovo, a denes e samo pred Albanija.

Vo nade` da se razre{i politi~kata nepodobnost, se zablagodaruvam″. ″Pretsedatel na Republika Makedonija Kabinet Br.11-283 01.3. 2000 Skopje Do G-

din Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 ... Vo vrska so Va{ata prestavka upatena do Pretsedatelot na Republikata vo koja iz-

razuvate nezadovolstvo od rabotata na sudovite vo vrska so sporovite {to ste gi vodele pr-ed niv istovremeno izrazuvaj}i i nezadovolstvo od na~inot na koj e vr{en izbor na pro-fesori vo Zemjodelskiot i Veterinarniot fakultet vo Bitola (Skopje, R.I.) Ve izve-stuvame za slednoto:

Sudovite soglasno svojata zakonska i ustavna postavenost se nezavisni i samostojni vo donesuvaweto na svoite odluki, presudi i re{enija, taka {to drugite organi nemaat ovlastuvawa i zakonski mo`nosti da vlijaat na nivnata rabota. Opravdanosta na nivnite odluki, presudi i re{enija moàt da gi ocenuvaat povisokite sudovi vo redovna i vonredna postapka pred niv, {to Vie go imate storeno.

[to se odnesuva do Va{eto ukaùvawe za na~inot na koj e izvr{en izborot na pro-fesori vo Zemjodelskiot i Veterinarniot fakultet istiot e izvr{en soglasno odredbite na Zakonot za naso~eno obrazovanie (′Slu`ben vesnik na SRM′ 16/85, 2/86, 29/86, 7/88,18/89, 29/89, 29/90, 11/91, 40/91 i 14/95) i Zakonot za rabotni odnosi (′Slu`ben vesnik na SRM′ 80/93. 14/95, 53/97 i 21/98) soglasno koi, za vrabotuvaweto samostojno odlu~uva rabotodave-cot a dràvnite i drugite organi pritoa nemaat nikakvi prava i ovlastuvawa. (Zakonot za naso~eno obrazovanie ne e vo soglasnost na evropskite..., R.I.)

Imaj}i razbirawe za Va{ata sostojba drugi mo`nosti soglasno zakonot nema zaradi {to Ve molime gornoto primete go kako odgovor na Va{ata prestavka.

Komsija za prestavki i àlbi na Pretsedatelot na Republika Makedonija Sekretar Evica Lazarova″.

Na04.03.2000 do pretsedatelot na R.Makedonija isprativ predmet: ″Po~ituvani Pretsedatele Vi se obrativ so pismo na 05.02.2000, vo koe protestirav deka vo dràvata ne se po-

~ituvaat Ustavot i zakonite. Tokmu zatoa jas kako ~len na VMRO-DPMNE sum obespraven i uni{ten, so 100% montiran sudski proces vo polza na ~len na SDSM sum bez raboten od-nos od 20.05.1991 i od 1990 godina koga postanav ~len na VMRO-DPMNE i kako kandidat za pratenik na prvite pove}epartiski izbori go izgubiv pravoto da se vrabotam spored Zako-not za visokoobrazovanie vo dràvata iako samo jas sum rabotel i doktoriral vo nau~na

93

ustanova vo Evropa vo koja saka da vleze dràvata, samo jas imam izdadeno trudovi von dr-àvata, site samostojni, sum izdal kniga i skripta, itn.

Od Va{iot Kabinet dobiv predmet Br.11-223 od 01.03.2000 so koe se povikuva na sa-mostojnosta na sudovite i univerzitetite, a tie se privatizirani od lica vraboteni vo ustanovite, koi zaradi li~ni interesi i zavisnost na vladee~kata SDSM mi go odzede pra-voto spored Ustavot i zakonite da se opstojuva vo dràvata.

Tokmu zatoa bi trebalo da se preispita mojata prestavka, da se po~ituva Ustavot i zakonite vo dràvata spored koi site gra|ani se ravnopravni, so prednost na posposobnite od koi }e proizleze napredokot na dràvata: so dosega{niot kadar R.Makedonija e samo pr-ed Albanija, {to samo po sebe mnogu govori- ne se soodvetni lica na soodvetni mesta.

I vo nade` da mi se proizleze vo presret so razgleduvawe na predmetot, se zablago-daruvam″.

″Pretsedatel na Republika Makedonija Kabinet Br.11-223/1 17. 03.2000 Skopje Do G-din Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21...

Vo vrska so Va{ata povtorena prestavka upatena do pretsedatelot na Republika Makedonija vo koja izrazuvate nezadovolstvo od rabotata na sudovite vo vrska so sporovite {to ste gi vodele pred niv Ve izvestuvame za slednoto:

So na{e pismo 11-223 od 18.02.2000 Vi e daden odgovor po navodite izneseni vo Va-{ata povtorena prestavka.

Zaradi toa soglasno ~len 10-a od Zakonot za postapuvawe po prestavki i predlozi (′Sl.vesnik na SRM′ br.36/77, 12/89 i 19/90) nema osnov za povtorno postapuvawe.

Komsija za prestavki i àlbi na pretsedatelot na Republika Makedonija, sekretar Evica Lazarova″.

Na 20.03.2000 do pretsedatelot na R.Makedonija isprativ: ″Predmetot e kako zamo-lnica za revizija, Br.11-223/1 od 17.03.2000.

Kako ~len na VMRO-DPMNE i kandidat na prvite pove}epartiski izbori SDSM mi montira sudski proces, so koj sum bez raboten odnos i sredstva za ìveewe od 1991 godi-na. Za montiraweto na sudskiot proces se navedeni dokazite od predmetot na premierot od 1991 godina i od 13 sudski odluki 7 se protiv mene a 6 za mene: mi be{e odzemeno pravoto da izemam sudii, toa pravo go imav izgubeno; me sudea sudii za koi imav podneseno krivi~ni prijavi; so mene be{e izbrkan eden moj kolega koj iako be{e voda~ za se i be{e obvinet za pote{ki i pove}e dela kako ne ~len na VMRO-DPMNE go vratija na rabotno mesto; tu-`bata be{e za dvata edna i ista i zatoa politi~kiot sudski proces prodolì samo za mene da me likvidiraat kako delo vo 21 vek kako najgolem sram i ~in na prodolùvawe na zlo~i-nite vr{eni na Makedoncite od neprijatelite na Makedoncite.

Za ovie zlo~ini se obrativ do Evropskiot parlament vo 1993 godina. Toj toga{ ne-moè{e na R.Makedonija da deluva kako ne~lenica i nepotpisnik. Predmetot zavr{i vo Vrhovniot sud vo noemvri 1996 godina i Narodniot pravobranitel vo fevruari 1998 godi-na, a R.Makedonija e potpisnik od 10.04.1997. Mojata àlba be{e prvata protiv vladeeweto na SDSM vo dràvata. Tie taa ja primija, ja regististriraa i sudskiot proces 100% }e go dobiev {to i samite go potvrdija. Pra{aweto ostana za razre{uvawe za postarata moja po-sledna odluka od Vrhovniot sud pred 10.04.1997. Se ostana dali }e go prifati sudot samo-volieto na Narodniot pravobranitel, negovata odluka so koja toj kaùva deka brkaweto od rabota ne bilo povreda na ~ovekovoto pravo: vo civiliziraniot svet toa e ~ovekovo pravo broj eden.

Bidej}i vo sekoj dràva pretsedatelot go ima pravoto za revizija na predmetot, to-kmu zatoa jas se obrativ kaj pretsedatelot na R.Makedonija. Ako se zemi vo predvid deka ovoj e 100% politi~ki i 100% montiran sudski proces, sum siguren deka ovoj predmet }e bi-de razgledan, prifaten i podnesen na revizija, za{to za pomo{ta se zablagodaruvam. Se na-devam deka jas }e bidam posledniot za zlo~ine~koto deluvawe vrz Makedoncite, koi se bo-rea i borat za svojata dràva: mene me izbrkaa a od ~uma 100% propadna sviwarska farma, 100% izumrea kravite, preku 100 potro{a~i od svinsko meso obolea od stafilokokoza itn. vo ZK ′Pelagonija′- Bitola koj go vodi neprijatelot na Makedoncite, tikvar i aramija,~len na SDSM (odbornik vo Bitola i kandidat za pratenik) i prv bratu~ed na sudijata Vangel

94

Gaga~ev (sudija vo Okru`niot i Vrhovniot sud, vinovnik za mojot propast) direktorot Va-ngel Gaga~ev″.

Do pretsedatelot na R.Makedonija na 28.03.2001 isprativ: ″Predmet: Zamolnica. Od Zemjodelskiot fakultet- Skopje bev ispraten vo Germanija i tamu rabotev kako

nau~en sorabotnik od 02.11.1972 do 04.11.1976. Doktorirav i se vrativ vo dràvata. Se pri-javiv na Zemjodelskiot fakultet za vrabotuvawe. Bidej}i fakultetot gi razre{uval semej-nite problemi na vrabotenite, go izgubiv pravoto na vrabotuvawe.

Na 24.01.1977 se vrabotiv vo ZIK ′Pelagonija′. Vo 1990 godina podnesov prijava za generalen direktor. Vo 1991 godina mi se montira sudski proces i od 20.05.1991 sum bez ra-boten odnos. Za povod be{e iskoristeno moeto ~lenstvo vo VMRO-DPMNE, a vo prvite pa-rlamentarni izbori bev kandidat za pratenik.

Go izgubiv pravoto za izzemawe na sudii, a site koi re{avaa vo moja polza, bea iz-zemeni. Od 13 sudski odluki 6 bea vo polza za mene, a 7 protiv. Kako potvrda za montiranost na procesot e dokazot i toa deka od 03.05.1991 dobiv predmet od Kabinetot na Premierot, vo koj stoe{e deka nema dokazi i fakti. So mene be{e izbrkano drugo lice, koe be{e so po-te{ki dela, toa be{e vrateno i go dobi svoeto obe{tetuvawe, a procesot prodolì samo za mene.

Vo 1990 godina se javiv na konkurs za nastavnik vo Zemjodelskiot fakultet. Izbor-ot ne be{e izvr{en. Povod be{e moeto prijavuvawe. Bidej}i do denes nema kadar, toj osta-na bez nastavnik. Predmetot sviwarstvo sega go predava nastavnik od predmetot meso...i toa se dodeka nivno lice ne dobie zvawe doktor na nauka.

Sekoj godina se prijavuvam na konkurs na Zemjodelskiot fakultet, Veterinarniot fakultet, Institutot za sto~arstvo site vo Skopje i Vi{ata zemjodelska {kola. Sekoga{ sum odbien. Recenzionite komisii ne vr{at recenzii tuku samo samovolno i bez stru~no- nau~no razgleduvawe na dejnosta na kandidatite nasilni~ki sum odbien. Zna~i, tie predla-gaat samo nivni vnatre{en kadar, so interni disertacii so istoriski temi bez va`nost na strukata i naukata. Duri tie predlagaat nivni kandidat bez da izvr{at recenzija. Seto toa nema vrska so pravnata dràva, tuku samo nasilie. Tie imaat smelost duri voop{to da ne ja-vat za izborot. Takov e slu~ajot so Zemjodelskiot fakultet, za predmetot govedarstvo dve godini ni{to ne javuvaat. Za vakvi samovolija nikoj ni{to ne im moì, {to e {tetno za stopanstvoto koe be{e pred Kosovo vo SFRJ, a sega samo pred Albanija. So poslednovo sli-kata najdobro e prikaàna.

Kandidatite, koi se izbrani, nemaat samostojni trudovi, knigi i u~ebnici. Napro-tiv, jas imam samostojni trudovi objaveni samo von R.Makedonija, skripta Ishrana na gove-data. Pokraj toa imam objaveno dve knigi: Sredozemjeto pradomovina na Evropjanite, Nov Aleksandar Makedonski (Skenderbeg) i 69 napisi so koi ja branam Makedonija i Makedon-cite.

Kako obespraven Makedonec i gra|anin na R.Makedonija, kaznet samo poradi VMRO -DPMNE, bez pravo na vrabotuvawe od 21.05.1991, se obra}am za razre{uvawe na mojot pro-blem. Ova se odnesuva poradi toa {to univerzitetite se dràvni institucii i sudstvoto ne smee da vodi partiski sporovi.

Vo nade` da se razre{i mojot problem se zablagodaruvam″. Do pretsedatelot na R.Makedonija na 30.11.2001 isprativ:

″Predmet: @alba za moeto deset godi{no obespravuvawe. Kako gra|anin na R.Makedonija dojdov do àlba do Evropskata komisija vo Brisel.

Taa so pismo mi se javi na den 13.11.2001, vo koe stoi: na 9 april 2001 na{ata dràva go po-tpi{ala dogovorot za stabilizacija i asocijacija so koj taa se zadolùva da gi po~ituva de-mokratskite principi i ~ovekovite prava. Ova bil preduslov za ponatamo{no izgraduvawe na odnosite me|u na{ata zemja i Evropskata zaednica. Ova be{e povod mojata prestavka:

Kako kandidat za pratenik na opozicionata partija VMRO- DP-MNE vo 1991 godi-na mi se montira sudski proces. Zatoa od 20.05.1991 os-tanav bez raboten odnos. Od vkupno 13 sudski odluki izgubiv 7 : 6. Zatoa se àlev do Narodniot pravobranitel, koj so predmet broj 24-02 od 02.02.1998 se izjasna za nenadleèn. Mi preostana da se javam do Evropskiot sud. Bidej}i predmetot be{e postar so poslednata odluka na Vrhovniot sud za {est meseci, za nego ne se re{ava{e. Ama jas go izgubiv pravoto za vrabotuvawe.

95

Jas sum edinstveniot vo dràvata koj bil 4 godini kako vraboten vo Germanija i na-u~en sorabotnik. Samo jas imam doktorirano na Zapad. Imam objaveno samostojni trudovi von dràvata (vo dràvata ne mi se dozvoluva{e), so objavena kniga ′Ishrana na govedata′, tri istoriski knigi i preku 150 drugi napisi. Naprotiv, drugite se so interni disertacii so istoriski temi vo sto~arstvoto, bez va`nost za praksata i naukata. Vakvite lica gi dr-àt mestata, a jas kako edinstven koj moè nepre~eno da bide vraboten vo Zemjodelskiot fakultet, Veterinarniot fakultet i Institutot za sto~arstvo vo Skopje, kako i Vi{ata zemjodelska {kola (Biotehni~ki fakultet) Bitola, sum proglasen za nepoèlen.

Imeno, jas skoro sekoj godina se javuvav na konkurs, na silexiski na~in sum odbivan, a primenite kandidati se nivni interni vraboteni koi ne gi ispolnuvaat uslovite spored zakonot za visoko obrazovanie: nemaat izdadeno niedna kniga-u~ebnik, nemaat samostojni trudovi (toe se grupni- se izigruva dràvata i nejzinite zakoni, nanesuvaj}i i {teta) i ni-koga{ ne se bavele so dejnosta za koj se vr{i izborot. Duri predmetot sviwarstvo na kogo se javiv na konkurs vo 1990 godina, toj do denes nema nastavnik i toa samo za jas da ne bidam. Isto taka, ve}e dve godini se javiv na konkurs za predmetot govedarstvo na istiot, Zemjode-lski fakultet, postapkata e ista kako za prethodniot predmet.

Ova se pravi i od li~na amraza: za ~lenovite na recenziite, a tie se isti, imam ob-javeno trudovi i napisi, deka tie se uni{tuva~i na sto~arstvoto i niv treba da im se za-brani nivnoto ponatamo{no deluvawe. Tie sega se odmazduvaat, zemaat pari na potkupa od primenite kandidati i direktorot koj mi montira sudski proces so negovite prvi bra~edi sudii, ~lenovi na SDSM.

Se nadevam, }e prekini da se privatizira sudstvoto, da se povtori sudskata po-stapka, da gi povratam neopravdano izgubenite 10 godini vo ìvotot, da se vrabotam kako nastavnik vo navedenite ustanovi (vo Zemjodelski fakultet postoi slobodno mesto- na-stavnik po sviwarstvo od konkursot od 1990 godina) i }e moàm da doprinesuvvam za sto~a-rstvoto. Toa zna~i, ponatamu da se boram protiv recenzetite, uni{tuva~ite na sto~arstvo-to na dràvata.

Za pozitivniot odgovor na mojata àlba se zablagodaruvam″. Od Pretsedatelot na Republika Makedonija dobiv predmet broj 11-413/2 od 28.12.

2001: ″G-din Risto Ivanovski ul.′Mihajlo Andonovski′ br. 6/21 Bitola Vo vrska so Va{ata pretstavka upatena do pretsedatelot na Republika Makedonija

vo koja me|u drugoto go izrazuvate svoeto nezadovolstvo poradi toa {to iako redovno kon-kurirate za priem na Zemjodelskiot fakultet se u{te ne ste primeni za nastavnik Ve iz-vestuvame deka:

Pretsedatelot na Republika Makedonija soglasno svojata ustavna nadle`nost nema ingerencija vo oblasta na obrazovanieto. Za priemot na nastavnite kadri samostojno odlu-~uvaat fakultetite.

Drugi mo`nosti soglasno zakonot nema, poradi {to Ve molime, gornoto primete go kako odgovor na Va{ata prestavka.

Komsija za prestavki i predlozi na pretsedatelot na Republika Makedonija, sekre-tar Evica Lazarova″. Na 12.01.2002 do Pretsedatelot na R.Makedonija isprativ:

″Predmet: Odgovor na Va{ predmet br.11-413/2 od 28.12.2001. Kako ~len na VMRO- DPMNE i kandidat za pratenik vo 1990 godina SDSM vo 1991

godina mi montira sudski proces, me izbrka od rabota od 20.05.1991 i mi zabrani da se vra-botam vo visoko nau~nite ustanovi vo dràvata.

Za mojata obespravenost se àlev do pretsedatelot Kiro Gligorov. Toj gi ispora-}a{e moite prestavki do nadle`nite ministerstva za pravda i obrazovanie. Potoa od niv i od Kabinetot dobiva odgovor za prezemenite dejstvija. Vsu{nost, ni{to ne be{e prezemeno kako ~len na VMRO- DPMNE.

Dosega sum se obratil na pretsedatelot Boris Trajkovski. Sekoga{ sum dobival od-govor, deka toj ne e nadleèn. Ne se slu~ilo od negoviot Kabinet da se preprati mojata pre-stavka do nadle`niot ministrer, {to sum ve}e zagrièn.

Bidej}i jas sum edinstvven vo dràvata so edinstveno nau~no iskustvo od Zapad i edinstven doktor koj doktoriral vo Zapad, kako i edinstven ~ovek koj ima samostojni tru-

96

dovi, u~ebnik po ishrana i tri objaveni knigi (Sredozemjeto pradomovina na Evropjanite, Nov Aleksandar Make-donski za tn.Skenderbeg i Odroduvawe na Makedoncite), kako i ~et-vrta kniga Vozobnovuvawe na anti~kite Makedonija, a od Vas dobiv odgovor za nenadle-`nost, e ne{to drugo posredi:

Od Narodniot pravobranitel kako SDSM-ovska institucija bev odbien. Zatoa jas se àlev do Evropskata komisija vo Brisel, koja pi{i deka dràvata treba da gi po~ituva ~ovekovite prava, na {to sledi moja prestavka do pretsedatelot na dràvata. Vo nea go na-pi{av moeto obespravuvawe od pravosudstvoto i visokoto obrazovanie. Vie napi{avte de-ka ne ste nadle`ni za vrabotuvawe, {to ne be{e predmet na moeto barawe.

Spored Ustavo pravosudstvoto i visokoobrazovnite institucii se dràvni, a ne sa-moupravni privatni institucii. Prema toa, pretsedatelot e toj koj preku svoite dràvni institucii moì da dojde do ispolnuvaweto na ~ovekovite prava: sekoj ~ovek da go dobie svoeto mesto vo dràvata. Bidej}i jas sum edinstven ~ovek vo dràvata kaznet od SDSM, a VMRO- DPMNE nema sluh, kako {to vaì za pretsedatelot na dràvata, mene mi preosta-nuva samo edno: SAMO PORADI MOITE NAPISI I KNIGI PROTIV BUGARITE JAS SUM PROGLASEN ZA ANTIBUGARA[. TOKMU PORADI MOJATA ANTIBU-GARA[TINA IMAV SUDIRI VO 1990 I 1991 GODINA. ZNAÎ, jas cel ìvot se bo-rev protiv neprijatelkite na Makedeonija, sega sum kaznet i za antibugara{ a i za anti~ka Makedonija. BLAGODARAM, se e jasno″.(Pretsedatelot ne bil nadleèn za ~ovekovite pr-ava...Me|utoa, tie se mnogu pomal prestap otkolku da se izvr{i predavstvo: Ramkoven dogo-vor vo R.Makedonija bez nikakva recipro~nost na 100% obespravenite Makedonci vo make-donska i brzja~ka Arbanija=Albanija i po{iroko Epir...Nikade ne postoi Finansiska ra-mka bez koja ne vaì Ramkovniot dogovor...Vo Albanija ima Albanci, a vo Makedonija Ma-kedonci: slovenski Makedonci i albanski Makedonci...Zna~i, pove}e nema Makedonci tuku Sloveni.So Ramkovniot dogovor se potvrdi Bukre{tanskiot dogovor: nema Makedonija, bez koja ne moè da ima Makedonci. Tokmu zatoa se zalo`bite na Grcija,bez MK, ...,R.I.)

Na 31.01.2005 do Pretsedatelot na R.Makedonija isprativ ″Predmet: Prestavka za partisko obespravuvawe.

Kako ~len na VMRO-DPMNE bev likvidiran- bez pravo na vrabotuvawe do denes. Tokmu zatoa vo mojata 15-ta kniga ′Homerova Troja na domorodci-tn.Sloveni′ (vo od avtor-ot, R.I.) go naveduvam moeto obespravuvawe. (Toa mu go priloìv vo pismovo, R.I.)

Do Pretsedatelot na dràvava koj e nadleèn za ~ovekovi prava, ja podnesuvam ovaa prestavka za toj da prezemi pravni dejstvija za da prekinat obespravuvawata vr{eni vrz me-ne, za{to se zablagodaruvam″.

5.5.5.5. PREMIER NA VLADA NA R.MAKEDONIJA Na 09.07.1998 do Pretsedatelot na R.Makedonija i Premierot na Vladata na R.Make-

donija se javiv so ″Privatiziranosta na univerzitetite Univerzitetite kako dràvni institucii moraat da doprinesuvaat za razvitokot

na dràvata, {to vaì za sekoja dràva. Za nesre}a na R.Makedonija toa ne e taka. Tokmu zatoa taa be{e i e pretposledna vo SFRJ pred Kosovo i vo Evropa pred Albanija. Ova moè da se vidi vo razvitokot na zemjodelstvoto, sto~arstvoto i veterinarstvoto so svojot naj-nizok stepen na razvitok i so masovnite zaboluvawa kako {to se ligavkata so {apot, bru-celozata, svinskata ~uma, stafilokokozata na sviwite i lu|eto itn.

Seto proizleguva od toa da nastavniot kadar e so interni doktorati so temi za ma-tura i so istorisko zna~ewe za vovedot na trudot koj kaj nas e nau~no zvawe doktor na nauka. Doktoratite se steknati kaj kadar i ustanova koi nikoga{ ne se bavele so nauka, koga se znae deka za nauka e potrebno kapital koj go nema dràvata, a doktoratot e nau~no zvawe. Za izbor na nastavnite zvawa se potrebni nau~ni i stru~ni trudovi koi treba da bidat ob-javeni vo nau~ni ~asopisi {to nevaì kaj nas. Tokmu zatoa trudovite se interni objaveni vo spisanija na fakultetite, bez nau~na i stru~na osnova, {to e lesno da se objavat koga sa-mite se avtori i izdava~ki odbor. Taka na lesen na~in dospevaat do redoven profesor, pro-dolùvaj}i ja tragedijata za ponatamo{nite zaostanuvawa na navedenite oblasti

Zaradi nemawe na kadar bev ispraten od Zemjodelskiot fakultet - Skopje na do{ko-luvawe vo razvieniot svet, kade ima kapital i se bavat so nauka. Rabotev ~etiri godini (od 02.11.1972 do 03.11.1976) kako nau~en sorabotni vo Bavarskiot zavod za sto~arstvo Grub kaj

97

Minhen SR Germanija. Doktorirav na 04.11.1976 vo Univerzitetot za zemjodelski nauki vo Viena- Avstrija i istiot den trgnav za R.Makedonija. Pak, za do postoi mo`nost za nau~en trud doktorat kandidatot mora da ima objaveno dva nau~na truda. Toa go napraviv vo Ger-manija i steknav pravo za doktorat i doktorirav.

Na 07.11.1976 se prijaviv vo Zemjodelskiot fakultet i Zavodot za sto~arstvo i ve-terinarstvo, no zaradi nivna fuzija ne bev primen. Taka mi be{e odgovoreno. No toa vsu-{nost be{e sosem drug problem: tie bile privatizirani za vnatre{niot kadar koj nikoga{ ne se bavel so nauka. Tokmu zatoa do denes ne mi e dozvoleno da objavuvam kaj niv trudovi {to prodolìv da go pravam vo Germanija i jugoslovenskiot ~asopis za sto~arstvo ′Sto~ar-stvo′- Zagreb, kako i vo ′Nova Makedonija′ so obrazloùvawa kako vo dràvata od nesposo-bniot kadar strada stopanstvoto i dràvata. Vkupno sum objavil trudovi i razni napisi pr-eku 100 (sto).

Za licata za koi sum pi{uval za nivnite zlo~ini i nivnata nestru~nost (Ta{ko To-kovski, Nikola Popovski, Nikola Todorovski, Risto Ilkovski itn.), tie mi bea recezenti, mene me odbija i nestru~no gi izvr{ija recenziite, a i li~no me navreduvaa. Tie gi predlo-ìja licata koi kaj niv magistriraa so temi za polamatura i doktoriraa so temi za matura. Toa bea Tanas Trajkovski, Bone Pala{ovski i Vladimir Xabirski vo Zemjodelskiot faku-ltet i Institutot za sto~arstvo, kako i Risto Prodanov vo Veterinarniot fakultet, kako i Petar Bogdanov i Mitre Stojanovski vo Vi{ata zemjodelska {kola vo Bitola:

- Vo 1979 godina bev odbien od Vi{ata zemjodelska {kola za predmetot za koj sum doktoriral, a be{e primeno lice samo so zavr{en zemjodelski fakultet bez da ima obja-veno nieden trud;

- Vo 1990 godina be{e objaven konkurs za predmetot sviwarstvo. Se prijaviv jas. Za-radi mene ne se izvr{i izborot, do denes nema nastavnik i toa mesto }e se potpolni koga }e doktorira nivno lice za maturski trud. Toa mora{e taka da bide koga recezent be{e Ta{ko Tokovski od mene mnogu postar, no pomlad doktor, doktoriral so interen doktorat, bez tru-dovi e nastavnik vo Zemjodelskiot fakultet i se odnesuva kako gazda vo fakultetot;

- Vo 1995 godina bev odbien od Zemjodelskiot fakultet po predmetot govedarstvo, a be{e primeno lice koe rabotelo kaj niv kako veterinaren tehni~ar Tanas Trajkovski, pa zavr{il vonredno Zemjodelski fakultet so 50% od nastavnata programa na redovnite stu-denti, magistriral i doktoriral so temi za pola i matura, nema objaveno nieden samostoen trud i nepoznava stranski jazik. Toa e normalno koga e recezent Ta{ko Tokovski, koj duri e drzok: mojot trud objaven vo Zagreb go napa|a, a trudot na Petar Micevski kako magister-ska rabota i plagijat od mojot trud go veli~i;

- Vo 1996 godina bev odbien od Institutot za sto~arstvo, a be{e primen Bone Pala-{ovski, koj be{e moj pomo{nik, nema objaveno nieden samostoen trud i magistriral i do-ktoriral so temi za pola matura vo Zemjodelski fakultet. Recezenti kako prethodniot pr-edmet govedarstvo- ovoj izbor e govedarstvo;

-Vo 1997 godina bev odbien od Zemjodelskiot fakultet, a be{e primen Vladimir Xabirski koga recezenti bea Nikola Todorovski i Risto Ilkovski. Predmetot be{e ov~a-rstvo, za {to ima magistrirano i doktorirano kaj N.Todorovski i T.Tokovski so temi za polamatura i matura. Toj nema objaveno nieden samostoen trud; Ako se zemi vo predvid deka mentorite (Todorovski i Tokovski) nesmeat da bidat recenzenti, izborot nevaì;

- Vo 1997 godina ne bev primen vo Vi{ata zemjodelska {kola po predmetot sviwar-stvo, a be{e nazna~eno liceto Mitre Stojanovski, koj magistriral i doktoriral vo Zemjo-delskiot fakultet so temi za pola i matura, a nema objaveno nieden samostoen trud. (Vo [kolata za se e glaven nositel vet.lekar Boris Angelkov poradi koga se trujat studentki ...,R.I.)

Osven toa, imam podneseno drugi barawa za priem vo Zemjodelskiot i Veterinar-niot fakultet, kako i Vi{ata zemjodelska {kola. No na niv ne sum dobil odgovor. Ova e potkrepa za privatiziranosta na ovie institucii.

Sum izdal skripta za govedata, izleguva od pe~at mojata kniga za potekloto na naro-dite i se priprema nova: moj napis vo ′Ve~er′ od 05.05. 1998, kade stoi nema Sloveni, Ale-ksandar Makedonski go sozdal koine (starogr~kiot jazik), Homer pi{el na slovenski jazik,

98

Kiril go reformiral koine i toj ne sozdal novo pismo (prevodot falsifika)- nie sme av-tohton narod itn.″.

″Republika Makedonija Vlada na Republika Makedonija- Slu`ba za pretstavki- Br.11-571/3 29.07.1998 Skopje

Do G-din. Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovskibr.6/21 Bitola Vo vrska so Va{ata informacija upatena do pretsedatelot na Republikata koja e

dostavena na postapuvawe na ovaa Slu`ba istata ja dostavivme za informirawe i postapu-vawe do Republi~kata prosvetna inspekcija so cel soglasno nivnite zakonski ovlastuvawa i mo`nosti a vo zavisnost od osnovanosta, soglasno Zakonot, za nivnoto postapuvawe da bi-dete izvesteni. Rakovoditel Dobrosav Ku~era″ (Od nea, kako i Premierot ni{to ne dobiv. Problemot bil eden: jas sum bil Makedonec, R.I.)

Na 21.12.1998 do Premierot na R.Makedonija isprativ ″Protest za samovolijata na SDSM.

Kako ~len na VMRO-DPMNE i kandidat za pratenik od 1990 go-dina sum obespra-ven, o{teten i uni{ten. Toa se ogleda za slednite tri nepravdi za koi vlasta na SDSM ne-ma{e sluh za nivnoto sproveduvawe:

1. Vo 1990 godina bev nasilno premesten na ponisko rabotno mesto vo ZIK ′Pela-gonija′- Bitola za moite protesti za uni{tuvaweto na Kombinatot od 1977 godina od strana na ~lenot na CK SKJ i CK SKM Vangel Gaga~ev, za kogo sum pi{uval vo mnogu napisi, a po-sledniot be{e vo ′Makedonija denes′ vo neomvri 1998 godina, zlostor za Oktomvriskata na-grada. Sporot go dobiv i vo Vrhovnniot sud na Makedonija, no toj do denes ne e izvr{en za-radi nasilni~kiot odnos na pretsedatelot na Okru`niot sud Boìdar Ko~ov i negovite sopariski izvr{iteli: Risto Georgievski, Branko Cokinski, Blagoj Stojkovski i Vladi-mir Atanasov.

2. Vo 1991 godina podnesov dokumenti za generalen direktor na Kombinatot i neza-konskiot postaven za generalen direktor, Vangel Gaga~ev, mi montira sudski proces, koj 100% e bez osnova. Zatoa protestirav do Pretsedatelot na Izvr{niot sovet na SRM, akade-mik prof. dr. Nikola Klusev, a od negoviot kabinet dobiv predmet od 03.05.1991 vo koi stoi deka nema dokazi i fakti. Toa ne im pre~i i jas zaedno so rakovoditelot na farmata sum izbrkan od rabota. Iako rakovoditelot na farmata be{e obvinet za pote{ki i pove}e de-la, toj be{e primen na rabota na isto rabotno mesto i go primi svoeto obe{tetuvawe, {to za mene ne vaè{e, oti sudiite koi go re{avaa sporot vo moja polza bea site izemeni, a jas go izgubiv pravoto nasilnicite da baram da bidat izemeni. Nasilnici bea: Risto Geor-gievski, Branko Cokinski, Nikola Nikolovski vo Okru`niot sud, no i drugite navedeni pod br.1, za koi duri podnesov krivi~na prijava. Toa nim ne im pre~i i zaedno so sudijata od Op{tinskiot sud Blagoj Donovski, za kogo tri pati ne be{e prifateno moeto barawe za iz-emawe od pretsedatelot na Op{tinskiot sud Du{ko Jankulovski, toj nepre~eno sudi. @alo-sno e da se vidi kako vo nivnite re{enija postoi samo edna stranka, Kombinatot, a jas vo op{to kako da ne postojam. Tragedijata da e pogolema, Vrhovniot sud raspravaj}i po mojot predmet, toj go obvinuva Okru`niot sud kako toj ne si ja obavil svojata zada~a, kako deloto e montirano i se ispra}aat predmeti koi ne se dozavr{eni. Toa se slu~i zaradi potkupu-vawe na na{iot advokat Icko Dimovski, koj namerno ja zakasna àlbata za da go izgubam sporot. Za nego podnesov krivi~na prijava, no za obvinitelstvoto toj ni{to lo{o ne napra-vil. Na krajot ja zape~ati mojata sudbina pretsedatelot Boìdar Ko~ov, koj kako sudija e predrzok. Od vkupno 13 re{enija, zapo~nuvaj}i od Hristina Beleva, 7 se vo moja {teta, a 6 vo moja polza. Zna~i, ist predmet za razli~ni ispolitizirani sudii sprotivni odluki. Toa e normalno koga direktorot ima svoj prv bra~ed sudija vo Okru`niot sud, a potoa vo Vrho-vniot sud nasilnikot Vangel Gaga~ev, koj mi se zakanuva{e za{to javno sum go napa|al ne-goviot bra~ed, direktorot. Zna~i, jas bez osnova sum isfrlen na ulica bez sredstva za ì-veewe od 20.05.1991.

3. Kako nau~en sorabotnik vo Minhen i doktor na nauki od Viena, se vrativ vo dr-àvata da i pomognam, koja e zaostanata, nema kadar i se nao|a{e vo SFRJ samo pred Ko-sovo, a denes e samo pred Albanija. Mojata diploma i iskustva bea osnova za pre~ka na moja-ta ponatamo{na dejnost. Vo 1977 godina bev odbien od Zemjodelskiot fakultet i negoviot sto~arski institut. Za da ne moàm da napreduvam ne mi dozvolija da objavuvam trudovi vo

99

nivnoto spisanie, pa zatoa objavuvav vo Germanija i jugoslovenskiot ~asopis ′Sto~arstvo′ od Zagreb. Osven toa pi{uvav vo ′Nova Makedonija′ do 1990 godina(potoa bev nepoèlen ka-ko ~len na VMRO-DPMNE, od 1998 godina sum vo negoviot sovet) za propadnatite investi-cii i zo{to Makedonija e na najnisko ravni{te. Se borev protiv vinovnicite za nesre}no-to sto~arstvo: Kiril Ristevski, Nikola Todorovski, Zora Xabirska, Nikola Popovski, Boris Angelkov, Risto Ilkovski, Ta{ko Tokovski itn. Tie se vinovnici za nejzinata za-ostanetos. No tie mi se odmazduvaat: vo 1990 godina bev odbien od Zemjodelskiot fakultet po predmetot sviwarstvo, predmet koj do denes nema nastavnik. Recezent be{e Ta{ko Toko-vski. Vo 1995 godina bev odbien pak vo Zemjodelskiot fakultet, a be{e primeno vnatre{no lice Tanas Trajkovski bez nieden samostoen trud. Recezent be{e Ta{ko Tokovski. Vo 1996 godina bev odbien po istiot predmet govedarstvo no sega vo institutot za sto~arstvo bez da se izvr{i recenzija. Zna~i, se prifa}a na Ta{ko Tokovski, a be{e primen mojot pomo{nik Bone Pala{ovski. Toj nema nieden samostoen trud. Vo 1997 godina bev odbien od Veteri-narniot fakultet za predmetot na koj sum doktoriral vo Viena ishrana, a e primeno vna-tre{no lice koe nema vrska so ishrana, Risto Prodanov i toj nema objaveno nieden samo-stoen trud. Recezent be{e Nikola Popovski koj kako agronom predava predmet za veteri-naren lekar. Koga toj moì, moì i nesoodvetno lice da predava ishrana. Vo 1998 godina vo Zemjodelskiot fakultet bev odbien od ov~arstvo a be{e primen sinot na Zora Xabirska, Vladimir Xabirski, koj (magistriral i) doktoriral vo 1998 godina kaj Nikola Todorovski i Ta{ko Tokovski, a recezenti mu bea dvata navedeni i Risto Ilkovski. Zna~i, toa {to ne e dozvoleno so zakonot. Toj nema objaveno nieden samostoen trud. Vo 1998 godina bev odbien od Veterinarniot fakultet, a be{e primen za specijalno sto~arstvo Mihajlo Adamov dete na generalen direktor na ′Skopsko pole′ mnogu slab student, nema objaveno nieden samo-stoen trud i doktoratot nema vrska so predmetot. Ovde recezenti bea Nikola Popovski, Risto Ilkovski. Tie ne izvr{ija recenzija (tuku samo gi navedija naslovite na zaedni~kite pisanija, R.I.), jas sum odbien, a primija vnatre{no lice. Vo Vi{ata zemjodelska {kola vo Bitola sum odbien vo 1979 i 1997 godina, a zaradi Boris Angelkov se primeni agronomot bez nieden trud Petar Bogdanov i d-r Mitre Stojanovski so interen doktorat kako drugite navedeni koi doktorirale na Zemjodelskiot fakultet. Zna~i, se primeni lica so interni doktorati i bez objaven nieden samostoen trud. Nivnite doktorati se so tema za matura i zatoa se krijat kako patenti od javnata stru~na i nau~na sredina. Koga tie ne se objaveni, tie ne se doktori na nauka. Zna~i, moeto odbivawe e samo nasilni~ki ~in. Za toa sum pro-testiral do univerzitetite, sum objavuval napisi. Moite protesti do Pretsedatelot na dr-àvata i Vladata zavr{uvale kaj ministerstvoto za obrazovanie. Za primer }e go navedam moeto posledno pismo isprateno do Pretsedaelot na R.Makedonija (istoto go dobil i pre-mierot Lup~o Georgievski, Makedonomrzec, R.I.), koe e preprarteno do Vladata.Taa so pre-dmet br.II-571/3 od 29.07.1998 mi soop{tuva kako mojot predmet bil ispraten do Republi-~kata prosvetna inspekcija, od koja do denes nemam dobieno odgovor. (Kako i od Vladata na Makedonomrzecot, R.I.) Kako pod broj 4 bi go navel predmetot so inspekcijata za urbanizam i grade`ni-{tvo, kako mojot sosed go ru{i yidot na na{ata ku}a, na na{e mesto gradi svoj objekt, za-{to nema dozvola za gradba i tamu toa ne e dozvoleno. Taka toj objekt ne e ru{en, pozadi na-{ata ku}a }e gradi drug objekt, za{to nie }e morame na{ata ku}a da ja pomestime po na istok za pola metar, zna~i taa da ja krenime na ramo, {to }e ovozmoì ispolnuvawe na uslovite na gradba. Za istoto e ispraten moj predmet do Va{iot minister za urbanizam.

Dosega sum gi registriral zlo~incite vo dràvata, koi go uni{tija zemjodelstvoto, sum objavil samo samostojni trudovi, sum izdal skripta za ishrana na govedata i vo avgust izleze mojata kniga′Sredozemjeto pradomovina na Evropjanite′(nikoga{ nemalo Sloveni...)

Vo nade` da se po~ituvaat zakonite, se zablagodaruvam″. Na 23.01.1999 do Premierot na Vlada na R.Makedonija isprativ ″Predmet: Zamo-

lnica za mojot protest od 21.12.1998. Na 21.12.1998 Vi isprativ protest pod naslov protest za samovolijata na SDSM. Vo

nego navediv kako jas kako ~len na VMRO-DPMNE i kandidat za pratenik od 1990 godina sum obespraven, o{teten i uni{ten. Isto taka, jas sum edinstven vo dràvata koj sum dobra-zovan vo Evropa, vo koja se nastojuva taa da vleze: vo Minhen sum rabotel ~etiri godini ka-

100

ko nau~en sorabotnik i doktorirav vo Viena na Univerzitetot za zemjodelski nauki. Toa zna~i, samo jas vo dràvata gi ispolnuvam uslovite za razre{uvawe na problemite vo zemjo-delstvoto, za{to sum pi{uval vo moite samostojni trudovi i napisi vo dràvata Hrvatska i Germanija.Tokmu moeto evropsko obrazovanie mi sozdade mnogu ìvotni problemi. Toa zaedno so moeto ~lenstvo vo VMRO-DPMNE i od 1998 godina ~lenuvaweto na sovetot vo ista partija mi go ote`naa moeto ponatamo{no ìveewe.

Za moite stavovi kako treba da se razviva evropskoto zemjodelstvo moè da se vidi vo preku 100-te objaveni vo javnosta moi stavovi, koi za àl ne se prifa}a od dosega{noto socijalisti~ko viduvawe na stopanstvoto, komunisti~ko odnesuvawe i sproveduvawe na ne-nacionlna ekonomija. (Toj go mrazel makedonskoto, nacionalnoto..., R.I.)

Osven toa, imam izdadeno skripta za ishrana na govedata. Govedarstvoto e osnova za progresot na dràvata: najdobar reon osven streèvskiot za proizvodstvo na mleko i meso e mariovskiot za proizvodstvo za meso itn. Ovaa postoi vo drugi reoni. Sledi sviwar-stvoto. Ov~arstvoto e dokaz na zapostanatost, a proizvodstvotoa na jajca e nepoèlno kako konkurencija na ishrana na ~ovekot.

Sum objavil kniga za potekloto na narodite ′Sredozemjeto pradomovina na Evropja-nite′ vo 1998, a ovaa godina izleguva vtoro izdanie: knigata Vi ja isprativ so posveta. Vo nea se gleda kako nepostoj nacionalen gen i narodite se ve{ta~ka tvorba na interesni sfe-rni vlijanija so zlo~ine~ki dela. (Toj bil Makedonomrzec, R.I.)

Vo edno ne sakam da gi prifatam stavovite na jugoslovenot \or|i Kotevski, koj Ma-kedoncite go brkaa vo Avstralija, koj e najglasno govornik protiv mene vo partijata. Toj postana ~len na VMRO-DPMNE kako semejna `drepka na bra}ata. Toj ima li~en interes da bide protiv mene: negovata sopruga be{e incijator da mu izbrkaat od ~lenstvoto na SKM, taa e sou~esnik za moeto brkawe od rabota od ZK ′Pelagonija′ (taa kako ~len na Rabotni-~kiot sovet zboruva{e se najlo{o i glasa{e da me izbrkaat). Taa e najslab student, nikakov rabotnik, magistrira so tema za pola matura i (po moeto brkawe, R.I.) doktorira so tema za matura na Zemjodelskiot fakultet,{to e praksa vo toj fakultet, koalicirale so sega{niot minister za zemjodelie za koj sum pi{el i zaedno se moi neprijateli. Taa e Gorica Kotev-ska, direktor na Tantarovata agencija za zemjodelstvo, vo Bitola. (Taa vo nea ne saka{e da me vraboti, da se istrebam...,R.I.). Isto taka, neprifa}am proizvolni kleveti od semejniot komitet na VMRO- DPMNE. Od niv, kako od Gorica Kotevska, }e ima {teta samo dr`vata. (Niv gi interesiralo i denes niv gi zanima samo li~noto, R.I.)

Vo nade` da se razgleda mojot protest od 21.12.2008 blagodaram″. Na 18.03.1999 do Premierot na Vlada na R.Makedonija isprativ pismo, so sleden te-

kst: ″Po~ituvani Premiere Vo 1999 godina, koga se sozdava{e partijata VMRO-DPMNE nieden od kadrite ne

saka{e da se vklu~i vo taa partija. Jas dobrovolno pristapiv vo partijata i bev i sum edi-nstven koj sum doktoriral vo Viena Avstrija a rabotev ~etiri godini kako nau~en sorabo-tnik vo Minhen. Isto taka, jas bev kandidat za pratenik vo 1990 godina. Koga se sozdava{e sovetot na partijata vo 1998 godina se priklu~iv isto taka vo nego.

Ne me za~uduva {to ne bev predloèn i izbran za minister po zemjodelie, a toa po-stana doktorot na nauka so tema za matura Vladimir Xabirski, koj doktorira vo 1998 go-dina i tek toga{ postanal ~len na sovetot na partijata, koj nema samostojni trudovi, nitu kniga izdadeno (jas imam samostojni trudovi objaveni von dràvata, imam izdadeno dve kni-gi: skripta za ishrana na govedata, Sredozemjeto pradomovina na Evropjanite - taa ja dobi-vte od mene. Osven toa imam svoi proizvodi vo ′Bentomak′- Kriva Palanka, na moj predlog se podigna od mojot prv bratu~ed fabrika za dobito~na hrana vo s.Dolenci- Demir Hisar (bidej}i toj samiot se samovlno rabote{e, propadna, R.I.) i na moj predlog se spravuva ′Kvasko′, preparat za podsiruvawe na mleko vo AD Fabrika za kvasec i alkohol- Bitola. Tokmu zaradi ministerot farmite ostanaa bez p~enka, {to dosega ne be{e slu~aj itn. Isto taka, ne se lutam {to se prifati da bide direktor soprugata na jugoslovenot \or|i Kotev-ski vo Tantarovata agencija. Nitu {to ne sum vklu~en vo ni{to vo Va{ite kombinatoriki.

Jas se obrativ do Vas so moi predmeti, so koi samo barav da se po~ituva zakonot, da prekine da bidam obespraven i bez rabota od 1991 godina tokmu samo kako ~len na VMRO-DPMNE, {to vaì i za mojata nepoèlnost vo privatiziranite univerziteti od vrabote-

101

nite kako nivno nasledno pravo. Za istoto se obra}am do Ministrstvoto za pravda i obra-zovanie. Tie, kako {to me odbivaa od SDSM kako ~len na VMRO-DPMNE, toa samo prodo-lùva i se zapra{uvam dali vo ovaa dràva postoi pravda i ~ove~nost. Se nadevam da ova ne e problem so moite stavovi objaveni napisi i izdadeni knigi za ve{ta~kite narodi, koi do denes i nanesuvaat zlo na Makedoncite i Makedonija. (Lup~o Georgievski gi mrazel make-donskite Makedonci, toj bil samo Bugarin, ima bugarsko dràvjanstvo, R.I.)

Vo nade` da prezeme dejstvija ministerot za pravda i obrazovanie,sekako vo sklad so zakonite i interes na dràvata, se zablagodaruvam″

Na 25.09.1999 do ministerot za odbrana, koj kako VMRO-DPMNE -ec be{e prv pre-mier vo dràvata i pretsedatel na Sovetot na partijata, isprativ pismo do nego. Toa be{e nazna~eno do pretsedatelot na Sovetot na VMRO-DPMNE Akad. prof. dr. Nikola Klusev. Toj be{e ispraten na Goli Otok, a spored negovata izjava toj i ne znael zo{to toa se slu-~ilo:

″Po~ituvani Ministar za odbrana Vi se obra}am kako ~len na Sovetot na VMRO-DPMNE i ~len na istata partija od

1990 godina, koga bev i kandidat za pratenik, a izgubiv od Jakim Ivanovski za 166 glasovi. Mojata aktivnost mi donese golemi nezgodi i nepravdi: I ostanav bez rabota od 1991 godina i II nemam pravo na vrabotuvawe.

Vo 1991 godina podnesov dokumenti za generalen direktor na ZK ′Pelagonija′- Bi-tola. Direktorot Vangel Gaga~ev mi montira sudski proces. Bidej}i jas znaev deka }e bidam izbrkan od rabota, Vi se obrativ kako na Pretsedatel na Izvr{niot sovet na SRM. Od Va-{iot kabinet be{e soop{teno, deka nema fakti i dokazi. Jas bev izbrkan i vo sudskiot proces koj trae{e do noemvri 1996 godina predmetot od Va{iot kabinet be{e ′zaginuvan′, pa zatoa jas nahnadno bev primoran toj da go priloùvam. Sudskiot proces go izgubiv koga Vangel Gaga~ev postana sovetnik od SDSM vo Gradskoto sobranie Bitola i negoviot prv bra~ed e vrhoven sudija: od 13 odluki 6 se vo moja polza i 7 se protiv mene, oti go izgubiv pravoto da izzemam sudii, a site sudii koi re{avaa vomoja polza bea promeneti. Imav pod-neseno tu`ba vo Strazburg kako prv od dràvata, no mojot predmet e postar 6 meseci (za R. Makedonija vaì 10.april 1997 godina) i zatoa bev odbien godinava.

Jas doktorirav vo Viena Avstrija i rabotev nau~en sorabotnik vo Minhen od 02.11. 1972 do 04.11.1976. Bidej}i dràvata toga{ i denes nema kadar na Zemjodelski fakultet, od kogo bev ispraten na dousovr{uva-we, se vrativ vo dràvata na 07.11.1972. Se prijaviv vo fakultetot i nivniot institut, no bev odbien, pa morav da se vrabotam vo Kombinatot na 24.01.1977 godina.

Vo 1979 godina bev odbien od konkursot od Vi{ata zemjodelska {kola vo Bitola, 1990 godina na Zemjodelskiot fakultet, 1995 godina na istiot, pa sledat 1996 na Zemjodel-skiot, 1996 godina na Veterinarniot, 1997 godina na Zemjodelskiot, 1997 godina na Zemjode-lskiot fakultet i Institutot za sto~arstvo, 1998 godina na Zemjodelskiot i Veterinar-niot fakultet. Sekoga{ sum nepoèlen, iako primenite kandidati se vnatre{ni lica, so interni i neobjaveni doktorati so istoriski temi, nemaat objaveni trudovi von ustanovata kade rabotat i nivnite ′trudovi′ se samo istoriski i voglavno soop{tenija, nemaat obja-veno niedna skripta nitu kniga: jas sum objavuval samo vo Germanija i Hrvatska (ne mi be{e dozvoleno da objavuvam vo dràvata), imam izdadeno skripta ′Ishrana na govedata′, kniga ′Sredozemjeto pradomovina na Evropjanite′ (Vi ja isprativ po pratenikot Vesna vo 1998 go-dina) i imam objaveno istoriski napisi. Samo za napomena: koga se javiv na konkurs vo 1990 godina za sviwarstvo, zaradi mene ne be{e izvr{en izborot i zatoa do denes predmetot ne-ma nastavnik i sega sum na konkurs za predmetot po govedarstvo na Zemjodelskiot fakultet.

Molam da mi se pomogni za obnovuvawe na procesot i primawe na rabota″. (Ovoj bil kako pretsedatelot na VMRO-DPMNE. Pretsedatelot go sru{il i prviot premier, duri i vo polza na SDSM partijata VMRO-DPMNE izleze od parlamentot, i toa za da se opla~ka narodot. Sledi da gi kazni ~lenovite na VMRO-DPMNE koi protestirale protiv Bukr-e{tanskiot dogovor. Pa Lup~o Georgievski bil Bugarin a i arami{te, R.I.)

Na 10.12.1999 do premierot imav ″Predmet: Molba za razre{uva-we na mojata obe-spravenost od 1990 godina kako ~len na VMRO-DPMNE.

102

Koga se osnova{e partijata VMRO-DPMNE vo 1990 godina, koga ne sakaa da i se priklu~at visokoobrazovani kadri, jas dobrovolno se priklu~iv, bev kandidat za pratenik na Parlamentarnite izbori vo 1990 godina i od 1998 godina ~len na Sovetot na partijata.

Samata 1990 godina za mene postana nesre}na, oti kako ~len na VMRO-DPMNE bev ponièn i bez osnova preraspodelen na ponisko rabotno mesto kako kazna za moeto ~len-stvo. Slednata godina mi se montira sudski proces i od taa godina sum bez raboten odnos, bez mo`nost kako ~len na partijata da se vrabotam. Za ova pi{uvav vo vesnikot ′Nova Ma-kedonija′ na 4 i 5 dekemvri 1999 godina.

Istata 1990 godina se javiv na konkurs vo Zemjodelski fakultet- Skopje, od koj bev ispraten na do{koluvawe vo Germanija i Avstrija, bev odbien i nepoèlen kako ~len na partijata. Toa se povtori vo site sledni godini vo istiot fakultet, Veterinarniot fakul-tet, Institutot za sto~arstvo, no i so tajnite konkursi na Vi{ata zemjodelska {kola- Bi-tola tamu bev nepoèlen.

Ovde se izbiraa lica so interni doktorati so istoriski temi za doktorat, koi ne se objaveni za da bidat dostapni do nau~nata i stru~nata javnost, so toa da bidat priznati ka-ko doktorati i nemaat objaveno nitu eden samostoen trud: site nivni ′trudovi′ se objaveni samo vo nivni spisanija. Jas doktorirav vo Viena 1976 po ~etirigodi{noto rabotewe kako nau~en sorabotnik vo Minhen, doktoratot mi e objaven vo Minhen, sum avtor na samostojni trudovi site objaveni von dràvata (vo dràvata ne mi e dozvoleno da objavuvam), imam iz-dadeno skripta ′Ishrana na govedata′ (drugite kandidati i recenzenti nemaat izdadeno bi-lo kakva skripta ili kniga) i sum avtor na knigata ′Sredozemjeto pradomovina na Evropja-nite′ (taa Vi ja imam isprateno). Jas sum odbien,a se primeni vnatre{ni lica i neprijateli na knigata: Risto Pr-odanov (Veterinaren fakultet), Mihajlo Adamov (Veterinaren fakultet), Tanas Trajkov-ski (Zemjodelski fakultet), Vladimir Xabirski (Zemjodelski fakultet), Bone Pala{ov-ski (Institut za sto~arstvo), Mitre Stojanovski (Vi{a zemjodelska {kola) itn. Ova se ostvaruva, bidej}i ovie recenzenti se potkupeni od strana na direktorot na ZK ′Pelago-nija′- Bitola za kogo sum podnesuval mnogu krivi~ni prijavi kako uni{tuva~ na Kombina-tot, no i samite recezenti se li~no protiv mene, oti niv gi registrirav so svoi trudovi i napisi kako vinovnici za site propadnati investicii vo sto~arstvoto, koi nikoga{ ne se bavele so nauka i struka, do denes tie se profesori vo navedenite institucii, a drà-vata vo SFRJ be{e samo pred SAP Kosovo i denes e samo pred Albanija. Ovie lica obrazuvaat novi kadri, kaj niv steknuvaat magistraturi i doktorati, a seto toa e tragedija. Toe se sle-dnite uni{tuva~i na sto~arstvoto, na koi }e mora da im se zabrani so nivnata ponata-mo{na dejnost: Na Zemjodelski fakultet Nikola Todorovski i Ta{ko Tokovski, na Vete-rinarniot fakultet Nikola Popovski i Risto Ilkovski. Ovie se javuvaat vo sekoja recen-zija, koi se la`govci i podmitlivi. Tie so toa samo steknuvaat i dobivaat pari od niv pred-loèniot kandidat. Zna~i, recenziite i izborot se samo privatni, a ne dràvni.

Kon ovie bi se nadovrzal i Pretsedatelot na Institutot za sto~arstvo koj e vino-ven za nemaweto kadar vo taa ustanova, direktorot na Veterinarniot institut kako sou~e-snik za ra{ireni bolesti kaj ìvotnite i veterinarniot lekar Boris Angelkov vo Vi{ata {kola Bitola, koj ne uspeal da specijalizira vo Belgrad, ni da magistrira vo Zagreb, a sega ′doktoriral′ vo Zagreb {to e sram za nau~nata i stru~nata misla.

Zna~i, jas sum uni{ten od ovie totalni nesposobni lica kako nivni li~en stav i ko-rist so interes, a jas toa nemoàm da go spre~am tokmu zaradi mojata povrzanost so parti-jata od 1990 godina.

Vo nade` da se prezemi ne{to vo vrska so mojata molba, se zablagodaruvam″. Na 09.09.2006 isprativ do ″Javen obvinitel na R.Makedonija Za: Falsifikatorite

(la`govcite) vo Zemjodelski fakultet Skopje Od: D-r Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21...KRIV^NA PRIJAVA

Za liceto Tanas Trajkovski, koj kako vr{itel na nastavnik vo Zemjodelski fakul-tet- Skopje, ne gi ispolnuva uslovite predvideni vo Zakonot za visoko obrazovanie na R. Makedonija. Isto taka, za toj da bide predloèn i izbran nastavnik vo istiot fakultet, toa se vr{i so falsifikat. Imeno, toj nema objaveno nieden samostoen trud, nitu eden sa-mostoen napis, a toj e predloèn i izbran so falsifikat, vo kogo stojat ~etirieset i ~e-

103

tiri (44) trudovi. So krivi~nata prijava se predlaga na liceto Tanas Trajkovski da mu prestani rabotniot odnos nastavnik po site zvawa, kaznat soou~esnicite za napraveniot falsifikat so kogo toj e predloèn i izbran za nastavnik. So ova }e prekinat da mu se na-nesuvaat {teti na makedonskoto stopanstvo, koi poradi li~ni celi toj se najduva na naj-nisko mesto. O b r a z l o ` e n i e

Liceto Tanas Trajkovski bilo vraboteno kako veterinaren tehni~ar vo Zemjodels-koto stopanstvo na Zemjodelskiot fakultet- Skopje. Ova bilo povod toj da zavr{i Zemjode-lski fakultet. Od ova toj ne bil zadovolen, toj magistriral i doktoriral za tema za pola-matura i matura. Kako potvrda za navedenoto, negovata magisterska i doktorska rabota ne bile objaveni. So toa {to tie ne bile javni, zna~i objaveni, {to bile osnov za steknuvawe na nau~nite zvawa magister i doktor, toj ne magistriral, nitu doktoriral. Tokmu zatoa ne-govite ′trudovi′ kako takvi se krijat od nau~nata i stru~nata javnost. Vsu{nost, tie bile i se samo interni pisarii, kako {to bile i se nositelite na tie zvawa. Vakov bilo liceto Risto Ilkovski.

Ovoj magistriral i doktoriral kaj nastaven predmet kogo go predavalo lice, koj ne bil magister, nitu doktor. Vsu{nost, toj bil samo so zavr{en Zemjodelski fakultet. Bidej-}i Zemjodelski fakultet za predmetot nemalo nastaven kadar, toj ne moèl da bide magi-ster i doktor. Ova nego ne mu pre~i, kaj nego da magistrira i doktorira Tanas Trajkovski, so {to se privatizirala kadrovata politika na Zemjodelskiot fakultet samo za li~ni ce-li. Ova bilo osnov na dràvata da i se nanesuvaat {teti od lica laici vo strukata i nauka-ta, poradi{to R.Makedonija e na najnisko ravni{te vo govedarstvoto, so te{ki posledici.

Postapkata e najednostavna. Iako liceto Risto Ilkovski bil ′tatko′ na magistra-terata i doktoratot na liceto Tanas Trajkovski, nego ne mu pre~i i toa samo za li~ni celi, toj Tanas Trajkovski vo 1995 godina da go predloì za docent i da bide izbran. Naprotiv, podnesitelot na krivi~nata prijava koj rabotel 4 godini vo nau~na ustanova vo Germanija i doktoriral vo Viena Avstrija da go odbie.Ovoj do denes ima objaveno osumnaeset knigi so okolu 5000 strani i preku 200 trudovi i napisi: trudovite i napisite se objaveni vo Germa-nija i Hrvatska,oti nego vo R.Makedonija ne mu bilo dozvoleno da objavuva, {to pismeno mu go soop{til Risto Ilkovski. Vakvata postapka bila osnova, vnatre{nite lica me|usebno sami da se predagaat: jas tebe, ti mene.

Tanas Trajkovski, bez toj ni{to da ne raboti, na ist na~in bil predloèn i izbran za vonreden profesor.

Na 13.11.2002 be{e objaven konkurs za istiot predmet. Bidej}i na nego se prijavil i podnesitelot na krivi~nata prijava, konkursot bil rasturen, praksa {to se sproveduva od istiot fakultet redovno od 1990 godina. Na 10.10.2003 e podnesena tu`ba P.br.3555/03 vo Osnovniot sud Skopje I Skopje, a go sudi sudivkata Dragica Sapunxiska...Bidej}i konkursi-te bile samo od formalen karakter, podnesitelot na krivi~nata prijava nema {to da bara. Zemjodelski fakultet bil samopupravna intersna zaednica, koja ne bila i ne e vo sostojba da se natprevaruva, opstojuvaj}i samo socijalna ustanova za zgriùvawe na nedooformeni li~nosti, koi ne se vo sostojba da se nosat so problemite vo sto~arstvoto.

Sledi nov konkurs na 02.04.2004, pa tu`ba P.br.3556/04, so prva rasprava duri na 31.10.2005, kaj sudijata Vlatko Samarxiski. Na 07.09.2006 tuìtelot dobil Presuda, so koja go izgubil sporot. Istiot den bila ispratena àlba na tuìtelot, vo koja e navedeno, vo Presudata ima samo edna stranka, tuèniot. Tokmu vo ovaa sudska postapka se utvrdi, deka Tanas Trajkovski bil izbran so falsifikat. Toj nemal nieden samostoen trud, nitu sa-mostoen napis. Duri toj nemal nieden grupen trud, nitu grupen napis. Vo Biltenot na Uni-verzitetot ′Sv.Kiril i Metodij′ vo Skopje br. 854, od 10 juni 2004 godina ima grupni pi-sarii objaveni vo negoviot fakultet, site za osnovno osmogodi{no u~ili{te. Pod broj 3 go nema (se laè), pod 6 vo pe~at, pod 9 vo pe~at, pod 10 vo pe~at, pod 11 vo pe~at. Vo listata se naredeni po red do (so) broj 11. Za niv nema nikakva recenzija. Ova bilo poradi toa{to vo niv nema ni{to uka i nauka, tuku samo interni pisarii. Najbitno e {to toj kone~no sfatil deka toj kako penzioner trebalo ne{to da raboti, pa sklepale pisarii, samo site vo pe~at. Bitni se samo objavenite. Ovie zaedno se samo 6 pisarii. Zna~i, penzioniraniot veteri-naren tehni~ar so svoite sopisarxii objavile samo 6 pisarii. Tokmu so vakvi pisarii se izigruva Zakonot za visokobrazovanie. Ova se povrduva so toa {to ako pet avtori imaat po

104

pet pisarii, vkupno se dvaeset i pet: 5 h 5 = 25. Ovde sostojbata e sosema druga. Site tie pet pisarxii, vkupno imaat samo pet pisarii. So ovie vkupno pet pisarii pisarxiite bile za-dovolni, {to vaì i za Zakonot za visokobrazovanie, a otsekoga{ e izigrana dràvata. I ovde se javuva Risto Ilkovski. Bidej}i toj na Tanas Trajkovski mu bil ′tatko′ na do-ktoratot, toj ne smeel da bide recezent. Samo koga se e samo od interes, toj i ovde e receze-nt, pretsedatel. Zatoa samo od li~ni interesi vo zaklu~okot i predlogot stoi: ′Vrz osnova na dosega{nata celokupna aktivnost na d-r Tanas Trajkovski vo oblasta na nastavnata, na-u~nata i aplikaciona dejnost i objavenite trudovi do izborot docent i vonreden profesor i potoa do denes (44 trudovi), imaj}i go predvid Zakonot za visoko obrazovanie, Pravilni-kot za izbor na nastavnici pri Univerzitetot >Sv.Kiril i Metodij< vo Skopje, Statutot na Zemjodelskiot fakultet, objaveniot konkurs i prijavenite kandidati, ~lenovi na Recen-zovata komisija imaat osobena ~est i zadovolstvo da mu predloàt na Nastavno- nau~niot sovet na Zemjodeskiot fakultet, da go izbere d-r Tanas Tr-ajkovski, dosega{en vonreden pr-ofesor, vo zvaweto redoven profesor po predmetot goverdarstvo′.

Se gleda, ′tatenceto′ si go izbira ′detenceto′. Bidej}i na podnesitelot na krivi~na-ta prijava ′tatkovcite′ bile vo Germanija i Avstrija, toj (kako sirak) go izgubil pravoto da bide izbran. Ama koga podnesitelot na krivi~nata prijava vo Viena polaga{e zakletva, de-ka ako doktorot laè..., nego }e mu se odzeme doktoratot. Bidej}i Tanas Trajkovski laè, toj ne moè i ne smee da bide doktor. Pa toj i ne e doktor. Koga negoviot doktorat se krie, i negoviot doktorat e skrien- go nema.

Ova toj samiot ne go pravi. Falsifikatot e na recenzentot...Tokmu zatoa, Tanas Tr-ajkovski mora da go izgubi svoeto rabotno mesto, koe nikoga{ ne go zasluùval, i kaznat so-u~esnicite. 09.09/2006 Bitola D-r Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21...″. Na 09.09.2006 podnesov za ″P.br.3556/2004 Osnoven sud Skopje I Skopje Predmet: Prilog kon @albata do Apelacioniot sud od 07.09.2006

Vo @albata navediv za moite za moite barawa da bidam osloboden od tro{ocite za sudot i zastapnikot i toa do moeto vrabotuvawe. Sudijata ne mi ukaà {to jas trebada pri-loàm, {to e negova obvrska...Vo sudskata postapka se odrà samo edna rasprava, drugite bea samo li~ni sretnuvawa- gubewe vreme. Poradi navedenoto, jas priznavam samo edna ra-sprava, na koja se donese ona {to be{e soop{teno na 03.05.2006, samo za edna strana- tuè-niot.

Vo prilog ja priloùvam krivi~nata prijava″. Na 16.09.2006 do Premierot na Vladata na R.Makedonija isprativ ″Predmet: Prilog

kon Zamolnicata i Krivi~na prijava. Na 31.08.2006 Vi isprativ Zamolnica za povtoruvawe na sudskata postapka P.br.987/

92 i na 09.09.2006 Krivi~na prijava. Vo prilog ja ispra}am Dopolna na àlba na tuìtelot. Iako samo jas sum bil nau~en sorabotnik na Zapad, kade jas i doktorirav, samo jas

sum bez raboten odnos. Isto taka, iako samo jas gi ispolnuvam uslovite da bidam nastavnik vo Veterinarniot i Zemjodelskiot fakultet vo Skopje, Vi{ata zemjodelska {kola- Bito-la, denes duri fakultet, i Institutot za sto~arstvo- Skopje, samo jas sum nepodoben i bez raboten odnos. (Ova e dokaz, verojatno, deka samo jas sum najpodobniot...,R.I.)

Vo nade` da se prevzemat pravni dejstvija, se zablagodaruvam″. Na 16.09.2006 isprativ ″Do Rektorot na Univerzitetot ′Sv.Kiril i Metodij′ Skopje

Predmet: Prilog kon Zamolnicata vo Zemjodelskiot fakultet. Na 09.09.2006 Vi ja isprativ Krivi~nata prijava. Vo prilog e Dopolna na àlba na tuìtelot. Vo nade` da se prevzemat pravni dejstvija, se zablagodaruvam″. Na 16.09.2006 isprativ ″Do Javniot obvinitel na R.Makedonija Skopje Predmet: Pr-

ilog kon Krivi~na prijava od 09.09.2006. Na 09.09.2006 Vi ja isprativ Krivi~nata prijava. Vo prilog e Dopolna na àlba na tuìtelot. Vo nade` da se prevzemat pravni dejstvija, se zablagodaruvam″.

105

Na 26.09.2006 isprativ ″Do Premierot na Vladata na R.Makedonija Skopje Predmet: Prilog kon Zamolnicata, Krivi~na prijava i Dopolna na àlba na tuìtelot.

Vo prilog Vi ispra}am predmet za samovolijata izvr{eni vrz mene samo za li~ni celi, a na {teta na dràvava″.

Na 26.09.2006 isprativ ″Do Janoto obvinitelstvo na R.Makedoni-ja Skopje Predmet: Prilog kon Krivi~nata prijava i Dopolna na àlba na tuìtelot.


Na 26.09.2006 isprativ ″Do Rektorot na Univerzitetot ′Sv.Kiril i Metodij′ Skopje Predmet: Prilog kon Krivi~nata prijava i Dopolna na àlba na tuìtelot.


Na 07.10.2006 do Premierot na Vladata na R.Makedonija podnesov ″Predmet: Prilog kon Zamolnicata, Krivi~na prijava, Dopolna na àlba i Predmet od 26.09.2006.

Kako ~len na VMRO-DPMNE i kandidat za pratenik od 1990 go-dina Vi soop{tiv deka \or|i Kotevski so negovata sopruga deluvale {tetno vrz R.Makedonija. Ova se potvr-di, {to dvata go prifatija ~ovekot na SDSM Bone Pala{ovski da bide direktor na Insti-tutot za sto~arstvo-Skopje.(Toj e od mafijata na Nikola Popovski, Boris Angelkov..., R.I.)

Vo prilog Vi go ispra}am predmetot ispraten do Sudot″. Na 07.10.2006 isprativ ″Do Javnoto obvinitelstvo na R.Makedonija Predmet: Pri-

log kon Krivi~nata prijava, Dopolna na àlba i Predmetot od 26.09.2006. Vi go priloùvam″. Na 07.10.2006 isprativ ″Do Rektorot na Univerzitetot ′Sv.Kiril i Metodij′ Skopje

Predmet: Prilog kon Krivi~nata prijava, Dopolna na àlba i Predmetot od 26.09.2006 Vi go priloùvam″.

Na 21.12.2006 za P.br.3556/04 do Javnoto obvinitelstvo na R.Makedonija- Skopje isprativ ″M O L B A

Od tuìtelot Risto Ivanovski... Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 So re{enie na Osnovniot sud Skopje I Skopje P.br.3556/04 od 3.5. 2006, potvrdena so

re{enie na Apelacioniot sud Skopje G`.br.7667/06 od 30.11.2006, dobieno denes 21.12.2006, otfrlena e tu`bata na tuìtelot Risto Ivanovski od Bitola protiv tuèniot Zemjodel-ski fakultet Skopje, {to e povtorena istata postapka za P.br.3555/03 od 11.12.2003 i G`.br. 1427 /04 od 24.03.2004, {to ozna~uva da se izbiraat lica so interni zvawa, duri so neobja-veni trudovi za zvawa, zna~i, nevaè~ki. Ova ne e vo soglasnost so Zakonite za visoko ob-razovanie na Evropa, sram za R.Makedonija. Isto taka, tuìtelot tokmu od Fakultetot bil ispraten na dousovr{uvawe vo Germanija, kade toj ~etiri godini rabotel kako nau~en sora-botnik i doktoriral vo Viena na 04.11.1976. Dosega vakov nema vo navedeniot fakultet. Toj ima objaveno 19 knigi, format A5 so okolu 5400 strani, i preku 200 trudovi i napisi vo Ge-rmanija, Hrvatska i Makedonija. Ova ne vaì za izbraniot, koj nema objaveno nieden samo-stoen trud nitu napis. Toj doktoriral duri vo 1995 godina, {to e navreda na strukata i na-ukata na R.Makedonija.Ova e povod, {to R.Makedonija po sto~arstvo e samo pred Albanija.

Dvata sudovi napravija su{testveni povreda na odredbite od pari~nata postapka, bidej}i pogre{no i necelosno ja utvrdija fakti~kata sostojba. Imeno i prvostepeniot i vtorostepeniot sud ne go zede vo predvid faktot {to postapkata pred nadle`niot sud tu-ìtelot ja povede kako gra|anin na koj mu e onevozmoèno da u~estvuva na konkurs za izbor na nastavnik so site zvawa. Jas bev odbien poradi toa {to jas na konkursot sum nemal kom-plet dokumenti, {to ne e vistina. Ova se gleda i so toa {to, jas redovno konkuriram od 1990 godina. Nikoga{ moite dokumenti nazad ne gi vratija. Ova bilo poradi toa {to so nivniot odgovor sum steknuval pravo na tuèwe. Iako jas gi barav dokumentite, so koi bea prilo-èni trudovite, po eden primer od sekoj trud, ni{to ne mi be{e vrateno. Ova bez prekin trae se do za P.br.3556/04.

Na 15.09.2006 vo Dopolna na àlba na tuìtelot, pod to~ka 11, za P.br.3555/03, koj prethode{e za P.br.3556/04, napi{av: ′Na 13.11.2002 vo vesnikot ′Nova Makedonija′ be{e objaven konkurs za nastavnik vo site zvawa, vo predmetot govedarstvo. Ova e povtoruvawe

106

na istiot konkurs od 14 juli 1999 godina, na kogo isto taka se prijaviv so svoj predmet od 14.07.1999. Bidej}i izborot ne be{e izvr{en, istiot nastavnik prodolì da drì preda-vawa. Jas za ova ni{to ne bev informiran. Na 19.11.2000 itn. isprativ predmet Molba za ispra}awe na recenzijata. Do denes gi nemam dobieno svojata Molba so dokumentite i pri-lozite navedeni po reden broj od 1- 7. Pokraj moite molbi, od Vas do denes sum bez odgovor.

Se prijavata za objaveniot konkurs od 13 noemvri 2002 godina se prijaviv na konkur-sot na predmetot govedarstvo. Vo prilog moàt da se koristat mojata prijava so od 1- 7 do-kumenti i prilozi, koi od 14.07.1999 se kaj Vas. Isto taka, site prijavi za izbor na na-stavnici na koi sum odbivan, ama i ne izvr{eniot izbor po predmetot sviewarstvo vo 1990 godina. Pokraj toa, se prijaviv do Vas na konkurs za predmetot sto~arstvo na 18 juli 1997 godina za{to nemam dobieno odgovor. Vo prilog moàt da se koristat predmetot ispraten do Dekanot na Zemjodelskiot fakultet od 06. 03.2002...

Kako potvrda deka ne e vistina deka jas sum nemal kompletni dokumenti, se gleda spored mojot navod od mojot prilog od 26.09.2006, pod broj 4, stoi: ′za mene dosega se izvr{e-ni dve recenzii′. Prvata be{e tokmu za predmetot, za koga se rasprava. Se ova govori, ova nema vrska so nauka i struka, nikako so nekakov zakon, tuku ova e samo samovolen ~in. Ova se gleda i po toa {to, ovoj predmet mora{e da se zavr{i samo so edna rasprava. Me|utoa, su-dijata se grièl da zaraboti advokatot. Jas ne priznavam pove}e od edna rasprava i barav da bidam osloboden se dodeka ne se vrabotam, priloùvaj}i i potvrda deka sum bez prihodi. Dvata suda toa ne go prifatija, pa sum zadolèn da go platam advokatot vo iznos 22.620,00 denari, {to e sramota. So ova se potvrduva, odezemenoto pravo na sekoj gra|anin da konku-rira, {to e negovo ustavno pravo, {to vaì i nepo~ituvaweto na Zakonot za visoko obrazo-vanie, koe mora da bide vo sklad so normite koi vladeat vo Evropa, prednost da imaat samo onie koi gi ispolnuvaat uslovite. Tokmu ova ne vaì so reizbraniot penzioniran veteri-naren tehni~ar. Ovoj interno go zavr{il navedeniot fakultet, kaj nego magistriral so te-ma za polamatura i doktoriral so tema za matura. Isto taka, toj bez nieden objaven samo-stoen trud i samostoen napis prvo bil izbran za docent, potoa za vonreden, a so posledniov konkurs za redoven nastavnik

So ogled na seto pogore iznesenoto smetam deka ima mesto da se ukinat dvete re{e-nija (na dvata sudovi) i predmetot da se vrati na prvostepeniot sud na povtorno sudewe, poradi{to, molam da podnesete barawe za za{tita na zakonitosta do Vrhovniot sud na Re-publika Makedonija vo smisla na odnapred izloènoto, soglasno so odredbite na ~len 387-394 od ZPP.

Prilog: fotkopija na Presuda G`.br.3667/06. Isto taka, do Vas sum gi ispratil: Krivi~na prijava na 09.09.2006, Dopolna na àlba na tuìtel od 15.09.2006, do Vas na 16.09. 2006, Prilog...od 26.09.2006 i Prilog... od 07.10.2006. 21.12.2006 Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola″.

Na 21.12.2006 do Premierot na Vladata isprativ ″Predmet: Prilog kon Zamolni-cata, Krivi~na prijava, Dopolna na àlba, Predmet od 26 .09.2006 i Predmet od 07.10.2006.

Vo prilog Vi ja ispra}am mojata molba do Javniot obvinitel na R .Makedonija, mo-jata tu`ba da bide prepratena na revizija vo Vrhovniot sud, za sporot koj kako ~len na VMRO-DPMNE go izgubiv, {to za mene e normalna praksa.″

″Republika Makedonija Javno obvinitelstvo na Republika Makedonija GO.br.1125/ 2006 Skopje, 3.1.2007 godina

Do Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola Vo vrska so Va{ata incijativa upatena do ova javno obvinitelstvo so koja inici-

ravte podignuvawe na barawe za za{tita na zakonitosta protiv presudata G`.br.7667/06 od 30.11.2006 godina na Apelacioniot sud vo Skopje so koja e potvrdena presudata P.br.3556/04 od 3.5.2006 godina na Osnovniot sud Skopje 1, Ve izvestuvame deka po izvr{eniot uvid na sudskite spisi i ocenkata na navodite vo podavkata Javniot obvinitel na Republika Make-donija utvrdi deka soglasno noviot ZPP (Sl.vesnik na RM br.79 od 21.9.2005 godina) barawe za za{tita na zakonitosta nemoè da se podnese za pravosilna odluka donesena posle 29.12. 2005 godina.

/b| Zamenik javen obvinitel Voislav Gavrovski″.

107

Na 09.01.2007 do Premerot na Vladata na R.Makedonija podnesov ″Predmet: Prilog kon Zamolnicata, Krivi~na prijava, Dopolna na àlba, Predmet od26.09.2006, Predmet od 07.10.2006 i Molba do Javniot obvinitel

So Molbata do Javniot obvinitel barav da mi se ovozmoì da imam pravo na Revi-zija pred Vrhovniot sud na Makedonija, so {to ponatamu sum obespraven, kako ~len na VMRO-DPMNE. Bidej}i Javniot obvinitel mi soop{ti deka toj ne e nadleèn, se obrativ do Vrhovniot sud. Do nego ja isprativ Revizijata.

Vo nea }e se vidi, primeniot kandidat od 2004 godina e vo penzija, a Zemjodelskiot fakultet- Skopje vo 2004, 2005, 2006 i 2007 godina go vodi sporot, samo jas da ne bidam.

Vo nade` da se prezemi ne{to se zablagodaruvam″. Na 18.06.2007 do Premierot na Vladata na R.Makedonija isprativ ″Predmet: Pre-

stapka za obespravuvawe od 1990 godina se do denes. 1. Za montiraweto na sudskiot spor od 1991 godina i ostanuvaweto bez raboten

odnos se do denes vodev sudski spor P.br.987/92. Ovoj go izgubiv tesno, 7 : 6. Podnesov Pred-log za povtoruvawe na postapkata, a predlogot be{e odbien od sudijata Aleksandar Pr~ev-ski. Potoa se obrativ do Vas i po pove}epati dopi{uvawe so ...Sudskiot sovet mi be{e so-vetuvano da se obratam do nadle`niot sud. Na 23.03.2007 do Osnovniot sud Bitola podnesov Predlog na tuìtelot za povtoruvawe na postapkata, protiv tuèniot ZK ′Pelagonija′- Bitola. Me|utoa, do denes se u{te nemam dobieno nikakov odgovor.

2. Od 1990 godina redovno se javuvam na konkursi vo dvata makedonski univerziteti. Redovno bev odbivan. Kone~no se re{iv da tuàm. Toa go napraviv so Zemjodelski fakul-tet- Skopje, so P.br.35555/03. Javnoto obvinitelstvo na Aleksandar Pr~evski so Go.br.1026/ 04 od 05.07.2004 ne mi dozvoli da se obratam do Vrhovniot sud na Makedonija.

3. U{te ne zavr{en sudskiot spor P.br.3555/03 slu~ajno go vidov povtoreniot kon-kurs za istiot predmet na istiot fakultet i se javiv na istiot. Samovolno bev odbien i po-dnesov Tu`ba P.br.3556/04, pod ist broj itn. Za nego na 09.01.2007 do Vrhovniot sud na Ma-kedonija, preku Osnovniot sud Skopje I, podnesov Revizija od tuìtelot. Do denes nemam do-bieno odgovor.

4. Za gore navedenoto na 02.05.2007 do Ministerstvo za obrazovanie Skopje podnesov predmet: Samovolijata vo Zemjodelskiot fakultet- Skopje. Do denes nemam dobieno odgo-vor.

5. Bidej}i bez prekin sum odbivan od dvata makedonski univerziteti, a doa|a vre-meto na moeto penzionirawe, samo za da primam dostojna penzija, re{iv da se prijavam i na tretiot makedonski univerzitet ′Goce Del~ev′- [tip. Toa be{e na 01.06.2007. Od nego dobiv pismo, isprateno na 15.06.2007, neprepora~ano...vo koga be{e vrateno moeto pismo, a vo nego samo edno liv~e {iroko-dolgo 4-10 sm, so tekst: ′Va{ata po{ta e pristignata posle rokot odreden za àlbi′. Bidej}i moeto pismo be{e vrateno, zatvoreno, ako tie pismoto ne go pr-o~itale, tie ne moèle da znaat, {to vsu{nost jas vo nego imam pi{ano. Ne bilo mo`no da bidat potpolneti site nastavni predmeti, poradi{to bilo pismoto vrateno, ′nepro~itano′. Koga vo dràvata nema soodveten kadar za dvata univerziteti, odpa|a mo`nosta i za tre-tiot. Se ova govori konkursite ne bile vo funkcija na stopanstvoto. Ispra}am fotokopija so na prva strana moeto pismo do Univerzitetot... i negovoto do mene, so liv~e {iroko-do-lgo 4-10 sm. Na vtora strana e ispra}a~ot do Univerzitetot...i od nego do mene. So toa {to pismoto ne bilo vrateno u{te na istiot den se potvrduva, konkursite se objavuvaat forma-lno za poznati lica, na koi im bilo kaàno vo koj vesnik i koga se objaveni, vo sprotivnost nepodobnata li~nost, vo slu~ajot jas, ne moèv so denovi, nedeli i meseci da gi vrtam ve-snicite, i toa samo so edinstvena cel da go iskoristam svoeto gra|ansko pravo, koe u{te od 1977 godina mi be{e uskrateno, odma po vra}aweto od Germanija. Se ova govori, konkursite i ne se bitni, tuku samo izbirawe na soodvetni kadri, a ne kako {to be{e dosega, poradi-{to makedonskoto zemjodelstvo, sto~arstvo i veterinarstvo e samo pred Kosovo i Alba-nija.Ako jas bev izbran, imav mo} da im ovozmoàm na mnogu mladi kadri da se doobrazuvaat vo Avstrija i Germanija, da doktoriraat, a ne kako {to se makedonskite kadri so vnatre-{ni nau~ni zvawa magisterium i doktorat so istoriski temi za polamatura i matura, sram na strukata i naukata. Tokmu vakvi kadri predavaat i }e predavaat na trite navedeni uni-verziteti, ~ii zvawa otsekoga{ sum gi osporuval: tie do denes se krijat kako tajni patenti.

108

Bidej}i tie ne se dostapni do nau~nite lica, tie ne se javni. Pa tie ne se priznati. Isto ta-ka, izborot ne se vr{i spored zakon za visoko obrazovanie, koj e vo sklad so evropskite. Poprestavitelno: za izbor nastavnik vo prviot stav se predviduva obrazovan, sledniot stav poluobrazovan i tretiot stav neobrazovan. (Bidej}i sekade stoi obrazovan, site kandidati gi ispolnuvaat uslovite). Tokmu zatoa sostojbata so makedonsko stopanstvo e takvo kakvo {to e univerzitetskoto.

Vo ponatamo{na postapka Vi ja ispra}am mojata Prijava, koja be{e vo pismoto do Univerzitetot ′Goce Del~ev′- [tip, kako i navedenata kopija.

Za prevzemenite dejstvija se zablagodaruvam. 18.06.2007 Bitola D-r Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21...″.

