FROJDOVA PSIHOANALIZA

Seminarski radiz predmeta Psihologija IITema: Frojdova psihoanaliza

www.BesplatniSeminarskiRadovi.comFrojdova biografija

Sigmund Frojd ( 1856.-1939.) bio je prvoroeno dete u bekoj porodici u kojoj su bili jo dva sina i pet erki. Njegov otac, poput mnogih porodica u to vreme bio je veoma autoritativan. Kako bi se razumeo nastanak Frojdove teorije, vano je razmotriti poreklo njegove porodice.

Iako je Frojdova porodica bila siromana i bili su prisiljeni na veoma oskudan ivot, njegovi roditleji preduzeli su sve kako bi podsticali njegove intelektualne kapacitete. On je imao mnogo interesovanja, ali njegove mogunosti izbora bile su ograniene zbog njegovog jevrejskog porekla. Konano se opredelio za medicinu. Samo etiri godine nakon diplomiranja na Bekom univerzitetu, sa svojih 26 godina, na istom mestu dobio je prestian poloaj predavaa.

1883. godine, stupa u psihijatrijsku slubu. Zaduen za studiju o kokainu, otkriva, 1884, njegove analgetske odlike, predosea njegova anastezioloka svojstva i testira ga na sebi. Frojd sebi stvara klijentelu meu "nervno obolelima", veinom od histerije, koje lei, kao to se u to vreme obino inilo, elektroterapijom i hipnozom. Frojd je vei deo svog ivota posvetio oblikovanju i proirivanju svoje teorije o psihoanalizi. Zanimljivo je da najkreativnija faza njegovog ivota odgovara periodu kada je i sam imao ozbiljne emocionalne tekoe.

U svojim ranim 40-tim godinama imao je brojne psihosomatske poremeaje, izrazite strahove od smrti i druge fobije. U to vreme Frojd se posvetio tekom zadatku samoanalize. Istraujui znaenje svojih snova, doao je do uvida u dinamiku razvoja linosti. Prvo je ispitivao uspomene iz svog detinjstva i otkrio intenzivno neprijateljstvo koje je oseao prema ocu. Seao se svojih detinjih seksualnih oseanja prema majci koja je bila privlana, puna ljubavi i zatitniki nastrojena. Potom je na kliniki nain oblikovao svoju teoriju, opaajui pacijente tokom prerade njihovih linih tekoa u analizi. Tokom istraivanja problema histerije kome se posvetio zajedno sa Jozefom Brojerom, proizala je njihova zajednika knjiga Studije na podruju histerije u kojoj postavljaju hipotezu da simptomi histerije proizlaze iz potisnutih seanja i traumatskih dogaaja. Tu ve nalazimo osnovne principe psihoanalize, pojmove nesvesnog, supstitucije, negacije, odbacivanja. onoga ti e se kasnije zvati psihoanalitika teorija. Nedugo nakon objavljivanja knjige (1895.), iz javnosti nepoznatih razloga, Frojd i Brojer prekidaju saradnju.

Frojd nije podnosio kolege koji su se odvojili od njegove psihoanalitike doktrine. Nastojao je da sauva kontrolu nad svojim pokretom izbacujui iz njega sve one koji su se usudili da izraze svoje neslaganje. Na primer, Karl Jung i Alfred Adler blisko su saraivali sa Frojdom, ali svaki od njih je osnovao svoju terapijsku kolu, nakon neslaganja sa Frojdom oko teorijskih i klinikih pitanja.

Frojd je bio veoma kreativan i produktivan, esto je radio i po 18 sati dnevno. Njegovi sabrani radovi objavljeni su u 24 knjige. Frojdova produktivnost bila je tako visoka sve do njegove pozne dobi, kada je oboleo od karcinoma usne duplje. Tokom poslednje dve decenije svog ivota, Frojd je bio 33 puta operisan. Umro je u Londonu 1939. godine.