6. 6. 6. 6. MINISTER PO ZEMJODELSTVO: Na 20.05.1999 do Ministerot za zemjodelstvo, {umarstvo i vodostopanstvo- Skopje

isprativ predmet: ″Po~ituvani Minister Vi go ~estitam izborot za minister po zemjodelstvo, {umarstvo i vodostopanstvo i

voedno kako ~len na VMRO-DPMNE od 1990 godina, kandidat za pratenik vo istata godina i ~len na sovetot na VMRO-DPMNE vo 1998 godina ve zamoluvam za slednoto:

Kako najobrazovan vo ZIK ′Pelagonija′- Bitola ~lenot na CK SKJ i CK SKM Van-gel Gaga~ev mi montira sudski proces vo 1991 godina. Kako ~len na VMRO- DPMNE morav da go izgubam sudskiot spor, oti toj 100% be{e montiran. Zatoa se slednite dokazi: predme-tot na premierot Nikola Klusev od 03.05.1991, od 13 sudski presudi 6 se vo moja polza, a 7 se protiv mene, so ista tu`ba go vodevme sporot so mojot kolega (toj be{e pote{ko i za pove}e dela opteretet), toj be{e vraten na rabota i go vrati svoeto obe{tetuvawe itn. Naprotiv, jas sum bez raboten odnos od 20.05.1991

Jas sum edinstveniot vo dràvata koj sum bil nau~en sorabotnik vo Germanija 4 go-dini i sum doktoriral vo Viena na Univerzitetot za zemjodelski nauki. Isto taka, jas sum edinstveniot koj sum objavil sam samostojni trudovi vo stranstvo (Germanija i Hrvatska, vo R.Makedonija ne mi e dozvoloeno), imam izdadeno skripta za ishrana na goveda, sum obja-vil 45 napisi za istorija i sum izdal svoja kniga ′Sredozemjeto pradomovina na Evropja-nite′, vo koja so bilo{ki metodi gi objasnuvam kako site balkanski narodi se ve{ta~ki.

Vo 1978 godina sum odbivan bez osnova i nasilni~ki na~in od Vi{ata zemjodelska {kola- Bitola, Zemjodelskiot fakultet vo 1990, 1995, 1996 i 1997 godina, Veterinarniot fakultet vo 1996 i 1997 godina i Institutot za sto~arstvo vo 1996 godina. Jas sum odbivan a se primeni lica so interni disertacii so tema za matura, nemaat objaveno nieden samosto-en trud, nikakvo iskustvo vo strukata i se sou~esnici za zaostanatosta na sto~arstvoto na R.Makedonija i toa samo pred Albanija. Duri bez da bidat izvr{eni recenzii na dva pati sum odbien od Institutot za sto~arstvo i Veterinarniot fakultet, {to proizleguva od slednoto:

Od 1977 godina sum pi{uval za vinovnicite za zaostanatosta na sto~arstvoto, a tie se profesori na navedenite fakulteti, tie se ′tatkovci′ na doktori za nauka kako sram za nau~nata misla, a tie kako recezenti se izìvuvaat vrz mene, no i go uni{tija sto~arstvo-to. Namesto nim da im se sudi kako dràvni neprijateli, tie do denes go vodat sto~arst-voto vo propast, a samo jas kako ~len na VMRO- DPMNE sum kaznet bez sredstva za ìvee-we od 1991 godina.

Vo nade` da go razgledate moeto pismo se zablagodaruvam″. Na 08.11.2001 do Ministerot za zemjodelstvo, {umarstvo i vodostopanstvo- Skopje

isprativ: ″Predmet: Prestavka za mojata obespravenost. Kako Minister po zemjodelstvo se obra}am za mojata obespravenost od 1977 godina.

Imeno od Zemjodelskiot fakultet- Skopje vo 1972 godina, po zavr{uvaweto oddel na sto~a-rstvo, bev ispraten za negovite potrebi vo Germanija. Tamu rabotev 4 godini kako nau~en sorabotnik, a doktorirav vo Viena. Dosega sum objavil mno{tvo samostojni trudovi, imam mnogu napisi za{to makedonskoto sto~arstvo i zemjodelstvo bea i se pred Kosovo vo SFRJ i pred Albanija vo Evropa. Sum izdal Ishrana na goveda, tri istoriski knigi: Sredoze-mjeto pradomovina na Evropjanite, Nov Aleksandar Makedonski (tn.Skenderbeg) i Odrodu-vawe na Makedoncite. Se vkupno objaveni preku 150 naslovi.

109

Bidej}i jas sum edinstven nau~en sorabotnik od Germanija i doktor na nauka od Av-strija, kako i avtor na mnogu kriti~ki naslovi protiv licata koi se vinovni za zaostanato-sta na makedonskoto sto~arstvo, tie mene me likvidiraa i od 1991 godina sum bez raboten odnos. Za ova be{e povod moeto ~lenstvo vo partijata VMRO- DPMNE, a jas bev kandidat za pratenik vo 1990 godina.

Vo 1977 godina se prijaviv na Zemjodelskiot fakultet. Ne bev prifaten oti toj sta-nal semejna i privatna institucija. Zatoa se vrabotiv vo ZIK ′Pelagonija′- Bitola. Vo 1991 godina mi se montira sudski proces bez dokazi i go izgubiv sporot duri vo 1996 godina: od 13 raspravii (odluki, R.I.) izgubiv 7 : 6.

Skoro sekoj godina se javuvam na konkursi na Zemjodelskiot, Veterinarniot fakul-tet, Institutot za sto~arstvo i Vi{ata zemjodelska {kola- Bitola. Sekoga{ sum odbien, a se primeni lica so interni doktorati so temi za matura, koi nemaat samostojni trudovi, tuku grupni, so {to se izigruvaat zakonite a dràvata so nesposoben kadar prodolùva da bide samo predposledna.

Tokmu poradi mene predmetot po sviwarstvo do denes e bez nastavnik: jas se javiv na konkurs, toj se rasturi i do denes ne se objavuva konkurs za da ne se javam. Na istiot Zemjo-delski fakultet sum prijaven na konkurs ve}e dve godini, za toa se mol~i kako oberspraven za govedarstvo itn.

Predmetov go ispra}am za moe vrabotuvawe vo navedenite institucii, Va{eto Mi-nisterstvo i drugi zemjodelsko- sto~arski institucii.

Vo nade` da mi se izleze vo presret, se zablagodaruvam″. 7. 7. 7. 7. MINISTEROT ZA OBRAZOVANIE. Na 04.01.1999 do Ministerot za obrazovanie isprativ predmet ″Samovolijata vo

univerzitetite na R.Makedonija. Kako nau~en sorabotnik od Minhen i doktor na nauka od Viena se vrativ vo drà-

vata za da i pomognam: taa vo SFRJ se nao|a{e samo pred Kosovo i denes e samo pred Al-banija. Mojata diploma i iskustva bea pre~ki na mojata ponatamo{na delatnost. Vo 1977 go-dina bev odbien od Zemjodelskiot fakultet i negoviot sto~arski institut. Vo 1979 godina bev odbien od Vi{ata zemjodelska {kola od predmetot za koj sum doktoriral a be{e pri-men Petar Bogdanov samo so zavr{en fakultet i bez nieden objaven trud. Toa be{e odmazda od strana na Boris Angelkov za kogo sum pi{uval za negovite neuspesi: toj ima{e prija-veno magistratura vo Zagreb, a taa ja proglasil za doktorat ?!

Za da me spre~at vo ponatamo{noto moe unapreduvawe mi be{e zabraneto da objavu-vam trudovi vo Makedonija i zatoa jas bev primoran da objavuvam trudovi i samostojno vo Germanija i Hrvatska- Zagreb. Osven toa pi{uvav vo ′Nova Makedonija′ za vinovnicite za propadnatite investicii: Nikola Todorovski, Zora Xabirska, Nikola Popovski, Boris Angelkov, Risto Ilkovski, Ta{ko Tokovski itn. Zatoa tie se odmazduvaat:

Vo 1990 godina bev odbien od Zemjodelskiot fakultet po sviwarstvorecezent be{e Ta{ko Tokovski i do denes nema nastavnik predmetot

Vo 1995 godina bev odbien od Zemjodelski fakultet po govedarstvo, a be{e primeno vnatre{no lice so sredna stru~na {kola: toa vnatre{no zavr{ilo vonredno fakultet (vo-nredno polagaat samo 50% od redovnite), magistriralo kaj negoviot pretpostaven, {to va-èlo i za doktorat, kaj Risto Ilkovski. Taka veterinarniot tehni~ar bez nieden samosto-en trud i recenzentot Ta{ko Tokovski postanuva nastavnik.

Vo 1996 godina bev odbien za istiot predmet vo Institutot za sto~arstvo bez da se izvr{i recenzija, a nezakonski be{e primen mojot pomo{nik i lo{ rabotnik Bone Pala-{ovski: toj nema nieden samostoen trud. (Toj bil i ostanal najslabata li~nost po sto~ar-stvo vo dràvava, R.I.)

Vo 1997 godina bev odbien od Veterinarniot fakultet za predmetot na kogo sum do-ktoriral vo Viena (ishrana), a e primeno vnatre{no lice Risto Prodanov, koe nikoga{ ne se bavelo so ishrana i nema objaveno nieden samostoen trud. Toa ne e problem koga recezent be{e Nikola Popovski, koja kako agronom predava predmet za veterinaren lekar. Zatoa, koga toj moì, moì i R.Prodanov.

Vo 1998 godina bev odbien od Zemjodelskiot fakultet po ov~arstvo, a be{e primen sinot na Zora Xabirska, Vladimir Xabirski. Toj magistriral i doktoriral kaj Nikola To-

110

dorovski i Ta{ko Tokovski, a recezenti bea navedenite i Risto Ilkovski (ne go poznava ov~arstvoto). Toa e spritivno na zakonot. Ne samo toa, toj nema objaveno nieden samostoen trud.

Vo 1998 godina bev odbien od Veterinarniot fakultet za specijalno sto~arstvo, a be{e primen propadnat student Mihajlo Adamov bez nieden samostoen trud so doktorat bez vrska so predmetot. Ovde e recezenti bea Nikola Popovski i Risto Ilkovski. Tie ne iz-vr{ija recenzija a go primija vntre{noto lice.

Toa {to vaì dosega kaànoto, zaradi Boris Angelkov, koj ne uspeal da specijali-zira vo Belgrad (prijavil magistratura vo Zagreb), jas sum odbien o Vi{ata zemjodelska {kola vo Bitola, a e primeno po sviwarstvo vnatre{no lice Mitre Stojanovski so inte-ren doktorat od Zemjodelski fakultet i nema nieden samostoen trud.

Magisterskite i doktorskite raboti se interni na Zemjodelski fakultet, tie se so temi za pola i matura. Bidej}i se sramat od svetskata stru~na i nau~na misla, nivnite ′na-u~ni′ trudovi se krijat kako patenti. Bidej}i nau~nite zvawa se javni, se dodeka tie ne se objavat, navedenite lica ne se magistri i doktori.

Za ovie samovolija sum protestiral do pretsedatelot, premierot, ministerot za ob-razovanie, rektorite na univerzitetite i navedenite ustanovi. So toa zapo~nala postap-kata za javnosta na nivnite zvawa: ne se po~ituvaat nivnite trudovi kako javni i podle`ni na kritika. Za moite protesti go naveduvam mojot predmet, ispraten do pretsedatelot na dràvata, preprateno do Vladata, a toa so predmet br.II-571/3 od 29.07.1998 e preprateno do Republi~kata prosvetna inspekcija, od koja ne sum dobil odgovor.

Osven moite trudovi, objaveni napisi za propadnatite investicii (sum gi registri-ral zlo~incite na dràvata, moi recezenti), imam objaveno skripta Ishrana na govedata i vo 1998 godina svoja kniga za poteklo na narodite ′Sredozemjeto pradomovina na Evropja-nite′.

Vo nade` da se po~ituvaat zakonite i unapredi na zemjodelstvoto vo dràvata se zablagodaruvam″.

Na 23.01.1999 do Ministerot za obrazovanie isprativ ″Predmet: Zamolnica za pro-testot ′Samovolijata vo univerzitetite na R.Makedonija′ od 04.01.1999.

Na navedeniot datum isprativ moj protest do Vas, vo koj navediv kako jas sum nepo-èlen od semejnite univerziteti na vrabotenite, koi tamu zavr{ile, tamu dobile nau~ni zvawa, tamu objavuvale svoi napisi i tie bile osnova da unapreduvaat so redoven profesor.

Naprotiv, jas kako vraboten ~etiri godini vo Minhen kako nau~en sorabotnik, do-ktor na nauka od Viena i sum objavuval samo vo stranstvo trudovi (vo internite vo R.Ma-kedonija mi be{e zabraneto sum nepoèlen): vo 1977 godina bev odbien, a od 1990 godina sum nepoèlen i drsko navreden.

Vo nade` da se po~ituvaat zakonite se zablagodaruvam″. Na 13.02.1999 do Ministerot za obrazovanie na Vlada na R.Makedonija isprativ

″Predmet: Zamolnica za moe vklu~uvawe kako nastavnik spored mojata naobrazba, soznanija i trudovi.

Po povod na moite protesti do organite na dràvata za moeto odbivawe na nasta-vnik od univerzitetite vo dràvata kako sprotivnost na zakonot za obrazovanie i samovo-lijata na vrabotenite vo fakultetite i institutite kako nivno nasledno pravo, Vladata na R.Makedonija so predmet br.II-571/3 od 29.07.1998 mi soop{tuva kako Republi~kata prosve-tna inspekcija treba da gi ispita moite navodi, da prezeme za istite ne{to i za toa da bi-dam izvesten.

Dosega ni{to ne e javeno. Zatoa sledat moi protesti do Premierot od 21.12.1998, ministerot za obrazovanie od 04.01.1999, premierot od 23.01.1999 i ministerot za obrazova-nie od 23.01.1999.

Vo moite predmeti naveduvam kako se izvr{eni falsifikati recenzii ili bez re-cenzii sum odbien, a se primeni lica so interni doktorati, so grupni i istoriski trudovi, koi nemaat zna~ewe za stopanstvoto na dràvata. Osven toa, jas sum odbien so objaveni sa-mostojni trudovi von Makedonija (vo Makedonija mi be{e odzemeno pravoto da objavuvam), imam izdadeno samo jas vo dràvata skripta za ishrana na govedata, vo avgust 1998 godina izleze od pe~at mojata kniga ′Sredozemjeto pradomovina na Evropjanite′ so biolo{ki i

111

sto~arski metodi (sledi ovaa godina vtoro izdanie) i sum objavil 43 napisi po istorija (vo Evropa i Mala Azija ìvee samo eden biolo{ki narod, dene{nite se samo ve{ta~ka tvorba na interesnite sferi).

Zna~i, jas sum odbivan zapo~nuvaj}i od 1978 godina i toa po vra}awe kako ~etirigo-di{en vraboten nau~en sorabotnik vo Minhen i doktoriraweto vo Viena.

Kako potrkepa za privatiziranosta na izbor na nastavnik bi go navel posledniot primer: vo 1990 godina se prijaviv na konkurs za nastavnik po predmetot sviwarstvo, izbor-ot ne se izvr{i, do denes od 1990 godina nema nastavnik po predmetot i koga }e zavr{i (do-ktorira) nivni asistent toj }e postane nastavnik po sviwarstvo. Zna~i, postoi slobodno mesto, ne se gledaat interesite na dràvata, tuku samo na vrabotenite kako privatizirano-st na Zemjodelskiot fakultet, koj nema kadar po nieden predmet za sto~arska dejnost.

Vo nade` da se prou~i mojot predmet i prezemat merki se zablagodaruvam″. ″Republika Makedonija Ministerstvo za obrazaovanie broj: 12- 953/2 od 22.02.1999

god. Skopje Do D-r Risto Ivanovski ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21, Bitola. Vo vrska so va{ata molba za vklu~uvawe kako nastavnik na visokoobrazovna usta-

nova, Ve izvestuvam deka izborot na nastavnici e vo nadle`nost na fakultetite i vi{ite {koli, koi ja sogleduvaat potrebata od vakov kadar i donesuvaat odluka za niven izbor.

Potsekretar m-r Van~o \or|iev″. Na 18.03.1999 do Minister za obrazovanie na Vlada isprativ ″Predmet: Univerzite-

tite ne se nasledna sopstvenost na vrabotenite. Kako ~len na VMRO-DPMNE od 1990 godina, kandidat za pratenik vo istata godina

koga se pla{ea kadrite da postanat ~lenovi na taa partija i ~len na sovetot na istata par-tija od 1998 godina koga se priklu~ija pove}e kadri jas sum obespraven. Moeto obespravuva-we se odnesuva samo zaradi zloupotrebata na dràvnite univerziteti za li~ni celi na vra-botenite kako nivno nasledno pravo. Tie so nivni interni doktorati so istoriski temi za matura postanuvaat docenti se do redovni nastavnici. Nemaat izdadeno u~ebnnici i stude-ntttite gi izu~uvaat predmetite na tu|i jazici ili od tetratki od predavawa. Kako nasta-vnici imaat objaveno interni trudovi bez nau~na i stru~na va`nost za makedonskoto sto-panstvo. Tokmu zatoa zemjodelstvoto, sto~arstvoto i veterinarstvoto na R. Makedonija se nao|a samo pred Albanija.

Sevo govori deka vo dràvata nema kadar da gi podigni na povisoki ravni{ta Ze-mjodelskiot, Vi{ata zemjodelska {kola, noviot Veterinaren fakultet i nivnite institu-ti. Toa se potvrduva so moeto odbivawe na navredliv i drzok na~in od 1976 godina koga se vrativ od Germanija po doktoriraweto i raboteweto ~etiri godini kako nau~en sorabot-nik. Ova e problem za mene od 1990 godina, koga sekoja godina se prijavuvav na konkurs i ne bev prifaten: imam objaveno samostojni trudovi von R.Makedonija (vo dràvata ne mi be{e dozvoleno da objavuvam oti taa im pripa|ala kako nasledno pravo na vrabotenite vo unive-rzitetite), imam izdadeno skripta Ishrana na govedata i svoja kniga Sredozemjeto prado-movina na Evropjanite- so biolo{ki metodi poznati vo sto~arstvoto (sum objavil 43 napi-si za istoriski temi) itn.

Za mojata dejnost se moite proizvodi koi se pripremaat vo ′Bentomak′- Kriva Pala-nka (za niv sum objavil trudovi), Fabrika za dobito~na hrana... i na moj predlog proizvodot za potsiruvawe na mleko ′Kvasko′

Koga se promena vlasta, si zamina SDSM i nastapi VMRO-DPMNE so nadevav }e pobedi pravdata i }e ima progres dràvata. Tokmu zatoa se obrativ do Vas na 23.01.1999 so Zamolnica za protestot samovolijata na univerzitetite na R.Makedonija od 04.01.1999 i zamolnica za moe vklu~uvawe kako nastavnik spored mojata naobrazba, soznanija i trudovi od 15.02.1999. Vo ovoj navediv kako Vladata na R.Makedonija so predmet br.II-571/3 od 29. 07.1999 mi soop{tuva kako Republi~kata prosvetna inspekcija treba da gi ispita moite navodi, zatoa da prezeme ne{to itn. Za moja nesre}a kako dràven neprijatel i stranec vo ovaa dràva (toa ne bev vo Germanija) so predmet od Ministerstvoto za obrazovanie br/12-953/2 od 22.02.1999, sprotivno na sopstvenosta na dràvnite univerziteti mi se javuva za na-slednoto pravo na vrabotenite, {to e drsko i {tetno za dràvata″.

112

Na 11.12.1999 do Ministerot za obrazovanie na Vladata na R.Makedonija isprativ ″Predmet: Mojata obespravenost na univerzitetite kako ~len na VMRO-DPMNE.

Kako ~len na VMRO-DPMNE od 1990 godina, kandidat za pratenik i ~len na Sove-tot, sum bez raboten odnos od 1991 godina, zatoa pi{uvav vo ′Nova Makedonija′ na 4 i 5 deke-mvri 1999 godina protiv Vrhovniot sud na Makedonija.

Od 1990 godina sum nepoèlen i bev odbien od predmetot sviwarstvo, zaradi mene se rasturi konkursot, do denes nema nastavnik, predmetot go predava nastavnik na drug pr-edmet, {to }e trae se dodeka ne doktorira interno nivniot asistent. Ova praksa vo Zemjo-delskiot fakultet- Skopje e otsekoga{, iako jas od niv bev ispraten vo Germanija na do-usovr{uvawe, tamu od 1972- 1976 godina rabotev kako nau~en sorabotnik, doktorirav vo Av-strija. I od 07.11.1976, koga se prijaviv na Zemjodelski fakultet, ne mi se dozvoluva{e da objavuvam moi trudovi. Imam izdadeno skripta Ishrana na govedata i kniga ′Sredozemjeto pradomovina na Evropjanite′.

Vakvoto samovolie tamu prodolì, no i na Veterinarniot fakultet, Institutot za sto~arstvo, Vi{ata zemjodelska {kola- Bitola kako nasledno pravo na vrabotenite so interni magistraturi so temi za pola matura i doktorati so temi za matura. Bidej}i se sramat za nivnite istoriski temi, tie ne se objavuvaat da bidat dostapni za stru~nata i na-u~nata javnost, a so toa ne smeat da bidat priznati, koga tie ne se doktorati ami ′patenti′.

Jas sekoga{ sum odbivan, a se primeni: Risto Prodanov na Veterinarniot fakultet, Mihajlo Adamov na Veterinarniot fakultet, Tanas Trajkovski na Zemjodelskiot fakultet, Vladimir Xabirski na Zemjodelski fakultet, Bone Pala{ovski na Institutot za sto~ar-stvo, Mitre Stojanovski vo Vi{ata zemjodelska {kola. Ovie namaat objaveno nieden samo-stoen trud, nemaat izdadeno ni skripta ili u~ebnik, {to vaì za nivnite recezenti, koi se potkupeni i mi se odmazduvaat oti jas za niv imam objaveno trudovi i napisi kako uni{tu-va~i na sto~arstvoto vo dràvata R.Makedonija, a taa vo SFRJ be{e samo pred Kosovo, a de-nes e samo pred Albanija, na koi treba da im se zabrani ponatamo{noto deluvawe. Toa bea: Nikola Todorovski i Ta{ko Tokovski od Zemjodelski fakultet, Nikola Popovski i Risto Ilkovski od Veterinarniot fakultet. Taka so niv recenziite ne se dràvni, tuku samo privatni za privatni celi, na {teta na dràvata. Istoto }e se povtori i ovaa godina za predmetot govedarstvo na Zemjodelskiot fakultet, a od tamu u{te nemam odgovor i }e dobi-jam po zapo~nuvawe na nastavata so od niv izbraniot nastavnik, ~len na nivnata grupacija sopstvenici na ustanovite. Nivni sou~esnici se: Pretsedatelot na Instutot za sto~arstvo Kire Filev, koj go ostavi bez kadar institutot i nego go prenameni za ìvinarstvo so ne-goviot privaten biznis, direktorot na Veterinarniot institut kako vinovnik za {irewe na bolestite i nastavnikot ′tatko′ na Vi{ata zemjodelska {kola veterinarniot lekar Bo-ris Angelkov, koj ne uspeal da specijalizira vo Belgrad, ni magistrira vo Zagreb, a sega ′doktoriral′ vo Zagreb, {to e sram za nau~nata i stru~nata misla.

Sevo se pravi od 1990 godina koga postanav ~len na partijata, a 1991 godina sum isfrlen na ulica bez sredstva za ìveewe.

Se nadevam, deka }e mi se pomogne spored zakonite za moe vrabotuvawe, a toa e vo poslednata postapka po konkursot za govedarstvo, ili pak ako taa e zavr{ena, toga{ treba da bidam vraboten na praznoto rabotno mesto po sviwarstvo za kogo moì da vaì konkur-sot od 1990 godina ili pak potoa da se objavi vtor konkurs i po nego da se postapi bez opa-snost da bide drug predloèn oti vo dràvata na ovie navedeni ustanovi nema nieden na-stavnik koj spored zakonite vo Evropa bi moèl da predava i vospituva mladi kadri.

Vo nade` da se razgleda i prifati mojava molba, se zablagodaruvam″. Na 05.01.2000 do Ministerot za obrazovanie i Rektorot na Univerzitetot ″Sv.Kir-

il i Metodij″ isprativ ″Predmet: Mojata obespravenost na Univerzitetot ′Sv.Kiril i Me-todij′.

Po zavr{uvawe na Zemjodelskiot fakultet vo Skopje bev ispraten na do{koluvawe vo Germanija. Vo Minhen rabotev ~etiri godini i doktorirav vo Viena. Se vrativ i bev od-bien od fakultetot, oti toj gi razre{uval vnatre{ni i semejni problemi. Od 1990 godina redovno se prijavuvam i sekoga{ me odbivaat bez obrazloènie, oti tie si gi razre{uvaat ponatamu vnatre{nite problemi so interni lica, koi interno magistrirale i doktorirale kaj lica koi ja vr{at recenzijata {to e sprotivno na zakonitosta, nemaat objaveno nieden

113

samostoen trud, nemaat napi{ano ni skripta ni kniga: jas sum objavuval samostojno vo stra-nstvo (Hrvatska, Germanija)- vo R.Makedonija ne mi e dozvoleno da objavuvam vo internite spisanija kako nasledno pravo na vrabotenite, sum objavil skripta i kniga.

Dosega{nite obespravuvawa od Zemjodelskiot i Veterinarniot fakultet, kako i od Institutot za sto~arstvo, ne sakam da gi spomenuvam: licata koi se izbrani duri bez rece-nzija, recenzijata od li~na odmazda i nivnata potkupenost itn., za{to sum pi{el i vo ve-snici.

Mojov predmet se odnesuva za poslednite zbivnuvawa vo Zemjodelski fakultet: be-{e objaven konkurs za predmetot govedarstvo, do denes ni{to ne e javeno, nitu }e se javi, a toa }e bide po zapo~nuvawe na nastavnata godina kako nivna praksa. Ako so predmetot e za-vr{ena postapkata, ne bi sakal za toa da vodam spor, ama postoi druga mo`nost da bidam primen na drug predmet sviwarstvo, koj do denes nema nastavnik, a predmetot go predava ne-soodvetno lice. Toa mesto }e se potpolni samo so interno lice kogo toa interno lice }e doktorira, {to vaì dosega kaànoto.

Bidej}i jas se javiv na konkurs i za toj predmet vo 1990 godina, tamu ne be{e izvr-{en izborot, od ve}e navedenite pri~ini. Toa mesto moàm da go prifatam, nahnadno da se objavi konkurs i nikoj nemoì drug da go prezemi bilo koe mesto, oti R.Makedonija do de-nes nema kadar za navedenite ustanovi i dràvata za tie oblasti e samo pred Albanija.

Vo nade` da se razgleda predmetov i prezemi soodvetno, se zablagodaruvam i ve po-zdravuvam″.

Na 27.06.2001 do Ministerot za obrazovanie Vlada na R.Makedonija isprativ ″Pred-met: Privatizirawe na univerzitetite i samovolijata pri izborot na nastavnik.

Od Zemjodelskiot fakultet vo 1972 godina bev ispraten vo Germanija. Tamu rabotev kako nau~en sorabotnik do 1977 godina i vo Avstrija doktorirav. Dosega imam objaveno sa-mostojni trudovi vo Germanija i Jugoslavija, kako i skripta ′Ishrana na govedata′. Pokraj toa, sum objavil knigi: ′Sredozemjeto pradomovina na Evropjanite′ vo tri izdanija (340, 520 i 980 stranici), ′Nov Aleksandar Makedonski′ (kniga za tn.Skender-beg) i vo pe~at e ′Odro-duvawe na Makedoncite′. Vkupno sum objavil 72 istoriski napisi, sum doprinesol za pro-izvodstvo na preparati za ishrana kaj preìvni ìvotni vo RO ′Bentomak′- Kriva Palanka i na moj predlog se spravuva preparatot ′Kvasko′ od Fabrikata za kvasec i alkohiol vo Bi-tola za potsiruvawe na mlekoto.

Od 1977 godina rabotev kako sovetnik po sto~arstvo vo ZK ′Pelagonija′- Bitola. Vo 1990 godina postanav ~len na VMRO-DPMNE i kandidat za pratenik vo istata godina. Po kazna na SDSM bev smenet od rabota i od 1991 godina sum bez raboten odnos bez pravo na vrabotuvawe. Kombinatot postanal svoina na soselani i rodnini od s.Buf, Egejskiot del na Makedonija.Sudiskiot spor go izgubiv od sudii od Egejskiot del na Makedonija, oti bev pr-oglasen neprijatel na Egejcite. Site tie bea potkupeni, kako {to bea recenzentite Nikola Popovski na Veterinarniot fakultet i Ta{ko Tokovski na Zemjodelskiot fakultet, dvata Egejci, kako {to vaì za direktorot na Vetrerinarniot institut \or|i Mickovski, dire-ktorot na Institutot za sto~arstvo Cilevski, pretsedatelot na nastavni~kiot sovet na Ze-mjodelskiot fakultet Lazo Sivakovski, dekanot na Zemjodelskiot fakultet i minister za zemjodelile Eftim An~ev koj go obvinuvam za grabe` so direktorot na Kombinatot i nego-viot brat rektor An~evski. (Samo komunisti, koi ja mrazat VMRO- DPMNE, R.I.)

Jas izgubiv pravo da bidam predloèn za nastavnik, a se primeni lica bez soodvetni recenzii, bez recenzija, kandidati bez samostojni trudovi, koi nemaat izdadeno nieden u~e-bnik, nitu kniga, doktorirano interno, kako {to vaì za recenzentite. Ovie dvojno dobija potplati: od kandidatite i direktorot na Kombinatot. Toj kako site drugi se ~lenovi na SDSM.

Vo 1990 godina na Zemjodelskiot fakultet be{e objaven konkurs po sviwarstvo. Sledea po govedarstvo i ov~arstvo. Tokmu zaradi mene do denes ne e zavr{en izborot po sviwarstvo i predmetot nema nastavnik. Po drugite dva predmeti bea izbrani veterinary-niot tehni~ar koj zavr{il ve~erno se vo fakultetot Tanas Trajkovski i Vladimir Xabir-ski: ovie nikoga{ ne se bavele so struka i nauka. Na Institutot po sto~arstvo be{e izbran Bone Pala{ovski, na kogo mu bev pretpostaven i toj be{e slab student i nikakov rabotnik. Ve}e dve godini sum na konkurs povtorno za govedarstvo i za se mol~i, oti jas nemam pravo

114

da bidam predloèn i izbran. Do denes nema nastavnik po sviwarstvo, a sega po~ina i rece-zentot, pa zatoa i negovoto mesto ostana prazno.

Istoto se slu~i vo Veterinarniot fakultet: po ishrana e izbran Risto Prodanov, koj nikoga{ ne se bavel so ishrana, {to vaì do denes, i po op{to sto~arstvo Mihajlo Ada-mov koj studira{e so mene, be{e propadnat student i vo Zemjodelskiot fakultet odvaj za-vr{i.

Vo Vi{ata zemjodelska {kola- Bitola, koja denes so falsifikat se narekuva faku-ltet, sostojbata e u{te polo{a: tamu nema sto~arski kadar, a kamo li za mlekarstvo ili me-sarstvo. Ovde sum odbien od veterinarniot lekar Boris Angelkov, koj vo Belgrad neuspeal da specijalizira i niti vo Zagreb da magistrira. Sega toj raboti kako zagreba~ki doktor, {to e sramota za strukata. Jas nego go obvinuvav i progonuvav kako zlo~inec vo sto~arstvo vo Kombinatot, {to vaì za Nikola Popovski i drugite.

Zna~i, jas sum kaznet, a neprijatelite na sto~arstvoto i veterinarstvoto gi vodat dejnostite. Zatoa bevme vo SFRJ samo pred Kosovo, a sega samo pred Albanija.

Vo nade` da se po~ituvaat zakonite i izvr{uvaat pravilnite izbori, se zablago-daruvam″.

Na 02.05.2007 isprativ ″Do Ministerstvo za obrazovanie Skopje ″Predmet: Samovo-lijata vo Zemjodelskiot fakultet- Skopje.

Od 1990 godina redovno se prijavuvam na konkursite, objaveni od Zemjodelskiot fa-kultet- Skopje. Me|utoa, redovno sum odbivan. Bidej}i doa|a vozrasta za penzionirawe, ko-ne~no re{iv da tuàm. Preku Osnovniot sud I- Skopje do Vrhovniot sud na R.Makedonija podnesov predmet za Revizija. Toa be{e na 09.01.2007. Do denes nemam dobieno nikakov odgo-vor. Taa vo celost ja prenesuvam:

′Protiv Presudata na Apelacioniot sud Skopje G`.br.7667/06 od 30.11.2006, vo koi postoi samo edna stranka, samo tuèniot, bez da se prifati bilo {to na tuìtelot. Bidej-}i tuèniot ne priloì nieden dokaz za se ona {to pi{uvam vo tu`bata za P.br.3556/04, ka-ko i deka predloèniot i izbraniot kandidat ne gi ispolnuva uslovite za nastavnik po si-te zvawa, spored zakon za visoko obrazovanie, vsoglasen vo se so evropskite, a toj ve}e e vo penzija, so Revizijata ne samo da baram da se povtori postapkata, tuku da se preina~i odlu-kata, da se izvr{i izbor samo od preostanatite kandidati, a ne od izbraniot kandidat, koj e sram za naukata i strukata. O b r a z l o ` e n i e

So re{enieto na Osnovniot sud Skopje I Skopje P.br.3556/04 od 3.5.2006, potvrdeno so re{enie na Apelacioniot sud Skopje G`.br.7667/06 od 30.11.2006, dobieno 21.12.2006, ot-frlena e tu`bata na tuìtelot Risto Ivanovski od Bitola protiv tuèniot Zemjodelski fakultet Skopje. Ova e samo povtorena ista postapka za P.br.3555/03 od 11.12.2003 i G`.br. 1427/ 04 od 24.03.2004, da se izbiraat samo lica so interni zvawa, duri so neobjaveni trudovi za zvawata, zna~i, nevaè~ki. Ova ne e vo soglasnost so Zakonite za visoko obrazovanie na Evropa, sram za R.Makedonija. Isto taka, tuìtelot tokmu od Fakultetot bil ispraten na dousovr{uvawe vo Germanija, kade toj ~etiri godini robotel kako nau~en sorabotnik i do-ktoriral vo Viena na 04.11.1976. Dosega vakov nema vo navedeniot fakultet. Toj ima objave-no 19 knigi, format A5 so okolu 5400 strani, i preku 200 trudovi i napisi vo Germanija, Hrvatska i Makedonija. Ova ne vaì za predloèniot i izbran kandidat, koj nema objaveno nieden samostoen trud nitu napis. Se toj {to objavil bile samo interni grupni pisarii, {to go ru{i dostoinstvoto na nau~noto zvawe doktor na nauka.

Pri predlogot i izborot na internoto lice se pravi najgolem prestap: Risto Il-kovski, nastavnik na Zemjodelski fakultet- Skopje, koj na veterinarniot tehni~ar mu gi dodelil site zvawa (diplomiran inìner, magister i doktor), e istoto toa lice koe e i gla-ven recezent veterinarniot tehni~ar da bide predloèn vo site zvawa (docent, vonreden i redoven profesor). Za ova nastavnikot ubavo si zarabotil. Ako kon ova se dodade, deka istiot toj nastavnik e recezent i na drugo lice, koe isto taka kako veterinaren tehni~ar gi dobil site zvawa, a od nego kako recezent bil predloèn vo Veterinarniot fakultet-Skopje, navistina ′tatkoto′ na ovie laici, vo prav smisol, so mene mnogu zarabotil, ama ja o{tetil dràvata. Duri Risto Ilkovski magistriral i doktoriral na predmetot govedar-stvo kaj nastavnik samo so zavr{en Zemjodelski fakultet. Vo slu~ajov, isto taka, i kaj dva-ta kandidati, koi gi predlagal Risto Ilkovski. Pa ovoj ne moèl da magistrira i dokto-

115

rira kaj diplomiran inìner, agronom. Se ova govori, izborite na dvete negovi ′detenca′ bile samo za li~ni celi, samo na {teta na dràvata. Ova se gleda i po toa {to veterinary-niot tehni~ar pred penzioniraweto doktoriral vo 1995 godina, a vo ist mig bil predloèn i izbran za docent bez nieden objaven samostoen trud i napis. Ova e navreda vo strukata i naukata na R.Makedonija. Ova e povod, {to R.Makedonija po sto~arstvo e samo pred Alba-nija.

Za ova da se spre~i, jas vo 1995 godina se raspravav za predlogot i izborot na vete-rinarniot tehni~ar. Bidej}i jas vo Viena, spored Zakonot za visoko obrazovanie, polagav zakletva, deka dobieniot stepen doktor moè da se odzeme vo pove}e slu~aevi, kako i deka sekoe znau~no zvawe e javno, sekoj gra|anin ima pravo da pokrene postapka, da se preispita kako se do{lo do toa zvawe, kako {to e vo slu~ajot so navedeniot veterinaren tehni~ar. Bidej}i jas postapkata u{te toga{ ja zapo~nav, a se dodeka za taa prozvanoto lice i Faku-ltet ne sakaat da raspravaat, postapkata ne e zavr{ena. Zna~i, dodeka taa ne zavr{i, liceto ne e doktor na nauka. Se ova govori, toj dodeka ovoj spor ne go zavr{i, ne gi ispolnuva uslo-vite, koi bea navedeni vo konkursot, koj se objavuva spored Zakonot za visoko obrazovanie. Tokmu Zakonot najpove}e mora da go po~ituva i Fakultetot.

Kako potvrda, deka veterinarniot tehni~ar ne e doktor na nauka, toj so doktor na nauka, von Zemjodelskiot fakultet- Skopje, ima fabrika za dobito~na hrana. Bidej}i vete-rinarniot tehni~ar si bil i si ostanal samo tehni~ar, toj so nego ima doktor. Doktorot vo fabrikata za se odgovara, a tehni~arot e samo potr~ko. Bidej}i tehni~arot e osnova~ na firma, se potvrduva, toj ne e kriv {to toj ne se usovr{il, tuku ne postoi zakon, so kogo toj }e bide prinuden, toj da se usovr{uva, ne{to pove}e da nau~i od ona {to go znae kako tehni-~ar: ve{ta~ko osemenuvawe...Toj kako tehni~ar obrazuva lo{i kadri, a toj so negovata fi-rma si profitira. Zatoa negoviot Fakultet nego samo mu obezbeduva edna socijalna grià, na sigurnost, u{te edno lice da izdrùva, a na nekoj ~esen ~ovek, koj saka da i se posveti sa-mo na naukata, a so toa da se griì za svoeto semejstvo..., ova pravo mu e odzemeno, i toa na {teta na dràvata. Pa na vakvo lice, od samiot po~etok, koga toj stanal soosnova~ na fir-ma, po slu`bena dol`nost itno mora{e da mu prestane rabotniot odnos. So toa {to ova vo Fakultetot se podrùva, vo nego ima mra~ni sliki, samo za li~ni celi, na {teta na drà-vata.

Deka kadarot na Zemjodelski fakultet ne e sposoben da se soo~i so problemot po sto~arstvo e dokazot, {to od negoviot kadar be{e predloèn preparat, na baza ura, za ishr-ana na preìvni ìvotni. Ovoj se proizveduva{e vo RO ′Bentomak′- Kriva Palanka. Bidej-}i toj be{e otroven, dojde do masovni truewa. Bidej}i jas firmata i fakultetot gi spasiv od likvidacija, koi pri pomasovna upotreba na preparatot }e morale da gi nadohnadat ogro-mnite {teti, jas nego go prezedov, a ottoga{ toj pove}e ne- be{e otroven. Isto taka, na moj predlog be{e napraven drug preparat za apsorcija na otrovi itn., so koi Rafinerijata INA- Zagreb be{e potisnata od Srbija i Makedonija...Vo Fabrikata za kvasec i alkohol- Bitola na moj predlog be{e prifaten preparatot ′Kvasko′ za potsiruvawe na mleko itn. Tokmu ovie moi aktivnosti se povod, jas za niv da ne bidam poèlen.

Tie ne sakaat da ima konkurencija, tie vo nea }e se izgubat. Pa tie si predloìle i si izbrale veterinaren tehni~ar, nivna slika. So stariot zakon toj gi ispolnuva{e uslo-vite za vo penzija. Pa sledi konkurs. Se promena zakonot, i so nego e ve}e vo penzija. Vo Bi-ltenot br.852, od 1 juni 2004 godina, e izve{tajot za veterinarniot tehni~ar, Tanas Trajko-vski. Toj se vrabotil pred 1961 godina. Do 2001 godina toj ve}e imal 40 godini raboten sta`. Toj bil roden na 14.09.1940 godina. Toj do istiot datum vo 2004 godina bil vo penzija. Kon-kursot bil objaven na 02.04.2004, a na 29.04.2004 e izvr{en izbor na Recenzova komisija. Toj gi ispolnuval uslovite za vo penzija na 14.09.2004 godina. Sudot vo 2005 godina ja razgle-duval sudskata rasprava, duri vo cela 2006 godina. Taka toj sprotivno na zakonot }e raboti, se dodeka ne se objavi nov konkurs, vo nekoe glasilo, koe ne pristiga vo Bitola ili bilo koe, {to jas nema da go vidam. Taka tehni~arot }e proizveduva tehni~ari na fakultetot. Ovoj poradi li~ni celi nema da ima svoj kadar, {to vaì za dràvata. Se ova {to e nave-deno i {to sledi e navedeno vo moite predmeti na postapkata.

Dvata sudovi napravija su{testvena povreda na odredbite na parni~nata postapka, bidej}i pogre{no i necelosno ja utvrdija fakti~kata sostojba. Imeno i prvostepeniot i

116

vtorostepeniot sud ne go zede vo predvid faktot {to postapkata pred nadle`niot sud tu-ìtelot ja povede kako gra|anin na koj mu e onevozmoèno da u~estvuva na konkurs za izbor na nastavnik so site zvawa. Jas bev odbien poradi toa {to jas na konkursot sum nemal kom-plet dokumenti, {to ne e vistina. Ova se gleda i po toa {to jas redovno konkuriram od 1990 godina. Nikoga{ moite dokumenti nazad ne mi gi vratija. Ova bilo poradi toa {to so ni-vniot odgovor sum steknuval pravo na tuèwe. Iako jas gi barav dokumentite, so koi bea priloèni trudovite, po eden primer od sekoj trud, ni{o ne mi be{e vrateno. Ova bez pre-kin trae se do za P.br.3556/04.

Na 15.09.2006 vo Dopolna na àlba na tuìtelot, pod to~ka 11, za P.br.3555/03, koj prethode{e za P.br.3556/04, napi{av: ′Na 13.11.2002 vo vesnikot >Nova Makedonija< be{e objaven konkurs za nastavnik vo site zvawa, po predmetot govedarstvo. Ova e povtoruvawe na istiot konkurs od 14 juli 1999 godina, na kogo isto taka se prijaviv so svoj predmet od 14.07.1999. Bidej}i izborot ne be{e izvr{en, istiot nastavnik prodolì da drì preda-vawa. Jas za ova ni{to ne bev informiran. Na 19.11.2000 itn. isprativ predmet Molba za is-pra}awe na recenzijata. Do denes gi nemam dobieno svojata prijava so dokumentite i prilo-zite navedeni po reden broj od 1- 7. Pokraj moite molbi, od Vas do denes sum bez odgovor.

So prijavata za objaveniot kokurs od 13 noemvri 2002 godina se prijaviv na predme-tot govedarstvo. Vo prilog moàt da se koristat mojata prijava so od 1- 7 dokumenti i pri-lozi, koi od 14.07.1999 se kaj Vas. Isto taka, site prijavi za izbor na nastavnici na koi sum odbivan, ama i ne izvr{eniot izbor po predmetot sviwarstvo vo 1990 godina. Poraj toa, se prijaviv do Vas na konkursot za predmetot sto~arstvo na 18 juli 1997 godina za{to nemam dobieno odgovor. Vo prilog moàt da se koristat predmetot ispraten do Dekanot na Ze-mjodelskiot fakultet od 06.03.2002...′.

Ova ni{to ne se prifa}a, a veterinarniot tehni~ar so godini predava bez toj da bi-de predloèn i izbran, potvrduvaj}i se deka vo Fakultetot ne se po~ituvat Ustavot i zako-nite na dràvata. Pa toj bil samo za vnatre{ni lica, nesposobni na pazarot da se ponudat kako stru~ni lica, nikako kako nau~ni. Zatoa nikoj od niv ni{to nema izneseno ili obja-veno von nivniot Fakultet, samo za interni upotrebi.

Kako potvrda deka ne e vistina deka jas sum nemal kompletni dokumenti, se gleda spored mojot navod od mojot prilog od 26.09.2006, pod br-oj 4, stoi: ′za mene dosega se izvr{e-ni dve recenzii′. Prvata be{e vo 1995 godina. Taa be{e tokmu za predmetot, za kogo se ra-sprava. Se ova govori, ova nema vrska so nauka i struka, nikako so nekakov zakon, tuku ova e samo samovolen ~in. Ova se gleda i po toa {to, ovoj predmet mora{e da se zavr{i samo so edna rasprava. Me|utoa, sudijata se grièl da zaraboti advokatot. Jas ne priznavam pove}e od edna rasprava i barav da bidam osloboden (od pla}awe) se dodeka ne se vrabotam, prilo-ùvaj}i i potvrda deka sum bez prihodi. Dvata suda toa ne go prifatija, pa sum zadolèn da go platam advokatot vo iznos 22.620,00 denari, {to e sramota. Za potvrda, deka moive navodi ne se proizvolni, e dokazot, {to Recenzijata e pi{ena na ist komjuter od lice, koja ja kor-isti Vukovata bukva }, vsu{nost ovaa se sre}ava i pred Vuk Karaxi}, kaj na{iot \ur~in Kokale, a od toa isto lice, sekretarot na Fakultetot, e ispraten i edinstveniot predmet i toa preku advokatot, {to jas go dobiv preku Sudot.

So ova se potvrduva, odzemeneto pravo na sekoj gra|anin da konkurira, {to e negovo ustavno pravo, {to vaì i nepo~ituvaweto na Zakonot za visoko obrazovanie, koj mora da bide vo sklad so normite koi vladeat vo Evropa, prednost da imaat samo onie koi gi ispo-lnuvaat uslovite Tokmu ova nevaì so reibraniot penzioniran veterinaren tehni~ar. Ovoj interno go zavr{il navedeniot fakultet, kaj nego magistriral so tema za polamatura i do-ktoriral so tema za matura. Bidej}i zvawata se javni, a tie nikade ne se objaveni, zna~i, tie se krijat od nau~nata i stru~nata javnost, tie samite se sramat i pla{at, zawata nikako ne se vaè~ki. Isto taka, toj bez nieden objaven samostoen trud i samostoen napis prvo bil iz-bran za docent, potoa za vonreden, a so posledniot konkurs za redoven nastavnik. Pa toj nema izdadeno nieden u~ebnik, {to e osnov, toj da bide predloèn, a tek potoa izbran. Ovoj od 1995 godina obrazuva kadar vo dràvava, i nea samo i nanesuva {teta, bez nieden za toa da ne odgovara. Tokmu poradi ova, vo mojata 9-ta kniga ′Ishrana na govedata′, dosega na Fakult-etot nikoj ne izdal kniga za ishrana, na zadnata korica navediv, spored patepiscite, Make-donija do 1913 godina bila pred sosedite, a denes e samo pred Albanija. @alosno i sramno.

117

So ogled na seto gore izneseno smetam deka ima mesto da se ukinat dvete re{enija (na dvata suda) i predmetot da se vrati na prvostepeniot sud na povtorno sudewe, poradi-{to, molam da podnesete barawe za za{tita na zakonitosta do Vrhovniot sud na Republika Makedonija vo smisol na odnapred izloènoto, soglasno so odredbite na ~len 387- 394 od ZPP. Ova be{e isprateno do Javnoto obvinitelstvo na 21.12.2006. Od nego na 06.01.2007 dobiv predmet GO.br.1125/2006 od 03.01.2007, isprateno preku po{ta na 05.01.2007. Toj ne bil nadleèn. Isto taka, do nego sum ispratil: Krivi~na prijava na 09.09.2006, za se {to ovde e navedeno itn., Dopolna na àlba na tuèniot od 15.09.2006, do nego ispratena na 16.09.2006, Prilog... od 26.09.2006 i Prilog...od 07.10.2006′.

Predmetot Revizija e od 09.01.2007. Pa jas na konkursi od 1990 godina redovno se prijavuvam na Zemjodelski fakultet, Veterinaren fakultet...Ve}e minuvaat 17 godini, po nekoja godina }e bidam za penzija, a uli~ari obrazuvaat kadri. 02.05.2007 Bitola D-r Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21...″.

8. 8. 8. 8. REKTOROT: Na 11.05.2001 isprativ predmet do Rektorot na Univerezitetot ″Sv. Kiril i Metodij″- Skopje, so sleden tekst:

″Predmet: obespraven na Va{iot Univerzitet od Egejcite kako Vardarec. Od 1972- 1976 godina rabotev nau~en sorabotnik vo Germanija i doktorirav vo Av-

strija. Se vrativ vo dràvata, koja do denes nema kadar. Taa vo sto~arstvoto so veterinary-stvoto, i po{iroko, vo SFR Jugoslavija be{e samo pred Kosovo, a denes e samo pred Alba-nija.

Se vrativ vo Zemjodelski fakultet- Skopje, od kade bev ispraten. Tamu bev odbien, oti toj se privatiziral od vrabotenite. Zatoa morav da se vrabotam vo Bitola, vo ZIK ′Pe-lagonija′- Bitola.

Bidej}i podnesov dokumenti za direktor, kako protiv kandidat na direktor, toj mi montira sudski proces. Kako dokaz deka toj bil montiran e predmetot na premierot od 03.05.1991, vo koj stoi deka nema dokazi i fakti. Toa se potvrdi i so sudskita raspravi (od-luki, R.I.), od vkupno 13 6 se za, a 7 protiv. Isto taka, so mene be{e izbrkan i drug, toj be{e vraten na rabotnoto mesto i go primi obe{tetuvaweto. Bidej}i toj be{e obvinet za pove}e i pote{ki dela, a be{e primen, se gleda deka toa be{e samo za odmazda deka se prijaviv za direktor vo Kombinatot, koj stanal egejski, na negovi soselani i rodnini.

Taka sudot be{e izguben i jas ostanav bez pravo na vrabotuvawe od 20.05.1991. Toa be{e delo na Egejci, pretsedatel na sudot Egejec, sudii Egejci i obviniteli. Ama ovie zlo dela prodolìja na Va{iot Univerzitet, za {to vi pi{av, a Vie ne odgovorivte i ni{to neprezedovte:

Vo 1990 godina se javiv na konkurs za predmetot sviwarstvo na Zemjodelskiot faku-ltet. Recezent be{e Egejecot Ta{ko Tokovski. Do denes izborot ne e izvr{en i do denes predmetot nema nastavnik. Istiot recezent se javuva u{te nekolku pati: govedarstvo vo Ze-mjodelskiot fakultet i govedarstvo vo Institutot za sto~arstvo. Ovde bea bitni pak Egej-ci, Eftim An~ev i Cilevski. Bea izbrani nesoodvetni lica so interni zvawa so temi za matura bez samostojni trudovi i knigi.

Vakvata drskost prodolì za predmetot ov~arstvo, kade pak e recezent istiot Egej-ec, {to e navreda ba{ toj da mi bide recezent koga toj nikoga{ ne se bavel so nauka i stru-ka, nema samostojni trudovi, ni u~ebnici, i za nego imam pi{eno mnogu trudovi i napisi. Site tie se vkupno 150, kako i Ishrana na govedata i dve istoriski knigi. Jas bev odbien za lice, koe kaj nego promoviralo, bez samostojni trudovi. Sekako, tie dvata se isti.

Ve}e dve godini sum javen na konkursot za govedarstvo, nikoj ne saka da se javi {to stanuva so izborot. Toa se gleda i vo toa {to dosega ne mi e odgovoreno na moite protesti: fakultetot bil privatna sopstvenost.

Zlo~inite od Egejcite ne zapiraat: tie se pretsedateli, kako vo Zemjodelskiot fa-kultet itn., ama i profesori na Veterinarniot fakult-et (Nikola Popovski) i Direktor (\or|i Mickovski) na Veterinarniot institut. Za ovie zlo~ini sum pi{uval mnogu:

Na izborot po predmetot ishrana, na koja sum doktoriral, e primeno lice koe niko-ga{ ne se bavelo so ishrana, {to prodolùva do denes. Toa be{e normalno pojava koga rece-zent be{e Egejecot Nikola Popovski. Ovoj zlo~in be{e povtoren za predmetot specijalno sto~arstvo. Be{e primen propadnat student, a jas odbien koga recezent se javuva povtorno

118

istiot Egejec Nikola Popovski. Toj da mi bide recezent za mene e navreda, nego treba da mu se sudi za negovite zlo~ini, a ne toj da vr{i recenzii za drugi kadri.

Od druga strana, ovie recenzenti se podmiteni: od edna strana primaat pari od di-rektorot koj me izbrkal (so toa me izoloira ni{to pove}e protiv nego da prezemam) i od primenite kandidati, {to e drskost i ne~ove~nost.

So toa imale dobivka podmituva~ite i podmitenite, a {teta samo za mene i makedo-nskoto stopanstvo.

Vo nade` da se prezemi ne{to, Univerzitetot da ostane dr`aven, a ne privaten na vnatre{ni kadri, se zablagodaruvam″.

Na 01.10.2002 do Rektorot na Univerzitetot ″Sv.Kiril i Metodij″ isprativ: ″P O D N E S O K Na 06.03.2002 Vi isprativ prestavka so prilog za privatizirawe na nastavnite usta-

novi na Va{iot univerzitet. I ovoj slu~aj vi podnesuvam prilog. Vo nade` da se prezemi ne{to, se zablagodaruvam″. Na 01.10.2002 do Dekanot na Zemjodelski fakultet i dekanot na Veterinarniot fa-

kultet isprativ: ″P O D N E S O K Na 06..03.2002 Vi isprativ prestavka so prilog za privatizirawe na Va{iot fa-

kultet, so {to sprotivno na zakonot za visoko obrazovanie mi be{e odzemeno pravoto da zasnivam raboten odnos.

I ovoj slu~aj Vi podnesuvam prilog. Vo nade` da se prezemi ne{to, se zablagodaruvam″. Na 09.09.2006 do Premierot na Vladata na Republika Makedonija podnesov ″Pred-

met: Prilog kon Zamolnicata za povtoruvawe na sudskata postapka P.br.987/92. Na 31.08.2006 kako ~len na VMRO-DPMNE Vi se obrativ so Zamolnica, vo koja na-

veduvav za moite stradawa I brkawa od rabota kako neprijatel na makedonskiot narod. Vo prilog ja ispra}am krivi~nata prijava. Vo nade` da se prevezemat pravni dejstvija, se zablagodaruvam″. Na 09.09.2006 do Rektorot na Univerzitetot ″Sv.Kiril i Metodij″- Skopje isprativ

″Predmet: Samovolijata vo Zemjodelski fakultet. Za ova so nego vodam rasprava od 1990 godina, duri sudski sporovi. Vo prilog e krivi~nata prijava. Vo nade` da se prevzemat pravni dejstvija, se zablagodaruvam″. Na 09.09.2006 do Dekanot na Zemjodelski fakultet Skopje isprativ ″Predmet: Samo-

volijata vo Va{iot fakultet. Za ova so nego vodam rasprava od 1990 godina, duri sudski sporovi. Vo prilog e krivi~nata prijava. Vo nade` da se prevzemat pravni dejstvija, se zablagodaruvam″. 9999. DOKTORATI. Ovie ne se nau~ni zvawa, tuku formalni... Do Policijata i Ministerstvo za obrazovanie Skopje na 12.01. 1993 isprativ pred-

met ″Do koga }e bide nastavnik vo Vi{ata zemjodelska {kola- Bitola lice so zavr{en ve-terinaren fakultet″. Predmetot e so sleden tekst:

″Do 1978 godina uspe{no predavaa nastavnicite vo Vi{ata zemjodelska {kola- Bi-tola, koi oformija stru~en kadar za na{eto stopanstvo.

Poradi uni{tuvaweto na govedarstvoto na ZIK ′Pelagonija′- Bitola od pogre{ni-ot ideen proekt i stru~ni napastvija na dipl.veter. Boris Angelkov istiot mora{e da go napu{ti Kombinatot i najde politi~ko pribe`i{te ~lenot na Op{tinskiot komitet na SKM- Bitola vo taa {kola.

Bidej}i be{e politi~ki i op{testveno aktiven bez trudovi i stru~no iskustvo na-edna{ postana profesor.

Ova sprotivnost ne mu be{e dovolna, pa postana direktor na [kolata, iako tamu rabotea postari profesori i imaa stru~ni soznanija.

119

Postarite profesori bea nepoèlni i toj vraboti mladi nastavnici so samo za-vr{en fakultet, bidej}i sakal da im bide stare{ina i doìvotno direktor- apsolutisti-~ki.

Starite si otidoa, mladite za nego polo{i i poniùvani magistriraa i dodeka go postignaa toj stepen na obrazovanie bea samo predava~i.

^lenot na OK SKM dipl.veter. Boris Angelkov vo 1977 godina ima{e zapi{ano specijalizacija vo Belgrad /ne ja zavr{i/, se zapi{al na magistratura vo Zagreb /i nea ne ja zavr{il/ i sega sprotivno na zakonot (Hrvatska be{e vo SFRJ koga prijavi doktorat/ saka da doktorira vo Zagreb bez da magistrira, }e mu bile priznaeti trudovite kako go likvidi-ral govedarstvoto vo Makedonija/za toa imam objaveno trudovi vo jugoslovenskiot ~asopis ′Sto~arstvo′- Zagreb itn/.

Sprotivno na logikata za unapreduvawe, toj dolgo godini be{e profesor bez nika-kvo zvawe, da duri ovaa godina postani predava~, koe go zasluùva{e samo kratko vo 1978 godina, koga zapo~na i mora{e da bide otpu{ten, kako nepotreben i {teten.

Negovata {tetnost se sostoi vo slednoto: Mene kako 4 godi{no vraboten nau~en sorabotnik vo Minhen i doktor na nauka od

Viena, so stru~ni i nau~ni kako i napisi (trudovi), objaveni vo Germanija, Jugoslavija i Makedonija, ne mi dozvoli da bidam izbran za nastavnik, tuku samo so zavr{en fakultet, sega e magister. (Negov sou~enik P.Bogdanov od sredno veterinarno u~ili{te, Egeec, R.I.)

Na negov predlog sum izbri{an od Dru{tvoto za nauka i umetnost Bitola, bidej}i ako ne be{e taa li~nost, ne }e moèv da bidam poznat vo Jugoslavija i po{iroko za objave-nite trudovi od negovite nepoznavawa, za{to vr{i odmazda. DURI GO NEGIRA[E MOJ-OT DOKTORAT, SUM GO KUPIL ?

Vo nade` da prevzemite protiv ova lice pravni dejstvija i spasite Vi{ata zemjode-lska {kola- Bitola od douni{tuvawe, se zablagodaruvam. D-r Risto Ivanovski...″.

Podnesok do Univerzitetot vo Bitola- Bitola: 03-124/1 15.03.93. ″Vi{ata zemjodelska {kola vo Bitola e so sto~arska dejnost i za takov kadar. Toj

treba da e sposoben da doprinesi za nejzinoto unapreduvawe samo za sto~arski (zootehni-~ki) fakultet, za{to }e mora da odlu~i samo kvalitetot na nastavnicite samo za taa dejno-st, najglavna vo zemjodelstvoto.

Za àl ne e taka, bidej}i vo nea ima nastavnik dipl.veter. Boris Angelkov samo so zavr{en Veterinaren fakultet, koj ne uspeal od 1977 godina vo prvo vreme da specijali-zira vo Belgrad, pa da magistrira dosega vo Zagreb, so {to go izgubil pravoto da doktorira {to bilo spored zakonot vo nekoga{na SFRJ. Ne samo toa, ova lice prodolùva da bide sprotivno na zakonot profesor- duri prima takov li~en dohod i ne slu~ajno se bavi samo so folklorna dejnost vo Va{iot Univerzitet.

So negovoto doa|awe vo Vi{ata zemjodelska {kola sprotivno na zakonot postanuva profesor i direktor na [kolata (nema{e rabotno iskustvo i ima{e postari od nego pro-fesori), taka go promena na negov sopstven na~in nejziniot star so nov kadar, od nego pom-lad za polesno rakovodewe i samo toj da bide stare{ina (sprotivnost so Visokoto {kolsko obrazovanie), pre~ej}i i im za samostojno tvorewe i nivno usovr{uvawe.

No za negova nesre}a site osven nego magistriraat i ne sakaat sa go izigrat zakonot za da doktoriraat kako nego.

Ovoj moj podnesok e ′sli~en′ na negovite kaùvawa, toj ispratil pisma do Viena i Minhen, {to laè{e, kade doktorirav i rabotev 4 godini kako nau~en sorabotnik, preku {to bev poniùvan i navreduvan, iako ne stru~en, ni obrazovan i za nego e strano telo toj da objavi stru~en i nau~en trud.

Negovata uni{tuva~ka dejnost be{e zabeleàna vo Govedarskata farma s.Radobor na ZIK ′Pelagonija′- Bitola, vo koja go uni{ti govedarskiot fond na Kombinatot i 6,5 godini ja zagaduva{e ~ovekovata okolina so nekoristeweto na arskoto |ubre niz Crna Re-ka. Pokraj toa e sou~esnik za likvidacijata na ovcite od rasata avasi (Izrael).Za niv imam objavuvano trudovi, so koi bev poznat vo SFRJ i stranstvo, kako i napisi vo vesnici vo SRM.

Ima i drugi podrobnosti, no tie ne se vo delokrug na mojata dejnost i ne sakam da se vpu{tam ponatamu, koe nemu mu pre~e{e i se kosi so zakonot da bide nastavnik i Va{ ~len.

120

Vo nade` da se prifati mojot podnesok se zablagodaruvam″. Do Ministerot vo Ministerstvo za obrazovanie- Skopje na 26.03. 1994 isprativ so

sleden tekst: ″P R E S T A V K A Liceto Boris Angelkov iako nema{e specijalizirano ni magistrirano be{e ne sa-

mo nastavnik vo Vi{ata zemjodelska {kola- Bitola, tuku i direktor: tamu ima{e poobra-zovani i poiskusni.

Negovite zalo`bi da specijalizira (Belgrad) i magistrira (Zagreb) bea neuspe{ni. Zatoa odamna nesmee{e da bide ponatamu nastavnik.

Pred raspa|awe na SFRJ prijavil magistrirawe, koe se iskoristi po raspa|awe na SFRJ za doktorat, ′imalo′ pogolem broj probi i toa ′odlu~ilo′ da doktorira vo juni 1993 go-dina, doktorat nepoznat od javnosta i bez mo`nost da go razgledam, kako pravo na sekoj gr-a|anin.

Brojot na probite ne smeat da bidat merodavni (probite mora da se obraboteni bio-metriski-zna~i ne e vaèn brojot), tie se rutinska rabota za sekoe klini~ko ispituvawe (laborantot so niv najprvo bi doktoriral), so niv nemoì da doktorira, nikoj ne proveru-val za nivniot broj (nivna ispravnost, nivno zemawe), temata ima istorisko zna~ewe. Zna-~i, nemoì da doktorira.

′Moèl′ da doktorira bez magistrirawe oti ′imal′ dovolen broj trudovi, nikoga{ neprovereni za nivnata ′ispravnost′, duri se gordee za nivniot ′uspeh′, kako na primer za od nego likvidiraweto na dve farmi (Ov~arskata farma s.Porodin i Kravarskata farma s.Ra-dobor), za koi objaviv dva truda tokmu vo Zagreb i zatoa mora da mu se sudi.

Vi{ata zemjodelska {kola mora da se zapra{a, dali moì da bide nekoe lice (toj) nastavnik, so prose~en li~en dohod bez da bil vo stranstvo i bez nasledstvo da ima takov imot: voda~ na neuspe{na investicija, kupuva~ na stranska neuspe{na oprema, kupuva~ na germanski i belgradski junici site bolni od leukoza i site likividirani, u~esnik vo afe-rata JIK-Banka, zeleniot plan neobelodenet, dela~ na placevi za ku}i itn. Za ova se obja-veni napisi vo mnogu vesnici i trudovi.

Bidej}i ne mi e javeno od Vas na moeto pismo od 12.01.1993 kako i od Rektoratot na Univerzitot vo Bitola- Bitola od 15.03.1993 broj 03-124/1, molam da mi se odgovori: ne smee da se nostrificira negoviot doktorat bez da bide magister, ja prijavil svojata magisterska rabota koga Hrvatska be{e vo SFRJ″.

Do Rektorat na Bitolskiot univerzitet ″Sv.Kliment Ohridski″ Bitola, podnesok broj 03-286/1 od 04.05.1994 g.

″Predmet: Prestavka za nastavnikot B.Angelkov. Veterinarniot lekar Boris Angelkov bez specijalizacija nitu magistratura od

1978 godina e nastavnik vo Vi{ata zemjodelska {kola- Bitola, duri bez nastavna praksa po-stanal i direktor, navreduvaj}i gi postarite.

Negovite zalo`bi da specijalizira vo Belgrad i magistrira vo Zagreb od 1977 godi-na bea neuspe{ni. Zatoa od 1980 godina nesmee{e da bide ponatamu nastavnik, koe e predvi-deno vo Zakonot za visoko obrazovanie.

Pove}e godini pred da se raspadne SFRJ prijavil magistrirawe i toa ne uspeal da go zavr{i. Po raspa|aweto na SFRJ istata tema i istiot materijal ′imale pogolem broj na probi′ i tie ′odlu~ile′ da doktorira vo juni 1993 godina, doktorat nepoznat od javnosta i bez mo`nost da ja razgledam, pravo na sekoj gra|anin; bez navedenoto ne se priznava dokto-rat.

Brojot na probite ne smeat da bidat merodavni, tie i za diplomska rabota mora da se dovolni, vo sprotivnost nemoàt da se obrabotat biometriski i nema va`nost nieden trud. Negovite probi se rutinska rabota za sekoj ispituvawe i so niv prv bi doktoriral la-borantot: ne e mo`no doktorirawe. Nikoj ne proveruval za nivniot broj, nivna to~nost, ni-vna ispravnost (samiot moì da gi izme{a, na toa bilo sklon), temata ima istorisko zna-~ewe i nema osnova za doktorirawe.

′Moèl′ da doktorira bez magistrirawe oti ′imal′ dovolen broj trudovi, nikoga{ neprovereni za nivnata ′ispravnost′ (toj laì), duri se gordee za nivniot ′uspeh′, kako na primer od nego likvidiraweto na dve farmi (Ov~arskata farma s.Porodin i Kravarskata

121

farma s.Radobor), za niv objaviv trudovi i nemu zatoa mora da mu se sudi. Se naveduva ne-kakov negov uxbenik, iako toj ne e za sredna {kola, kamoli da bide vrednuvan za doktorat: toj ne e nau~en (bez niv nemoì da doktorira), a dali e stru~en ?!.

Vi{ata {kola mora da se zapra{a, dali moì da bide nekoe lice (toj) nastavnik, so prose~en li~en dohod bez da bil vo stranstvo i bez nasledstvo da ima takov imot: voda~ na neuspe{na investicija, kupuva~ na stranska neuspe{na oprema, kupuva~ na germanski i bel-gradski junici site bolni od leukoza i zatoa site zakonski likvidirani, dvoen u~esnik vo aferata na JIK ′Banka′, zeleniot plan neobelodenet, dela~ na placevi za ku}i itn. Za ova se objaveni mnogu napisi i trudovi: nemoì da doktorira i da e nastavnik.

Bidej}i ne mi e javeno od Ministerstvoto za obrazovanie od 12.01 .1993, od Rektora-tot na Univerzitetot vo Bitola- Bitola od 15.03.1993 br-oj 03-124/1 i od Ministerot vo Mi-nisterstvoto za obrazovanie od 26.03. 1994 molam da mi se odgovori i da mi se isprati ne-goviot doktorat. Vo edno naveduvam, deka ne smee da se nostrificira negoviot doktorat bez da bide magister, bidej}i ja prijavil svojata magisterska rabota koga Hrvatska be{e vo so-stav na SFRJ: toj mnogu ubavo znae, kako be{e moj protivnik za nostrifikacijata na mojata diploma od Viena vo 1976 godina, se ismejuva{e na mojot izbor za nau~en sorabotnik vo na-u~na ustanova vo Minhen (taa mo`nost nema da ja doìvee), be{e glaven akter da ne bidam izbran za nastavnik vo Vi{ata zemjodelska (sto~arska) {kola, a za nego nema mesto vo taa {kola kako veterinar, drug gi predava negovite predmeti) i e vinovnik za isklu~uvaweto na moeto ~lenstvo od DNU- Bitola″. (Negoviot doktorat do denes nikoj vo R.Makedonija ne go nostroficiral, oti takov nikoga{ nemalo, toj oti{ol vo penzija kako vet.lekar, R.I.)

Na 20.10.1997 doMinisterstvo za vnatre{ni raboti Bitola isprativ ″P R I J A V A Veterinarniot lekar Boris Angelkov vo 1978 godina se vraboti kako nastavnik po

anatomija so fiziologija vo Vi{ata zemjodelska {kola- Bitola. Bidej}i zakonot za visoko obrazovanie zahteva nastavnikot da ima najmalku zvawe magister, toj ima falsifikat di-ploma za doktor po nauka. O b r a z l o ` e n i e

Toj se prijavil za specijalizacija vo Veterinarniot fakultet vo Belgrad vo 1977 godina. Istata ne ja zavr{il. Tokmu zatoa se zapi{al da magistrira vo Veterinarniot fa-kultet vo Zagreb. Taa e nau~no zvawe, koe e ponisko od doktor po nauka. Toa zna~i, deka te-mata za magistratura nema teìna so nea da se doktorira {to go predviduva i zakonot. So drugi zborovi ne e mo`no temata od magistraturata da se priznae za doktorirawe. Isto ta-ka, za da se doktorira vo toga{nite uslovi pred da se raspadni SFRJ, koe vaì i denes vo R.Makedonija, prethodno mora da se magisrira. Toa sum go prijavuval vo Ministerstvoto za obrazovanie i Rektoratot na Univerzitetot vo Bitola. Bidej}i se slu{na deka toj dokto-riral vo Zagreb barav toa da se proveri. Poznato e deka na sekoe nau~no zvawe kako javno zvawe sekoj gra|anin moì toa da go zahteva, molev da mi se dade toa na uvid. Sprotivno na zakonot jas toa ne go dobiv. Osven toa, zvaweto mora da bide nostrificirano vo R.Makedo-nija. (Vo Zagreb nema doktorat, R.I.)

Bidej}i ni{to ne e izvr{eno i ispolneto, jas napi{av napis vo vesnikot ′Nova Ma-kedonija′ deka toj nespecijaliziral, a ni magistriral, a sega e doktor po nauka ?! No za àl i na toa nema oglas, iako toj na toa be{e obvrzan. Zna~i, toj nema doktorirano.

Prevzemite pravni dejstvija kako Va{a nadle`nost″. Na 18.11.1997 do Ministerstvo za vnatre{ni raboti- Bitola isprativ ″P R I J A V A- 2 Na 20.10.1997 isprativ prijava vo koja navediv deka nastavnikot vo Vi{ata zemjo-

delska {kola- Bitola veterinarniot lekar Biris Angelkov vo Belgrad ne uspeal da spe-cijalizira, ni vo Zagreb da magistrira, a sega ima falsifikat diploma za doktor, koja ne e nostrificirana, {to e osnova da bide nastavnik vo [kolata.

Bidej}i dosega ne se prevzemeni pravni dejstvija ja povtoruvam″. Na 19.11.1997 do Ministerstvoto za obrazovanie- Skopje podnesov ″P R I J A V A Na 12.01.1993 isprativ predmet do Va{eto Ministerstvo deka veterinarniot lekar

Boris Angelkov, nastavnik na Vi{ata zemjodelska {kola vo Bitola ne moè da doktorira. Sledi drug predmet na 26.03.1994. Od Va{eto Ministerstvo ni{to ne be{e prevzemeno.

Zatoa vo 1997 godina vo vesnikot ′Nova Makedonija′ napi{av deka toj neuspeal da specijalizira vo Belgrad, ni da magistrira vo Zagreb. Sega toj doktoriral ?!

122

Negovata diploma e falsifikat i taa ne e nostrificirana. No tokmu so nea pona-tamu, sprotivno na zakonot, e nastavnik (profesor) na taa {kola.

Molam da se po~ituvaat zakonite″. (I denes toj ne e doktor, R.I.) Kako {to gi navediv dvata sou~enici so sredno veterinarno u~ili{ta, sledat i

drugi: Nikola(Kole) Popovski e sozlo~inec za ovcite avasi...,a i voda~ na mafijata koja na Makedonija i nanese ogromno zlo. Negov sorabotnik e negoviot sou~enik \or|i Micevski, dvata se so isto poteklo kako Petar Bogdanov. Ovie bea nositeli vo Veterinarniot insti-tut- Skopje soVeterinarniot fakultet- Zagreb da otvoraat specijalizacija po ìvinar-stvo, iako toa vo Hrvatska ne be{e razvieno. Se mislelo samo da se zaraboti na sekoj spe-cijalist, a na {teta na R.Makedonija. Vo Veterinarniot fakultet- Zagreb doktoriral na veterinarstvo agronomot Nikola Popovski, koj zavr{il Zemjodelski fakultet- Skopje i na nego magistriral po govedarstvo. Ova e samo dokaz, deka nau~nite zvawa magister i dok-tor bile samo zdelki, bez bilo kakva nauka vo veterinarstvoto. Tokmu zatoa pove}e nasta-vnici od Veterinarniot fakultet- Skopje so svojot Veterinaren institut- Skopje vo Za-greb magistrirale i doktorirale.

Za da se potvrdi nivnata potpolna nesposobnost, se naveduva {to pi{at na 22.05. 1994 vo ″Nova Makedonija″ Kiril Ristevski (glaven na mafijata pred Nikola Popovski, R.I.) i Karanfilovski: ″Vo na{ata Republika izgradeni se vo izminatiot period brojni moderni objekti za organizirano odgleduvawe na razli~ni vrsti dobitok. Koga tie bi pro-rabotile vo granicite na vgradenite kapaciteti, bi otpadnala potrebata od sto~ni proiz-vodi odnadvor. Da potsetime deka op{testveniot sektor vo Republikata raspolaga so: kra-varski farmi za 15.000 molzni kravi i dnevna produkcija od 150.000 litri mleko; desetina goili{ta za mladi goveda so godi{en kapacitet od 25.000 grla; 10 sviwarski farmi so go-di{en kapacitet od 180.000 goenici; brojlerski centri za organizirano proizvodstvo na brojleri vo milionski iznos; ìvinarski farmi za 2,5 milioni nosilki; ov~arski farmi za 250.000 ovci.

Kon navedeniot kompleks objekti za primarno proizvodstvo treba da dodadat i br-ojni objekti od prerabotuva~kata industrija, ~ija aktivnost e neposredno zavisna od sostoj-bite na primarnoto proizvodstvo. Taka, vo na{ata Republika se izgradeni {est fabriki za sto~na hrana, mesna industrija, destina mlekarnici, golem broj klanici i sl.″.

Tie se nositeli na nefunkcionalni farmi, poradi{to tie ne moèle normalno da rabotat. Nivnata mafija do denes ostavila posledici.

10. 10. 10. 10. UNIVERZITETI. Tie }e se prikaàt i preku sudski spor. Po ~etirigodi{noto vrabotuvawe vo Germanija kako nau~en sorabotnik i po pri-

maweto na diplomata doktor na nauka vo Viena, na 04.11.1976, istiot den trgnav za nazad i koga stignav odma se prijaviv vo Zemjodelskiot fakultet- Skopje, otkade vo kapitalisti-~kiot svet bev ispraten na do{koluvawe. Na moe iznenaduvawe ne bev prifaten, oti faku-ltetot stanal samoupravna interesna zednica na vrabotenite, so interni trudovi i interni zvawa. Od 1990 godina na konkursi redovno se prijavuvam, i kako praksa odbivan ili zaradi mene ne be{e izvr{en izborot. Toa se slu~uva{e i vo Veterinarniot fakultet- Skopje i Institutot za sto-~arstvo- Skopje pri Univerzitetot ″Sv.Kiril i Metodij″- Skopje, {to vaè{e i za Vi{a zemjodelska {kola-Bitola, koja prerasna vo Biotehni~ki fakultet, pri Univerzitetot ″Sv.Kliment Ohridski″- Bitola.

Na 14.11.2002 do Zemjodelski fakultet podnesov ″PRIJAVA Na 13.11.2002 vo vesnikot ′Nova Makedonija′ be{e objaven konkurs za nastavnik vo

site zvawa, vo predmetot govedarstvo. Ova e povtoruvawe na istiot konkurs od 14 juli 1999 godina, na kogo isto taka se prijaviv so svoj predmet od 14.07.1999. Bidej}i izborot ne be{e izvr{en, istiot nastavnik prodolì da drì predavawe. Jas za ova ni{to ne bev infor-miran. Na 19.11.2000 itn. isprativ predmet Molba za ispra}awe na recenzijata. Do denes gi nemam dobieno svojata prijava so dokumentite i prilozite navedeni pod reden broj od 1-7. Pokraj moite molbi, od Vas do denes sum bez odgovor.

So prijavata za objaveniot konkurs od 13 noemvri 2002 godina se prijavuvam na kon-kursot po predmetot govedarstvo. Vo prilog moàt da se koristat mojata prijava so od 1- 7 dokumenti i prilozi,koi od 14.07.1999 se kaj Vas. Isto taka, site prijavi za izbor na na-stavnici na koi sum odbivan, ama i ne izvr{eniot izbor po predmetot sviwarstvo vo 1990

123

godina. Pokraj toa, se prijaviv do Vas na konkurs za predmetot op{to sto~arstvo na 18 juli 1997 godina za{to nemam dobieno odgovor. Vo prilog moàt da se koristat predmetot ispr-aten do Dekanot na Zemjodelskiot fakultet od 06.03.2002 so naslov Od avtorot, od objave-nata moja ~etvrta kniga, kako i isto taka isprateniot predmet na Dekanot na Zemjodel-skiot fakultet od 01.10.2002 so naslovot Od avtorot- od objavenata sedma kniga.

Dosega sum objavil sedum knigi: 1. Sredozemjeto pradomovina na Evropjanite; 2. Nov Aleksandar Makedonski (tn.Skenderbeg); 3. Odroduvawe na Makedoncite; 4. Vozobnovuvawe na anti~ka Makedonija; 5. Kavkazko- crnomorski Albanci- Arnauti; 6. Vlasite-tn.Sloveni 7. Zavera protiv anti~kite Makedonci. Vo nade` da se zemi vo predvid mojata prijava, se zablagodaruvam. 14.11.2002, D-r

Risto Ivanovski, Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21, Bitola. PS: Spremen sum na Va{e barawe da ispratam dopolnitelno {to Vie }e pobarate, kako i spiskovi na moite objaveni trudovi i napisi, vkupno preku 150- nivnata lista e navedena vo mojata kniga Nov Aleksa-ndar Makedonski″.

Na 10.10.2003 do Osnoven sud Skopje I Skopje podnesov ″TU@BA Za svoi potrebi tuèniot ima{e raspi{ano konkurs za izbor na nastavnici vo site

nastavno-nau~ni i naslovni zvawa po pove}e predmeti. Koknursot be{e objaven vo vesnikot ′Nova Makedonija′ od 13.11. 2002 godina. DOKAZ: konkurs kopija vo prilog. Tuìtelot na ovoj konkurs bidej}i gi ispolnuva{e uslovite imeno e doktor a i dru-

gite uslovi od zakonot gi ispolnuva{e, objaveno pove}e trudovi i sli~no se prijavi na kon-kursot po predmetot nastavnik vo site zvawa po predmetot govedarstvo.

DOKAZ: Prijava vo kopija vo prilog. Isto taka tuìtelot kaj tuèniot se ima{e prijaveno i po konkurs od 14.07.1999

godina. DOKAZ: Prijava kaj tuèniot da se pribavi odnosno da se zadolì da ja donesi na

rasprava. Tuèniot i na dvata konkursi ne izvr{i izbor na prijavenite kandidati nitu pak

kandidatite se izvesteni za svojata odluka. Vo konkursot e naveden samo rokot na prijavuvawe na kandidatite ne i rokot na

izborot. So ogled na toa deka od objavuvaweto na konkursot pomina podolgo vreme deka se

izminati site zakonski i drugi rokovi za izbor. Predlagam na sudot da zakaì i odrì rasprava, gi izvede dokazite a sled toa da ja

donese slednata, P R E S U D A Se uvaùva tu`bata i tu`benoto barawe na tuìtelot. Se zadolùva tuèniot da izvr{i izbor na kandidatite prijaveni na konkursot

objaven vo vesnikot ′Nova Makedonija′ od 13.11.2002 godina vo rok od 8 dena na pravosilno-sta na presudata.

Se zadolùva tuèniot da mu gi plati tro{ocite na tuìtelot koe }e se precizira na rasprava. TU@ITEL Risto Ivanovski″.

Na 12.02.2004 za P.br.3555/03,preku Osnovniot sud Skopje ISkopje, do Apelacioniot sud Skopje be{e podneseno″@ALBA NA TU@ITELOT

Protiv presudata na Osnovniot sud Skopje I Skopje P.br.3555/03 od 11.12.2003 go-dina.

Tuìtelot vo celost ja napa|a ppresudata na Osnovniot sud Skopje I Skopje P.br. 3555/03 od 11.12.2003 godina poradi:

Su{testveni povredi na odredbite na pari~nata postapka; Pogre{no i necelosno utvrdena fakti~ka sostojba; Pogre{na primena na materijalnoto pravo. O b r a z l o ` e n i e

124

Stojat povredite od ~len 340 stav 2 to~na 13 od ZPP bidej}i presudata ima ima ta-kvi nedostatoci poradi koi istata ne moè da se ispita. Imeno, u{te vo uvidot na presu-data sudot go opredeluva kako poni{tuvawe na konkurs, {to ne e to~no, bidej}i tuìtelot go bara{e tokmu sprotivnoto: konkursot da se sprovede do kraj. Ponatamu, sudot tu`bata na tuìtelot ja otfrla, pri {to svojata odluka ja zasnova na pravilata od ~len 143 od Zakonot za rabotni odnosi, citiraj}i ja taa odredba kako ostvaruvawe na poedine~ni prava od rabo-ten odnos, pri {to naveduvaj}i deka rabotnikot imal pravo da bara: ′pravo kaj rabotodavec-ot, kaj nadle`niot sud, sindikatot, inspekciskite organi i drugi organi vo soglasnost so zakon′,a soglasno ~len 144 od istiot zakon, rabotnikot imal pravo da podnese barawe za za-{tita na svoeto pravo od raboten odnos, kako i pravo na prigovor protiv odluka donesena vo vrska so negovite prava, obrski i odgovornosti, a rokot za podnesuvawe na takvo barawe bil 15 dena od denot na vra~uvawe na odluka so koe e povredeno negovoto pravo... da posle (soglasno odredbata od ~len 147) rabotnikot koj bil nezadovolen od kone~nata odluka na nadle`niot organ ili ako toj organ ne donel odluka vo rok od 15 dena od podnesuvaweto na baraweto, odnosno prigovorot, imal pravo vo naredniot rok od 15 dena da bara za{tita na svoite prava pred nadle`niot (organ?!!!) verojatno se misli na sud... Pra{aweto poradi koe tuìtelot ja povede ovaa postapka e: zo{to ne e zavr{ena postapkata po konkursot, {to go raspi{a tuèniot i istiot da bide zadolèn da izvr{i izbor od prijavenite kandi-dati. Ova, kako {to znaeme, e regulirano so Zakonot za visokoto obrazovanie (kako speci-jalen zakon) i sudot treba{e da ja sprovede ovaa postapka i da utvrdi dali e osnovano tu`-benoto barawe i da ja donese odlukata so primenata na odredbite od toj zakon. Tuìtelot nema{e zasnivan raboten odnos i ne moè negoviot slu~aj da se povede po odredbite na ZRO, odnosno da gi ostvaruva svoite prava kako lice vo raboten odnos. Vpro~em tuìtelot na dva pati se obrati do tuèniot DA PRIGOVARA za nastanatata sostojba, no za toa ne be{e udostoen sonekakov odgovor ili odluka, pa mora{e, poradi vakvoto ′mol~ewe′ na tu-èniot da povede postapka. Zatoa tuìtelot smeta deka stojat povredite pogore izneseni.