Kao zaetnik psihoanalize, Frojd se potvrdio kao intelektualni velikan. Stvorio je sasvim nove tehnike za razumevanje ljudskog ponaanja i dosada najobuhvatniju teoriju linosti i psihoterapije.Sam Frojd je psihoanalizu kao metod leenja nie vrednovao u odnosu na znaaja tog metoda kao izvora naunog znaaja. On je takoe smatrao svoje uenje kao jedno od tri velike uvrede nanete ljudskom narcizmu: Kopernikova - ruenje uverenja da je Zemlja centar univerzuma, Darvinova - da je ovek ivotinjskog porekla, Frojdova - posmatranje ovekovog ponaanja kao upravljanog od strane nesvesnih sila, nad kojima se nema kontrola, i bacanja u senku oveka kao razumno bie.

Frojdova teorija licnosti

Frojdova teorija linosti predstavlja jednu od najobuhvatnijih teorija. Jedna od uvenih Frojdovih metafora kojom se sluio da bi opisao psihiki ivot jeste metafora o santi leda iji manji deo, koji izranja iznad povrine vode, predstavlja oblast svesti, dok mnogo vea masa ispod povrine vode, predstavlja oblast nesvesnog. On je smatrao da se u podruju nesvesnog nalaze nagoni, strasti, potisnute ideje i oseanja koji imaju kontrolu nad svesnim mislima i postupcima pojedinca. S obzirom da je u psihologiji na prelomu XIX i XX veka dominirala ideja da je ovekovo ponaanje uzrokovano svesnim faktorima, zamisao o nesvesnim korenima duevnog ivota bila je veoma revolucionarna.

Pored toga, ideja da je seksualni instikt delatan u osobi od samog roenja i da na presudan nain oblikuje psihiki ivot bila je prilino kontraverzna s obzirom na tadanji duh vremena. S obzirom da se na decu gledalo pre svega kao na nevinu i aseksualnu, ideja da razvoj tokom detinjstva podrazumeva faze pri emu je osnovna karakteristika svake faze odreena erogena zona, je bila neto to javnost nije mogla lako da prihvati.Prikaz Frojdove teorije moe se dati kroz tri osnovne perspektive. Frojdovo uenje prvo obuhvata topiku ili topoloku taku gledita, to je s vremenom preraslo u uenje o sklopu linosti. Druga perspektiva poznata je pod nazivom dinamika i tree stanovite se naziva ekonomskim.Sklop linosti

U svojim radovima o psihologiji linosti Frojd je pre svega eleo da opie prostor (topos) koji je odgovoran za ovekovo psihiko funkcionisanje. Njegova osnova ideja je da svest ne gospodari svim duevnim zbivanjima, ve nekim od njih upravlja nesvesno. Prvobitno je, dakle, Frojd predloio topoloki model, koji se zasnivao na podeli mentalnog aparata na tri sistema: nesvesno, predsvesno i svesno. Vrlo brzo je uoio da je topoloki model manjkav u ocrtavanju ljudske linosti, i poeo da gradi obuhvatnije gledite koje je manje opisivalo prostor, a vie uesnike duevnog ivota koji na razliite naine nastanjuju prostor due i stupaju u sloene odnose. Re je o Frojdovom strukturalnom modelu i instancama linosti Id, Ego i Superego.

Id (Ono)Id, ili Ono, predstavlja najstariju instancu linosti i predstavlja onaj sadraj sklopa linosti sa kojim se osoba raa da bi se iz njega izdvojilo, u evolucionom smislu mlae Ja, Ego, a tek kasnije i Superego... Id je rezervoar duevne energije koji isporuuje snagu potrebnu za delovanje druga dva sistema.

Id funkcionie po principu prijatnosti. Ne tolerie porast energije koji se doivljava kao nelagodno stanje napetosti. Kada god je stepen napetosti u organizmu povien, bilo kao rezultat spoljanjeg ili unutranjeg razdraenja, ono deluje tako da odmah prazni napetost i vraa organizam napetosti na nizak nivo energije. Da bi ostvarilo svoj cilj tj. izbeglo bol i steklo prijatnost Id raspolae sa dva procesa. Prvi su refleksne radnje koje su uroene i automatske reakcije, kao to je kijanje na primer, one istog trena smanjuju napetost. Organizam raspolae brojnim refleksima kako bi savladao jednostavnije oblike razdraenja. Drugi nain sticanja prijatnosti i izbegavanja bola je kroz primarne procese koji podrazumevaju otklanjanje napetosti kroz obrazovanje predstave objekta koji e ukloniti napetost.. Na primer, primarni proces snabdeva gladnu osobu mentalnom slikom hrane. Najbolji primer za primarni poroces kod normalnih ljudi je san za koji je Frojd verovao da predstavlja ispunjenje ili pokuaj ispunjenja elja.

Za Id se moe rei da je uvstveno i primitivno, ne poznaje kategorije uzronosti vremena i prostora, ne dri do protivrenosti i zahteva neposredno zadovoljenje elja. Id je iskljuivo stanar nesvesnog i nije dostupno svesnom prouavanju. Ono malo to saznajemo o njemu saznajemo primenom psihoanalitikog metoda (tumaenje snova) ili razotkrivamo u neurotskim simptomima.Ego (Ja)S obzirom da primarni procesi nisu dovoljni da bi se smanjila napetost organizma jer evidentno gladna osoba ne moe jesti mentalne predstave hrane, na scenu stupaju sekundarni psiholoki procesi i tada poinje da se oblikuje sklop drugog sistema linosti, Ego ili Ja. Ego nastaje zato to potrebe organizma zahtevaju odnos sa svetom stvarnosti. Da bi gladna osoba redukovala svoju napetost ona mora da zna razliku izmeu slika hrane i aktuelnog opaanja hrane kakva postoji u spoljanjem svetu. Nakon ovog kljunog razlikovanja neophodno je pretvoriti sliku u opaanje, to se postie lociranjem hrane u okolini.

Kljuna razlika izmeu Ida i Ega jeste to Id zna samo za subjektivnu stvarnost dok Ego pravi razliku izmedju subjektivnog i stvari u spoljanjem svetu. Ego funkcionie po principu realnosti i deluje pomou sekundarnog procesa. Cilj principa realnosti je da sprei pranjenje napetosti dok ne bude otkriven odgovarajui objekat za zadovoljenje potrebe. Sekundarni procesi podrazumevaju realistiko miljenje i pomou njih Ego pravi plan zadovoljenja potrebe koji testira nekom vrstom radnje da bi videlo hoe li delovati ili ne. Tako dakle, gladna osoba razmilja gde bi mogla nai hranu i trai je na tom mestu. To se zove testiranje realnosti.Za Ego se moe rei da je razumsko i civilizovano. Posredstvom sekundarnih procesa Ego nastoji da zadovolji porive Ida, ali na takav nain koji e uzeti u obzir zahteve koje namee stvarnost. Ego pokuava da udovolji potrebama Ida i umanji napetost, ali na nain koji e u sebe ukljuiti procenu moguih posledica koje mogu da nastanu iz izvrene radnje. Pored toga, u realizovanju radnje Ego ima na umu i zahteve unutranjeg glasa, savesti (Superego). Dakle, moe se zakljuiti da Ego ma tri gospodara: nastoji da sprovede potrebe Ida u delo, udovoljava zahtevima spoljanje realnosti i mora da se povinuje zahtevima koji dolaze od tree instance linosti- Superega.Superego (Nad Ja) Superego ili Nad Ja, je unutranji predstavnik tradicionalnih vrednosti i ideala drutva protumaenih detetu i sprovedenih pomou sistema nagraivanja i kanjavanja deteta. Superego predstavlja moralno oruje linosti i zastupa vie idealno nego realno, tei vie savrenstvu nego zadovoljstvu.Superego kao moralni sudija vladanja razvija se kao odgovor na nagrade i kazne roditelja. Da bi dobilo nagradu, a izbeglo kaznu, dete ui da upravlja svojim ponaanjem u skladu sa smernicama koje mu daju roditelji. Sve ono zbog ega ga kanjavaju, dete ugrauje u svoju savest, koja predstavlja jedan deo instance Superega. Sve to roditelji odobravaju i nagrauju dete ugrauje u Ego-ideal, drugi deo Superega. Mehanizam pomou kog se ovo deava zove se introjekcija ili unoenje. Dete unosi moralne standarde roditelja. Savest kanjava osobu tako to je navodi da osea krivicu, a Ego-ideal je nagrauje tako to je navodi da osea ponos.Glavne funkcije Superega su da koi impulse Ida, naroito one seksualne i agresivne prirode, jer izraavanje tih impulsa drutvo veoma osuuje, da navede Ego da zameni realistike ciljeve moralistikim i da tei savrenstvu.