Zna~i, tuìtelot smeta deka prvostepeniot sud pogre{no utvrdi deka ovde se rabo-ti za ostvaruvawe na prava od raboten odnos (raboten spor), bidej}i tuìtelot voop{to ne e vraboten nitu pak negoviot problem moè da se povede pod ZRO. Ovde e sosema jasno, a i sudot treba{e da obrne vnimanie: dali tuìtelot, otkako go objavi oglasot za izbor na na-stavnik, dali se pridrùval vo ramkite na regulativata za sproveduvawe na izbor na na-stavnik i dali so sproveduvaweto na postapkata gi povredil pravata na tuìtelot, a imaj-}i gi vo predvid i odredbite na statutot na tuèniot, statusot na postojnite izvr{iteli koi ja izvr{uvaat nastavata po predmetite od sporniot konkurs, zo{to postapkata ne e ce-losno sprovedena i zavr{ena i site drugi dejnosti {to proizleguva od Zakonot za visoko obrazovanie. Prvostepeniot sud ova voop{to ne go utvrdil. Zatoa tuìtelot smeta deka stojat i povredite od ~len 341 od ZPP.

Tuìtelot smeta deka ovaa presuda e donesena i vrz pogre{na primena (odnosno ne primena) na odredbite na Zakonot za visokoto obrazovanie, koi ja reguliraat materijata i postapkata za izbor na nastavnici vo visokoto obrazovanie. Primenata na odredbite od ZRO e pogre{na, poradi {to i na celata presuda mu dava status na manliv akt, a seto ova pak e vo sprotivnost (i e povreda) na pravilata od ~len 342 od ZPP.

Poradi seto ova, tuìtelot ja podnesuva ovaa àlba i na vtorostepeniot sud mu pre-dlaga da ja usvoi istata, prvostepenata presuda da ja ukine i predmetot da go vrati na po-vtorno odlu~uvawe i presuduvawe, so napastvija za ostranuvawe na site propusti i zabele-{ki iznseni vo àlbata. Za tuìtelot- polnomo{nik advokat Tome A.″.(Samovolie,R.I.)

Na 03.04.2004 za XII P.br.3555/03 do Osnoven sud Skopje I Skopje podnesov ″P O D N E S O K Kaj Vas se vodi sudski spor pod navedeniot broj, koj e po moja àlba vo Apelaci-

oniot sud. Iako sudskiot spor ne e zavr{en, Zemjodelski fakultet- Skopje objavi konkurs za

istiot predmet za koj se vodi spor. Tokmu zatoa jas Vas vi se obra}am so mojot podnesok koj treba da bide zemen vo pre-

dvid deka Fakultetot objavil nov konkurs. Isto taka, zamoluvam da se ubrza postapkata, za{to se zablagodaruvam.

125

D-r Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola″. Na 05.06.2004 za P.br.3555/03 do Javnoto obvinitelstvo na Republika Makedonija

Skopje od tuìtelot- polnomo{nik be{e podnesena i ″M O L B A Od tuìtelot Risto Ivanovski od Bitola Ul.Mihajlo Andovski br.6/21, Bitola.

So re{enie na Osnovniot sud Skopje I Skopje P.br.3555/03 od 11. 12.2003 godina, po-tvrdeno so re{enie na Apelacioniot sud Skopje G`.br. 1427/2004 od 24.03.2004 godina otfr-lena e tu`bata na tuìtelot Risto Ivanovski od Bitola protiv tuèniot Zemjodelski fa-kultet Skopje i utvrdeno e deka tuìtelot ne postapil soglasno odredbite na ~len 143, 144 i 147 od Zakonot za rabotni odnosi.

Dvata sudovi napravija su{testveni povredi na odredbite od pari~nata postapka od ~len 340 stav 1 i 2 to~ka 13 od ZPP, bidej}i pogre{no i necelosno ja utvrdija fakti~kata sostojba. Imeno i prvostepeniot i vtorostepeniot sud ne go zedoa vo predvid faktot {to postapkata pred nadle`niot tuìtelot ja povede kako gra|anin na koj mu e onevozmoèno da u~estvuva na konkurs za izbor na profesor. Toj ne be{e vo raboten odnos i negoviot slu-~aj ne moè da se podvede pod odredbite na ZRO. Vpro~em tuìtelot na dva pati se obrati do tuìtelot DA PRIGOVARA za nastanatata sostojba, no za toa voop{to ne be{e udosto-en so nekakov odgovor ili odluka, pa mora{e, poradi vakvoto ′mol~ewe′ na tuèniot da po-vede postapka. Po~ituvani, ovde dvata sudovi trebaa da obrnat vnimanie: DALI TU@E-NIOT, OTKAKO GO OBJAVI OGLASOT ZA IZBOR NA NASTAVNIK, DALI SE PR-IDR@UVAL VO RAMKITE NA REGULATIVATA ZA SPROVEDUVAWE NA IZBOR NA NASTAVNIK I DALI SO NESPROVEDUVAWETO NA POSTAPKATA GI PO-VREDIL PRAVATA NATU@ITELOT, A IMAJ]I GI VO PREDVID I ODREDBITE NA STATUTOT, NA TU@ENIOT, STATUSOT NA POSTOJNITE IZVR[ITELI KOI JA IZVR[UVAAT NASTAVATA PO PREDMETITE OD SPORNIOT KONKURS, ZO[TO POSTAPKATA NE E CELOSNO SPROVEDENA I ZAVR[ENA I SITE DR-UGI DEJNOSTI [TO PROIZLEGUVAAT OD ZAKONOT ZA VISOKOTO OBRAZO-VANIE. Dvata sudovi ova voop{to ne go utvrdija, nitu se vpu{tija vo utvrduvawe na toa.

So ogled na iznesenoto i primenata, odnosno neprimenata na odredbite na Zakonot za visokoto obrazovanie, koi ja reguliraat materijata i postapkata za izbor na nastanici vo visokoto obrazovanie se javuva kako povreda na pravilata od ~len 342 od ZPP, poradi {to dvete presudi dobivaat na manlivi akti.

So ogled naseto pogore izneseno smetame deka ima mesto da se ukinat dvete re{e-nija (na dvata sudovi) i predmetot da se vrati na prvostepeniot sud na povtorno sudewe, po-radi {to, molime da podnesete barawe za za{tita na zakonitosta do Vrhovniot sud na Re-publika Makedonija vo smisla na odnapred izloènoto, soglasno so odredbite na ~len 387-394 od ZPP.

Podnesitel...za tuìtelot- polnomo{nik...″. Na 01.06.2004 do Nastavno- nau~niot sovet na Zemjodelski fakultet-Skopje i do Re-

ktorot na Univerzitetot ″Sv.Kiril i Metodij″- Skopje isprativ predmet: ″NA ZEMJODE-LSKI FAKULTET PROFESOR SAMO VETERINAREN TEHNIÂR, BEZ NIEDEN OBJAVEN TRUD...

Do denes R.Makedonija nema sto~arski kadar. Za ova cel Zemjodelskiot fakultet- Skopje ispra}al svoi li~nosti koi trebalo da se usovr{at i steknat zvawe doktor. Kako {to tie odele,site nazad se vratile. Vakov be{e i agronomot Risto Ilkovski, koj ne uspeal da doktorira vo Germanija. Ama toj toa go ostvaril vo Zemjodelski fakultet po predmetot govedarstvo, a profesor po predmetot be{e samo agronom. [to Risto Ilkovski postignal vo sto~arstvoto i kakov kadar za potrebite na sto~arstvoto od nego bil obrazuvan sledi do-lu.

Isto taka, od Zamojodelskiot fakultet i jas roden 1945 godina bev ispraten vo Ger-manija, 4 godini rabotev vo nau~na institucija za sto~arstvo i vo 1976 godina doktorirav. Odma se vrativ vo R.Makedonija, nea da i pomognam. Odma bev odbien, oti tie ne sakale kon-kurencija. Inaku, vo Germanija objaviv svoi trudovi, {to prodolìv vo SFR Jugoslavija. Bidej}i na Zemjodelskiot fakultet Biltenot bil samo za vrabotenite, ~udo nevideno, bev odbien vo nego da objavuvam. Za ova imav dobieno predmet pod br.04-81/2 od 12.03.1984, vo ko-go stoi deka Biltenot prestavuval ′edicija na nau~ni trudovi na vrabotenite na fakultet-

126

ot′, potpi{ano od Risto Ilkovski. Tokmu zatoa jas bev primoran da objavuvam vo jugoslove-nskiot ~asopis po sto~arstvo ′Sto~arstvo′. Tokmu kadarot na Zemjodelski fakultet si ob-javuva{e vo svojot Bilten, no i vo nekoi drugi vo dràvava bez nikakva va`nost za sto-~arskata struka, ne daj boè nauka. Bidej}i vo R.Makedonija do denes nema apsolutno nika-kov sto~arski kadar, jas objaviv preku 150 napisi so koi ukaùvav dek kadarot e nikakov, tie na sto~arstvoto mu nanesuvaat ogromni {teti itn. Ne samo toa, dosega sum objavil 12 (dvaneset) knigi, a 13-ta izleguva do 15 juni 2004 godina.

Bidej}i ovde se raboti za fakultetot, go naveduvam àlosniot slu~aj: spored ni-vniot preparat be{e izgotven preparat za ishrana na goveda vrz osnova na urea. Poradi ne-stru~nost preparatot predizvika masovno truewe. Jas toj go doterav, ottoga{ nikoga{ ne-ma{e truewe, a preparatot na ′Bentomak′- Kriva Palanka od Srbija so Makedonija go isti-sna preparator na Rafinerijata INA na Hrvatska. Tokmu ova ja zgolemi mojata nepoèl-nost. Vsu{nost, mesto jas dabidam nagraden {to jas od propasta gi spasiv vinovnicite so fakultetot, stanav nepodoben.

Bez prekin na ovoj fakultet se javuvam na konkursi. Bidej}i toj bil sopstvenost na vrabotenite, redovno na najgnasen na~in sum odbivan. Tokmu poradi mene predmetot po svi-warstvo od 1990 godina e bez nastavnik, a nego ovie godini go predava Stojan Beli~ovski koj nikoga{ ne se bavel so taa problematika i zatoa za sviwarstvo toj nema objaveno nieden nikakov trud von vnatre{nite makedonski ′stru~ni′, nikako nau~ni, spisanija. Tokmu magi-straturata i doktoratot se nau~ni zvawa, a do niv se doa|a so temi za pola- i matura, sram za strukata i naukata. Ova moè da se obrazloì na najednostaven na~in: nau~nite zvawa se ja-vni. Ova govori deka tie moraat da bidat objaveni. Samo taka tie }e bidat dostapni do stru-~nata i nau~nata javnost. Za àl, ova ne e taka: nivnite ′trudovi′ se ~uvaat vo fioki kako tajni patenti.

Najdobar primer e veterinarniot tehni~ar Tanas Trajkovski. Toj bil roden vo 1940 godina i kako veterinaren tehni~ar raboti od 1961 godina. Bidej}i toj bil vraboten vo ze-mjodelskoto stopanstvo na navedeniot fakultet toj pominal niz fakultetskite prostorii. Taka toj si go zavr{il ne samo fakultetot, duri magistriral i doktoriral. Tuka bil Risto Ilkovski nepoznata li~nost za sto~arstvo vo SFRJ. Taka Tanas Trajkovski magistriral vo 1982 godina i doktoriral vo 1995 godina. Temite bile samo za pola- i matura. Sekako, dali ova moè da se potvrdi ? Ako ovie bi imale bilo kakva stru~na i nau~na namena, tie bi mo-rale da bidat objaveni so {to tie bi bile dostapni na sto~arite vo dràvava i stru~nite i nau~ni kadri von R.Makedonija. Vo negovata lista na napisi ovie nikade gi nema. Pa kako niv }e gi ima ? Ovie ne se temi za nau~ni zvawa, tuku istoriska lakrdija za vo sredno sto-~arska {kola.

Koga se objavi konkurs za predmetot govedarstvo vo 1995 godina jas bev odbien, a be-{e primen navedeniot veterinaren tehni~ar. Na~not na odbivaweto be{e yverski, a jas li-~no navreden, duri ponièn tokmu poradi ovaa li~nost koja e samo veterinaren tehni~ar. Toga{ ukaàv deka toj so vakvi temi nema magistrirano nitu doktorirano. Bidej}i na-u~nata rabota e javna, sekoj gra|anin ova moè da go pokrene. Sekako, ako podnesitelot vo ne{to pretera ima sudovi itn. Kako potvrda deka jas za nego ova sum go napravil e pred-metot od fakultetot br.08-1989/1 od 27.09. 1995. Zna~i, od 1995 godina toj ne moè da ima na-u~no zvawe so istoriski temi na neobjaveni trudovi i toa tokmu poradi toa {to so niv }e se sramat akterite.

Ama dali se ova e vaka ? Vo listata so napisi se navedeni 10 napisi, od koi samo 5 se objaveni, eden laèn broj i 4 vo pe~at kaj nego vo fiokata. Ne samo ova, toj ima samo eden samostoen napis, oti toj kako sto~ar e nepismen: toj se javuva kako prv avtor vo pod reden broj 1 so u{te dvajca, 2 samiot, 3 nema (se laè vo broeweto), 4 so u{te eden, 5 so u{te dvaj-ca, 6 vtor e R.Ilkovski a tret toj, 7 toj e vtor, R.Ilkovski tret u{te ~etvorica, toa e se. Ovde se bitni godinite: prviot objaven vo 2000 godina. Pa kade ovie se objaveni i za koi tie bile nameneti ? Tie ne se objaveni vo Biltenot koj bil namenet za naukata. Pa kaj se ob-javeni ? Ovie se objaveni vo dràvava, a se po povod na nekoe sretnuvawe, dobro bi do{la ~a{ka èstok pijalok za èstoko osakatenoto sto~arstvo od neprijatelite na strukata i naukata. Toj nikoga{ ne gi zaboravil svoite kolegi so sredna stru~na sprema. Kutriot, toj ni{to vo sto~arstvoto ne rabotel. Vsu{nost, toj ima privaten biznis, se bavi so sto~na hr-

127

ana. Bidej}i toj e nepismen, ova dejnost ja vodi lice koj e doktor na nauka. [to ovde ima su-{tinsko ? Za tie da se steknat do zvawa, se potrebni napisi. Za tie da si gi zadràt pri-vatnite rabotni mesta preskapo od dràvata plateni, objavuvaat zdruèni napisi. So sto-~arski jazik: buluk ′avtori′. Taka ov~arot zadovolen, a ovcite siti i na broj. Toa {to ovde se izigruva Zakonot za visoko obrazovanie i da se pravi na {teta na dràvata, za niv ne e bitno. [to treba da se napravi ? Pod itno da se donese evropski zakon za visoko obrazo-vanie koj vo potpolnost treba da bide prepi{an, vo kogo treba da se vnesi mo`nost: rabo-tnite mesta da se slobodni se dodeka ne se najdat lica koi vo potpolnost }e gi ispolnuvaat uslovite. Se dotoga{ rabotnite mesta da gi dràt samo izvr{iteli, a ne ve~ni lica kako veterinarniot tehni~ar.

Tokmu ovoj treba{e da odi vo penzija. Ova be{e povod da se objavi konkurs. Kako praksa jas se prijaviv. Praksata si prodolì: toj prodolì da predava, jas ne dobiv odgo-vor. Koga po~na nastavnata godina jas niv im se obrativ i im dadov rok 8 dena. Bidej}i ni-{to ne mi be{e odgovoreno, jas tuìv. Tu`bata e pod P.br.3555/03. Iako taa od 1993 godina e vo tek, be{e objaven konkurs na 02.04.2004, na kogo se prijaviv. Vo prijavata navedov deka seta dokumentacija e kaj niv od prethodniot konkurs i imam objaveno 12 knigi itn. Isto ta-ka, ja spomnav i tu`bata.

Se ova nema kraj:jas povtorno na yverski na~in od Recenzentskata komisija vo so-stav Ilkovski, Georgi Antov (ne poznat za sto~arskata javnost na Balkanot) i Beli~kovski sum odbien, a predloèn veterinarniot tehni~ar. Vo nivniot zaklu~ok i predlog {to samo toj se ~ita pred sovetot stoi: ′Vrz osnova na dosega{nata i celokupna aktivnost na d-r Ta-nas Trajkovski vo oblasta na nastavata, nau~nata i aplikacionata dejnost i objaveni trudo-vi do izborot za docent i vonreden profesor do denes (44 trudovi), imaj}i gi vo predvid Za-konot za naso~eno obrazovanie, Pravilnikot za izbor na nastavnici pri Univerzitetot >Sv.Kiril i Metodij< vo Skopje, Statutot na Zemjodelski fakultet, objaveniot konkurs i prijavenite kandidati, ~lenovite na Recenzetskata komisija imaat osobena ~est i zadovol-stvo da mu predloàt na Nastavno- nau~niot sovet na Zemjodelski fakultet, da go izbere d-r Tanas Trajkovski, dosega{en vonreden profesor, so zvawe redoven profesor po predmet-ot govedarstvo′.

Se gleda deka ovde mnogu struko se laè, {to ne e badijala. Isto taka najgolem za-konski prestap i drskost e u~itelot da ja ocenuva rabotata na negoviot u~enik koj kako ne-go treba da gi vosituva u~enicite. Odgovorot e jasen: kakov u~itel takov u~enik. U~itelot nikoga{ ne izdal u~ebnik koga toj za toa ne bil sposoben. Zatoa negoviot u~enik ostanal nepismen. A se ova kako bi moèlo da bide bez potkup koga za eden veterinaren tehni~ar bez nieden objaven trud da se govori ′44 trudovi′, a tokmu od 1961 godina ima skoro 44 godini raboten sta`.

Ovde e bitno {to za mene stoi: ′Prijaveniot kandidat d-r Risto Ivanovski, na kon-kursot za izbor na nastavnik po predmetot govedarstvo na Zemjodelskiot fakultet vo Sko-pje, ima prijaveno nekompletna dokumentacija, pa zatoa negovata prijava ne e zemena vo pre-dvid′ . Kako nivna redovna praksa, ova e se. Ama ove se ne e bez pari. Veterinarniot tehni-~ar bil preuspe{en, se potkupil. (Za P.br.3555/03 sudovite re{ile inaku, kako {to tie si sakale. Zna~i, ne bil problem nekompletni dokumenti, tuku toa sum bil samo jas nepodoben: podobriot od niv nepoèlen, R.I.)

Se gleda deka potplatenata trojka 100% laè. Ve}e istaknav deka za istiot pred-met se vodi sudski spor, a seta moja dokumentacija e kaj ovaa matrapaska drska razbojni~ka grupa. Ne samo toa: kaj niv ima dva primeroci od prvata moja kniga koja doìvea dve iz-danija (354 i 519 strani, za tretoto so 629 strani se ~ekana sponzor) se navedeni biolo{ki metodi za poteklo na ~ovekot (DNK, doma{ni ìvotni itn.), se naveduva vtorata kniga so dve izdanija (159 i 334 strani) kade se navedeni moite trudovi i preku 150 objaveni napisi, devettata kniga Ishrana na govedata e ispratena, deseta i edinaeseta kniga za poteklo i evolucijata, vo prijavata ja navediv dvanaeseta za ishrana so krvni grupi od mart 2004 go-dina so 334 strani i ovde ja naveduvam trinesetata kniga so 331 strana koja treba da se ob-javi do 15 april 2004 so koja sekoj Makedonec treba da e gord {to e Makedonec. (Zna~i, ne-kompletnosta bila poradi mojata kompletnost, R.I.)

128

Bidej}i siot svoj ìvot sum go posvetil na mojata Makedonija, so nea zavr{uvam: ve-terinarniot tehni~ar ako fizi~ki ne e sposoben da ja vr{i svojata dejnost, moè da bide doma}in na fakultetot. Bidej}i vo fakultetot se priloèni dva primeroci od prvata kni-ga, ishranata e ispratena i do profesorot po ishrana, a dvete drugi knigi i do profesorot po genetika, tie za knigite moàt da kaàt po nekoj zbor, a mojot ìvot e samo privaten. Se nadevam deka kaj niv i drugi ima iskrenost koi ja sakaat nivnata Makedonija, za{to im posakuvam se najubavo. Inaku po pravilo natrapnicite se kaznuvaat i se strpuvaat vzato-vor″.

Na 17.09.2004 do Nastavno- nau~niot sovet na fakultetot sledi ″Predmet: Prigovor za izbor nastavnik po predmetot govedarstvo.

Od Va{iot fakultet bev ispraten na doobrazuvawe vo kapitalisti~kiot svet, kade doktorirav i odma se vrativ da i pomognam na R.Makedonija, koja za àl do denes nema ka-dar. Kako mene od Va{iot fakultet bea pove}e isprateni. Tie kako {to ojdoa, doma si dojd-oa. Vakov be{e i bezvrednikot Risto Ilkovski. Toj doktoriral na predmet kade nema{e na-stavnik doktor na nauka, sram za naukata i strukata. Toj cel ìvot si go pominal, bez bilo {to da raboti. Ama kako recezent be{e protiv mene na Va{iot fakultet, Veterinarniot fakultet itn. So toa toj na moja smetka zarabotil, oti bil potkupen jas da bidam odbien, a primeni kako nego natrapnici, op{testveni izme}ari itn.

Na Va{iot fakultet redovno se javuvam na konkurs.Ama isto taka, redovno odbivan. Primenite kandidati so so zvawa dobieni na Va{iot fakultet so temi za polamatura i ma-tura, zlostor vrz naukata i strukata. Dosega pove}e pati poradi mene ne be{e izvr{en iz-borot- se rasturi konkursot. Takov be{e po predmetot govodarstvo za kogo vodev i sudski spor.

Inaku na prviot konkurs po govedarstvo se prijavi i vetrinarniot tehni~ar Tanas Trajkovski. Toj na poklon dobi zvawe od R.Ikovski, so istoriski temi koi ne so za vo voved-ot na bilo kakov stru~en trud. Sprotivno na zakonot, so zarabotuvawe, toj mene me odbi, a go predloì negovoto plateno galeni~e za vo penzija, ~ie zvawe bi bilo dobro dojdeno za na nadgrobnata plo~a.

Za neizvr{eniot izbor i vodeniot sudski spor vo ′Dnevnik′ se povtori konkursot. Jas se prijaviv, kade navediv, deka za predmetot se vodi sudski spor i za navedeniot konkurs seta dokumentacija so objaveni trudovi i nivni primeri se vo Va{iot fakultet od kogo ne dobiv odgovor i zatoa zvediv sudski spor. Nasproti ova za izbor na nastavnik podnesuva iz-ve{taj so nevistina so potkup agronomot Risto Ilkovski i dr. naveduvaj}i proizvolnosti za T.Trajkovski lice bez nieden objaven trud, u~ebnik i kniga, a za mene samo edna re~eni-ca, ′nekompletna dokumentacija′. So toa se zaraboti i Tanas ′pobedi′.

Pri toa se napravi povreda za zakonski izbor, kade bezakonski i na nasilni~ki na-~in sum odbien. Pokraj toa R.Ilkovski kako nositel na negovite ′zvawa′ ne smee da bide ~len na Recezentskata komisija, duri toj e pretsedatel itn. Za ova do Vas isprativ prigo-vor za veterinarniot tehni~ar bez nieden objaven trud, a jas dosega sum objavil vkupno 14 (~etirinaeset) knigi. Na 16.09.2004 dobiv Va{ predmet od 14.09.2004 br.02-1745/2 so Odluka od 8.09.2004 kade e izbran T. Trajkovski za nastavnik, duri redoven profesor. Za ova se na-pravija dve povredi: jas ovde nepostojam {to e sprotivno za pravilen izbor i reizbor, duri zvaweto nastavnik redoven profesor e navreda za nastavni~kiot kadar oti vo nego ima spo-sobni i po~ituvani nastavnici koi }e moraat da bidat na isto nivo so veterinarniot te-hni~ar bez nieden trud. I na krajot postapkata namerno ja razvlekuvavte za toj da bide na-stavnik. Zatoa so prigovorot da se povtori izborot a veterinarniot tehni~ar da prodolì da si raboti so svojata veterinarna struka-tehni~ar″.(Ve{ta~ko osemenuvawe a i bukawe, ...,R.I)

Na 14.10.2004 do Osnovniot sud Skopje ISkopje podnesov ″TU@BA Sostavuvaweto na Recenzetskata komisija, nejziniot izve{taj za predlog i izvr{e-

niot izbor za nastavnik po predmetot govedarstvo ne se vr{eni spored Zakonot za visoko obrazovanie i Zakonot za rabotni odnosi koi se navedeni vo Odlukata na Nastavno- nau~-niot sovet na Zemodelskiot fakultet. Se ova e napraveno na silexiski na~in, so nevi-stini i nepo~ituvawe na principite pri izborot kade treba da se izbiraat samo lica koi gi ispolnuvaat uslovite za stru~na i nau~na dejnost. Izbranoto lice e bez nau~no zvawe i

129

bez stru~ni i nau~ni trudovi {to se priznava vo Evropa. Liceto go drì rabotnoto mesto samo kako nasledno pravo {to toj cel raboten vek bil vraboten vo Zemjodelskiot fakul-tet- Skopje. Poradi ova so tu`bata baram da se poni{ti izborot i toa da se povtori od pre-ostanatite kandidati. O b r a z l o ` e n i e

Jas od Zemodelskiot fakultet- Skopje bev ispraten na dousovr{uvawe vo Germanija i Avstrija. Tamu rabotev kako nau~en sorabotnik 4 godini, doktorirav i odma se vrativ vo dràvata. Taa do denes nema sto~arski kadar i zatoa taa vo Evropa e posledna. Bidej}i fa-kultetot stanal institucija za vnatre{ni lica, jas ne bev prifaten. Inaku dosega sum ob-javil preku 150 trudovi, napisi itn. Isto taka, sum objavil ~etirinaeset (14) knigi. Od niv mno{tvo bea isprateni za izbor na nastavnik, {to vaì i so mojata devetta kniga ′Ishrana na govedata′. Inaku mene ne mi be{e dozvoleno da objavuvam vo Zemjodelskiot fakultet, oti nivnoto spisanie bilo interno samo na vrabotenite kako {to vaì zvaweto doktor na nauka. Tokmu za interni lica so vakvo interno zvawe i nivni interni pisarii sum odbivan. Vakov be{e izbraniot kandidat i negoviot ′tatko′ doktor.

Risto Ilkovski od istiot Fakultet be{e ispraten vo Germanija. Bidej}i toj za toa ne be{e sposoben, se vrati nazad i ′doktorira′ po predmetot govedarstvo {to go predava{e nastavnik koj be{e samo so zavr{en Zemjodelski fakultet. Ova ne mu pre~i na Risto Il-kovski kaj nego da magistriraat i doktoriraat lica ikako toj nema objaveno nitu edna kni-ga i e bez trudovi objaveni von fakultetot kako {to jas go pravev vo Germanija, Hrvatska itn. Zatoa toj negovite ′detenca doktori′ kako recezent gi predlaga. So toa {to toj toa go prave{e za Zemjodelski i Veterinaren fakultet- Skopje, {to vaì i za Sto~arskiot ins-tutut- Skopje, toj nema da si dozvoli niv da gi predalaga bez toj na niv da ne zaraboti. Isto-to vaì za predloèniot kandidat za kogo e tu`bata. Ova govori, deka najgolem zakonski prestap e toj {to ′tatkoto na doktorot′ da go predlaga sovoeto ′detence doktor′ koe u{te neproodelo, a ve}e navr{i 40 godini raboten sta` kako veterinaren tehni~ar. Negovite zvawa magister i doktor so temi za pola- i matura dobre }e mu dojdat po negovata smrt {to go ~eka sekoj smrtnik zvaweto da bide napi{ano na nadgrobnata plo~a na koja nieden stude-nt nema potreba da mu se pokloni koga toj nikoga{ i ne bil za nauka i struka, tuku samo za privaten biznis i toa za proizvodstvo na dobito~na hrana. Bidej}i toj i za ova ne e obra-zovan toj zema sodelnici obrazovani lu|e doktori na nauka.

Tokmu R.Ilkovski be{e vinoven {to Tanas Trajkovski kako veterinaren tehni~ar pred penzija kaj nego ′magistrira′ i ′doktorira′, zna~i, dobi zvawe kako tragikomedija za strukata i naukata. Toj od nego be{e predloèn, potoa izbran, a jas odbien itn.

Bidej}i vet.tehn.Tanas Trajkovski treba{e da si odi vo penzija, vo 2002 godina se objavi konkurs za istiot predmet. Jas se prijaviv, izborot ne se izvr{i tokmu poradi mene, kako {to go pravat mnogu ~esto. Zatoa jas vo Va{iot sud zavediv sudski spor XIII P.br. 3555.03. Konkursot be{e vo ′Nova Makedonija′. Iako sudskiot spor be{e vo tek, go pro-menaa vesnikot. Se povtori konkursot vo vesnikot ′Dnevnik′ na 2 april 2004 godina. Na 3 april 2004 se prijaviv. Vo prijavata navediv deka za istiot predmet ′se vodi sudski spor P.br.3555/03′, kako i deka seta dokumentacija, lista na trudovi, site trudovi i knigi koi gi ispra}av se dodeka ne podnesov tu`ba, se najduvaat vo Zemjodelski fakultet.

Na scena stapuva Risto Ilkovski nastavnik vo penzija èden za zarabotka, koga toj se sluì so nevistini i kako ′recezent′ naveduva vo referatot: ′se prijavija kandidatite: d-r Tanas Trajkovski, vonreden profesor na Zemjodelski fakultet vo Skopje i d-r Risto Ivanovski′. Vo izve{tajot za veterinarniot tehni~ar se gleda deka kutriot ni{to ne ra-botel i zatoa ni{to samiot ne objavil. Pa kako e mo`no ova ? Narodot rekol, ako nekoj ti pre~i nego postavi go nastavnik, toj samo }e predava, drugo ni{to nema da raboti... Bidej}i R.Ilkovski i toj ni{to nikoga{ ne rabotele, toj nego go predloì. Za toj da ja svr{i rabotata, dobro da zaraboti kako odli~no potkupeno deri{te, za mene soop{tuva: ′Prijave-niot kandidat d-r Risto Ivanovski, na konkurs za izbor na nastavnik po predmetot gove-darstvo na Zemjodelski fakultet vo Skopje, ima prijaveno nekompletna dokumentacija, pa zatoa negovata prijava ne e zemena vo predvid′. Vsu{nost, toj i negoviot podmitant nikoga{ ne bile kompletni za sto~arskata dejnost zatoa makedonskoto sto~arstvo e posledno vo Evropa koga nego go vodat laici.

130

Jas ova go obàliv i dobiv odluka na 16.03.2004 so koja se potvrdi izborot. Po~itu-vaj}i ja nivnata pravna pouka na 17 septemvri podnesov àlba. Bidej}i do denes ne dobiv od-govor, ja podnesov tu`bata.

Isto taka, naveduvam deka protiv liceto R.Ilkovski, Tanas Trajkovski itn. imam objaveno napisi vo koi istaknuvam tie nikoga{ ne se bavele so struka i nauka, na makedon-skoto sto~arstvo mu nanele ogromno zlo i zatoa niv treba da im se zabrani so nivno pona-tamo{no deluvawe. Za da se spasi R.Makedonija od zaostanatost, treba da se prifati bilo koj zakon za visoko obrazovanie od Evropa kade dobivaat rabotni mesta samo najdobrite i najsposobnite, a ne natrapnicite. Bidej}i univerzitetite se dràvni, ne e dozvoleno nivno privatizirawe, za{to do denes strada dràvata. Vo nea site gra|ani gi imaat site prava: da bidat birani i da birat. Vo slu~ajot e samo silexiski ~in. Zatoa zavr{uvam so po~etokot, ovie laici nemaat nikakvo stru~no i nau~no zvawe, tuku toa e samo nivno socijalisti~ko samoupravno pravo od koe R.Makedonija i nejzinoto sto~arst-vo nikoga{ nema da se oslobo-di. Zna~i, nikoga{ nema da se unapredi.

Prilog: Prigovor za izbor nastavnik po predmetot govedarstvo od 17.09.2004. Tu-ìtel″. (Edna cela godina od sudot nema odgovor, R.I.)

Na 01.11.2005 do Osnoveniot sud sledi ″PRILOG KON TU@BA Vo tu`bata navediv: ′so tu`bata baram da se poni{ti izborot i toj da se povtori od

preostanatite kandidati′. Ova se istaknuva samo poradi toa {to spored zakonite i normite za nauka i struka vnatre{noto izbrano lice ne smeelo da bide izbrano za nastavnik vo Ze-mjodelski fakultet- Skopje koga toa samostojno nema objaveno nieden trud. Ova se gleda vo ′Referat za izbor na nastavnik po predmetot govedarstvo na Zemjodelskiot fakultet vo Skopje′. Tokmu so ova e napraven najgolem prestap. Ovoj duri e zgolemen koga toj bez nieden samostoen trud i nikakov u~ebnik koj mora da bide samo na makedonski jazik, slu`ben jazik vo R.Makedonija, od vonreden profesor e unapreden ′vo zvaweto redoven profesor po pred-metot govedarstvo′. Ova e navedeno na krajot na zaklukot i predlogot.

Vo zaklu~okot i predlogot na str. 6 se navedeni nevistini. Od ova se istaknuva samo izvadok: ′Vrz osnova na dosega{nata celokupna aktivnost na d-r Tanas Trajkovski vo obla-sta na nastavnata, nau~nata i aplikativnata dejnost i objavenite trudovi vo izborot za do-cent i vonreden profesor do denes (44 trudovi), imaj}i gi vo predvid Zakonot za naso~eno obrazovanie, Pravilnikot za izbor na nastavnici pri Univerzitetot >Sv.Kiril i Meto-dij< vo Skopje, Statutot na Zemjodelskiot fakultet...′.

Nevistinata se gleda vo negovata priloèna lista na trudovi vo 2000, 2001, 2002, 2002, 2003, 2003 godina, a na str. 2, 3, 4 i 5 se navedeni objaveni napisi na pove}e avtori pod broj: 1, 2, 4, 5, 7, 8 kako i neobjaveni na pove}e avtori pod broj 6 (2003 godina koj bil vo pe-~at duri vo april 2004 godina koga bil objaven konkursot), 9 (ovoj bil vo 2004 vo pe~at), 10 (2004 godina vo pe~at), 11 (2004 godina vo pe~at). Duri go nema brojot 3 (tri).

Se zaklu~uva, vnatre{niot izbran nastavnik kako profesor vo 2000, 2001 i 2003 go-dina vkupno koavtorite objavile 6 napisi, a samo vo 2004 ostanalo da se objavat vkupno 4 na-pisi. Ako se zemi vo predvid deka tie site bile vo R.Makedonija, zna~i, interni, se gleda kako se izbiraat nastavnici.

Mora da se istakne kako se izigruva konkursot. Vo ′Dnevnik′ na 02 april 2004 godi-na se naveduva: ′...Kon prijavite kandidatot treba da priloì: diploma, kusa biografija, spisok na nau~ni i stru~ni trudovi i po eden primerok od trudovite...′. Ovde stoi spisok na trudovite. Vakov avtorot nema. Kako {to niv gi nema, gi nemal priloèno ′po eden pri-merok od trudovite′ site pred 2000 godina, zna~i, razlikata od ′44 trudovi′. Navedenite na-pisi od 2000 i 2003 godina ne se spisok, nitu ′44 trudovi′. Ovoj treba da gi opfa}a site ′44 trudovi′. Ovie bile objaveni, {to vo referatot nikade ne moè da se vidi. Bidej}i kandi-datot ne ja podnesol listata na objavenite trudovi, nitu niv site poedine~no, a jas si zemam za pravo da istaknam napisi objaveni samo vo R.Makedonija, a ne von nea, kako {to vaèlo za mene trudovi vo Germanija i Hrvatska, toj ne smeel da bide kandidat, oti toj ′ima prija-veno nekompletna dokumentacija′, {to vaèlo samo za mene. Toa {to jas ovde kaj mene ne ja naveduvam R.Makedonija ne e slu~ajno. Tokmu mene Zemjodelski fakultet- Skopje ne mi do-zvoluva{e kaj nego da objavuvam, negoviot Bilten bil samo za vnatre{ni lica. Samo taka

131

tie moèle da unapreduvaat, mo`nost koja mene ne mi be{e dozvoleno. Navedenoto se ista-knuva vo mojata objavena kniga ′Ishrana na govedata′, ispratena do navedeniot fakultet. Za povredite se govori vo mojot prigovor za izbor nastavnik po predmetot govedarstvo od 17.09.2004, {to be{e prilog na mojata tu`ba.

Inaku vo tu`bata imav navedeno: ′...dosega sum objavil preku 150 trudovi, napisi itn. Isto taka, sum objavil ~etirinaeset (14) knigi. Od niv mno{tvo bea isprateni za iz-bor na nastavnik, {to vaì i so mojata devetta kniga >Ishrana na govedata<. Inaku mene ne mi be{e dozvoleno da objavuvam vo Zemjodelski fakultet...′. Samo da dodadam: na krajot na januari 2005 godina ja objaviv petnaesetta kniga so preku 330 strani, vo april 2005 godina {estnaesetta kniga so 414 strani i vo oktomvri sedumnaesetta kniga so 417 strani. Ako se najdat sredstva, do dekemvri 2005 }e bide objavena osumnaesetta kniga so preku 230 strani. Site knigi, trudovi i napisi se samo moi, samostojni.

Se gleda ogromna razlika me|u mene i izbranoto lice. Jas se boram da opstojam vo polza na mojot makedonski narod, a nego nesoodvetni lica mu nanesuvaat {teta.Tokmu zatoa jas se boram protiv site neprijateli na mojot makedonski narod, negovoto sto~arstvo itn. Sekoj koj nego }e go navredi i povredi, duri stopanski o{teti, }e go navreduvam i poniù-vam. Nasproti ova, od navedeniot fakultet ne sum prifaten i navreduvan. Bidej}i uredno sakam da ja vodam postapkata, vo slu~ajov gi naveduvam faktite koi se barani od mene.

Se navede, nastavnikot ne podnel lista na trudovi i poedine~no po eden primerok od site trudovi. Spored konkursot ′nekompletnite i nenavremenite dostaveni dokumenti nema da se zemat na razgleduvawe′. Bidej}i nastavnikot ne ja podnel listata na trudovi i po eden primerok od site ′44 trudovi′, negovata prijava mora{e da bide otfrlena. Tokmu zatoa toj ne smee{e da bide izbran.

Iako sostojbata e vakva, toj ne be{e odbien, a vo referatot na str. 5 stoi: ′...Prija-veniot kandidat d-r Risto Ivanovski, na konkursot za izbor na nastavnik po predmetot go-vedarstvo na Zemjodelski fakultet vo Skopje, ima prijaveno nekompletna dokumentacija, pa zatoa negovata prijava ne e zemena vo predvid′.

Ova ne e vistina, zatoa {to vo mojata prijava od 03.04.2004 navediv: ′PRIJAVA. So nea se prijavuvam za Va{iot konkurs za izbor na nastavnik vo site nastavno- nau~ni zvawa, po predmetot govedarstvo. Bidej}i kaj Vas sum redoven kandidat, redovno ispra}am prijavi so seta dokumentacija, {to ja barate vo kokursot objaven vo Dnevnik na 02.april 2004 go-dina, soop{tuvam samo ona {to stoi vo prijavata za istiot predmet, za koj se vodi sudski spor P.br.3555/03 vo Osnovniot sud Skopje I vo Skopje... Vo kolku e neophodno, stojam na ra-spolagawe dopolnitelno da ispratam se {to }e pobarate...′. Se gleda, sudskiot spor za is-tiot predmet u{te bil vo tek, seta dokumentacija bila vo navedeniot fakultet. Tokmu za-toa ne bilo mo`no taa da bide povle~ena i povtorno podnesena na konkursot. Kako {to vo prethodnite konkursi dokumentacijata ne bila vratena, istoto vaèlo za predmetot za ko-go se vodel sudskiot spor P.br.3555/03. Se ova ne e slu~ajno.

Ova se obrazloùva: jas sum roden na 04.10.1945 godina, doktorirav vo Viena na 04.11.1976 godina. Imam raboten sta` od 04.11.1972 do 20. 05.1991 godina. Potoa izgubiv pra-vo navrabotuvawe. Vo referatot za nastavnikot stoi: toj bil roden na 14.09.1940 godina. Go zavr{il Sredno veterinarno u~ili{te. Drugoto vo referatot ne e vistina. Toj po zavr{u-vaweto se vrabotil samo kako veterinaren tehni~ar. Rabotel vo samiot fakultet, kade do-{ol do se ona {to e, redoven profesor. So to toj kako veterinaren tehni~ar ispolnil 40 godini raboten sta`: 1940 godina + 20 godini po sredna {kola = 1960 godina + 40 godini ra-boten sta` = 2005 godina.

Toa {to jas sum nepoèlen vo Zemjodelskiot fakultet e i poradi presti`. Na fa-kultetot be{e odbien programot za RO ′Bentomak′- Kriva Palanka, a prifaten mojot. So nego moite proizvodi gi istisnale onie na rafinerijata INA od Hrvatska. Ova be{e po-vod, nie nea da ja istisneme od Makedonija, Srbija itn. Na moj predlog vo AD Kvasara- Bi-tola se spravuva preparat za potsiruvawe na mleko itn. Pa se ova e povod, za{to jas sum ne-poèlen, a ne deka jas gi navreduvam neprijatelite na makedonskoto stopanstvo so interni zvawa, so va`nost samo vo R.Makedonija. Za àl vakva e vistinata.

132

Samo da dopolnam za izbor na nastavnici od slednite konkursi: Vo 1990 godina se prijaviv na konkurs. So predmet br.03-503 od 23.03.1990 mi se soop{ti, ne se izvr{il izbor. Sekako, vinoven sum bil samo jas. Tokmu samo poradi mene predmetot nema{e nastavnik. Sega nego go predava lice, koe kako recezent e tret po red vo referatot od 2004 godina, pr-edmet na prilogov.

Vo 1995 godina, odma po dobivaweto zvawe doktor na nastavnikot protiv kogo e tu-`bata, so ist recezent za koj podolu se govori, koj e prv vo referatot za kogo e tu`bata, toj be{e izbran, a jas odbien. Iako jas morav da go dobijam referatot, toa ne se slu~i.Ova bilo neophodno jas da ne ja soznam vistinata deka nastavnikot nemal objaveni samostojni trudo-vi, {to vaì i denes, vneseno pogore. Na ova samovolie protestirav. Nivniot odgovor bil deka jas sum bil tendecionalen i navreduvam. Neka bide taka, toj i vo 2004 godina bez ni-eden samostoen trud e reizbran za nastavnik. Iako sprotivno na zakonite za visoko obrazo-vanie koi vaàt vo Evropa, no ne kaj nas so samoupravni zakoni, jas navreduva~ot sum na ulica, {to nevaì za navreduvaniot reizbran nastavnik i onie koi nego go predloìja i izbrale. Vo referatot postoi recenzija za moite objaveni trudovi.

Vo 1996 godina jas bev odbien, a primeno vnatre{no lice bez samostojni trudovi objaveni vo R.Makedonija. Vo istiot referat se navedeni moite trudovi objaveni samo vo stranstvo. Se gleda, za mene nema{e potreba da se vr{i recenzija, taa vtorpat bila izvr-{ena itn. Ovde e istiot recezent, za prilogov na tu`bata prv recezent.

Od izloènoto baram, kako {to navediv na po~etokot na prilogov: ′So tu`bata ba-ram da se poni{ti izborot i toa da se povtori od preostanatite kandidati′. 01.11.2005 Bitola D-r Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21...

Prilog: Referat za izbor na nastavnik po predmetot govedarstvo na Zemjodelskiot fakultet vo Skopje (fotokopija)″. Na 27.12.2005 do Osnoven sud Skopje I Skopje, za P.br.3556/04, isprativ ″DODATOK KON TU@BATA

Vo vesnikot ′Dnevnik′ na 2.04.2004 be{e objaven konkurs, a na o1. 10.2005 zapo~na na-stavata. Na 31.10.2005 i 26.12.2005 ima{e dve sretnuvawe po 4 minuti, bez da se odrì ra-sprava. Tuìtelot kako gubitnik, obespravni~ko iskustvo, nema da mu plati na zastapnikot samo za srettnuvawe i negovi formalnosti za razvlekuvawe na sudskata rasprava i toa samo za li~ni celi, samo na {teta na sto~arstvoto od nesoodvetnno lice, poradi{to e tu`bata. Tuìtelot }e plati samo edna rasprava. Isto taka, tuìtelot predaga da bide osloboden od tro{oci za sudeweto i za zastapnikot, i toa se dodeka toj ne se vraboti. Poradi material-nata sostojba natuìtelot postoi mo`nost, toj na 06.03.2006, vo 9,20 ~asot, da ne u~estvuva. Poradi ova raspravata da se odrì i bez prisustvo na tuìtelot.

Zastapnikot prvoto sretnuvawe go zloupotrebi za doprecizirawe na tu`bata: taa e najprecizna vo Zemjodelskiot fakultet- Skopje {to toj go zastapuva.Tuìtelot do denes ne smee da gi doprecizira silexiskite dejanija na Zemjodelskiot fakultet vr{eni samo vrz tuìtelot. Tokmu ovoj uspeal da bide nau~en sorabotnik od 02.11.1972 do 04.11.1976 vo Ger-manija, a vo Avstrija da doktorira. Ova e vosprotivnost na onie od Zemjodelskiot fakult-et, koi tamu otidoa, prestojuvale i kako takvi se vratija. Za niv bea uspeh samo devizni dne-vnici. Na vtoroto sretnuvawe na zastapnikot mu nedostasuvale konkursot na Zemjodelski-ot fakultet, {to go zastapuva. Ako tuìtelot go nema konkursot, toj mora da go izgubi spo-rot. Duri toj ne go dobil prigovorot. Ako tuìtelot go izgubil prigovorot, a tu`bata na tuèniot bi bila toj da ne bide ubien, bez prigovorot sudot na tuìtelot glavata }e mu ja otse~i. Tokmu ova go bara zastapnikot. Ako toj kako zastapnik ne si gi nasobral potre-bnite dokumenti od onoj {to go zastapuva, negovata zalutanost eogromna. Duri prilogot do sudot Prigovor za izbor nastavnik po predmetot govedarstvo od 17.09.2004 ne bil biten.

Na 26.12.2006 tuìtelot zamoli da se odrì rasprava, a konkursot i prigovorot na-hnadno }e go isprati. Ova ne go prifati zastapnikot. Kako od pu{ka ovoj odgovori: ′Koga }e gi dobijam konkursot i prigovorot, na se }e dadam odgovor′. Me|utoa, toj moè da gi od-govori samo pravni~kite raboti, ni{to drugo. Tokmu toj za nepravni~kite raboti ne e nad-leèn i ne e dostoen da odgovori. Istoto vaì za nastavnicite, koi doktorirale so isto-riski temi, bez bilo kakva vrska za nauka, za{to tuìtelot ima pi{uvano vo javni glasila. Bidej}i dosega tuìtelot nikoj ne go tuìl, se e jasno. Isto taka, samo tuìtelot ima ra-

133

boteno vo nau~na ustanova vo Germanija, doktoriral vo Avstrija, objavuval trudovi von Ma-kedonija, ima mno{tvo knigi itn., {to ne vaì za nastavnicite vo Zemjodelski i Veterina-ren fakultet vo Skopje, Vi{ata zemjodelska {kola- Bitola i stru~nite lica vo Institut-ot za sto~arstvo. Iako vo ovie ustanovi samo tuìtelot gi ispolnuva uslovite za nau~na i stru~na rabota, samo toj e bez rabota. Ova e povod zastapnikot da donese samo materijalni dokazi od pravni~kiot delokrug, a ne drdorewe za nauka i uka za sto~arstvo i veterinary-stvo. Tokmu ovoj so toa nikoga{ ne se bavel.

Zastapnikot ne smee da izumi, fakultetite se samo nastavni, institutite samo na-u~ni ustanovi. Bidej}i zvaweto doktor e nau~no, toa moè da go dodelat fakultet i insti-tut. So toa {to sto~arskata katedra e vo Zemjodelskiot fakultet, Institutot za sto~ar-stvo posebna ustanova, a zvaweto doktor go dodeluva samo Zemjodelskiot fakultet, ovoj ne vaì. Isto taka, bidej}i Institutot za sto~arstvo nema sto~arski kadar da se bavi so na-uka, toj ne moè da u~estvuva vo dodeluvawe zvawa doktor. Ova se potvrduva so toa {to toj dosega nikoga{ ne se bavel so nauka. Ova se obrazloùva i so toa {to po predmetot gove-darstvo na navedeniot fakultet bil nastavnik samo lice so zavr{en Zemjodelski fakul-tet. Na negoviot predmet doktorirale prviot ~len na Recenzovata konisija (predmet na tu`bata), od ovoj izbraniot nastavnik (predmet na tu`bata) i magistrite i doktorite po govedarstvo vo Institutot za sto~arstvo so temi za polamatura i matura, sram za naukata. Tokmu zatoa nieden trud ne e objaven. Pa tie se sramat od zvawata koi se samo so formalen karakter itn. I na krajot u~ebnik po govedarstvo ima izdadeno samo nastavnikot so zavr-{en Zemjodelski fakultet, a ne ~lenovite na komisijata za recenzii od Zemjodelskiot fa-kultet, nitu izbraniot kandidat, nikako licata od Institutot za sto~arstvo.Vsu{nost, tie ni{to nemaat napi{ano. Tie si pominale ubav ìvot, bez uka i nauka.

Bidej}i postoi mo`nost, tuìtelot da ne bide prisuten na edinstvenata rasprava, toj so dodatokov ja zavr{uva raspravata.

Predlogot i izborot za nastavnik kako docent, vonreden i redoven profesor ne e izvr{en spored ~len 133, od Zakonot za visokoobrazovanie. Za docent se bara, kandidatot da e doktor. Bidej}i zvaweto doktor e nau~no, trudot mora da bide objaven. Samo taka, nego-vite istraùvawa }e bidat dostapni za nau~nata i stru~nata javnost. Bidej}i trudot ne e objaven, toj e tajna za licata koi treba da znaat dali liceto se bavele so nauka. Tokmu zatoa negovoto zvawe e fakultetska tajna, bez va`nost za na konkurs. Isto taka, se baraat trudo-vi. Toj takvi nema. Negovite se samo pisarii, duri polo{i od na novinari ~itani od ku-puva~ite na novini. Za vonreden profesor se bara samostojni trudovi. Vakvi toj nema. Isto taka, toj nema ni samostojni pisarii. Za ova zvawe nastavnikot treba da ima objaveno, vo mnoìna, u~ebnici. Vakvo ne{to toj nema. Drugoto navedeno, za nastavnikot e izli{no itn. Za redoven profesor se bara u{te pove}e. Iako toj ne gi ispolnuva uslovite za docent, toj bil predloèn i izbran za redoven profesor.

Se potsetuva zastapnikot, tuìtelot na silexiski na~in e odbien. Ova proizleguva poradi toa {to toj po red ispra}al komplet dokumenti i poedini knigi, a tie nazad ne se vra}ale. Za tuìtelot vo Zemjodelskiot fakultet se izvr{eni recenzii. Duri za istiot predmet- govedarstvo, na ist konkurs, za tuìtelot i predloèniot-izbraniot. Zna~i, za tuìtelot e se zavr{eno. Vo prednost e samo tuìtelot. Ovoj objavuval knigi (ishrana, dve za evolucija, drugi so doma{ni ìvotni itn., site isprateni do Fakultetot, navedeno vo prijavite), trudovi i napisi. Bidej}i tuìtelot ne e izbran, zastapnikot mora da obrazlo-ì samo za izbraniot penzioner. Nikoj ne moè nego da mu go osporuva pravoto toj da govo-ri za konkursot, prigovorot i komplet dokumenti. Ako vaàt normite vo Evropa samo tu-ìtelot }e be{e izbran, nieden nastavnik po sto~arastvo na Zemjodelski fakultet. Kon-kursite se samo zloupotreba da se izbere ~len na samoupravniot fakultet. Za nego inve-stira dràvata, a ne nastavnicite, koi samite si se predlagaat i izbiraat. Koga vo drà-vata }e vaì ist evropski zakon za visoko obrazovanie, se }e se razre{i.

Samo da se povtori: na tuìtelot ne mu se ispra}ale dokumenti-te, za toj da ne tu-ì. So vakva kadrova politika nema uka nitu nauka. Zatoa R.Makedonija zaostana vo sto~a-rstvoto; so preporakata se izigruva Nastavno- nau~niot sovet (se {irat nevistini); so nea toj se izlaga, nastavnikot nema nieden trud, a ne 44; nema recenzija, {to se gleda {to za ni-eden napis nema cel i efekt na pi{anoto- samo lista so svoj redosled na zaedni~ki napisi;

134

zbirni napisi, so {to se izigruva zakonot (primer: 5 h 5 = 25. Vo slu~ajov 5 avtori nemaat vkupno 25 napisi, tuku samo 5); nastavnikot koj dodeluva zvawe go predlaga svojot milenik- neozbilni dejstvija na {teta na dràvata itn.

Zavr{en zbor, {to vo dvata predmeti be{e napi{ano: ′so tu`bata baram da se poni-{ti izborot i toa da se povtori od preostanatite kandidati′... Podnesitel...Prilog: kon-kurs i prigovor″. ″Vrska: P.br.3556/04 PRIMENO 30.01.2006 OSNOVEN SUD Skopje I... nasro~en za 06.03.2006 g. DO OSNOVNIOT SUD SKOPJE I

Tuìtel: Risto Ivanovski Ulo.Mihajlo Andonovski br.6/21 Tuèn: Fakultet za zemjodelski nauki I hrana Î Skopje zastapuvan od RadeJov~evski advokat od Skopje Ul,11 Oktomvri... Osnov: raboten spor ODGOVOR NA TU@BA Tuèniot Fakultet za zemjodelski nauki i hrana go osporuva tu`benoto barawe na

tuìtelot Risto Ivanovski vo celost od slednite pri~ini: Navodite na tuìtelot izneseni vo tu`bata so koi tvrdi deka tuèniot ja povredil

postapkata na izbor na nastavnik po predmetot govedarstvo po konkursot od 02.04.2004 g. ne se osnovani bidej}i izborot e izvr{en vo soglasnost so Zakonot za rabotni odnosi, Zako-not za visokoto obrazovanie i Edinstvenite kriteriumi za izbor na nastavno- nau~eni, na-stavni, nastavno- stru~ni i sorabotni~ki zvawa doneseni od Interuniverzitetskata kon-ferencija na Republika Makedonija na 20.02.2003 g.

Dokaz: Uvid vo dokumentite na tuèniot za izvr{eniot izbor po konkur-sot od 02.04.2004 g., vo prilog. Vo tu`bata tuìtelot kako glaven argument za osporuvawe na izborot na izbraniot

kandidat ja naveduva negovata stru~nost. Tuìtelot nema zakonsko pravo da go osporuva izvr{eniot izbor od vakvi pri~nin

nitu pak sudot moè da ja utvrd stru~nosta na izbraniot kandidat. (Samo spored trudovi... knigi..., predvideno so Zakonot..., R.I.)

Dali izbraniot kandidat gi ispolnuval uslovite od konkursot vo delot na negovata stru~nost bilo predmet na utvrduvawe na recenzentskata komisija po ~ij predlog Nasta-vno- nau~niot sovet na tuèniot ja donel odlukata za izbor. (Sprotivno na Ustavot, Zakon-ot zavisoko obraz...,R.I.)

Od tie pri~ini mu predlagame na sudot otkako }e gi izvede predloènite dokazi da donese odluka so koja tu`benoto barawe na tuìtel-ot Risto Ivanovski od Bitola }e go od-bie neosnovano/ I }e go zadolÌ istiot da gi nadomesti tro{}ocite na postapkata na tu-èniot″.

Zastapnikot gi priloì konkursot, Odlukata za izbor na nastavnik, re{enie za ra-sporeduvawe na rabotno mesto, Bilten br.852 od 1 juni 2004 za referatot za kogo e izvr{en izborot so grupnite pisarii i Univerzitetski glasnik br.25 od 7 mart 2002 godina. Ovoj toj ne go ispolnil.

Na 22.02.2006 do Osnovniot sud Skopje I Skopje isprativ predmet ″ODGOVOR NA ODGOVOR NA TU@BA Denes, 22.02.2006, go dobiv odgovorot na tu`ba. So nea se potvrduva deka tuìtelot

e vo pravo koga toj kaùva deka izbraniot nema magistrirano nitu doktorirano. Ova se gle-da po toa {to negovite trudovi za magistratura se istoriski, koi ne se za diplomski rabo-ti, kamo li za nau~no zvawe: magister i doktor. Ova se gleda po toa {to toj magistriral na 15.05.1982 i doktoriral na 09.04.1993. Nikade ne stoi kade toj niv gi objavil. Bidej}i na-u~nite zvawa se javni, koi moraat da bidat objaveni i na uvid na str~nata i nau~nata javno-st, toj nema magistrirano i doktorirano. Ova e povod {to negovite trudovi kako takvi se krijat vo fiokite kako negova i fakultetska tajna, {to ne moè da ima vrska so struka i nauka.

Advokatot navede deka nikoj ′nema zakonsko pravo da go osporuva izvr{eniot izbor′ i ′negovata stru~nost′. Pa tokmu spored niv se izvr{uva izbor: nau~no zvawe i objaveni tru-dovi. Tuìtelot koga doktorira{e vo Viena, toj pro~ita zakletva, so koja istakna deka ve-rno }e i sluì na naukata, nema da se sluì so falsifikati, inaku zvaweto doktor }e mu bide odzemeno...[to zna~i, za nekoj da se bavi so nauka, toj mora da go ima objaveno svojot

135

nau~en trud so {to }e moè da se vidi deka toj se sluì so vistina, samo so vistina, a ne so falsifikati. So toa {to na izbraniot ′nau~nite′ trudovi ne se objaveni, ne moè da se vi-di deka toj ne{to rabotel ili toa e samo plagijat na nekoj drug avtor. Tokmu zatoa na-u~noto zvawe e predmet na osporuvawe, a ne li~no zvawe koe }e bide napi{ano na nadgro-bnata plo~a na mrtovecot, oti toj samo kako doktor umrel, ama ne nau~nik. Istoto vaì i za tuìtelov so izbraniot penzioniran veterinaren tehni~ar. Vtoriov kako vraboten vo Zemjodelskiot fakultet od nego dobil diploma za zavr{en fakultet, za magister i doktor, duri stanal nastavnik so site zvawa, privilegija {to ja nema sekoj gra|anin, so isti prava kako penzioniraniot veterinaren tehni~ar bez objaven nieden nau~en trud spored kogo se vr{i izbor itn. Zna~i, ako toj ne bil privilegiran, toga{ toj zvawata gi kupil. Ne slu~aj-no, tuìtelot pri prviot konkurs, vo 1995 godina, go osporuva{e negoviot doktorat. Ova ostanuva na sila zatoa{to sekoj gra|anin moè da osporuva nau~no zvawe. Ako ova ne e ta-ka, toa ne e nau~no, tuku samo silexisko zvawe. Ova se gleda i po toa {to zvawata se dode-leni od lice koe doktoriralo kaj predmet so nastavnik koj ne bil doktor. Duri se pravi naj-golem prestap, koga ′tatkoto′ na doktorot go predlaga svojot pulenik, vo referatot: Risto Ilkovski- pretsedatel na Recezentskata komisija itn.

Se gleda deka vo predmetot na advokatot stoi } na Gali~anecot \ur~in Kokale, koj e poznat kako Vukov, koj se najduva vo Biltenot na referatot, na str.86 na prvata pisarija na izbraniot. Se gleda deka direkt-no postapkata ja vodi Zemjodelski fakultet. Isto taka, na Biltenot so hemisko stoi: prof.dr.Tanas Trajkovski. Zna~i, zbirna odbrana: na Faku-ltetot i izbraniot, protiv tuìtelot poradi kogo po red od 1990 godina se rasturaat kon-kursi i se izbiraat interni lica so interni zvawa, nikade ne objaveni- tajni za nau~no- stru~nata javnost. (Patenti na Tesla, R.I.)

Vo odgovor na tu`bata stoi i: ′...Edinstvenite kriteriumi za izbor na nastavno- na-u~ni, nastavni, nastavno- stru~nite i sorabotni~ki zvawa doneseni od Interuniverzitet-skata konferencija na Republika Makedonija na 20.02.2002 g.′. Ova e vo sprotivnost, {to jas go priloìv vo dodatok kon tu`bata. Bitno e edno, za izbor na nastavnik vaàt onie po-starite kriteriumi koi vaèa koga postoe{e SFRJ so mnogu posoodveten odnos otkolku {to e slu~aj za vnatre{nite izbori so nikakvi kriteriumi. Bidej}i R.Makedonija saka da vleze vo Evropska zaednica, vaàt nejzinite zakoni spored koi ne moè da bide izbran za nastavnik lice bez me|unarodno priznat doktorat, za kogo vo Evropa negoviot trud mora da e dostapen, a ne za vo fioka. (Da ne mu gi ukradat patentite na N.Tesla, R.I.)

Pa tokmu i ′Edinstvenite kriteriumi′ kako takvi izbraniot ne gi ispolnuva za do-cent. Vo referatot, pod 3, se navedeni pisarii objaveni: 1) vo Fakultet i Stopanstvo- Sko-pje (ne e nau~en, samo informacija); 2) vo Struga, simpozium (isto kako pod 1); 3. go nema; 4) (informaci-ja za V.Britanija); 5. (samo informacija); 6. (informacija za Norve{ka); 7. (informacija); 8. (informacija za ′kaj nas i vo svetot′); 9 (samo...samo informacija, ni{to pove}e); 10. (informacija za rasoviot sostav vo R. Makedonija, ni{to i sekoga{ ni{to po-ve}e) i 11. (informnacija za ′tehnologijata′, nikako i nikoga{ pove}e). Sive ovie pisarii se na pove}e avtori Primer, mesto 5 lica po 5 pisarii vkupno da imaat 25 pisarii tie za-edno se 11, bez pod broj 3- samo 10. Zna~i, izbraniot penzioniran veterinaren tehni~ar nema niedna samostojna pisarija. Nikade ne pa|a zbor za stru~ni i nau~ni trudovi.

Tokmu zatoa izbraniot ne gi ispolnuva ′Edinstvenite kriteriumi za izbor vo na-stavno- nau~ni, nastavni, nastavno- stru~ni i sorabotni-~ki zvawa′, priloèno kon odgovor na tu`ba. Kaj ′Edinstveni kriteriumi′ za izbor vo zvawe a) Nastavno nau~ni zvawa, pod ~len 7 stoi: ′nau~en stepen doktor na nauka′ vo osporitelna postapka od strana na tuìtel-ot od 1995 godina koj bil izbran za docent bez nieden trud, oti prvata negova pisarija bila od 2000 godina (Bilten). So ova dr potvrduva, toj nikoga{ ne se bavel so struka i nauka, po-tvrdeno do denes. Ova e povod, {to toj ne go ispolnuva vtoriot stav od ~len 7 ′objaveni naj-malku 3 nau~ni trudovi′. So toa toj toj ne go ispolnal tretiot stav. Kako }e gi ispolnuva koga toj treba da ima izdadeno spored ~etvrti stav ′izdadeno interna skripta od ve`bi ili praktikum, ili najmalku 10 stru~ni (nau~no- popularni) trudovi′, a toj ima samo zbirni pi-sarii, NI[TO DRUGO; toj kako vakov ne e sposoben da go ispolnuva i posledniot stav u~e-stvo...Se ova se potvrduva so ona {to sledi: ′Nau~nite trudovi od stav 1 na ovoj ~len treba

136

da bidat vode~ki (glaven) avtor (samo 6 pisarii na kolektiv pisari, a ne samo negovi info-rmativni napisi koi ne se za dnevni vesnici), treba da bidat objaveni (vakvo ne{to ne po-stoi) ili prestaveni (pred nenau~ni lica od farmite vo koi ima agronomi i tehni~ari) na na~in na koj strukata mu priznava me|unarodno zna~ewe (samo vo R.Makedonija, nikade von nea) ili zna~ewe za nacionalnata ili za dràvnata samobitnost ili kultura (za op{te-stveni nauki)′.

Zna~i, toj ne bil magister nitu doktor na nauka i ne gi ispolnil uslovite da bide izbran za docent na Zemjodelski fakultet.

So priloènoto se gleda, izbraniot za nastavnik so lagi bil izbran za nastavnik od 1995 godina. Ova se gleda po toa {to toj nema objaven nieden trud. Naprotiv, vo Bilte-not postoi zaklu~ok i predlog so kogo penzioniraniot veterinarentehni~ar ne bil izbran za ona {to ima zavr{eno, a vo nego se LA@I: Toj ′oblasta na nastavata, nau~nata i aplika-tivnata dejnost i objavenite trudovi do izborot na docent i vonreden profesor i potoa do denes (44 trudovi)...′. Bidej}i toj nema nieden trud, a ne 44, ′Nastavno- nau~niot sovet na Ze-mjodelskiot fakultet′, vo kogo ima i nadvore{ni lica, e izlagan, Recenzovata komisija tr-eba da se goni po slu`bena dol`nost. [to toa do denes ne e napraveno, verojatno vakvata postapka se upotrebuva za drugi lica.

Bidej}i za mene ima recenzija vo 1995 godina koga jas priloìv trudovi, a toj toga{ se do 2000 godina nema{e ni edna objavena pisarija, nema zbor za nekompletni dokumenti. Tokmu vakvi vo Fakultetot ima mnogu moi kompletni nevrateni dokumenti, so mno{tvo knigi: ishrana na goveda, evolicija itn.

Tokmu poradi od 1995 godina izbraniot laik, vo prav smisol, jas sum navreden, po-nièn, materijalno o{teten i stru~no- nau~no uni{ten. Iako vakva e sostojbata, jas ob-javiv vkupno osumnaeset (18) knigi, so okolu 4000 strani, format A5. Naprotiv, izbraniot veterinaren tehni~ar nema ni{to objaveno, a do denes predmetot koj go predava, potkupu-vaj}i ja Recenzovata komisija, so ist ~len za kogo se vodi sporot koj isto taka ni{to nema objaveno, dvata predmetot go predavaat spored nastavnik samo so zavr{en Zemjodelski fa-kultet. Zna~i, ovoj ispolnil nekoi uslovi, a recenzentot i izbraniot nieden. Se drugo {to be{e navedeno vo prethodnite predmeti vaì. Za niv prestavnikot ne priloì nieden do-kaz. Ova vaì i da bidam osloboden od tro{ocite, se dodeka ne se vrabotam, {to go imam toa gra|ansko pravo. Ova e povod da ne zemam advokat, a ne takov da pla}am na tuèniot koj namerno ja razvlekuva postapkata.

Poradi se kaànoto, baram da se ukini izborot i izvr{i izbor od preostanatite kandidati.

Moeto vakvo vodewe na postapkata e poradi toa {to kako nevraboten nemam sred-stva za patni i dnevni tro{oci. Poradi ova postoi mo`nost, na raspravata nema da dojdam. Ako jas ne dojdam, molam taa da se odrì vo moe otsustvo, za{to se zablagodaruvam. Tuì-tel...″.

Na 31.03.2006 e ″Predmet: Zakasnat ili namerno zataen odgovor. Na 06.03.2006 be{e dogovoreno, Zemjodelskiot fakultet da se proiznese na mojot

Odgovor na odgovor na tu`ba, {to be{e izjaveno od strana na tuèniot. Bidej}i do denes, 31.03.2006, ne dobiv odgovor, moite navodi vo site moi predmeti 100% se potvrduvaat. So cel na 19.04.2006, 11, 20 ~asot, kone~no da se zavr{i raspravata, za sudskiot spor so kogo ve-}e odminaa dve nastavni godini, go priloùvam mojot predmet. Zastapnikot na Zemjodelski fakultet, vo kolku i ovoj predmet ne go dobie, istiot e moja izjava. Ova e samo poradi toa {to,jas i ako dojdam, so ovoj predmet, koj se nadovrza na prethodniot, voglavno se e kaàno. Za preostanatoto stoi vo tu`bata itn.

Ovde istaknuvam samo ne{to: 1. Od 1995 godina go osporuvam negovoto zvawe magister i doktor. Ova pravo go ima

sekoj gra|anin. Ova proizleguva poradi toa {to ovie zvawa kako nau~ni se javni. Ova se po-tvrduva po toa {to zvawata ne se objaveni. Poradi toa tie ne postojat, ili se falsifikati ili plagijati. Nivnoto osporuvawe do denes vaì. Toa {to Zemjodelskiot fakultet ne po-dnel krivi~na prijava za zlupotreba na zvawata samo za privatni celi e potvrda deka ova lice ne e edinstveno.

137

2. ′Tatko′ na zvawata e i recezent, dve raboti nespoivi i nezakonski. Bidej}i ova e vaka, koga ima interes ima potkup. Ova be{e vo 1995 godina koga toj be{e izbran za docent, {to se povtori koga toj be{e izbran za vonreden profesor, a se zavr{i vo slu~ajov za redo-ven profesor. Zna~i, ni{to ne e slu~ajno.

3. Primeniot kandidat ne e doktor. Poradi toa toj ne gi ispolnuva uslovite za do-cent, a toj e izbran za redoven profesor. Ova se potvrduva i po toa {to toj nema nieden sa-mostoen trud, nitu u~ebnik. Zatoa toj 100% ne gi ispolnuva uslovite za izbor i reizbor na nastavnik.

4. Ova se potvrduva po toa {to toj e izbran so NEKOMPLETNI DOKUMENTI, nedostasuvaat dva dokumenti:

a) Vo recenzijata nema 44 poedine~ni trudovi. b) Vo recenzijata nema lista so vkupno 44 truda. 5.Toj e izbran samo so laga. Imeno, Recenzovata komisija go izlaga Nastavno-na-

u~niot sovet. Nejziniot pretsedatel, moj recezent i likvidator, pro~ita deka toj imal 44 truda, a toj nema nieden, tuku samo 10 interni pisarii so odlika na veterinaren tehni~ar, koj nikoga{ i drugo ne bil. Toa {to Fakultetot ne podnel krivi~na prijava, i toa po slu-`bena dol`nost, e potvrda deka vo nego ima drugi kako nego.

6. Jas imam pove}e kompleti na dokumenti koi nazad ne se vrateni. Zna~i, proble-mot za nekompletni dokumenti e izmislen.

7. Za mene od 1995 godina ima izvr{ena recenzija. Taa e vr{ena od ist recezent, koj e i sega. Kako praksa na Fakultetot, jas recenzijata ne ja dobiv. Iako toa go barav pismeno, za mene taa ne be{e dostapna. So ova se potvrduva na ne~esnoto dejstvuvawe na li~nostite na Fakultetot, koi nego go privatizirale, a toj ne e privaten, tuku dràven. Dràvata so dràvni sredstva finansira nerabotewe, {to se odrazuva {tetno vrz dràvata, {to e kaznivo.

8. Recenzijata pokraj za mene vaè{e i za primeniot kandidat. Ovde postoi samo edna razlika: toj od 1995 godina nema objaveno nieden samostoen trud. Isto taka, toj nema objaveno nieden samostoen napis, {to vaì i za pisarii. Toj ima samo 10 grupni pisarii, objaveni vo negoviot Fakultet. Naprotiv, jas sum objavil samostojno 18 knigi, preku 200 trudovi i napisi. Ovie se objaveni von Zemjodelskiot fakultet, kade mi e zabraneto da objavuvam- da ne napreduvam so fakultetski pisarii. Isto taka, sum objavuval vo Germanija i Hrvatska.

9. Vo R.Makedonija mi e zabraneto da objavuvam. Ovaa zabrana se gleda i od slu`be-niot predmet ispraten li~no do mene od Recenzentot. Ovoj naveduva deka Biltenot na Ze-mjodelskiot fakultet- Skopje bil samo za vrabotenite na Fakultetot. Vraboten do denes e primeniot kandidat, koj do denes ni{to nema objaveno. Za predmetot od Recenzentot pi-{uvam vo mojata kniga, Ishrana nagovedata. Tokmu ovaa e ispratena do Fakultetot, {to go pravev na konkurs, {to vaì i za tri drugi knigi: vo niv se pi{i za poteklo, evolucija itn. Prvata moja kniga, od 1998 godina, e ispratena duri na dvapati.

10. Sledej}i gi spisanijata i ~asopisite po sto~arstvo vo SFR Jugoslavija, kako {to e Biltenot na Zemjodelski fakultet- Skopje, nikade ne sum videl objaven trud ili na-pis na primeniot kandidat. Ova govori, deka toj ni{to ne rabotel, sladok ìvot si pomi-nal, nanesuvaj}i i {teta na makedonskoto sto~arstvo, direktno od nego, i indirektno so od nego proizvedeniot kadar koj ne moèl da bide podobar od nego.

Kako {to be{e, istoto e i denes. Ova e àlosno, koga se toa se pravi bez bilo kakva promena. Ova se potvrduva i denes {to se gleda so sega{niot zdruèn zagovor: Zastapnik, Zemjodelski fakultet i Nastavnik

Tie dogovorno go odvlekuvaat sudeweto. Ova e vo polza na penzioniraniot vete-rinaren tehni~ar, koj nepre~eno predava edna godina so prethodniot sudski spor i dve go-dini so ovoj sudski spor. Zna~i, celi tri godini.

Tokmu zatoa, bilo kako bilo, pove}e nema odlagawe. Z a v r { e n z b o r: Ukini izborot i izvr{i povtoren izbor od preostanatite

kandidati. Isto taka, da bidam osloboden od sudski tro{oci se dodeka ne se vrabotam. Ne pri-

znavam tro{oci za zastapnik, koj e na {teta na naukata i strukata, zna~i na dràvata, a vo

138

polza na neprijateli na makedonskoto stopanstvo, protiv koi otsekoga{ se boram. Zasta-pnikot li~no neka si go plati veterinarniot tehni~ar, koj ni{to ne raboti. Toj ima i dr-ugi sredstva. Toj duri privatno proizveduva dobito~na hrana, {to e kaznivo. Bidej}i toj e svesen deka toj ne e obrazovan za ishrana, {to vaì za predmetot koj go predava itn., so sebe kako sosopstvenik zel doktor na nauka (akademik prof. d-r \.Efremov, R.I.), koj ne do-ktoriral vo Makedonija. Istoto vaì i za mene: jas imav svoi proivodi vo RO ′Bentomak′- Kriva Palanka vo Fabrika za dobito~na hrana so 50 vraboteni; na moj predlog e preparatot ′Kvasko′ za potsiruvawe na mleko vo Fabrika za kvasec i alkohol- Bitola; na moj predlog se podigna fabrika za dobito~na hrana vo Demir Hisat. Tokmu mojata aktivnost e vinovna, jas da bidam nepodoben. Jas ponatamu rabotam i tvoram, ne sum na dràvni jasli, kako onie od koi sum progonuvan.

Bidej}i sostojbata e vakva, po zavr{uvawe na sudskiot spor, }e podnesam krivi~na prijava i tu`ba protiv Recezentot i Zamjodelski fakultet. (Bidej}i ne sum materijalno sposoben se otkaàv, R.I.) Poradi niv i sli~ni na niv, Makedonija do 1913 godina be{e pred sosedite, potvrdeno od patepisci, a denes taa e posledna″.

Na 13.06.2006 do Osnovniot sud Skopje I Skopje isprativ predmet za 28 P.br.3556/ 2004 ″Z A M O L N I C A

Na 19.04.2006 be{e odràna usnata glavna rasprava. Od zastapnikot na tuèniot be{e daden pismen odgovor. Bidej}i jas toj ne go dobiv, ne vidov dali vo nego ima proizvo-lnosti. So ova se potvrduva, za predmetot be{e dovolno samo za edna rasprava. Ova govori, samo za edno zastapuvawe, koe jas bi go isplatil po moeto vrabotuvawe. Istoto vaì za sud-skite tro{oci- vo ponatamo{na postapka. Svoeto pravo zastapnikot na tuèniot go zlou-potrebi.

Isto taka, vo dadeniot pismen odgovor od strana na zastapnikot na tuèniot ne be-{e priloèn nieden materijalen dokaz, koj bi gi osporil moite navodi. Najbitna be{e za-verenata komjuterska lista za penziski sta`, duri i fotokopija na rabotni~kata kni{ka koja lesno se falsifikuva, na penzioniraniot nastavnik, i toa samo jas da ne bidam izbran nastavnik vo Zemjodelskiot fakultet, so kogo bes prekin se sporam od 1990 godina.

Na usnata glavna rasprava, vo zapisnikot od 19.04.2006 stoi: ′donesuvaweto i objavu-vaweto na odlukata se odlaga za 03.04.2006 godina vo 09,30 ~asot. Se soop{tuva na strankite deka objavuvaweto }e se odrì i vo otsustvo na strankite′.

Jas zamoliv, poradi tro{oci ne sum vo sostojba da dojdam. Isto taka, i zastapnikot izjavi, poradi zafatenost i toj nema da bide prisuten.

Zamolnicata ja pi{am samo poradi toa {to jas dosega ne sum dobil re{enie. Ova go pi{am so edinstvena cel, da ne bidam vinovnik-poradi otsustvo itn.- ne sum dobil re{enie. Vo ovaa prigoda soop{tuvam, od Bitola nikoga{ ne sum bil otsuten.

Vo nade`, da se prifati zamolnicata, se zablagodaruvam″. Na 29.08.2006 do Osnovniot sud Skopje I Skopje isprativ predmet ″Z A M O L N I C A- povtorena. Na 03.04.2006 godina vo 09,30 ~asot se donese i objavi odlukata za 28 P.br.355/62004. Na 13.06.2006 se obrativ so Zamolnica, so koja zavr{iv: ′Zamolnicata ja pi{am samo poradi toa {to jas dosega ne sum dobil re{enie. Ova go

pi{am so edinstvena cel, da ne bidam vinovnik-poradi otsustvo itn.- ne sum dobil re{enie. Vo ovaa prigoda soop{tuvam, od Bitola nikoga{ ne sum bil otsuten.

Vo nade`, da se prifati zamolnicata, se zablagodaruvam′. Bidej}i do denes od Va{iot sud ni{to nemam dobieno, ja povtoruvam zamolnicata.

Isto taka, naveduvam, od 01.10.2006 godina po~nuva tretata nastavna godina za istiot pred-met, na {to mu prethode{e prethodniot voden vo istiot Sud.

Se nadevam, ova }e bide zemeno vo predvid, so zavr{uvawe na postapkata do slednata nastavna godina.

Za navedenoto se zablagodaruvam″. Na 07.09.2006 za P.br.3556/04, preku Osnovniot sud Skopje I- Skopje, do Apelacio-

niot sud Skopje isprativ ″@ALBA OD TU@ITELOT Protiv presudata na Osnovniot sud Skopje I Skopje P.br.3556/04 od 03.05.2006.

139

Tuìtelot vo celost ja napa|a presudata na Osnovniot sud I Skopje P.br.3556/04 od 03.05.2006 poradi:

Su{testveni povredi na pari~nata postapka; Pogre{na i necelosna utvrdena fakti~ka sostojba; Pogre{no primena na materijalno pravo O b r a z l o ` e n i e Koga od 1990 godina postanav ~len na VMRO-DPMNE i nejzin kandidat za prate-

nik, po~naa moite stradawa. Duri so montiran maratonski sudski spor, koj go izgubiv 7 : 6 ostanav bez raboten odnos...Istoto vaì so sudskiot spor so Zemjodelskiot fakultet, za ~ij nastaven predmet se vode{e i vodi sudski spor ve}e ~etiri godini. Za vtoriov, P.br.3556/ 04, od 01.10.2006 po~nuva treta nastavna godina.

Iako samo jas imam raboteno vo nau~na ustanova 4 godini vo Germanija i doktori-rano vo Avstrija, kako sprotivnost na kadrite vo Zemjodelskiot fakultet- Skopje samo so interni zvawa, sum nepodoben. Jas redovno se javuvam na konkursite. Tokmu poradi mene ko-nkursite redovno se rasturaat...

Vakov be{e slu~ajot za P.br.3555/03, voden vo Va{iot sud. Sledi Presudata od Osnovniot sud P.br.3556/04 vo koja se odbegnuvaat dokazite:

Vo Zamolnicata od 13.06.2006 navediv: ′Na 19.04.2006 be{e odràna usnata glavna rasprava. Od zastapnikot na tuèniot be{e daden pismen odgovor. Bidej}i jas toj ne go do-biv, ne vidov dali vo nego ima proizvolnosti. So ova se potvrduva, za predmetot be{e do-volno samo za edna rasprava. Ova govori, samo za edno zastapuvawe, koe jas bi go isplatil po moeto vrabotuvawe. Istoto vaì za sudskite tro{oci- vo ponatamo{na postapka. Svoe-to pravo zastapnikot na tuèniot go zloupotrebi.

Isto taka, vo dadeniot pismen odgovor od strana na zastapnikot na tuèniot ne be-{e priloèn nieden materijalen dokaz, koj bi gi osporil moite navodi. Najbitna be{e zaverenata komjuterska lista za penziski sta`, duri i fotokopija na rabotni~kata kni{ka koja lesno se falsifikuva, na penzioniraniot nastavnik, i toa samo jas da ne bidam izbran nastavnik vo Zemjodelskiot fakultet...′.Vtora zamolnica be{e na 29.08.06

Najbitno e {to Presudata P.br.3556/04 e preselektivna. Izbraniot, veterinaren tehni~ar, vraboten vo fakultetot, go zavr{il fakultetot i vo nego magistriral, duri do-ktoriral, so istoriska tema za polamatura i matura. Ova toj go dobil od nastavnik koj ma-gistriral i doktoriral kaj nastavnik, koj ne bil magister nitu doktor. So toa {to ovoj bil i negov recezent, se potvrduvaat samovolijata i li~nite interesi, nedozvoleno samiot sebesi da si se izbira. Se ova bilo povod {to toj nema nieden samostoen trud, duri nieden samostoen napis. Zatoa toj bil izbran so zaklu~ok, vo koj se navedeni 44 trudovi, svoeviden falsifikat itn. Tokmu so falsifikatot e predloèn i izbran nastavnikot. Zna~i, Presu-data e donesena vo {teta na dràvata. Vo nea namerno se odbegnuva najgolemoto dràvno zlo, falsifikatot.

Deka vo Presudata ne se zemeni moite navodi, e dokaz mojot predmet, Zakasnat ili namerno zataen odgovor, od 31.03.2006, vo 10 to~ki itn. Od ovoj, {to vaì i za prethodnite predmeti, isprateni samo poradi toa {to imalo potreba da ima pove}e raspravi, a ne samo edna, koga advokatot ni{to ne izjavuva{e i priloùva{e, vidlivo e deka vo Presudata ima-lo samo edna stranka: izbraniot kandidat, koj ne gi ispolnuval uslovite za nastavnik. Za-toa postapkata za predlagawe i izbor bile samo so edinstven falsifikat, bez nieden trud da stane duri redoven profesor. So ova se potvrduva, privatizirawe na konkursite, a vakvi se dva, eden po drug, za istiot predmet, voden vo Va{iot sud.

Poradi navedenoto, tuìtelot ja podnesuva ovaa àlba i na vtorostepeniot sud mu predlaga da ja usvoi istata, prvostepenata presuda da ja ukine i predmetot da go vrati na povtorno odlu~uvawe i presuduvawe, so napastvija za ostranuvawe na site propusti i zabe-le{ki izneseni vo àlbata. Vo tu`bata se bara{e da se ukini izborot na liceto koe ne gi ispolnuva uslovite za nastavnik, za{to od li~en interes na predlaga~ite sledel i falsi-fikat. Potoa da se izvr{i izbor samo od preostanatite kandidati″.

Na 26.09.2006 preku Osnovniot sud Skopje I Skopje za P.br.3556/04 do Apelacioniot sud isprativ ″Predmet: Prilog kon àlbata od tuìte-lot od 07.09.2006 i Dopolna na à-lba na tuìtelot od 15.09.2006.

140

Na 21.09.2006 od Osnovniot sud Skopje I be{e ispraten predmet za navedeniot pre-dmet za da platam sudski taksi 4700 denari, so naveduvawe: sredstvata da gi uplatam ′vo rok od 15 dena po priemot na ovaa opomena na ìro smetka i toa za′ smetkata 840-033-03359.

Odma otidov da ja uplatam pobaranata suma. Izgubiv denovi, a Po{tata ne saka{e da ja primi uplatata. Ova bilo poradi toa {to smetkata bila stara...da go zakasni rokot...

Bidej}i za vakvi ne~esni dejstvija ne sakam da gubam vreme za pi{ewe na predmeti, nitu da pla}am po{tarina, so predmetot dodavam:

1. Vo prilog kon tu`bata od 01.11.2005 navediv: ′Vo referatot za nastavnik stoi: toj bil roden na 14.09.1940 godina. Go zavr{il Sredno veterinarno u~ili{te. Drugoto vo re-feratot ne e vistina...toj kako veterinaren tehni~ar ispolnil 40 godini raboten sta`...′. Tuèniot ne dade pismen dokaz, zaverena kompjuterska lista za penziskiot sta`.