Superego je rigidno i nerazumo koliko i Id, ne doputa odstupanja u sprovoenju svojih krutih moralnih obrazaca. Zajedniko za obe instance linosti jeste uticaj prolosti na aktuelna zbivanja. U meri u kojoj je Id fizikog karaktera, u istoj meri je Superego drutvenog i kulturnog karaktera. Oba podjednako nastoje prisliti Ego da udovolji njihovim diktatima.

Uopteno, Id se moe smatrati biolokim ili iracionalnim stvaraocem linosti, Ego psiholokim ili racionalnim, a Superego drutvenim ili moralnim.

Dinamika linosti

Dinamiku linosti Frojd opisuje kroz igru sila koje se uzajamo udruuju ili ometaju. Kljuni termin za objanjenje dinamike linosti je sukob, tj. konflikt. Frojd je smatrao da je konflikt inherentan ljudskoj prirodi i da nema te analize koja moe da ga iskoreni. Iz razliitih sukoba proizilaze: otpori, regresije, priguivanje, potiskivanje, intelektualizacija, poricanje, sublimacija i ostalo.

Frojd je smatrao da je ljudsko ponaanje motivisano snanim unutranjim silama koje je nazivao Trieb ( u prevodu nagon, poriv, instinkt). Instinkt je svakako jedan od kljunih pojmova u objanjenju ljudskog ponaanja. Instinkti su pokretaki inioci linosti. Oni ne samo da nagone na ponaanje ve odreuju i njegov pravac. Instinkt sprovodi selektivnu kontrolu nad ponaanjem poveavanjem osetiljivosti osobe na odreene vrste draenja. Gladna osoba je osetljivija na drai hrane, seksualno uzbuena osoba je spremnija da odgovori na erotske drai.

Organizam naravno mogu da pokrenu i uticaji iz spoljanjeg sveta, ali je Frojd smatrao da sredinji izvori razdraenja u dinamici linosti igraju manje vanu ulogu od uroenih instikata. Spoljanje drai stavljaju pred pojedinca manje zahteva i svakako i trae manje zahtevne oblike prilagoavanja nego potrebe. Spoljanje drai je mogue izbei, ali je nemogue pobei od potrebe.Frojd je smatrao da je instinkt koliina duevne energije. Svi instinkti zajedno ine ukupnu sumu duevne energije koja je dostupna linosti. Kao to je ranije reeno, Id je rezervoar ove energije, a isto tako i sedite instikata. Id se moe smatrati instancom koja isporuuje psiholoku snagu za odvijanje raznovrsnih operacija linosti.