2. Vo P.br.3556/04 se govore{e kako poradi mene se rasturaat konkursi, i kako za predmetot govedarstvo vo 1995 godina sum odbien. Tn.recenzija be{e za dvata kandidati: pr-edloèniot i za mene. Recezent be{e Risto Ilkovski. Ovoj doktoriral na predmetot gove-darstvo, koj go predaval agronom. Tokmu zatoa toj nikoga{ ne moèl da bide doktor. Sle-dniot nastavnik recezent, od istiot fakultet, nikoga{ ne se bavel so govedarstvo. Ova go-vori, tn.recenzija bila od nesoodvetni lica. Poradi toa, tie ne dale recenzija, tuku tie sa-mo opi{ale {to bilo vo zaedni~kite pisarii.

3. Veterinarniot tehni~ar, koj zavr{il interen Zemjodelski fakultet, od nego do-bil zvawe magister i doktor kaj Risto Ilkovski, bil izbran za docent vo 1995 godina. To-ga{ so silexiski ~in jas bev odbien. ^lenovi na Recezentska komisija bile Ta{ko Toko-vski, Nikola Todorovski i Risto Ilkovski. Prviot i vtoriot nikoga{ ne se bavele so go-vedarstvo. Cela postapka bila samo za li~ni celi, na predloèniot i Risto Ilkovski, koj na moja smetka zarabotil. Od Zemjodelskiot fakultet go dobiv P.br.08-1989/1 od 27.09.1995, vo koj se gleda deka jas ja zapo~nav postapkata ′za preispituvawe na magisterskite i doctor-skite disertacii′. Se dodeka postapkata ne zavr{i, se zapira izborot. Iako vakva e sostoj-bata, predloèniot e izbran i do denes predava...Pokrenuvawe postapka za nekoj da ne moè da ima nau~no zvawe e gra|ansko pravo na sekoj gra|anin. Ova proizleguva poradi toa {to od nesoodvetni lica se dodeluvaat zvawa, so istoriski temi za polamatura i matura. Duri toj od najnesoodvetni lica se predlaga za nastavnik, i toa so nevistina i samo na {teta na dràvata. Vo istiot predmet za mene se naveduva: ′Dopisite se pi{uvani nevoobi~aeno i te-ndenciozni so {to se navreduva ugledot na Zemjodelskiot fakultet i negovite profesori bez da se navedat posebni fakti za {to istite se neprifatlivi′. Koga bez nieden objaven samostoen trud kandidatot se predlaga i izbira za nastavnik, duri so nevistini, e zagrozen ′ugledot na Zemjodelskiot fakultet i negovite profesori′. Ako ovie bi imale nekakov ugled nema{e da si dozvolat jas da ne bidam predloèn i izbran. Ako kon ova se dodade deka jas vo Germanija bev ispraten od Zemjodelskiot fakultet, i toa za negovite potrebi, a samo jas sum odbivan i navreduvan, kadrite vo Fakultetot se ′nevoobi~aeno i tendenciozni′, bez samostojni trudovi, u~ebnici i knigi. Poradi ova studentite studiraat studeno kako vo 19 vek i toa kaj nastavnici vo 21 vek, {to e sramno i neizdr`livo. (Duri tie u~at na stranski jazici: srpski, bugarski..., R.I.)

4. Jas recenzijata od 1995 godina nikoga{ ne ja dobiv. Ova se potvrduva so P.br.08-1989/1 od 27.09.1995, vo koj stoi: ′fakultetot nema obvrska da gi dostavuva recenziite′, {to e samovolen ~in, neprimeren vo niedna zemja. Vo drug slu~aj, za konkursot od 18.07.1996, za izbor na nastavnik po predmetot ov~arstvo, jas bev odbien, a be{e primeno interno lice Vladimir Xabirski,so interen magistrat i doktorat dvata neobjaveni. Zatoa toj nemagi-striral nitu doktoriral. Toj samostojno ni{to nema objaveno: toj e prv pod broj 2 i 3 i pod 2. Toa ne pre~i, toj da bide predloèn od Ta{ko Tokovski, Nikola Todorovski i Risto Il-kovski. Ovde se sre}ava Risto Ilkovski, koj nikoga{ ne se bavel so ov~arstvo. Inaku toj na moja smetka mnogu zarabotil, {to istoto se slu~ilo vo Veterinarniot fakultet itn. Pr-viot iako mnogu postar od mene doktoriral po mene, koj bez trudovi doktoriral kaj vto-riot. Kaj ovie dvava doktoriral Vladmir Xabirski, a istite se sre}avaat kako recezenti. Vidlivo e nepo~ituvawe na nikakva zakonitost, {to e samovolen ~in. Bidej}i se nadevam deka edna{ vo Zemjodelskiot fakultet }e se najdat lu|e so ~ove~nost i dostoinstvo ne tu-ìv. Zatoa se izlagav. Va`no e deka pri ovoj konkurs, za mene ima recenzija. Ovde postoi

141

razlika. Jas sum objavil sedumnaeset trudovi: pod 1. po mojot profesor vo Viena i direktor vo Minhen jas sum vtor; pod 2. mojot profesor...sum tret; pod 3. sum sam; pod 4. jas sum prv... profesorot e tret. Ovie se objaveni vo Germanija. Eden e objaven vo Bitola, jas sum prv, a ima u{te eden koator. Site drugi samostojno se objaveni vo jugoslovenskiot ~asopis ′Sto-~arstvo′- Zagreb. Mene ne mi be{e dozvoleno da objavuvam vo SR Makedonija, {to opstoi do denes, od lica koi na dràvava i nanesi ja {teti, poradi{to se sudam i pla}am za se i se-{to.

5. ZA MENE DOSEGA SE IZVR[ENI DVE RECENZII. So ova se potvrduva, mo-eto odbivawe e li~na cel na grupa lu|e koi po sekoja cena opstojuvaat samo na {teta na dr-àvava. Jas imam prekompletni dokumenti i knigi od 1990 godina, duri dve recenzii, a ve-terinarniot tehni~ar se do objavuvawe na konkursot za P.br.3556/04 samo edna tn.recenzija od nerecenzirani doktori spored zakonite za visoko obrazovanie, koi vaàt vo Evropa. Ovie ne vaàt kaj nas. Pa kako }e vaàt, koga nieden nastavnik ne ispolnuva nieden uslov za da bide predloèn i izbran. Sledniot stav go poprava prethodniot, a so posledniot stav se izbira sekoj koj se saka, iako bez nieden trud...″.

Na 07.10.2006 preku Osnovniot sud Skopje I Skopje do Apelacioniot sud isprativ ″Predmet: Prilog kon àlbata od tuìtelot od 07.09. 2006. Dopolna na àlba na tuìtelot od 15.09.2006. Prilog kon dvata predmeto od 26.09.2006.

Predmetot na tu`bata i àlbata be{e samovolno izbraniot veterinaren tehni-~ar. Toj bez nikava rabota bil predloèn i izbran za vonreden profesor i toa samo so povto-rena recenzija na nerabotnikot Risto Ilkovski, za istiot predmet. Tokmu zatoa kaj dvete lica po struka i nauka nemalo nikoga{ napredok. Ova vaèlo vo Zemjodelskiot fakultet- Skopje, so negoviot kadar izbiran samiot od sebesi. Taka toj do denes se odràl, no ne sto-~arstvoto. Ova be{e upropasteno.

Bidej}i Fakultetot nema{e kadar, {to vaì se do denes, prodolùvaj}i do na vek, vo Zapadna Germanija bea isprateni na doobrazuvawe. Pred mene ima{e prethodnici. Tie kako oti{le, taka doma si do{le. Vakov be{e i Risto Ilkovski. Za nego negoviot fakultet mu stokmil zvawe koe prilega na nego, so negovata nastavna pridru`ba.

1. Vakov bil veterinarniot tehni~ar, vnatre{en kadar, predmet na tu`bata, {to vaèlo i za drugi tehni~ari, so pokloneti zvawa, denes duri redovni profesori, sram za strukata i naukata.

2. Za vakviot kadar zvawata bile dodeluvani od nastavnici, koi nemale izdadeno u~ebnici. Spored Zakonot za visoko obrazovanie na Evropa, na primer Germanija i Avstri-ja, za docent da ima izdadeno kniga, za vonreden profesor u~ebnik, a za redovni profesori u~ebnici. Tokmu zatoa vo Fakultetot licata koi nemaat knigi i u~ebnici ne smeat da bi-dat nastavnici. Istoto vaì i za drugite navedeni institucii.

3. Vo Fakultetot dobile zvawa lica, koi moàt da bidat samo pomo{en personal na Fakultetot, istovetni se dela~ite na zvawata. Kaj ovie magistrirale i doktorirale so te-mi za polumatura i matura licata Bone Pala{ovski, Petar Micevski, Mitre Stojanovski, Mihajlo Adamov itn. Duri vtoriot magistriral so plagijat na moj trud objaven vo jugoslo-venskiot ~asopis za sto~arstvo ′Sto~arstvo′- Zagreb. Poradi prviot izgubiv pravo da se vrabotam vo Institutot za sto~arstvo- Skopje, koj be{e i e direktor, a duri go izbrale na-stavnik vo Vi{ata zemjodelska {kola-Bitola, denes fakultet, a taa kako nepotrebna tre-ba{e da se ukine po 1980 godina. Vo nea tretiot stanal nastavnik, a ~etvrtiot vo Veterina-rniot fakultet- Skopje. Glaven recezent bil. koj drug ako ne Risto Ilkovski. Bidej}i toj na mene mnogu zarabotil, barem edna{ da mi se zablagodare{e. Pa jas ne baram ni eden de-nar negova zarabotka.

4. Kako potvrda deka vakviot fakultetski kadar e ni{toèn, e primer izbraniot docent, vonreden i redoven profesor, liceto, koe redovno zavr{il samo sredno Veterinar-no u~ili{te-Bitola, predmet na tu`bata. Sprotivno na zakonite vo dràvata toj brka pri-vaten biznis, sprema proizvodi za me{awe vo fabriki za dobito~na hrana. So nego glaven nositel e lice koe redovno zavr{ilo fakultet, redovno magistriralo i doktoriralo, re-dovno sekoga{ rabotelo i tokmu zatoa redovno vo strukata i naukata se postignalo.

5. Deka se ova e i odmazda, e i dokazot, {to Zemjodelskiot fakultet- Skopje so In-stitutot za sto~arstvo- Skopje za RO ′Bentomak′- Kriva Palanka napravil preparat za ish-

142

rana na goveda na baza na urea. Bidej}i toj be{e mnogu otroven, jas ja prezedov nivnata dej-nost. Be{e prezemen pazarot na INA- Kutina (Hrvatska), ~ij pazar be{e vo Srbija i Make-donija, me|u Subotica se do so Bitola. Samo taka fakultetot go spasiv od najgolem sram i rabotnata organizacija od nejzina likvidacija. Me|u nas postoe{e dogovor vo ustanovata nadle`na za avtorstva. So raspadot na SFRJ sostojbata se promena. Zatoa od Fakultetot treba{e da dobijam najgolema blagodarnost, a ne najgnasni yverstva i odmazda.

So toa {to jas vo R.Makedonija sum nepodoben i toa za zlostornici i ni{to`nici koi na dràvi~kata i nanesle ogromni {teti, za{to vo Obvinitelstvoto sum prijavuval i pi{el, mnogu zagriùva i zastra{uva″.

Na 09.01.2007 sledi za ″P.br.3556/04 Preku: Osnovniot sud Skopje I- Skopje Do: Vr-hovniot sud na Makedonija- Skopje Tuìtel: Risto Iva-novski od Bitola Ul.Mihajlo Ando-novski br.6/21 Tuèn: Zemjodelski fa-kultet- Skopje

R E V I Z I J A OD T U @ I T E L O T Protiv Presudata na Apelacioniot sud Skopje G`.br.7667/06 od 30.11.2006, vo koi

postoi samo edna stranka, samo tuèniot, bez da se prifati bilo {to na tuìtelot. Bidej-}i tuèniot ne priloì nieden dokaz za se ona {to pi{uvam vo tu`bata za P.br.3556/04, ka-ko i deka predloè-niot i izbraniot kandidat ne gi ispolnuva uslovite za nastavnik po si-te zvawa, spored zakon za visoko obrazovanie, vsoglasen vo se so evropskite, a toj ve}e e vo penzija, so Revizijata ne samo da baram da se povtori postapkata, tuku da se preina~i odlu-kata, da se izvr{i izbor samo od preostanatite kandidati, a ne od izbraniot kandidat, koj e sram za naukata i strukata. O b r a z l o ` e n i e

So re{enieto na Osnovniot sud Skopje I Skopje P.br.3556/04 od 3.5.2006, potvrdeno so re{enie na Apelacioniot sud Skopje G`.br.7667/06 od 30.11.2006, dobieno 21.12.2006, ot-frlena e tu`bata na tuìtelot Risto Ivanovski od Bitola protiv tuèniot Zemjodelski fakultet Skopje. Ova e samo povtorena ista postapka za P.br.3555/03 od 11.12.2003 i G`.br. 1427/ 04 od 24.03.2004, da se izbiraat samo lica so interni zvawa, duri so neobjaveni trudovi za zvawata, zna~i, nevaè~ki. Ova ne e vo soglasnost so Zakonite za visoko obrazovanie na Evropa, sram za R.Makedonija. Isto taka, tuìtelot tokmu od Fakultetot bil ispraten na dousovr{uvawe vo Germanija, kade toj ~etiri godini robotel kako nau~en sorabotnik i do-ktoriral vo Viena na 04.11.1976. Dosega vakov nema vo navedeniot fakultet. Toj ima obja-veno 19 knigi, format A5 so okolu 5400 strani, i preku 200 trudovi i napisi vo Germanija, Hrvatska i Makedonija. Ova ne vaì za predloèniot i izbran kandidat, koj nema objaveno nieden samostoen trud nitu napis. Se toj {to objavil bile samo interni grupni pisarii, {to go ru{i dostoinstvoto na nau~noto zvawe doktor na nauka.

Pri predlogot i izborot na internoto lice se pravi najgolem prestap: Risto Il-kovski, nastavnik na Zemjodelski fakultet- Skopje, koj na veterinarniot tehni~ar mu gi dodelil site zvawa (diplomiran inìner, magister i doktor), e istoto toa lice koe e i gla-ven recezent veterinarniot tehni~ar da bide predloèn vo site zvawa (docent, vonreden i redoven profesor). Za ova nastavnikot ubavo si zarabotil. Ako kon ova se dodade, deka is-tiot toj nastavnik e recezent i na drugo lice, koe isto taka kako veterinaren tehni~ar gi dobil site zvawa, a od nego kako recezent bil predloèn vo Veterinarniot fakultet-Sko-pje, navistina′tatkoto′ na ovie laici, vo prav smisol, so mene mnogu zarabotil, ama ja o{te-til dràvata. Duri Risto Ilkovski magistriral i doktoriral na predmetot govedarstvo kaj nastavnik samo so zavr{en Zemjodelski fakultet. Vo slu~ajov, isto taka, i kaj dvata ka-ndidati, koi gi predlagal Risto Ilkovski. Pa ovoj ne moèl da magistrira i doktorira kaj diplomiran inìner, agronom. Se ova govori, izborite na dvete negovi ′detenca′ bile samo za li~ni celi, samo na {teta na dràvata. Ova se gleda i po toa {to veterinarniot tehni-~ar pred penzioniraweto doktoriral vo 1995 godina, a vo ist mig bil predloèn i izbran za docent bez nieden objaven samostoen trud i napis. Ova e navreda vo strukata i naukata na R.Makedonija. Ova e povod, {to R.Makedonija po sto~arstvo e samo pred Albanija.

Za ova da se spre~i, jas vo 1995 godina se raspravav za predlogot i izborot na vete-rinarniot tehni~ar. Bidej}i jas vo Viena, spored Zakonot za visoko obrazovanie, polagav zakletva, deka dobieniot stepen doktor moè da se odzeme vo pove}e slu~aevi, kako i deka sekoe znau~no zvawe e javno, sekoj gra|anin ima pravo da pokrene postapka, da se preispita kako se do{lo do toa zvawe, kako {to e vo slu~ajot so navedeniot veterinaren tehni~ar.

143

Bidej}i jas postapkata u{te toga{ ja zapo~nav, a se dodeka za taa prozvanoto lice i Fakul-tet ne sakaat da raspravaat, postapkata ne e zavr{ena. Zna~i, dodeka taa ne zavr{i, liceto ne e doktor na nauka. Se ova govori, toj dodeka ovoj spor ne go zavr{i, ne gi ispolnuva uslo-vite, koi bea navedeni vo konkursot, koj se objavuva spored Zakonot za visoko obrazovanie. Tokmu Zakonot najpove}e mora da go po~ituva i Fakultetot.

Kako potvrda, deka veterinarniot tehni~ar ne e doktor na nauka, toj so doktor na nauka, von Zemjodelskiot fakultet- Skopje, ima fabrika za dobito~na hrana. Bidej}i vete-rinarniot tehni~ar si bil i si ostanal samo tehni~ar, toj so nego ima doktor. Doktorot vo fabrikata za se odgovara, a tehni~arot e samo potr~ko. Bidej}i tehni~arot e osnova~ na firma, se potvrduva, toj ne e kriv {to toj ne se usovr{il, tuku ne postoi zakon, so kogo toj }e bide prinuden, toj da se usovr{uva, ne{to pove}e da nau~i od ona {to go znae kako tehni-~ar: ve{ta~ko osemenuvawe...Toj kako tehni~ar obrazuva lo{i kadri, a toj so negovata fir-ma si profitira. Zatoa negoviot Fakultet nego samo mu obezbeduva edna socijalna grià, na sigurnost, u{te edno lice da izrdùva, a na nekoj ~esen ~ovek, koj saka da i se posveti sa-mo na naukata, a so toa da se griì za svoeto semejstvo..., ova pravo mu e odzemeno, i toa na {teta na dràvata. Pa na vakvo lice, od samiot po~etok, koga toj stanal soosnova~ na fi-rma, po slu`bena dol`nost itno mora{e da mu prestane rabotniot odnos. So toa {to ova vo Fakultetot se podrùva, vo nego ima mra~ni sliki, samo za li~ni celi, na {teta na drà-vata.

Deka kadarot na Zemjodelski fakultet ne e sposoben da se soo~i so problemot po sto~arstvo e dokazot, {to od negoviot kadar be{e predloèn preparat, na baza ura, za ishr-ana na preìvni ìvotni. Ovoj se proizveduva{e vo RO ′Bentomak′- Kriva Palanka. Bidej-}i toj be{e otroven, dojde do masovni truewa. Bidej}i jas firmata i fakultetot gi spasiv od likvidacija, koi pri pomasovna upotreba na preparatot }e morale da gi nadohnadat ogr-omnite {teti, jas nego go prezedov, a ottoga{ toj pove}e ne-be{e otroven. Isto taka, na moj predlog be{e napraven drug preparat za apsorcija na otrovi itn., so koi Rafinerijata INA- Zagreb be{e potisnata od Srbija i Makedonija...Vo Fabrikata za kvasec i alkohol- Bitola na moj predlog be{e prifaten preparatot ′Kvasko′ za potsiruvawe na mleko itn. Tokmu ovie moi aktivnosti se povod, jas za niv da ne bidam poèlen.

Tie ne sakaat da ima konkurencija, tie vo nea }e se izgubat. Pa tie si predloìle i si izbrale veterinaren tehni~ar, nivna slika. So stariot zakon toj gi ispolnuva{e uslo-vite za vo penzija. Pa sledi konkurs. Se promena zakonot, i so nego e ve}e vo penzija. Vo Bi-ltenot br.852, od 1 juni 2004 godina, e izve{tajot za veterinarniot tehni~ar, Tanas Trajkov-ski. Toj se vrabotil pred 1961 godina. Do 2001 godina toj ve}e imal 40 godini raboten sta`. Toj bil roden na 14.09.1940 godina. Toj do istiot datum vo 2004 godina bil vo penzija. Konku-rsot bil objaven na 02.04.2004, a na 29.04.2004 e izvr{en izbor na Recenzova komisija. Toj gi ispolnuval uslovite za vo penzija na 14.09.2004 godina. Sudot vo 2005 godina ja razgleduval sudskata rasprava, duri vo cela 2006 godina. Taka toj sprotivno na zakonot }e raboti, se do-deka ne se objavi nov konkurs, vo nekoe glasilo, koe ne pristiga vo Bitola ili bilo koe, {to jas nema da go vidam. Taka tehni~arot }e proizveduva tehni~ari na fakultetot. Ovoj poradi li~ni celi nema da ima svoj kadar, {to vaì za dràvata. Se ova {to e navedeno i {to sledi e navedeno vo moite predmeti na postapkata.

Dvata sudovi napravija su{testvena povreda na odredbite na parni~nata postapka, bidej}i pogre{no i necelosno ja utvrdija fakti~kata sostojba. Imeno i prvostepeniot i vtorostepeniot sud ne go zede vo predvid faktot {to postapkata pred nadle`niot sud tu-ìtelot ja povede kako gra|anin na koj mu e onevozmoèno da u~estvuva na konkurs za izbor na nastavnik so site zvawa. Jas bev odbien poradi toa {to jas na konkursot sum nemal kom-plet dokumenti, {to ne e vistina. Ova se gleda i po toa {to jas redovno konkuriram od 1990 godina. Nikoga{ moite dokumenti nazad ne mi gi vratija. Ova bilo poradi toa {to so ni-vniot odgovor sum steknuval pravo na tuèwe. Iako jas gi barav dokumentite, so koi bea priloèni trudovite, po eden primer od sekoj trud, ni{o ne mi be{e vrateno. Ova bez pr-ekin trae se do za P.br.3556/04.

Na 15.09.2006 vo Dopolna na àlba na tuìtelot, pod to~ka 11, za P.br.3555/03, koj prethode{e za P.br.3556/04, napi{av: ′Na 13.11.2002 vo vesnikot >Nova Makedonija< be{e objaven konkurs za nastavnik vo site zvawa, po predmetot govedarstvo. Ova e povtoruvawe

144

na istiot konkurs od 14 juli 1999 godina, na kogo isto taka se prijaviv so svoj predmet od 14.07.1999. Bidej}i izborot ne be{e izvr{en, istiot nastavnik prodolì da drì preda-vawa. Jas za ova ni{to ne bev informiran. Na 19.11.2000 itn. isprativ predmet Molba za is-pra}awe na recenzijata. Do denes gi nemam dobieno svojata prijava so dokumentite i pri-lozite navedeni po reden broj od 1- 7. Pokraj moite molbi, od Vas do denes sum bez odgovor.

So prijavata za objaveniot kokurs od 13 noemvri 2002 godina se prijaviv na pred-metot govedarstvo. Vo prilog moàt da se koristat mojata prijava so od 1- 7 dokumenti i prilozi, koi od 14.07.1999 se kaj Vas. Isto taka, site prijavi za izbor na nastavnici na koi sum odbivan, ama i ne izvr{eniot izbor po predmetot sviwarstvo vo 1990 godina. Poraj toa, se prijaviv do Vas na konkursot za predmetot sto~arstvo na 18 juli 1997 godina za{to nemam dobieno odgovor. Vo prilog moàt da se koristat predmetot ispraten do Dekanot na Zemjo-delskiot fakultet od 06.03.2002...′.

Ova ni{to ne se prifa}a, a veterinarniot tehni~ar so godini predava bez toj da bi-de predloèn i izbran, potvrduvaj}i se deka vo Fakultetot ne se po~ituvat Ustavot i zako-nite na dràvata. Pa toj bil samo za vnatre{ni lica, nesposobni na pazarot da se ponudat kako stru~ni lica, nikako kako nau~ni. Zatoa nikoj od niv ni{to nema izneseno ili objave-no von nivniot Fakultet, samo za interni upotrebi.

Kako potvrda deka ne e vistina deka jas sum nemal kompletni dokumenti, se gleda spored mojot navod od mojot prilog od 26.09.2006, pod broj 4, stoi: ′za mene dosega se izvr-{eni dve recenzii′. Prvata be{e vo 1995 godina. Taa be{e tokmu za predmetot, za kogo se rasprava. Se ova govori, ova nema vrska so nauka i struka, nikako so nekakov zakon, tuku ova e samo samovolen ~in. Ova se gleda i po toa {to, ovoj predmet mora{e da se zavr{i samo so edna rasprava. Me|utoa, sudijata se grièl da zaraboti advokatot. Jas ne priznavam pove}e od edna rasprava i barav da bidam osloboden (od pla}awe) se dodeka ne se vrabotam, prilo-ùvaj}i i potvrda deka sum bez prihodi. Dvata suda toa ne go prifatija, pa sum zadolèn da go platam advokatot vo iznos 22.620,00 denari, {to e sramota. Za potvrda, deka moive navodi ne se proizvolni, e dokazot, {to Recenzijata e pi{ena na ist komjuter od lice, koja ja kori-sti Vukovata bukva }, vsu{nost ovaa se sre}ava i pred Vuk Karaxi}, kaj na{iot \ur~in Ko-kale, a od toa isto lice, sekretarot na Fakultetot, e ispraten i edinstveniot predmet i toa preku advokatot, {to jas go dobiv preku Sudot.

So ova se potvrduva, odzemeneto pravo na sekoj gra|anin da konkurira, {to e negovo ustavno pravo, {to vaì i nepo~ituvaweto na Zakonot za visoko obrazovanie, koj mora da bide vo sklad so normite koi vladeat vo Evropa, prednost da imaat samo onie koi gi ispo-lnuvaat uslovite. Tokmu ova nevaì so reizbraniot penzioniran veterinaren tehni~ar. Ovoj interno go zavr{il navedeniot fakultet, kaj nego magistriral so tema za polamatura i doktoriral so tema za matura. Bidej}i zvawata se javni, a tie nikade ne se objaveni, zna~i, tie se krijat od nau~nata i stru~nata javnost, tie samite se sramat i pla{at, zvawata nika-ko ne se vaè~ki. Isto taka, toj bez nieden objaven samostoen trud i samostoen napis prvo bil izbran za docent, potoa za vonreden, a so posledniot konkurs za redoven nastavnik. Pa toj nema izdadeno nieden u~ebnik, {to e osnov, toj da bide predloèn, a tek potoa izbran. Ovoj od 1995 godina obrazuva kadar vo dràvava, i nea samo i nanesuva {teta, bez nieden za toa da ne odgovara. Tokmu poradi ova, vo mojata 9-ta kniga ′Ishrana na govedata′, dosega na Fakultetot nikoj ne izdal kniga za ishrana, na zadnata korica navediv, spored patepiscite, Makedonija do 1913 godina bila pred sosedite, a denes e samo pred Albanija. @alosno i sra-mno.

So ogled na seto gore izneseno smetam deka ima mesto da se ukinat dvete re{enija (na dvata suda) i predmetot da se vrati na prvostepeniot sud na povtorno sudewe, poradi-{to, molam da podnesete barawe za za{tita na zakonitosta do Vrhovniot sud na Republika Makedonija vo smisol na odnapred izloènoto, soglasno so odredbite na ~len 387- 394 od ZPP. Ova be{e isprateno do Javnoto obvinitelstvo na 21.12.2006. Od nego na 06.01.2007 do-biv predmet GO.br.1125/2006 od 03.01.2007, isprateno preku po{ta na 05.01.2007. Toj ne bil nadleèn. Isto taka, do nego sum ispratik: Krivi~na prijava na 09.09.2006, za se {to ovde e navedeno itn., Dopolna na àlba na tuèniot od 15.09.2006, do nego ispratena na 16.09.2006, Prilog... od 26.09.2006 i Prilog...od 07.10.2006″.

145

11.11.11.11. POLICISKO DOSIE: Otkoga se vrativ od Germanija bev na dneven red, za me-ne se vode{e i evidencija. Kodo{ite opstoile od pred 1913 godina se do denes.

Vakvite kodo{i izvestuvaa vo policijata, mi go polnea moeto dosie. Takov be{e i Nikola Lazarevski, Kolarov, koj mi be{e blagajnik vo Razvojnata slu`ba na ZIK ″Pelago-nija″... Toj ima{e kodo{eno a i vo 1985 godina za granata, postavena vo pe~ka vo OOZT ″Nov ìvot″ s.Kremenica za da bide ubien Vangel Gaga~ev. Me|utoa, mesto taa da go ubie V.Gaga-~ev, taa po zapaluvawe na pe~kata ubila drug.

12121212. Moeto uni{tuvawe prodolì i von Kombinatot...Duri vo MANU. Vo nego vo 2005 godina bev nare~en i laik. Ova bilo samo poradi toa {to jas bev i ostanav edinstven avtor koj po Grigor Prli~ev ima pi{uvano i objaven kniga za ìvotot na Geogri Kastriot, tn.Skenderbeg...

13131313.... PO[TA: Moite pratki ne stigaat vo Skopje, vo âir...

PRIVATIZIRANOTO OBVINITELSTVO I DRUGIPRIVATIZIRANOTO OBVINITELSTVO I DRUGIPRIVATIZIRANOTO OBVINITELSTVO I DRUGIPRIVATIZIRANOTO OBVINITELSTVO I DRUGI

1.1.1.1. Do Op{tinskoto javno obvinitelstvo Bitola na 31.03.1997 isprativ krivi~na pr-ijava protiv direktorot Vangel Gaga~ev na ZK ″Pelagonija″-Bitola, kade navediv: ″KRI-VI^NA PRIJAVA″. Zatoa {to od siroma{ko dete koe ìveelo kako kira~ija so ne~esno, ne~ove~ko i nenarodno odnesuvawe i nanese {teta na dràvata i li~no se obogati.

O b r a z l o ` e n i e. Vangel Gaga~ev koga postana direktor na ZK ′Pelagonija′- Bitola so falsifikat

uverenie od Op{tinskiot sud- Bitola ja grabna vlasta vo svoi race i sprotivno na zakonite i ekonomijata gi ostrani site sposobni kadri i taka go douni{ti od nego zapo~natoto od 1977 godina kako pom.dir. po zemjodelie na ZIK ′Pelagonija′- Bitola. Postavi nesposobni i neobrazovani kadri i taka toj moè{e da go uni{tuva kako stranec Kombinatot. Toga{ toj postavi negovi rodnini i soselani kako direktori, a tie za nego i za niv ja vodat komerci-jata i finansiite. So likvidacijata na stru~niot kadar, toj opstoi samiot, sam se dogovara i ja odreduva cenata na kupenoto i prodadenoto (na primer nivni traktori i druga mehani-zacija, itn.). Osven toa toj se kupuva mnogu poskapo i ponekvalitetno {to nemoì i nesmee da kontrolira nikoj, deka Kombinatot postanal negova privatna sopstvennost. Gi isprati nasila vo penzija site zaslu`ni rabotnici, a saka da go privatizira samo so negovite rodni-ni i soselani, koi nemaat vrska so Bitola i Bitolsko na koi (sopstvenici od Bitolsko, R. I.) ne im e vratena nacionaliziranata zemja. Osven {to toj saka da bide sam sopstvenik i gazda, preku svoi sorabotnici go pla~kaat Kombinatot. Najdobar primer so negoviot prija-tel so isto poteklo od sel.Buf prof. dr.Eftim An~ev, ~ij sin ima svoja firma, preku koja kupuva Kombinatot se poskapo. Na takov na~in se pla~ka dràvata i se obogatuvaat so kra-dewe Vangel Gaga~ev, Eftim An~ev i negoviot sin. Ovoj kriminal e organiziran koga za minister za zemjodelie postanuva Eftim An-~ev i toj zaedno so negoviot pomo{nik so isto poteklo Hristo Halevski od Ministerstvoto gi laàt direktorite na zemjodelskite kombinati. Tie tvrdat deka se dodeluvale stranski krediti so visoki kamati. Zatoa nieden ~esen i sposoben direktor ne se odlu~il da zemi ta-kov kredit. Takov zel Vangel Gaga~ev 10.000.000 DM, so {to se zadolìle mladite genera-cii, a toj so nego go pokrival negovoto nerabotewe i zlo~inot vrz narodot. Kako potkrepa na navedenoto Vangel Gaga~ev samiot ja priznava navedenata suma. Se znae deka Kombinatot ne izdvoil ni eden denar za amortizacijata, {to e zakonska obvrska, {to zna~i deka toj bil nedohodoven zaradi neposobniot i neprijatelski nastroen od nego nazna~en kadar, pa zatoa Kombinatot odamna bil likvidiran i toj opstojuva na mafija{ki na~in i na {teta na dr-àvata. Toa e potkrepa deka Kombinatot so nego sekoga{ bil vo zaguba. Iako e toa taka toj vo stranstvo kupuva preskapo, nekvalitetna i nepotrebna oprema. Istoto samiot toa go po-tvrduva koga toj izjavuva, izvesteno od novinarkata agronom Marika Vasilevska na 28.03. 1997 na Radio Skopje I vo 15,30 ~asot, deka ZK ′Pelagonija′ Bitola pravel zaguba od 9.000.000 DM, a sega bil vo dobivka 1.000.000 DM. Taka ovie sumi se potvrduvaat so negovata pretho-dna izjava deka Kombinatot iako nedohodoven kupil oprema vo vrednost od 10.000.000 DM. (Kako {to ovde se govori za lu|e so isto negovo poteklo, takvite mene me izbrkaa od rabota vo 1991 godina, tie mene me sudea, duri ne mi dozvolija da se vrabotam vo Univerzitetot vo

146

Skopje..., {to trae se do denes, site komunisti=SDSM. Ovie od univerzitetite me liki-vidiraa, a so cel, tie sami da vodat proekti, pa taka da go pla~kaat narodot, R.I.)

Za da se opravda ovoj mafija{ki na~in na pla~kawe na dràvata E.An~ev zedno so svojot pomo{nik H.Halevski ja laàt Vladata, nedavaj}i pred nea izve{taj koj bil kori-snik na tie sredstva, Vladata priprema predlog zakon do Parlamentot i toj donesuva zakon koj vsu{nost se odnesuva samo za zaedni~koto zlo delo vrz narodot na E.An~ev i V.Gaga~ev. Zatoa i Parlamentot do denes ne dal izve{taj za korisnicite. Taka ponatamu opstoil V. Gaga~ev, se obogatil na {teta na dràvata, a kako protiv usluga uspe{no raboti firmata na sinot na ministerot so grabe`.

Kon ovie zlo~ini se nadovrzuva zlo~inot na V.Gaga~ev, koga toj nacionaliziranata zemja koja e naraspolagawe na Kombinatot kako negova sopstvenost ja prodava na REK ′Bi-tola′- Bitola i od nea prima ogromna suma za nadohnada, duri so sudska odluka 1.500.000 DM. Tie ne se koristat namenski, so niv da se kupi nova zemja i vrati na sopstvenicite ili na-hnadi pari~no nivnata prodadena zemja, tuku toj so niv raboti, ja pokriva zagubata i se pr-ikaùva kako dobivka od 1.000.000 DM, {to za li~ni celi i grabe` na dràvata se laì ja-vnosta i vlasta.

Oprema se kupuva, zna~i vo vrednost od 10.000.000 DM, vo stranstvo premu ìro-sme-tka vo stranstvo i toa se poskapo i za nekvalitetnata i nepotrebna oprema (mehanizacija), {to e osnov na nezakonsko negovo obogatuvawe. Pa ne e ~udo da se javi kako sopstvenik ili akcioner na nekoja firma vo dràvata i nejzinoto sosedstvo. [to zna~i ovie zlo dela ne se poneva`ni od na aferata TAT, {to e mo`no i toj da u~estvuva. Toj ima izo{tren wuh za ta-kvi dejanija, nego ne go interesira drugo.

Ovie zlodela se prodolùvawa. Toj dobiva stan od GP ′Beton′- Bitola koga uspeval da ja dogleda negovata ′tetka′ po nejzinata smrt, iako nejziniot imot bil tokmu zaradi nego dvojno naplaten: edna{ na RO ′Prehrana′, vtorpat na Klanicata- Bitola.

Za nego kra`bite se dar od gospoda, koga toj site prijaviteli za negovite sorabo-tnici kradci gi kaznuva, zna~i i toj bil so niv vme{an vo kra`bite, a gi {titi kradcite. Duri prijavitelite partiski gi kaznuva, a kradcite gi unapreduva. Sekako za nego moralo da vaì gospodovoto, sekoj mora da kradi za drugite i taka }e bide spasen od kaznata. Takov e primerot so proneveruvaweto na bon~inata od op{testvenata ishrana na negoviot sorabo-tnik so isto poteklo.

Ova lice kako stranec, moèbi e i Nemakedonec, se e mo`no, koga im se odmazduva i gi progonuva Makedoncite od vardarskiot del na Makedonija, a gi {titi i unapreduva samo Makedoncite od egejskiot del na Makedonija, {to e zlo~in i sprotivnost na sekoj ustav vo bilo koja zemja i pretsedatel, {to ne vaì samo za Idi Amin od Uganda- takva li~nost e V. Gaga~ev. Taka so niv se likvidira ZIK ′Pelagonija′- Bitola koj be{e jugoslovenski rekor-der, a so nego toj i ZK ′Pelagonija′- Bitola ne se ni makedonski rekorderi, se privatizira od niv Kombinatot bez da se po~ituvaat zakonskite regulativi da im se javi na site pravni naslednici itn, kako najgolema nepravda vrz Bitol~anite i gra|anite od Bitolsko i spo-sobniot kadar koj go izbrka likvidira i ~ove~no uni{ti ova krvolo~no ìvotno. (Toj yver do denes ne se promenal, {to za nego e normalno, R.I.)

So ostaveniot nesposoben kadar, mu se nanesuva mnogustruki zlodela na narodot: ne se kupuvaat lekarstva (i tie sredstva bile ukradeni), pa zatoa obolea preku 100 potro{a~i od svinsko meso od bolesta stafilokokoza. Ne se kupuva vakcini (i tie sredstva se ukrade-ni), zatoa sviwarskata farma obole od ~umata i taa 100% e uni{tena. Ne se fakcioniraat kravite itn. od bruceloza (i tie sredstva se ukradija), }e moè da se pojavi brucelozata. Ne se vr{i turbekulonizacija na grlata (i tie sredstva se ukradoa), e opasnost za zdravjeto na ìvotnite i lu|eto. Ne im se dava{e hrana na grlata vo farmata na goveda vo s.Porodin, tie 100% izumrea od glad i stud. Redovno umiraat uvezenite grla od stranstvo zaradi nera-botewe i nagon samo na kra`bi. Izumrele po vina na Vangel Gaga~ev mnogu negovi kolegi od negovoto izìvuvawe, od koi nekoi bea srcevi bolesnici kako neprijatel na ~ove~nosta, a toj kako ′srcev bolesnik′ ne sakal da sluì vojska za nego stranskata dràva na koja i nanese i ponatamu }e i nanesuva {teta ovoj neprijatel.

Kon ovaa krivi~na vaàt site dosega podneseni drugi prijavi.

147

Vo nade` da se prifatat istite se zablagodaruvam, da se kazni ovoj zlo~inec i da se protera od ovaa dràva koja za nego e stranska i neprijatelska zatoa i nanese ogromna {te-ta i ja opla~ka. 31.03.1997...″.

Na 03.04.1997 e ispratena:″DOPOLNA na Krivi~na prijava od 31. 03.1997. Kako prilog na mojata krivi~na prijava istata ja dolnuvam: Vangel Gaga~ev go o{teti i uni{ti ZIK ′Pelagonija′- Bitola od 1977 godina, a so negovite sou~esnici saka da go privatizira Kombinatot i toa odzemaj}i im go pravoto na osnova~ite na Kombinatot, tie {to nego go napravija jugoslovenski rekorder, da sega spo-red klimatskite i po~venite uslovi ne e ni makedonski rekorder. Zatoa toj vo se ja laì ja-vnosta i dràvata.

So negoto doa|awe od 1977 godina go uni{ti dohodovnoto sto~arstvo, ne see dohodo-vni kulturi, a see samo nedohodovni (p~enica, ja~men i son~ogled), {to e poznato za celiot svet neprifateno samo od nego ili pak e neprijatel na dràvata: ne mu go prodava{e son-~ogledot na Makedonija (Veles), tuku na fabrikata za maslo vo Srbija (Pe}).

Tokmu zaradi nedohodovnata p~enica, ja~men i son~ogled toj ja laì dràvata, zema kredit za podigawe na farmi, tie ne gi podiga i sredstvata gi prenamenuva za pokrivawe na zagubite na nedohodovnoto proizvodstvo na p~enicata, ja~menot i son~ogledot. Takov be{e slu~ajot so novata sviwarska farma za 30.000 goenici godi{no, koja ne se izgradi kako naj-golemo zlo vrz narodot.

Kako potkrepa na navedenoto na dvapati ja zatvori konzervnata fabrika, bidej}i ne saka{e da see dohodovni gradinarski kulturi za nejzinite potrebi, {to nemoè drugo da zna~i osven saboterski ~in.

Koga vo 1990 godina ja baraa negovata ostavka kako nesposoben i nestru~wak (se see-{e samo nedohodovni kulturi so najniski prinosi- minimalen dohod) kako i vlo{uva~ na me|u~ove~ki odnosi, toj za da opstoi na {teta na ekonomskata logika i dràvata, prv vo dràvata go raspadna ZIK ′Pelagonija′ i od nego proizleze ZK ′Pelagonija′. Po odvojuva-weto na Fabrikata za sto~na hrana s.Radobor nea pove}e ne i go prodava{e ja~menot tuku von Bitola. Taka taa mora{e istiot da go kupuva von Bitola, samo poskapo za negovite li-~ni celi. Osven toa malite koli~ini na p~enka vo zrno ne gi su{e{e vo fabrikata, za koja ZIK ′Pelagonija′ izgradi nova su{ara, za taa da ja zatvori, p~enkata ja nose{e vo Gradsko na su{ewe.

Istoto se slu~i so [e}erna fabrika, koja be{e osnova~ na ZIK ′Pelagonija′ vo 1962 godina. Kako odmazda za nejzinoto odvojuvawe, nejze i gi namali povr{inite od 2500 ha na postepeno se do 800 ha. (Denes pove}e ne se see, R.I.) Kako saboter ili tikvar ili drà-ven neprijatel, go sniì prinosot od 60000 kg po hektar samo na 25000 kg/ha. Taka saka{e da ja ostvari negovata èlba da ja zatvori [e}ernata fabrika kako stranska firma. Ova go prave{e, bidej}i toj kako laik misle{e deka {e}ernata repa ne e dohodovna. Koga soznaa deka e obratno, zapo~naa odmazdite i zatoa gi sniì seidbenite povr{ini samo na 800 ha. Vakviot zlo~ine~ki ~in be{e poznat od poodamna kogo redovno preostanatata nesobrana povr{ina na {e}erna repa ja istawira naprolet (sum objavil trud vo Zagreb). Za nego be{e polesno bezrabota da ìvee na dràvni jasli so p~enica itn.

Toj e nesposoben ili dràven neprijatel koga nemu kako svetsko ~udo mu zamrzna p~enicata na 20 april 1988 godina i zatoa dobi najniski prinosi samo 2800 kg/ha. Zatoa toj ja laì dràvata i dokaùva deka su{ata vo taa godina bila najsilna vo poslednite 30 go-dini, kako {to za 1978 godina go vele{e istoto samo za poslednite 20 godini: LA@GO. Toj su{ata ja zloupotrebuva za mrazot, {to nevaì za drugite kulturi (ja~menot) itn. Za toa gi potkupuva lu|eto od Komitetot za zemjodelstvo. (Toj go uni{ti vesnikot na ZIK ″Pela-gonija″- Bitola i toa samo so edinstvena cel, vrabotenite da ne moàt da znaat {to v{usno-st se raboti vo bitolskiot op{tonaroden Kombinat, koj postanal nivni- bufski. Ne slu~aj-no, ìtelite od bitolsko gi mrazat vo du{ata Buf~anite i nivnite bliski, zatoa{to tie niv gi izbrkale od nivnite nacionalizirani nivi, R.I.)

Taka neseej}i dohodovni kulturi koi zahtevaat navoduvawe, dokaùva deka HMS ′Streèvo′ bilo nepotrebno i saka i nego da go uni{ti, {to e dokaz deka ova lice nema vr-ska so dràvava i ekonomijata.

148

Toj e laik za proizvodstvo na p~enica, son~ogled i ja~men. Taka od prinos na p~e-nicata pred 1977 godina proizvedena na isti povr{ini od 6000 kg/ha, toj go sniùva pri-nosot na p~enicata me|u 3000- 4000 kg/ha. Za da gi zaskrie lo{ite proizvodstveni rezultati, toj ne im gi prodava rekoltite na Bitola, ami von nea. Taka ne samo da se krijat prinosite, polesno se laì dràvata i nea odli~no se kradi: se realizira preku privatni firmi, kako {to se se vnesuva preku privatni firmi. (Vo 1978 godina son~ogledot ima{e pove}estruko poniski prinosi, R.I.)

Kako dokaz, deka nego ne go interesira dohodot i Kombinatot e primerot vo 1984 go-dina koga toj ne dozvoluva Kombinatot da kupi 10 milioni kg p~enka preku OOZT na Kom-binatot ′Pelagonijakomerc′, tuku preku negovi prijateli od ′Semepanonija′- Subotica. Kako protiv usluga se vnesuva zapra{ena semenska p~enka so najgolem otrov ìvata od 500 toni ne za seewe tuku sprotivno na site zakonski normi, vo ishranata na dobitokot, taka se true dobitokot i lu|eto vo dràvata: super zlo~inec.

Zna~i, toj so negovite prijateli i nivni firmi, pravi se na {teta na dràvata za negovi li~ni celi i da se obogati. Zatoa toj kupuva se poskapo, ponekvalitetno i nepotre-bno. Kako moì da se sfati inaku kako e mo`no, se toj {to kupuva od isti kupuva~i se da e poskapo, a od prodava~ot samiot Kombinat se da e poeftino.

Iako be{e zadolèn da izdvojuva sredstva za fondot za amortizacija, toj toa ne go ~ine{e tokmu zaradi nedohodovnite kulturi. Redovno se laè{e dràvata i taa im dava{e sredstva za zamena na mehanizacijata. Iako taa be{e nedoiskoristena, za da kupi nova i da ja opla~ka dràvata, moral da ja prodava postoe~kata mehanizacija, {to bilo uslov da se dobijat 10.000.000 DM kredit osloboden so zakon od Parlamentot. Zatoa toj oformi komi-sija da ja oceni postoe~kata mehanizacija. Taa ja oceni povisoko, bidej}i taa ne bila amor-tizirana i bila neophodna za potrebite na Kombinatot. Koga ne moèl da gi realizira ne-govite privatni celi da se obogati, ja promenil komisijata i oformil nova. Taka so nea ja o{tetil dràvata, prodaval na koj saka i kako saka i moral da ima li~en interes. Za ovoj problem pi{uvaa makedonskite glasila. Vakvata oprema ja frli bez da se materijalizira nejzinata vrednost, kako {to be{e tokmu od nego kupenata i nepotrebna oprema za navodnu-vawe ′bumovite′. Nim im bea ukradeni u{te na po~etokot motorite i tie nemoèa da rabo-tat. Im se kupija novi motori (kradcite ne bea fateni, oti bea negovi lu|e), tie ponatamu ne rabotat. U{te novi se proglasija nepotrebni, se isekoja za staro èlezo, {to e negov zlo~in vrz ovaa za nego stranska dràva.

Kako {to se proglasija ′bumovite′ nepotrebni, se kupi nova amerikanska oprema za navodnuvawe. Taa se instalira na povr{inite pod HMS ′Streèvo′. Bidej}i nejzinite povr-{ini se seat samo so nedohodovni kulturi (p~enica, son~ogled i ja~men), koi ne se navodnu-vaat, opremata e kupena samo za da se kupi ne{to, na {teta na dràvata i obogati V. Gaga-~ev.

[to vaì za amerikanskata oprema za navodnuvawe, vaì nepotrebnoto kupuvawe na amerikanskite xondiri (traktori) i druga te{ka mehanizacija od stranstvo koga taa ne se koristi agregatski (orawe, tawirawe, seewe itn. naedna{ kako vo SAD), tuku nivniot efe-kt e kako na traktorite fergusoni (mali itn.), {to go potvrduva dokazot deka se kupuvalo skapo vo stranstvo za da se opla~ka dràvata i obogati V.Gaga~ev.

Kako moì inaku da se sfati se {to e kupeno direktno od Kombinatot od stranstvo (direktno od samite proizvoditeli i toa, R.I.) preku ìro-smetaka (privatna) se da e po-skapo kupeno otkolku da se kupi preku makedonski posrednik (trgovska firma, R.I.).Se znae deka od 10.000.000 DM se dobiva 10% marà, zna~i preku taa ìro-smetka vo stranstvo e o{-teten Kombinatot od 1, pa i pove}e od 3 milioni marki na li~na smetka. (Ova go kaùvaat trgovcite, koi so godini na Kombinatot se mu prodavale, pa sledi nagla promena od koga Va-ngel Gaga~ev sakal da stane gazda, R.I.)

Se frla nedoiskoristena oprema za molzewe i toa Alfa- Laval od [vedska i ne se kupuva direktno od istata firma (taa ima svoj posrednik vo Skopje), tuku od Novi Sad i toa samo so cel da se pla~ka dràvata.

Ovie se samo nekoi zlodela na V.Gaga~ev. Toj se da realizira na {teta na dràvata, gi brka od rabota sposobnite, a gi ostava aramiite, koi se snimeni duri na video lenta koga se tie ~lenovi na negovata banda.

149

Gi tera pod Trudot licata potrebni na Kombinatot, a ostava nepotrebni. Im dava li~en dohod (12) i gi ubeduva deka za niv bilo podobro da gi vloàt vo TAT otkolku da ra-botat badijala vo negoviot bufski Kombinat. Toa go pravat vrabotenite i tie se opla~kani. Za da ja pla~ka dràvata, e osnova~ na firmata ′Pazar na pari i hartija od vrednost′ vo Skopje, {to se gleda od vesnikot ′Dnevnik′ od 31.03.1997.

Gi ispra}a vo penzija site vredni, a gi ostava kako nego tikvari. Platite im gi od-reduva od raka po odanost i simpatii. Site neprijateli na Kombinatot (dràvata) se na ra-kovodno mesto, so najvisoki li~ni dohodi, a drugite sedat doma a sprotivno na zakonite pri-maat plata bez rabota itn.″.

Na 05.04.1997 sledi: ″PRILOG. Za Vangel Gaga~ev podnesov krivi~na prijava na den 31.03.1997 i dopolna na den 03.04.1997.

Vo niv navediv kako toj sam ja odreduva cenata bez prethodna presmetka za opravda-nosta i dohodovnosta na kulturata. Na takov na~in toj gi prodava site proizvodi so najni-ski ceni i od kupuva~ot ja dobiva razlikata na cena do cenata priznata od dràvata za li-~no obogatuvawe i o{tetuvawe na dràvata. Koga }e se zemi vo predvid deka Kombinatot za-radi nestru~nost ima povisoki tro{oci na proizvodstvo, {to zna~i povisoka cena, zloto e pogolemo.

Toj go likvidira sposobniot kadar, sam odi na pat vo zemjata, sam se dogovora so pro-dava~i i se sam kupuva poskapo. Razlikata na cenata do poznatata proda`na cena ja prisvoju-va kako svoja za li~no obogatuvawe. Taka Kombinatot ima na startot za negova li~na korist i poskapo proizvodstvo.

So vaka likividiran kadar samiot odi na pat vo stranstvo, samiot se dogovara so stranskiot prodava~. Toj mu ja prodava stokata po negovata cena, a se pravat falsifikat do-kumenti kako taa da e poskapa. Sporedeno so cenata po koja se prodava na primer istiot tr-aktor xondir od SAD za agregatska upotreba od na{iot posrednik- prodava~, taa e mnogu poskapa iako e kupena direktno od proizveduva~ot vo SAD. Taka razlikata vo cenata se pre-frla na liceto Vangel Gaga~ev preku negova ìro ili na druga ìro-smetka. Ako se zemi vo predvid deka xondirot ne se koristi agregatski, tuku samo za edna operacija na primer za seewe, toga{ negoviot efekt e kako na traktorot ferguson, koe e preeftin, zna~i nepotre-bno kupuvawe na preskapa oprema. Koga bi se razgovaralo so na{ trgovec, so koja cena go pr-odava istiot tip na xondir i koja e negovata dobivka so raznite deva~ki na dràvata, kri-minalot e ogromen. Kon ova bi trebalo da se nadovrzat site drugi kupuvawa: drugi traktori, kombajni, sejalki i druga mehanizacija.

Poznato e koga nekoj kupuva~ kupuva pove}e mehanizacija- oprema od bilo koja fir-ma, taa mu dava popust na kupuva~ot, kako i nagrada za nivniot deloven odnos. Seto toa e pr-efleno na liceto V.Gaga~ev, a ne na kupuva~ot ZK ′Pelagonija′- Bitola: kriminal do krimi-nal.

Se kupuvaat i lesni koli od edna firma itn. od stranstvo- direktno. Se znae deka V. Gaga~ev vozi samo edna svoja privatna lesna kola i nosi samo edna ventijaga i toa samo so cel da ja prikrie vistinata za negovite zlo~ini vrz dràvata koga toj nepotrebno se ras-frla so dràvni pari od slednite mladi generacii za kupuvawe na lesni koli kako nepotre-bnost koga toa ne go pravi za avtobusi za vrabotenite, koi se proizveduvaat vo dràvata vo Skopje i toa samo so cel da napravi promet na stranska firma za da ja opla~ka dràvata: ne-govite slu`beni koli gi menuva sekoj dve godini, a ima privatna kola samo edna. (Sledi toj da kupuva avtobusi od stranstvo, i toa ne samo von R.Makedonija tuku i von prostorite na SFRJ, oti ima pregolema devizna dobivka..., R.I.)

So likvidiraweto na kadarot, toj ima svoi nesposobni lu|e da go pokrivaat negovi-ot kriminal: }e se navedi primerot so m-r Mihajlo Naumovski koj be{e poznat za{titar vo SFRJ i R.Makedonija. Toj poslednive godini e otfrlen, sedi doma i prima plata {to e spro-tivno na site zakoni. Negovata dejnost za{tita na rastenijata, za{to Kombinatot izdvo-juva najgolemi (sredstva za tie, R.I.) tro{oci, mu e predadeno na lica koi nemaat vrska od taa problematika, me|u koi i sto~ari {to e strogo zabranlivo. Na takov na~in se kupuva poskapo, nepotrebno i nekvalitetno i taka se pokriva kriminalot od negovite sorabotnici sou~esnici beznahnada. Istoto se slu~uva so |ubrivata i razni semiwa. Za sto~arstvoto ne-ma ~ovek, kade se se kradi (vo sviwarskata farma ima pove}e ìvotni od evidencijata, za

150

polesno da se kradi bez dokumentacija. V.Gaga~ev za takvi dela go izbrkal negoviot pomo-{nik i kolega zemjodelski tehni~ar Dimo Kosovski, sega go vrati za kra`bi i likvidacija na kadarot). Ako se zemi vo predvid, deka Kombinatot e so sto~arskopolodelska dejnost, a nego go rakovodat lozaroovo{tari bez da ja poznavaat dejnosta, e se jasno.

V.Gaga~ev e vinoven za frlenite pari za rekonstrukcijata i pro{iruvaweto na svi-warskata farma, koja namesto sega da ima kapacitet 8500- 7500 goenici godi{no, taa proiz-veduva kako pred toa, samo 5000 goenici godi{no. Za ova toj ja laè{e dràvata: toj e pro-fesionalen la`go.

Toj e vinoven 100% propapa|awe na lozjata, ovo{tarstvoto, hmeqarstvoto, tutunar-stvoto so negovite su{ari itn. Se {to toj zapo~na za da mu napravi nekomu usluga, sega ne-govi za{titnici, se uni{ti. Toa mora{e taka da bide koga toj go uni{ti kadarot i Razvoj-nata slu`ba, {to be{e osnov da se likvidira ZIK ′Pelagonija′ i douni{ti ZK′Pelagonija′.

Toj se rasfrla so drugi pari, koga za generalna direkcija ja osposobuva{e kasarnata (muzejot), za da izigruva li~nost za nevidenite zlo~ini vrz dràvata.

Nemu sekoj godina mu propa|aat ogromni koli~ini na rekolta. Toa dobro mu doa|a koga so svoite privrzanici otpi{uva pove}e propadnata rekolte, za pove}e da propadne i prisvoi dràvni sredstva za negovi celi.

Na ova bi moralo da se nadovrzat i mnogu drugi zlo~ini i kra`bi. 05.04.1997″. Jas na 15.03.1999 do Republi~kiot javen obvinitel Skopje isprativ Krivi~na prija-

va, so sleden tekst: ″Dosega sum ispra}al krivi~ni prijavi za Vangel Gaga~ev vo koi se govori za zlo-

upotreba na dol`nosta, uni{tuvawe na kadri i li~nosti, nanesuvawe na {teta na dràvata i li~no obogatuvawe kako ~in na organiziran grabe`. Bidej}i pravosudstvoto so obvinite-lstvoto im pripa|aa na SDSM kako partija na vlast, sprotivno na zakonite vo dràvata i osnovniot zakon (ustavot), tie ne bea razgledani. Takov e primerot so moite prijavi od 31.03.1997,03.04.1997 i 03.04.1997. Apsurdot da e pogolem do denes za niv ne sum dobil nikakov odgovor. Tokmu zatoa }e navedam samo nekoi zlo~ini:

ZIK ′Pelagonija′- Bitola be{e jugoslovenski rekorder. Koga postana direktor vo Kombinatot ~lenot na SKM, CK SKM i CK SKJ Vangel Gaga~ev od 1977 godina toj so go-dini prestana da bide rekorder ne samo vo dràvata ami i vo republikata. Zaradi negovite samovolija i potpopni nepoznavawa od zemjodelieto Kombinatot prv se raspadna i vo 1990 godina od nego se izdvoi samo zemjodelskiot del ZK ′Pelagonija′- Bitola.

Toj kako proizveduva~ na nedohodovni i ekstezivni kulturi (p~enica, ja~men, son~o-gled) vo sporedba so drugite kombinati be{e najnedohodoven. Osven toa toj nikoga{ ne iz-dvojuval sredstva za amortizacija. Zatoa toj kako nedohodoven be{e primoran da ja kupuva celokupnata mehanizacija i oprema so 100% dràvni sredstva.

Vo poslednite godini Kombinite moraat da koristat stara oprema i mehanizacija {to e normalno od sostojbata vo dràvata. Za àl ova pravilo ne vaì za najnedohodovniot ZK ′Pelagonija′- Bitola koj 100% poseduva nova i preskapa oprema i mehanizacija. Za da ja vnese novata oprema i mehanizacija na zlo~ine~ki na~in ja otu|uva postoe~kata, koja e naj-oderna vo dràvata i nezamisliva za drugite kombinati vo dràvata.

Sevo e mo`no na sledniot zlo~ine~ki na~in: za da mu raboti uspe{no firmata na miisterot za zemjodelie Eftim An~ev i da se obogati Vangel Gaga~ev ministerot i nego-iot pomo{nik Hristo Halevski ja laàt dràvata. Na direktorite na kombinatite im se nudat krediti so visoki kamati. Za da ne se zadolàt podohodovnite kombinati tie ne po-digaat krediti. Zatoa niv gi podignuva ZK ′Pelagonija′. Toga{ Ministerstvoto za zemjode-lie ja laè Vladata, a taa go laì Parlamentot. Se donesuva zakon so koj se osloboduvaat korisnicite na krediti bez kamata. Takvi nema, oti toj e samo ZK ′Pelagonija′- Bitola. Su-mata koja ja primil Kombinatot e 10.000.000 DM, potvrdeno od Vangel Gaga~ev so negovite izjavi da e investirano za oprema i mehanizacija 10 milioni DM. (Toj kako najgolem akcio-ner i ovie gi prisvoi, R.I.)

Vtor zlo~in e so programata FARE: Vladata be{e dol`na da dade izve{taj za kori-snicite na programata FARE. Parlamentot be{e izlaàn. Toa be{e normalno koga glaven korisnik be{e samo ZK ′Pelagonija′- Bitola.

151

Tret zlo~in: ZK ′Pelagonija′- Bitola na REK ′Bitola′ mu prodava nacionalizirana zemja. Sredstvata, nekoi dobieni i so sudska odluka, ne se koristat namenski za kupuvawe zemja, koja bi morala da se vrati na sopstvenicite, tuku se raboti kako so nivni sredstva so-zdadeni od proizvodstvoto.

Taka Kombinatot kako najnedohodoven vo dràvata e opremen so najskapa oprema i mehanizacija, za{to bi morale da mu zavidat najbogatite i najgolemite svetski proizvo-ditel, koi proizveduvaat so mnogu postara i polo{a oprema i mehanizacija. Razlikata e vo toa {to kapitalistot mora da sozdade sredstva za toa {to e ′kupeno′ vo Kombinatot da go ima, {to ne e mo`no. Seto toa e dobrodojdeno da se kupuva se vo stranstvo poskapo, iako e direktno kupeno od proizveditelot, otkolku seto toa da se kupi od makedonski trgovec. Ovie zlodela se odvivale preku stranski ìro-smetki. Zna~i, razlikata {to bi trebalo da ja dobivaat izvoznicite od stranstvo i trgovcite od R.Makedonija i se pripi{uva na ′so-pstvenikot′ Vangel Gaga~ev (aramijata).

Na vakov na~in toj e akcinoner na Stopanska banka- Bitola, koja na AD Mlekara i dava okolu 1,3 milion DM: namesto taa da kupuva kravi ili oprema za mlekarstvoto, Ban-kata i Mlekarata ja laàt dràvata i se kupuva oprema za proizvodstvo za sokovi vo ista instalacija, {to zakonski ne e dozvoleno.

Galeni~inata na SDSM izigruvaat manexeri, se pojavuvaat na izborite kako kandi-dati za pratenici i so dràvni pari se finansiraat izborite za SDSM:pred izborite im se dodeluvaat priznanici i nagradi 11- ti oktomvri itn. 15.03.1999″.

Sledi odgovor: ″Republika Makedonija Javno obvinitelstvo na R. Makedonija RO.br. 68/99 Skopje, 13.04.1999

DO RISTO IVANOVSKI Ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola Predmet: Izvestuvawe Vo vrska so krivi~nata prijava protiv Vangel Gaga~ev, koja od Va{a strana e podne-

sena do ova obvinitelstvo, Ve izvestuvame deka za tekot na postapkata vo vrska so prijavata moète da barate izvestuvawe od Osnovnoto javno obvinitelstvo vo Bitola.

VT.ZR Zamenik Javen obvinitel Slav~o Stankov″. Do Osnovnoto javno obvinitelstvo Bitola, na 08.05.1999, e isprateno ″Predmet: Za-

molnica za razgleduvawe na mojata krivi~na prijava za Va{iot Vangel Gaga~ev, direktor na ZK ′Pelagonija′.

Dosega sum ispra}al so godini krivi~ni prijavi za liceto Vangel Gaga~ev. Takvite, kako Va{a partiska zavisnost, bez razgleduvawa gi otfrlivte, a za nekoi duri donesovte re{enie, kako na primer za bezpravno grabnatiot stan na ′tetkamu′, za ~ij imot dvapati e na-plateno, a toj so Va{a pomo{ uspeal da ja dogleda ′tetkamu′ po smrtta, kako svetsko ~udo i zlo~in na dràvata.

Za istata cel, za istoto lice do Vas se isprateni krivi~ni prijavi na den 31.03.1997, Dopolna od 03.04.1997, Prilog od 05.04.1997, za{to do denes ne sum dobil odgovor.

Ako imate ~est, dostoinstvo i elementi na u~tivost, VE ZAMOLUVAM da mi ja-vite {to stana so moite podneseni prijavi preku po{ta so prepora~ni pisma.

Svesen sum, deka Vie tie bez da gi razgledate }e gi otfrlite, za{to pak se zablago-daruvam. Va`no e, deka se javivte.

Samo za potsetuvawe: da si postavite pra{awe, kako e mo`no najbogatite zemjode-lci vo Evropa i Amerika da nemaat kompletna nova oprema i mehanizacija, a taa ja ima ZK ′Pelagonija′, koj proizveduva 100% nedohodovni kulturi, koi ne se navodnuvaat i se najnedo-hodovni? Ili inaku kaàno, kako e mo`no, site Kombinati, koi proizveduvaat dohodovni kulturi da se vo lo{a sostojba, a ZK ′Pelagonija′ samo toj da e najdobar ? Zna~i, toj e svet-sko ~udo, koj opstojuva na dràvni jasli, na dràvata ne i gi pla}a doprinosite itn., za{to }e morate 100% da gi razgledate negovite smetki, a ne prikazni za li~otijata na uni{tu-va~ot na ZIK ′Pelagonija′, neprijatelot na R.Makedonija i Makedoncite: R.Makedonija e dràva na site gra|ani i zemjata od ZK ′Pelagonija′ im pripa|a na prethodnite sopstvenici, ~ija zemja ne im e vratena, kako i na gra|anite od Op{tinata Bitola, a ne na ~edata od Buf od tipot na V.G. 08.05.1999″.

152

Od ″Osnovno javno obvinitelstvo RO.br.24/97 i 24/99 od 21.12. 1999 god. Bitola RP/VJ DO: D- r Risto Ivanovski ul. ′Mihajlo Andonovski′ br. 6/21 Bitola.

PREDMET: Izvestuvawe Do Osnovnoto javno obvinitelstvo Bitola na den 1.04.1997 god. imate podneseno kri-

vi~na prijava protiv direktorot na ZK ′Pelagonija′ Bitola Vangel Gaga~ev za nekoi ne-pravilnosti vo negovoto rabotewe.

Na den 4.04.1997 god. e podneseno dopolnuvawe na krivi~na prijava, a na den 7.04.1997 god. prilog kon krivi~nata prijava.

Navodite vo krivi~nata prijava se provereni preku UVR Bitola. Od podatocite dostaveni od UVR Bitola proizleguva deka vo dejstvijata na prija-

veniot ne se sodràni elementi na nekoe krivi~no delo za koe se goni po slu`bena dol`no-st, zaradi {to smetame deka nema mesto za javnoobvintelska intervencija. Zam.Osnoven ob-vinitel Riste Pa{ovski″. (Ako toa bilo kaàno od UVR i UVR-ovcite bile LA@GOVCI, R.I).

Bidej}i vo Izvestuvaweto ni{to podrobno ne stoi, toa e 100% proizvolno i bez osnova. Vo Sviwarska farma s.Porodin prasiwata do denes umiraat od auecki, sviwite od ~umata... I kone~no lu|eto moàt da obolat od bruceloza, tuberkuloza, stafilokokoza itn. Bidej}i umrenite sviwi se zakopuvaat vo masovna grobnica, takva treba da podigni i Van-gel Gaga~ev da se sotrat izrodite, negovi podrùva~i i sorabotnici. Vakvi se i ovde na-vedenite obviniteli, a i eden od drugata krivi~na prijava, {to vaì i za drugi. Isto taka, i za eden, koj denes e advokat, koj duri li~no mi se zakanuva{e, vo pisarnicata na Osnovnoto javno obvinitelstvo na pragot namerno me sopna, u{te ne me udri. Pa toa se YVEROVI.

Do Vi{oto javno obvinitelstvo Bitola, na den 08.06..1999 podnesov ″@ALBA Nezadovolen od odnosot na Osnovnoto javno obvinitelstvo na Bitola vo odnos na

mojot predmet od 08.03.1999 ispraten preku po{ta, kako i ovoj predmet, ja ispra}am mojava àlba, so koja baram da se prevzemat pravni dejstvija i za{tita na dràvata. 08.06.1999″.

Sledi odgovor od ″VI[O JAVNO OBVINITELSTVO RO.br.25 /99 14.07.1999 g. Bitola Z^/CP

DO G-din RISTO IVANOVSKI ul.′Mihajlo Andonovski′- 6/21 Bitola Vo vrska so Va{ata prestavka dostavena do ovaa obvinitelstvo, a vo vid na poplaka

na rabotata na Osnovnoto javno obvinitelstvo- Bitola, po Va{ata prijava protiv Vangel Gaga~ev- direktor na ZK ′Pelagonija′- Bitola, za pove}e krivi~ni dela so zloupotreba na slu`benata polo-`ba, izvr{ivme uvid i proverka vo tie predmeti, pri {to Ve izvestuvame za slednoto:

Dve od Va{ite krivi~ni prijavi protiv pogore navedeniot prijaven, vo Osnovnoto javno obvinitelstvo- Bitola od 5.04.1997 g., se zavedeni pod RO.br.24/97, dodeka najnovite prijavi za koi i zboruvate vo poplakata, od 8.06.1999 g., se zavedeni vo toa obvinitelstvo pod RO.br.24/99.

I po dvata ovie predmeti, sme izvesteni deka, prijavite se staveni vo a/a, so kon-statacija deka nema mesto od Javna obvinitelska intervencija od pri~ina {to navodite bi-le pau{alni i ne potkrepeni so dokazi, a Vas kako podnesitel na prijavite ne Ve izve-stuvale od pri~ina {to ne ste bile o{teteni li~no Vie, za da supsidijarno go prodolìte krivi~noto gonewe. (So negovite zlo~ini narodot ste go stavile vo a/a, R.I.)

Sled uvidot vo ovie predmeti, posebno po posledniot RO.br.24/ 99, dadeni mu se do-polnitelni instrukcii za proverka na odredeni navodi istaknati vo Va{ite prijavi, na Osnovnoto javno obvinitelstvo Bitola, sled koe }e sleduva da bideme zapoznati so rezulta-tite od dopolnitelni-te proverki. (Do denes bez nikakov nitu dopolniteleten odgovor. I ova e 100% proizvolno i bezosnova, ~in na samovolie i silexistvo, R.I.)

Za toa naknadno }e bidete i Vie pismeno izevsteni (Ni{to, R.I.) Gornoto primete go na Va{e znaewe. Zam. VI[ JAVEN OBVINITEL Zdravka îpurovska″. Sevo navedeno pod to~ka 1.1.1.1., kako krivi~na prijava, na 22.09.2008 go isprativ do Os-

novnoto javno obvinitelstvo vo Bitola. A taa se odnesuva: Protiv: Zlo~inecot so obvini-telite. Od: Nivniot ve~en neprijatel. So zavr{etok: ″...Zam. VI[ JAVEN OBVINITEL Zdravka îpurovska.

153

Bidej}i zlo~inecot ima podr{ka od obinitelite i protiv niv se odnesuva ovaa kri-vi~na prijava i toa samo so cel da se kaznat. Dràvata e samo na mnozinstvoto, narodot, uni{tuvan od mnogumaloto mno{tvo na izrodi koe ima partiska mo}... 22.09.2008 D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola″.

Fotokopija isprativ do Premierot na Vladata na R.Makedonija. ″VLADA NA REPUBLIKA MAKEDONIJA KANCELARIJA NA PRETSEDATELOT NA VLADATA Br. 07- 2198/7 Skopje, 26.09.2008 Do: G-din Ivanovski Risto Ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 ... Predmet: Odgovor na Va{e barawe Po~ituvan G-din Ivanovski, Va{iot dopis e razgledan so osobeno vnimanie od strana na nadle`nite slu`bi vo

Kancelarijata na Pretsedatelot na Vladata na Republika Makedonija. Bi sakale da Ve informirame deka Kancelarijata na Pretesedatelot na Vladata na

Republika Makedonija ostanuva na prethodno dadeni-ot odgovor br. 07-2198/5 od 16.09.2008 godina.

So po~it, KANCELARIJA NA PRETSEDATELOT NA VLADATA″, so pe~at i potpis D.Trajanovski.

2.2.2.2. Na 12.05.2007 do Ministerstvoto za vnatre{ni raboti- Skopje isprativ predmet: Zlodelata na direktorot Vangel Gaga~ev na ZK ″Pelagonija″- Bitola. Tie se sodràni vo krivi~nata prijava, podnesena na den 14.07.2008. Predmetot i krivi~nata prijava kako fo-tokopii na den 14.07.2008 se isprateni i do Premierot na Vladata. Na 04.08.2008 sledi moe dopolnuvawe na krivi~nata prijava od 14.07.2008. Na 04.08.2008 istoto kako fotokopija mu go isprativ i na Premierot. Isto taka, i na 08.08.2008 sledi moe dopolnuvawe na krivi-~nata prijava od 14.07.2008 i 04.08.2008. Na istiot den, 08.08.2008, dopoluvaweto kako foto-kopija e pratena do Premierot. Na 21.08.2008 sledi u{te moja dopolna na krivi~na prijava od 14. 07.2008. Na 21.08.2008 sledi fotkopija do Premierot. Vkupno se 52 to~ki moi obvine-nija.

″Osnovno javno obvintelstvo KO.br.407/08, 23.07.2008,Bitola DO: Risto Ivanovski, ′Mihajlo Andonovski′ br. 6/21 Bitola. Vrz osnova na ~l. 56 st. 1 od ZKP, Ve izvestuvame de-ka krivi~nata prijava- Predlog za krivi~no gonewe podenesen-a, protiv Vangel Gaga~ev od B-la E OTFRLENA, so re{enie KO.br.407/08. Osnoven javen obvinitel″, ra~en potpis i pe-~at.

″OSNOVNO JAVNO OBVINITELSTVO KO.br.407/08 21.07.2008 god. Bitola BV-AJ Vrz osnova na ~l. 144 st. 1 od ZKP, donesuvam: R E [ E N I E SE OTFRLA krivi~nata prijava podnesena od Risto Ivanovski od Bitola. PRO-

TIV: VANGEL GAGAÊV od Bitola. Za krivi~no delo ′Povreda na pravata od raboten odnos′, od ~l. 166 st. 1 od KZ. Bidej}i postojat okolnosti {to go isklu~uvaat goneweto- zastarenost na krivi-

~noto gonewe od ~l. 107 KZ. O b r a z l o ` e n i e Do ova Obvinitelstvo o{teteniot Risto Ivanovski podnese krivi~na protiv Van-

gel Gaga~ev za krivi~no delo ′Povreda na pravata od raboten odnos′ od ~l. 166 st.1 od KZ. Kon prijavata se priloèni odluki na Osnovniot sud na Zdruèniot trud Bitola

RO br.1110/90, re{enie na ZIK ′Pelagonija′- Bitola D br. 04- 362 od 4.08.1987 godina, odluka za rasporeduvawe na rabotnici na drugi raboti i rabotni zada~i od 6.7.1990 godina, odluka po prigovor od 30.7.1990 godina, re{enie I.br. 9/92, 6925/92 na Op{tinskiot sud Bitola, izve{taj po naredba I.br. 6925/92, Presuda na Op{tinskiot sud Bitola P. br.987/92- I, re-{enie na Centarot za vrabotuvawe Bitola od 17.1.2005 godina, potvrda za priem na pratka i zaklu~ok na Centarot za vrabotuvawe br.03/413.

154

Vo prijavata se naveduva deka Vangel Gaga~ev u{te od 1987 godina do 1995 godina sproveduval postapki protiv prijaveniot i go rasporedu-val na rabotni mesta namaluvaj}i mu gi bodovite za plata, {to zna~i deka prijavitelot bil o{teten od takvite postapki.

Javniot obvinitel re{avaj}i po prijavata najde deka od samata prijava proizleguva deka postojat okolnosti {to go isklu~uvaat krivi~noto gonewe od slednite pri~ini:

Soglasno ~l. 166 od KZ za krivi~no delo ′Povreda na pravata od raboten odnos′ e pr-edvidena pari~na kazna ili zatvor do 1 godina. Soglasno ~l. 107 st.1 t.6 od KZ nastanuva za-starenost na krivi~noto gonewe koga }e pomine rokot od 2 godini od izvr{uvaweto na kri-vi~no delo za koe spored zakonot moè da se izre~e zatvor do 1 godina ili pari~na kazna.

So ogled deka vo krivi~nata prijava se navedeni dejstvija vo period od 1987 godina do 1995 godina, a istata e podnesena na 15.07.2008 godina, nastapena e zastarenost na krivi-~noto gonewe za ovie dela, bidej}i e pominat podolg rok od dve godini, {to zna~i postojat okolnosti {to go isklu~uvaat goneweto.

Od tie pri~ini se odlu~i kako vo izrekata. Javen obvinitel Antonio Jolevski POUKA: Se izvestuva o{teteniot Risto Ivanovski od Bitola ul. ′Mihajlo Andono-

vski′ br. 6/21, deka soglasno ~l. 56 st.2 od ZKP ima pravo da go prezeme goneweto i vo rok od 8 dena od koga }e go primi izvestuvaweto da podnese Obvinitelen predlog do Osnovniot sud Bitola″.

Na 25.08.2008 do Vi{oto javno obvinitelstvo Bitola isprativ: ″PROTEST. Na den 14.07.2008 podnesov krivi~na prijava, vo koja se navedeni 9 to~ki. Sledi na 04.08.2008 do-polna na krivi~na prijava so to~ki od 10 do so 35. Pa na 08.08.2008 dopolna na krivi~na pri-java od 36 do so 45. Kako i na 21.08.2008 dopolna na krivi~na prijava so to~ki od 46 do so 52.

Me|utoa, Va{eto Obvinitelstvo mojata krivi~na prijava so vkupno 52 to~ki ja sve-lo samo na edna to~ka, a taa bila samo onaa pod broj 3. So toa se potvrdi, deka mojata kri-vi~na prijava kako samovolen ~in, bez nikakva zakonska i pravna osnova, e otfrlena. Tokmu zatoa vo poukata ne postoi pravo da se obratam do Vi{oto javno obvinitelstvo. Zna~i, se {to e izvr{eno, e samo dogovorno.

Vo prate~koto pismo sledi odgovor: ′Vrz osnova na ~l. 56 st. 1 od ZKP, Ve izvestu-vame deka krivi~nata prijava- Predlog za krivi~no gonewe podnesen-a, protiv...E OTFRLE-NA, so re{enie KO.br.407/08′. Pak, Javen obvinitel bil nekoj si Antonie Jolevski.

Vakvo odnesuvawe od Va{eto obvinitelstvo ne e prvo, vsu{nost bezbrojno, a takov slu~aj e naveden i to~ka pod broj 2. Bidej}i Vie dozvolivte V.G. da bide izbran za generalen direktor, Vie ste vinovni za likvidacijata i uni{tuvaweto na Kombinatot, ~ija zemja e pr-ivatna, a so nea gospodari samobendisaniot...

Za dopolnuvawe, kako Va{eto Obvinitelstvo samovolno dejstvuva, se primer i sle-dnite moi krivi~ni prijavi:

Od Vas dobiv izvestuvawe RO.br.24/97 i 24/99 od 21.12.1999 od Zam .Osnoven javen ob-vinitel Riste Pa{ovski, vo koe stoi i: ′Od podatocite dostaveni od UVR Bitola...′.

Me|utoa, Vie Va{ata obvrska za site 52 to~ki ne ja ispolnivte, zatoa{to mojata kr-ivi~na prijava so nejzinite dopolni ne bea isprateni do MVR za da se utvrdi, dali vo niv ne{to postoi vistinsko. Pa Vas toa i ne ve interesira...

Za Va{eto deluvawe u{te eden dokaz: Od Vi{oto javno obvinitelstvo dobiv pred-met RO.br.25/99 od 14.07.1999, od Zam.Vi{ javen obvinitel Zdravka îpurovska, vo koe stoi i: ′...a Vas kako podnesitel na prijavite ne Ve izvestuvale od pri~ini {to ne ste bile o{te-teni li~no Vie, za da supsidijarno go prodolìte krivi~noto gonewe′.

Iako ovde sum o{teten, Vie ni{to ne prevzemate. Za toa jas li~no trebalo da gonam. Me|utoa, koj nego }e go goni za mnogu vraboteni, za koi stoi pod to~ka 4, kako i za site vku-pno 52 to~ki ? A jas navediv: likviditar, uni{tuva~, la`go, aramija, ubiec...

Na~inot kako Vie rabotite najdobro se gleda tokmu vo Va{eto Re{enie KO.br.407/ 08 od 23.07.2008, koe go dobiv denes na 25.08.2008. A vo nego stoi i:

′Soglasno ~l. 166 od KZ za krivi~no delo >Povreda na pravoto od raboten odnos< e predvidena pari~na kazna ili zatvor do 1 godina. Soglasno ~l. 107 st. 1 t.6 od KZ nastapuva zastarenost na krivi~noto gonewe koga }e pomine rokot od 2 godini od izvr{uvaweto na kr-

155

ivi~noto delo za koe spored zakonot moè da se izre~e zatvor do 1 godina ili pari~na ka-zna.

So ogled deka vo krivi~nata prijava se navedeni dejstvija vo period od 1987 godina do 1995 godina, a istata e podnesena na 15.07.2008 go-dina, nastapena e zastarenost na krivi-~noto gonewe za ovie dela, bidej}i e pominat podolg rok od dve godini, {to zna~i postojat okolnosti {to go isklu~uvaat goneweto′.

Pa Vie ne sakate da gi pro~itate moite predmeti. Tokmu zatoa da Vi ukaàm rokot ne e nadminat. Pod to~ka 3, na str. 3 od krivi~nata prijava stoi: ′...Koga gi sobirav moite dokumenti, dvete posledni godini ZK >Pelagonija< penziskoto osiguruvawe ne go ispla-til...

Br.03- 413 26.12.2006...ZAKLUÔK SE DOZVOLUVA obnova na postapka i SE PONI[TUVA re{enie br.0306-04 od

17.01.2005 god. na ZVRM Biro za vrabotuvawe Bitola...′. Isto taka, za~uduva Va{eto odnesuvawe.Se istakna: ′Na den 14.07. 2008 podnesov kri-

vi~na prijava...Kako i na 21.08.2008 dopolna na krivi~na prijava...′. A sledi KO.br.407/08 od 21.07.2008 i isprateno so KO.br.407/08 od 23.07.2008. Zna~i, mojot posleden predmet be{e na 21.08.2008, {to se sovpa|a so Va{iot datum 21.07.2008, {to se menalo na 23.07.2008. Me|utoa, Vie pi{ite juli, a mislite avgust. Pa ÔVECI denes e 25 avgust 2008 go-dina. Taka so eden poteg ste go spasile Va{iot {titenik (V.G.). Pa gospoda ÔVECI, edna{ i zasekoga{ ~o-ve~ki bidete mi i mene za{titnik. Dosta od Vas stradam od 1990 godina, to~ka 2...

PaVie edna{ treba da znaete {to pi{ete. Eve goVa{eto pi{ewe: ′OSNOVNO JAVNO OBVINITELSTVO KO.br.407/08 21.07.2008 Bitola BV-AJ Vrz osnova na ~l.144 st. 1 od ZKP, donesuvam: R E [ E N I E SE OTFRLA krivi~nata prijava podnesena od Risto Ivanovski od Bitola. Protiv: VANGEL GAGAÊV od Bitola. Za krivi~no delo >Povreda na pravata od raboten odnos<, od ~l. 166 st. 1 od KZ. - Bidej}i postojat okolnosti {to go isklu~uvaat goneweto- zastarenost na krivi-

~noto gonewe od ~l. 107 KZ′. ABE ÔVECI, jas nemam podneseno vakva krivi~na prijava. ABE ÔVECI, Vie

ste la`govci. Mojata krivi~na prijava govori deka samobendisaniot e likvidator na Kom-binatot, negovoto zemjodelstvo, aramija, la`go, ubiec...

So toa {to Vie ÔVECITE zedovte samo edna to~ka od mojata krivi~na prijava, Vie ne~ove~ki ste negovi sou~esnici za: >samobendisaniot e likvidator na Kombinatot, ne-govoto zemjodelstvo, aramija, la`go, ubiec...<

Ova se potvrduva i so Va{iot navod, falsifikat: ′zastarenost na krivi~noto gone-we od ~l. 107 KZ′. Me|utoa, rokot se u{te ne e nadminat. Toa e samo po 26.12.2008.

ABE ÔVECI, Gospod neka Vie na pomo{. Nekoga{ }e dobiete ne{to ~ove~ko... Vam vo Obvinitelstvoto Vi preostanuva ~ove~ki da si ja zavr{ite svojata rabota.

Vreme e da se raboti ~esno i dostojno. Inaku istoriski obvinitelstvata na Grcija, Srbija, Bugarija i Albanija od 1913 go-

dina se nositeli na zloto vrz Makedoncite. Toa najo~igledno prodolì po Vtorata svetska vojna vo mojava NR (SR) Makedonija, i R.Makedonija po 1990 godina, {to vaì i do denes. Da-li taa i Va{a e, ne bi moèl da tvrdam. Vo site moi knigi na krajot, posebno od avtorot, za mene, gi naveduvam site yverstva izvr{eni vrz mene od korumpiranoto Pravosudstvo, pri-vatiziranoto Javnoobvinitelstvo i nenarodniot Pravobranitel.Mojata krivi~na prijava so silexiskoto odnesuvawe na Javnoto obvinitelstvo, nositel na zloto vrz site makedonski dejci po Vtorata svetska vojna, }e bide navedena vo mojata 28- kniga.

156

Gospod koga nekogo kaznuva mu go odzema pametot. Potoa toj stanuva kodo{, aramija, i {to ne drugo.

Takva bila sudbinata na na{iot napaten makedonski narod. 25.08.2008 Bitola D-r Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola″.

Na 25.08.2008 do Premierot na Vladata na R.Makedonija isprativ predmet, nazna~en so ispra}awe na Re{enie od Osnovnoto javno obvinitelstvo i mojot protest/odgovor do Vi-{oto javno obvinitelstvo Bitola.

Sledi odgovor od ″VI[O JAVNO OBVINITELSTVO RO.br.22/08 19.09.2008 g. Bitola DO RISTO IVANOVSKI ul.′Mihajlo Andonovski′-br.6/21B-la. Od Va{a strana do ova obvinitelstvo podneseno be{e podnesok vo koj izrazuvate ne-

zadovolstvo od donesenoto re{enie Ko.br.407/08 od 21.07.2008 g., so koe be{e otfrlena Va-{ata krivi~na prijava podnesena protiv Vangel Gaga~ev od Bitola za kr. delo povreda na pravata od raboten odnos od ~l.166st.1 od KZ.(Vakva krivi~na prijava ne sum podnel,R.I.)

Vo vrska so Va{iot podnesok od OJO- Bitola go pribavivme pogore navedeniot pr-edmet i sled ocenka na spomenatoto re{enie, zaedno so spisite kon krivi~niot predmet, smetame deka donesenoto re{enie e pravilno i na Zakon zasnovano, a ova od slednite pri-~ini:

Vo prijavata se naveduva deka prijaveniot Vangel Gaga~ev u{te od 1987 g., do 1995 g. sproveduval postapki protiv Vas i Ve rasporeduval na rabotno mesto namaluvaj}i Vi gi bo-dovite za plata, {to zna~i ste bile o{teteni od takvite postapki. (Toa be{e samo eden pri-mer so dokazi. Me|utoa, se raboti za mnogu takvi lu|e od to~ka 4, a vkupno se 52 to~ki, R.I.)

So ogled da se raboti za krivi~no delo povreda na raboten odnos e predvidena pari-~na kazna ili zatvor do 1 godina. Soglasno ~l. 107 st. 1 od KZ nastapuva zastarenost na kri-vi~noto gonewe.

Soglasno dadenata pouka od strana na OJO- Bitola, vo re{enieto za otfrlawe na krivi~nata prijava, dokolu ste smetale deka ste vo pravo, ste mo`ele da go prodol`ite su-psidijarno krivi~no gonewe.

DL/CP Javen obvinitel Dimitar Lazarevski″. ″REPUBLI^KO JAVNO OBVINITELSTVO-SKOPJE Predmet: Prigovor Do Osnovnoto javno obvinitelstvo podnesov krivi~na prijava protiv Vangel Gaga-

~ev, so vkupno 52 to~ki. Osnovnoto javno obvinitelstvo Bitola ja odbi mojata krivi~na prijava raspravaj}i

samo za edna to~ka pod broj 3, kako drugite 51 to~ki da ne postojat. Duri mi dade pouka jas za nego li~no da podnesam obvinitelen predlog samo za to~ka 3, zatoa{to rokot bil nadminat. Isto taka, ova go povtori i Vi{oto javno obvinitelstvo- Bitola, Javen obvinitel Dimitar Lazarevski.

Bidej}i sostojbata e sosem druga, do Vas podnesuvam prigovor: Jas istaknav: ″Va{eto Obvinitelstvo mojata krivi~na prijava so vkupno 52 to~ki ja

svelo samo na edna to~ka, a taa bila samo onaa pod broj 3. So toa se potvrdi, deka mojata kri-vi~na prijava kako samovolen ~in, bez nikakva zakonska i pravna osnova, e otfrlena″.

Ova se potvrduva i so odgovorot na Vi{oto javno obvinitelstvo, RO.br.22/08 od 19.09.2008. Ova se odnesuva samo za raboten odnos. Pa vakva krivi~na prijava jas nemav. Mo-jata krivi~na prijava ima vkupno 52 to~ki, a takva e i to~kata pod 4 kade se govori za lica koi li~no od nego se izigrani. Zna~i, ne se raboti samo za mojot li~en dohod (primer).

″So ogled deka vo krivi~nata prijava se navedeni dejstvija vo period od 1987 godina do 1995 godina, a istata e podnesena na 15.07.2008 godina, nastapena e zastarenost na krivi-~noto gonewe za ovie dela, bidej}i e pominat podolg rok od dve godini, {to zna~i postojat okolnosti {to go isklu~uvaat goneweto″.

I ova ne e taka {to se gleda pod to~ka 3, na str. 3 od krivi~nata prijava stoi: ″...Ko-ga gi sobirav moite dokumenti, dvete posledni godini ZK ′Pelagonija′ penziskoto osiguru-vawe ne go isplatil...

Br.03- 413

157

26.12.2006...ZAKLU^OK...″. Zna~i, nema ″zastarenost na krivi~noto gonewe od ~l. 107 KZ″, zatoa{to rokot se

u{te ne e nadminat. Toa e samo po 26.12.2008. Od Vi{o javno obvinitelstvo- Bitola sledi odgovor, so predmet RO.br.22/08 od

19.09.2008. Vo nego stoi: ″...Vo vrska so Va{iot podnesok od OJO- Bitola go pribavivme po-gore navedeniot predmet i sled ocenka na spomenatoto re{enie, zaedno so spisite kon kri-vi~niot predmet, smetame deka donesenoto re{enie e pravilno i na Zakon zasnovano...na ra-botno mesto namaluvaj}i Vi gi bodovite za plata...″.

Me|utoa, jas nikoga{ ne sum podnel krivi~na prijava za da se razre{i mojot prob-lem, tuku krivi~nata prijava pod to~ka 3 e samo moj primer, a vo to~ka 4 sledat mno{tvo dr-ugi li~nosti, od nego izigrani. Na ovie li~nosti, ~ii imiwa i prezimiwa jas ne gi navediv, od VAS ne bea pobarani nivnite imiwa i prezimiwa so odresi, za VIE i nim da im isprati-te ona {to mene mi go isprativte. A kade se drugite 51 to~ki ?!

Vo nade` da se prifati krivi~nata prijava vo celost, i da se rasprava za site na-vedeni poedine~ni 52 to~ki, se zablagodaruvam. 27.09.2008 Risto Ivanovski B i t o l a Ul. Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola″. ″DO PREMIEROT NA VLADA NA R.MAKEDONIJA

Predmet: Ispra}awe na moj prigovor do Republi~koto javno obvinitelstvo.

Jas imav isprateno krivi~na prijava do Osnovnoto javno obvinitelstvo- Bitola. Bidej}i toa nea ja svel od 52 to~ki samo na edna, samo pod to~ka 3, ja odbi. Sledi da protestiram do Vi{oto javno obvinitelstvo.

Bidej}i so nego istoto se povtori, podnesov prigovor i do Republi~koto javno ob-vinitelstvo. 27.09.2008 Risto Ivanovski B i t o l a Ul. Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola″

3.3.3.3. Na 26.08.2008 do Osnoven sud Bitola isprativ Obvinitelen predlog, kako {to be-{e navedeno vo Re{enieto KO.br.407/08 od 21.07.2008. Toj se odnesuva{e samo za to~ka 3 od krivi~nata prijava od 14.07.2008.

″O B V I N I T E L E N P R E D L O G Na 25.08.2008 go dobiv Re{enieto KO.br.407/08 od 21.07.2008 od Osnovnoto javno ob-

vinitelstvo- Bitola, vo koe kako pouka stoi: ″Se izvestuva o{teteniot Risto Ivanovski od Bitola ul. ′Mihajlo Andonovski′ br. 6/21, deka soglasno ~l. 56 st. 2 od ZKP ima pravo da go prezeme goneweto i vo rok 8 dena od koga }e go primi izvestuvaweto da podnese Obvini-telen predlog do Osnovniot sud Bitola″.

O b r a z l o ` e n i e Na 14.07.2008 podnesov krivi~na prijava. A pod to~ka 3 navediv: ″Direktorot Van-

gel Gaga~ev samovolno i nasilni~ki mi go namali li~niot dohod. Ova se gleda vo Re{e-nieto D.br.04-362 od 04.08.1987 od ZIK ″Pelagonija″- Bitola RZ za unapreduvawe i razvoj na zemjodelieto. Vo nego stoi: Risto Ivanovski ″Sam.stru~.sov.za ishrana na stokata″ so ″star-tna osnova, 3.100 boda so zborovi (tri iqadi i sto boda) a po kriteriumot rabotno iskustvo, za sekoja godina priznat raboten sta` po 0,5% a najmnogu od 20% vo odnos na li~niot dohod po drugite osnovi od tekovniot trud″ ...″od 01.07.1987 godina″: Zna~i, 3.100 boda + raboten sta` za sekoj godina dopolnitelno u{te 0,5% vo godinata. Tokmu zatoa site sovetnici ze-male li~en dohod vo zavisnost na rabotniot sta`, site so startna osnova 3.100 boda. Onie koi od mene bea postari zemaa zna~ajno pove}e.

Me|utoa, so Odluka br. 27.02 32/6 od 06.07.1990 god od Pretprijatie vo op{testvena sopstvenost stoi: ″Rabotnikot RISTO IVANOVSKI na raboti i rabotni zada~i stru~en sovetnik vo Zavod za unapreduvawe i raz.s.Novaci se rasporeduva na raboti i rabotni za-da~i stru~en sorabotnik vo RE ′Kole Kaninski′ s.Porodin pri POS ZIK ′Pelagonija′- Bi-tola, po~nuvaj}i od 09.07.1990 god, odnosno po kone~nosta na odlukata″.

Mene mi se vele{e, nema da mi se namalat bodovite. Bidej}i jas ne mu veruvav na Va-ngel Gaga~ev, ja iskoristiv pravnata pouka, koja glase{e: ″Imenovaniot ima pravo na pri-

158

govor vo rok od 15 dena od denot na priemot na odlukata do Rabotni~kiot sovet na POS ZIK ′Pelagonija′- Bitola″. Po mojot prigovor sledi O D L U K A: ″Prigovorot br.26-03-146 od 20.07.1990 godina na rabotnikot Risto Ivanovski, vraboten vo POS ZIK ′Pelago-nija′-Bitola, Zavod za unapreduvawe i razvoj, protiv Odlukata br. 27-02-32/6 od 06.07.1990 god. SE ODBIVA kako NESNOVANA.

Odlukata br.27-02-32/6 od 06.07.1990 godina, so koja {to na imenuvaniot rabotnik se rasporeduva na rabotno mesto stru~en sorabotnik vo RE ′Kole Kaninski′ se potvrduva i istata stanuva kone~na″.

Za ova podnesov sudski spor, dobivaj}i go istiot... Me|utoa, vo obrazloènieto se naveduva: ″Soglasno na ~l.17 od ZOPRO i ~l.65 i 68

od Pravilnikot za rabotni odnosi, rabotnikot moè da bide rasporeden na drugo rabotno mesto koe e soodvetno na negovata {kolska podgotovka i sposobnost steknati so rabota {to e slu~aj so rasporeduvaweto na imenuvaniot, bidej}i istiot se rasporeduva na rabotno me-sto a koe se bara ista {kolska sprema kako i za rabotnoto mesto {to go obavuva rabotni-kot i so ist starten broj na bodovi na ime tekoven trud i rabotno mesto na koe imenovaniot rabotnik pred rasporeduvaweto″. Zna~i, so startna osnova 3.100 boda, ″za sekoja godina pri-znat raboten sta` po 0,5%″. Za najmladiot 3.100 bodovi i godinite, {to vaì i za najstari-te. So toa {to vo prvo vreme samo jas bev doktor na nauka, a ima{e postar i magister, samo mojot doktorat ne be{e zemen vo predvid. Toj im pre~el.

Jas imav zavedeno sudski spor. So I.br. 6925/92 ″OP[TINSKIOT SUD VO BITO-LA, so sudijata poedinec Dragomir Todorovski, po izvr{niot predmet na doveritelot Ri-sto Ivanovski od Bitola protiv dol`nikot ZK ′Pelagonija′ RE ′Kole Kaninski′ od s.Poro-din, za pari~no pobaruvawe denes na 28.01.1993 godina donese



′Pelagonija′ RE ′Kole Kaninski′ od s.Porodin br. 40300-601-8878 }e go naplati gorenavede-niot iznos i }e go isplati kako sleduva:

-Na Risto Ivanovski od Bitola ul. ′Mihajlo Andonovski′ br. 6/21 iznos od 256.445,00 denari na ime li~en dohod za dekemvri i razlika za prethodnite meseci, kako i 16.900,00 de-nari na ime izvr{ni tro{oci; - Iznos od 20.000,00 denari za ve{toto lice Du{an Bakrevski ul. ′Stiv Naumov′ br. 109 na smetka br.40300-623-16-6718-89 kaj Stopanska banka Bitola...″. Od ve{toto lice Dipl.ek.Du{an Bakrevski sledi ″I.br.6925/92 TU@ITEL: Risto Ivanovski TU@EN: ZK ′Pelagonija′- Bitola OSNOV: Isplata na plata IZVE[TAJ PO NAREDBA... 1. Juli 1992 godina: Tuìtelot imal startni bodovi 2900,00 a rabotno iskustvo vku-pno 14 godini, osnoano za sekoja godina po 0,5% bodovi se nagolemuvaat vkupno za 7%, odno-sno za 203 boda, ili vkupno mu sleduvaat, vklu~uvaj}i go i minatiot trud 3103 boda″. Vidlivo e doteruvaweto, {to ne se sovpa|a so kaànoto: ″startna osnova, 3.100 boda so zborovi (tri iqadi i sto boda) a po kriteriumot rabotno iskustvo, za sekoja godina pri-znat raboten sta` po 0,5% a najmnogu od 20% vo odnos na li~niot dohod po drugite osnovi od tekovniot trud″. Vo presmetkite ja ima samo startnata osnova 3.100 boda, no bez minal trud, kako {to stoe{e: ″rabotno iskustvo vkupno 14 godini″. Ve{toto lice od edna strana ja izvr{il sudskata naredba, ama i èlbata na Vangel Gaga~ev, jas da bidam stru~en sorabotnik so sta-rtna osnova 2.900. Negovi samovolija i èlbi jas gi obàliv, sledi startna osnova 3100 bo-da.

″OP[TINSKIOT SUD VO BITOLA... sudijata Blagoj Donovski...na 27.06.1994 god. ja donese slednava

P R E S U D A

159

Tu`benoto barawe na tuìtelot Risto Ivanovski za da se poni{ti odlukata na dis-ciplinskata komisija na tuèniot POS ZIK ′Pelagonija′ Bitola RE ′Kole Kaninski′ s. Porodin br.04-225/2 od 13.05.1991 god. so koja e oglasen za vinoven za storena pote{ka po-vreda na rabotnata obvrska i mu e izre~ena disciplinska merka prestanok na rabotniot odnos, pa da se zadolì tuèniot da go vrati tuìtelot na rabotno mesto sovetnik vo PE sto~arstvo vo rok od 8 dena po priemot primerok od presudata, SE ODBIVA.

R E [ E N I E Predlogot na tuìtelot, za da sudot izdade vremena merka so koja {to }e se zado-

lì tuèniot da mu isplatuva po 10.000 den. mese~no vo vid na nadomest na li~en dohod sme-tano od 1.05.1994 god. pa do pravosilnoto okon~uvawe na sporot, SE ODBIVA″.

Pa visinata na li~en dohod, koja toga{ ja barav, bila samo 10.000 denari mese~no. Taa bila onaka kako {to presmetal ve{toto lice Du{an Bakreski, {to bilo za mesec: ″Ju-li 1992 godina: Tuìtelot imal startni bodovi 2900,00 a rabotno iskustvo vkupno 14 go-dini, osnoano za sekoja godina po 0,5% bodovi se nagolemuvaat vkupno za 7%, odnosno za 203 boda, ili vkupno mu sleduvaat, vklu~uvaj}i go i minatiot trud 3103 boda″.

Ama ova bilo spored I.br.6925/92 od 28.01.1993, {to sledelo po P. br.987/92-I od 3.11. 1992, so re{enie, koe glasi: ″SE ZADOL@UVA tuèniot ZIK Pelagonija AD Bitola RE ′Kole Kaninski′ s.Porodin na tuìtelot Risto Ivanovski i Kitan Min~evski da im ispla-}a nadomestok na li~en dohod {to bi go ostvaruvale do kolku bea na rabota po~nuvaj}i od 1.7.1992 god. pa do pravosilnoto okon~uvawe na sporot pod strav na krivi~na i materijalna odgovornost″.

3100 boda bile 10.000 denari, dopolnitelno 14 godini minal trud. Me|utoa, izigruvaweto od nego ne zavr{ilo, toj odi da me uni{ti. Bidej}i od 20.05.1991 ostanav bez raboten odnos i go izgubiv pravoto na vrabotu-

vawe, go iskoristiv zakonot so kogo se predviduva{e kako tehnolo{ki vi{ok vo Agencija za vrabotuvawe na Republika Makedonija Centar za vrabotuvawe- Bitola da dobivam nado-hnada se do moeto penzionirawe. Koga gi sobirav moite dokumenti, dvete poslednite godi-ni ZK ″Pelagonija″ penziskoto osiguruvawe za mene ne go isplatil. So moi li~ni molbi, kako i od Agencijata, toa se izvr{ilo. Me|utoa, toa ne bilo, kako {to bilo predvideno spored zakonot, tuku silexiski, po èlba.

Ova se potvrduva so dokazot od AGENCIJA ZA VRABOTUVA-WE... RE[ENIE broj 0306/2999-04 od 17.01.2005 god. Stoi pod to~ka 5: ″Vrz osnova na potvrdata br.sl od 29. 12.2004 god., obrazec M-4 kako i iz-vr{eniot uvid, vistinata na mese~niot PN za vreme na nevrabotenost e utvrdena na osnova presmetanite i isplatenite plati kaj rabotodavecot, soglasno so zakon i kolektiven dogovor i iznesuva 50% od prose~nata mese~na plata na ra-botnikot za poslednite 24 meseci za lice koe ima PN do 12 meseci, odnosno 40% za osta-natite meseci, koj prosek iznesuva 2797 den.″. Zna~i, vakov li~en dohod jas sum nemal. Toj bil ~etiri pati pogolem.


04 od 17.01.2005 god. na ZVRM Biro za vrabotuvawe BITOLA SE PRIZNAVA pravo na pari~en nadomestok na Ivanovski Risto od Bitola ul. M.



na Ivanovski Risto mu e priznato pravo na pari~en nadomestok vo traewe od 30.12.2004 god.

160

do vrabotuvawe vo iznos od 1398, 50 den. mese~no za prvite 12 meseci, a za preostanatoto vreme na koristewe iznesuva 1118,80 den. mese~no″.

Vo prilog e re{enieto, so obrazloènie: ″Ivanovski Risto podnese predlog za ob-nova na postapka zaveden pod br. 03-413 od 30.11.2006 god. Koja e okon~ana so re{enie br. 0306/2999-04 od 17.01.2005 god.



Da ne se izumi, toga{ mojot li~en dohod imal startna osnova so 3.100 boda, kako na tehni~ki direktor na sekoj Rabotna edinica (RE). Na takvi rabotni mesta denes se dobiva po 40.000 denari. Dopolnitelno, kako taen li~en dohod, za kogo se pravi zakonski prestap, na nego ne se pla}a danok, kako nagrada e u{te okolu 40.000 denari. Zna~i, li~niot dohod koj mene bi mi se daval na istoto rabotno mesto, so startna osnova 3100 boda, bi iznesuval 60.000 denari, na {to }e sledi da se plati danok, a ne da se laè i krade dràvata. Kako do-kaz e i slednovo: dene{niot kadar od mene e pomlad. Tokmu zatoa toj bi imal ponizok minal trud. Od druga strana, kadarot, koj Vangel Gaga~ev moè da go vladee e mnogu poslab od ot-pu{tenite″. Prilozi: Re{enie KO.br.407/08 od 21.07.2008 od Osnovno javno obvinitelstvo- Bitola; Odluka RO.br.1110/90 od 14.02.1991 od Osnovniot sud za zdruèn trud vo Bitola;

Re{enieto D.br.04-362 od 04.08.1987 od ZIK ″Pelagonija″- Bitola;

Odluka br. 27.02 32/6 od 06.07.1990 god od Pretprijatie vo op{testvena sopstvenost;

Odluka od POS ZIK ′Pelagonija′-Bitola za startna osnova 3100 boda;

Re{enie I.br. 6925/92 od 28.01.1993 od Op{tinski sud vo Bitola;

Izve{taj po naredba od ve{toto lice Dipl.ek.Du{an Bakrevski;

Presuda i re{enie od 27.06.1994 od Op{tinskiot sud vo Bitola;


Re{enie br.0306/2999-04 od 17.01.2005 od Agencija za vrabotuvawe;

Prigovor od na 07.02.2005, ispraten preku po{ta;

Zaklu~ok br.03-413 od 26.12.2006 od Agencija za vrabotuvawe, dopolnitelno i re{e-nie.

D-r Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola″. Navedenite prilozi se priloèni vo Baraweto od 14.07.2008. 4.4.4.4. A na 30.08.2008 se podnesuva i tu`ba do Osnovniot sud Bitola.

″OSNOVEN SUD BITOLA TU@ITEL: Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola.

TU@EN: ZK″Pelagonija″- Bitola

161

VREDNOST: Neopredelena T U @ B A primeroci 2, so prilozi pod broj.

Direktorot Vangel Gaga~ev samovolno i nasilni~ki mi go namali li~niot dohod. Ova se gleda vo Re{enieto D.br.04-362 od 04.08.1987 od ZIK ″Pelagonija″- Bitola RZ za una-preduvawe i razvoj na zemjodelieto. Vo nego stoi: Risto Ivanovski ″Sam.stru~.sov.za ishr-ana na stokata″ so ″startna osnova, 3.100 boda so zborovi (tri iqadi i sto boda) a po krite-riumot rabotno iskustvo, za sekoja godina priznat raboten sta` po 0,5% a najmnogu od 20% vo odnos na li~niot dohod po drugite osnovi od tekovni-ot trud″...″od 01.07.1987 godina″: Zna~i, 3.100 boda + raboten sta` za sekoj godina dopolnitelno u{te 0,5% vo godinata. To-kmu zatoa site sovetnici zemale li~en dohod vo zavisnost na rabotniot sta`, site so star-tna osnova 3.100 boda. Onie koi od mene bea postari zemaa zna~ajno pove}e.

Me|utoa, so Odluka br. 27.02 32/6 od 06.07.1990 god od Pretprijatie vo op{testvena sopstvenost stoi: ″Rabotnikot RISTO IVANOVSKI na raboti i rabotni zada~i stru~en sovetnik vo Zavod za unapreduvawe i raz.s.Novaci se rasporeduva na raboti i rabotni za-da~i stru~en sorabotnik vo RE ′Kole Kaninski′ s.Porodin pri POS ZIK ′Pelagonija′- Bi-tola, po~nuvaj}i od 09.07.1990 god, odnosno po kone~nosta na odlukata″.

Mene mi se vele{e, nema da mi se namalat bodovite. Bidej}i jas ne mu veruvav na Va-ngel Gaga~ev, ja iskoristiv pravnata pouka, koja glase{e: ″Imenovaniot ima pravo na pri-govor vo rok od 15 dena od denot na priemot na odlukata do Rabotni~kiot sovet na POS ZIK ′Pelagonija′- Bitola″. Po mojot prigovor sledi O D L U K A: ″Prigovorot br.26-03-146 od 20.07.1990 godina na rabotnikot Risto Ivanovski, vraboten vo POS ZIK ′Pelagoni-ja′-Bitola, Zavod za unapreduvawe i razvoj, protov Odlukata br. 27-02-32/6 od 06.07.1990 god. SE ODBIVA kako NESNOVANA.



od Pravilnikot za rabotni odnosi, rabotnikot mo`e da bide rasporeden na drugo rabotno mesto koe e soodvetno na negovata {kolska podgotovka i sposobnost steknati so rabota {to e slu~aj so rasporeduvaweto na imenuvaniot, bidej}i istiot se rasporeduva na rabotno me-sto a koe se bara ista {kolska sprema kako i za rabotnoto mesto {to go obavuva rabotni-kot i so ist starten broj na bodovi na ime tekoven trud i rabotno mesto na koe imenovaniot rabotnik pred rasporeduvaweto″. Zna~i, so startna osnova 3.100 boda, ″za sekoja godina pri-znat raboten sta` po 0,5%″. Za najmladiot 3.100 bodovi i godinite, {to va`i i za najstari-te. So toa {to vo prvo vreme samo jas bev doktor na nauka, a ima{e postar i magister, samo mojot doktorat ne be{e zemen vo predvid. Toj im pre~el.

Kako potvrda deka jas neprekinato sum bil vo raboten odnos od 01.01.1978 se do 21.05.1991 samo vo Rabotnata zaednica za unapreduvawe i razvoj na zemjodelieto- Novaci (Zavod za URZ) se gleda vo rabotna kni{ka str. 6 i 7. Zna~i, jas za navedeniot period sum bil na isto rabotno mesto i sum imal samo 3.100 boda, ni{to pomalku i ″za sekoja godina pr-iznat raboten sta` po 0,5%″. Tokmu zatoa nikade ne stoi na rabotno mesto stru~en sora-botnik vo RE ″Kole Kaninski″- s.Porodin. Ova e samo li~no samovolie. (Pravni~kata, koja go zastapuva{e Kombinatot vo site sporovi koi gi izgubiv protiv YVEROT, nejzin nared-bodava~, ostana predrska,R.I.)

Jas imav zavedeno sudski spor. So I.br. 6925/92 ″OP[TINSKIOT SUD VO BI-TOLA, so sudijata poedinec Dragomir Todorovski, po izvr{niot predmet na doveritelot Risto Ivanovski od Bitola protiv dol`nikot ZK ′Pelagonija′ RE ′Kole Kaninski′ od s.Po-rodin, za pari~no pobaruvawe denes na 28.01.1993 godina donese


vrz pari~nite sredstva na dol`nikot zaradi naplata na vkupna suma od 804.911,00 denari.

162

Re{enieto }e go sprovede SOK Bitola na na~in {to od smetkata na dol`nikot ZK ′Pelagonija′ RE ′Kole Kaninski′ od s.Porodin br.40300-601-8878 }e go naplati gorenavede-niot iznos i }e go isplati kako sleduva:

- Na Risto Ivanovski od Bitola ul. ′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 iznos od 256.445,00 denari na ime li~en dohod za dekemvri i razlika za prethodnite meseci, kako i 16.900,00 denari na ime izvr{ni tro{oci; - Iznos od 20.000,00 denari za ve{toto lice Du{an Bakrevski ul. ′Stiv Naumov′ br. 109 na smetka br.40300-623-16-6718-89 kaj Stopanska banka Bitola...″. Od ve{toto lice Dipl.ek.Du{an Bakrevski sledi ″I.br.6925/92 TU@ITEL: Risto Ivanovski TU@EN: ZK ′Pelagonija′- Bitola OSNOV: Isplata na plata IZVE[TAJ PO NAREDBA... 1. Juli 1992 godina: Tuìtelot imal startni bodovi 2900,00 a rabotno iskustvo vku-pno 14 godini, osnoano za sekoja godina po 0,5% bodovi se nagolemuvaat vkupno za 7%, odno-sno za 203 boda, ili vkupno mu sleduvaat, vklu~uvaj}i go i minatiot trud 3103 boda″. Vidlivo e doteruvaweto, {to ne se sovpa|a so kaànoto: ″startna osnova, 3.100 boda so zborovi (tri iqadi i sto boda) a po kriteriumot rabotno iskustvo, za sekoja godina pri-znat raboten sta` po 0,5% a najmnogu od 20% vo odnos na li~niot dohod po drugite osnovi od tekovniot trud″. Vo presmetkite ja ima samo startnata osnova 3.100 boda,no bez minal trud, kako {to stoe{e: ″rabotno iskustvo vkupno 14 godini″. Ve{toto lice od edna strana ja izvr{il sud-skata naredba, ama i èlbata na Vangel Gaga~ev, jas da bidam stru~en sorabotnik so startna osnova 2.900. Negovi samovolija i èlbi jas gi obàliv, sledi startna osnova 3100 boda.



ciplinskata komisija na tuèniot POS ZIK ′Pelagonija′ Bitola RE ′Kole Kaninski′ s. Porodin br.04-225/2 od 13.05.1991 god. so koja e oglasen za vinoven za storena pote{ka pov-reda na rabotnata obvrska i mu e izre~ena disciplinska merka prestanok na rabotniot od-nos, pa da se zadolì tuèniot da go vrati tuìtelot na rabotno mesto sovetnik vo PE sto~arstvo vo rok od 8 dena po priemot primerok od presudata, SE ODBIVA.

R E [ E N I E Predlogot na tuìtelot, za da sudot izdade vremena merka so koja {to }e se zado-

lì tuèniot da mu isplatuva po 10.000 den. mese~no vo vid na nadomest na li~en dohod sme-tano od 1.05.1994 god. pa do pravosilnoto okon~uvawe na sporot, SE ODBIVA″.

Pa visinata na li~en dohod, koja toga{ ja barav, bila samo 10.000 denari mese~no. Taa bila onaka kako {to presmetal ve{toto lice Du{an Bakreski, {to bilo za mesec: ″Ju-li 1992 godina: Tuìtelot imal startni bodovi 2900,00 a rabotno iskustvo vkupno 14 godi-ni, osnoano za sekoja godina po 0,5% bodovi se nagolemuvaat vkupno za 7%, odnosno za 203 boda, ili vkupno mu sleduvaat, vklu~uvaj}i go i minatiot trud 3103 boda″.

Ama ova bilo spored I.br.6925/92 od 28.01.1993, {to sledelo po P. br.987/92-I od 3.11. 1992, so re{enie, koe glasi: ″SE ZADOL@UVA tuèniot ZIK Pelagonija AD Bitola RE ′Kole Kaninski′ s.Porodin na tuìtelot Risto Ivanovski i Kitan Min~evski da im ispla-}a nadomestok na li~en dohod {to bi go ostvaruvale do kolku bea na rabota po~nuvaj}i od 1.7.1992 god. pa do pravosilnoto okon~uvawe na sporot pod strav na krivi~na i materijalna odgovornost″.

3100 boda bile 10.000 denari, dopolnitelno 14 godini minal trud. Me|utoa, izigruvaweto od nego ne zavr{ilo, toj odi da me uni{ti. Bidej}i od 20.05.1991 ostanav bez raboten odnos i go izgubiv pravoto na vrabotu-

vawe, go iskoristiv zakonot so kogo se predviduva{e kako tehnolo{ki vi{ok vo Agencija za vrabotuvawe na Republika Makedonija Centar za vrabotuvawe- Bitola da dobivam nadoh-nada se do moeto penzionirawe. Koga gi sobirav moite dokumenti, dvete poslednite godini

163

ZK ″Pelagonija″ penziskoto osiguruvawe za mene ne go isplatil. So moi li~ni molbi, kako i od Agencijata, toa se izvr{ilo. Me|utoa, toa ne bilo, kako {to bilo predvideno spored zakonot, tuku silexiski, po èlba.

Ova se potvrduva so dokazot od AGENCIJA ZA VRABOTUVAWE... RE[ENIE br-oj 0306/2999-04 od 17.01.2005 god. Stoi pod to~ka 5: ″Vrz osnova na potvrdata br.sl od 29.12. 2004 god., obrazec M-4 kako i izvr{eniot uvid, vistinata na mese~niot PN za vreme na ne-vrabotenost e utvrdena na osnova presmetanite i isplatenite plati kaj rabotodavecot, so-glasno so zakon i kolektiven dogovor i iznesuva 50% od prose~nata mese~na plata na rabo-tnikot za poslednite 24 meseci za lice koe ima PN do 12 meseci, odnosno 40% za ostana-tite meseci, koj prosek iznesuva 2797 den.″.Zna~i, vakov li~en dohod jas sum nemal. Toj bil ~etiri pati pogolem.


04 od 17.01.2005 god. na ZVRM Biro za vrabotuvawe BITOLA SE PRIZNAVA pravo na pari~en nadomestok na Ivanovski Risto od Bitola ul.M.



na Ivanovski Risto mu e priznato pravo na pari~en nadomestok vo traewe od 30.12.2004 god. do vrabotuvawe vo iznos od 1398, 50 den. mese~no za prvite 12 meseci, a za prerostanatoto vreme na koristewe iznesuva 1118,80 den. mese~no″.

Vo prilog e re{enieto, so obrazloènie: ″Ivanovski Risto podnese predlog za ob-nova na postapka zaveden pod br. 03-413 od 30.11.2006 god. Koja e okon~ana so re{enie br. 0306/2999-04 od 17.01.2005 god.



Da ne se izumi, toga{ mojot li~en dohod imal startna osnova so 3.100 boda, kako na tehni~ki direktor na sekoj Rabotna edinica (RE). Na takvi rabotni mesta denes se dobiva po 40.000 denari. Dopolnitelno, kako taen li~en dohod, za kogo se pravi zakonski prestap, na nego ne se pla}a danok, kako nagrada e u{te okolu 40.000 denari. Zna~i, li~niot dohod koj mene bi mi se daval na istoto rabotno mesto, so startna osnova 3100 boda, bi iznesuval 60.000 denari, na {to }e sledi da se plati danok, a ne da se laè i krade dràvata. Kako do-kaz e i slednovo: dene{niot kadar od mene e pomlad. Tokmu zatoa toj bi imal ponizok minal trud. Od druga strana, kadarot, koj Vangel Gaga~ev moè da go vladee e mnogu poslab od ot-pu{tenite.

Tu`bata e edinstveniot na~in da se izvr{i zakonskata obvrska za pla}awe na pri-dones za PIO. Bidej}i tuìtelot ima praven interes ja podnesuva ovaa tu`ba i mu preda-laga na sudot da zakaì i odrì rasprava a sled toa ja donese slednava,

P R E S U D A Se uvaùva tu`bata i tu`benoto barawe na tuìtelot Risto Ivanovski so ul. Mi-

hajlo Andonovski br. 6/21, Bitola. Se zadolùva tuèniot ZK ″Pelagonija″- Bitola da mu gi doisplati na tuìtelot

pridonesite od plata vo Fondot na PIOM, so {to jas kako tuìtel }e imam ″li~niot do-hod koj mene bi mi se daval na istoto rabotno mesto, so startna osnova 3100 boda, bi izne-suval 60.000 denari″. Toa treba da bide na osnovica koja }e se precizira po ve{ta~eweto i vo kone~na presmetka na Fondot na denot na isplatata, kako i da mi gi nadomesti proce-

164

snite tro{oci koi nahnadno }e se preciziraat se vo rok od 8 dena po pravosilnosta na pre-sudite.

Prilozi: Re{enieto D.br.04-362 od 04.08.1987 od ZIK ″Pelagonija″- Bitola;



Rabotna kni{ka str. 6 i 7, od 01.011978 se do 21.05.1991.





Re{enie br.0306/2999-04 od 17.01.2005 od Agencija za vrabotuva-we;


Zaklu~ok br.03-413 od 26.12.2006 od Agencija za vrabotuvawe, dopolnitelno i re-

{enie.

D-r Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola″ 5.5.5.5. Bidej}i to~kata 3 be{e odvoena kako Obvinitelen predlog i tu`ba, to~kata 3 se

dooformi nova, pa sledi nova krivi~na prijava. ″OSNOVNO JAVNO OBVINTELSTVO

B I T O L A PODNESITEL: Risto Ivanovski

Ul. ″Mihajlo Andonovski″ br.6/21 Bitola PROTIV: Vangel Gaga~ev ZK ″Pelagonija″ Bitola

K R I V I ^ N A P R I J A V A 1. Partiskiot funcioner Vangel Gaga~ev od Lazar Koli{evski bil postaven da se

likvidira kadarot na Krste Crvenkovski. Gaga~ev bil likvidator na negoviot kadar so na ~elo Gogo Petkovski, generalen direktor. Tokmu so ovoj Kombinatot stanal jugoslovenski rekorder. So partiskata naredba kadarot bil promenet, a Vangel Gaga~ev be{e postaven za pomo{en generalen direktor po zemjodelie. So negovoto nastapuvawe od 1978 godina zemjo-delstvoto i sto~arstvo na Kombinatot bile uni{teni, ovo{tarstvoto iskr~eno itn. Sledi toj vo 1990 godina prv da se raspadne vo dr`avava na nezemjodelski dejnosti i zemjodelska dejnost (ZK ″Pelagonija″- Bitola). Bidej}i jas sakav Kombinatot da go spasam od stopan-skiot {tetnik i uni{tuva~ na Kombinatot se prijaviv na konkurs za generalen direktor, protivkandidat na V.Gaga~ev.

2. Sledi da podnesuvam krivi~ni prijavi protiv likvidatorot na ZIK ″Pelagoni-ja″ i uni{tuva~ot na ZK ″Pelagonija″- Bitola, Vangel Gaga~ev. Site tie bile odbivani. Bi-

165

dej}i moeto uni{tuvawe toj go prodolìl so moeto konkurirawe za generalen direktor na Kombinatot, negov protivkandidat, naveduvam {to stoi vo Odluka RO.br.1110/90 od Osnov-niot sud na zdruèn trud vo Bitola. Sudijata \or|i Hristovski, ~ija sopruga vo Kombina-tot postignala golemo unapreduvawe, vo obrazloèniot naveduva: ″...poradi pogre{na kadr-ova politika i pogre{na razvojna programa kombinatot potpadnal pod hipoteka na Stopa-nska banka...Protiv izbraniot kandidat ima krivi~na prijava do Op{tinskoto javno obvi-ntelstvo...krivi~nata prijava do Op{tinsko javno obvintelstvo od 07.12.1990 godina, re{e-nieto na Op{tinskiot sud K.br.380/90 od 12.12.1990, pokanite do M-r Mihajlo Naumovski od SVR voden pod br.09-4136 od 09.01.1990 godina, tu`bata do Op{tinskiot sud Bitola od 03.08. 1990 godina...″.

3. Direktorot Vangel Gaga~ev samovolno i nasilni~ki na kogo saka mu go namaluva li~niot dohod. Bidej}i negovite kaznenici ne se mo}ni vo Pravosustvoto i Javnoto obvini-telstvo, tie ne tuàt i ne podnesuvaat krivi~ni prijavi, kako zaludnost. Duri negovite zlostorstva so ova ne zavr{uvaat, toj poslednite godini im pla}a za penzisko i invalidsko osiguruvawe onolku kolku {to toj saka. Taka site onie koi nego ne mu se dopa|aat,toj niv gi kaznuva se do nivnata smrt, duri po nivnata smrt, koga po smrtta PIO go prevzema bra~ni-ot partner na po~inatiot. Kaj nego nema zastanuvawe se dodeka ne odi na drugiot svet, a ne-go kako zlostornik tamu mu e mestoto u{te od 1978 godina.

4. Toj koj saka i koga saka go pu{ta vo penzija, duri od nego pomladi. Koga se ispra}a vo penzija, ~ove~no e da se izdejstvuva, taa da se zgolemi. Ako toa ne e mo`no, barem taa da ostane na isto nivo kako {to se odvojuvalo za vrabotenite. Naprotiv, toj izìvuvaj}i se vrz vrabotenite, samovolno mu ja namaluva penzijata, so koja vrabotenite treba da proìve-at do krajot na svojot ìvot, a ne da bidat stradalnici i da go mrazat svojot dolgogodi{en doprinos vo pretprijatieto i dràvata. Duri toj na lu|eto koi se tehnolo{ki vi{ok ili vo penzija dvete posledni godini im pla}a, kako {to toj saka, i na koj saka. Za nego ne vaàt zakoni. Toa toj za site go pravi so ″presmetki″, od svojot xep, za svoj xep, poradi{to toj ima najgolem broj akcii. Samo za primer: se skaral so eden so zavr{en Zemjodelski fakultet- Skopje, koj bil rakovoditel, nego mu dal pomala penzija od negoviot zamenik so Vi{a ze-mjodelska {kola- Bitola. So eden tret, poradi li~ni pobudi, magacioner mu dodelil pogo-lema penzija od dvata prethodni. Eden miren agronom go pu{til vo penzija so najniska na-hnada, oti toj ne ″kasal″. Negoviot kolega mu se zakanil na Vangel Gaga~ev, deka toj kako pomlad od nego }e odi vo penzija najmalku eden den po nego. Pomladite od nego oti{le vo penzija, toj ne odel, toj }e odel vo penzija vo dlaboka starost kako sopstvenikot na ″Fiat″ itn. Najdobar primer sum jas. Jas kako sovetnik zemav li~en dohod kako tehni~ki direktor, a kako tehnolo{ki vi{ok pred penzija ne zemav kako tehni~ki direktor, nitu kako rakovo-ditel, nitu kako negoviot zamenik, nikako kako magacioner, tuku kako ″sviwar″, oti toj ta-ka sakal. Zatoa toj deli li~en dohod vo plik zatvoren, boèm so nagrada, od nego odredena, so {to ne se pla}a doprinos ...za li~en dohod. Pa toj samo ja laè dràvava.



7. Kako dokaz, deka Vangel Gaga~ev nema odlika na ~ovek, toj mora{e po slu`bena dol`nost da dozvoli mene da mi se dodelat moite akcii. Toa toj do denes ne go dozvolil.

166

Istoto vaì i za drugite. Namesto toa toj vrabotenite gi ucenuva tie da kupuvaat akcii. Duri od niv toj poeftino gi kupuva. Sledat tu`bi...

8. Pa Vangel Gaga~ev, koj go likvidiral ZIK ″Pelagonija″, a vo ZK ″Pelagonija″ go



toj stanal najgolem akcioner. Pa toj ja uni{tuva dràvava, koja treba samata da se obe-

{teti.

9. Za ova sum pi{el vo javni glasila, a bilo prijavuvano vo Policijata. Isto taka,

bile podnesuvani krivi~ni prijavi. Ova go pravele i drugi. Nego kako mo}nik nikoj ni{to

ne mu moèl.

10. Toj bil sklon na uni{tuvawe na dokumenti. Najdobar primer bil vesnikot na Ko-

mbinatot ″Pelagonija″, koj bil ukinat tokmu od nego. Toj toa go pravel so cel samo da ja za-

skrie vistinata od javnosta. Za fizi~kiot obem ima podatoci vo Statistika itn.


12. Isto taka, toj prodava{e i prodava se kako {to saka i na kogo saka. Ovde se ra-zni upotreblivi osnovni sredstva, duri novi. Ova vaì i za se drugo. Pa za ova dovolno znae javnosta. Toa toj go pravi direktno vo ~etiri o~i, zatoa{to toj e nositel na zloto vo Kom-binatot, samo toj najpove}e da se obogati.




Duri vo polza na Vangel Gaga~ev direktorot na Veterinarniot institut- Skopje \or|i Mickovski- Grkot laè, vo cel svet ~umata ja ima, ne samo vo R.Makedonija so Svi-warska farma s.Porodin. Ova e samo zaradi dobivka, {to vaì i so kontrolata na kvalite-tot na hranata, vr{ena kaj niv. Pa tokmu ova ne e nivna dejnost, za{to taa treba da bide sa-mostojna, nikako zdelki na grupa gra|ani. Deka tie so mo} se pravat e potvrda so odbeleù-vawe na sto~arstvoto so u{ni markici..., prigrabeno od niv, a toa e dejnost samo na In-stutot za sto~arstvo- Skopje...Se se raboti samo za da se dojde do pove}e zarabotuvawe, duri od nenadle`ni, samo na {teta na dràvava.

167

Zna~i, toj kako svetski ~udo tvrdi, ~umata so vakcina tie ja iskorenile od drà-vava. Sledi toj kako potkupen od V.Gaga~ev mene da me negira, tvrdej}i deka jas sum govorel proizvolno, vo farmata nemalo ~uma, taa bila izle~ena od fakcinite, so koi zarabotuval negoviot instutut. Ova be{e po povod na moeto intervju vo vesnikot ″Dnevnik″, {to toj me-ne me negira{e, a mojot demant ne be{e objaven, se bilo za dobivka. Isto taka, \or|i Mi-ckovski na bitolskata televizija ″Tera″ mene me negira{e. Negovite izjavi ostanale sve-tsko ~udo, oti vo svetot sviwite se uni{tuvaat. Bidej}i negovoto obrazovanie ne bilo sve-tsko, a Srbija saka da stane svetska, taa re{ila da ja iskoreni samo so uni{tuvawe na svi-wite, a bolni }e ostanat samo sviwite vo R.Makedonija i toa poradi zlo~inot na Veterina-rniot instutut, so negoviot pulen \or|i Mickovski, sorabotnik na Vangel Gaga~ev. Novi-narot bitol~anec na ″Dnevnik″ po~inal, {to ne vaì za eden drug bitol~anec, koj ne go ob-javi moeto intervju vo ″Fokus″ protiv yverot Vangel Gaga~ev, na mene se zarabotuvalo, {to trae se do denes. Pa Vangel Gaga~ev li~nostite na glasilata si gi potkupil i toa na {teta na dràvata, a samo toj da ostane negibnat gazda. Ova se naveduva samo so cel da se objasni, toj so dràvni pari se potkupil za da opstojuva. Ova stanalo od 1990 godina koga dràvata stanala nenarodna, tuku samo partiska, samo SDSM-ovsko privatizirana. Deka toa e taka, e slu~ajot so stafilokokoza vo druga bitolska firma od sviwi od druga farma. Od Veteri-narniot institut se tvrde{e, toa ne bilo od stafilokoki, tuku od prevozot poradi drugi predizvikuva~i, nivna laga, za tie da zarabotat- samo za sorabotka. A e i sleden slu~aj, tru-eweto od nitrat-nitrit od raspadnatata organska materija na treva, koja se najduva vo tiwa na ribnik ili ezero, kako {to bilo so branata ″Matka″ otruenite ribi vo Vardar, i toa sa-mo kako posledica na nedostatok na kislorot, a ne spored niv od mehani~ko povredi... Ili so sodrìna na mleko vo prav vo bitolskata ″Mlekara″ vo posledno vreme koga ima najniska sodrìna na mleko vo prav. Ova se istaknuva, so cel da se objasni, deka Vangel Gaga~ev so dràvni pari se potkupil i spored stepenot na potkupuvawe, toj e vo sostojba se da potku-pi, samo toj da bide pobednik, a gubitnik e samo dràvava.

15. Isto taka, vo s.Porodin vo Sviwarska farma za negovo vreme se izvr{eni pro-padnati rekonstrukcii za privatni celi, {to vaèlo za celiot Kombinat, u~esnicite gra-dele ku}i...Da ne se izumi so rekonstrukcijata na govedarska farma vo s.Radobor...(Nadyor-nikot ja poseti Sviwarska farma koga vo nea se be{e zavr{eno. Istata grade`na firma od Ohrid vo Ohrid ja izgradi ku}ata na rakovoditelot na Sviwarska farma, R.I.)

16. Iako toj go likvidira sto~arstvoto, toj za da se obogati kupuva oprema i dobi-tok od stranstvo, za{to pla}a poskapo. Tokmu zatoa za àlewe e koga mle~niot sistem na odgleduvawe na kravite i nivno molzewe se uni{til vo site govedarski farmi, menuvaj}i go sistemot od poedine~no drèwe na kravite vo grupno drèwe i molzewe. A ova se vr{i samo za perewe na pari, kupuvaj}i direktno od stranstvo poskapo otkolku preku trgovska ku}a vo dràvava.

Za se ova, kako i za bezbroj drugo, {to ovde ne e navedeno, protiv nego od mene i dru-gi lica bea podnesuvani krivi~ni prijavi. Me|utoa, partiskoto Obvinitelstvo niv gi ot-frla{e, samo taka toj be{e {titen. Se tvrde{e, toj mene li~no ne mi nanel {teta. Pa toj samovolno i bez osnova me izbrka od rabota, duri na silexiski na~in li~niot dohot od 1989 i 1990 godina ~etiri pati vo 2006 godina mi go namali so kogo }e ìveam do mojata smrt, navedeno pod to~na broj 3. Isto taka, protiv nego bea podnesuvani privatni tu`bi. I Pra-vosudstvoto bilo partisko. Samo taka toj postanal gazda na Kombinatot i toj kako pla~ka{ da se obogati. Samo taka dràvava be{e mo`no da se opla~ka, a nejziniot kapital koj se so-zdaval po 1945 da bide opla~kan samo po 1990 godina, {to e najgolem zlostor. Samo taka toj kapitalot go iznese vo stranstvo i stavi vo dràvata na li~na smetka. Sledi negovite deca da vozat najskapi vozila, a toj kako bednik se do 1990 godina nose{e samo edna òltenikava ventijaga, so koja ode{e i na priemi...


168



19. Za potvrda, deka toj ne moè dobro da proizveduva, toj go {eta rakovodniot ka-dar, na odgovorni mesta postava nesoodvetni lica, so drug smer na Zemjodelski fakultet- Skopje. Duri toj go negira zemjodelskiot kadar, koga nivnite rabotni mesta gi prevzemaat vraboteni so Vi{a zemjodelska {kola- Bitola. Ama ne samo toa, sledi toa da bide so drug fakultet/vi{a {kola...Za nego e bitno, da bide potpolneto mestoto, oti toj se znael...Toj odvaj magistriral, a nikoga{ ne moèl da doktorira.

20. Toj ja vodi kadrovata politika. Za toj kako tikvar da se odrì, a samiot kako ga-zda da go opla~ka Kombinatot, najslabite studenti, od nego mnogu potikvari, si gi izbira za sorabotnici, toj niv im ovozmoùva tie da magistriraat i doktoriraat. Zatoa toj na pro-fesorite skapo im pla}a. Me|utoa, koga tie }e stanat profesori na fakulteti i direkto-ri na instituti, dràvava se douni{tuva. Sledi taa po zemjodelstvo, sto~arstvo i veteri-narstvo da e samo na opa{kata. A tokmu toj so nea si ja pla~ka opa{nata ni dràva.



22. So toa {to toj go namali brojot na vraboteni i se sniì li~niot dohod na vra-botenite, nego itno treba da mu se odzemi Kombinatot i toj ponudi na lica koi pove}e }e vrabotat, a na vrabotenite }e im go zgolemat li~niot dohod. Se naveduva primerot vo Ger-manija. Po obedinuvaweto na Isto~na Germanija, nejzinite firmi bea prodavani za edna germanska marka. Niv gi dobile samo onie lica koi predloìle najdobri programi: naj-golem broj na vraboteni so nivni najgolem li~en dohod. Zatoa ne e bitno ~ija e firmata, tu-ku samo da bide zgolemen brojot na vrabotenite i nivniot li~en dohod. Vo sprotivno, firmite }e bile povrateni. Toa {to vo dràvava se nosele zakoni za da se opla~ka naro-dot, tie ne se merodavni. Tie se nosat samo za dobrobit na narodot, a ne so niv da se po-drùvaat aramii, vo prav smisol.

23. Taka ìtaricite kako ekstezivni kulturi bea seani, a i denes se seat na inte-zvni povr{ini na HMS ″Streèvo″, kade bea predvideni dve kulturi vo godinata, a ne edna- ìtarica. Kon ova se dodava, p~enicata se see i na ridovi, koi se samo za ekstezivno proiz-vodstvo, za{to tie i se ugarat. Pak, vo SAD na povr{ini so prinosi do 800 kg/ha ne se ispla}a naftata za ètva. Isto taka, poimot Ov~e Pole e samo pole za ovci, {to nikoga{ ne bilo so Pelagonija. Sledi da se priznat prinosite od dràvata. Tokmu zatoa taa za p~e-nicata samo se laè, {to e vo polza na Ov~e Pole..., ama na {teta na dràvata. Zna~i, ne se pravel vistinski tro{ok, tuku samo priznat.

24. Za samovolijata na direktorot treba da se dodade, Kombinatot imal okolu 27.000 ha. Pak, za da se zaskrie neraboteweto, vo javnosta se govore{e za okolu 25.000 ha, {to od dràvata be{e priznato. Vsu{nost, toj toa go izdejstvuva{e kako mo}nik na OK na SKM- Bitola, {to vaè{e i vo CK na SKM, {to opstoilo vo SDSM, ~ij odbornik bil. Me|utoa, sega se govori samo za 16.000 ha. Pa nedostasuvaat u{te 9.000 ha. Isto taka, Srbinovski iz-javi: Vo Kombinatot vkupno ima 25.000 ha, a }e ima 10.000 ha esenski i 6.000 ha proletni. Pa

169

toa se vkupno 16.000 ha. Kade se 9.000 ha ? Deka ova se sovpa|a, od ZK ″Pelagonija″- Bitola Tode agronomot na 18.11.2006 na bitolskata televizija ″Orbis″ za Kombinatot izjavi, deka vo seidbata vo 2006/2007 godina }e zaseale okolu 10.000 ha esenski, a okolu 6.000 ha prole-tni, ili vkupno 16.000 ha. Istoto vaì i za 2007/2008 godina, a }e bide i za 2008/2009 godina. Pa kade se drugite povr{ini ? Vo privaten xep. Zna~i, vidliv e zlostorot, koga postoi priznat visok tro{ok, a toj odi samo za li~ni celi.


26. Najbitno e {to fizi~kiot obem na proizvodstvo e se pomal. Toa po~nalo od 1978 godina, koga dràvniot {tetnik stanal zamenik generalen direktor po zemjodelie, a od 1990 godina i generalen direktor na Kombinatot, {to e navedeno vo to~ka 2 Od toga{ po-~nal Kombinatot masovno da se uni{tuva, duri privatizira. Vsu{nost, opla~ka. Vo ovaa igra najdobro bile iskoristeni vkupnite zemjodelski povr{ini i fizi~kiot obem po se-koja kultura. Me|utoa, vkupnoto proizvodstvo (povr{ini so prinos po hektar) na sekoja kultura bilo se pomalo i pomalo. Najàlosno postoi duri iz~eznuvawe na kulturite. Ova e objasnivo, zatoa{to Vangel Gaga~ev kako potpolno nesposoben najdobro se snajduva samo so pomal broj kulturi. Tokmu za niv se potrebni pomalku povr{ini, a so nivni niski prinosi, {tetnikot stanal {tetni~ki gazda.

27. Za da se utvrdi deka se seat mnogu pove}e povr{ini od 16.000 ha, vo posmatrawe treba da se zemat tokmu samo od nego dadenite potro{eni prose~ni koli~ini po hektar na nafta, maslo, seme, |ubre, za{titni sredstva itn. Pa tie ne se sovpa|aat so tro{ocite koi se priznati vo Evropa i SAD, tuku so negova mo} toj izdejstvuval tie od nadle`nite zemjo-delski lica vo dràvava, {to isto taka vaì za vo sto~arstvoto i veterinarstvoto, da se utvrdeni mnogu povisoko, {to im gi priznala dràvata, za taa nim da im go pokriva nere-ntabilnoto proizvodstvo vo sporedba so svetskoto. Tokmu zatoa ne smee da im se veruva na kadrite po zemjodelstvo, sto~arstvo i veterinarstvo od istoimenite institucii, koi bez rabota ìveat na dràvni jasli. Samo ako se sporedat svetskite priznati prose~ni tro-{oci po hektar vo zemjodelsko proizvodstvo }e se utvrdi, vo Kombinatot se seat mnogu po-ve}e iljadi hektari, a ne samo 16.000 ha. Tokmu vi{okot hektari preku 16.000 ha e ~ist gra-be` od Vangel Gaga~ev so bandata vo R.Makedonija. A taa e prejaka, koja go ni{ti zemjo-delstvoto i sto~arstvoto na dràvava.

28. Za se ovde navedeno da se zaskrie, vo Kombinatot bila uni{tena dokumentacija-ta. Ova moè da se vidi posebno so ona so koja se kupuvalo vo stranstvo i prodavalo vo dr-àvata. Isto taka, predavalo p~enica... na firmi so cena koja se saka, a ne tro{kovno-doho-dovno, koja toj bara da ja priznae dràvata, duri dopolnitelno i nivnite premii. Za do-lgoto so meseci koristewe p~enica... ne se presmetuvalo... kamata. Ova bilo zatoa {to toa bilo na negovi lica, vzaemen dogovor, za zaedni~ki grabe`, so najgolem interes na GA-ZDATA, Vangel Gaga~ev, siroma{koto deti{te so ismaslenoto òltenasto ventijag~e, a sega bogata{. Delumno vistinata moè da se uvide, vo podatocite na Statistika, spomenata i pod to~ka 9.

29. Tokmu jas bev nositel na sto~arstvoto, a ja kritikuvav nesposobnosta na sto~ar-skiot, veterinarniot i zemjodelskiot kadar. Tokmu zatoa jas redovno se javuvav vo ″Nova Makedonija″. Isto taka, pi{ev za reonizacijata. Ov~e Pole e samo ov~e pole, a ne p~eni-~no. Pelagonija ima sistem za navodnuvawe od 20.400 ha, po krava najmalku 4.000 litri kon-zumno mleko, a R.Makedonija nikoga{ nema vi{ok, tuku samo nedostatok, norma po ìtel 0,5 litar, streèvskite povr{ini i onie pokraj Crna Reka }e doprinesat mnogu da se podo-bri mlekosnabduvaweto i spre~i uvozot. ″Mlekarata″ da bide na akcionerite mlekoproiz-vediteli, a ne na vrabotenite, koi mesto da bidat vo slu`ba na mlekoproizvodstvoto, kade se sozdava kapitalot, kako nejzini akcioneri gi pla~kaat mlekoproizvoditelite. Ako ovie postanat sopstvenici, tie kako neproizvediteli }e se bogatat, duri stranci, tragedija za dràvata. So toa {to taa se prodade na stranci, se potvrdi, kadarot na ″Mlekarata″, po-staven od Vangel Gaga~ev, {to vaì za vo Fabrikata za dobito~na hrana s.Radobor..., bil napolno nesposoben toj so generacii da upravuva, {to vaì i li~no za nego. Mariovo da

170

bide za goewe na govedata, so kus goidben period. Kon ova da se dodade, deka niz Evropa od vkupnata povr{ina okolu 50% se pasi{ta. Vo Evropa od vkupniot dohod vo zemjodelstvoto samo na sto~arstvoto otpa|a okolu 70%, od koi polovinata na govedarstvoto, a na ìtata samo okolu 10%. Pak, vo Kombinatot e obratno, so ìtarici p~enica i ja~men, duri kako m-onokultura, {to e potvrda, deka Vangel Gaga~ev e samo laik.


31. Ako se znae deka ima okolu 2.000- 4.000 ha soleni povr{ini, so prinosi kako ov~epolskite, laèweto na dràvata za priznat prose~en prinos e ogromno. Pa tie da se povratat samo vo ezera=ribnici. Taka }e se zgolemi relativnata vlaga na vozduhot, a so toa i tie zemjodelskite prinosi. Bidej}i Bitolskoto Blato bilo na patekite ptici selnici, a za da se smali nivnata smrtnost, R.Makedonija }e dobie investicii za vozobnovuvawe na Blatoto. ]e sledi razvitok na turizmot...

32. Se kaà 27.000- 25.000 ha, a Bitolskoto Blato be{e na okolu 4.000 ha. So ova se objasnuva, neblatnite povr{ini bile sopstvenost na ìtelite. Tie ìveele od blatoto i zemjodelskoto proizvodstvo.Nikoj ne oti{ol vo stranstvo, oti nikoj ne bil bez rabota. Ze-mjata bila nacionalizirana i so sila bezplatno odzemena so se objekti. Se ova bilo bra-neto so pu{ki. U~esnik bil i Mila~ko Stamenkov, koj za da ne trpi proizvodstvoto so vrabotenite zaedno rabotel, duri toj prikolicata ja pridrùval na ramo i toa za da se za-meni nejzinata guma... Sledi toj od Vangel Gaga~en da bide izbrkan od rabota, poradi {to toj srcevo obolel i umrel, {to vaèlo za mnogu drugi. Pak, Vangel Gaga~ev, koj nemal vrska so Bitolska okolija, narodnoto go grabnal i go napravil svoe. Zna~i, toj kako dojdenec vo bitolsko go prisvoil bitolskiot imot na selanite. Tie bile vraboteni vo nivniot Kom-binat. Tie bile izbrkani od narodniot du{man Vangel Gaga~ev, a nivnite deca begaat vo stranstvo vo potraga za korka leb, koja krvnikot taa i se drugo im ukral. Se ova nego ne mu pre~i, negovite dve deca da rabotat vrz nivnata tragedija vo Stopanska banka- Bitola i ″Mlekara″- Bitola, {to vaì i za nivnite bra~ni partneri, kade toj so parite na protera-nite selani stanel dvoen akcioner, duri od ″Mlekara″ si gi povlekol akciite, koi bile so potna krv platena od izbrkanite selani.

33. Ovde se govori za Mila~ko Stamenkov. Toj mi kaùva{e deka imal dokumenti kako i koj kradel vo Kombinatot. Ako negova sopruga ne ja potkupi GAZDATA, taa }e moè niv da gi priloì. Takvi ima i drugi, koi nemaat smelost, se pla{at od negovata mo}, se toj da potkupi i uni{ti. Me|utoa, koga toj }e umre, vo bitolsko }e se slavi. Na negoviot grob }e se vr{i golema nu`da, {to se pravelo vrz komunisti~ki mo}nici, narodni neprijateli. Pa vrz vakvi yverovi tolku narodot moèl i tolku napravil. Takva e nenarodnata vlast. Vakov e srcebolesniot KRVNIK.

34. Me|utoa, na Vangel Gaga~ev nikoj ni{to ne mu moèl. Toa se potvrduva so navo-dot, koga toj so svojata banda go organizira{e trueweto na dobitokot so zapra{ena p~enka so najgolemiot otrov ìva, a so toa i na lu|eto potro{a~i na ìvotinska hrana, nego vla-kno ne mu fale{e. Isto taka,negovite sorabotnici Petar Micevski i Bone Pala{evski,na koi im kupi magistraturi i doktorati, so niv toj mene pobrzo me likvidira. Duri moeto mesto mu go predade na Boneta... Naprotiv, koga vo Skopje vrz Kiro Gligorov be{e izvr{en atentat, zaginal Hristo Hristomanov, potpisnikot deka nemalo truewe so ìva, za{to sum pi{el vo glasilata, od nikoj nedemantirano, toj be{e kaznat od semo}niot Bog. Isto taka, po~ina i Petar Micevski. Nema dobro da zavr{i ni Boneta...

35. Toj e svesen za svoite grevovi. Za tie nego od Boga da mu bidat oprosteni toj po-dignal crkva na Kajmak~alan, duri pomaga za crkvata vo selo Drago{. Me|utoa, Bogot ne op-rostuva ukradeni pari, od narodot grabnati pari. Bogot sekoga{ gi kaznuval kleptomanite. Toj so kleptomanski pari dava jadewe oti se spasil od smrt. Deka toj ja mrazi crkvata e do-kaz, koga sve~eno ja otvoral crkvata na Kajmak~alan, priemot ne bil op{tonaroden, tuku samo za negovite prijateli, banditi, a narodot bil izbrkan. Bogot takvite }e gi kazni so nivnite semejstva, i toa pove}e generacii, se dodeka nivnite semejstva gi tro{at od naro-dot ukradeni sredstva. Na takvi yverovi nema da im pomogne ni nivnoto prevrtuvawe vo gr-

171

ob za zlodelata izvr{eni vrz narodot. Istoto vaì za site sudii, obviniteli i pravobra-niteli, koi im pomognuvaat na arami{tata se od narodot da se ukradi.



37. Na navedenite datumi isprativ krivi~na prijava so nejzino dopolnuvawe za de-ti{teto, bri~ko, koj stanal komunisti~ki gazda=arami-ja. Toj toa postanal samo so toa {to toj na vrabotenite im pla}al i pla}a najniski li~ni dohodi, vrabotenite gi izbrkal od ra-bota. Samo taka toj se nivno prosvoil=ukral i stanal duri nivni gazda=aramija.


39. So toa {to toj ja zapoznava javnosta deka toj seel samo 16.000 ha, od koi esenski kulturi p~enica i ja~men 10.000 ha, ~ija nedohodovnost ja pokriva dràvata, kako i 6.000 ha proletni kulturi, toj ne moèl da stane golem gazda, zatoa{to tie nemaat vidna akumula-cija, koga kaj nego nema dve kulturi za{to e predviden i HMS ″Streèvo″. Da ne se izumi, deka pred nego so navodnuvawe preku Crna Reka i so kanali, koi bednikot gi zatrpal sozda-vaj}i uslovi za nemo`no podohodovno proizvodstvo, bea navodnuvani vkupno pove}e povr-{ini otkolku so nego so HMS ″Streè-vo″. Ova se istaknuva samo so cel da se objasni, deka toj see mnogu pove}e iljadi hektari povr{ini. Toa moè da se potvrdi, ako se pregledaat site povr{ini koi im pripa|aat na Kombinatot. Pa tie se site poseani, a ne samo 16.000 ha, kolku {to toj saka da prikaè. [to ova zna~i ? Samo edno, toj vodi dvojna dokumentacija: edna za da se laè dràvata, toj seel samo 16.000 ha. Me|utoa, toj za tie 16.000 ha potro{il po hektar tolku procenti pove}e nafta, maslo, seme, |ubre, za{titni sredstva...kolku {to procenti imal poseeno pove}e povr{ina. Ama taa vkupna povr{ina iznesuva pove}e od 25.000 ha. Tokmu zatoa toj so dvojnata dokumentacija gospodari so onie pove}e od 9.000 ha koi toj ne gi prikaùva. Taka toj so prinosite na vtorite dokumentirani povr{ini vo prav smisol stanal gazda.

40. Za dokaz deka toj gi see site kombinatski povr{ini e dokazot, toj na individual-lniot sektor, na selanite, im predal dvojno pove}e povr{ina za tie so niv da stopanisuvaat otkolku {to dràvata od nego barala. Me|utoa, site tie bile zafrleni povr{ini, a ne gr-upirani vo parceli.Toj nim im gi dal onie povr{ini koi za nego ne igrale uloga toj od niv mnogu da dobie. Za ova da se doobrazloì se naveduva i dokazot, vo od nego predvidenite po-vr{ini ima samo posledna klasa na zemja, a nikako prva, vtora...Taka toj ja izigruva Vlada-ta i nejzinoto Ministerstvo za zemjodelie...


42. Za da se potvrdi, deka toj prikaùva mnogu pomali povr{ini otkolku {to se vi-stinskite, e dokazot, na 06.08.2008 novinarot od Bitola Bobi Siljanovski preku makedon-skoto radio, prva programa, vo vestite 15,30 ~asot (15,52 ~.), soop{ti, vkupno bile o`nieni 7.000 ha p~enica so 30.000 milioni toni. So ova se potvrduva, toj za javnosta uporno doka-ùva, toj esenski kulturi (p~enica i ja~men) seel 10.000 ha. Me|utoa, mesto toj da dobie od ravni~arskite povr{inite, a vakvi se onie od nego navedeni, vo prosek po 6.000 kg/ha, kako {to be{e pred nego, negoviot prosek e samo 4.286 kg/ha.


172


45. I kone~no, toj go upravuval i privatiziral Kobinatot so negovite soselani i rodnini Buf~ani, kade kako planinsko mesto ne e za zemjodelsko proizvodstvo, tuku samo gu{tersko. So niv toj se napravil, kako {to samo toj sakal. Ama ima u{te eden Mariovec, negov {kolski, agronom, koj se u~i napamet, toj samo toa moèl. Ovoj koga so Buf~anecot, gazda, razgovata telefonski, duri na oddale~enost 10 km, stoi prostum i vo stav mirno. Ako nekoj na gazdata mu mrdne, toj nego go brka od rabota. Od gazdata ovoj be{e postaven za dire-ktor na Fabrikata za dobito~na hrana s.Radobor, potoa stanal duri negov komercijalen. Se po kontrola. Me|utoa, kako {to na gazdata deti{te sinot deti{te vo ″Mlekara″ stanal tr-govski patnik i sinot na Mariovecot zarabotuva od mlekoto...

45. Negovi najbliski agronomi bile negovite soselani \or|i Vol~evski i Dim~e Asprovski. Prviot bil vo se so nego. So tekot na vremeto toj sfatil deka negoviot sosela-nec i negov gazda se storil samo li~no za sebe. Pa toj po~nal da se zalaga za pravdina. Iako celo vreme so svojot soselanec bil direktor, do pred nekoja godina, padnal vo milost i ne-milost, moral da si odi, da spasi {to moè da si spasi. Naprotiv, Dim~e Asprovski si ja sfatil i sprovel svinskata. Tokmu zatoa svinski si go pominal ìvotot. Celo vreme so gazdata bil direktor, kako svin~e ubavo nagraden: zel pari~na nagrada za vo penzija, kola... Ama i kolata ima svoja vrednost koja se izrazuva vo pari. I za ova gazdata ne platil danok. Pa zo{to toj na R.Makedonija da i plati danok: koj aramija pla}a danok ?

46. Vakvi pari~ni nagradi dobivaat i drugi, {to ja odreduva i dava samo gazdata, a negovite samovolija gi pokrivaat negovite izvr{niteli. Taka so gazdata i ovie slepi iz-vr{iteli go pla~kaat narodot, koj ne e nivni. 47. Gazdata gi brka od rabota onie koi ne gi saka. Toj kako netuka{en tuka{nite ne gi saka. Sledi vo Kombinatot izbrkanite tuka{ni od du{ata da gi mrazat netuka{nite. So vakvite zlostori toj sozdava razdor me|u narodot, tuka{ni i netuka{ni. Izbrkanite od ne-go kako tehnolo{ki vi{ok, koj se presmetuva i za vo penzija, e so danokot na site gra|ani, a ne na negovite vraboteni da rabotaat kako vojni robovi so rabotno vreme i teìna samo ka-ko toj {to saka. Toj so negovoto la`no bolno srce, samo da ne sluì vojska, nema da izdrì nitu eden den, kamoli so godini dodeka kutrite }e morat da si zaminat. Za ovie ne sledi ni-kakva nagrada, nitu i taa koja im sledi kako na sekoj smrtnik: ispra}awe na posmrtnite os-tatoci. Za negovite puleni se pla}a duri kako za posmrtna svadba, a takva samo toj od 1978 godina najpove}e ja zasluùva.

48.Se istakna, Kombinatot imal 27.000 ha, a vo javnosta se znae{e za 25.000 ha, {to be{e samo so cel so prinosite od razlikata na hektarite da se zgolemi prinosot po ha. Me-|utoa, tro{okot za proizvodstvo po ha be{e zgolemen za tolku procenti kolku {to bea za-skrieni ha (2000). Za ova da se potvrdi se kaà, deka Vladata ima{e predvideno Kombi-natot da odvoi povr{ini od site klasi i kako takvi da im bidat dodeleni na lica koi se ba-vat ili sakat da se zanimavaat so zemjodelsko proizvodstvo. Ovde Vladata be{e izigrana, gazdata- mo}nik im dal pove}e povr{ina otkolku {to bilo barano od Vladata. Tie povr-{ini imale najlo{a zemja, nikakva klasa, duri takva i ne postoi vo zemjodelskata klasi-fikacija. Povr{inite bile na kraevite na kombinatskite povr{ini, kade nemalo pati{ta itn. So ova se objasnuva, dosega nikoj ne gi izmeril povr{inite na Kombinatot. Tie se mno-gu pove}e od prikaànite. Tokmu zatoa so niv mnogu pove}e se laè dràvata, mnogu pove}e se pla~ka narodot. 49. Dràvata dodeluva{e premija za zemjodelsko proizvodstvo. Me|utoa, so nea la-`no se zgolemuva{e prinosot. Pak, koga toj stana gazda, taa cela se prisvojuva, i toa bez da bide la`no zgolemeno proizvodstvoto po ha zemjodelska povr{ina. Ova govori za mo`no-sta, laèweto so prinosot i povr{inite se ogromni. A pri toa se pla~ka samo narodot. 50. Dràvata dodeluva{e i dodeluva premija. Nejzinata cel be{e, i e strogo odrede-na, i toa samo za unapreduvawe na zemjodelskoto i sto~arskoto proizvodstvo. Me|utoa, toa ima obraten trend. Ova ni objasnuva, deka premijata nema namenska primena. Tokmu zatoa taa se pla~ka i stanuva sopstvenost na gazdata. Taka toj mesto so nea da go unapredi, {to

173

zna~i zgolemi, proizvodstvoto, toj si go unapreduva, zgolemuvam pla~kaweto na narodot, koj nikoga{ ne bil negov: od ovoj slabosrcev ubiec se uni{teni i likvidirani lica so ~eli~ni srca. 51. I kone~no, kako se pla~ka narodot e dokaz so cenata na mlekoto. Dràvata im odredi cena na mlekoto, so koja mlekoproizvoditelite bea zadovolni, se po~na da se razmi-sluva za zgolemuvawe na brojot na kravi, duri so povisoka mle~nost... Kako {to Mlekarite vo dràvava gi pla~kaa farmerite, kako {to gazdata od 1978 godina go pla~ka{e sto~ar-stvoto vo polza na negovoto ekstezivno i nedohodovno p~eni~no- ja~menovo proizvodstvo, potpolen laik za dohodovno proizvodstvo kako {to e mlekoproizvodstvoto..., v~era mleko-proizvoditelite protestiraa, zatoa {to Mlekarite me|usebno se dogovorile da go uni{tat mlekoproizvodstvoto, koe ne e nivno. Ova be{e povod {to pod to~ka 28. istaknav, mleka-rata da bide akcionersko dru{tvo na mlekoproizvoditelite, a ne na zelena{ite, koi ni ja uni{tuvaat dr`vava.

52. Izme}arot na gazdata Bone Pala{evski, slabiot student so zvawa so polamatura do magister i so matura do doktor, plateni od gazdata, direktor na Institutot za sto~ar-stvo- Skopje, neizjavi stru~no, stru~no potvrdeno, tuku toj govori za razlikata koja bila ogromna od ona predvidena od Vladata i dadenata od Mlekarite. Zna~i, gazdata go pla~ka narodot za 9000 i pove}e ha, so priznati tro{oci koi se dovolni da se poseat site postoe-~ki povr{ini. Pa od prikaànite hektari 100% pari se upotrebuvaat da se preflat na privatni smetki, so koi se kupuvaat akcii i se drugo {to saka gazdata, srcesakatiot, koj mnogu srcevito go osakati i opla~ka narodot.

Takva sudbina gi zadesila bitol~anite i po{iroko bitolsko... 01.09.2008 D- r Risto Ivanovski B i t o l a Ul.Mihajlo Andonovski br. 6/21 Bitola″. Isto taka, na 01.01.2008 do Premierot isprativ predmet: Ispra}awe na krivi~na prijava i za istoto mu objansnav. Dobiv od odgovor od ″Vlada na Republika Makedonija Kancelarija na Pretsedatelot na Vladata Br. 07-2198/ 5 Skopje, 16.09.20008 Do: G-din Risto Ivanovski ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola

Predmet: Odgovor na Va{ dopis Po~ituvani g-din Ivanovski, Imaj}i ja predvid sodrìnata na Va{iot dopis, Ve izvestuvame deka soglasno

Ustavot na Republika Makedonija, Vladata na Republika Makednnija kako nositel na izvr-{nata vlast, nema nadle`nost da utvrduva ne~ija krivi~na odgovornost.

Istovremeno, Ve informirame deka edinstveno nadleèn da postapuva po podnese-nite krivi~ni prijavi e Javnoto obvinitelstvo, koj soglasno Ustavot na Republika Make-donija i Zakonot za Javno obvinitelstvo e edinstven i samostoen dràven organ koj gi goni storitelite na krivi~nite dela i na drugi so zakon utvrdeni kaznivi dela.

Vo taa smisla, Ve upatuvame dopolnuvaweto na krivi~nata prijava da go podnesete do nadle`noto Osnovno javno obvinitelstvo- Bitola.

Vi blagodarime na razbiraweto. So po~it, Kancelarija na Pretsedatelot na Vladata″, potpis. 6.6.6.6. Za da se potvrdi mo}nosta na makedonomrazecot Vangel Gaga~ev,e dokazot {to toj

so organite na dràvata mi nanese ogromno zlo. Vo prilog e problem so na{ata semejna ku-}a. Na 30.06.1999 isprativ predmet:

″Do: Naroden pravobranitel na Republika Makedonija Od: Risto Ivanovski, ul. ′Mihajlo Andonovski′ br. 6/21 Bitola... Predmet: Barawe za ispituvawe na fakti~kata sostojba po Re{enie br. 31-1471 od

26.05.1999 od Vtorostepenata komisija na Vladata R.M. Vo 1994 godina sosedot Stev~e Stan~evski (′Rie~ka′ br. 7 Bitola) podigna traen ob-

jekt. Za nego Podra~nata edinica na Min. za urbanizam i grade`ni{tvo Bitola, ima done-seno zapisnik, re{enie i zaklu~ok za urivawe. Do denes, urivaweto ne e izvr{eno. Toj obje-kt e od ju`na strana na na{ata ku}a (ul. ′Rie~ka′ br. 9 Bitola), a sega od zapadna strana, na istoto lice, Penka Matovska, referent pri Podr~nata edinica na Min. za urbanizam i gra-

174

de`. mu izdava ′uslovi za gradba′ bez da ja utvrdi fakti~kata sostojba. A, za da se ispolneti tie uslovi, nie }e mora da go urnime postonie }e mora da go urnime postonie }e mora da go urnime postonie }e mora da go urnime postoe~kiot yid od ku}ata koj e so vekovi na isto mesto e~kiot yid od ku}ata koj e so vekovi na isto mesto e~kiot yid od ku}ata koj e so vekovi na isto mesto e~kiot yid od ku}ata koj e so vekovi na isto mesto (!?)(!?)(!?)(!?), nego da go pomestime 60 sm. kon istok za da se ispolnat uslovite za da moè da gradi so-sedot Stev~e Stan~evski. Bez utvrduvawe na fakti~kata sostojba, Vtorostepenata komisija na Vladata go odbi àlbenoto barawe i sega toj predmet se nao|a vo Vrhovniot sud. Ako Vr-hovniot sud gi potvrdi ′dokazite′ na Penka Matovska, koja postapuva{e po predmetot, }e mo-ra da se urne yidot i toj da se pomesti 60 sm. kon istok za da se zadovoli nejzinoto re{enie. Risto Ivanovski (potpis, R.I.) 30.06.1999 g. Bitola″.

″Republika Makedonija NARODEN PRAVOBRANITEL NP Br. 07- 731/99 05.08.1999 godina Skopje Predemet: Izvestuvawe Vo vrska so Va{ata prestavka podnesena do Narodniot pravobranitel koja se odne-

suva na podigawe na traen objekt od strana na Sosedot, Ve izvestuvame za slednoto. Po razgleduvawe na prestavkata Narodniot pravobranitel utvrdi od Va{ite navodi

deka se raboti za postapka koja se vodi pred sudski organi, odnosno deka predmetot se nao|a na odlu~uvawe pred Vrhovniot sud na Republika Makedonija.

Spored ~len 98 od Ustavot na Republika Makedonija, sudovite se samostojni i neza-visni vo odlu~uvaweto, a spored ~len 14, stav 2 od Zakonot za sudovite, pri odlu~uvaweto vrz sudovite ne moè da se vr{i kakvo i da e ograni~uvawe, vlijanie, pottiknuvawe, priti-sok, zakana ili me{awe direktno ili indirektno od koj i da e subjekt i poradi koja i da e pri~ina. Spored ~len 14 od istiot Zakon, sudijata donesuva nepristransni odluki vrz osno-va na slobodna ocena na dokazi i primena na zakoni.

Soglasno ~len 2 od Zakonot za narodniot pravobranitel, Narodniot pravobranite e nadleèn da gi {titi ustavnite i zakonskite prava na gra|anite koga im se povredeni od organite na dràvnata uprava ili od drugi organi i organizacii {to imaat javni ovla-stuvawa. Pritoa, Narodniot pravobranitel nema ovlastuvawe da ja ocenuva ispravnosta na rabotata na sudovite nitu da gi menuva nivnite odluki.

Spored ~len 11 od Zakonot za narodniot pravobranitel (′Slu`ben vesnik na RM′ br.7/79), Narodniot pravobranitel ne postapuva po predmetite za koi e vo tek sudska po-stapka.

So ogled na toa {to vo konkretniot slu~aj se raboti za postapka koja se vodi pred sudskite organi, Narodniot pravobranitel ceni deka nema mesto za negovo postapuvawe po-radi {to ja otfrla prestavkata.

Imeno, spored ~len 11 i ~len 16, alineja 3 od Zakonot za narodniot pravobranitel, Narodniot pravobranitel }e ja otfrli pretstavkata ako od podatocite {to mu stojat na ra-spolagawe proizleguva deka predmetot e vo postapka pred sudski organi.

KE/NK Naroden pravobranitel Branko Naumoski″, potpis. Na 12.08.1999 isprativ predmet: ″N.P.Br. 07-731/09 od 05.08.1999 NARODEN PRAVOBRANITEL SKOPJE Predmet: Odgovor na Va{e izvestuvawe. Na 30.06.1999 Vi isprativ moj predmet za ispituvawe na fakti~kata sostojba po re-

{enie br. 31-1471/1 od 26.05.1999 od Vtorostepenata komisija na Vladata na R.Makedonija. Bidej}i Komisijata na Vladata e organ na dràvnata uprava, {to se sovpa|a vo soglasnost so ~lenot 2 od Zakonot za narodniot pravobranitel, jas go isprativ moeto barawe. Tokmu toa Vie vo Va{eto pismo kako predmet NP.Br.07-731 od 05.08.1999 mi go izvestuvate.

Zna~i, moeto barawe e da mu pomognite na Sudot za napravenata nepravda od Mini-sterstvoto za urbannizam i grade`ni{tvo- Podra~na edinica, koe kako nadle`no za izdava-we dozvoli za gradba na objekt e dol`no:

1. Da ja ispita fakti~kata sostojba i 2. Da bara dozvola za gradba od sosedot.

175

Podra~nata edinica gi izlaga Komisijata na Vladata po osnova deka ne e utvrdena fakti~kata sostojba i ne e barana dozvola od nas kako sosed, za{to e najneophodno za da se dobie dozvola za gradba.

Tokmu zaradi ovie zloupotrebi na Podra~nata edinica jas kako gra|anin se obrativ i toa go povtoruvam so ovoj predmet da postapite spored Zakonot vo za{tita na samovo-lijata na dràvniot organ, Vie da mu pomognete na Sudot toj da ne bide izlagan, kako {to dosega bea izlagani dosega{nite komisii

Vo nade` da se prifati mojot predmet i postapi spored Zakonot se zablagodaruvam i Ve pozdravuvam. 12.08.1999 Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola″. NIKAKOV ODGOVOR OD NARODNIOT PRAVOBRANITEL

Deka Vrhovniot sud na R.Makedonija i Narodniot pravobranitel ne bile narodni, tuku samo edno partiski, se potvrdi so postapkata {to ja napravi i samiot sosed. Toj go ku-pil siot gradeèn materijal, koj bil donesen za da zapo~ne podignuvaweto na negoviot ob-jekt. Bidej}i nie na{ata ku}a ne moèvme kon istok da ja pomestime, nitu sakavme yidot da go ru{ime, koga toj se ubedi, tamu nemalo mesto za gradewe drug grade`, za{to raspravale i Vrhovniot sud so Narodniot pravobranitel, od koi moite predmeti bea odbieni, se potvrdi: TIE NIKOGA[ NE BILE NARODNI. Toj pobaral i dobil dozvola da gradi vo negoviot dvor. Grade` izgradil... ″MINISTERSTVO ZA TRANSPORT I VRSKI GRADE@EN INSPEKTORAT ZA GRADE@NI[TVO I URBANIZAM- SKOPJE

OP[TINA BITOLA - PODRA^NA EDINICA GRADE@NI[TVO I URBA-NIZAM- BITOLA

Predmet: Neizvr{eno Re{enie i zataen predmet. Do denes ne e sprovedeno Re{enie Up.br.2-15/263 od 11.04.1994, a se raboti za podi-

gnat objekt bez dozvola i na tu| prostor na ul. Rie~ka br. 9 i toa od strana na sosedot na ul. Rie~ka br. 7. Pa taka toj kako traen objekt do denes si ja obavuva svojata namena,

Isto taka, drugiot sosed na ul. Rie~ka br. 11, na drugiot yid ima podignato traen ob-jekt bez dozvola itn. Potoa toj istiot ku}en yid go ru{il, {to be{e povod na{ata ku}a po-brgi da se raspadne. Samo taka toj ja promenal fakti~kata sostojba. Ova nego ne mu be{e dovolno, toj za da go prisvoi na{iot prostor, na mesto na ru{eniot yid podignal nov, no ne kako {to be{e, tuku so pogolema dlabina, kako {to toj si sakal. Za ova na 30.12.2005 so pre-pora~ano pismo i se javivme na Podra~nata edinica vo Bitola. So toa zamislata da se pro-meni fakti~kata sostojba toj celosno ja ostvaril.