Instinkt ima etiri karakteristine odlike: izvor, cilj, objekat i pokretaku silu. Izvor je telesno stanje ili potreba. Cilj je uklanjanje telesnog razdraenja. Celokupna aktivnost koja se javlja izmedju elje i njegovog zadovoljenja podvedena je pod pojam objekta. To znai da objekat nije samo posebna stvar koja e zadovoljiti potrebu, ve ukljuuje i celokupno ponaanje koje obezbeuje neophodnu stvar.

to se tie broja instikata koji upravljaju ljudskim ponaanjem, Frojd je govorio o instinktu ivota (Eros) i instinktu smrti (Tanatos). Instinkt ivota (Eros) slui odranju ivota i razmnoavanju vrste. Glad, e i seks spadaju u ovu kategoriju. Oblik energije pomou koje deluju instinkti ivota nazvan je libido. Frojd je, kao to je to opte poznato najveu panju posvetio seksualnom instinktu. On je smatrao da ne postoji jedan seksualni instinkt ve mnogo instikata. Pod time se podrazumeva da postoji izvestan broj odvojenih telesnih potreba koje dovode do porasta erotskih elja. Svaka od ovih elja ima izvor u razliitim regionima tela koji se nazivaju erogene zone. Erogena zona je deo koe ili sluzokoe izuzetno osetljive na nadraaj, koji kada se njime postupa na odreen nain otklanja podraaj i stvara oseanje prijatnosti. Usna duplja, analno podruje i seksualni organi su erogene zone. Sisanje stvara oralnu prijatnost, pranjenje analno zadovoljstvo, a trljanje genitalnu prijatnost. U detinjstvu seksualni instinkti su relativno nezavisni jedan od drugog, ali kada pojedinac stigne do puberteta oni tee da se spoje i da zajedno slue cilju reprodukcije.Instinkt smrti (Tanatos) ili kako ga je Frojd zvao razaraki instinkt, deluje mnogo manje upadljivo od instinka ivota. injenica da svaka osoba jednog dana umre, podstakla je Frojda da formulie uvenu izjavu: Cilj sveg ivota je smrt. On je smatrao da ovek ima elju, naravno nesvesnu, da umre. Njegova pretpostavka je da se elja za smru zasniva na naelu postojanosti. Prema ovom naelu, svi ivi procesi tee da se vrate u stabilnost neorganskog sveta. Vaan izdanak instinkta smrti je agresivni nagon. Pod njime se podrazumeva samounitavanje usmereno napolje. Pojedinac se bori sa drugim ljudima i destruktivan je zbog toga to je elja za smru blokirana snagama instinkta ivota, kao i drugim preprekama u linosti koje se suprotstavljaju smrti.

Ekonomsko stanoviteFrojd je smatrao da se psihika energija ponaa na slian nain kao to se to deava sa energijom unutar nekog fizikog sistema. Njegovo miljenje je da ovek raspolae ogranienom koliinom psihike energije koja omoguava funkcionisanje duevnog aparata na taj nain to energija utroena u jednu psihiku funkciju nee biti na raspolaganju nekoj drugoj. S obzirom da se psihika energija raspodeljuje i koristi od strane tri instance licnosti - Ida, Ega i Superega, ove instance se zapravo takmie za energiju koja e im biti dostupna.Odbrambeni mehanizmi

Sukobi izmeu tri osnovna sainitelja duevnog sklopa, kao i oni koji se odvijaju izmeu pojedinca i spoljanjeg sveta rezultiraju strepnjom. Strepnja moe biti izazvana strahom od odvajanja, gubitka, pred nekom opasnou, traumatinim iskustvima iz detinjstva ili neosveenim sadrajima kao to su rodoskrvne pomisli, agresivnost prema blinjima ili mrnja roditelja, dece ili partnera. Ukoliko je pritisak strepnje prekomeran, Ego je prisiljen da preuzme odgovarajue mere kako bi se oslobodio preplavljujueg pritiska. U te svrhe Ego nastoji da pretei materijal dri dalje od svesti i na taj nain umanji ili izbegne strepnju. ovekov Ego raspolae brojnim oruima koja mu slue da se odbrani od neeljenih misli, elja ili oseanja. Frojd ih je nazvao odbrambenim mehanizmima i ono to im je svima zajedniko jeste da je delovanje svakoga od njih nesvesno i da svi vie ili manje poriu, iskrivljuju, krivotvore ili preinauju stvarnost.Frojd je opisao sledee mehanizme:

Potiskivanje je mehanizam pomou koga se bolne misli i oseanja uklanjaju iz svesti. Frojd potiskivanje objanjava kao nevoljno uklanjanje neega iz svesti. Pretpostavljao je da veina bolnih dogaaja iz prvih pet godina ivota je uklonjena upravo na ovaj nain, ali da ti dogaaji svakako utiu na kasnije ponaanje.