Tokmu poradi ovie nerazre{eni sporovi, ku}ata so dvorniot yid se raspa|aat, so {to sme spre~eni da prezemime grade`ni zafati itn.

Vo vrska so na{iot predmet ′Neizvr{eno Re{enie i zataen predmet′, redovno i se-koj godina, Vi se obra}ame.

Vo nade` da se prevzemat pravni dejstvija, se zablagodaruvame. 25.01.2008 Risto Ivanovski B i t o l a Ul. Mihajlo Andonovski br. 6/21 Bitola″.

Kako po norma Vrhovniot sud predmetot go potvrdi, i severniot sosed go ru{i se-verniot yid i toj vleze vnatre vo na{iot imot, kako {to vleze od jug navedeniot sosed. Bi-dej}i Ministerstvoto za urbanizam i grade`ni{tvo ni{to ne prevzema, nie ni{to ne mo-èvme da napravime, ku}ata i nadvore{niot yid od istok se raspa|aat. Ju`niot sosed na Stev~e Stan~evski,sopstvenik na bitolskata televizija ″Orbis″ vo avgust i septemvri 2008 godina ja prikaùva na{ata ku}a, kako bitolski problem, a ne ona {to toj pravi...

7.7.7.7. Mojata ponatamo{na borba za mojata obespravenost ja prodolìv na 22.09.1997 na tek toga{ osnovan ″Republi~ki javen pravobranitel-Skopje. @ A L B A

Kako kandidat za generalen direktor na ZK ′Pelagonija′- Bitola dràvniot nepri-jatel neznalica i aramija Vangel Gaga~ev mi montira sudski proces so neobrazovani i ne-pismeni lica. Zatoa premierot prof.dr. Nikola Klusev formira svoja komisija. Taa soop-{ti deka sudskiot proces e bez fakti i dokazi. Toa nemu ne mu pre~e{e da mi izre~e dis-ciplinska merka prestanok na raboten odnos. Tokmu zatoa sum bez raboten odnos od 21.05.

176

1991. Toa be{e mo`no koga go potkupil pravosudstvoto so dràvni sredstva i toa ne gi pri-znava{e moite svedoci, mi gi odzede pravoto da izemam sudii, sudiite koi re{avaa vo moja polza bez moe znaewe gi izemaa, vo presudite i re{enijata postoi samo edna stranka tuè-niot ZK ′Pelagonija′, {to e drskost i neu~tivost i vo sekoj rasprava go kinea dokazot od premierot prof. d-r. Nikola Klusev i nikade ne be{e naveden kako toj da nepostoi.

Kako potkrepa deka nema dokazi i fakti e re{enieto za vremena merka, re{enijata na Op{tinskiot sud- Bitola kade stoi nema dokazi i fakti- li~na presmetka so Vangel Ga-ga~ev, toa be{e potvrdeno od Okru`niot sud- Bitola pove}e pati. Kako dokaz za podmite-nosta na pravosustvoto e navodot od Vrhovniot sud- Skopje vo koe se gleda deka nema dokazi i fakti, kako i Vrhovniot sud go obvini Okru`niot sud deka toj ne si ja obavil svojata ra-bota.

Ovoj proces trae{e dolgo zaradi negoviot prvbratu~ed ′sudija′ Vangel Gaga~ev, koj kako okruèn sudija se izìvuva{e, {to go prodolì i vo Vrhovniot sud- go drè{e mojot predmet vo negovata fioka so godini. Koga direktorot Vangel Gaga~ev postana sovetnik na SDSM za Bitola negovata partija dade nalog da se donese kone~no re{enie vo koe stoi sa-mo edna stranka ZK ′Pelagonija′- Bitola. Pri toa istite sudii vo ova re{enie si go negi-raa prethodnoto, {to zna~i pokaùvaat svoja sila.

Kako potkrepa na izloènoto e i sledniot dokaz: so ist predmet P.br.987/91 bevme ostraneti od rabota jas i Kitan Min~evski. Iako Ki-tan be{e obvinet so pove}e i pote{-ki dela, sudot go oslobodi i toj e ponatamu na isto rabotno mesto. Toa zna~i samovolijata se do izraz. Za se gore navedenoto sum pi{uval pove}e pati vo ′Delo′.

Po odbivaweto na mojata revizija od Vrhovniot sud- Skopje mojot predmet go ispra-tiv do Javnoto obvinitelstvo na Makedonija. Toa se oglasi kako nenadle`no soglasno ~l. 401 od ZPP i so predmet go.br.32/97 od 05.06.1997 mi gi vrati moite dokumenti.

22.09.1997 @alitel D-r Risto Ivanovski...″. ″Republika Makedonija NARODEN PRAVOBRANITEL Br. 24/1 15.01.1998 godina Skopje DO RISTO IVANOVSKI Ul.Mihajlo Andonovski br.66/21 B-la PREDMET: Pokana za razgovor VRSKA: Na{ broj 73/1/97 Vo vrska so Va{ata prestavka dostavena do Narodniot pravobranitel Ve molime da

dojdete na razgovor zaradi odredeni ukaùvawa vo prestavkata. Za terminot na razgovorot da se javite na tel. 224- 576 so cel da se dogovorime za

najpogodno vreme za odrùvawe na razgovor. /DV Zamenik na Narodniot pravobranitel Suzana Saliu″,potpis. Na plikot sum zapi{al, pismoto bilo primeno na 20.01.1998, a raspravata bila na

27.01.1998 godina. A toga{ taa go negira{e predmetot na Komsijata, {to ja oformil pre-mierot prof. d-r Nikola Kluzev, zatoa{to spored nea, taa bila partiska na VMRO- DPMNA, iako taa kako Albanka so nejzina partija bila vo koalicija so SDSM, koi koali-ciski vojuvale...

Vo prilog e plikot na pismoto pod Br.NP-24/02 od 02.02.1998, so tekst od Baraweto od 14.07.2008, {to e navedeno na strana 25:

″Republika Makedonija NARODEN PRAVOBRANITEL Br. NP-24/2 02.02.1998 godina Skopje Do Risto Ivanovski ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola PREDMET: Dostavuvawe na odluka Vo prilog Vi ja dostavuvame Odlukata na Narodniot pravobranitel vo vrska so

Va{ata prestavka br.73/1/97 donesena na 28.01.1998 godina, podnesena na 01.12.1997 godina. Zamenik na narodniot pravobranitel Suzana Salihu″. ″Republika Makedonija NARODEN PRAVOBRANITEL NP Br. 07- 731/99 24.08.1999 godina Skopje Do: Risto Ivanovski ul. ′Mihajlo Andonovski′ br. 6/21 Bitola Predmet: Izvestuvawe

177

Vo vrska so povtorno dostavenata prestavka do Narodniot pravobranitel Ve izve-stuvame deka Narodniot pravobranitel ne e ovlasten da se me{a vo rabotata na sudot, od-nosno Narodniot pravobranitel, spored Ustavot i Zakonot za narodniot pravobranitel, svoite raboti gi vr{i vo ramkite na Ustavot i zakonot. Spored toa, Narodniot pravo-branitel ne moè da prezema dejstvija nadvor od negovite ustavni i zakonski ovlastuvawa, a kako {to Vi navedovme vo prethodniot odgovor, spored Zakonot Narodniot pravobra-nitel ne postapuva po predmetite za koi e vo tek sudska postapka i ne moè da vlijae na ra-botata na sudot.

Ponatamu, spored ~len 13 od Zakonot za narodniot pravobranitel, prestavkata po-kraj li~nite podatoci na podnesitelot treba da gi sodrì okolnostite, faktite i dokazite vrz koi se temeli prestavkata. Vo prilog na Va{ata prestavka ne se dostaveni nikakvi do-kazi vrz koi ja temelite Va{ata prestavka.

Voedno, Ve izvestuvame deka dokolku Vrhovniot sud na Republika Makedonija ja pr-ifati Va{ata tu`ba, a nadle`nite organi ne postapat po presudata na Vrhovniot sud, mo-ète povtorno da se obratite do Narodniot pravobranitel zaradi prezemawe na soodvetni merki prema nadle`nite organi zaradi postapuvawe po ukaùvawe na Sudot. NK Naroden pravobranitel Branko Naumoski″, potpis so pe~at.

Poradi mojata ponatamo{na obespravenost na 10.09.2001 se obrativ do: ″Republika Makedonija Naroden pravobranitel Skopje

Predmet: Prestavka Kako kandidat za direktor vo 1990 godina na ZK ′Pelagonnija′- Bitola i kandidat

za pratenik na VMRO- DPMNE vo 1991 godina mi se montira 100% sudski proces od dire-ktorot na ZK ′Pelagonija′- Bitola Vangel Gaga~ev i aktivist na SDSM. Za potvrda deka nema dokazi i fakti e predmetot od Kabinetot na pretsedatelot na Izvr{niot sovet na SRM od 03.05.1991. Ovoj predmet od sekoj sudski postapok be{e uni{tuvan, a jas morav na-hnadno da go priloàm. Tokmu zatoa jas ostanav bez raboten odnos od 20.05.1991.

Jas morav da go izgubam sudskiot proces oti jas bev proglasen neprijatel na Egej-cite. Zatoa najaktivni bea prvite bratu~edi na direktorot, bra}a, dvata Egejci od isto se-lo Buf, Vangel Gaga~ev i negoviot brat Gaga~ev, pa mene me likvidiraa kako Vardarec dva-jca sudii Egejci: Risto Georgievski i Branko Cokinski. Za potvrda deka spored se se odvi-va{e po pora~ka e dokazot, deka jas protiv sudiite podnesov krivi~ni prijavi, kako i pro-tiv direktorot Vangel Gaga~ev, od Okru`noto obvinitelstvo se javuva{e Egejecot Pr~kov-ski. Zatoa jas go izgubiv pravoto da izemam sudii, a bez moe znaewe sudiite koi re{avaa vo moja polza bez izemeni. Od nastanatata sostojba od 13 sudski odluki jas izgubiv 7 : 6. Samiot rezultat govori deka sudskiot spor 100% bil montiran. Toa se potvrduva i so toa, deka so mene so ist predmet i ista àlba bevme izbrkani i se sudevme so akterot za sobirawe na potpisi i odvojuvawe na Sviwarska farma kako posebna rabotna edinica kako {to be{e porano, zna~i sudskiot proces be{e sindikalen. Toa be{e porane{niot rakovoditel na fa-rmata Kitan Min~evski. Iako toj be{e optuèn za pove}e i pote{ki dela, toj be{e vraten na rabota, go primi svoeto obe{tetuvawe, a predmetot prodolì da se vodi samo za mene i toa kako neprijatel na Egejcite. So ovoj predmet Vie ste zapoznati, so Va{ predmet br. 24- 2 od 02.02.1998: vie ne ste bile nadle`ni, oti ne se ′rabotelo za povreda na osnovnite slo-bodi i prava na ~ovekot i gra|aninot′.

Ama kako neprijatel na Egejcite jas sum nepoèlen vo Univerzitite vo dràvata, iako samo jas gi ispolnuvam uslovite da bidam izbran nastavnik vo niv: jas sum rabotel na-u~en sorabotnik 4 godini vo Germanija, sum doktoriral vo Avstrija, imam samostojni tru-dovi objaveni von R.Makedonija, imam objaveno kniga Ishrana na govedata i tri istoriski knigi. Naprotiv, primenite kandidati so konkurs se so interni disertacii so istoriski temi za matura, nemaat izdadeno nieden u~ebnik i kniga, nemaat objaveno samostojni trudo-vi i nivnite pisarii se zedni~ki: na takov na~in go izigruvaat zakonot i {kolstvoto.

Seto ova proizleguva deka recezenti se Egejci: Nikola Popovski i Ta{ko Tokov-ski. Ova go pravat kako Egejci, potkupeni od direktorot, li~na odmazda oti za nivnoto ne-poznavawe imam objaveno trudovi i napisi, kako i so moeto likvidirawe tie pravat pro-ekti i gi materijaliziraat svoite nepoznavawa. Vo ovaa uni{tuva~ka ekipa pripa|a i vete-rinarniot lekar Boris Angelkov vo Vi{ata zemjodelska {kola-Bitola, vo koja od nego ne

178

moàm da bidam primen, a toj ne e Egeec: jas sum negov prijavuva~ za negovite direktni {teti vo sto~arstvoto. Site ovie ne smeat da se bavat so sto~arska dejnost, a tie se gla-vnite nositeli na uni{tuvaweto na sto~arstvoto.

Kako Egejci, moi neprijateli se: direktorot na Institutot za veterinarstvo \or|i Mickovski, direktorot na Institutot po sto~arstvo Apostol Cilevski, nastavnikot i mi-nister Eftim An~ev, pretsedatel na nastavni~kiot sovet na Zemjodelskiot fakultet Lazo Sivakovski itn.

Tokmu poradi mene vo 1990 godina ne se izvr{i izbor po sviwarstvo na Zemjodel-skiot fakultet, do denes nema nastavnik i ne se potpolnuva. Sledi 1995, 1996 itn. Jas ne sum primen po govedarstvo a e primeno interno lice veterinaren tehni~ar Atanas Trajkovski: ovoj ve~erno zavr{il fakultet, magistriral i doktoriral a nema{e nieden trud. Po vtor-pat od 1999 godina e objaven konkurs, do denes se mol~i. Ova e dokaz za samovolijata na Fa-kultetot. Isto taka, toa be{e i vo Institutot za sto~arstvo za istiot predmet koga be{e primen Bone Pala{ovski, moj pot~inet. Toa se povtori za izborot za predmetot po ov~ar-stvo, a be{e primen Vladimir Xabirski. Inaku, pri site izbori, nastavnikot kaj koj se pr-omovira, istiot se javuva i kako recezent, {to e sprotivno na zakonot za visokoobrazo-vanie.

Istoto vaì i za Veterinarniot fakultet: jas bev odbien po ishrana, a e izbrano lice Riste Prodanov koe nikoga{ ne se bavelo so ishrana, {to prodolùva do denes. Po sto~arstvo e izbran propadnatiot student Mihajlo Adamov, a jas odbien. Vakvata postapka im e vo interes na recenzistite, oti tie na takov na~in se voda~i vo sto~arstvoto vo drà-vata, taa be{e samo pred Kosovo vo SFRJ, a sega e samo pred Albanija vo Evropa. Dràvata strada, a profitiraat akterite, materijaliziraj}i gi svoite nepoznavawa.

Vo nade` da se po~ituva pravdata i prekinam da bidam bez raboten odnos od 20.05. 1991, se zablagodaruvam.

D- r Risto Ivanovski ul. Mihajlo Andonovski br. 6/21 Bitola″. ″Republika Makedonija NARODEN PRAVOBRANITE NP.Br. 07- 830/01 18.09.2001 Skopje Do: Risto Ivanovski ul. Mihajlo Andonovski br.6/21 BITOLA Predmet: Izvestuvawe Po~ituvani gospodine, Vo vrska so Va{ata prestavka vo koja naveduvate deka kako vraboten vo ZK ′Pelago-

nija′- Bitola na 20.05.1991 god. Vi prestanal rabotniot odnos, a voedno barate Narodniot pravobranitel da prezeme soodvetni dejstva so cel povtorno da zasnovate raboten odnos, Ve izvestuvame za slednoto:

Soglasno ~len 10 od Zakonot za naroden pravobranitel (′Slu`ben vesnik na RM′ br. 7/97), Narodniot pravobranitel vo vr{eweto na svojata funkcija prezema dejstva za koi e ovlasten so ovoj zakon zaradi za{tita na ustavnite i zakonskite prava na gra|anite povre-deni od strana na organite i organizaciite {to imaat javni ovlastuvawa.

Od navodite vo prestavkata proizleguva deka Vie ne se poplakuvate na rabotata na organite na dràvnata uprava i od drugi organi i organizacii {to imaat javni ovlastuva-wa, tuku barate prezemawe soodvetni dejstva so cel povtorno da zasnovate raboten odnos, za {to Narodniot pravobranitel nema nadle`nost da postapuva.

Vo smisla na seto pogore izneseno Narodniot pravobranitel Ve izvestuva deka na konkretniot slu~aj nema mesto za pokrenuvawe na postapka poradi {to soglasno ~len 16, alineja 1 od Zakonot za narodniot pravobranitel ja otfrla Va{ata prestavka i istata se smeta za zavr{ena.

MH/QI Naroden pravobranitel Branko Naumoski″. Zna~i, Branko Naumoski se javil samo za negoviot zlo~ine~ki predmet, koj samo si

go dopotvrdil. Me|utoa, nema nieden zbor za Univerzitite, koi stanale sopstvenost na vr-abotenite, kako nivno nasledno samoupravno pravo. So toa {to tie bile i ostanele samo dràvni, zlostorot e ogromen. Ama toj bil i na Branko Naumoski so mnogu drugi kako nego

″Republika Makedonija Naroden pravobranitel Skopje Predmet: Odgovor na Va{ predmet br.07- 830/01 od 18.09.2001.

179

So mojata prestavka se obrativ za da se pomogne vo odnos na obespravenosta od strana na Pravosudstvoto i Univerzitete vo R.Makedonija. Zatoa prestavkata se sostoi od dva dela:

1. Povtoruvawe na maratonskiot sudski spor, koj 100% be{e montiran. So toa sakav da gi povratam site svoi prava povrzani so vrabotuvaweto. Toa moè da se napravi so Va{a pomo{ pred sudovite vo dràvata.

2. Vrabotuvaweto vo Univerzitetite vo Skopje i Bitola, za koi gi ispolnuvam uslo-vite. Ne samo toa, samo jas gi ispolnuvam so nau~no zvawe dobieno vo Germanija i Avstrija, so svoj u~ebnik, tri objaveni istoriski knigi i samostojni trudovi. Vi poso~iv, deka pora-di mene od 1990 godina predmetot nema nastavnik i po vtor predmet se objavi konkurs vo 1999 godina za kogo se mol~i, bez da se odgovori na moite predmeti.

Vo nade` da se po~ituva ~ovekovoto pravo, zakonite i da mi se izleze vo presret, se zablagodaruvam. 21.09.2001 D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21...″.

″Republika Makedonija Naroden pravobranitel Skopje Predmet: Moja àlba za od 18.09.2001 br. 07- 830/01 Na 10.09.2001 vi isprativ prestavka- àlba, a od Vas dobiv odgovor so br. 07- 830/01

od 18.09.2001. Nezadovolen od Va{iot predmet, jas se javiv so moj sleden predmet od 21.09. 2001. Bidej}i na toj ne be{e odgovoreno se àliv do Evropskata komisija vo Brisel, i taa mi soop{ti na den 13.11.2001:

Na 09.april 2001 godina na{ata dràva go potpi{ala dogovorot za stabilizacija i asocijacija, so koj taa se obvrzuva da gi po~ituva demokratskite principi i ~ovekovite pr-ava. Ova bilo preduslov za ponatamo{noto izgraduvawe na odnosite me|u na{ata zemja i Evropskata zaednica.

Mojata àlba se odnesuva{e na povtoruvawe na montiraniot sudski proces, koj 100% be{e privatiziran, i vrabotuvawe na instituciite, navedeni vo mojot predmet: po-stoi slobodno mesto od 1990 godina predmet sviwarstvo.

Vo nade` da se po~ituvaat moite ~ovekovi prava, se zablagodaruvam. 30.11.2001 D-r Risto Ivanovski ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola″.

″Republika Makedonija NARODEN PRAVOBRANITEL NP Br. 07- 830/01 17.01.2002 godina Skopje Do: Risto Ivanovski ul. Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola. Predmet: Izvestuvawe Vo vrska so Va{ite dopisi vo koi reagirate na Izvestuvaweto pod gorniot broj od

18.09.2001, Ve izvestuvame slednoto. Narodniot pravobranitel soglasno ~len 10 od Zakonot na narodniot pravobranitel

(′Slu`ben vesnik na RM′ br.7/97) vo vr{eweto na svojata funkcija prezema dejstva za koi e ovlasten so svoj zakon zaradi za{tita na ustavnite i zakonskite prava na gra|anite povre-deni od strana na organite na dràvnata uprava idrugi organi i organizacii {to imaat javni ovlastuvawa.

Od navodite vo Va{ite dopisi vo Va{ite dopisi proizleguva deka Vie ne se po-plakuvate na rabotata na organite na dràvnata uprava i od drugi organi i organizacii {to imaat javni ovlastuvawa, tuku barate da prezememe soodvetni dejstva so cel povtorno da zasnovate raboten odnos vo ZK ′Pelagonija′- Bitola, za {to Narodniot pravobranitel nema nadle`nosti da postapuva. (Nikade ne se navedeni Univerzitetite,R.I.)

Ova od pri~ina {to soglasno odredbite od ~len- 9, stav 1 od Zakonot za rabotnite odnosi (′Slu`ben vesnik na RM′ br.4/94, 14/95, 53/97, 59/97, 25/2000, 3/2001 i 50/2001), odluka za zasnovawe na raboten odnos donesuva rabotodavecot, organot ili rabotnikot kogo toj }e go ovlasti.

Vo odnos na delot od Va{ite navodi vo koi se poplakuvate na sudskata odluka, pa vo taa smisla barate da prezeme dejstva vo smisla na povtoruvawe na sudskata postapka Vi ukaùvame na slednoto.

Narodniot pravobranitel nema zakonski ovlastuvawa da gi preispituva sudskite odluki.

180

Ova od pri~ini {to soglasno ~len 2 od Zakonot za sudovite (′Slu`ben vesnik na RM′ br.36/95), sudovite se samostojni i nezavisni dràvni organi koi sudat vrz osnova na Ustavot, zakonite i me|unarodnite dogovori ratifikuvani vo soglasnost so Ustavot i ja obezbeduvaat prime-nata na pravoto i za{titata na ~ovekovite slobodi i prava.

Ponatamu, soglasno ~len 16.stav 3 od Zakonot za sudovite, sudskata odluka moè da ja menuva ili ukinuva samo nadleèn sud i vo postapka propi{ana so zakon. Od druga strana soglasno ~len 11 od Zakonot za narodniot pravobranitel ne postapuva po predmetite za koi e vo tek sudska postapka.

Imaj}i go predvid seto pogore izneseno Narodniot pravobranitel u{te edna{ Ve izvestuva deka po povod Va{ata prestavka nema mesto za pokrenuvawe na postapka.

MH Zamenik naroden pravobranitel Qup~o Ivanovski″. ″Republika Makedonija NARODEN PRAVOBRANITEL O M B U D S M A N Republic of Macedonia

NP.Br. 07- 204/02 18.03.2002 god. Do: Risto Ivanovski ul. ′Mihajlo Andonovski′ br. 6/21 Bitola PREDMET: Izvestuvawe Po~ituvani gospodine, Vo Va{ata prestavka dostavena do Narodniot pravobranitel naveduvate deka od

1992 godina vodite raboten spor za povtorno zasnovawe na raboten odnos i postapkata po Va{ predlog za povtoruvawe na postapkata podnesen na 20.09.2001 godina e vo tek pred Ape-lacioniot sud Bitola, poradi {to barate intervencija na Narodniot pravobranitel za os-tvaruvawe na Va{ite prava.

Vrz osnova na navodite vo prestavkata Ve izvestuvame deka Narodniot pravobrani-tel, soglasno ~len 11 od Zakonot za narodniot pravobranitel (′Slu`ben vesnik na RM′ br.7/97) ne postapuva po predmeti za koi e vo tek sudska postapka. Voedno, Ve izvestuvame deka, soglasno ~len 98 od Ustavot na Republika, sudovite se samostojni i nezavisni i sudat vrz osnova na Ustavot, zakonite i me|unarodnite dogovori ratifikuvani vo soglasnost so Ustavot. Vo ~len 14 od Zakonot za sudovite (′Slu`ben vesnik na RM′br.36/95) e predvideno deka sudijata donesuva nepristrasni odluki vrz osnova na svoja slobodna ocena na dokazite i primena na zakonot i pri odlu~uvaweto vrz sudijata ne moè da se vr{at kakvi i da se ograni~uvawa, vlijanija, pottiknuvawa, pritisok, zakana ili me{awe direktno ili indire-ktno, od koj i da e subjekt i poradi koja i da e pri~ina. Soglasno ~len 11 od Zakonot, se za-branuva sekoj oblik na vlijanie vrz sudijata vo vrska so sudeweto.

So ogled na takvata zakonska postavenost, Narodniot pravobranitel vo konkret-niot slu~aj nema mo`nosti da prezeme dejstvija vo funk-cija na ostvaruvawe na Va{ite ba-rawa izneseni vo prestavkata, odnosno ne moè da se vme{a vo tekot na postapkata pred Apelacioniot sud Bitola nitu da gi ispituva donesenite sudski odluki ili da vr{i nivno tolkuvawe ili da bara od drug organ ili od sudovite da vr{at nivno tolkuvawe ili pre-ispituvawe, {to bi zna~elo me{awe vo rabotata na Sudot i direkten atak vrz, so Ustavot na Republika Makedonija, zagarantiranata nezavisnost i samostojnost na sudovite kako tr-eta vlast vo Republika Make-donija. (So Ustavot se garantirani pravata na site gra|ani da se vo raboten odnos, nikoj ne smee bez fakti i dokazi da bide izbrkan od rabota, za la`gov-cite...aramiite...samo zatvor, da se izbiraat nastavnici samo koi gi ispolnuvaat uslovite navedeni vo Zakonot za visokoobrazovanie, a ne samo so interni zvawa so tema za pola- i matura i toa bez nieden samostoen trud, dopolnitelno u~ebnik... Sledi R.Makedonija da za-ostani, R.I.)

So ogled na iznesenoto, a soglasno ~len 16, alineja od Zakonot za naroden pravobra-nitel, Narodniot pravobranitel konstatira deka nema osnov za ponatamo{no vodewe na postapkata po Va{ata prestavka i istata se smeta zavr{ena. (Tipi~en partiski izvr{itel, R.I.)

IK/TT NARODEN PRAVOBRANITE Branko Naumoski″. Vsu{nost toj i nikoga{ ne bil naroden, tuku samo partiski. A Branko Naumoski poznava samo mnogu ~lenovi i kako SDSM -ovec toj za ni{to ne

e nadleèn vo odnos na mene, samo kako VMRO-ovec. Na 21.03.2002 do Narodniot pravobranitel isprativ predmet: ″NP.br. 07- 204/02 Naroden pravobranitel Skopje

181

Predmet: Odgovor na Va{ predmet NP.br.07-204/02 Na 06.03.2002 do Vas ja isprativ mojata prestavka so sleden tekst: ′Kako ~len i kandidat za pratenik vo 1990 godina na partijata VMRO- DPMNE od

selskata dinastija na SDSM mi se montira sudski spor, so kogo od 1991 godina sum bez ra-boten odnos i pravo na vrabotuvawe. Toa vaì za univerzitetite, koi se privatizirani od vrabotenite kako nivno nasledno pravo...′.

Na ovaa moja prestavka od Vas dobiv Va{ odgovor NP.br.07-204/ 02 od 18.03.2002, koj go dobiv deneska na 21.03.2002.

Sporeduvaj}i gi moite navodi i odgovorot na Va{iot predmet ne se sovpa|aat. Zna-~i, Va{iot odgovor nema vrska so mojata prestavka...

21.03.2002″. (Pa toa e na~in na rabota, samo da se odgovori...,R.I.) Pa tokmu zatoa Branko Naumoski kako partiec SDSM- ovec bil unapreden. Zna~i,

toj bil izvonreden izvr{itel, za{to toj mnogu zarabotil Inaku imam u{te mnogu predmeti so koi sum se obra}al: do Sudskiot sovet, mini-

sterot za pravda, ministerot za obrazovanie, ministerot za urbanizam...,pretsedatelot na dràvata, premierot na Vladata...Ovde se navedeni samo poglavnite, so koi ima pove}ever-menska povrzanost itn. Toa {to ovde se sre}avaat predmeti koi ne se odnesuvaat za Obvinitelot, toa e za-toa{to tie ne sum gi objavil vo prethodnite objavenija na ovaa vebstrana. SAMOVOLIJATA NA JAVNOTSAMOVOLIJATA NA JAVNOTSAMOVOLIJATA NA JAVNOTSAMOVOLIJATA NA JAVNOTO OBVINITELSTVOO OBVINITELSTVOO OBVINITELSTVOO OBVINITELSTVO

1.1.1.1. Do Op{tinskoto javno obvinitelstvo Bitola na 14.07.2008 vo devet to~ki ispra-tiv krivi~ni prijavi protiv direktorot Vangel Gaga~ev na ZK ″Pelagonija″- Bitola. Sledi na 04.08.2008 dopolnuvawe na krivi~nata prijava od 10 do 35 to~ki, na 08.08.2008 od 36 do 45 to~ki i na 21.08.2008 od 46 do 52 to~ki. Vo prvite tri to~ki se naveduva slednoto:

″1. Partiskiot funcioner Vangel Gaga~ev od Lazar Koli{evski bil postaven da se likvidira kadarot na Krste Crvenkovski. Gaga~ev bil likvidator na negoviot kadar so na ~elo Gogo Petkovski, generalen direktor. Tokmu so ovoj Kombinatot stanal jugoslovenski rekorder. So partiskata naredba kadarot bil promenet, a Vangel Gaga~ev be{e postaven za pomo{en generalen direktor po zemjodelie. So negovoto nastapuvawe od 1978 godina zemjo-delstvoto i sto~arstvo na Kombinatot bile uni{teni, ovo{tarstvoto iskr~eno itn. Sledi toj vo 1990 godina prv da se raspadne vo dràvava na nezemjodelski dejnosti i zemjodelska dejnost (ZK ″Pelagonija″- Bitola). Bidej}i jas sakav Kombinatot da go spasam od stopan-skiot {tetnik i uni{tuva~ na Kombinatot se prijaviv na konkurs za generalen direktor, protivkandidat na V.Gaga~ev.

2. Sledi da podnesuvam krivi~ni prijavi protiv likvidatorot na ZIK ″Pelagonija″ i uni{tuva~ot na ZK ″Pelagonija″- Bitola, Vangel Gaga~ev. Site tie bile odbivani. Bidej-}i moeto uni{tuvawe toj go prodolìl so moeto konkurirawe za generalen direktor na Ko-mbinatot, negov protivkandidat, naveduvam {to stoi vo Odluka RO.br.1110/90 od Osnovniot sud na zdruèn trud vo Bitola. Sudijata \or|i Hristovski, ~ija sopruga vo Kombinatot po-stignala golemo unapreduvawe, vo obrazloèniot naveduva: ′...poradi pogre{na kadrova po-litika i pogre{na razvojna programa kombinatot potpadnal pod hipoteka na Stopanska ba-nka...Protiv izbraniot kandidat ima krivi~na prijava do Op{tinskoto javno obvintel-stvo...krivi~nata prijava do Op{tinsko javno obvintelstvo od 07.12.1990 godina, re{enieto na Op{tinskiot sud K.br.380/90 od 12.12.1990, pokanite do M-r Mihajlo Naumovski od SVR voden pod br.09-4136 od 09.01.1990 godina, tu`bata do Op{tinskiot sud Bitola od 03.08.1990 godina...′.

3. Direktorot Vangel Gaga~ev samovolno i nasilni~ki mi go namali li~niot dohod. Ova se gleda vo Re{enieto D.br.04-362 od 04.08.1987 od ZIK ″Pelagonija″- Bitola RZ za una-preduvawe i razvoj na zemjodelieto. Vo nego stoi: Risto Ivanovski ″Sam.stru~.sov.za ishra-na na stokata″ so ″startna osnova, 3.100 boda so zborovi (tri iqadi i sto boda) a po kriteri-umot rabotno iskustvo,za sekoja godina priznat raboten sta` po 0,5% a najmnogu od 20% vo odnos na li~niot dohod po drugite osnovi od tekovniot trud″...″od 01.07.1987 godina″: Zna~i,

182

3.100 boda + raboten sta` za sekoj godina dopolnitelno u{te 0,5% vo godinata. Tokmu zatoa site sovetnici zemale li~en dohod vo zavisnost na rabotniot sta`, site so startna osnova 3.100 boda. Onie koi od mene bea postari zemaa zna~ajno pove}e...″.

Bidej}i to~kata 3 za li~niot dohod potamu vo potpolnost }e se navede, ovde taa e skratena. Potoa toj mi montira sudski proces so negovite soplemenici, a vakvi bea i su-diite, no i obviniteli, duri nastavnici vo makedonskite univerziteti, koi nemaat objaveno niedna kniga, a jas do sega tokmu 31 kniga so 7 do 8 iljadi stranici, ostanav bez rabota i pra-vo na vrabotuvawe: oktomvri sum vpenzija.

Na nasilni~ki na~in Osnovnoto javno obvinitelstvo Bitola ja odbi mojata krivi-~na prijava raspravaj}i samo za edna to~ka pod broj 3, kako drugite to~ki da ne postojat. Du-ri mi dade pouka jas za nego li~no da podnesam obvinitelen predlog samo za to~ka 3, za-toa{to rokot bil nadminat. Nezadovolen od vakov stav, jas re{enieto go obàliv do Vi-{oto javno obvinitelstvo, a ova do Republi~koto javno obvinitelstvo. Za potvrda deka Ja-vnoto obvinitelstvo se sluì se nevistini e dokazov, {to jas pod to~ka 3 go navedov mojot primer, koj mi e vo potpolnost dokumedntiran. Me|utoa, jas nikade ne istaknav, deka krivi-~nata prijava e podnesena za vo moja polza. Za dokaz se slednite to~ki:

″4. Deka ova ne e edinstven primer, tuku masov, {to proizleguva od negovata silexi-ska sklonost, se slednite primeri: Toj koj saka i koga saka go pu{ta vo penzija, duri od nego pomladi. Koga se ispra}a vo penzija, ~ove~no e da se izdejstvuva, taa da se zgolemi. Ako toa ne e mo`no, barem taa da ostane na isto nivo kako {to se odvojuvalo za vrabotenite. Napro-tiv, toj izìvuvaj}i se vrz vrabotenite, samovolno mu ja namaluva penzijata, so koja vra-botenite treba da proìveat do krajot na svojot ìvot, a ne da bidat stradalnici i da go mrazat svojot dolgogodi{en doprinos vo pretprijatieto i dràvata. Duri toj na lu|eto koi se tehnolo{ki vi{ok ili vo penzija dvete posledni godini im pla}a, kako {to toj saka, i na koj saka. Za nego ne vaàt zakoni. Toa toj za site go pravi so ″presmetki″, od svojot xep, za svoj xep, poradi{to toj ima najgolem broj akcii. Samo za primer: se skaral so eden so za-vr{en Zemjodelski fakultet- Skopje, koj bil rakovoditel, nego mu dal pomala penzija od negoviot zamenik so Vi{a zemjodelska {kola- Bitola. So eden tret, poradi li~ni pobudi, magacioner mu dodelil pogolema penzija od dvata prethodni. Eden miren agronom go pu-{til vo penzija so najniska nahnada, oti toj ne ″kasal″. Negoviot kolega mu se zakanil na Vangel Gaga~ev, deka toj kako pomlad od nego }e odi vo penzija najmalku eden den po nego. Pomladite od nego oti{le vo penzija, toj ne odel, toj }e odel vo penzija vo dlaboka starost kako sopstvenikot na ″Fiat″ itn. Najdobar primer sum jas. Jas kako sovetnik zemav li~en dohod kako tehni~ki direktor, a kako tehnolo{ki vi{ok pred penzija ne zemav kako te-hni~ki direktor, nitu kako rakovoditel, nitu kako negoviot zamenik, nikako kako maga-cioner, tuku kako ″sviwar″, oti toj taka sakal. Zatoa toj deli li~en dohod vo plik zatvoren, boèm so nagrada, od nego odredena, so {to ne se pla}a doprinos...za li~en dohod. Pa toj sa-mo ja laè dràvava.



7. Kako dokaz, deka Vangel Gaga~ev nema odlika na ~ovek, toj mora{e po slu`bena dol`nost da dozvoli mene da mi se dodelat moite akcii. Toa toj do denes ne go dozvolil. Istoto vaì i za drugite. Namesto toa toj vrabotenite gi ucenuva tie da kupuvaat akcii. Duri od niv toj poeftino gi kupuva. Sledat tu`bi...

183

8. Pa Vangel Gaga~ev, koj go likvidiral ZIK ″Pelagonija″, a vo ZK ″Pelagonija″ go



toj stanal najgolem akcioner. Pa toj ja uni{tuva dràvava, koja treba samata da se obe-

{teti.

9. Za ova sum pi{el vo javni glasila, a bilo prijavuvano vo Policijata. Isto taka, bile podnesuvani krivi~ni prijavi. Ova go pravele i drugi. Nego kako mo}nik nikoj ni{to ne mu moèl.

10. Toj bil sklon na uni{tuvawe na dokumenti. Najdobar primer bil vesnikot na Ko-mbinatot ′Pelagonija′, koj bil ukinat tokmu od nego. Toj toa go pravel so cel samo da ja za-skrie vistinata od javnosta. Za fizi~kiot obem ima podatoci vo Statistika itn.″.

Se gleda, jas za mene go navediv najto~niot primer, vo potpolnost. Me|utoa, jas ako podnesov krivi~na prijava vo moja polza, jas nema{e da gi navedam ovde prestavenite deset to~ki, a vo celata krivi~na prijava vkupno 52 to~ki. Zna~i, ~isto izigruvawe na zakonite na dràvata i li~no mene kako podnesitel na krivi~nata prijava. Za da se potvrdi deka Obvinitelstvoto e sou~esnik vo zlodelata vrz narodot, {to bilo otsekoga{, {to vaèlo za pravosudstvoto, policijata..., koi bile prosrpski, a denes na partijata SDSM, e dokazot {to Obinitelstvoto e obvrzano krivi~nata prijava da ja isprati do policijata, a taa e ob-vrzana da gi isleduva to~nostite na navodite itn. Me|utoa, so parlamentarni-te izbori po-licijata ne e pove}e pod SDSM, tuku pod VMRO-DPMNE. Zna~i, se e jasno.

A pak so toa {to Obvinitelstvoto mi dava pouka samo jas da go prevzemam goneweto, se potvrduva, Obvinitelstvoto e antinarodno i antidràvno, samo vo slu`ba na poedinci, komunisti~ka aramiski kapitalisti.

2.2.2.2. Kako dokaz naveduvam kako se laè vo Re{enieto na Osnovnoto javno obvinite-lstvo KO. br. 407/08 od 21.07.2008, vo kogo stoi:

″Vrz osnova na ~l. 144 st. 1 od ZKP, donesuvam: R E [ E N I E SE OTFRLA krivi~nata prijava podnesena od Risto Ivanovski od Bitola. Protiv: VANGEL GAGAÊV od Bitola. Za krivi~no delo ′Povreda na pravata od raboten odnos′, od ~l. 166 st. 1 od KZ. - Bidej}i postojat okolnosti {t go isklu~uvaat goneweto- zastarenost na krivi-

~noto gonewe od ~l. 107 KZ. O b r a z l o ` e n i e Do ova Obvinitelstvo o{teteniot Risto Ivanovski podnese krivi~na protiv Van-

gel Gaga~ev za krivi~no delo ′Povreda na pravata od raboten odnos′ od ~l. 166 st. 1 od KZ. Kon prijavata se priloèni odluki na Osnovniot sud na Zdruèniot trud Bitola

RO br. 1110/ 90, re{enie na ZIK ′Pelagonija′ Bitola D br. 04-362 od 4.08.1987 godina, odluka za raspodeluvawe na rabotnici na drugi raboti i rabotni zada~i od 6.7.1990 godina, odluka po prigovor od 30.7.1990 godina, re{enie I.br. 9/92. 6925/92 na Op{tinskiot sud Bitola O br. 987/92-I, re{enie na Centarot za vrabotuvawe Bitola od 17.1.2005 godina, potvrda za pr-iem na pratka i zaklu~ok na Centarot za vrabotuvawe br.03/413.

Vo prijavata se naveduva deka prijaveniot Vangel Gaga~ev u{te od 1987 godina do 1995 godina sproveduva postapka protiv prijavitelot i go prasporeduval na rabotni mesta namaluvaj}i mu gi bodovite za plata, {to zna~i deka prijavitelot bil o{teten od takvite postapki.

Javniot obvinitel re{avaj}i po prijavata najde deka od samata prijava proizleguva deka postojat okolnosti {to go isklu~uvaat krivi~noto gonewe od slednite pri~ini:

Soglasno ~l. 166 od KZ za krivi~no delo ′Povreda na pravata od raboten odnos′ e pr-edvidena pari~na kazna ili zatvor do 1 godina. Soglasno ~l. 107 st. 1 t.6 od KZ nastapuva za-starenost na krivi~noto gonewe koga }e pomine rokot od 2 godini od izvr{uvaweto na kr-

184

ivi~noto delo za koe spored zakonot moè da se izre~e zatvor do 1 godina ili pari~na ka-zna.

So ogled deka vo krivi~nata prijava se najdeni dejstvija vo periodot od 1987 godina do 1995 godina, a istata e podnesena na 15.07.2008 godina, nastapena e zastarenost na krivi-~noto gonewe za ovie dela, bidej}i e pominat podolg rok od dve godini, {to zna~i postojat okolnosti {to go isklu~uvaat goneweto.

Od tie pri~ini se odlu~i kako vo izrekata. Javen obvinitel Antonio Jolevski. POUKA: Se izvestuva o{teteniot Risto Ivanovski od Bitola ul. ′Mihajlo Andono-

vski′ br. 6/21, deka soglasno ~l. 56 st.2 od ZKP ima pravo da go prezeme goneweto i vo rok od 8 dena od koga }e go primi izvestuvaweto da podnese Obvinitelen predlog do Osnovniot sud Bitola″.

Kako propratno pismo e slednovo: ″OSNOVNO JAVNO OBVINITELSTVO KO. br. 407/08 23.07.2008 Bitola. Do Risto Ivanovski ′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola.

Vrz osnova na ~l.56 st.1 od ZKP, Ve izvestuvame deka krivi~nata prijava- Predlog za krivi~no gonewe podnesen-a, protiv Vangel Gaga~ev od Bitola E OTFRLEN-A, so re{e-nie KO.br.407/08.

Osnoven javen obvinitel″, so potpis. Sledi izvestuvawe od Vi{oto javno obvinitelstvo: ″VI[O JAVNO OBVINITELSTVO RO.br.22/08 19.09.2008 g. Bitola. DO RISTO IVANOVSKI ul. ′Mihajlo Andonovski′-br.6/21 Bitola. Od Va{a strana do ova obvinitelstvo podneseno be{e podnesok vo koj izrazuvate ne-

zadovolstvo od donesenoto re{enie Ko.br.407/08 od 21.07.2008 g., so koe be{e otfrlena Va-{ata krivi~na prijava podnesena protiv Vangel Gaga~ev od Bitola za kr. delo povreda na pravata od raboten odnos od ~l. 166 st. 1 od KZ.

Vo vrska so Va{iot podnesok od OJO-Bitola go pribavivme pogore navedeniot pre-dmet i sled ocenka na spomenatoto re{enie, zaedno so spisite kon krivi~niot predmet, sme-tame deka donesenoto re{enie e pravilno i na Zakon zasnovano, a ova od slednite pri~ini:

Vo prijavata se naveduva deka prijaveniot Vangel Gaga~ev u{te od 1987 g., do 1995 g. sproveduval postapki protiv Vas i Ve rasporeduval na rabotno mesto namaluvaj}i Vi gi bo-dovite za plata, {to zna~i ste bile o{teteni od takvitete postapki.

So ogled da se raboti za krivi~no delo povreda na raboten odnos e predvidena pari-~na kazna ili zatvor do 1 godina. Soglasno ~l.107 st.1 t.6 od KZ nastapuva zastarenost na kr-ivi~noto gonewe.

Soglasno dadenata pouka od strana na OJO-Bitola, vo re{enieto za otfrlawe na kr-ivi~nata prijava, dokolku ste smetale deka ste vo pravo, ste moèle da go prodolìte sup-sidijarno krivi~noto gonewe. DL/CP Javen obvinitel Dimitar Lazarevski″.

Kako {to vo Osnovnoto javno obvinitelstvo se otfrli krivi~nata prijava za 52 to-~ki i toa samo za to~ka br. 3,{to be{e navedeno za mene, istoto se povtori i vo Vi{oto ja-vno obvinitelstvo, zatoa tie zaedno se partiski, komunisti~ki, antidràvni i antinaro-dni. Ova se potvrduva so sledniot dokaz. Vistina e deka pod to~ka 3 za mene se naveduva sle-dnoto: ″Vo prijavata se naveduva deka prijaveniot Vangel Gaga~ev u{te od 1987 g., do 1995 g. sproveduval postapki protiv Vas i Ve rasporeduval na rabotno mesto namaluvaj}i Vi gi bo-dovite za plata, {to zna~i ste bile o{teteni od takvitete postapki″. Me|utoa, tokmu pora-di tie negovi samovolija jas stradam i po 1995 godina, {to vaì i denes, a i kako penzioner od 4.10.2009 godina i toa se do mojata smrt. Bidej}i jas se u{te sum ìv, ni{to ne zastaruva. Ova se potvrduva so ona {to jas po to~ka 4 go naveduvam za drugi. Site tie denes se tehno-lo{ki vi{ok i penzioneri, koi do smrtta i nivnite naslednici poradi negovite yverstva }e stradaat, za {to e vinovno i Obvinitelstvoto, koe gi podrùva negovite zlostorstva. Pod to~ka 4 se navedeni i dvajca negovi soplemenici, dvata agronomi: edniot sto~ar, a drugiot ovo{tar. Isto taka, pod to~ka 5 se negovi soplemenici agronomi, koi kako srcevi bolesni-ci poradi negovite samovilija umrele. Zna~i, ni{to ne bilo zastareno, se se raboti za vre-me po 2008 godina, za 2009, 2010, 2011, 2012 godina...

Poradi navedenoto se obrativ do Republi~koto javno obvinitelstvo- Skopje, koj mi odgovori:

185

″REPUBLIKA MAKEDONIJA JAVNO OBVINITELSTVO NA R. MAKEDO-NIJA

VII RO.br.330/2008 Skopje, 11.11.2008 godina DO RISTO IVANOVSKI ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 BITOLA

Vo vrska so Va{ata prestavka dostavena do Javnoto obinitelstvo na Republika Ma-kedonija vo koja se iskaùva nezadovolstvo od postapuvaweto na Osnovnoto javno obvini-telstvo Bitola po krivi~nata prijava podnesena protiv Vangel Gaga~ev, Javnoto obvinitel-stvo na Republika Makedonija, Ve izvestuva deka po priemot podnesok zaradi proverka be-{e dostaven do Vi{oto javno obvinitelstvo Bitola. Vi{oto javno obvinitelstvo Bitola, po izvr{enite proverki ne izvesti deka donesenoto re{enie za otfrlawe na krivi~nata prijava e zakonski i pravilno, a Vie dokolku smetate deka istoto e nezakonito vo odreden zakonski rok utvrden vo re{enieto, ste moèle da go prodolìte goneweto.

mpd/mdp Javen obvinitel Voislav Gavrovski″. Zna~i, kako {to re{ile i taka napravile: otfrlile 52 to~ki za mojot primer pod

to~ka 3. Me|utoa, vo ZK ″Pelagonija″- Bitola prodolùvaat samovolijata, za koi doovde se govore{e. Tokmu zatoa rokot ne bil odminat, isti zlodela se vr{at vo 2009 godina, {to }e bide se dodeka Vangel Gaga~ev e ìv. Ama i toj ima naslednici. Najbitno e deka od 2700 vr-aboteni sega se samo 500 vraboteni, so mnogu niski li~ni dohodi itn. Se ova govori, priva-tiziraweto na preprijatieto bilo samo aramisko.

3.3.3.3. idej}i od Obvinitelstvoto ne samo jas, tuku i narodot se izigruva, a tokmu za nego sekoga{ sum pi{el i }e pi{am, se re{iv da ja povtoram krivi~nata prijava. Bidej}i to~ka 3 kako najdobar primer be{e navedena, jas ona {to be{e zamene go otfrliv, a krivi~nata pri-java za 52 to~ki samo to~ka 3 ja zamenav. Pod to~ka 3 go navediv slednoto: ″Direktorot Va-ngel Gaga~ev samovolno i nasilni~ki na kogo saka mu go namaluva li~niot dohod. Bidej}i negovite kaznenici ne se mo}ni vo Pravosustvoto i Javnoto obvinitelstvo, tie ne tuàt i ne podnesuvaat krivi~ni prijavi, kako zaludnost. Duri negovite zlostorstva so ova ne zavr-{uvaat, toj poslednite godini im pla}a za penzisko i invalidsko osiguruvawe onolku kolku {to toj saka. Taka site onie koi nego ne mu se dopa|aat,toj niv gi kaznuva se do nivnata smrt, duri po nivnata smrt, koga po smrtta PIO go prevzema bra~niot partner na po~inatiot. Kaj nego nema zastanuvawe se dodeka ne odi na drugiot svet, a nego kako zlostornik tamu mu e me-stoto u{te od 1978 godina″

Za ovaa povtorena krivi~na prijava ne dobiv nikakov odgovor. 4.4.4.4. Bidej}i od partiskoto privatizirano Obvinitelstvo, zlostorni~ko za narodot od

po Vtora svetska vojna, a vakva be{e sostojbata, èstoko postapiv so moja krivi~na prijava do Obvinitelstvoto i toa na 22.09.2008, ″Protiv: Zlo~inecot so obvinitelite...″. Sledi ne-gov odgovor:

″OSNOVNO JAVNO OBVINITELSTVO RO.br.261/08 24.10.2008 god. Bitola DO D-r RISTO IVANOVSKI Ul. ′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 BITOLA Do Osnovnoto javno obvinitelstvo Bitola podnesovte krivi~na prijava protiv Van-

gel Gaga~ev- direktor na ZK ′Pelagonija′ Bitola i protiv Javni obviniteli od Osnovnoto javno obvinitelstvo Bitola i drugi Javni obviniteli, vo koja prijava naveduvate deka na 31.03.1997 godina ste ispratile krivi~na prijava protiv Vangel Gaga~ev koj so ne~esno odne-suvawe nanesol {teta na dràvata i li~no se obogatil. (]e sledi deka ni{to od Obvini-telstvoto ne e osporeno, se pra{uva za Obviniteli, R.I.)

Vo obrazloènieto od ovaa krivi~na prijava go opfa}ate periodot na raboteweto na prijaveniot po~nuvaj}i od 1977 godina do denes. Naveduvate pove}e krivi~ni prijavi koi ste gi podnele do Osnovnoto javno obvinitelstvo Bitola, Javnoto obvinitelstvo na RM i rezultatite od podnesenite krivi~ni prijavi. Na krajot od prijavata pi{uvate deka ′Zlo~i-necot ima podr{ka od Obvinitelite i protiv niv se odnesuva ovaa krivi~na prijava i toa samo so cel i tie da se kaznat′. Bidej}i prethodno navedenoto e pi{uvano voop{teno (nadle-`na policijata, koja bila na nekomunisti~ka partija, R.I.) zaradi toa }e treba poimeni~no da navedete na koi Javni obviniteli se odnesuva prijavata, dali osven na javnite obvinteli od OJO Bitola se odnesuva i na Javni obviniteli od povisokite Javni obvinitelstva koi {to gi naveduvate vo krivi~nata prijava.

186

Javen obvinitel Petar Anevski″. So potpis. Sledi na 28.10.2008 moj odgovor do: ″OSNOVNO JAVNO OBVINITELSTVO-BT. Predmet: Odgovor na Va{ dopis od 24.10.2008 godina. Na navedeniot datum Vie ispratvte Va{ dopis, so RO br.261,08, koj ne se sovpa|a so

Va{iot predmet KO.br.407/08 od 23.07.2008, koga Va{iot ~len od 52 to~ki se vpu{ti samo vo edna to~ka, a site drugi kako da ne postojat. Tokmu zatoa krivi~nata prijava se odnesuva i za taa li~nost i povisokata, koi samovolno ja odbija mojata krivi~na prijava.

Pri toa vo dvata slu~aevi tie se sluàt so nevistini, zatoa{to Kombinatot dopri-nesite za mojata penzija ne gi isplatil ~etiri pati pomalku ne vo 1991 godina, tuku vo 2004 godina. Obvinitelstvoto vo nikoj slu~aj ne sakal da go isledi toa, oti za nego bilo bitno da se ′sma~ka′ krivi~nata prijava, kako {to ′sma~kuva′ na{ata dràvi~ka od ′sma~kani′ izrodi. Sekako, jas sekoga{ so na{ata dràvi~ka sme bile gubitnici, no ne Va{iot zlostornik.

Pri toa tie se izigruvaat so mene, da sum podnesol obvinitelen predlog do Osno-vniot sud- Bitola. Ako mojata 1/52 krvi~na prijava bila odbiena, zatoa{to jas sum zakasnal, nedostojno Va{ite ′zakasnati′ vo na{iot praven sistem nego da go izigruvaat. Pa jas sum ne-gov gra|anin. Samovolijata dogovorno gi potvrduva i Osnovniot sud...

Tokmu navedenata to~ka be{e dopoloneta i kako krivi~na prijava be{e ispratena do Vas. Sledi i vtora krivi~na prijava. Dvete se odnesuvaat pokraj za Va{iot {titenik, i site obviniteli, navedeni i nenavedeni, koi gi odbivale moite krivi~ni prijavi. (Ima{e eden obvinitel od Osnovnoto obvinitelstvo, denes advokat, so kogo so mene }e se istepa{a, zatoa{to jas sum bil toj koj niv im sum go rasipuval spokojstvoto. Toj kako advokat dozvoli policaec da bide zatvoren, a ne da bide samo pod suspenzija se dodeka ne se dokaè negovata vina...Policaecot bil simpatizer?na VMRO-DPMNE,R.I.)

Tie se odnesuvaat i za obvinitelite, koi gi odbivale moite krivi~ni prijavi a i na drugi, so {to dozvolija da bide izbran za generalen direktor neprijatel na R.Makedonija i nejzinoto zemjodelstvo. Toj go likvidira Kombinatot...mnogu li~nosti proumre...uni{ti mnogu semejstva, mesto od Kombinatot da ìveat 1/4 Bitol~ani, na svoj na~in go opla~ka...

Isto taka, Vie ste moi najgolemi ~etiristruki grobari: 1. Toa {to ne bev izbran za generalen direktor da go spasam jugoslovenskiot rekor-

der od Buf~ani. Tokmu zatoa Kombinatot tie go dovedoa do pita~ki stap, a zlostornikot se obogati. Toa moè da se vidi i koi se akcioneri vo Stopanska banka, lica koi nemale {to da jadat, a sega se bogata{i, ostavaj}i gi Kombinatcite da nemaat {to da jadat, duri da ba-raat hrana vo kontewerite. Pri toa ednoto lice akcioner proneveruva~ na bon~iwa za op-{testvena ishrana, po predlog na Va{iot zlostorni~ki {titenik go oslobodivte. Sama ta-ka Vie ovozmoìvte Kombinatcite da ja izgubat ne op{testvenata, tuku i semejnata ishrana.

2. Bidej}i sudiite mi gi pro{iruvaa obvinenijata, so {to poradi niv ostanav bez ra-boten odnos od 20.05.1991, jas na pove}e pati protiv niv podnesuvav krivi~ni prijavi. Bide-j}i Obvinitelstvoto bilo zlostorni~ko toa na yverski na~in me dovede vo najgolema siro-ma{tija, yverovi mi go uni{tivte ìvotot. Na ova mi ukaàa moite kolegi i kole{ki od Germanija i Avstrija, koga me sovetuvaa da ne se vra}am doma, oti ovde me ~ekale BAN-DITI.

3. Zlostornikot, Va{iot {titenik, so sudii od korumpiranoto sudstvo, go potkupija mojot advokat yverot Icko Dimovski, koj ja zakasna mojata àlba za eden den, za jas da go iz-gubam montiraniot sudski spor od aramijata...Vangel Gaga~ev. Jas protiv advokatot podne-sov krivi~na prijava. Taa be{e odbiena od zlostorni~koto partisko obvinitelstvo.

4. Bev odbivan od fakultetite i Institutot za sto~arstvo- Skopje, duri poradi mene se rasturaa konkursite, a samo jas do denes gi ispolnuvam uslovite za nastavnik po site zva-wa, i toa spored zakonite za visoko obrazovanie na Evropa, nikako na R.Makedonija. Va{e-to Obvinitelstvo, so centrala vo Skopje, ste za se vinovni. Sekoga{ na mene se zarabotu-valo.

Za zlostrite izvr{eni od zlo~ine~koto Obvinitelstvo da im se uni{tat rodovite na site vme{ani li~nosti od Obvinitelstvoto: toa do Vtora svetska vojna be{e srpsko, po-toa prosrpsko, a od 1991 godina partisko-aramisko na prosrpskata SKM. Ova go potvrduvaat patepiscite. Spored niv, do 1913 godina Makedonija bila pred sosedite, a denes sme samo pr-ed Kosovo i Albanija. Ova }e se razre{i koga sudii, obviniteli...}e se Makedonci.

187

Bidej}i Obvinitelstvoto e neverni~ko, gadno sum se izlagal. Vo nade` samo edna{ kaj Vas da pobedi ~ove~nosta, srde~no Vi se zablagodaruvam. Inaku mnogu ~esni Makedonci skapuvale vo zatvori. U{te taa ~est kako Makedonec

ne sum ja doìveal. Sekako, sum imal ~est vo Policijata kako sredno{kolec bez soslu{u-vawe da bidam pretepan. ]e Vi blagodaram ako me douni{tite ili u{te dozakopate.

Od Vas go o~ekuvam moeto doistrebnuvawe″. Sledi odgovor: ″OSNOVNO JAVNO OBVINITELSTVO RO.br.261/08 17.11.2008 god. Bitola DO G-din D-r Risto Ivanovski ul.′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola Do ova Javno obvinitelstvo podnesovte krivi~na prijava protiv Vangel Gaga~ev- di-rektor na ZK ′Pelagonija′ Bitola, za pove}e krivi~ni dela za koi se goni po slu`bena dol-`nost, protiv Javni obviniteli od Osnovnoto javno obvinitelstvo Bitola i Obviniteli od drugi Javni obvinitelstva, a vo pojasnuvaweto na krivi~nata prijava naveduvate deka pred-metot KO br.407/08 na OJO Bitola se odnesuval na pove}e to~ki, a donesenata odluka od Ja-vniot obvinitel se odnesuvala samo na edna to~ka. Vo krivi~nata prijava i pojasnuvaweto na istata pokraj drugoto iznesuvate navred-livi zborovi za Javnite obviniteli i Javnoto obvinitelstvo kako dràven organ, kako i za Sudovite od sudovite vo Bitola.

Razgleduvaj}i ja krivi~nata prijava i pojasnuvaweto nao|ame deka site krivi~ni pr-ijavi koi ste gi podnele do OJO Bitola se na soodveten na~in proveruavni i donesuvani bi-le javno obvinitelski akti, a Vie moèvte dokolu imavte svojstvo na o{teten da go preze-mete goneweto vo rok od 8 dena od denot na priemot na re{enijata. (Ne bile isleduvani od policijata, nitu od istraèn sudija, R.I.)

Javen obvinitel Petar Anevski″. So potpis. Na ova pismo sledi moj odgovor: ″DO VI[OTO JAVNO OBVINITELSTVO BITOLA PROTEST NA PISMOTO NA OSNOVNOTO JAVNO OBVINITELSTVO Vo vrska so mno{tva moi krivi~ni prijavi denes dobiv pismo od Osnovnoto javno

obvinitelstvo- Bitola, RO br.261/08 od 17.11.2008 god. Toa nema vrska so mojata cel i namera zo{to sum se obra}al do Javnoto obvinitelstvo. Ova se potvrduva i so toa {to niedna moja krivi~na prijava ne e ispratena do Ministetstvoto za vnatre{ni raboti za taa da se isledi, dali navodite se vistiniti ili ne. Ili inaku kaàno, krivi~nite prijavi ne se isledeni, tie }e ostanat tajnost kako patenti. Celta Vangel Gaga~ev si ja ostvaril.

Za da se potvrdi deka Obvinitelsdtvoto ne si ja obavi svojata zada~a e dokaz Va{eto pismo RO.br.261/08 od 24.10.2008. Sledi mojot dopis od 29.10.2008 so ′Predmet: Odgovor na Va{ dopis od 24.10. 2008′. Pa vo Va{eto pismo od 17.11.2008 nema ni{to navedeno od ona {to Vie od mene go baravte na 24. 10.2008 nitu od mojot odgovor od 29.10.2008. Toa ne ste sakale... Ova li~i kako toa da go pi{el uni{tuva~ot na ZIK ′Pelagonija′ i grobar na ZK ′Pelago-nija′ od koi ìveele Bitol~ani i vo bitolsko, a sega samo zlostornikot Vangel Gaga~ev.

Obvinitelite se vo pravo, niv vistinska majka gi rodila. Tokmu zatoa tie ne sakaat da ostanat bez svojata raboti~ka, kako {to nivnoto Obvinitelstvo od 1990 godina mene me uni{ti, duri od 20.05.1991 me isfrli na ulica, bez pravo na vrabotuvawe zaradi dràvni ne-prijateli...stradaj}i do denes, {to vaè{e za mojata majka...Toa e mojot uni{tuva~ do denes.

Vo Va{eto pismo od 17.11.2008 nema odgovor za mojot navod vo mojot odgovor od 29.10.2008: ′Isto taka, Vie ste moi najgolemi ~etiristruki grobari′.

Dopolnuvam: Obvinitelstvoto so Pravosudstvoto i Pravobranitel ste moi potpol-ni grobari. Bidej}i moite stradawa ne zavr{ija, go o~ekuvam Va{iot posleden smrtonosen poteg. Pa Vie od mene nema potreba da se pla{ite, jas ne sum mo}nik, nitu yver ili krvnik.

Vo Va{eto pismo se naveduva i: ′Vie moèvte doklu imavte svojstvo na o{teten da go prezemete goneweto vo rok od 8 dena od denot na priemot na Re{enijata′. (Tie si se izi-gruvale so mene, R.I.)

Se potvrduva, deka Vie ne ste sakale da prevzemete bilo {to, zatoa {to jas nikoga{ ne sum podnel za mene li~no krivi~na prijava. Vakvi bile za spas na narodniot imot, mnogu un{teni ~ove~ki ìvoti, tragedii na nivni semejstva, za narodot koj so svojot pita~ki stap (skiptar=èzlo=drag) traga niz svetot da se nahrani i kako ~ovek da proìvee.

188

Tokmu zatoa Vie ste mi svoi po krv, no ne vo du{a sekoga{ samo krvni neprijateli. Svesen sum deka e potrebno vreme da se sozree, da se postane ~ovek... Me|utoa, za ne-

koj toa nikoga{ ne doa|a vo predvid, tn.~ovek e al~en..., yver samo za sebe, za vo negov grob... Va{a `rtva za doistrebuvawe D-r Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21

Bitola PS: Ne e u~tivo uni{tuva~ot na uni{teniot da mu se obra}a i so gospodin, zatoa-

{to Vie moeto gospodovo u{te od 1990 godina mi go uni{tivte. Vi preostanuva samo u{te mojot ìvot. Pa Vi blagodaram i za nego {to iako samo gol takov nego mi go ostavivte″.

″VLADA NA REPUBLIKA MAKEDONIJA KANCELARIJA NA PRETSEDATELOT NA VLADATA Br.07-2198/5 Skojpje, 16.09.2008. Do: G-din Risto Ivanovski ul.′Mihajlo Andonovski′ br. 6/21 Bitola. Predmet: Odgovor na Va{ dopis. Po~ituvan g-din Ivanovski, Imaj}i ja predvid sodrìnata na Va{iot dopis, Ve izvestuvame deka soglasno Usta-

vot na Republika Makedonija, Vladata na Republika Makedonija kako nositel na izvr{nata vlast, nema nadle`nost da utvrduva ne~ija krivi~na odgovornost.

Istovremeno, Ve informirame deka edinstveno nadleèn da postapuva po podnese-nite krivi~ni prijavi e Javnoto obvinitelstvo, koj soglasno Ustavot na Republika Makedo-nija i Zakonot za Javno obvinitelstvo e edinstven i samostoen dràven organ koj gi goni storitelite na krivi~ni dela i na drugi so zakon utvrdeni kaznivi dela.

Vo taa smisla, Ve upatuvame dopolnuvaweto na krivi~nata prijava da go podnesete do nadle`noto Osnovno javno obvinitelstvo-Bitola.(Dopolnuvawe na krivi~na prijava od 14.07.2008 itn., R.I.)

Vi blagodarime na razbiraweto. So po~it, KANCELARIJA NA PRETSEDATELOT NA VLADATA″. So potpis. 5.5.5.5. Na 26.08.2008 do Osnoven sud Bitola isprativ Obvinitelen predlog, kako {to be-

{e navedeno vo Re{enieto KO.br.407/08 od 21.07.2008. Toj se odnesuva{e samo za to~ka 3 od krivi~nata prijava od 14.07.2008. ″O B V I N I T E L E N P R E D L O G

Na 25.08.2008 go dobiv Re{enieto KO.br.407/08 od 21.07.2008 od Osnovnoto javno ob-vinitelstvo- Bitola, vo koe kako pouka stoi: ′Se izvestuva o{teteniot Risto Ivanovski od Bitola ul. <Mihajlo Andonovski> br. 6/21, deka soglasno ~l. 56 st. 2 od ZKP ima pravo da go prezeme goneweto i vo rok 8 dena od koga }e go primi izvestuvaweto da podnese Obvini-telen predlog do Osnovniot sud Bitola′. O b r a z l o ` e n i e

Na 14.07.2008 podnesov krivi~na prijava. A pod to~ka 3 navediv: ″Direktorot Van-gel Gaga~ev samovolno i nasilni~ki mi go namali li~niot dohod. Ova se gleda vo Re{eni-eto D.br.04-362 od 04. 08.1987 od ZIK ′Pelagonija′- Bitola RZ za unapreduvawe i razvoj na zemjodelieto. Vo nego stoi: Risto Ivanovski ′Sam.stru~.sov.za ishrana na stokata′ so ′star-tna osnova, 3.100 boda so zborovi (tri iqadi i sto boda) a po kriteriumot rabotno iskustvo, za sekoja godina priznat raboten sta` po 0,5% a naj-mnogu od 20% vo odnos na li~niot do-hod po drugite osnovi od tekovniot trud′...′od 01.07.1987 godina′: Zna~i, 3.100 boda + raboten sta` za sekoj godina dopolnitelno u{te 0,5% vo godinata. Tokmu zatoa site sovetnici ze-male li~en dohod vo zavisnost na rabotniot sta`, site so startna osnova 3.100 boda. Onie koi od mene bea postari zemaa zna~ajno pove}e. Me|utoa, so Odluka br. 27.02 32/6 od 06.07.1990 god od Pretprijatie vo op{testvena sopstvenost stoi: ′Rabotnikot RISTO IVANOVSKI na raboti i rabotni zada~i stru~en sovetnik vo Zavod za unapreduvawe i raz.s.Novaci se rasporeduva na raboti i rabotni zada-~i stru~en sorabotnik vo RE <Kole Kaninski> s.Porodin pri POS ZIK ′Pelagonija′- Bi-tola, po~nuvaj}i od 09.07.1990 god, odnosno po kone~nosta na odlukata′.

Mene mi se vele{e, nema da mi se namalat bodovite. Bidej}i jas ne mu veruvav na Va-ngel Gaga~ev, ja iskoristiv pravnata pouka, koja glase{e: ′Imenovaniot ima pravo na pri-govor vo rok od 15 dena od denot na priemot na odlukata do Rabotni~kiot sovet na POS ZIK <Pelagonija>- Bitola′. Po mojot prigovor sledi O D L U K A: ′Prigovorot br.26-03-146 od 20.07.1990 godina na rabotnikot Risto Ivanovski, vraboten vo POS ZIK <Pelago-

189

nija>-Bitola, Zavod za unapreduvawe i razvoj, protiv Odlukata br. 27-02-32/6 od 06.07.1990 god. SE ODBIVA kako NESNOVANA′...″. (Potpolno vo tu`bata).

Sledi Re{enie za K.br.421/08. VIDLIVO E DEKA TIE SO MENE SE IZIGRU-VALE.

″OSNOVNIOT SUD VO BITOLA, kako prvostepen, so sudijata Qiqana ô~kov-ska kako sudija poedinec i zapisni~ar Zagorka Mitrevska, re{avaj}i po subsidijarniot ob-vinitelen predlog na predlaga~ot Risto Ivanovski od Bitola, podnesen protiv Vangel Ga-ga~ev od Bitola, za krivi~no delo ′Povreda na pravata od raboten odnos′ od ~l.166 st.1 od KZ, po prethodno ispituvawe na istiot, na den 25.09.2008 god., donese R E [ E N I E

SE OTFRLA subsidijarniot obvinitelen predlog na predlaga~ot Risto Ivanovski od Bitola, podnesen protiv Vangel Gaga~ev od Bitola, za krivi~no delo ′Povreda na prava-ta od raboten odnos′ od ~l.166 st.1 od KZ, a vrz osnova na ~l.448 st.1 v.v. so ~l.284 st.1 od ZKP, bidej}i postojat okolno-sti koi go isklu~uvaat krivi~noto gonewe so ogled da na-stapilo apsolutna zastarenost na krivi~no-to gonewe. O b r a z l o ` e n i e

OJO Bitola ja otfrli krivi~nata prijava protiv Vangel Gaga~ev od Bitola, za kri-vi~no del o ′Povreda na pravata od raboten odnos′ od ~l.166 st.1 od KZ.

Do ovoj sud Risto Ivanovski podnese subsidijaren predlog protiv Vangel Gaga~ev od Bitola, za krivi~no delo ′Povreda na pravata od raboten odnos′ od ~l.166 st.1 od KZ so koj go izvesti sudot deka go prevzema krivi~noto gonewe.

Postapuvaj}i po vaka podneseniot obvinitelen predlog, ovoj sud go ispita istiot vo smisla na ~l.448 st.1 od ZKP, izvr{i uvid vo prilozite kon istiot, pa po ocenka na navo-dite vo predlogot najde:

Vo subsidijarniot obvinitelen predlog se naveduva deka Vangel Gaga~ev u{te od 1987 godina do 1995 godina sproveduval postapki protiv predlaga~ot Risto Ivanovski i go rasporeduval na rabotni mesta namaluvaj}i mu gi bodovite za plata pa predlaga~ot bil o{-teten so takvite postapki od {to iako ne naveduva proizleguva deka se raboti za krivi~no delo ′Povreda na pravata od raboten odnos′ od ~l.166 st.1 od KZ.

Kon predlogot se priloèni Re{enie na OJO Bitola KO.br.407/08 od 21.07.2008 g. so fotokopija od dostavnicata za priem, Odluka na Osnovniot sud na zdruèn trud Bitola RO.br.1110/90 od 14. 02.1991 g., Re{enie na ZIK Pelagonija Bitola od 04.08.1987 g., Odluka na ZIK Pelagonija Bitola od 06.01.1990 g., kako i Odluka od 30.7.1990 g., Re{enie I.br. 6925/92 od 28.01.1993 g. so prilog Izve{taj, Presuda P.br.987/92-I od 27.06.1994 g. na Osnov-niot sud Bitola, kako i presuda pod istiot broj od 3.11. 1992 g., re{enie od Agencijata za vrabotuvawe od 17.01.2005 g. Zaklu~ok na Agencijata za vrabotuvawe od 26.12.2006 g. za pri-znavawe na pari~en nadomestok.

Pri toa sudot ima{e vo predvid da za krivi~no delo ′Povreda na pravata od rabo-ten odnos′ od ~l.166 st.1 od KZ soglasno zakonot e predvidena pari~na kazna ili kazna za-tvor do 1 godina. Soglasno ~l.107 st.1 t.6 od KZ, krivi~no gonewe ne moè da se prevzeme nitu da se vodi koga }e pominat 2-dve godini od izvr{uvaweto na krivi~noto delo za koe spored za-konot moè da se izre~e kazna zatvor do edna godina ili pari~na kazna. Soglasno pak ~l.108 st.6 od KZ zastarenost na krivi~no gonewe nastapuva vo sekoj slu~aj koga }e pomine dvapati onolku vreme kolku {to spored zakonot se bara za zastarenost na krivi~noto gonewe.

Vo konkretniot slu~aj dejstvijata koi se navedeni se izvr{eni vo periodot od 1987 godina pa do 1995 godina a subsidijarniot obvinitelen predlog e podnesen na 27.08.2008 g. Imaj}i gi vo predvid pogore citiranite zakonski odredbi nastapila apsolutna zastarenost na krivi~noto gonewe.

So ogled na seto dosega izneseno proizleguva deka vo konkretniot slu~aj postojat okolnosti koi go isklu~uvaat krivi~noto gonewe. (Se gleda deka sudijkata go prepi{ala ona {to bilo prethodno...Ako bi bilo vaka, Obvinitelstvoto ne smee{e da dade pouka za moe pravo: tie se izigruvaat, R.I.)

Od ovie pri~ini se odlu~i kako vo dispozitot na ova re{enie a soglasno ~l.450 st.1 v.v. so ~l. 284 st.1 t.3 os ZKP. Zapisni~ar Zagorka Mitrevska Sudija Qiqana ô~kovska.

POUKA: Protiv ovaa re{enie dozvolena e àlba vo rok od 3 dena po priemot pre-ku ovoj sud do Apelacioniot sud vo Bitola. DNA: Za subs.predlaga~ i obvinetiot″.

190

Do Osnovniot sud Bitola, na den 04.10.2008, isprativ pratka: ″K.br.421/08 DO APELACIONIOT SUD BITOLA P R O T E S T Do Osnovniot sud- Bitola isprativ obvinitelen predlog, a na den 03.10.2008 dobiv

re{enie. vo koe stoi: ′bidej}i postojat okolnosti koi go isklu~uvaat krivi~noto gonewe so ogled da nastapilo apsolutna zastarenost na krivi~no gonewe′...′u{te od 1987 godina do 1995 godina...′.

Me|utoa, navedenoto ne e to~no. O b r a z l o ` e n i e Vi ukaùvam deka rokot ne e nadminat. Tokmu zatoa jas navediv: ′...Koga gi sobirav moite dokumenti, dvete posledni godini ZK <Pelagonija> penzi-

skoto osiguruvawe ne go isplatil... Br.03-413 26.12.2006...ZAKLUÔK SE DOZVOLUVA obnova na postapkata i SE PONI[TUVA re{enie br.0306-04 od

17.01. 2005 god. na ZVRM Biro za vrabotuvawe Bitola...′. Zna~i, rokot e nadminat samo po 26.12.2008 godina. D-r Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola″ Od Apelacioniot sud nemam dobieno odgovor. A kako }e dobijam odgovor koga jas

duri od 2005 godina do so 2009 godina (}e) zemam li~en dohod kako tehnolo{ki vi{ok, a od ovaa 2009 godina penzija se do mojata smrt...Pa mojata smrt se u{te ne e odredeno koga toa }e se slu~i. Me|utoa, so vakvite zlo~ine~ki dejstvija na Obvinitelstvoto i Pravosudstvo-to smrtta moè da bide i poskore{na...Zna~i, OVDE NI[TO NE BILO ZASTARENO, TUKU TOA BILO ZLOSTORSTVO NA NAVEDENITE.

6.6.6.6. Na 30.08.2008 jas podnesov tu`ba do Osnovniot sud vo Bitola, za da se doplati ne-platenoto.

″OSNOVEN SUD BITOLA TU@ITEL: Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola.

TU@EN: ZK″Pelagonija″- Bitola VREDNOST: Neopredelena T U @ B A primeroci 2, so prilozi pod broj.

Direktorot Vangel Gaga~ev samovolno i nasilni~ki mi go namali li~niot dohod. Ova se gleda vo Re{enieto D.br.04-362 od 04.08.1987 od ZIK ″Pelagonija″- Bitola RZ za una-preduvawe i razvoj na zemjodelieto. Vo nego stoi: Risto Ivanovski ″Sam.stru~.sov.za ishra-na na stokata″ so ″startna osnova, 3.100 boda so zborovi (tri iqadi i sto boda) a po kriteri-umot rabotno iskustvo, za sekoja godina priznat raboten sta` po 0,5% a najmnogu od 20% vo odnos na li~niot dohod po drugite osnovi od tekovniot trud″...″od 01.07.1987 godina″: Zna~i, 3.100 boda + raboten sta` za sekoj godina dopolnitelno u{te 0,5% vo godinata. Tokmu zatoa site sovetnici zemale li~en dohod vo zavisnost na rabotniot sta`, site so startna osnova 3.100 boda. Onie koi od mene bea postari zemaa zna~ajno pove}e. Me|utoa, so Odluka br. 27.02 32/6 od 06.07.1990 god od Pretprijatie vo op{testvena sopstvenost stoi: ″Rabotnikot RISTO IVANOVSKI na raboti i rabotni zada~i stru~en sovetnik vo Zavod za unapreduvawe i raz.s.Novaci se rasporeduva na raboti i rabotni zada-~i stru~en sorabotnik vo RE ′Kole Kaninski′ s.Porodin pri POS ZIK ′Pelagonija′- Bito-la, po~nuvaj}i od 09.07.1990 god, odnosno po kone~nosta na odlukata″.

Mene mi se vele{e, nema da mi se namalat bodovite. Bidej}i jas ne mu veruvav na Va-ngel Gaga~ev, ja iskoristiv pravnata pouka, koja glase{e: ″Imenovaniot ima pravo na pri-govor vo rok od 15 dena od denot na priemot na odlukata do Rabotni~kiot sovet na POS ZIK ′Pelagonija′- Bitola″. Po mojot prigovor sledi O D L U K A: ″Prigovorot br.26-03-146 od 20.07.1990 godina na rabotnikot Risto Ivanovski, vraboten vo POS ZIK ′Pelago-nija′-Bitola, Zavod za unapreduvawe i razvoj, protov Odlukata br. 27-02-32/6 od 06.07.1990 god. SE ODBIVA kako NESNOVANA.

191



od Pravilnikot za rabotni odnosi, rabotnikot moè da bide rasporeden na drugo rabotno mesto koe e soodvetno na negovata {kolska podgotovka i sposobnost steknati so rabota {to e slu~aj so rasporeduvaweto na imenuvaniot, bidej}i istiot se rasporeduva na rabotno me-sto a koe se bara ista {kolska sprema kako i za rabotnoto mesto {to go obavuva rabotnik-ot i so ist starten broj na bodovi na ime tekoven trud i rabotno mesto na koe imenovaniot rabotnik pred rasporeduvaweto″. Zna~i, so startna osnova 3.100 boda, ″za sekoja godina pri-znat raboten sta` po 0,5%″. Za najmladiot 3.100 bodovi i godinite, {to vaì i za najsta-rite. So toa {to vo prvo vreme samo jas bev doktor na nauka, a ima{e postar i magister, sa-mo mojot doktorat ne be{e zemen vo predvid. Toj im pre~el.

Kako potvrda deka jas neprekinato sum bil vo raboten odnos od 01.01.1978 se do 21.05.1991 sa-mo vo Rabotnata zaednica za unapreduvawe i razvoj na zemjodelieto- Novaci (Zavod za URZ) se gleda vo rabotna kni{ka str. 6 i 7. Zna~i, jas za navedeniot period sum bil na isto rabotno mesto i sum imal samo 3.100 boda, ni{to pomalku i ″za sekoja godina priznat raboten sta` po 0,5%″. Tokmu zatoa nikade ne stoi na rabotno mesto stru~en sora-botnik vo RE ″Kole Kaninski″- s.Porodin. Ova e samo li~no samovolie.

Jas imav zavedeno sudski spor. So I.br. 6925/92 ″OP[TINSKIOT SUD VO BITO-LA, so sudijata poedinec Dragomir Todorovski, po izvr{niot predmet na doveritelot Ri-sto Ivanovski od Bitola protiv dol`nikot ZK ′Pelagonija′ RE ′Kole Kaninski′ od s.Po-rodin, za pari~no pobaruvawe denes na 28.01.1993 godina donese



′Pelagonija′ RE ′Kole Kaninski′ od s.Porodin br. 40300-601-8878 }e go naplati gorenavede-niot iznos i }e go isplati kako sleduva:

- Na Risto Ivanovski od Bitola ul. ′Mihajlo Andonovski′ br. 6/21 iznos od 256.445,00 denari na ime li~en dohod za dekemvri i razlika za prethodnite meseci, kako i 16.900,00 denari na ime izvr{ni tro{oci; - Iznos od 20.000,00 denari za ve{toto lice Du{an Bakrevski ul. ′Stiv Naumov′ br.109 na smetka br.40300-623-16-6718-89 kaj Stopanska banka Bitola...″. Od ve{toto lice Dipl.ek.Du{an Bakrevski sledi ″I.br.6925/92 TU@ITEL: Risto Ivanovski TU@EN: ZK ′Pelagonija′- Bitola OSNOV: Isplata na plata IZVE[TAJ PO NAREDBA... 1. Juli 1992 godina: Tuìtelot imal startni bodovi 2900,00 a rabotno iskustvo vku-pno 14 godini, osnoano za sekoja godina po 0,5% bodovi se nagolemuvaat vkupno za 7%, od-nosno za 203 boda, ili vkupno mu sleduvaat, vklu~uvaj}i go i minatiot trud 3103 boda″. Vidlivo e doteruvaweto, {to ne se sovpa|a so kaànoto: ″startna osnova, 3.100 boda so zborovi (tri iqadi i sto boda) a po kriteriumot rabotno iskustvo, za sekoja godina pri-znat raboten sta` po 0,5% a najmnogu od 20% vo odnos na li~niot dohod po drugite osnovi od tekovniot trud″. Vo presmetkite ja ima samo startnata osnova 3.100 boda, no bez minal trud, kako {to stoe{e: ″rabotno iskustvo vkupno 14 godini″. Ve{toto lice od edna strana ja izvr{il sudskata naredba, ama i èlbata na Vangel Gaga~ev, jas da bidam stru~en sorabotnik so sta-rtna osnova 2.900. Negovi samovolija i èlbi jas gi obàliv, sledi startna osnova 3100 boda.


192


ciplinskata komisija na tuèniot POS ZIK ′Pelagonija′ Bitola RE ′Kole Kaninski′ s.Porodin br.04-225/2 od 13.05.1991 god. so koja e oglasen za vinoven za storena pote{ka po-vreda na rabotnata obvrska i mu e izre~ena disciplinska merka prestanok na rabotniot od-nos, pa da se zadolì tuèniot da go vrati tuìtelot na rabotno mesto sovetnik vo PE sto-~arstvo vo rok od 8 dena po priemot primerok od presudata, SE ODBIVA.

R E [ E N I E Predlogot na tuìtelot, za da sudot izdade vremena merka so koja {to }e se zadol-

ì tuèniot da mu isplatuva po 10.000 den. mese~no vo vid na nadomest na li~en dohod sme-tano od 1.05.1994 god. pa do pravosilnoto okon~uvawe na sporot, SE ODBIVA″.

Pa visinata na li~en dohod, koja toga{ ja barav, bila samo 10.000 denari mese~no. Taa bila onaka kako {to presmetal ve{toto lice Du{an Bakreski, {to bilo za mesec: ″Ju-li 1992 godina: Tuìtelot imal startni bodovi 2900,00 a rabotno iskustvo vkupno 14 godi-ni, osnoano za sekoja godina po 0,5% bodovi se nagolemuvaat vkupno za 7%, odnosno za 203 boda, ili vkupno mu sleduvaat, vklu~uvaj}i go i minatiot trud 3103 boda″.

Ama ova bilo spored I.br.6925/92 od 28.01.1993, {to sledelo po P. br.987/92-I od 3.11.1992, so re{enie, koe glasi: ″SE ZADOL@UVA tuèniot ZIK Pelagonija AD Bitola RE ′Kole Kaninski′ s. Porodin na tuìtelot Risto Ivanovski i Kitan Min~evski da im is-pla}a nadomestok na li~en dohod {to bi go ostvaruvale do kolku bea na rabota po~nuvaj}i od 1.7.1992 god. pa do pravosilnoto okon~uvawe na sporot pod strav na krivi~na i material-na odgovornost″.

3100 boda bile 10.000 denari, dopolnitelno 14 godini minal trud. Me|utoa, izigruvaweto od nego ne zavr{ilo, toj odi da me uni{ti. Bidej}i od 20.05.1991 ostanav bez raboten odnos i go izgubiv pravoto na vrabotuva-

we, go iskoristiv zakonot so kogo se predviduva{e kako tehnolo{ki vi{ok vo Agencija za vrabotuvawe na Republika Makedonija Centar za vrabotuvawe- Bitola da dobivam nadohna-da se do moeto penzionirawe. Koga gi sobirav moite dokumenti, dvete poslednite godini ZK ″Pelagonija″ penziskoto osiguruvawe za mene ne go isplatil. So moi li~ni molbi, kako i od Agencijata, toa se izvr{ilo. Me|utoa, toa ne bilo, kako {to bilo predvideno spored zakonot, tuku silexiski, po èlba.

Ova se potvrduva so dokazot od AGENCIJA ZA VRABOTUVAWE...RE[ENIE broj 0306/ 2999-04 od 17.01.2005 god. Stoi pod to~ka 5: ″Vrz osnova na potvrdata br.sl od 29.12.2004 god., obrazec M-4 kako i izvr{eniot uvid, vistinata na mese~niot PN za vreme na nevrabotenost e utvrdena na osnova presmetanite i isplatenite plati kaj rabotodavecot, soglasno so zakon i kolektiven dogovor i iznesuva 50% od prose~nata mese~na plata na ra-botnikot za poslednite 24 meseci za lice koe ima PN do 12 meseci, odnosno 40% za ostanatite meseci, koj prosek iznesuva 2797 den.″.Zna~i, vakov li~en dohod jas sum nemal. Toj bil ~etiri pati pogolem.


04 od 17.01.2005 god. na ZVRM Biro za vrabotuvawe BITOLA SE PRIZNAVA pravo na pari~en nadomestok na Ivanovski Risto od Bitola ul.M.

Andonovski br.6/21 po~nuvaj}i od 30.12.2004 god. do vrabotuvawe. Visinata na pari~niot na-domestok za prvite 12 meseci iznesuva 7560 den mese~no, a preostanatoto vreme na koriste-we iznesuva 6048 den. mese~no.


na Ivanovski Risto mu e priznato pravo na pari~en nadomestok vo traewe od 30.12.2004 god.

193

do vrabotuvawe vo iznos od 1398, 50 den. mese~no za prvite 12 meseci, a za prerostanatoto vreme na koristewe iznesuva 1118,80 den. mese~no″.

Vo prilog e re{enieto, so obrazloènie: ″Ivanovski Risto podnese predlog za ob-nova na postapka zaveden pod br. 03-413 od 30.11.2006 god. Koja e okon~ana so re{enie br.0306/2999-04 od 17.01.2005 god.

Vo predlogot naveduva da mu se priznae pravo na pari~en nadomestok po valori-zirani prose-~ni plati od 1989 god. i 1990 god...″.


Da ne se izumi, toga{ mojot li~en dohod imal startna osnova so 3.100 boda, kako na tehni~ki direktor na sekoj Rabotna edinica (RE). Na takvi rabotni mesta denes se dobiva po 40.000 denari. Dopolnitelno, kako taen li~en dohod, za kogo se pravi zakonski prestap, na nego ne se pla}a danok, kako nagrada e u{te okolu 40.000 denari.Zna~i, li~niot dohod koj mene bi mi se daval na istoto rabotno mesto, so startna osnova 3100 boda, bi iznesuval 60.000 denari, na {to }e sledi da se plati danok, a ne da se laè i krade dràvata. Kako do-kaz e i slednovo: dene{niot kadar od mene e pomlad. Tokmu zatoa toj bi imal ponizok minal trud. Od druga strana, kadarot, koj Vangel Gaga~ev moè da go vladee e mnogu poslab od ot-pu{tenite.

Tu`bata e edinstveniot na~in da se izvr{i zakonskata obvrska za pla}awe na pri-dones za PIO. Bidej}i tuìtelot ima praven interes ja podnesuva ovaa tu`ba i mu preda-laga na sudot da zakaì i odrì rasprava a sled toa ja donese slednava,

P R E S U D A Se uvaùva tu`bata i tu`benoto barawe na tuìtelot Risto Ivanovski so ul. Mi-

hajlo Andonovski br. 6/21, Bitola. Se zadolùva tuèniot ZK ″Pelagonija″- Bitola da mu gi doisplati na tuìtelot

pridonesite od plata vo Fondot na PIOM, so {to jas kako tuìtel }e imam ″li~niot do-hod koj mene bi mi se daval na istoto rabotno mesto, so startna osnova 3100 boda, bi izne-suval 60.000 denari″. Toa treba da bide na osnovica koja }e se precizira po ve{ta~eweto i vo kone~na presmetka na Fondot na denot na isplatata, kako i da mi gi nadomesti proce-snite tro{oci koi nahnadno }e se preciziraat se vo rok od 8 dena po pravosilnosta na pre-sudite.

Prilozi: Re{enieto D.br.04-362 od 04.08.1987 od ZIK ″Pelagonija″- Bitola;



Rabotna kni{ka str. 6 i 7, od 01.011978 se do 21.05.1991.





Re{enie br.0306/2999-04 od 17.01.2005 od Agencija za vrabotuvawe;


194

Zaklu~ok br.03-413 od 26.12.2006 od Agencija za vrabotuvawe, dopolnitelno i re{enie.

D-r Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola″ Na 21.10.2008 dobiv od Osnovniot sud- Bitola za RO.br.298/08 ″ODGOVOR NA TU@BA Tu`bata na tuìtelot e neuredena, nerazbirliva i necelosna. I pokraj site napori na polnomo{nikot na tuèniot, od ona {to e navedeno vo tu-

`bata, ne moè da ja razbere nejzinata sodrìna, odnosno da razbere kakvo e i vo {to se so-stoi tu`benoto barawe.

Istorijatot na tu`bata e preop{iren i krajno nebulozen, taka {to namesto da go objasni i pojasni tu`benoto barawe, go pravi istoto krajno nedefinirano.

Isto taka, na tuèniot ne mu se dostaveni nitu dokazite-prilozite navedeni na kr-ajot od tu`bata, a {to e obvrska na tuìtelot soglasno ~l 99 od ZPP.

Zaradi gore navedenite zabele{ki, tuèniot predlaga sudot da postapi soglasno ~l.266, a vo vrska so ~l.101 od ZPP.

Tuèniot go zadrùva pravoto da go dopolni odgovorot na tu`bata, otkako tuì-telot istata }e ja uredi, a dotoga{ toj ukaùva deka nema nikakvi obvrski sprema tuìte-lot po osnov na raboten odnos, zatoa {to na tuìtelot mu prestanal rabotniot odnos u{te od 1994 godina. Zaradi ova, tuèniot istaknuva i prigovorot za zastarenost zo{to pari~ni-te pobarauvawa od raboten odnos zastaruvaat za period od tri godini od denot na nastanuva-weto na obvrskata, a toj rok izminal u{te mnogu oddamna, pa proizleguva deka tu`benoto barawe na tuìtelot, na~elno, treba da bide odbieno.

Br.03-688 14.10.2008 god. Bitola Tuèn-polnomo{nik, dipl.pr.V.Blaèvska″. Na 24.10.2008 podnesov Odgovor na odgovor na tu`ba, vo koj gi navediv 2005 i 2006

godina koi se so Agencijata za vrabotuvawe... Na 06.11.2008 se sretnavme vo sudnicata. Polnomo{nikot istakna deka postoe zasta-

renost, doznavaj}i od re{enijata na Javnoto obvinitelstvo i Osnovniot sud, koi gi dobival tuèniot. Sudijata mu odgovori: za sta` pridonesite ne zastaruvaat...Sudijata go prifati ona na polnomo{nikot.

Sledi moj podnesok do Osnovniot sud, da se doprecizira tu`benoto barawe, kako {to sledi:

″RO.br.298/08 OSNOVEN SUD BITOLA Tuìtel: Ivanovski Risto od Bitola ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Tuèn: ZK ′Pelagonija′ AD Bitola OSNOV: pridones za PIO VREDNOST: neopredelena P O D N E S O K od tuìtelot, primeroci 2, prilozi. Pod gorniot broj pred naslovniot sud vo tek e postapka po tu`bata na tuìtelot

protiv tuèniot. Postapuvaj}i po zadolènieto na sudot so ovoj podnesok tuìtelot vr{i ureduvawe

i precizirawe na tu`bata. Se bara tuèniot da izvr{i doplata na delot na neplateniot pridones za PIO za

periodot 01.01.1989 do 31.12.1990 godina. Vo navedeniot vremenski period tuìtelot be{e na rabota kaj tuèniot i prima-

{e plata za 3100 bodovi po toga{nata vrednost na bodot, i tokmu taa plata treba da pre-stavuva osnovica za pla}awe na pridones za PIO.

DOKAZ: Pregled od FONDOT za PIOM vo prilog. Ve{ta~ewe so v.l.ekonomist. Tuèniot pridonesot go platil na osnovica od 2.797,00 denari koj iznos tuèniot

go prima{e vo Agencijata za nevraboteni kako nadomestok do negovo vrabotuvawe smetano od 2005 godina natamu.

So vaka plateniot pridones tuìtelot e o{teten i dade povod tuèniot da go tuì. Se predlaga na sudot po odrùvawe na raspravata i izveduvawe na dokaziteda ja do-

nese slednata P R E S U D A Se usvojuva tu`benoto barawe.

195

Se zadolùva tuèniot ZK ′Pelagonija′ AD Bitola, na ime na tuìtelot Ivanov-ski Risto od Bitola da plati del od neplateniot pridones za penzisko i invalidsko osigu-ruvawe na Fondot na PIOM na osnovica koja }e se precizira po ve{ta~eweto za periodot od 01.01.1989 do 31.12.1990 godina, a po kone~nata presmetka na Fondot na denot na pla}awe-to, kako i da mu gi nadomesti pari~nite tro{oci koi dopolnitelno }e se preciziraat se vo rok od 8 dena od priemot na presudata.

PRILOG: Pregled od Fondot za strankite primeroci 2 Dokazi od tu`bata 11 primeroci za tuèniot. 12.11.2008 god Bitola Tuìtel D-r Risto Ivanovski″. Zaradi otsustvo na sudijata, raspravata od 11.12.2008 se prezakaà za 30.12.2008... Na 30.12.2008 se odrà raspravata i sudijata go odredi ve{teto lice. Ve{toto lice si ja izvr{i zada~ata i mene preku sudot mi go isprati naodot... Na 17.02.2009 se odrà raspravata i se donese re{enie, spored naodot na ve{toto

lice sudot ″da go zadolì tuèniot na tuìtelot da mu plati Pridones za PIOM. IZNO-SOT IZNESUVA: 9.972,00 den″. So ova se sloì i polnomo{nikot na tuèniot... Me|utoa, ona {to prethodno stoe{e za li~en dohod kako tehni~ki direktor 40.000/60.000 denari i va-lorizacija...toa }e go baram von sudot...

7.7.7.7. Ve{toto lice dipl.ek.Jordan Eftinxioski vo naodot naveduva: ″Vidno od Potvr-data koja ja ima izdadeno tuèniot za tuìtelot, br.05 od 10.01.2005 g., iznosite na ispla-tena plata i platen Pridones za PIOM po~nuvaj}i od Januari 1989 do Oktomvri 1990 g., se sloùvaat, edino ne se sloùvaat za mesecite: Noemvri 1990 i Dekemvri 1990 g. Imeno vo Potvrdata br.05. od 10.01.2005 g., stoi deka rabotnikot Ivanovski Risto za Noemvri 1990 g., ostvaril plata 7.522,00 den., a tuèniot mu ima plateno PIOM na iznos od 2.500,00 den. Za mesec Dekemvri 1990 g., vidno od istata potvrda, tuìtelot ima ostvarena plata od 7.136,80 den., a tuèniot mu ima plateno PIOM na iznos od 2.186,80 den., {to zna-~i se javuva ra-zlika od 9.972,00 den.

Zapisnik od odràna sednicata na Rabotni~kiot sovet na ZK Pelagonija od 25.12 .1990 g., od koj se gleda deka stru~niot kolegium donesol zaklu~ok, za mesecite Noemvri i Dekemvri da se isplati avans za site vraboteni linearno vo iznos od 2.500,00 denari, a osta-tokot da se isplati koga toa }e se ostvarat uslovi i na baza ovoj zapisnik na tuìtelot mu e platen pridones za PIOM, a ne na baza potvrdata za primenata plata.

Pri proverkata na isplatni listi kaj tuèniot konstantirano e deka i na drugi vraboteni za mesec Noemvri mu e isplasteno 2.500,00 den. plata, a za mesec Dekemvri 1990 g., mu e isplateno 2.186,50 den...″.

Vidlivo e deka bez da se ukina predhodnata odluka za li~en dohod 7.522 i 7.136 dena-ri toj se namaluva na 2500 i 2186,50 denari, javuvaj}i se razlika od 9.972 denari. Isto taka, so odluka od 25.12. 1990 nanazad mi e namalen li~niot dohod, {to ne e dozvoleno.Vidlivo e deka toga{ imalo samovolija, a sega tie se ogromni, {to e navedeno vo krivi~nata prijava pod to~ka 4. Ovaa Javnoto obvinitelstvo ne ja spomenuva, kako taa da ne postoi, {to vaì i za to~ka 5 itn. Zna~i, vo nego se rabori samovolno.

″RO br.289/08 VO IMETO NA GRA\ANITE NA REPUBLIKA MAKEDONIJA OSNOVNIOT SUD VO BITOLA, so sudijata Bo{ko Bogdanovski kako sudija po-

edinec, postapuvaj}i po tu`bata na tuìtelot, Ivanovski Risto od Bitola ul.Mihajlo Andonovski br.6/21, protiv tuèniot ZK Pelagonija AD Bitola, za pridones za PIO vrednost 10.000,00 den., po odrànata usna rasprava i glavna rasprava, vo prisustvo na tuì-telot i pol. na tuèniot Violeta Blaèvska na den 17.02.2009 godina, ja donese slednata

P R E S U D A SE USVOJUVA tu`benoto barawe. SE ZADO@LUVA tuèniot ZK Pelagonija AD Bitola da mu plati na tuìtelot

Risto Ivanovski od Bitola, razlika za pridones za PIO za 1990 godina na osnovicata 9.972,00 den. a po kone~na presmetka po Fondot za PIO, kako i da mu gi nadomesti proce-snite tro{oci vo iznos od 4.200,00 denari se vo rok od 8 dena po priemot na presudata.

O b r a z l o ` e n i e Tuìtelot vo tu`bata i na raspravite preku pol. navede deka tuèniot mu gi nema

plateno pridonesite za PIO, od 1.01.1989 god. do 30.12.1990 godina. Navedeniot period tu-

196

ìtelot bil na rabota kaj tuèniot i primal plata od 3100 bodovi, pa toga{na vrednost na bodot i taa plata trebalo da prestavuva osnovica za pla}awe na pridones od PIO. Tuè-niot pridonesot go platil na osnovica od 2797,00 den. koj iznos tuìtelot go primal vo Agencijata za nevraboteni kako nadomestok do negovoto vrabotuvawe smetano od 2005 go-dina natamu. Od ovie pri~ini predloì na sudot po pat na ve{ta~ewe da go utvrdi neispla-teniot pridones za PIO zaradi {to predloì po izvedenite dokazi da mu se usvoi tu-`benoto barawe kako go precizira vo zavr{niot zbor na glavnata rasprava. Tro{oci po-bara.

Tuèniot vo odgovorot na tu`benoto barawe preku pol. ostavi na sudot da donese odluka vrz osnova na dokazite.

Sudot vo dokaznata postapka go izvede predloènite dokazi: pregled na neplateni pridonesi od Fondot za PIO od 6.11.2008 godina; naod i mislewe na ve{toto lice Jordan Eftinxiovski od 2.02. 2009 godina, pa po ocena na ovie dokazi vo smisla na ~l. 8 od ZPP najde deka tu`benoto barawe e osnovano od slednite pri~ini:

Nesporno e deka tuìtelot pobaruva od tuèniot isplata na pridonesi od PIO za 1989 god. i 1990 god. So cel da se utvrdi za koi godini ne e platen pridonesot za PIO od-nosno dali postoi nekoja razlika na neplaten pridones na PIO, sudot opredeli ve{ta~ewe so ve{to lice ekonomist koj po izvr{enoto ve{ta~ewe izgotvi pismen naod i mislewe na 2.02.2009 god. vo koj konstantira deka pridonesot za PIO iznesuva 9.972,00 den., odnosno od iznosot 9.972,00 den. koj go pobaruva tuìtelot od tuèniot e po osnov na pomalku platen pridones za PIOM za 1990 god. kako i deka kone~nata presmetka ja izgotvuva Fondot za PIOM.

Obvrskata za pla}awe na pridones za PIO od strana na tuèniot proizleguva od ~l. 171 od Zakonot za PIOM spored koj sredstvata za ostvaruvawe na pravata od PIOM, vo Fondot gi obezbeduvaat rabotodavcite i licata osigurani spored ovoj Zakon vo soglasnost so utvrdenite potrebi od PIOM, a soglasno ~l. 172 na istiot Zakon sredstvata potrebni za ostvaruvawe na pravata od PIOM, se obezbeduvaat so pla}awe na pridones od plata na ra-botnicite a istite gi pla}aat rabotodavcite.

Vo predmetniot slu~aj ovaa zakonska odredba nao|a primena bidej}i soglasno na istata tuìtelot ima zakonsko pravo na isplata na prodonesi od plata koi treba da gi pla-ti tuèniot kako rabotodavec, pa kako ne platen pridonesot za 1990 godina vo visina utvr-dena vo naodot na ve{toto lice, a tuèniot toa ne go ospori, slede{e sudot vo celost da go usvoi tu`benoto barawe na tuìtelot so odluka kako vo izrekata na ovaa presuda.

Soglasno na ~l. 146 od ZPP sudot go zadolì tuèniot da mu gi nadomesti na tu-ìtelot procesnite tro{oci vo iznos od 4200,00 den. i toa za sudska taksa za tu`ba 600,00 den., za sudska taksa za odluka 600,00 den. i nagrada za ve{toto lice 3000,00 den.

Sudija Bo{ko Bogdanovski POUKA: Rok za àlba 8 dena po primeot preku ovoj sud do Apelacioniot sud Bi-

tola. DNA: Na strankite″. 8.8.8.8. Javnoto obvinitelstvo na nasilni~ki na~in za krivi~nata prijava so 52 to~ki do-

nesuva re{enie samo za to~ka 3. Isto taka, toa samovolno bez drugite 51 to~ki da gi ispra-ti do policijata za tie da se isledat za nego tie ne postojat. Duri re{enieto za to~ka 3 bez osnova go preina~uva vo krivi~no delo ″Povreda na pravata od raboten odnos ″. Se govori ″nastapilo apsolutna zastarenost na krivi~noto gonewe″, pominale dve godini od izvr{e-noto delo: ″Soglasno pak ~l.108 st.6 od KZ zastarenost na krivi~no gonewe nastapuva vo se-koj slu~aj koga }e pomine dvapati onolku vreme kolku {to spored zakonot se bara za zasta-renost na krivi~noto gonewe″. Bidej}i jas toa go doznav duri vo 2005 godina, potvrdeno so Re{enie broj 0306/2999-04 od 17.01.2005 god. na Agencija za vrabotuvawe-Bitola, nemalo ni-kakvo zastaruvawe. Od drugat strana, bidej}i krivi~noto delo jas go doìvuvam od 2005 go-dina se do moeto penzionirawe, primaj}i pomal li~en dohod kako tehnolo{ki vi{ok, {to so moeto penzinirawe vo ovaa godina }e zemam namalena penzija se do mojata smrt..., odpa|a ona {to e navedeno vo re{enija K.br.421/08 od Osnovniot sud vo Bitola ″nastapila apsolu-tna zastarenost na krivi~noto gonewe″. Me|utoa, liceto istite zlostorstva nepre~eno pro-dolùva da gi izvr{uva i vo 2008, 2009... godina. Kon ova da se dodade deka Javnoto obvini-

197

telstvo po 4 osnovi mene mi go uni{ti ìvotot, navedeno pod broj 4444 vo na 28.10.2008 ispra-ten moj odgovor do Osnovnoto javno obvinitelstvo-Bitola. Kako dokaz deka Javnoto obvi-nitelstvo se sluì so nevistini se potvrduva so tu`bata na 30.08.2008 do Osnovniot sud Bi-tola, pod 6.6.6.6., kade se gleda deka ne zastaruva ni{to {to e za vo penzija do smrtta... 9. Vo vrska na moja krivi~na prijava, sledi odgovor so pridruèn predmet: ″OSNOVNO JAVNO OBVINITELSTVO KO.br.512/08 07.10.2008 (Od Obvinitelstvoto nego go dobiv duri na 30.03.2009, R.I.) Bitola DO: Risto Ivanovski ul. Mihajlo Andonovski br. 6/21 Bitola. Vrz osnova na ~l. 56 st. 1 od ZKP, Ve izvestuvame deka krivi~nata prijava- Predlog za krivi~no gonewe podnesen-a, protiv Vangel Gaga~ev od Bitola E OTFRLEN-A, so re{e-nie KO.br. 512/08″. ″OSNOVNO JAVNO OBVINITELSTVO KO.BR.512/08

06.10.2008 godina Vrz osnova na ~l. 144 st. 1, 3 i 9 od ZKP, donesuvam R E [ E N I E Se otfrla krivi~nata prijava podnesena od Risto Ivanovski od Bitola, ul. ′Mihajlo Andonovski′ br. 6/21. Protiv: VANGEL GAGAÊV, direktor na ZK Pelagonija- Bitola. Za krivino delo Povreda na pravata od raboten odnos od ~l. 166 st. 1 od KZ. Bidej}i nastapila apsolutna zastarenost na krivi~noto gonewe- ~l. 108 st. 6 v.v. 107 st. 1 t. 6 od KZ. O b r a z l o ` e n i e Do ova Obvinitelstvo o{tteniot Risto Ivanovski od Bitola podnese krivi~na pri-

java protiv Vangel Gaga~ev- direktor na ZK ′Pelagonija′ Bitola od ~ija sodrìna proizle-guva deka se odnesuva za krivi~no delo Povreda od pravata na raboten odnos od ~l. 166 st. 1 od KZ. Imeno, vo krivi~nata prijava, pome|u drugoto, se naveduva deka prijaveniot kako di-rektor mnogu godini nanazad, po~nuvaj}i od 1978 godina navamu samovolno im go namaluva li~niot dohod na kogo sakal i kolku sakal i deka vrabotenite vo poslednite godini im pla-}al pridones kolku sakal. Ponatamu vo prijavata se naveduva deka na istiot na~in pri-javitelot neosnovano go izbrkal od rabota i deka li~niot dohod (platata) od 1989 i 1990 go-dina za ~etiri pati mu go namalil vo 2006 godina, odnosno deka prijaveniot pritoa ne se pr-idrùval na zakonskite i drugite propisi.

Postapuvaj}i po prijavata, javniot obvinitel pobara potrebni podatoci od ZK ′Pe-lagonija′ Bitola, soglasno ~l. 144 st. 3 od ZKP. Od dobienite podatoci se utvrdi slednoto:

Rabotniot odnos na prijavitelot Risto Ivanovski vo ZK ′Pelagonija′ Bitola mu pr-estana na 21.05.1991 godina vrz osnova na izre~ena disciplinska merka Prestanok na rabo-ten odnos i prijavitelot bil odjaven od rabota na 21.05.1991 godina. Toa zna~i deka dejstvi-jata {to se naveduvaat vo prijavata deka go prezel prijaveniot Vangel Gaga~ev, a se odnesuva na izre~enata disciplinska merka- prestanok na rabota, namaluvawe na platata na prijavi-telot i nepla}awe na doprinosi moèle da bidam prezemeni najdocna do 21.05.1991 godina.

Za krivi~noto delo Povreda na pravata od raboten odnos od ~l. 166 st. 1 od KZ e pre-dvidena pari~na kazna ili zatvor do 1 godina.

Soglasno ~l. 107 st. 1 t. 6 od KZ, krivi~noto gonewe ne moè da se prezeme koga }e pominat dve godini od izvr{uvaweto na krivi~noto delo za koe spored Zakonot moè da se izre~e zatvor do edna godina ili pari~na kazna. Soglasno pak ~l. 108 st. 6 od KZ, zastareno-sta na krivi~noto gonewe nastapuva vo sekoj slu~aj koga }e pomine dvapati onolku vreme ko-lku {to spored zakonot se bara za zastarenost na krivi~noto gonewe.

Spored toa, goneweto za krivi~noto delo Povreda na pravata od raboten odnos od ~l. 166 st. 1 od KZ, moèlo da se prezeme najdocna do 21.05.1995 godina. Bidej}i krivi~nata prijava e podnesena na 02.09.2008 godina, toa zna~i deka nastapila apsolutna zastarenost na krivi~noto gonewe.

Od ovie pri~ni se odlu~i kako vo izrekata na ova re{enie.

198

JAVEN OBVINITEL Pavlina Jankulovska. POUKA: Se izvestuva o{teteniot Risto Ivanovski od Bitola, ul. ′Mihajlo Andonovski′ br. 6/21, deka soglasno ~l. 56 st. 2 od ZKP ima pravo da go prezemae goneweto vo rok od 8 de-na od kogo }e go primi iazvestuvaweto, kako o{teten tuìtel da podnese Obinitelen pred-log do Osnovniot sud Bitola″. ″DO VI[OTO JAVNO OBVINTELSTVO BITOLA

Predmet: Protest na samovolijata vo Osnovnoto obvinitelstvo Bitola. Na den 30.03.2008 od Osnovnoto javno obvinitelstvo dobivKO.br.512/08 od 07.10.2008, vo koe vo pridru`noto pismo stoi: ″Vrz osnova na ~l. 56 st. 1 od ZKP, Ve izvestuvame deka krivi~nata prijava - Predlog za krivi~no gonewe podnese- a, protiv Vangel Ga~ev od Bi-tola E OTFRLEN-A, so re{enie KO.br.512/08″. Mojot protest }e bide prestaven vo krivi~nata prijava protiv samoto Javno obvini-telstvo, ispratena na ist dene{en den, vo koja }e se vidi deka Javnoto obvinitelstvo so me-ne se izigruva, poradi {to toa mene mi go uni{ti ìvotot. Bidej}i jas ne sum mo}en se vo dràvata da re{am, za{to gadno sum se izlagal, koga od Germanija se vrativ na ovaa dràva da i pomognam, koja do dones nema nau~en i stru~en kadar, tuku samo aramiski i bandiski, mene moè da mi pomogne samo nekoj kako {to be{e ruskiot pretsedatel Jelcin, koj kako {to gi svrti topovite na ruskiot parlament, takvi isti topovi da se svrtat na obvinitelstvoto, pravosudstvoto, duri i na pravbranitelot.

Mesto ruskite topovi da se osveàt, tie se uni{tija kako staro èlezo, a {to u{te nevaì za navedenite institucii, ama i drugi.

Vo nade` da se prevzemat pravni dejstvija, se zablagodaruvam. Podnesitel na protestot do moite potpolni grobari

Va{iot pogreben ma~enik, a i Va{ krven neprijatel dr. Risto Ivanovski,avtor na 31 kniga so>7000 strani a i so www.Brigien.com″

10101010. ″ DO

CELOKUPNOTO JAVNO OBVINOTELSTVO NA REPUBLIKA MAKEDONIJA

KRIVI^NA PRIJAVA″

Vo nea e naveden celo moe barawe, pod II 14 od strana 3, sî do so str. 15 (III 15.) ″DO OSNOVNOTO JAVNO OBVINITELSTVO B i t o l a

Predmet: Kade iz~ezna mojata krivi~na prijava od 01.09.2008 ?! Na 01.09.2008 podnesov krivi~na prijava protiv Vangel Gaga~ev, vo 52 to~ki.. Do de-nes za nea ne sum dobil nikakov odgovor. Pak, ona {to mene mi se javuva so re{enieto KO. br. 512/08 od 07.10.2008 za moja kri-vi~na prijava podnesena na 02.09.2008, nema vrska so mojata krivi~na prijava.Navodot, koj vo re{enieto e daden, nema ni{to zedni~ko. Ova se potvrduva i so dokazot, {to vo mojata krivi~na prijava vo 52 to~ki, sî ona {to vo re{enieto e navedeno, nikade ni{to ne postoi. Tokmu zatoa vo mojata kivi~na prijava od 03.03.2009 pod to~ka 3 navediv:

″Bidej}i od Obvinitelstvoto ne samo jas, tuku i narodot se izigruva, a tokmu za nego sekoga{ sum pi{el i }e pi{am, se re{iv da ja povtoram krivi~nata prijava. Bidej}i to~ka 3 kako najdobar primer be{e navedena, jas ona {to be{e zamene go otfrliv, a krivi~nata pri-java za 52 to~ki samo to~ka 3 ja zamenav. Pod to~ka 3 go navediv slednoto: ′Direktorot Van-gel Gaga~ev samovolno i nasilni~ki na kogo saka mu go namaluva li~niot dohod. Bidej}i ne-govite kaznenici ne se mo}ni vo Pravosustvoto i Javnoto obvinitelstvo, tie ne tuàt i ne podnesuvaat krivi~ni prijavi, kako zaludnost. Duri negovite zlostorstva so ova ne zavr{u-vaat, toj poslednite godini im pla}a za penzisko i invalidsko osiguruvawe onolku kolku {to toj saka. Taka site onie koi nego ne mu se dopa|aat,toj niv gi kaznuva se do nivnata smrt, duri po nivnata smrt, koga po smrtta PIO go prevzema bra~niot partner na po~inatiot. Kaj

199

nego nema zastanuvawe se dodeka ne odi na drugiot svet, a nego kako zlostornik tamu mu e mestoto u{te od 1978 godina′.

Za ovaa povtorena krivi~na prijava ne dobiv nikakov odgovor″. Bidej}i sostojbata e vakva, jas od Vas o~ekuvam da dobijam odgovor. Me|utoa, kako

prvo Vie ste obvrzani, nea da ja ispratite do Policijata, taa nea da ja isledi, tek toga{ od Vas da dobijam Va{ predmet....

Vo sprotivnost se toa e samovolen ~in. Podnesitel

Risto Ivanovski Ul. Mihajlo Andonovski br. 6/21 Bitola″. Prilozi: Fotokopija na Re{enie 512/08 od 07.10.2008, dobieno na 30.03.2009; Fotokopija na moj predmet: Protest od 31.03.2009 Fotokopija na moja krivi~na prijava od 31.03.2009 Fotokopija, Predmet: Kade iz~ezna mojata krivi~na prijava od 04.04.2009. D-r Risto Ivanovski Ul. Mihajlo Andonovski br. 6/21 Bitola.

11111111. OSNOVNOTO JAVNO OBVINITELSTVO VI[OTO JAVNO OBVINITELSTVO REPUBLI^KO JAVNO OBVINITELSTVO

Predmet: Samovolie. Protiv Vangel Gaga~ev imav podneseno krivi~na prijava, so 52 to~ki.Trite Obvini-telstva se proiznesija samo za to~ka 3, vo koja go navediv mojot primer, kako najto~en. Sle-di, samo poradi to~kata 3, trite Obvinitelstva da gi odbijat i 51 to~ki bez tie da bidat vo ponatamo{na postapka predadeni na Policijata... za tie od niv da bidat isledeni...Ova se gleda po toa {to vo nivnoto re{enie 100% se naveduva za mene, a 0% za ZK ″Pelagonija″. Tokmu zatoa 100% krivi~nata prijava be{e protiv {tetnikot Vangel Gaga~ev, koj se uni-{ti, kako aramija se obogati..., se {to od prethodnite generacii be{e izgradeno sru{i, du-ri ne ode{e vo penzija, a koga se istrebi, donese odluka u{te 5 godini da bide na narodni ja-sli, za da u{te opla~kuva, a negov veren pridru`nik e i liceto, koe koga so nego telefon-ski razgovara, od so kilometri oddale~enost stoi mirno pred telefonot so kogo razgovara. So takvi izme}ari toj opstojuva i uspe{no si pla~ka itn. Poradi nastanatata sostojba, so {to jas bev izigran, {to vaì i za Dràvata, jas na 01.09.2008 ja povtoriv krivi~nata prijava so 51 to~ka, a to~kata pod broj 3 ja nadopolnav, bez bilo {to da stoi za mene. Sledi re{enie KO.br.512/08 od 06.10.2008, koe nema vrska so mojata krivi~na prijava od 01.09.2008, tuku samo so to~ka 3 od prethodnata krivi~na prijava. Tokmu zatoa re{enieto e 100% kako od re{enieto od prethodnata krivi~na prijava za to~ka 3. Ova se gleda i od ona {to stoi vo poukata na re{enieto KO.br. 512/08: ″Se izvestuva o{teteniot Risto Ivanov-ski od Bitola, ul. ′Mihajlo Andonovski′ br. 6/21, deka soglasno ~l. 52 st. 2 od ZKP ima pravo da go prezeme goneweto vo rok od 8 dena od koga }e go primi izvestuvaweto, kako o{teten kako tuìtel da podnese Obivnitelen predlog do Osnovniot sud Bitola″. Se gleda deka navedenoto vo re{enieto e bez osnova, vo krivi~nata prijava nema ni-{to li~no za mene, za jas da bidam O[TETEN. Zna~i, silexistvo.

Tokmu zatoa na 04.04.2009 podnesov tri predmeti: do Vi{oto javno obvinitelstvo ″Protest na samovolijatavo Osnovnoto javno obinitelstvo″, do celokupnoto Javno Obinte-lstvo ″Krivi~na prijava″ vo 8 to~ki, na 13 strani i do Osnovnoto javno obinitelstvo ″Kade iz~ezna mojata krivi~na prijava od 01.09.2008 ?!″

Od Osnovnoto javno obvinitelstvo KO br. 512/08 od 06.05.2009 dobiv predmet:

200

″Vo vrska so Va{ata krivi~na prijava podnesovte do Osnovnoto javno obvinitelstvo vo Bitola na 2.9.2008 godina, ve izvestuvame deka javniot obvinitel po pribavenite po-trebni izvestuvawa donese re{enie KO br.512/08 so koe istata e otfrlena poradi apsolu-tna zastarenost na krivi~noto gonewe.

Ova re{enie Vi e dostaveno preku sudski dostavuva~ na 30.03.2009 godina, na na~in {to istoto bilo ostaveno vo Va{iot dom, za {to postoi konstatacija na vo{tanicata koja se nao|a na ovoj predmert. (Jas na Va{ite lagi vi odgovoriv, R.I.)

No, dokolu ne ste dobile vakvo re{enie, moète da se javite vo osnovnoto javno ob-vinitelstvo, za da Vi bide daden primerok od istoto. (Pa tie ne znaat {to pi{uvaat, R.I.)

Javen obvinitel Pavlina Jankulovska″. U{te vaì mojot predmet: ″Kade iz~ezna mojata krivi~na prijava od 01.09.2008 ?!″ Od Osnovnoto javno obvinitelstvo RO br. 113/09 od 03.04.2009 dobiv predmet:

″Do ova Obvinitelstvo podnesovte krivi~na prijava. Vo krivi~nata prijava navedu-vate dejstvija za koi od strana na ova Obvinitelstvo ve}e prethodno Vi e odgovoreno.

Bidej}i vo krivi~nata prijava nema novi podatoci Ve izvestuvame deka nema mesto za javnoobvinitelsko postapuvawe.

Javen obvinitel Lile Talevska″. E vidlivo deka deka 100% se laè...Toa {to e navedeno vo 52 to~ki, denes e isto... Bidej}i jas ne sum mo}en, istiot moj problem }e go ~itate na: www.Brigien.com

Risto Ivanovski ul. Mihajlo Andonovski br.6/21>

12121212. DO VI[OTO JAVNO OBVINITELSTVO S K 0 P J E

Predmet: Protest na Re{enieto XXX III KO br. 4122/2006 Na 09.04.2009 dobiv predmet: ″OSNOVNO JAVNO OBVINITELSTVO

XXX III KO br. 4122/2006 Skopje, 03.04.2009 godina

Vrz osnova na ~l. 152 st. 9 v.v. so st. 2 i 3 od ZKP, donesuvam R E [ E N I E SE OTFRLA krivi~nata prijava podnesena od d-r Risto Ivanovski, protiv Tanas Trajkovski,za krivi~no delo-Falsifikuvawe isprava od ~l. 378 st. 1 od Krivi~niot zakonik - bidej}i ne e krivi~no delo za koe se goni po slu`bena dol`nost. O b r a z l o ` e n i e Do ova Obvinitelstvo, od strana na liceto d-r Risto Ivanovski, podnesena e krivi-~na prijava protiv Tanas Trajkovski, za krivi~no delo- Falsifikuvawe isprava od ~l. 378 st. 1 od Krivi~niot zakonik, vo koja se naveduva deka prijaveniot bil izbran za vonreden profesor na Zemjodelskiot fakultet, me|utoa smeta deka vakviot izbor bil nepravilen. Ponatamu naveduva deka prijaveniot ne gi ispolnuval uslovite za da bide izbran za vonre-den profesor i toa go storil so falsifikuvawe dokumenti, odnosno deka negovite trudovi prestavuvale samo prepis bez nau~na sodrìna.

Zaradi proverka na navodite vo krivi~nata prijava izvr{en e uvid vo pari~niot predmet P.br.3555/03, P.br.3556/04 i od drugite pismeni izvestuvawa se utvrdi deka vo ko-nkretniot slu~aj ne postojat osnovi na somnenie deka e storeno krivi~no delo, nitu od pr-ijaveniot, nitu pak od drugi lica ~lenovi na Nastavno nau~niot sovet koi u~estvuvale vo izborot za vonreden profesor na Tanas Trajkovski. Dali negovite objaveni trudovi se so nau~na vrednost ili ne, od krivi~no- praven aspekt ne se relevantni i nemoàt da bidat osnov na somnenie za storeno krivi~no delo. Nastavno nau~niot sovet pri Zemjodelskiot fakultet postapuval vo ramkite na zakonot po objaveniot konkurs za izbor na vonreden profesor i dokolku nekoj kandidat e nezadovolen od izborot ima pravo da ja obàli odlu-kata, odnosno da povede spor kako {to e vo konkretniot slu~aj. Imeno, vidno od samata kri-vi~na prijava deka podnesitelot po negova tu`ba se vodat postapki i toa na 10.10.2003 godi-na podnesitelot Risto Ivanovski kako o{teten podnel tu`ba do Osnovniot sud Skopje I Skopje i vakviot izbor bil poni{ten zaradi {to povtorno e objaven nov konkurs.

201

Kako vo konkretniot slu~aj od navodite vo krivi~nata prijava ne proizleguvaat elementi na krivi~no delo- Falsifikuvawe isprava od ~l. 378 st. 1 od Krivi~niot zakonik, nitu na drugo krivi~no delo od glavata na krivi~ni dela protiv pravniot soobra}aj koi se gonat po slu`bena dol`nost, se odlu~i kako vo dispozitivot na ovaa re{enie. /BT Javen obvinitel Sneàna Ristevska DOSTAVENO DO: d- r Risto Ivanovski ul. ′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 Bitola. POUKA: O{teteniot ima pravo vo rok od 8 dena po priemot na Re{enieto, soglasno ~l. 56 st. 2 od ZKP, goneweto da go prezeme po privatna tu`ba″. (Sî }e se re{i po moja smrt, R.I.) Krivi~nata prijava se odnesuva{e za Zemjodelskiot fakultet- Skopje, koj si dozvo-lil navedeniot bez nekompletni dokumenti da bide izbran za vonredoven profesor, ne pri-loùvaj}i ja listata na trudovi, so toa pove}estruka be{e izigran Zakonot za visokoob-razovanie: brojot na trudovi ne se sovpa|aat, toj nema objaven nieden trud vo nau~no i stru-~no spisanie vo dràvata, nitu vo stranstvo, nikako samostoen, {to vaì i pisariite za ma-gistratura i doktorat, i kone~no toj nema objaveno nieden u~ebnik za toj da bide nastavnik. Taka toj ne samo da bil izbran za vonreden profesor, bil objaven povtoren konkurs, iako toj vo ni{to ne naprednal, bil izbran i za redoven profesor, {to zastra{uva i zagriùva, a za se ova ne e nadle`no Obvinitelstvoto. Duri toa donesuva re{enie po negovoto penzionira-we, {to sledi i za mene na 04.10.2009, verajatno, nekoj e po~inat ili }e po~ine, se e mo`no... Poradi slednoto, jas na nasilni~ki na~in bev odbien, iako do denes imam objaveno 31 kniga, me|u koi i Ishrana na goveda, so vkupno preku 7000 strani. Isto taka, sum rabotel 4 godini vo nau~na ustanova vo Germanija, tamu i vo stranstvo sum objavuval nau~ni i stru-~ni trudovi, samo jas gi ispolnuvam uslovite za da bidam nastavnik na toj fakultet..., no vo nikoj slu~aj navedeniot kandidat, koj e samo veterinaren tehni~ar. Negovata magisterska i doktorska rabota se interni, so tema za pola i matura. Pri toa se pravi najgolemiot pre-stap, liceto koe mu dozvolilo da zavr{i fakultet, magistrira i doktorira, istiot toj kako recezent go predlaga {to e najgolem zakonski prestap, samiot si se izbira, predalga~ot bil ist kako nego.Tie rabotele zaedno na ist fakultet, bratski obrazuvale kadri vo potpolnost isti kako niv. Bidej}i moite profesori se vo Germanija i Avstrija jas bev obespraven... Tokmu zatoa vakviot izbor na dràvata mu nanese golemo zlo, {to e krivi~no delo. Ova se potvrduva i so sledniot dokaz: Na 10.10.2003 be{e podnesena tu`ba, a na 11.12. 2003 XIII P br.3555 /03 se donesuva re{enie, koe go dobiv na 04.02.2004. Se nego tu`bata se otfrla, zatoa{to ″Imaj}i go vo vid napred iznesenoto sudot oceni deka so ogled na toa {to nitu vo konkursot, nitu vo zakonot na rabotnite odnosi ne e utrden rok vo koj treba da se izvr{i izbor na kandidat po objaven konkurs, pravo e na rabotodavecot koga }e izvr{i iz-bor po objaveniot konkurs. So ogled na toa {to od strana na tuèniot ne e donesena kone-~na odluka so koja eventualno bi bilo povredeno pravoto na tuìtelot pri izbran kandidat po objaveniot konkurs, a poa|aj}i od sodrìnata na napred navedenite zakonski odredbi, su-dot oceni deka ne se ispolneti uslovite utvrdeni so ovie zakonski odredbi odnosno deka tu-ìtelot nema pravo na sudska za{tita poradi {to i odlu~i tu`bata da ja otfrli″.

Zna~i, Sudot potvrdi, konkursite se izigruvaat, {to e najgolem prestap, a nikoj ne smee da poni{ti konkurs, nikako toj da ne se po~ituva.Tokmu toa go podrùva i Sudot. Isto taka, tokmu poradi mene ne be{e izvr{en izborot. Isto taka, Sudot nastavnikot go potvrdi toj kako nastavnik ponatamu iako neizbran da predava... So toa Sudot na nastavnikot mu dade ″pravo na sudska za{tita″, kako sprotivnost za mene: ″tuìtelot nema pravo na sudska za{tita poradi {to i odlu~i tu`bata da ja otfrli″. So ova Sudot ja izgubil mo`nosta da vr{i funkcija pravi~no sudewe, {to }e se vidi i vo vtoriot sudski spor za ist nastaven pr-edmet, {to e predmet na prethodnoto moe barawe isprateno na 26.06.2008.

Na 12.02.2004 be{e podneseno àlba, a na 24.03.2004 so [email protected]. 1427/04 donese re{e-nie, ″àlbata se odbiva kako neosnovana″ i re{enieto na Osnovniot sud ″se potvrduva″. Sledi Molba do Javnoto obvinitelstvo na 05.06.2004, a Javnoto obvintelstvo na R.Makedo-nija so Go.br.1026/04 od 05. 07.2004 soop{tuva: ″...Ve izvestuvame deka po izvr{eniot uvid vo spisite i ocenka na navodite vo podavkata, Javniot obvinitel na Republika Makedonija ne utvrdi deka so pravosilnata sudska odluka e storena povreda na zakonot koja bi moèla da posluì kako osnov za upotreba na ova pravno sredstvo″.

202

I za Obvinitelstvoto konkursite moàt da se izigruvaat, koga za toa postoj inte-res. Ovde e obvinitel bitol~anka Bubevska, a obvinitel Aleksandar Pr~evski mojot likvi-dator vo sekoj pogled. Toj kako izvr{itel na SDSM mene od VMRO-DPMNE me likvidira.

Sudovite i Javniot obvinitel se nositeli na samovolijata i zloto vo dràvava, koga vo nea nastavnikot bez da bide predloèn i izbran nepre~eno si predava, za{to sledi sud-ski spor, koj zavr{i vo juni 2008 godina. Pa taka na penzioniraniot veterinaren tehni~ar mu se ovozmoì ponatamu na Fakultetot da obrazuva kadar, samo zemjodelski tehni~ari. Toj na scena stapil, koga za mig zavr{il fakultet, magistriral i doktoriral i vo 1995 godina bez nieden objaven trud be{e izbran za docent. Sledi jas negoviot doktorat da go osporuvam, {to e moe pravo, a do denes nikoj ni{to ne prezel, nitu Obvintelstvoto. Inaku jas od 1990 godina redovno sum odbivan, poradi mene se rasturaat konkursite, a zatoa nikoj ne e nadleèn. Vidlivo e deka tokmu Obvinitelstvoto e moj grobar od 1990 god. Podnesitel: D-r Risto Ivanovski Ul. Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola" 13131313. ″VI[O JAVNO OBVINITELSTVO RO.br.11/09 23.04.2009 god. Bitola Do G-din Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 BITOLA Vo vrska so Va{iot podnesok dostaven do ova obvinitelstvo, vo koj se povikuvate na odredeni nezakonitosti vo postapuvaweto na Osnovniot javen obvinitel Bitola, vo posta-pkata na re{enieto KO.br.512/08 od 6.10.2008 god., protiv Vangel Gaga~ev direktor vo ZK Pelagonija Bitola, za kr.delo Povreda na pravoto od raboten odnos od ~l.166 st.1 od KZ.

Od na{a strana be{e sogledana sodrìnata na podnesokot i zaradi celosno sogledu-vawe na sostojbite na rabotite be{e pribaven predmetot KO.br.512/08 na Osnovno javno ob-vinitelstvo Bitola, i be{e pobarano da ne informiraat za poso~eniot predmet.

Osnovnoto javno obvinitelstvo-Bitola, vo konkretniot slu~aj zaradi rasvetluvawe na nastanot podnele barawe za sobirawe na potrebni izvestuvawa vo ZK Pelagonija Bito-la, vo vrska so kr.delo Povreda na pravoto na raboten odnos od ~l, 166 st. 1 od KZ.

Od pribavenite potrebni izvestuvawa, Javniot obvinitel na{ol deka na prijavite-lot mu bila izre~ena disciplinska merka-prestanok na rabotniot odnos na 21.05.1991 god., zaradi {to donesol re{enie za otfrlawe na krivi~nata prijava, bidej}i nastapila apsolu-tna zastarenost na krivi~noto gonewe.

Po izvr{enata kontrola vo spisite ne se konstantirani nepravilnosti vo rabote-weto.

DL/ES Javen abvinitel Dimitar Lazrevski″. (potpis) 14141414. ″OSNOVNO JAVNO OBVINITELSTVO RO.BR.130/09 24.04.2009 godina BITOLA DO G-din RISTO IVANOVSKI Ul. ′Mihajlo Andonovski′ br.6/21 BITOLA Vo vrskaso podnesenite krivi~ni prijavi od Va{a strana do OJO Bitola, kako i po-

plakata ozna~ena so Predmet: ′Samovolie′, a zaradi razjasnuvawe na istata, Ve izvestuvame deka }e treba da se javite vo OJO Bitola vo soba broj 3 na 27.04.2009 godina vo 8,30 ~asot.

Javen obvinitel Petar Anevski″. (potpis) Na ova sledat moi odgovori: ″DO REPUBLI^KIOT JAVEN OBVINITEL SKOPJE

Predmet: Protest za RO.br.11/09 od 23.04.2009

203

Vo vrska za mojata krivi~na prijava vo 52 to~ki za Vangel Gaga~ev Osnovnoto javno

obvinitelstvo so KO.br.512/08 od 06.10.2008 ja odbi, naveduvaj}i deka taa bila za mene li~no podnesena, {to ne e to~no. Mojata krivi~na prijava e podnesena protiv navedenoto lice, vo 52 to~ki, no niedna za mene.

Iako vakva e sostojbata, mojata krivi~na prijava so 52 to~ki e otfrlena bez taa da se isledi od policijata i utvrdi dali navodite se to~ni ili ne. Toa moè da se potvrdi so dokazite na Statistika...

Deka vistinata e takva, na mojot prigovor do Vi{oto javno obvinitelstvo, toa so svoj RO.br. 11/09 od 23.04.2009 govori samo za mene, iako jas ukaùvav, deka krivi~nata prija-va nema ni{to za mene.

Nezadovolen od postapuvawe na Osnovnoto i Vi{ototo javno obvinitelstvo, Vas ka-ko najvisoko Obvinitelstvo vi se obra}am.

Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola″

″DO OSNOVNO JAVNO OBVINITELSTVO BITOLA

Predmet: Odgovor na Va{ predmet od 24.04.2009

Denes, 27.04.2009, go zedov Va{iot predmet RO.br.130/09 od 24.04.2009, obi~na pratka, vo koja zakaùvate sostanok za razjasnuvawe na 27.04.2009.

Vi soop{tuvam slednoto: Vo vrska za mojata krivi~na prijava vo 52 to~ki za Vangel Gaga~ev Osnovnoto javno

obvinitelstvo so KO.br.512/08 od 06.10.2008 ja odbi, naveduvaj}i deka taa bila za mene li~no podnesena, {to ne e to~no. Mojata krivi~na prijava e podnesena protiv navedenoto lice, vo 52 to~ki, no niedna za mene.

Iako vakva e sostojbata, mojata krivi~na prijava so 52 to~ki e otfrlena bez taa da se isledi od policijata i utvrdi dali navodite se to~ni ili ne. Toa moè da se potvrdi so dokazite na Statistika...

Deka vistinata e takva, na mojot prigovor do Vi{oto javno obvinitelstvo, toa so svoj RO.br. 11/09 od 23.04.2009 govori samo za mene, iako jas ukaùvav,deka krivi~nata pri-java nema ni{to za mene. Tokmu zatoa vo mojot predmet Samovolie od 09.04.2009 toa go opi{uvam, kako {to go pi{ev vo drugite moi predmeti. Mojata krivi~na prijava e samo protiv liceto Vangel Ga-ga~ev, nikako li~no za mene. Sledi Va{iot predmet RO.br.130/09 od 24.04.2009 da go smetam za zakana. Takva zaka-na slede{e od eden drug obvinitel. No po priroda sum vozdr`liv i nikoga{ ne sum se otka-àl od borbata protiv navedenoto lice koe go smali fizi~kiot obem na proizvodstvo, go sniì mnogupati brojot na vraboteni i nivniot li~en dohod, mnogu semejstva uni{ti itn. Vo nade` da prevzemite dejstvija, bez zakaùvawa na raspravi za odbieni krivi~ni prijavi, za koi se raspravame so godini, se zablagodaruvam. Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola″. Vo prilog sakam samo da dodatam, kako se vr{at zakana. Vo moite krivi~ni prijavi vo 1990, 1991...godina naveduval lica od pravosustvoto,koi imale li~en interes da go {titat Vangel Gaga~ev. Eden mo}nik, podnese barawe toa da go dokaàm. Za toa mene mi treba{e svedoci. Takvi bea bez broj. No nikoj ne dojde da svedo~i, zatoa {to sekoj si se pla{e{e za sebesi. Taka iako so 100% dokazi, bev kaznat so opomena, sum navreduval zloupotrebuva~i na funkcija. Me|utoa, se javi samo eden svedok, vo drug slu~aj, Petar...Toj kako svedok pro-tiv mene, na sudskata rasprava za predmet 987/91,so kogo bev izbrkan od rabota, na 21.05.1991, toj priznal, ako ne kaùval protiv mene, }e go izbrkat od rabota. Takvi se mo}nicite.

204

15151515. Ovoj prilog se odnesuva za samovolijata vo Javnoto obvinitelstvo vo Skopje, koe dozvoli da se izbiraat nastavnici vo Zemjodelskiot, Veterinarniot fakultet i Institutot za sto~arstvo, site vo Skopje, koi ne gi ispolnuvaat uslovite predvideni vo Zakonot za vi-soko obrazovanie. Isto taka, toj ne e vo soglasnost za takvite vo Evropa. Vsu{nost, vo nego ne postoi eden to~en stav za docent, vonreden i redoven profesor, tuku tri stava. Ova po-dobro da se prestavi, e vaka: vo prviot stav da se bara pismen, vtoriot polupismen i tretiot nepismen. Bidej}i vo site stava se sodrì pismen, site gi ispolnuvaat uslovite. Sledi R. Makedonija stopanski da e samo pred Albanija itn.

Za primer se naveduva Zemjodelskiot fakultet, protiv kogo vodev dva sudska spora P.br. 3555/03 i P.br. 3556/06 za ist nastaven predmet od ist nastavnik, koj zavr{il veterina-rno u~ili{te, a kako vraboten vo istiot fakultet interno i brzometno dobil duplomi za inìner, magister i doktor. Taka toj odma bil izbran i za nastavnik: docent, vonreden i re-doven profesor bez nieden samostoen objaven trud, nitu uxebnik ili kniga. Ova {to gonave-duvam za ovoj fakultet, vaì za drugiot i institutot, i Biotehni~kiot fakultet vo Bitola.

Jas podnesov krivi~na prijava i dobiv odgovor od Osnovnoto obvinitelstvo, ~ie re-{enie go obàliv. Sledi odgovor od Vi{oto obvinitelstvo so prilog mojata krivi~na pri-java i kopija na re{enie od Osnovnoto javno obvinitelstvo- Skopje, koi Vi gi priloùvam. Tokmu zatoa ova go objasnuvam:

Krivi~nata prijava ja isprativ na 09.09.2006, a taa vo Osnovnoto javno obvinitel-stvo e zavedena na 11.9.2006. Vo mojata krivi~na prijava go iznesuvam slednoto: "JAVEN OBVINITEL NA R.MAKEDONIJA

Za: Falsifikatorite (la`govcite) vo Zemjodelskiot fakultet- Skopje. Od: D-r Risto Ivanovski Ul. Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola.

KRIVI^NA PRIJAVA

Za liceto Tanas Trajkovski, koj kako vr{itel na nastavnik vo Zemjodelskiot faku-ltet- Skopje, ne gi ispolnuva uslovite predvideni vo Zakonot za visoko obrazovanie na R. Makedonija. Isto taka, za da bide predloèn i izbran nastavnik vo istiot fakultet, toa se vr{i so falsifikat. Imeno, toj nema objaveno nieden samostoen trud, nitu eden samostoen napis, a toj e predloèn i izbran so falsifikat, vo koga stojat ~etirieset i ~etiri (44) tr-udovi. So krivi~nata prijava se predlaga na liceto Tanas Trajkovski da mu prestane rabo-tniot odnos nastavnik po site zvawa, kaznat sou~esnicite za napraveniot falsifikat so kogo toj e predloèn i izbran za nastavnik. So ova }e se prekinat da mu se nanesuvaat {teti na makedonskoto stopanstvo, koi poradi li~ni celi toa se najduva na najnisko mesto.

O b r a z l o ` e n i e Liceto Tanas Trajkovski bilo vraboteno kako veterinaren tehni~ar vo Zemjodel-

skoto stopanstvo na Zemjodelskiot fakultet- Skopje. Ova bilo povod toj da zavr{i Zemjo-delski fakultet. Od ova toj ne bil zadovolen, toj magistriral i doktoriral za tema za pola-matura i matura. Kako potvrda za navedenoto, negovata magisterska i doktorska rabota ne bile objaveni. So toa {to tie ne bile javni, zna~i, objaveni, {to bilo osnov za steknuvawe na nau~nite zvawa magister i doktor, toj ne magistriral, nitu doktoriral. Tokmu zatoa ne-govite ‘trudovi‘ kako takvi se krijat od nau~nata i stru~nata javnost. Vsu{nost, tie bile i se samo interni pisarii, kako {to bile i se nositelite na tie zvawa. Vakvo bilo liceto Ri-sto Ilkovski.

Ovoj magistriral i doktoriral kaj nastaven predmet kogo go predavalo lice, koj ne bil magister, nitu doktor. Vsu{nost, toj bil samo so zavr{en Zemjodelski fakultet. Bide-j}i za Zemjodelskiot fakultet za predmetot nemalo nastaven kadar, toj ne moèl da bide ma-gister i doktor. Ova nego ne mu pre~i, kaj nego da magistrira i doktorira Tanas Trajkovski, so {to se privatizirala kadrovata politika na Zemjodelskiot fakultet samo za li~ni ce-li. Ova bilo osnov na dràvata da i se nanesuvaat {teti od lica laici vo strukata i nauka-ta, poradi {to R.Makedonija e na najnisko ravni{te vo govedarstvoto, so te{ki posledici.

205

Postapkata е наједноставна. Иако лицето Ристо Илковски бил ‘татко‘ на магистратурата и докторатот на лицето Танас Трајковски, nego ne mu pre~i i toa samo za li~ni celi, toj Tanas Trajkovski vo 1995 godina da go predloì za docent i da bide izbran. Naprotiv, podnesitel-ot na krivi~nata prijava koj rabotel 4 godini vo nau~na ustanova vo Germanija i doktoriral vo Viena- Avstrija da go odbie. Ovoj do denes ima objaveno osumnaeset knigi so okolu 5.000 strani i preku 200 trudovi napisi: trudovite i napisite se objaveni vo Germanija i Hrvat-ska, oti nego vo R.Makedonija ne mu bilo dozvoleno da objavuva, {to pismeno mu go soop-{til Risto Ilkovski. Vakvata postapka bila osnova, vnatre{nite lica me|usebno da se pr-edalagaat i izbiraat: jas tebe, ti mene.

Tanas Trajkovski, bez toj ni{to da raboti, na ist na~in bil predloèn i izbran za vonreden profesor.

Na 13.11.2002 be{e objaven konkurs za istiot predmet. Bidej}i na nego se prijavil i podnesitelot na krivi~nata prijava, konkursot bil rasturen ({to ne e dozvoleno, R.I.), praksa {to se sproveduva od istiot fakultet redovno od 1990 godina. Na 10.10.2003 e pod-nesena tu`ba P.br.3555/03 vo Osnovniot sud Skopje I Skopje, a go sudi sudivkata Dragica Sa-punxiska...Bidej}i konkursite bile samo od formalen karakter, podnesitelot na krivi~na-ta prijava nema {to da bara. Zemjodelskiot fakultet bil samoupravna interesna zaednica, koja ne bila i ne e vo sostojba da se natprevaruva, opstojuvaj}i samo socijalna ustanova za zgriùvawe na neoformeni lica, koi ne se vo sostojba da se nosat so problemite vo sto-~arstvoto.

Sledi nov konkurs na 02.04.2004, pa tu`ba P.br.3556/04, so prva rasprava duri na 31. 10.2005, kaj sudijata Vlatko Samarxiski. Na 07.09.2006 tuìtelot dobiva Presuda, so koja go izgubil sporot. Istiot den bila ispratena àlba na tuìtelot, vo koja naveduva, vo Presu-data ima samo edna stranka, tuèniot. Tokmu vo ovaa sudska postapka se utvrdi, deka Tanas Trajkovski bil izbran so falsifikat. Toj nemal nieden samostoen trud, nitu samostoen na-pis. Duri toj nemal nieden grupen trud. Vo Biltenot na Univerzitetot ‘Sv.Kiril Metodij‘ vo Skopje br. 854, od 10 juni 2004 godina ima grupni pisarii, objaveni vo negoviot fakultet, site za osnovno osmogodi{no u~ili{te. Pod broj 3 go nema (se laè), pod 6 vo pe~at, pod 9 vo pe~at, pod 10 vo pe~at, pod 11 vo pe~at. Vo listata se naredeni po red do (so) broj 11. Za niv nema nikakva recenzija. Ova bilo poradi toa {to toj kone~no svatil deka toj kako pe-nzioner trebalo ne{to da raboti, pa sklepale pisarii, samo site vo pe~at. Bitni se samo objavenite. Ovie zaedno se samo 6 pisarii. Zna~i, penzioiniraniot veterinaren tehni~ar so svoite sopisarxii objavile samo 6 pisarii. Tokmu so vakvi pisarii se izigruva Zakonot za visoko obrazovanie. Ova se potvrduva so toa {to ako pet avtori imaat po pet pisarii, vku-pno se dvaeset i pet: 5 h 5 = 25. Ovde sostojbata e sosema druga. Site tie posarxii vkupno imaat samo pet pisarii. So ovie vkupno pet pisarii pisarxiite bile zadovolni, {to vaì i za Zakonot za visoko obrazovanie, a otsekoga{ e izigrana dràvata.

I ovde se javuva Risto Ilkovski. Bidej}i toj na Tanas Trajkovski mu bil ‘tatko‘ na doktoratot, toj ne smeel da bide recezent. Samo koga e samo od interes, toj i ovde e rece-zent, pretsedatel. Zatoa samo so li~ni interesi vo zaklu~okot i predlogot stoi: ‘Vrz osno-va na dosega{nata celokupna aktivnost na d-r Tanas Trajkovski vo oblasta na nastavata, na-u~nata i aplikaciona dejnost i objaveni trudovi do izborot docent i vonreden profesor i potoa do denes (44 trudovi), imaj}i gi predvid Zakonot za visoko obrazovanie, Pravilnikot za izbor na nastavnik pri Univerzitetot ‘Sv.Kiril i Metodij‘ vo Skopje, Statutot na Zem-odelskiot fakultet, objaveniot konkurs i пријавеnite кандидати, ~lenovite na Recenzent-skata komisija imaat osobena ~est i zadovoplstvo da mu predloàt na Nastavno-nau~niot sovet na Zemjodelskiot fakultet, da go izbere d-r Tanas Trajkovski, dosega{en vonreden pr-ofesor, so zvaweto redoven profesor po predmetot govedarstvo‘.

Se gleda, ÄtatencetoÄ si go izbira ‘detenceto‘.Bidej}i na podnesitelot na krivi~na-ta prijava ÄtatkovciteÄ bile od Germanija i Avstrija, toj go izgubil pravoto da bide izbran. Ama koga podnesitelot na krivi~nata prijava vo Viena polaga{e zakletva, deka ako do-ktorot laè..., nego }e mu bide odzemen doktoratot. Bidej}i Tanas Trajkovski laè, toj ne moè i ne smee da bide doktor. Pa toj i ne e doktor. Koga negoviot doktorat se krie, i nego-viot doktorat e skrien- go nema.

206

Ovoj toa samiot ne go pravi. Falsifikatot e na recezentot...Tokmu zatoa, Tanas Tr-ajkovski mora da go izgubi svoeto rabotno mesto, koe nikoga{ ne go zasluìl, i kaznat so-u~esnicite. 09.09.2006 D-r Risto Ivanovski B i t o l a Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21

Bitola. Po tri godini sledi Re{enie od Osnovnoto javnoobvinitelstvo, vo koe stoi: “SE OTFRLA krivi~nata prijava...“. Javen obvinitel Sneàna Ristevska. Za da se potvrdi deka Obvinitelstvoto sakalo da ja odbie krivi~nata prijava, toa na 29.01.2009 mu se obratilo na Zemjodelski fakultet, za toj da odgovori deka se bilo vo red. I toj mu odgovoril se bile okej, so {to laicite prodolùvaat da obrazuvaat kadar...Sledi moj protest do Vi{oto javno obvinitelstvo. Za ova Vi be{e javeno. Pa sledi odgovorot od Vi{oto javno obvinitelstvo. ÄVI[O JAVNO OBVINITELSTVO DO X RO.BR.51/2009 D-r RISTO IVANOVSKI Skopje, 01.06.2009 Ul.‘Mihajlo Andonovski‘ br.6/21 DC/AR BITOLA PREDMET: Izvestuvawe Do ova obvinitelstvo imate podneseno prestavka, naslovena kako ÄProtestÄ vo koj iskaùvate nezadovolstvo od re{enieto KO.br.4122/2006 od 03.04.2009 godina na Osnovnoto javno obvinitelstvo Skopje, so koe e otfrlena krivi~nata prijava, podnesena od Va{a stra-na, protiv Tanas Trajkovski za kr.delo Falsifikuvawe isprava od ~l.378 st. 1 od KZ.

Nesporuvaj}i gi pravata i na na~in kako vo Protestot da go izrazite svojot stav, bez ogled {to ste ~ovek so najvisoki nau~ni zvawa i ne Vi e potrebna pouka, sepak sme vo obvr-ska da ukaème deka vo slu~ajot treba da postapite soglasno ~l 56 st. 2 od ZKP i pravnata pouka dadena vo re{enieto. JAVEN OBVINITEL Dragoqub Caki}Ä.

Se gleda deka i ovde se laè, kade se veli ‘‘krivi~nata prijava, podnesena od Va{a strana, protiv Tanas Trajkovski za kr. Delo Falsifikuvawe isprava‘‘. Pa ova ne e vistina. Taa se odnesuva za: ÄFalsifikatorite (la`govcite) vo Zemjodelskiot fakultet- SkopjeÄ.

Nezadovolen od Izvestuvaweto, isprativ sleden predmet: ÄREPUBLI^KI JAVEN OBVINITEL

SKOPJE

Predmet: Protest na izvestuvaweto od Vi{oto javno obvinitelstvo -Skopje RO/br.51 od 01.06.2009

Na Zemjodelskiot fakultet- Skopje od 1990 godina redovno sum odbivan, iako samo jas imam raboteno vo nau~na ustanova vo Germanija, doktorirano vo Avstrija, imam samosto-jni objaveni trudovi, knigi itn. Nasproti mene, vo istiot Fakultet se delat zvawa magister i doktor za polamatura i matura, se izbiraat interni lica so interni zvawa so polamatura i matura, bez objaveni magistraturi i doktorati, zna~i tie ne se vaè~ki, tie stanuvaat vo-nredni i redovni profesori, sramno za strukata i naukata na R.Makedonija.

Najdobar primer e veterinarniot tehni~ar Tanas Trajkovski, koj kako nivni vrabo-ten se interno postignal, duri so nevistini, toj imal trudovi, koi bile samo pisarii, a koi brojno neodgovaraat itn.

Za se gore navedenoto imav podneseno krivi~na prijava. Za problemot za kogo se govori e podneseno tu`ba na 10.10.2003 godina, a od Osnov-

noto javno obvinitelstvo Skopje duri na 03.04.2009 donesuva Re{enie KO br.4122/2006. To-kmu zatoa jas na 10.01.2009 isprativ do Vi{oto obvinitelstvo predmet: Protest na Re{enie-to...

Pa kako ne }e ispratam protest, koga veterinarniot tehni~ar odamna e penzioniran, a kako {to se raboti kaj nas moè{e da po~ine ne samo postariot veterinaren tehni~ar, tu-ku i pomladiot podnesitel na krivi~nata prijava.

207

Pa nikakva privatna tu`ba nema da go povrati vremeto ne samo od 2003 godina, nika-ko od 1990 godina, od koga se boram da se vrabotam vo samoupravnite dràvni ustanovi, vo koi vrabotenite si gi re{avaat svoite semejni problemi, iako tie ne se semejni. A vakvi se Zemjodelski fakultet, Veterinaren fakultet, Vi{a zemjodelska {kola- Bitola, Institut za sto~arstvo Skopje...Pa tie so nivniot kadar ja nazadnaa R.Makedonija. Za ova nikoj ne e nadleèn, nitu vinoven, {to vaì i za Obvinitelstvoto...

Denes, 02.06.2009, dobiv predmet Izvestuvawe od Vi{oto javno obvinitelstvo RO br. 51/2009, koe go zavr{i siot problem, privatno da tuàm, unazad za 2003 i 1990 godina.

Bidej}i ne podnesuvam vakvi samovolija za izgubeno vreme 6 godini,duri i 19 godini, a dràt predavawa i obrazuvaat kadar potpolno nesposobni kadri koi dràvata ja donesoa samo pred Albanija i Kosovo, go podnesuvam i ovoj protest.

Voedno ukaùvam deka Obvinitelstvoto na R.Makedonija e mojot potpolen grobar od 1990 godina, zatoa {to jas ottoga{ redovno ukaùvam na samovolijata vo navedenite ustano-vi, nivnite {teti napraveni vrz makedonskoto stopanstvo, za{to imam pi{uvano i premno-gu napisi vo javnite glasila...Me|utoa, Vie ne ste bile nadle`ni...

Svesen sum deka Va{iot odgovor }e bide ist, a i ne me ~udi, denes sme ona za{to ni-koj ne e nadleèn. Me|utoa, blagodaram na Va{iot odgovor.

Vakvi sum dobival i porano, {to se raspravav i so Obvinitelstvoto vo Bitola, koe mi go uni{ti ìvotot.

Kako {to gledate, Obvinitelstvoto na R.Makedonija e moj grobar od 1990 godina. Risto Ivanovski Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 BitolaÄ.

16161616.‘‘REPUBLIKA MAKEDONIJA JAVNO OBVINITELSTVO NA R.MAKEDONIJA VII RO.br.330/2008 Skopje, 29.05.2009

DO RISTO IVANOVSKI Ul.Mihajlo Andonovski br.6/21 BITOLA Vo vrska so Va{ata prestavka dostavena do Javnoto obvinitelstvo na Republika Ma-kedonija vo koja se iskaùva nezadovolstvo od postapkata na Osnovnoto javno obvinitel-stvo Bitola po predmetot KO.br.512/08 i na Vi{oto javno obvinitelstvo Bitola po presta-vkata dostavena od va{a strana vo vrska so predmetot KO.br.512/08,po izvr{enata proverka, Ve izvestuvame deka po predmetot KO.br.512/08 od strana na Osnovnoto javno obvinitelstvo Bitola bilo postapuvano zakonito i pravilno. mdp/mdp JAVEN OBVINITEL Voislav GavrovskiÄ. ÄРЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ЈАВНО ОБВИНИТЕЛСТВО НА Р.МАКЕДОНИЈА VII РО. бр. 330/2008 Скопје, 03.09.2009 година

ДО РИСТО ИВАНОВСКИ Ул. Михајло Андоновски бр. 6/21 БИТОЛА

Во врска со Вашата преставка до Јавното обвинителство на Република Македонија во која се искажува незадоволство од постапувањето на Вишото јавно обвинителство Скопје по преставката по која било оформен предмет РО.бр.51/09, по извршените проверки, Ве известуваме дека по горе-наведениот предмет од страна на Вишото јавно обвинителство Скопје било постапувано законито и правилно. ЈАВЕН ОБВИНИТЕЛ Воислав Гавровски“.

Видливо е дека кај мојот предмет vo dvata slu~aevi, е истиот Јавен обвинител. Меѓутоа, иако мојот предмет е од 2009 година, тој е заверен под истиот број VII РО. бр. 330/2008. Исто така,

208

првиот предмет се однесува за ЗК Pelagonija- Битола, а вториот предмет е за Земјоделски факулт-ет- Скопје. ВИДЛИВИ СЕ САМОВОЛИИТЕ НА ЈАВНИОТ ОБВИНИТЕЛ НА Р.МАКЕДОНИЈА и тоа само во полза на поединци.

Бидејќи јас не се откажувам од гонењето на непријателите на македонското стопанство, кое не е заштитено од Јавниот обвинител, постапката ја продолжив:

17171717. ÄДО АНТИКОРУМПЦИОНАТА КОМИСИЈА НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА СКОПЈЕ Предмет: Пријава за уништување и оплачкување на имот. Во Битола беше оформен ЗИК “Пелагонија“- Битола, кој беше југословенски рекордер. Со промена на државниот врв беше сменет директорот и неговиот кадар, што го изврши по партиски налог Вангел Гагачев. Оттогаш Комбинатот се распадна и се уништи земјоделското произвотство... Вангел Гагачев како моќник успешно ја догледал својата тетка и тоа по смртта, поради што тој го добил нејзиниот стан кој двапати бил платен од “Прехрана“- Битола. Тој на РЕК “Битола“- Битола му продал земјоделски површини, зашто има судски одлуки, со чии средства не се купуваат земјоделски површини како замена на продадените, туку тој со неа редовно работи, криејќи го нерабоењето и се обогатува со средства на површини кои се уште не се вратени на сопствниците, постанувајќи газда на туѓ имот. Тој со своите соработници од пред 1990 година, со кои го оштетуваше Комбинатот, продолжува и потоа, со што се плачка Комбиnатот. Надобар пример е неговиот соплеменик, кој го ослободи од гонење од Обвинителството, кој проневерил бончиња за општествена исхрана. А од неговата фирма со години Комбинатот купува ѓубрива...поскапо отколку од други трговци, а разликата постанува негова сопственост. Како порано, тој купува опрема со која работи друго лице..., изливајќи државни пари. Тој на кој сака и како што сака му продава опрема, машини, механизација, трактори...Тој на кој сака му продава пченица, јачмен, сончоглед...мле-ко...без да наплати истиот ден кога тие се предадени. Така тој со државни пари станува со-сопственик на други капацитети. Купува директно од производителот опрема, механизација, ма-шини, трактори, автобуси...и тоа поскапо отколку од македонски (битолски) трговски фирми, при-својувајќи ги разликите. За поголеми зделки се добива и безплатна опрема...., чиј сопственик по-станува тој. Следи тој да го изнесува капиталот во странство. За се ова тој да го заскрие, тој уни-штува документи, дури за да се заскрие вистината од вработените го укинува весникот “Пелагонија“ на Комбинатот. Иако тој вработените ги направи бедници, тој се оперира со државни пари, што не важи за другите. За многуте негови злостори тој со државни пари подига црква, прави водоводи на село и црква...и тоа само да му бидат простени неговите гревови. Тие ќе траат се додека неговите наследници не го истрошат од него украдениот народен капитал. На ден 01.09.2008 поднесов кривична пријава во 52 точки, за кои Јавното обвинителство не се преоизнесе. Дрскоста беше огромна, затоашто мојата кривична пријава не беше испратена до По-лицијата, за таа од неа да биде иследена, што е нормална и усталена постапка. Така Обвинител-ството станало сооучесник на злосторите на моќникот Вангел Гагачев со своите соработници. Токму затоа мојата кривична пријава Ви ја приложувам за Ваша понатамошна постапка. Прилог: фотокопија на кривичната пријава. Поднесител Д-р Ристо Ивановски Ул. Михало Андоновски бр.6/21

7000 Битола, тел: 258- 133“. DO ANTIKORPUCIONA KOMISIJA NA REPUBLIKA MAKEDONIJA SKOPJE

209

Predmet: Dopolna na prijavata za Vangel Gaga~ev.

Vo prijavata za navedenoto lice navediv, {to za nego vo krivi~nite prijavi imam pi{uvano. Vo dopolnata samo dodavam:

Vangel Gaga~ev saka da bide sam sopstvenik i gazda, preku svoi sorabotnici go pla-~kaat Kombinatot. Najdobar primer so negoviot prijatel prof. dr.Eftim An~ev, ~ij sin ima svoja firma, preku koja kupuva Kombinatot se poskapo. Na takov na~in se pla~ka dr-àvata i se obogatuvaat so kradewe Vangel Gaga~ev, Eftim An~ev i negoviot sin. Ovoj kriminal e organiziran koga za minister za zemjodelie postanuva Eftim An-~ev i toj zaedno so negoviot pomo{nik, Hristo Halevski od Ministerstvoto gi laàt di-rektorite na zemjodelskite kombinati. Tie tvrdat deka se dodeluvale stranski krediti so visoki kamati. Zatoa nieden ~esen i sposoben direktor ne se odlu~il da zemi takov kredit. Takov zel Vangel Gaga~ev 10.000.000 DM, so {to se zadolìle mladite generacii, a toj so ne-go go pokrival negovoto nerabotewe i zlo~inot vrz narodot. Kako potkrepa na navedenoto Vangel Gaga~ev samiot ja priznava navedenata suma. Se znae deka Kombinatot ne izdvoil ni eden denar za amortizacijata, {to e zakonska obvrska, {to zna~i deka toj bil nedohodoven zaradi nesposobniot i neprijatelski nastroen od nego nazna~en kadar, pa zatoa Kombinatot odamna bil likvidiran i toj opstojuva na mafija{ki na~in i na {teta na dràvata. Toa e potkrepa deka Kombinatot so nego sekoga{ bil vo zaguba. Iako e toa taka toj vo stranstvo kupuva preskapo, nekvalitetna i nepotrebna oprema. Istoto samiot toa go potvrduva koga toj izjavuva, izvesteno od novinarkata agronom Marika Vasilevska na 28.03. 1997 na Radio Skopje I vo 15,30 ~asot, deka ZK ′Pelagonija′ Bitola pravel zaguba od 9.000.000 DM, a sega bil vo dobivka 1.000.000 DM. Taka ovie sumi se potvrduvaat so negovata prethodna izjava de-ka Kombinatot iako nedohodoven kupil oprema vo vrednost od 10.000.000 DM.

Zna~i, oprema se kupuva, vo vrednost od 10.000.000 DM, vo stranstvo premu ìro-sme-tka vo stranstvo i toa se poskapo i za nekvalitetnata i nepotrebna oprema (mehanizacija), {to e osnov na nezakonsko negovo obogatuvawe. Pa ne e ~udo da se javi kako sopstvenik ili akcioner na nekoja firma vo dràvata i nejzinoto sosedstvo. [to zna~i ovie zlo dela ne se poneva`ni od na aferata TAT, {to e mo`no i toj da u~estvuva. Toj ima izo{tren wuh za ta-kvi dejanija, nego ne go interesira drugo.


Za da se opravda ovoj mafija{ki na~in na pla~kawe na dràvata E.An~ev zedno so svojot pomo{nik H.Halevski ja laàt Vladata, nedavaj}i pred nea izve{taj koj bil kori-snik na tie sredstva, Vladata priprema predlog zakon do Sobranieto i toj donesuva zakon koj vsu{nost se odnesuva samo za zaedni~koto zlo delo vrz narodot na E.An~ev i V.Gaga~ev. Zatoa i Sobranieto do denes ne dalo izve{taj za korisnicite. Taka ponatamu opstoil V. Gaga~ev, se obogatil na {teta na dràvata, a kako protiv usluga uspe{no raboti firmata na sinot na ministerot so grabe`.

Vtor zlo~in e so programata FARE: Vladata be{e dol`na da dade izve{taj za kori-snicite na programata FARE. Sobranieto be{e izlaàno. Toa be{e normalno koga glaven korisnik be{e samo ZK ′Pelagonija′- Bitola.

Tret zlo~in: ZK ′Pelagonija′- Bitola na REK ′Bitola′ mu prodava nacionalizirana zemja. Sredstvata, nekoi dobieni i so sudska odluka: 1.500.000 DM. Tie ne se koristat namen-ski, so niv da se kupi nova zemja i vrati na sopstvenicite ili nahnadi pari~no nivnata pro-dadena zemja, tuku toj so niv raboti,ja pokriva zagubata i duri se prikaùva kako dobivka od 1.000.000 DM, {to za li~ni celi i grabe` na dràvata se laì javnosta i vlasta.

210

Sledi na vakov na~in toj e akcinoner na Stopanska banka- Bitola, koja na AD Mle-kara i dava okolu 1,3 milion DM: namesto taa da kupuva kravi ili oprema za mlekarstvoto, Bankata i Mlekarata ja laàt dràvata i se kupuva oprema za proizvodstvo za sokovi vo ista instalacija, {to zakonski ne e dozvoleno.

Vangel Gaga~ev kako silexija i ~ovek bez op{ta kultura, koj zloupotrebuva funk-cija da go ukradi Kombinatot negoviot prv bratu~ed, za kogo sum podnesol krivi~na prijava za grabe` od 3,5 milioni germanski marki, {to }e se re{i koga da e. Toj izdejstvuval da ne se po~ituva zakonot za kamati od Vrhovniot sud {to e kako predlog do Ustavniot sud od gra-|ani na Bitola.

Ovie zlodela se prodolùvawa. Toj dobiva stan od GP ′Beton′- Bitola koga uspeval da ja dogleda negovata ′tetka′ po nejzinata smrt, iako nejziniot imot bil tokmu zaradi nego dvojno naplaten: edna{ na RO ′Prehrana′, vtorpat na Klanicata- Bitola, so sudski spor.. 25.11.2009 D-r Risto Ivanovski

Ul. Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola

PS: Navedenoto kako krivi~ni prijavi moàt da se vidat vo www.Brigien.com, od 1-7.

АНТИКОРУПЦИОНА КОМИСИЈА БЕЗ ОДГОВОР Za direktorot Vangel Gaga~ev na ZK "Pelagonija"- Bitola kako zlo~inec sledi:

"OSNOVNO JAVNO OBVINTELSTVO B I T O L A PODNESITEL: Risto Ivanovski

Ul. ″Mihajlo Andonovski″ br.6/21 Bitola PROTIV: Vangel Gaga~ev

ZK ″Pelagonija″ Bitola K R I V I ^ N A P R I J A V A

1. Partiskiot funcioner Vangel Gaga~ev od Lazar Koli{evski bil postaven da se likvidira kadarot na Krste Crvenkovski. Gaga~ev bil likvidator na negoviot kadar so na-~elo Gogo Petkovski, generalen direktor. Tokmu so ovoj Kombinatot stanal jugoslovenski rekorder. So partiskata naredba kadarot bil promenet, a Vangel Gaga~ev be{e postaven za pomo{en generalen direktor po zemjodelie. So negovoto nastapuvawe od 1978 godina zemjo-delstvoto i sto~arstvo na Kombinatot bile uni{teni, ovo{tarstvoto iskr~eno itn. Sledi toj vo 1990 godina prv da se raspadne vo dràvava na nezemjodelski dejnosti i zemjodelska dejnost (ZK ″Pelagonija″- Bitola). Bidej}i jas sakav Kombinatot da go spasam od stopan-skiot {tetnik i uni{tuva~ na Kombinatot se prijaviv na konkurs za generalen direktor, protivkandidat na V.Gaga~ev.

2. Sledi da podnesuvam krivi~ni prijavi protiv likvidatorot na ZIK ″Pelagonija″ i uni{tuva~ot na ZK ″Pelagonija″- Bitola, Vangel Gaga~ev. Site tie bile odbivani. Bi-dej}i moeto uni{tuvawe toj go prodolìl so moeto konkurirawe za generalen direktor na Kombinatot, negov protivkandidat, naveduvam {to stoi vo Odluka RO.br.1110/90 od Osno-vniot sud na zdruèn trud vo Bitola. Sudijata \or|i Hristovski, ~ija sopruga vo Kombina-tot postignala golemo unapreduvawe, vo obrazloèniot naveduva: ″...poradi pogre{na ka-drova politika i pogre{na razvojna programa kombinatot potpadnal pod hipoteka na Sto-panska banka...Protiv izbraniot kandidat ima krivi~na prijava do Op{tinskoto javno ob-vintel-stvo...krivi~nata prijava do Op{tinsko javno obvintelstvo od 07.12.1990 godina, re-{enieto na Op{tinskiot sud K.br.380/90 od 12.12.1990, pokanite do M-r Mihajlo Naumovski od SVR voden pod br.09-4136 od 09.01.1990 godi-na, tu`bata do Op{tinskiot sud Bitola od 03.08.1990 godina...″.

3. Direktorot Vangel Gaga~ev samovolno i nasilni~ki na kogo saka mu go namaluva li~niot dohod. Bidej}i negovite kaznenici ne se mo}ni vo Pravosustvoto i Javnoto obvini-telstvo, tie ne tuàt i ne podnesuvaat krivi~ni prijavi, kako zaludnost. Duri negovite zlostorstva so ova ne zavr{uvaat, toj poslednite godini im pla}a za penzisko i invalidsko

211

osiguruvawe onolku kolku {to toj saka. Taka site onie koi nego ne mu se dopa|aat, toj niv gi kaznuva se do nivnata smrt, duri po nivnata smrt, koga po smrtta PIO go prevzema bra-~niot partner na po~inatiot. Kaj nego nema zastanuvawe se dodeka ne odi na drugiot svet, a nego kako zlostornik tamu mu e mestoto u{te od 1978 godina.

4. Toj koj saka i koga saka go pu{ta vo penzija, duri od nego pomladi. Koga se ispra}a vo penzija, ~ove~no e da se izdejstvuva, taa da se zgolemi. Ako toa ne e mo`no, barem taa da ostane na isto nivo kako {to se odvojuvalo za vrabotenite. Naprotiv, toj izìvuvaj}i se vrz vrabotenite, samovolno mu ja namaluva penzijata, so koja vrabotenite treba da proì-veat do krajot na svojot ìvot, a ne da bidat stradalnici i da go mrazat svojot dolgogodi-{en doprinos vo pretprijatieto i dràvata. Duri toj na lu|eto koi se tehnolo{ki vi{ok ili vo penzija dvete posledni godini im pla}a, kako {to toj saka, i na koj saka. Za nego ne vaàt zakoni. Toa toj za site go pravi so ″presmetki″, od svojot xep, za svoj xep, poradi{to toj ima najgolem broj akcii. Samo za primer: se skaral so eden so zavr{en Zemjodelski fa-kultet- Skopje, koj bil rakovoditel, nego mu dal pomala penzija od negoviot zamenik so Vi-{a zemjodelska {kola- Bitola. So eden tret, poradi li~ni pobudi, magacioner mu dodelil pogolema penzija od dvata prethodni. Eden miren agronom go pu{til vo penzija so najniska nahnada, oti toj ne ″kasal″. Negoviot kolega mu se zakanil na Vangel Gaga~ev, deka toj kako pomlad od nego }e odi vo penzija najmalku eden den po nego. Pomladite od nego oti{le vo penzija, toj ne odel, toj }e odel vo penzija vo dlaboka starost kako sopstvenikot na ″Fiat″ itn. Najdobar primer sum jas. Jas kako sovetnik zemav li~en dohod kako tehni~ki direktor, a kako tehnolo{ki vi{ok pred penzija ne zemav kako tehni~ki direktor, nitu kako rakovo-ditel, nitu kako negoviot zamenik, nikako kako magacioner, tuku kako ″sviwar″, oti toj ta-ka sakal. Zatoa toj deli li~en dohod vo plik zatvoren, boèm so nagrada, od nego odredena, so {to ne se pla}a doprinos ...za li~en dohod. Pa toj samo ja laè dràvava.