Poricanje je mehanizam koji se smatra najjednostavnijim. On deluje na presvesnom i nesvesnom nivou i predstavlja nain iskrivljivanja onoga to pojedinac misli i osea ili toga kako procenjuje traumatsku situaciju. Sastoji se od odbrane od napetosti zatvaranjem jednog oka pred preteom stvarnou.

Reaktivna formacija je nain odbrane od preteeg poriva kroz aktivno izraavanje suprotnog poriva. Razvojem svesnih stavova, uverenja i ponaanja dijametralno suprotnih uznemirujuim eljama, pojedinac se ne mora suoiti sa strepnjom koja bi se javila kao posledica prihvatanja preteeg poriva. Tako vrlo esto nailazimo na osobe koje svoju bazinu agresiju i mrnju prema drugima preobliavaju u ljubaznost.Projekcija je mehanizam samozavaravanja koji se sastoji od pripisivanja drugima vlastitih neprihvatljivih elja i poriva. Pouda, agresivnost i drugi porivi tumae se kao da pripadaju drugima, a ne samom pojedincu. Tako umesto da pojedinac sebi prizna da nekoga mrzi on te agresivne porive pripisuje drugom i preobliava ih u uverenje da taj drugi zapravo mrzi njega.

Premetanje predstavlja nain ublaavanja napetosti oslobaanjem poriva njihovim usmeravanjem od preteeg objekta prema sigurnoj meti. Premetanje se sastoji od usmeravanja energije prema drugom objektu ili osobi, kada su prvobitni objekti ili osoba nedostupni ili kada je sasvim neprimereno ka njima usmeriti poriv. Tako na primer slabi koji se plai svog efa, svoju ljutnju ne moe da ispolji na efu pa se iskaljuje na svojoj eni i deci.

Racionalizacija predstavlja osmiljavanja dobrih razloga kako bi opravdali svoj oslabljeni ego. Racionalizacija pomae u opravdavanju odreenih postupaka i ublaavanju udaraca povezanih sa razoaranjem. Kada ljudi ne uspeju da se zaposle na radnom mestu na koje su pretendovali, uspevaju da uvere sebe da to mesto ionako nisu hteli.

Sublimacija predstavlja mehanizam putem koga se seksualna ili agresivna energija preusmerava na one aktivnosti koje su drutveno prihvatljive. Tako na primer, agresivni poriv moe biti preusmeren u atletske aktivnosti, ime osoba nalazi nain ispoljavanja agresivnih oseanja ali na drutveno prihvatljiv nain. Frojd je smatrao da su mnoga umetnika dostignua posledica sublimacije.

Regresija podrazumeva okretanje ka postupcima koji su prevazieni i prerasli. Povratkom na ranije razvojne faze, zahtevi vie nisu tako veliki. Ljudi suoeni sa jakim stresom mogu savladati svoju napetost dreci se nezrelih i neprikladnih postupaka. Ovo je esto primetno kod dece koja plaei se kole pribegavaju postpucima kao sto je plakanje, sisanje palca itd. Nastoje da se vrate u razdoblje ivota koje je bilo sigurno.

Introjekcija je mehanizam usvajanja tj. unoenja u vlastitu linost vrednosti i standarda drugih. Jedan od primera jeste nain savladavanja napetosti kod zatvorenika koncentracionih logora koji su prihvatali vrednosni sistem neprijatelja identifikujui se sa agresorom. Introjekcija meutim nije nuno negativna. Postoje i njeni pozitivni oblici kao to je usvajanje roditeljskih vrednosti.

Identifikacija predstavlja mehanizam koji je sastavni deo razvojnog procesa. Identifikujui se sa roditeljima, deca ue oblike ponaanja koji su prihvatljivi u sredini, stiu polne uloge Ovaj mehanizam meutim moe da se koristi i u funkciji odbrane. Primer toga jeste odbrana od oseanja manje vrednosti kroz identifikaciju sa uspenim ljudima.

Kompenzacija je mehanizam koji se sastoji od prikrivanja opaenih slabosti ili stvaranje odreenih pozitivnih osobina radi nadoknade ogranienja. Na primer, deca koja ne dobijaju pozitivnu panju i priznanje, mogu razviti ponaanja namenjena dobijanu bar negativne panje.

Razvoj linosti

Frojd je bio meu prvim psiholozima koji je tvrdio da u ovekovom razvoju detinjstvo igra kljunu ulogu. Poznata je njegova uvena reenica Dete je otac oveka. On je smatrao da su zbivanja u detinjstvu krucijalna za kasniji razvoj i da ostavljaju trajne posledice na njegovu linost. Iskustva iz prvih pet-est godina imaju presudnu ulogu u oblikovanju odrasle linosti. Pored toga, on je smatrao da je seksualni instinkt delatan u osobi od njenog roenja i da na presudan nain oblikuje psihiki razvoj. U skladu sa tim, njegova objanjenja razvoja linosti uglavnom su bila usresreena na seksualne teme. On je smatrao da svaka osoba tokom razvoja prolazi kroz nekoliko razvojnih faza. Odlika svakog je odreena erogena zona. Poto svaka od faza u znaajnoj meri utie na funkcionisanje odrasle osobe, one su nazvane psihoseksualne faze razvoja.

Oralna fazaOvo je prva faza kroz koju svako dete prolazi i koja obino traje osamnaest meseci. Tokom ovog perioda usta, usne i jezik predstavljaju izvornu erogenu zonu. Aktivnosti poput sisanja, grienja, dojenja, hranjenja i ostalih oralnih radnji jesu glavni izvori detinje prijatnosti. Jako je vano da dete u ovom periodu dobije osnovnu negu. Ukoliko adekvatna nega izostane, kasnije se mogu razviti osobine kao to su gramzivost i pohlepa. Preveremeno ili odloeno odvajanje od dojke vodi oralnim frustracijama ili preteranom zadovoljstvu. Ovo moe dovesti do fiksacije psihike energije za ovu fazu i kasnije razvoja oralnog karaktera linosti. Ono to je svojstveno ovom karakteru jesu nepoverenje prema drugim ljudima, odbijanje tue ljubavi i strah ili nesposobnost uspostavljanja intimnih odnosa.Analna fazaU uzrastu od 18 meseci do druge godine, deca prolaze kroz analnu fazu razvoja. Prema Frojdovim zapaanjima, u tom uzrastu analna oblast i drai koje su povezane sa pranjenjem debelog creva ili zadravanjem izmeta predstavljaju preovladajui izvor detinjeg zadovoljstva. Glavni razvojni zadaci u ovoj fazi jesu uenje nezavisnosti, prihvatanje vlastite moi i uenje izraavanja negativnih oseanja kao to su bes i agresija. U ovoj fazi deca se navikavaju na istou ( tj. ue da kontroliu rad i pranjenje debelog creva i beike), to neretko vodi sukobima detinje i roditeljske volje, a traume vezane za ovu aktivnost mogu proizvesti analne fiksacije ili u kasnijem razvoju analnu linost. Frojd je govorio o analno agresivnom i analno zadravajuem tipu linosti koje svoje izvore imaju u postupcima kojma su roditelji koristili prilikom obuavanja deteta na istou. Previe stroge metode obuavanja na istou mogu dovesti do razvoja osobina koje su svojstvene analno-agresivnom tipu linosti, kao to su okrutnost, neprikladno izraavanje ljutnje i krajnja neurednost. Nasuprot tome, pridavanje prevelike panje inu pranjena i preterano hvaljnje deteta svaki put kada obavi nudu, moe dovesti do pridavanja preterane vanosti ovoj aktivnosti. Kao posledica ovakvih roditeljskih postupaka dolazi do razvoja analano-zadravajue linosti kojoj su svojstvene osobine preterana urednost, tvrdoglavost, krtost i gomilanje stvari.Falusna fazaU uzrastu od tree do etvrte godine deca ulaze u falusnu fazu razvoja, kada penis i klitoris postaju erogene zone koje priinjavaju najvie zadovoljstva, kao i razna oseanja i matanja koja imaju veze sa radom genitalnih organa. Osnovni sukob falusne faze jesu upravo incestouzne elje koje deca imaju prema roditelju suprotnog pola. Budui da su takvi oseaji ugroavajui, obino se potiskuju, meutim predstavljaju snane odrednice kasnijeg seksualnog razvoja. Uporedo sa eljom da se bude sa roditeljem suprotnog pola, javlja se i nesvesna elja za uklanjanjem roditelja istog pola. Prema Frojdovoj teoriji, i deaci i devojice oseaju seksualnu elju i unutranje sukobe i potiskuju ih. Deaci eznu za majinom panjom, oseaju neprijateljstvo prema ocu i boje se da e ih on kazniti zbog incestnih oseanja koje imaju prema majci. Ova pojava se naziva Edipov kompleks koja vai za deake. Istu pojavu za devojice Frojd je nazvao Elektrin kompleks. Roditelj suprotnog pola postaje seksualni objekat u mati i u ponaanju deak i devojica pokazuju svoju seksualnu elju prema njima.