7. Kako dokaz, deka Vangel Gaga~ev nema odlika na ~ovek, toj mora{e po slu`bena dol`nost da dozvoli mene da mi se dodelat moite akcii. Toa toj do denes ne go dozvolil. Istoto vaì i za drugite. Namesto toa toj vrabotenite gi ucenuva tie da kupuvaat akcii. Duri od niv toj poeftino gi kupuva. Sledat tu`bi... 8. Pa Vangel Gaga~ev, koj go likvidiral ZIK ″Pelagonija″, a vo ZK ″Pelagonija″ go



toj stanal najgolem akcioner. Pa toj ja uni{tuva dràvava, koja treba samata da se obe{te-

ti.

212

9. Za ova sum pi{el vo javni glasila, a bilo prijavuvano vo Policijata. Isto taka,

bile podnesuvani krivi~ni prijavi. Ova go pravele i drugi. Nego kako mo}nik nikoj

ni{to ne mu moèl.

10. Toj bil sklon na uni{tuvawe na dokumenti. Najdobar primer bil vesnikot na

Kombinatot ″Pelagonija″, koj bil ukinat tokmu od nego. Toj toa go pravel so cel samo da

ja zaskrie vistinata od javnosta. Za fizi~kiot obem ima podatoci vo Statistika itn.


12. Isto taka, toj prodava{e i prodava se kako {to saka i na kogo saka. Ovde se ra-zni upotreblivi osnovni sredstva, duri novi. Ova vaì i za se drugo. Pa za ova dovolno znae javnosta. Toa toj go pravi direktno vo ~etiri o~i, zatoa{to toj e nositel na zloto vo Kom-binatot, samo toj najpove}e da se obogati.




Duri vo polza na Vangel Gaga~ev direktorot na Veterinarniot institut- Skopje \o-r|i Mickovski- Grkot laè, vo cel svet ~umata ja ima, ne samo vo R.Makedonija so Sviwar-ska farma s.Porodin. Ova e samo zaradi dobivka, {to vaì i so kontrolata na kvalitetot na hranata, vr{ena kaj niv. Pa tokmu ova ne e nivna dejnost, za{to taa treba da bide samo-stojna, nikako zdelki na grupa gra|ani. Deka tie so mo} se pravat e potvrda so odbeleù-vawe na sto~arstvoto so u{ni markici..., prigrabeno od niv, a toa e dejnost samo na Instut-ot za sto~arstvo- Skopje...Se se raboti samo za da se dojde do pove}e zarabotuvawe, duri od nenadle`ni, samo na {teta na dràvava.

Zna~i, toj kako svetski ~udo tvrdi, ~umata so vakcina tie ja iskorenile od drà-vava. Sledi toj kako potkupen od V.Gaga~ev mene da me negira, tvrdej}i deka jas sum govorel proizvolno, vo farmata nemalo ~uma, taa bila izle~ena od fakcinite, so koi zarabotuval negoviot instutut. Ova be{e po povod na moeto intervju vo vesnikot ″Dnevnik″, {to toj me-ne me negira{e, a mojot demant ne be{e objaven, se bilo za dobivka. Isto taka, \or|i Mi-ckovski na bitolskata televizija ″Tera″ mene me negira{e. Negovite izjavi ostanale svet-sko ~udo, oti vo svetot sviwite se uni{tuvaat. Bidej}i negovoto obrazovanie ne bilo svet-sko, a Srbija saka da stane svetska, taa re{ila da ja iskoreni samo so uni{tuvawe na sviwi-te, a bolni }e ostanat samo sviwite vo R.Makedonija i toa poradi zlo~inot na Veterinar-niot instutut, so negoviot pulen \or|i Mickovski, sorabotnik na Vangel Gaga~ev. Novina-rot bitol~anec na ″Dnevnik″ po~inal, {to ne vaì za eden drug bitol~anec, koj ne go obja-vi moeto intervju vo ″Fokus″ protiv yverot Vangel Gaga~ev, na mene se zarabotuvalo, {to

213

trae se do denes. Pa Vangel Gaga~ev li~nostite na glasilata si gi potkupil i toa na {teta na dràvata, a samo toj da ostane negibnat gazda. Ova se naveduva samo so cel da se objasni, toj so dràvni pari se potkupil za da opstojuva. Ova stanalo od 1990 godina koga dràvata stanala nenarodna, tuku samo partiska, samo SDSM-ovsko privatizirana. Deka toa e taka, e slu~ajot so stafilokokoza vo druga bitolska firma od sviwi od druga farma. Od Veterina-rniot institut se tvrde{e, toa ne bilo od stafilokoki, tuku od prevozot poradi drugi pre-dizvikuva~i, nivna laga, za tie da zarabotat- samo za sorabotka. A e i sleden slu~aj, true-weto od nitrat-nitrit od raspadnatata organska materija na treva, koja se najduva vo tiwa na ribnik ili ezero, kako {to bilo so branata ″Matka″ otruenite ribi vo Vardar, i toa sa-mo kako posledica na nedostatok na kislorot, a ne spored niv od mehani~ko povredi... Ili so sodrìna na mleko vo prav vo bitolskata ″Mlekara″ vo posledno vreme koga ima najniska sodrìna na mleko vo prav. Ova se istaknuva, so cel da se objasni, deka Vangel Gaga~ev so dràvni pari se potkupil i spored stepenot na potkupuvawe, toj e vo sostojba se da potku-pi, samo toj da bide pobednik, a gubitnik e samo dràvava.

15. Isto taka, vo s.Porodin vo Sviwarska farma za negovo vreme se izvr{eni pro-padnati rekonstrukcii za privatni celi, {to vaèlo za celiot Kombinat, u~esnicite gra-dele ku}i...Da ne se izumi so rekonstrukcijata na govedarska farma vo s.Radobor... (Nadyor-nikot ja poseti Sviwarska farma koga vo nea se be{e zavr{eno. Istata grade`na firma od Ohrid vo Ohrid ja izgradi ku}ata na rakovoditelot na Sviwarska farma, R.I.)

16. Iako toj go likvidira sto~arstvoto, toj za da se obogati kupuva oprema i dobi-tok od stranstvo, za{to pla}a poskapo. Tokmu zatoa za àlewe e koga mle~niot sistem na odgleduvawe na kravite i nivno molzewe se uni{til vo site govedarski farmi, menuvaj}i go sistemot od poedine~no drèwe na kravite vo grupno drèwe i molzewe. A ova se vr{i samo za perewe na pari, kupuvaj}i direktno od stranstvo poskapo otkolku preku trgovska ku}a vo dràvava.

Za se ova, kako i za bezbroj drugo, {to ovde ne e navedeno, protiv nego od mene i dru-gi lica bea podnesuvani krivi~ni prijavi. Me|utoa, partiskoto Obvinitelstvo niv gi ot-frla{e, samo taka toj be{e {titen. Se tvrde{e, toj mene li~no ne mi nanel {teta. Pa toj samovolno i bez osnova me izbrka od rabota, duri na silexiski na~in li~niot dohot od 1989 i 1990 godina ~etiri pati vo 2006 godina mi go namali so kogo }e ìveam do mojata smrt, na-vedeno pod to~na broj 3. Isto taka, protiv nego bea podnesuvani privatni tu`bi. I Pravo-sudstvoto bilo partisko. Samo taka toj postanal gazda na Kombinatot i toj kako pla~ka{ da se obogati. Samo taka dràvava be{e mo`no da se opla~ka, a nejziniot kapital koj se so-zdaval po 1945 da bide opla~kan samo po 1990 godina, {to e najgolem zlostor. Samo taka toj kapitalot go iznese vo stranstvo i stavi vo dràvata na li~na smetka. Sledi negovite deca da vozat najskapi vozila, a toj kako bednik se do 1990 godina nose{e samo edna òltenikava ventijaga, so koja ode{e i na priemi...




19. Za potvrda, deka toj ne moè dobro da proizveduva, toj go {eta rakovodniot ka-dar, na odgovorni mesta postava nesoodvetni lica, so drug smer na Zemjodelski fakultet-

214

Skopje. Duri toj go negira zemjodelskiot kadar, koga nivnite rabotni mesta gi prevzemaat vraboteni so Vi{a zemjodelska {kola- Bitola. Ama ne samo toa, sledi toa da bide so drug fakultet/vi{a {kola...Za nego e bitno, da bide potpolneto mestoto, oti toj se znael...Toj odvaj magistriral, a nikoga{ ne moèl da doktorira.

20. Toj ja vodi kadrovata politika. Za toj kako tikvar da se odrì, a samiot kako ga-zda da go opla~ka Kombinatot, najslabite studenti, od nego mnogu potikvari, si gi izbira za sorabotnici, toj niv im ovozmoùva tie da magistriraat i doktoriraat. Zatoa toj na pro-fesorite skapo im pla}a. Me|utoa, koga tie }e stanat profesori na fakulteti i direkto-ri na instituti, dràvava se douni{tuva. Sledi taa po zemjodelstvo, sto~arstvo i veteri-narystvo da e samo na opa{kata. A tokmu toj so nea si ja pla~ka opa{nata ni dràva.



22. So toa {to toj go namali brojot na vraboteni i se sniì li~niot dohod na vra-botenite, nego itno treba da mu se odzemi Kombinatot i toj ponudi na lica koi pove}e }e vrabotat, a na vrabotenite }e im go zgolemat li~niot dohod. Se naveduva primerot vo Ger-manija. Po obedinuvaweto na Isto~na Germanija, nejzinite firmi bea prodavani za edna germanska marka. Niv gi dobile samo onie lica koi predloìle najdobri programi: najgo-lem broj na vraboteni so nivni najgolem li~en dohod. Zatoa ne e bitno ~ija e firmata, tuku samo da bide zgolemen brojot na vrabotenite i nivniot li~en dohod. Vo sprotivno, firmite }e bile povrateni. Toa {to vo dràvava se nosele zakoni za da se opla~ka narodot, tie ne se merodavni. Tie se nosat samo za dobrobit na narodot, a ne so niv da se podrùvaat aramii, vo prav smisol.

23. Taka ìtaricite kako ekstezivni kulturi bea seani, a i denes se seat na intezi-vni povr{ini na HMS ″Streèvo″, kade bea predvideni dve kulturi vo godinata, a ne edna- ìtarica. Kon ova se dodava, p~enicata se see i na ridovi, koi se samo za ekstezivno proiz-vidstvo, za{to tie i se ugarat. Pak, vo SAD na povr{ini so prinosi do 800 kg/ha ne se is-pla}a naftata za ètva. Isto taka, poimot Ov~e Pole e samo pole za ovci, {to nikoga{ ne bilo so Pelagonija. Sledi da se priznat prinosite od dràvata. Tokmu zatoa taa za p~eni-cata samo se laè, {to e vo polza na Ov~e Pole..., ama na {teta na dràvata. Zna~i, ne se pravel vistinski tro{ok, tuku samo priznat.

24. Za samovolijata na direktorot treba da se dodade, Kombinatot imal okolu 27.000 ha. Pak, za da se zaskrie neraboteweto, vo javnosta se govore{e za okolu 25.000 ha, {to od dràvata be{e priznato. Vsu{nost, toj toa go izdejstvuva{e kako mo}nik na OK na SKM- Bitola, {to vaè{e i vo CK na SKM, {to opstoilo vo SDSM, ~ij odbornik bil. Me|utoa, sega se govori samo za 16.000 ha. Pa nedostasuvaat u{te 9.000 ha. Isto taka, Srbinovski izja-vi: Vo Kombinatot vkupno ima 25.000 ha, a }e ima 10.000 ha esenski i 6.000 ha proletni. Pa toa se vkupno 16.000 ha. Kade se 9.000 ha ? Deka ova se sovpa|a, od ZK ″Pelagonija″- Bitola Tode agronomot na 18.11.2006 na bitolskata televizija ″Orbis″ za Kombinatot izjavi, deka vo seidbata vo 2006/2007 godina }e zaseale okolu 10.000 ha esenski, a okolu 6.000 ha prole-tni, ili vkupno 16.000 ha. Istoto vaì i za 2007/2008 godina, a }e bide i za 2008/2009 godina. Pa kade se drugite povr{ini ? Vo privaten xep. Zna~i, vidliv e zlostorot, koga postoi pr-iznat visok tro{ok, a toj odi samo za li~ni celi. (Navedenoto vaì i za 2009/2910 g., R.I.)


26. Najbitno e {to fizi~kiot obem na proizvodstvo e se pomal. Toa po~nalo od 1978 godina, koga dràvniot {tetnik stanal zamenik generalen direktor po zemjodelie, a od

215

1990 godina i generalen direktor na Kombinatot, {to e navedeno vo to~ka 2 Od toga{ po-~nal Kombinatot masovno da se uni{tuva, duri privatizira.Vsu{nost,opla~ka.Vo ovaa igra najdobro bile iskoristeni vkupnite zemjodelski povr{ini i fizi~kiot obem po sekoja ku-ltura. Me|utoa, vkupnoto proizvodstvo (povr{ini so prinos po hektar) na sekoja kultura bilo se pomalo i pomalo. Najàlosno postoi duri iz~eznuvawe na kulturite. Ova e obja-snivo, zatoa{to Vangel Gaga~ev kako potpolno nesposoben najdobro se snajduva samo so po-mal broj kulturi. Tokmu za niv se potrebni pomalku povr{ini, a so nivni niski prinosi, {tetnikot stanal {tetni~ki gazda.

27. Za da se utvrdi deka se seat mnogu pove}e povr{ini od 16.000 ha, vo posmatrawe treba da se zemat tokmu samo od nego dadenite potro{eni prose~ni koli~ini po hektar na nafta, maslo, seme, |ubre, za{titni sredstva itn. Pa tie ne se sovpa|aat so tro{ocite koi se priznati vo Evropa i SAD, tuku so negova mo} toj izdejstvuval tie od nadle`nite zemjo-delski lica vo dràvava, {to isto taka vaì za vo sto~arstvoto i veterinarstvoto, da se utvrdeni mnogu povisoko, {to im gi priznala dràvata, za taa nim da im go pokriva nere-ntabilnoto proizvodstvo vo sporedba so svetskoto. Tokmu zatoa ne smee da im se veruva na kadrite po zemjodelstvo, sto~arstvo i veterinarstvo od istoimenite institucii, koi bez rabota ìveat na dràvni jasli. Samo ako se sporedat svetskite priznati prose~ni tro{o-ci po hektar vo zemjodelsko proizvodstvo }e se utvrdi, vo Kombinatot se seat mnogu pove}e iljadi hektari, a ne samo 16.000 ha. Tokmu vi{okot hektari preku 16.000 ha e ~ist grabe` od Vangel Gaga~ev so bandata vo R.Makedonija. A taa e prejaka, koja go ni{ti zemjodelstvoto i sto~arstvoto na dràvava.

28. Za se ovde navedeno da se zaskrie, vo Kombinatot bila uni{tena dokumentacija-ta. Ova moè da se vidi posebno so ona so koja se ku-puvalo vo stranstvo i prodavalo vo dr-àvata. Isto taka, predavalo p~enica... na firmi so cena koja se saka, a ne tro{kovno-doho-dovno, koja toj bara da ja priznae dràvata, duri dopolnitelno i nivnite premii. Za do-lgoto so meseci koristewe p~enica... ne se presmetuvalo... kamata. Ova bilo zatoa {to toa bilo na negovi lica, vzaemen dogovor, za zaedni~ki grabe`, so najgolem interes na GAZ-DATA, Vangel Gaga~ev, siroma{koto deti{te so ismaslenoto òltenasto ventijag~e, a sega bogata{. Delumno vistinata moè da se uvide, vo podatocite na Statistika, spomenata i pod to~ka 9.

29. Tokmu jas bev nositel na sto~arstvoto, a ja kritikuvav nesposobnosta na sto~ar-skiot, veterinarniot i zemjodelskiot kadar. Tokmu zatoa jas redovno se javuvav vo ″Nova Makedonija″. Isto taka, pi{ev za reonizacijata. Ov~e Pole e samo ov~e pole, a ne p~eni-~no. Pelagonija ima sistem za navodnuvawe od 20.400 ha, po krava najmalku 4.000 litri ko-nzumno mleko, a R.Makedonija nikoga{ nema vi{ok, tuku samo nedostatok, norma po ìtel 0,5 litar, streèvskite povr{ini i onie pokraj Crna Reka }e doprinesat mnogu da se podo-bri mlekosnabduvaweto i spre~i uvozot. ″Mlekarata″ da bide na akcionerite mlekoproiz-vediteli, a ne na vrabotenite, koi mesto da bidat vo slu`ba na mlekoproizvodstvoto, kade se sozdava kapitalot, kako nejzini akcioneri gi pla~kaat mlekoproizvoditelite. Ako ovie postanat sopstvenici, tie kako neproizvediteli }e se bogatat, duri stranci, tragedija za dràvata. So toa {to taa se prodade na stranci, se potvrdi, kadarot na ″Mlekarata″, posta-ven od Vangel Gaga~ev, {to vaì za vo Fabrikata za dobito~na hrana s.Radobor..., bil napo-lno nesposoben toj so generacii da upravuva, {to vaì i li~no za nego. Mariovo da bide za goewe na govedata, so kus goidben period. Kon ova da se dodade, deka niz Evropa od vkupnata povr{ina okolu 50% se pasi{ta. Vo Evropa od vkupniot dohod vo zemjodelstvoto samo na sto~arstvoto otpa|a okolu 70%, od koi polovinata na govedarstvoto, a na ìtata samo oko-lu 10%. Pak, vo Kombinatot e obratno, so ìtarici p~enica i ja~men, duri kako monoku-ltura, {to e potvrda, deka Vangel Gaga~ev e samo laik.


31. Ako se znae deka ima okolu 2.000- 4.000 ha soleni povr{ini, so prinosi kako ov~epolskite, laèweto na dràvata za priznat prose~en prinos e ogromno. Pa tie da se povratat samo vo ezera=ribnici. Taka }e se zgolemi relativnata vlaga na vozduhot, a so toa

216

i tie zemjodelskite prinosi. Bidej}i Bitolskoto Blato bilo na patekite ptici selnici, a za da se smali nivnata smrtnost, R.Makedonija }e dobie investicii za vozobnovuvawe na Blatoto. ]e sledi razvitok na turizmot...

32. Se kaà 27.000- 25.000 ha, a Bitolskoto Blato be{e na okolu 4.000 ha. So ova se objasnuva, neblatnite povr{ini bile sopstvenost na ìtelite. Tie ìveele od blatoto i zemjodelskoto proizvodstvo. Nikoj ne oti{ol vo stranstvo, oti nikoj ne bil bez rabota. Ze-mjata bila nacionalizirana i so sila bezplatno odzemena so se objekti. Se ova bilo brane-to so pu{ki. U~esnik bil i Mila~ko Stamenkov, koj za da ne trpi proizvodstvoto so vrabo-tenite zaedno rabotel, duri toj prikolicata ja pridrùval na ramo i toa za da se zameni ne-jzinata guma... Sledi toj od Vangel Ga-ga~en da bide izbrkan od rabota, poradi {to toj sr-cevo obolel i umrel, {to vaèlo za mnogu drugi. Pak, Vangel Gaga~ev, koj nemal vrska so Bitolska okolija, narodnoto go grabnal i go napravil svoe. Zna~i, toj kako dojdenec vo bi-tolsko go prisvoil bitolskiot imot na selanite. Tie bile vraboteni vo nivniot Kombinat. Tie bile izbrkani od narodniot du{man Vangel Gaga~ev, a nivnite deca begaat vo stranstvo vo potraga za korka leb, koja krvnikot taa i se drugo im ukral. Se ova nego ne mu pre~i, ne-govite dve deca da rabotat vrz nivnata tragedija vo Stopanska banka- Bitola i ″Mlekara″- Bitola, {to vaì i za nivnite bra~ni partneri, kade toj so parite na proteranite selani stanel dvoen akcioner, duri od ″Mlekara″ si gi povlekol akciite, koi bile so potna krv platena od izbrkanite selani.

33. Ovde se govori za Mila~ko Stamenkov. Toj mi kaùva{e deka imal dokumenti kako i koj kradel vo Kombinatot. Ako negova sopruga ne ja potkupi GAZDATA, taa }e moè niv da gi priloì. Takvi ima i drugi, koi nemaat smelost, se pla{at od negovata mo}, se toj da potkupi i uni{ti. Me|utoa, koga toj }e umre, vo bitolsko }e se slavi. Na negoviot grob }e se vr{i golema nu`da, {to se pravelo vrz komunisti~ki mo}nici, narodni neprijateli. Pa vrz vakvi yverovi tolku narodot moèl i tolku napravil. Takva e nenarodnata vlast. Vakov e srcebolesniot KRVNIK.

34. Me|utoa, na Vangel Gaga~ev nikoj ni{to ne mu moèl. Toa se potvrduva so navo-dot, koga toj so svojata banda go organizira{e trueweto na dobitokot so zapra{ena p~enka so najgolemiot otrov ìva, a so toa i na lu|eto potro{a~i na ìvotinska hrana, nego vla-kno ne mu fale{e. Isto taka,negovite sorabotnici Petar Micevski i Bone Pala{evski,na koi im kupi magistraturi i doktorati, so niv toj mene pobrzo me likvidira. Duri moeto me-sto mu go predade na Boneta... Naprotiv, koga vo Skopje vrz Kiro Gligorov be{e izvr{en atentat, zaginal Hristo Hristomanov, potpisnikot deka nemalo truewe so ìva, za{to sum pi{el vo glasilata, od nikoj nedemantirano, toj be{e kaznat od semo}niot Bog. Isto taka, po~ina i Petar Micevski. Nema dobro da zavr{i ni Boneta...

35. Toj e svesen za svoite grevovi. Za tie nego od Boga da mu bidat oprosteni toj po-dignal crkva na Kajmak~alan, duri pomaga za crkvata vo selo Drago{. Me|utoa, Bogot ne op-rostuva ukradeni pari, od narodot grabnati pari. Bogot sekoga{ gi kaznuval kleptomanite. Toj so kleptomanski pari dava jadewe oti se spasil od smrt. Deka toj ja mrazi crkvata e do-kaz, koga sve~eno ja otvoral crkvata na Kajmak~alan, priemot ne bil op{tonaroden, tuku samo za negovite prijateli, banditi, a narodot bil izbrkan. Bogot takvite }e gi kazni so nivnite semejstva, i toa pove}e generacii, se dodeka nivnite semejstva gi tro{at od naro-dot ukradeni sredstva. Na takvi yverovi nema da im pomogne ni nivnoto prevrtuvawe vo gr-ob za zlodelata izvr{eni vrz narodot. Istoto vaì za site sudii, obviniteli i pravobra-niteli, koi im pomognuvaat na arami{tata se od narodot da se ukradi.



37. Na navedenite datumi isprativ krivi~na prijava so nejzino dopolnuvawe za de-ti{teto, bri~ko, koj stanal komunisti~ki gazda=aramija. Toj toa postanal samo so toa {to toj na vrabotenite im pla}al i pla}a najniski li~ni dohodi, vrabotenite gi izbrkal od ra-bota. Samo taka toj se nivno prosvoil=ukral i stanal duri nivni gazda=aramija.

217


39. So toa {to toj ja zapoznava javnosta deka toj seel samo 16.000 ha, od koi esenski kulturi p~enica i ja~men 10.000 ha, ~ija nedohodovnost ja pokriva dràvata, kako i 6.000 ha proletni kulturi, toj ne moèl da stane golem gazda, zatoa{to tie nemaat vidna akumu-lacija, koga kaj nego nema dve kulturi za{to e predviden i HMS ″Streèvo″. Da ne se izu-mi, deka pred nego so navodnuvawe preku Crna Reka i so kanali, koi bednikot gi zatrpal so-zdavaj}i uslovi za nemo`no podohodovno proizvodstvo, bea navodnuvani vkupno pove}e po-vr{ini otkolku so nego so HMS ″Streèvo″. Ova se istaknuva samo so cel da se objasni, de-ka toj see mnogu pove}e iljadi hektari povr{ini. Toa moè da se potvrdi, ako se pregledaat site povr{ini koi im pripa|aat na Kombinatot. Pa tie se site poseani, a ne samo 16.000 ha, kolku {to toj saka da prikaè. [to ova zna~i ? Samo edno, toj vodi dvojna dokumentacija: edna za da se laè dràvata, toj seel samo 16.000 ha. Me|utoa, toj za tie 16.000 ha potro{il po hektar tolku procenti pove}e nafta, maslo, seme, |ubre, za{titni sredstva...kolku {to procenti imal poseeno pove}e povr{ina. Ama taa vkupna povr{ina iznesuva pove}e od 25.000 ha. Tokmu zatoa toj so dvojnata dokumentacija gospodari so onie pove}e od 9.000 ha koi toj ne gi prikaùva. Taka toj so prinosite na vtorite dokumentirani povr{ini vo prav smisol stanal gazda.

40. Za dokaz deka toj gi see site kombinatski povr{ini e dokazot, toj na indivi-dualniot sektor, na selanite, im predal dvojno pove}e povr{ina za tie so niv da stopani-suvaat otkolku {to dràvata od nego barala. Me|utoa, site tie bile zafrleni povr{ini, a ne grupirani vo parceli. Toj nim im gi dal onie povr{ini koi za nego ne igrale uloga toj od niv mnogu da dobie. Za ova da se doobrazloì se naveduva i dokazot, vo od nego predvide-nite povr{ini ima samo posledna klasa na zemja, a nikako prva, vtora...Taka toj ja izigruva Vladata i nejzinoto Ministerstvo za zemjodelie...


42. Za da se potvrdi, deka toj prikaùva mnogu pomali povr{ini otkolku {to se vistinskite, e dokazot, na 06.08.2008 novinarot od Bitola Bobi Siljanovski preku makedon-skoto radio, prva programa, vo vestite 15,30 ~asot (15,52 ~.), soop{ti, vkupno bile o`nieni 7.000 ha p~enica so 30.000 milioni toni. So ova se potvrduva, toj za javnosta uporno doka-ùva, toj esenski kulturi (p~enica i ja~men) seel 10.000 ha. Me|utoa, mesto toj da dobie od ravni~arskite povr{inite, a vakvi se onie od nego navedeni, vo prosek po 6.000 kg/ha, kako {to be{e pred nego, negoviot prosek e samo 4.286 kg/ha.



45. I kone~no, toj go upravuval i privatiziral Kobinatot so negovite soselani i rodnini Buf~ani, kade kako planinsko mesto ne e za zemjodelsko proizvodstvo, tuku samo gu{tersko. So niv toj se napravil, kako {to samo toj sakal. Ama ima u{te eden Mariovec, negov {kolski, agronom, koj se u~i napamet, toj samo toa moèl. Ovoj koga so Buf~anecot, gazda, razgovata telefonski, duri na oddale~enost 10 km, stoi prostum i vo stav mirno. Ako nekoj na gazdata mu mrdne, toj nego go brka od rabota. Od gazdata ovoj be{e postaven za di-rektor na Fabrikata za dobito~na hrana s.Radobor, potoa stanal duri negov komercijalen.

218

Se po kontrola. Me|utoa, kako {to na gazdata deti{te sinot deti{te vo ″Mlekara″ stanal trgovski patnik i sinot na Mariovecot zarabotuva od mlekoto...

45. Negovi najbliski agronomi bile negovite soselani \or|i Vol~evski i Dim~e Asprovski. Prviot bil vo se so nego. So tekot na vremeto toj sfatil deka negoviot sose-lanec i negov gazda se storil samo li~no za sebe. Pa toj po~nal da se zalaga za pravdina. Ia-ko celo vreme so svojot soselanec bil direktor, do pred nekoja godina, padnal vo milost i nemilost, moral da si odi, da spasi {to moè da si spasi. Naprotiv, Dim~e Asprovski si ja sfatil i sprovel svinskata. Tokmu zatoa svinski si go pominal ìvotot. Celo vreme so ga-zdata bil direktor, kako svin~e ubavo nagraden: zel pari~na nagrada za vo penzija, kola... Ama i kolata ima svoja vrednost koja se izrazuva vo pari. I za ova gazdata ne platil danok. Pa zo{to toj na R.Makedonija da i plati danok: koj aramija pla}a danok ?

46. Vakvi pari~ni nagradi dobivaat i drugi, {to ja odreduva i dava samo gazdata, a negovite samovolija gi pokrivaat negovite izvr{niteli. Taka so gazdata i ovie slepi iz-vr{iteli go pla~kaat narodot, koj ne e nivni. 47. Gazdata gi brka od rabota onie koi ne gi saka. Toj kako netuka{en tuka{nite ne gi saka. Sledi vo Kombinatot izbrkanite tuka{ni od du{ata da gi mrazat netuka{nite. So vakvite zlostori toj sozdava razdor me|u narodot, tuka{ni i netuka{ni. Izbrkanite od ne-go kako tehnolo{ki vi{ok, koj se presmetuva i za vo penzija, e so danokot na site gra|ani, a ne na negovite vraboteni da rabotaat kako vojni robovi so rabotno vreme i teìna samo ka-ko toj {to saka. Toj so negovoto la`no bolno srce, samo da ne sluì vojska, nema da izdrì nitu eden den, kamoli so godini dodeka kutrite }e morat da si zaminat. Za ovie ne sledi ni-kakva nagrada, nitu i taa koja im sledi kako na sekoj smrtnik: ispra}awe na posmrtnite ostatoci. Za negovite puleni se pla}a duri kako za posmrtna svadba, a takva samo toj od 1978 godina najpove}e ja zasluùva.

48.Se istakna, Kombinatot imal 27.000 ha, a vo javnosta se znae{e za 25.000 ha, {to be{e samo so cel so prinosite od razlikata na hektarite da se zgolemi prinosot po ha. Me-|utoa, tro{okot za proizvodstvo po ha be{e zgolemen za tolku procenti kolku {to bea za-skrieni ha (2000). Za ova da se potvrdi se kaà, deka Vladata ima{e predvideno Kombi-natot da odvoi povr{ini od site klasi i kako takvi da im bidat dodeleni na lica koi se ba-vat ili sakat da se zanimavaat so zemjodelsko proizvodstvo. Ovde Vladata be{e izigrana, gazdata- mo}nik im dal pove}e povr{ina otkolku {to bilo barano od Vladata. Tie povr-{ini imale najlo{a zemja, nikakva klasa, duri takva i ne postoi vo zemjodelskata klasi-fikacija. Povr{inite bile na kraevite na kombinatskite povr{ini, kade nemalo pati{ta itn. So ova se objasnuva, dosega nikoj ne gi izmeril povr{inite na Kombinatot. Tie se mnogu pove}e od prikaànite. Tokmu zatoa so niv mnogu pove}e se laè dràvata, mnogu po-ve}e se pla~ka narodot. 49. Dràvata dodeluva{e premija za zemjodelsko proizvodstvo. Me|utoa, so nea la-`no se zgolemuva{e prinosot. Pak, koga toj stana gazda, taa cela se prisvojuva, i toa bez da bide la`no zgolemeno proizvodstvoto po ha zemjodelska povr{ina. Ova govori za mo`no-sta, laèweto so prinosot i povr{inite se ogromni. A pri toa se pla~ka samo narodot. 50. Dràvata dodeluva{e i dodeluva premija. Nejzinata cel be{e, i e strogo odrede-na, i toa samo za unapreduvawe na zemjodelskoto i sto~arskoto proizvodstvo. Me|utoa, toa ima obraten trend. Ova ni objasnuva, deka premijata nema namenska primena. Tokmu zatoa taa se pla~ka i stanuva sopstvenost na gazdata. Taka toj mesto so nea da go unapredi, {to zna~i zgolemi, proizvodstvoto, toj si go unapreduva, zgolemuvam pla~kaweto na narodot, koj nikoga{ ne bil negov: od ovoj slabosrcev ubiec se uni{teni i likvidirani lica so ~eli~ni srca. 51. I kone~no, kako se pla~ka narodot e dokaz so cenata na mlekoto. Dràvata im odredi cena na mlekoto, so koja mlekoproizvoditelite bea zadovolni, se po~na da se razmi-sluva za zgolemuvawe na brojot na kravi, duri so povisoka mle~nost... Kako {to Mlekarite vo dràvava gi pla~kaa farmerite, kako {to gazdata od 1978 godina go pla~ka{e sto~ar-stvoto vo polza na negovoto ekstezivno i nedohodovno p~eni~no- ja~menovo proizvodstvo, potpolen laik za dohodovno proizvodstvo kako {to e mlekoproizvodstvoto..., v~era mleko-proizvoditelite protestiraa, zatoa {to Mlekarite me|usebno se dogovorile da go uni{tat mlekoproizvodstvoto, koe ne e nivno. Ova be{e povod {to pod to~ka 28. istaknav, mlekara-

219

ta da bide akcionersko dru{tvo na mlekoproizvoditelite, a ne na zelena{ite, koi ni ja un-i{tuvaat dr`vava.

52. Izme}arot na gazdata Bone Pala{evski, slabiot student so zvawa so polamatura do magister i so matura do doktor, plateni od gazdata, direktor na Institutot za sto~ar-stvo- Skopje, neizjavi stru~no, stru~no potvrdeno, tuku toj govori za razlikata koja bila ogromna od ona predvidena od Vladata i dadenata od Mlekarite. Zna~i, gazdata go pla~ka narodot za 9000 i pove}e ha, so priznati tro{oci koi se dovolni da se poseat site po-stoe~ki povr{ini. Pa od prika`anite hektari 100% pari se upotrebuvaat da se preflat na privatni smetki, so koi se kupuvaat akcii i se drugo {to saka gazdata, srcesakatiot, koj mnogu srcevito go osakati i opla~ka narodot.

Takva sudbina gi zadesila bitol~anite i po{iroko bitolsko... 01.09.2008 D- r Risto Ivanovski B i t o l a Ul.Mihajlo Andonovski br. 6/21

Bitola". ДО

АНТИКОРУМПЦИОНАТА КОМИСИЈА НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА СКОПЈЕ Предмет: Пријава за уништување и оплачкување на имот. Во Битола беше оформен ЗИК Пелагонија“- Битола, кој беше југословенски рекордер. Со промена на државниот врв беше сменет директорот и неговиот кадар, што го изврши по партиски налог Вангел Гагачев. Оттогаш Комбинатот се распадна и се уништи земјоделското произвотство... Вангел Гагачев како моќник успешно ја догледал својата тетка и тоа по смртта, поради што тој го добил нејзиниот стан кој двапати бил платен од “Прехрана“- Битола. Тој на РЕК “Битола“- Битола му продал земјоделски површини, зашто има судски одлуки, со чии средства не се купуваат земјоделски површини како замена на продадените, туку тој со неа редовно работи, криејќи го нерабоењето и се обогатува со средства на површини кои се уште не се вратени на сопствниците, постанувајќи газда на туѓ имот. Тој со своите соработници од пред 1990 година, со кои го оштетуваше Комбинатот, продолжува и потоа, со што се плачка Комбиnатот. Надобар пример е неговиот соплеменик, кој го ослободи од гонење од Обвинителството, кој проневерил бончиња за општествена исхрана. А од неговата фирма со години Комбинатот купува ѓубрива...поскапо отколку од други трговци, а разликата постанува негова сопственост. Како порано, тој купува опрема со која работи друго лице..., изливајќи државни пари. Тој на кој сака и како што сака му продава опрема, машини, механизација, трактори...Тој на кој сака му продава пченица, јачмен, сончоглед...мле-ко...без да наплати истиот ден кога тие се предадени. Така тој со државни пари станува со-сопственик на други капацитети. Купува директно од производителот опрема, механизација, ма-шини, трактори, автобуси...и тоа поскапо отколку од македонски (битолски) трговски фирми, при-својувајќи ги разликите. За поголеми зделки се добива и безплатна опрема...., чиј сопственик по-станува тој. Следи тој да го изнесува капиталот во странство. За се ова тој да го заскрие, тој уни-штува документи, дури за да се заскрие вистината од вработените го укинува весникот “Пелагонија“ на Комбинатот. Иако тој вработените ги направи бедници, тој се оперира со државни пари, што не важи за другите. За многуте негови злостори тој со државни пари подига црква, прави водоводи на село и црква...и тоа само да му бидат простени неговите гревови. Тие ќе траат се додека неговите наследници не го истрошат од него украдениот народен капитал. На ден 01.09.2008 поднесов кривична пријава во 52 точки, за кои Јавното обвинителство не се преоизнесе. Дрскоста беше огромна, затоашто мојата кривична пријава не беше испратена до По-лицијата, за таа од неа да биде иследена, што е нормална и усталена постапка. Така Обвинител-ството станало сооучесник на злосторите на моќникот Вангел Гагачев со своите соработници. Токму затоа мојата кривична пријава Ви ја приложувам за Ваша понатамошна постапка. Прилог: фотокопија на кривичната пријава.

220

Поднесител Д-р Ристо Ивановски Ул. Михало Андоновски бр.6/21

7000 Битола, тел: 258- 133“.

DO ANTIKORPUCIONA KOMISIJA NA REPUBLIKA MAKEDONIJA SKOPJE Predmet: Dopolna na prijavata za Vangel Gaga~ev.

Vo prijavata za navedenoto lice navediv, {to za nego vo krivi~nite prijavi imam pi{uvano. Vo dopolnata samo dodavam:

Vangel Gaga~ev saka da bide sam sopstvenik i gazda, preku svoi sorabotnici go pla-~kaat Kombinatot. Najdobar primer so negoviot prijatel prof. dr.Eftim An~ev, ~ij sin ima svoja firma, preku koja kupuva Kombinatot se poskapo. Na takov na~in se pla~ka dr-àvata i se obogatuvaat so kradewe Vangel Gaga~ev, Eftim An~ev i negoviot sin. Ovoj kriminal e organiziran koga za minister za zemjodelie postanuva Eftim An-~ev i toj zaedno so negoviot pomo{nik, Hristo Halevski od Ministerstvoto gi laàt di-rektorite na zemjodelskite kombinati. Tie tvrdat deka se dodeluvale stranski krediti so visoki kamati. Zatoa nieden ~esen i sposoben direktor ne se odlu~il da zemi takov kredit. Takov zel Vangel Gaga~ev 10.000.000 DM, so {to se zadolìle mladite generacii, a toj so ne-go go pokrival negovoto nerabotewe i zlo~inot vrz narodot. Kako potkrepa na navedenoto Vangel Gaga~ev samiot ja priznava navedenata suma. Se znae deka Kombinatot ne izdvoil ni eden denar za amortizacijata, {to e zakonska obvrska, {to zna~i deka toj bil nedohodoven zaradi nesposobniot i neprijatelski nastroen od nego nazna~en kadar, pa zatoa Kombinatot odamna bil likvidiran i toj opstojuva na mafija{ki na~in i na {teta na dràvata. Toa e potkrepa deka Kombinatot so nego sekoga{ bil vo zaguba. Iako e toa taka toj vo stranstvo kupuva preskapo, nekvalitetna i nepotrebna oprema. Istoto samiot toa go potvrduva koga toj izjavuva, izvesteno od novinarkata agronom Marika Vasilevska na 28.03. 1997 na Radio Skopje I vo 15,30 ~asot, deka ZK ′Pelagonija′ Bitola pravel zaguba od 9.000.000 DM, a sega bil vo dobivka 1.000.000 DM. Taka ovie sumi se potvrduvaat so negovata prethodna izjava de-ka Kombinatot iako nedohodoven kupil oprema vo vrednost od 10.000.000 DM.

Zna~i, oprema se kupuva, vo vrednost od 10.000.000 DM, vo stranstvo premu ìro-sme-tka vo stranstvo i toa se poskapo i za nekvalitetnata i nepotrebna oprema (mehanizacija), {to e osnov na nezakonsko negovo obogatuvawe. Pa ne e ~udo da se javi kako sopstvenik ili akcioner na nekoja firma vo dràvata i nejzinoto sosedstvo. [to zna~i ovie zlo dela ne se poneva`ni od na aferata TAT, {to e mo`no i toj da u~estvuva. Toj ima izo{tren wuh za ta-kvi dejanija, nego ne go interesira drugo.


Za da se opravda ovoj mafija{ki na~in na pla~kawe na dràvata E.An~ev zedno so svojot pomo{nik H.Halevski ja laàt Vladata, nedavaj}i pred nea izve{taj koj bil kori-snik na tie sredstva, Vladata priprema predlog zakon do Sobranieto i toj donesuva zakon koj vsu{nost se odnesuva samo za zaedni~koto zlo delo vrz narodot na E.An~ev i V.Gaga~ev. Zatoa i Sobranieto do denes ne dalo izve{taj za korisnicite. Taka ponatamu opstoil V.

221

Gaga~ev, se obogatil na {teta na dràvata, a kako protiv usluga uspe{no raboti firmata na sinot na ministerot so grabe`.

Vtor zlo~in e so programata FARE: Vladata be{e dol`na da dade izve{taj za kori-snicite na programata FARE. Sobranieto be{e izlaàno. Toa be{e normalno koga glaven korisnik be{e samo ZK ′Pelagonija′- Bitola.

Tret zlo~in: ZK ′Pelagonija′- Bitola na REK ′Bitola′ mu prodava nacionalizirana zemja. Sredstvata, nekoi dobieni i so sudska odluka: 1.500.000 DM. Tie ne se koristat namen-ski, so niv da se kupi nova zemja i vrati na sopstvenicite ili nahnadi pari~no nivnata pro-dadena zemja, tuku toj so niv raboti,ja pokriva zagubata i duri se prikaùva kako dobivka od 1.000.000 DM, {to za li~ni celi i grabe` na dràvata se laì javnosta i vlasta.

Sledi na vakov na~in toj e akcinoner na Stopanska banka- Bitola, koja na AD Mle-kara i dava okolu 1,3 milion DM: namesto taa da kupuva kravi ili oprema za mlekarstvoto, Bankata i Mlekarata ja laàt dràvata i se kupuva oprema za proizvodstvo za sokovi vo ista instalacija, {to zakonski ne e dozvoleno.

Vangel Gaga~ev kako silexija i ~ovek bez op{ta kultura, koj zloupotrebuva funk-cija da go ukradi Kombinatot negoviot prv bratu~ed, za kogo sum podnesol krivi~na prijava za grabe` od 3,5 milioni germanski marki, {to }e se re{i koga da e. Toj izdejstvuval da ne se po~ituva zakonot za kamati od Vrhovniot sud {to e kako predlog do Ustavniot sud od gra-|ani na Bitola.

Ovie zlodela se prodolùvawa. Toj dobiva stan od GP ′Beton′- Bitola koga uspeval da ja dogleda negovata ′tetka′ po nejzinata smrt, iako nejziniot imot bil tokmu zaradi nego dvojno naplaten: edna{ na RO ′Prehrana′, vtorpat na Klanicata- Bitola, so sudski spor.. 25.11.2009 D-r Risto Ivanovski

Ul. Mihajlo Andonovski br.6/21 Bitola

PS: Navedenoto kako krivi~ni prijavi moàt da se vidat vo www.Brigien.com, od 1-7.

ДО

АНТИКОРУПЦИОНА КОМИСИЈА НА

РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА

Предмет: Без Ваш одговор.

На 25.11.2009 испратив предмет: “Дополна на пријавата за Вангел Гагачев.

Само допoлнувам, што беше пријавено во Јавното обвинителство: “Ги тера

под Трудов лицата потребни на Комбинатот, а остава непотребни. Им дава личен

доход (12) и ги убедува дека за нив било подобро да ги вложат во ТАТ отколку да

работат бадијала во неговиот буфски Комбинат. Тоа го прават вработените и тие се

оплачкани. За да са плачка државата, е основач на фирмата ‘Пазар на пари и ха-

ртија од вредност’ во Скопје, што се гледа од весникот ‘Дневник’ од 31.03.1997“.

Во Кривичната пријава, под 7 наведов: “Како доказ, дека Вангел Гагачев не-

ма одлика на човек, тој мораше по службена должност мене да ми се доделат моите

алции. Тоа тој до денес не го дозволил. Истото важи и за другите. Наместо тоа тој

222

вработените ги уценува тие да купуваат акции. Дури од нив тој поефттино ги

купува. Следат тужби...“.

Истото го прави понатаму, во 2009 и 2010 година. Сė тоа не оди преку Берза.

Видливи се неговите самоволија, кои не престануваат.

14.01.2010 Д-р Ристо Ивановски

Ул.Михајло Андоновски бр.6/21

Битола.

ПС: Во www.Brigien.com, под број 8, ќе стои нов наслов: “Антикорумпциона ко-

мисија на Р.Македонија без одговор“.

ЗЛОСТОРНИЦИТЕ ВО Р.МАКЕДОНИЈА

Како научен соработник во Баварскиот завод за сточарство- Груб/Минхен

работев цели четири години, до 04.11.1976, и доктор од Виена, се вратив во држа-

вата, која до денес по сточарство нема кадар. Бидејќи во 1990 година постанав член

и кандидат за пратеник на опозиционата партија ВМРО-ДПМНЕ од 21.05.1991 ос-

танав без работа и без право на вработување. Од 1990 година скоро секој година се

јавував на конкурси да се вработам во универзитетите на државава. Тие заради ме-

не се растураа...Така немав доволно работен стаж...Бев поставен управител без да

се платат доприноси. Бидејќи сакав да се пријавам во Агенцијата за вработување

поднесов неотповиклива оставка. За да останам и без пензија, судијата без мое зна-

ење, а и не сум ни со соодветна наобразба, ме постави за ликвидатор. Така јас не ќе

можев да примам надоместок како технолошки вишок за да се платат и доприно-

сите за пензија...Од 04.10.2009 сум во пензија. И таа ми ја снижија. Следи јас да зе-

мам помала пензија до крајот на мојот живот: уште ме прогонуваат. Инаку како ав-

тор јас сум објавил четирисет и пет (45) книги, a од кои некои се најдуваат и на

www.Brigien.com.Таму можат да се видат и моите страдања со жалби од 21.05.1991:

1. Функционерот на Комунистичката партија Вангел Гагачев како генерален

директор на ЗИК „Пелагонија“, со своите соселани и роднини Буфчани, а и негови

соплеменици, ми монтираа дисциплинска мерка престанок на работен однос.

Тој како агроном е лаик за земјоделско производство: му замрзна пченица-

та- светско чудо....; ЗИК „Пелагонија“ беше југословенски рекордер за земјоделско

производство, а со него два-три пати се намали приносот на шеќерна репка, три па-

ти сончогледот, и една третина пченица; тој е злосторник- истањира (уништи) пре-

ку 200 ха шеќерна репка по 60 тони/ха, го уништи овоштарство и сточарството,

уништи многу семејства и животи... Најбитно беше за Р.Македонија и општината

Битола што тој го уништи доходовното интезивно производство, а се зафати со ек-

стезивното недоходовно производство на пченица, јачмен..., култури без наводну-

вање, негирајќи го ХМ „Стрежево“ со подземни канали за наводнување за преку

20.000 хектари- беа предвидени две култури по хектар, никако пченица, јачем итн.

Заради сé горе изложеното, за него многу и поднесувале кривични пријави.

Бидејќи тој беше фунционер, Обвинителството и Полицијата беа од негова страна.

За него имав поднесено кривична пријава со 52 точки (...злостори, плачање

на народот...). Јавното обвинителство се изјасна само за една точка, делење личен

дохот и испраќање во пензија, не според законите, туку како што тој сака. Бидејќи

јас го имав дадено и мојот пример, на силеџиски начин Обвинителството ја преина-

223

чува кривичната пријава само за едната точка и тоа само за мене. Донесува реше-

ние, бидејќи делото било застарено не се гонело по службена должност, туку при-

ватно. Следи јас да ја повторам кривичната пријава со сите 52 точки, без да го на-

ведам мојот случај.Обинителството го потврди своето силеџиско однесување, не се

изјасна за таа кривилна пријава. Ова се повтори во Вишото и Републичкото.

Бидејќи во решението стоеше препорака, предлогот да го испратам лично до

Основниот суд- Битола..., и тоа го сторив. Следи решение, делото било застарено.

Тоа го обжалив до Апелациониот суд итн., но решението остана непроменето.

Мене не ми преостана ништо друго, туку да поднесам приватна тужба. На

раправата застапникот на ЗК „Пелагонија“- Битола истакна, дека делото е застаре-

но, како што јас бев одбиван од сите повисоки и највисоки надлежни во државава.

Меѓутоа, судијата рече, за личен доход никогаш не застарува. Со ова се потврдува,

Правосудството и Обвинителството со мене се изживуваат и ме уништуваат, што

трае до денес и со моето пензионирање сé до мојата смрт, и престанува пензијата.

2. Бидејќи јас бев без работа, мојот пријател Томе Чукалка ме постави како

управител во ДОО „Комерција“ за да земам паричен надоместок, ако нивната фи-

рма го продаде нивниот имот. Паричниот надоместок беше без доприноси за пензи-

ско и здраствено осигурување. Затоа оттаму немам ниеден ден работен стаж. Кога

се јави можност да се пријавам во Агенцијата за вработување, како технолошки ви-

шок, а благодарејќи и на германскиот стаж 3 години и 3 месеци..., поднесов неотпо-

виклива отставка управител. Тогаш судијата Бошко Богдановски, веројатно со исто

потекло, како овде наведените лица, ме назначи за ликвидатор. Залудни беа моите

поднесоци дека јас не сум економист, ниту правник, што е неопходно за ликви-

датор. Тој решил да ме доликвидира, да останам без пензија- до смртта да страдам.

Некако се успеа да сум технолошки вишок и да земам паричен надоместок.

Кога заврши судскиот спор за да се доплати од ЗК „Пелагонија“- Битола она

што не беше доплатено, веќе во Агенцијата... бев регистриран како овластено лице:

бев без право за паричен надоместок како технолошки вишок до пензионирањето.

За ова да се потврди е доказот и со новиот закон за домување, како техноло-

шки вишок беа поставени управители на зградите...Следи на сите поставени упра-

вители престанок да добиваат паричен надоместок. Поради ова имаше побуни, итн.

3. До тужба до Основниот суд сé претходно редоследно го имав опишано.

Следи тужба, во која барав да се плати недоплатеното, за поголема пензија.

Судијата Богдан Богдановски донесе пресуда РО бр. 289/08, со која ќе земам

помала пензија цел свој живот. Па моето изигрување во Правосуството продолжи.

Ова се потврдува со задолжителноста да се уплати придонес за врботување.

Во Агенцијата за вработување на Република важи следново правило:

„Согласно член 29 од Законот за персонален данок на доход обврзник на да-

нокот на доход за приходите од самостојна дејност е физичко лице- трговец, трго-

вец поединец, како и физички лица кои се занимаваат со земјоделска дејност, со за-

наечиска дејност и лица кои вршат услуги или слободни занимања, кои остваруваат

приходи од вршење на дејност од член 28 од овој Закон.

Согласно член 28 од Законот за персонален данок на доход приходи од са-

мостојна дејност се сметаат приходите остварени од стопанска дејност (производ-

на, услужна, трговска, угостителска, превозничка и друга слична дејност), од дава-

ње на професионални и превозничка и друга слична дејност), од давање на профе-

224

сионални и други интелектуални услуги (здраствена, стоматолошка, ветеринарна,

адвокатска, нотарска, консултантска, ревизорска, инжинеска, архитектонска, нови-

нарска, спортска и друга интеликтуална дејност), како и приходите од земјоделска

дејност кои не се опфатени со катастарскиот приход (одгледување на живина и сто-

ки на индустриски начин, риболов и товење на риби и школки, одгледување на пче-

ли или одгледување на други животни и производство на семе, саден материјал и

материјал за размножување, плантажно и оранжериско производство на овошни,

градинарски, индустриски и фуражни култури, производство на полјоделски култу-

ри, цвеќе, грмушки и шумски дрвја, печурки и други видови земјоделско и шумско

производство).

По истекот на календарската година даночните обврзници што вршат са-

мостојна дејност составуваат Биланс на приходи и расходи на образецот ‘Б’, кој е

пропишан со Правилникот за формата, содржината и начинот на водењето на рабо-

тните книги и на помошната евиденција на даночните обврзници што вршат само-

стојна дејност. Во точката под реден број 16 од истиот обаразец, вршителите на деј-носта ги внесуваат платените износи за придонесот за пензиско- инвалидско и здра-

ствено осигурување, а не и придонесот за вработување, поради што со измената и

дополнувањата на Законот за персионалниот данок на доход (‘Сл.весник на РМ’ бр.

44/02) во членот 30- ѕ во кој е наведено што на товар на расходите во даночниот би-

ланс се признава, во точката 6 зборовите ‘и придонесите на вработување на обврз-никот’ се бришат.

Износот на бруто платите за вработените кај вршителот на самостојната де-

јност се признава во целина како одбитна ставка на товар на деловните расходи, во

висина на исплатените износи, што се внесуваат во точката под реден број 15 на

образцеот ‘Б’.

Од сето ова произлегува дека самостојните вршители на дејност кои се на-

ведени погоре не се обврзани да плаќаат придонес за вработување.

За да се опфатат како обврсници на придонесот за вработување и самостој-ните вршители на дејност тогаш ќе треба да се интервренира во Законот за врабо-

тување и осигурување во случај на невработност и во Одлуката за стапката на при-

донесот за вработување“.

Значи,ЗК „Пелагонија“беше обврзан да го плати придонесот за вработување.

Каква дрскост, јас сум поднел тужба за да се плати неплатеното со сите до-

принеси и тоа само за да остварам поголема пензија, а Судот донесува пресуда, јас

цел живот да земам помала пензија. Па судот станал злосторнички...А ова јас не го

знаев. Значи, судот спротивно на законитоста во полза на тужениот, а на моја ште-

та и на државата, тужениот го ослободува да не плати допринос за вработување.

Јас ваквата мангупска игра ја дознав од Агенцијата за вработување на Репу-

блика Македонија, кога мојот предлог поднесен до неа беше отфрлен, со текстот:

Агенцијата за вработување, на 30.08.2010, донесе Заклучок Бр. 03-143/2, со

образложение: „Со член бб, од 1 алинеа 1 од Законот за вработување и осигурува-

ње во случај на невработеност (Сл. Весник на РМ (прочистен текст) бр. 144/2008 е

утврдено дека право на паричен надомест има невработено лице за времето поми-

нато во работен однос за кое се уплатувани придонеси на плата, што значи дека по

горе цитираната пресуда уплатуван е придонес за пензиско и инвалидско осигуру-

вање, а не е упатен придонес за вработување“.Ова го обжалив-до денес без одговор.

225

Бидејќи ваква беше пресудата, мене не ми се исплати разликата за поминато

време, пријавуван во наведената Агенција, а со која не „е упатен придонес за вра-

ботување“. Токму затоа јас за поминатите години во Агенцијата, ќе земам вкупно

помала пензија за цел свој живот.

На мојот поднесок до Претседателот на Основниот суд- Битола, добив пре-

дмет од Основниот суд Битола УПП-125/10 од 13.10.2010, со следен текст: „Пред-

ет: Одговор на поднеок.

Во врска со Вашиот поднесок, а по однос на предметот РО бр. 289/08, Ве из-вестуваме:

Предметот РО бр. 289/08 завршил со донесување на пресуда на ден 17.02.

2009 година. Со ова пресуда Ви било уважено тужбеното барање. Против вака до-

несената пресуда не бил вложен правен лек и истата е правосилна и предметот на

02.07.2009 година е архивиран.

Согласно чл. 13 став 2,3,4 и 5 од Законот за судовите само со закон пропи-

шана постапка може да се менува правосилна пресуда.За Ваше запознавање, право-

силните пресуди имаат неприкосновено правно дејство, тие се задолжителни за си-

те правни и физички лица и имаат поголема сила во однос на одлуките на кој и да е

друг орган. Со почит, Претседател на Основен суд Јордан Врбовски“. (Со потпис)

Меѓутоа, со оваа силиџиска пресуда ќе земам помала пензија цел живот.

Незадоволен од ова, поднесов следен предмет: „СУДСКИОТ СОВЕТ НА Р.

МАКЕДОНИЈА-СКОПЈЕ

Предмет: Протест за работењето на Основниот суд Битола.

Протестот го поднесувам под две основи, ист судија е носител да ми се на-

мали пензијата цел живот, како и без мое знаење и соодветна наобразба ме постави

за ликвидатор. Тоа е судијата Бошко Богдановски.

1. На 05.10.2010 дадов поднесок, со кого барав да се острани неправдата,

што врз мене ми ја направи Основниот суд- Битола, со чија Пресуда јас цел живот

ќе земам помала пензија. ПРИЛОГ: Поднесок од 05.10.2010.

Денес,15.10.2010,од Претседателот на Основниот суд Битола, Јордан Врбов-

ски, добив одговор УПП-125/10 од 13.10.2010, со кој се потврди неправдата, пре-

судата РО бр.289/08 е правосилна-цел живот со помала пензија, ПРИЛОГ: Одговор.

2. Со решение Л.бр. 381/07 од 23.06.2008 без мое знаење и соодветна на-

образба ме назначи за ликвидатор. Моите поднесоци и протести без залудни. Следи

јас да бидам ликвидатор без никаква надохната, а за злостор врз уделџиите...

Токму затоа јас Вас ви се обратив и добив известувања Бр. 07- 159 од 2009

година. До денес Судот не сака да назначи соодветно лице, кое е способно, таа деј-ност да ја врши најстручно и најсоодветно.

Во надеж да превземете правни дејствија, се заблагодарувам.

15.10.2010 Ристо Ивановски

Битола Ул.Михајло Андоновски бр.6/21“.

Следи предмет: известување од Судскиот совет, Бр. 07-1313/10, од 02.11.

2010. Во него за точката 2 се говори како прво, дека за Л.бр.381/07 ми било одгово-

рено со бр, 07-159/4 од 18.02.2009. За точката 2 стои истото како на Претседателот

на Основниот суд- Битола. Потпишано од членот на тој Совет Марсељ Пајазити.

Ама ова не е сé. Бидејќи за П.бр.987/91-2 немаше „докази и факти“, судијата

донесе решение- до завршување на спорот да добијам и личен дохот. Ова е спрове-

226

дено и со решение за извршување И.бр.6925/92 од 28.01.1993, а вештото лице место

3100 бода пресметал личен доход со 2900 бода. Значи, тоа судски се изврши, и сите

доприноси беа платени, што важи и за пензиското...осигурување. Меѓутоа, тоа не е

внесено во пензиски стаж-недостасуваат тие 6 (шест) месеци (јули до со декември).

Едноставно- средствата изчезнале. Повеќепти писмено се обратив до ЗК „Пелаго-

нија“,што важи и за до Фонд на пензиско и инвалидско осигурување на Македонија

-Битола, со препорачани писма. Меѓутоа, никаде ги нема тие платени 6 месеци.

4. Бидејќи на конкурс се јавив ја генерален директор, против кандидат на

Вангел Гагачев, главник во Битола и Р.Македонија на партијата, денес СДСМ, ми

се монтира маратонски со години судски процес, со цел да се истреби противникот.

Тој предмет беше П.бр.987/91-2. Случајот беше синдикална акција од ЗИК

„Пелагониа“- Битола; Бидејќи на Дисциплинската комисија и беше наредено да би-

дам избркан од работа, се обратив до претседателот на Извршниот совет на СР Ма-

кедонија. Тој, проф. д-р Никола Клусев, оформил комисија која потврди дека нема

докази и факти; иако ваква беше состојбата, следи бркање од работа; предметот на

Н.Клусев од судиите беше криен и во ниедна одлука не беше наведен; јас него на

секој расправа го приложував. Меѓутоа залудно. Во одлуките имаше само една стр-

анка, тужениот, јас како да не постоев. Судиите, за кои барав изземање, си судеа...

За сé ова беа носители браќата судии (Вангел и Васил Гагачеви), Крсте Си-

ваковски итн., со исто потекло. Тие не дозволија да се спроведе исправата да се вр-

атам на своето првобитно работно место во РЗ за унапредување на развојот на ЗИК

„Пелагонија“, кој го растури само во земјоделски ЗК „Пелагонија“...

Да образложам: Тужба беше иста- на водачот на акцијата и јас негов помо-

шник. Иако првиот Китан Минчевски беше оптеретен за повеќе и потешки дела, тој се повлече, него го вратија на исто работно место, и тој го прими обештетувањето.

Следи процесот да продолжи само за мене. Тој беше со години маратонски 100%

политички судски процес, затоа што јас бев кандидат за пратеник на опозиционата

партија ВМРО-ДПМНЕ во првите повеќепартиски избори. Следи судскиот процес

да го изгубам тесно: 7 : 6.

Исто така, истакнав, беше донесена одлука, бидејќи нема докази и факти, до

завршување на спорот да земам личн доход. Значи, судскиот спор бил партиски.

Судиите кои судеа во моја полза без мое знаење беа иземени, а поставени

нови; имав поднесено кривични пријави за судиите, кои ми ги проширија обвине-

нијата- што не беа предмет на дисциплинската мерка престанок на работен однос.

Иако јас барав да бидат иземени судии, тие си судеа без пречки на моја штета; по-

днесов кривична пријава на поткупен адвокат Ицко Димовски, кој ја закасна жа-

лбата за еден ден, за да го изгубам спорот. Јас, како неука странка, имав поднесно и

своја жалба, со која предметот се врати во првобитна состојба... Сум и без акции.

Овде најмоќник беше окружниот судија Вангел Гагачев, првбратучед на ге-

нералниот директор. Токму затоа тој беше и избран дури за врховен судија. Следи

мојот П.бр.987/91-2 тој лично го држеше со години во својата фиока;

Конечната одлука во Врховниот суд не беше истогласна;

Дури каква дрскост, за народниот правобранител Бранко Наумовски брка-

њето од работа не било човеково права. Всушност, токму тоа е најосновното.

5. Како заслужен извршител Благој Доновски (тој не знае да си го напише

своето решение, а во него постои само една странка, тужениот) како ништожник и

227

прекутрупа од основен судија станува највисок- врховен судија.Бранко Наумовски

постанува уставен судија. Дури на 29.10.2010 тој бил избран претседател на тој суд,

што не е за верување итн. Судија во Судскиот совет бил избран Крсте Сиваковски.

6. Следи за П.бр.987/91-2 како политички судски спор да поднесам предлог за повторување на постапката. Бидејќи претседателот на Основниот суд- Битола

Александар Прчевски беше вмешан во пиримидалната штедилница „ТАТ“- Битола,

кога дојде на власт ВМРО-ДПМНЕ него го смена. Тој како судија го презеде пред-

логот и го одби како застарен, а не дека во предлогот стоеше дека тој е само поли-

тички. Во неговото решение ништо немаше мое наведено... Јас не постоев.

7. Редовно барав да се повтори постапката на ваквиот политички процес,

редовно од секаде бев одбиван. Кога се промена претседателот на Врховниот суд

на Македонија, тој ми се излезе во пресрет и јас до Оснивниот суд- Битола подне-

сов предлог. Постапката 100% се повтори, како погоре- Судството било партиско.

8. Од САД во СФР Југославија беше донесена пченка. Бидејќи таа била со

каротинско заболување како семенска запрашена со жива, во СР Македонија... бе-

ше продавана како добиточна храна. Таа ЗИК „Пелагонија“ ја купи од Суботица...

Следи труење со жива од запрашена пченка, а живата е најголем отров. Во Фабри-

ката за добиточна храна со пченка ги правеа концетратите, а нив добитокот не ги

јадеше. Јас пријавив и бев „победен“, а населението масовно се труеше. Против ме-

не беше власта со своето Минитерството земјоделство..., а само на штета на наро-

дот. Затоа јас бев навреден и понижен. Следи и овде да бидам потполно неподобен.

9. Никола Поповски беше соносител на внесување на бруцелоза на овците.

Затоа тој е совиновник за ликвидација на фарма со аваси овци с.Породин, а обвину-

ва друг. Тој како лаик во фармата совнесува 2000 овци на пустинската изаелска ра-

са аваси и 200 овци на континенталната источнофризиската раса. Следи првата од

многу влага страдаше, а втората поради суша. Вакво потполно незнаење е лакрдија

никаде не е забележана. Тој со Ѓорѓи Мицковски-Гркот се соликвидиратори на фа-

рмата со 2.500 мајки куниќи во с.Љубојно- Преспа, наполно лаици за нивната те-

хнологија. Н.Поповски е соучесник и за други фарми: говедарство, свињарство...:

во свињарска фарма с.Породин мајките не ги береше во боксовите-тие биле кратки.

Застрашувачки е кога една генерација со средно ветеринарно училиште-Би-

тола одлучувало сé за сточарство и ветеринарство, кои ги уништиле. Овде за нив и

се расправа.Дополна и ветеринарен лекар Борис Ангелков, обвинет за бруцелозата,

ама и говедарска фарма с.Радобор со 1014 крави која станала гробница, зашто сум

објавил труд:тој лаик бил носител на проектот и раководител-комунстички измеќар

10. Никола Поповски за добивка ја шири хормоналната терапија за повисока

плодност кај овците. Но не како во Европа,подобрена плодност, пред парење некоја

недели да се дадат концетрирани крмива или концетрат. Иако тој е агроном а не ве-

таринарен лекар, тој се бавеше со ветеринарни дејности. Неговиот колега ширеше

невистини, дека азотот од уреата се искористувал кај птиците- само најголема лага.

11. Никола Поповски на Земјоделски факултет- Скопје магистрирал кај на-

ставник само со завршен земјоделски факултет.Дури има и такви, кои докторирале.

Кај нив магистрираат и докторират лица, на кои потоа тие им се рецезенити, од кои

се предлагани за избор и реизбор во сите звања. Бидејќи ваква е состојбата редовно

има подмитувања...Ваква личност е и долу наведеното лице, Атанас Трајковски.

12. Токму Ветеринарен институт биле зло, раширувачи на болести:

228

Бидејќи Ветеринарниот иститут- Скопје беше надлежен за купување на ра-

сплоден материјал, тој е виновен за ширење на болеста ауецки кај свињите. За ис-

тата Свињарска фарма-с.Породин, поради штедење, не се купуваше биолошка ис-

правна вакцини, се појавил црвен ветер итн., итн. Во фармата с.Породин од глад...и

нелечење им изумреле говедата. Меѓутоа, најбитна била и останала само чумата:

Во врска со моето бркање од работа во „Дневник“, како прв во Р.Македонија

во Страсбург,со мене имаше интервју, во кое наведив дека по бркањето во Свињар-

ска фарма с.Породијн се појави чума. Директорот, со исто потекло, Ѓорѓи Мицков-

ски- Гркот на Ветеринарниот институт- Скопје во весникот велеше дека не е висти-

на, во фармата немало чума, што се читаше на битолските телевизии. Мојот демант

во весникот итн. не се објави, во кого велев имало, како што има и во Германија.

Таму болните свињи ги ликвидираат, а кај нас наведениот институт со челникот ка-

ко светско чудо со вакцини од чума од неа ги лечеле и лечат свињите. За ова да се

потврди е наводот со Србија. Тие се свесни дека вакцината не лечи, а и јавија, тие

ќе мораат да ги ликвидираат свињите, затоа што болеста во секој миг ќе се појави.

Преку Синдикатот беа купувани свињи и од стафилококоза во ЗК „Пелаго-

нија“ оболеа 100 купувачи, а во АД Квасара 24 потрошачи од друга фарма. Со лаги

истиот тој Институт ја крие вистината, оти тој имал интерес... За откривање на ова

во АД Квасара бев директно вклучен, и јас за ова станав уште понеподобен, итн.

13. Да истакнам, како јас не бев подобен во македонските универзитети. Со

самото враќање од Германија, во ноември 1976 година, се пријавив на Земјоделски

факултет- Скопје, од кого за свои потреби бев испратен во Германија. Одма бев од-

биен- тој станал за потребите на вработените. Истиот факултет со својот институт

за РО „Бентомак“- Крива Паланка предложија препарат во исхрана на говедата- на

база на уреа. Бидејќи тој беше отровен имаше масовно труење на говедата за гоење

во фармата Новаци на ЗК „Пелагонија“.Следи јас да го преземам тој препарат.И тој повеќе не беше отровен. Така ние ИНА- Кутина од Хрватска ја потиснавме од СР

Македонија, СР Србија...Следеа други препарати на база на бентонит (смалат отро-

вите...) итн. Затоа од Факултет, а подоцна за издвоениот Институт, не бев подобен.

14. Во 1978 година во Вишата земјоделска школа- Битола се пријавив на ко-

нкурс по предметот исхрана, на кого сум докторирал. Јас бев одбиен, а беше при-

мено лице Петар Богданов, со исто потекло, како овде наведните. Иако тој беше са-

мо со завршен Земјоделски факултет- Скопје, и без ниеден труд, постана дури ре-

довен професор. Тој бидејќи не беше доктор, тој не ги исполнуваше условите. Ова

не пречи во истата школа, потоа Биотехнички факултет, пред некоја година тој и да

се пензионира. Меѓутоа, тој никогаш не докторира и останал без објавени трудови.

15. В.Г со неговите соплеменици, не само да ме избркаа од работа од 21.05.

1991 и ме судеа, не ми дозволија да се вработам во Земјоделскиот, Ветеринарниот

факултет и Институтот за сточарство, сите Скопје, и Вишата земјоделска школа

(денес Биотехнички факултет) во Битола, што важи за новиот Ветеринарен факул-

тет- Битола. Иако само јас сум работел четири години во сточарска научна уста-

нова БЛТ- Груб кај Минхен и докторирав во Виена, само јас останав без право на

вработување. Меѓутоа, само јас ги исполнувам условите да бидам избран за наста-

вник по сите звања. Нивните се интерни со тема за поламатура за магистратура и

матура за докторат, и без ниеден самостоен труд, туку само групни, објавени само

229

кај нив, интерни. Сите тие сами меѓусебно се избираат, и така самите си се уна-

предуваат. Значи, ти мене јас тебе, а сé на штета на стопанството на државата.

16. Главен рецезент на Земјоделски факултет беше Ташко Токовски. На су-

дијата Крсте Сиваковски братучед му беше наставник во Земјоделски факултет-

Скопје и претседател на Наставно- научниот совет кој врши избор и реизбор. Со-

уништувачот на сточарството во Р.Македонија Никола Поповски на Ветеринарен

факултет беше професор и декан, а и повеќепати главен рецезент против мене.

Истото е во Институтот за сточарство- Скопје Цилевски...: сите исто потекло. Тие

немаат објавено ниеден самостоен „труд“ вон својот факултет, ниту имаат издадено

учебник, без кого неможат да станат ни вонреден ни редовен професор.

17. Наставникот, кај кого некој докторирал, тој самиот си го предлага своето

милениче, потполна негова „копија“- лаик и ништожник. Така јас како научен сора-

ботник од Германија и доктор од Австрија го изгубив правото на предлог и избор.

18. Сé тое се прави со Закон на високо образование кој не е во согласност на

европските, што важи и со правилникот. Ова се потврдува со тоа што за избор на

наставник по сите звања нема еден став, туку три. За попреставително да се пр-

естави: во првиот став се бара писмен, во вториот став полуписмен и третиот став

неписмен. Бидејќи во сите три ставови постои писмен, сите ги исполнуваат услови-

те. Тому затоа јас никогаш не можев да постанам наставник, на штета на државата.

19. Од 1990 година редовно се јавував на конкурси, објавени во весници. Би-

дејќи јас се јавував, тие редовно ги растураа конкурските. По некое време ги повто-

руваа. Ако јас не го видев конкурсот, не се јавував. Така си го избираа лицето, со

лика како нив, без ниеден самостоен објавен труд. Пак, јас имам објавено мноштво,

дури во Германија и во југословенскиот часопис „Сточарство“- Загреб. Исто така,

имам издадено и книга „Исхрана на говедата“ итн. Ова беше повод за изигра кон-

курсот. Ова го подржува Правосудство и Обвинителството.

20. За да не тужам, редовно моите документи со трудови не ми ги враќаа, та-

ка јас не можев да го искористам правото да тужам. Јас во Земјоделски факултет-

Скопје имав цела гардероба со мои невратени документи и примероци на трудови.

21. Бидејќи годините си минуваа, решив да заведам суски спор со Земјо-

делски факултет- Скопје. Наставникот Атанас Трајковски неизбран продолжи да си

предава. Следи Основниот суд Скопје I Скопје да донесе судско решение, Факулте-

тот имал право кога сака да ги растура конкурсите. Ова го потврди Апелациониот

суд- Скопје. Следи јас да поднесам предмет до надлежниот Републички јавен обви-

нител. Обвинтел станал аферашот на Штедилницата „ТАТ“ Александар Прчевски.

Предметот тој го даде да го потврди неговата сограѓанка, Битолчанка, а сестра на

стечајниот директор на Штедлницата „ТАТ“, чиј имот се докрчуваше, што продо-

лжи и денес.И Обвинителството станало со учесник во изигрување на конкурсите...

22. Редовно барав да ми се вратат документите и трудовите. Тие не беа вра-

тени. Уште конкурсот не дозавршен, што важи за судскиот спор, се објави конкурс,

но сега не во „Нова Македонија“, кој редовно го проверував за конкурси, туку во

„Дневник“.Случајно тоа го видов. Наспроти мене, на другите лично им се јавува.

Следи јас да се пријавам. Тоа и го направил. Ама сé било залудно.

Атанас Трајковски беше вработен во Земјоделски факултет како ветерина-

рен техничар.Тој брзометно и интерно заврши факултет,магистрирал и докторирал.

Истите тие кои како поклон му ги доделиле звањата, тие само го избирале доцент,

230

вонреден професор и за овој конкурс за редовен професор, и тоа без ниеден едист-

вен објавен самостоен труд. За јас да не бидам предложен и избран, тој иако беше

во пензија,тој на дрзок начин и со невистина беше избран.Следи моја тужба.Таа бе-

ше повторување на претходната, тој како наставник без избор понатаму предаваше.

Врховен суд го назначува за главен судија, известувач, Благој Доновски, за

кого јас како судија во Основниот суд- Битола за П.бр.987/91-2 поднесов кривична

пријава: 100% монтер. Па затоа јас го изгубив спорот, а остана наставник со години

пензионираниот ветеринарен техничар, ништо повеќе. „Судијата“ во Затворот- Би-

тола работеше како клучар. Брзометно му завршија Правен факултет, и одма стана

судија, а потоа врховен. Сé тоа било дело на Боречката организација- Битола.

23. Бидејќи јас бев без работа поднесов барање да бидам ослободен од пла-

ќање такса, што е предвидено- според нормите. Моето барање не беше прифатено.

Следи, јас како невработен граѓанин немав право да тужам, кога немам пари да

тужам. Ова е ништожно во однос што со таа законска одлука граѓаните во државата

го изгубија правото да тужат и самите одбранат, затоашто државата станала држава

само на тиквари,кодоши и арамии,газди на нивниот народен имот,кого го оплачкаа.

24. Имав поднесено кривична пријава за генералниот директор Вангел Гага-

чев, веќе наведено. Бидејќи Основното, Вишото и Републичкото обвинителство ни-

што не превзедоа, до Антикорупциона ја препратив кривичната пријава.

Бидејќи таа беше скриена, со промена на нејзиниот претседател неа на 03.05.

2010 ја повторив. На 05.05.2010, околу 1545

часот женски глас телефонски праша,

кога неа сум ја поднел. Првиот предмет бил на 21.10.2009, па дополна на 25.11.

2009 и 14.01.2010. Меѓутоа, состојбата си остана, тој понатаму си е моќник со туѓи

пари, оплачкани од народот, изнесени во странство и уништувани човечки животи.

За да се потврди дека таа била скриена е доказот со во предмет: извесување

од Државната комисија за спречување на корупција, а нејзиниот број е 12-1521/3 од

02.11. 2010.Во него стои: „Во врска со вашата кривична пријава доставена до Осно-

вното јавно обвинителство Битола, поднесено против Вангел Гагачев поранешен

директор на ЗИК ‘Пелагонија’ Битола, а од која, примерок имате доставено и до

Државната комсија за спречување на корупцијата, Ве известуваме дека Државната

комисија, со должно внимание го разгледа доствениот примерок од посочената

кривична пријава при што заклучи дека, од аспект на одредбите од Законот за спре-

чување на корупција (‘Службен весник на Република Македонија’ бр.. 28/02, 46/04,

126/06, 10/08 и 161/08), нема елементи за надлежно постапување во конкретниот

случај“. Потписник претседател Иљми Селами. Само насловот не е ЗИК туку ЗК, а

од 52 точки се работи за 10 милиони ДМ излагано Собранието на Р.Македонија, во

кого се донесе закон, само тој да се ослободи, тие пари да ги врати, оти никој друг не зел кредит;па му продавал земја на РЕК „Битола“-а со парите неа не ја заменил...

Како работи оваа комисија е доказ случајот за поранешниот претседател Бр-

анко Црвенковски, на 10.11.2010, со гласање 4 : 3, тој случај го предала на Обви-

нителството.Таа не докажала, дека тој бил крив,туку неговите изгубиле тесно- 4 : 3.

Следниот ден Иљми Селами призна дека СДСМ извршила голем притисок...

Значи, мојата кривична пријава Државната комисија за спречување на кору-

пцијата ја „предала на Обвинителството“- таа неа назад ја вратила. Обвинителст-

вото на силеџиски начин нити ги спомнала 51 кривични дела, како што го правела

и со на други пријавители... Токму затоа Обвинителството ќе си ја потврди својата

231

одлука,со сите 52 точки, сé било во ред !?Со потрошените странски средства од пр-

ограмата ФАРЕ имал полза само Вангел Гагачев,а на штета на државата и народот.

25. Бидејќи јас бев без работен однос,содружниците во ДОО „Комерција“ ме

постатавија управител само за 6 месеци. Меѓутоа, тоа продолжи многу подолго.

Парите кои за тоа ги зедов, 100% беа потрошени за издавање на моите книги. То-

кму само затоа мношто книги и објавив.

Со години барав да бидам ослободен од управител.Бидејќи усмено оставката

не можев да ја остварам, до здружниците писмено, препорачани писма, се обратив.

Меѓутоа, тие не можеа да најдат лице кое со години безплатно ќе им работи. Без јас

да знам, тие преку нивниот адвокат со договор на судијата мене ме назначуваат за

ликвидатор. Ова се потврдува и со доказот што јас ја немам соодветната школска

наобразба (економист или правник) за да бидам назначен за ликвидидатор.За тие да

ја остварат својата замисла, судијата решението не го испраќа на мојата адреса, ка-

кошто дотогаш за ДОО „Комерција“ добивав тужби, решенија..покани за судски

распорави, туку на нејзината адреса, која повеќе не важеше, за никој да не го прими

решението. Така сите тие ја остваруваат својата замисла.

Бидејќи не добивав никаков одговор од содружниците, а добив и прекршо-

чна казна, опомена, зашто ДОО „Комерција“ со години немаше поднесено завршна

сметка, по втор пат до сите содружници, со препорачана пратка, дадов неотпови-

клива оставка. Следи да се јавам до...Регистар ...ми јави дека тој не може да ме бр-

ише, сум бил поставен за ликвидатор, со решение..., но уште го немав добиено.

Судијата сака јас ликвидатор да бидам учесник во злостор, грабеж на имот...

За истот судија, Бошко Богдановски, како под точка 3. за преметот: Прот-

ест... до Судскиот совет на Р. Македонија, во дел 2 веќе наведив:

„Со решение Л.бр. 381/07 од 23.06.2008 без мое знаење и соодветна на-

образба ме назначи за ликвидатор. Моите поднесоци и протести без залудни. Следи

јас да бидам ликвидатор без никаква надохната, а за злостор врз уделџиите...

Токму затоа јас Вас ви се обратив и добив известувања Бр. 07- 159 од 2009

година. До денес Судот не сака да назначи соодветно лице, кое е способно, таа деј-ност да ја врши најстручно и најсоодветно“.

Следи предмет: известување од Судскиот совет, Бр. 07-1313/10, од 02.11.

2010. Во него за точката 2 се говори како прво, дека за Л.бр.381/07 ми било одгово-

рено со бр, 07-159/4 од 18.02.2009“. А без мое знаење и соодветно образование.

З а к л у ч о к

Како најдобар студент во одделот- сточарство на Земјоделско- шумарскиот

факултет Скопје за неговите потреби бев испратен на дообразовање во Баварскиот

завод за сточарство- Груб кај Минхен во Германија. Таму работев како научен со-

работник од 02.11.1972 до 02.11.1976, а докторирав исхрана на Универзитето за зе-

мјоделски науки во Виена- Австрија. Истиот ден се вратив назад, и се пријавив на

факултет, од кој бев испратен на дошколување,а кој до денес нема сточарски кадар.

На мое изненадување одма бев одбиен- факултетот бил во служба на вработените.

И па се вработив во ЗИК „Пелагонија“- Битола... Следи во 1990 година да се

пријавам на објавен конкурс за генерален директор на Комбинатот. Бидејќи кан-

дидат беше и функционер на ОК СКМ- Битола и бев член на ВМРО- ДПМНЕ и не-

232

јзин кандидат за пратеник на првите парламентарни избори, бев избркан од работа

од 20.05.1991,а и ми се монтира судски маратонски процес. За доказ дека престано-

кот на работен однос беше монтиран еве ги доказите:јас одма протестирав до Прет-

седателот на Извршниот совет (Владата) на Р.Македонија, и беше задолжен Инспе-

кторатот за труд, кој утврдил дека нема докази и факти. Во судскиот процес имаше

13 пресуди, од кои 7 беа против мене, а 6 за мене. Бидејќи јас останав без работен

однос поднесов како прв од државата барање до Европскиот суд за човекови права

во Стразбург.Бидејќи до 1997 година Р.Македонија не беше потписник, бев одбиен.

Од 1990 година 16 пати се пријавував на објавени конкурси за македонските

универзитети. Иако не беше дозволена, факултетите самоволно ги растураа објаве-

ните конкурси и си избираа свои интерни лица без објавени самостојни трудови,

ниту учебник или било што... Така тие меѓусебно се унапредуваа, предлагаа и изби-

раа со сите звања до редовен професор, нанесувајќи им штета на македонското сто-

чарство и ветеринарство, и затоа сме на многу низок степен на развиток. Конечно

решив да тужам... Како што во претходниот случај правосудството беше корумпи-

рано, обвинителството антидржавно и правобранителот ненароден, сé се повтори.

За доказ дека сé се вршеше за лични цели, следат многу мои пријави за са-

моволија, грабежи... и уништување на многу човечки животи и нивни семејства.

Дури масовно се труеше населението со жива преку исхрана на добитокот со запра-

шена пченка, зашто јас пријавив. Пак, јас бев поразен, а губитник беше само народ-

от кој редовно се труе преку сточни и земјоделски производи. Па за да заработи Ве-

тернарниот институт-Скопје ги вакцинира свињите против чума-штета за државата.

Поради ваквата состојба го изгубив правото на вработување, и затоа немав

ни 15 години работен стаж за пензија. Благодарение од стажот од Груб сум со пе-

нзија минимална и најниска од 42% која не ги покрива моите животни потреби. Јас

имам објавено и 86 книги, за кои Р.Македонија нема дадено ни еден скршен денар,

а и со навреди и понижување од МАНУ и Институтот за национална историја. Бла-

годарение на Германија мои книги се прифатени од Баварската државна библиоте-

ка (кај мене е и книга и за претседателот Борис Трајковски), Европската библиоте-

ка (кај мене се скоро сите македонски академици и писатели) и Германската наци-

онална библиотека (од неа се прифатени 21 мои книги)- Р.Македонија сé само зло.

С О Д Р Ж И Н А

1. Самоволијата во правосудството во Р.Македонија 3

2. Вангел Гагачев душевно растроена личност 30

3. Ветеринарен техничар професор на Земјоделски факултет 39

4. Приватизирани македонски универзитети 48

5. Дополнување на претходните документи 69

6. Приватизираното обвинителство и други 145

7. Самоволијата на Јавното обвинителство 181

8. Антикорупциона комсија без одговор 210

9. Злосторниците во Р.Македонија 222

˘ ˇˆ ˘ ˘ ˇˆ - brigien. jas, risto ivanovski, po zavr{uvawe na fakultet za zemjodelski nauki i...

Documents