U tom periodu kod deaka se javlja specifian strah povezan sa njihovim penisom, koji je Frojd nazvao kastracioni strah. U strahu da e mu otac vratiti milo za drago odsecanjem organa, deaci potiskuju svoju seksualnu elju prema majci i zamenjuju je prihvatljivim oblikom ljubavi. U tom periodu deaci poinju da se poistoveuju sa ocem, da usvajaju njegove vrednosti, osobine, postupke Kroz identifikaciju sa ocem i preuzimanjem njegovih vrednosti, zabrana i moralnih obrazaca, razvija se instanca licnosti Superego, tako da se kae da je Superego naslednik Edipovog kompleksa.Ortodoksni Frojdov pogled na razvoj ena izazvao je velike nesuglasice i mnoge ene su negativno odreagovale na njega. Elektrin kompleks javlja se kod devojica i on je kopija Edipovog kompleksa. Prvi objekat ljubavi kod devojica je majka, ali se u ovoj fazi prenosi na oca. Kod devojica se u ovom periodu javljaju negativne emocije prema majci jer opaaju da nemaju penis. Isto tako se javlja zavist od penisa zbog svesti da ga deak ima, a ona ne. U ovom periodu devojice se takmie sa majkom za oevu panju. Nakon to shvate da ne mogu zameniti majku, zapoinje proces poistoveivanja, kada poinju da preuzimaju neke majine osobine.Ono to je svojstveno ovoj fazi psihoseksualnog razvoja jeste radoznalost koja se tie seksualnih pitanja, seksualna matanja, masturbacija, obrasci polnog poistoveivanja i seksualna igra.Period latencije

Prestankom nemirnog stanja i stresova iz oralne, analne i falusne faze psihoseksualnog razvoja, dolazi period mira koji se naziva period latencije. Odnosi izmeu instanci Id, Ego i Superego su oblikovani i relativno stabilni. U ovom periodu detetove seksualne porive zamenjuju novi interesi. Odvija se socijalizacija i decu poinje da zanima iri svet. U ovom periodu javlja se usmerenost na kolu, hobije, sport i prijateljstva s pripadnicima istog pola.Oralna, analna i falusna faza zajedno nazivaju se pregenitalno razdoblje. Glavno svojstvo ovih faza psihoseksualnog razvoja jeste narcistika orijentacija tj. usmerenost prema unutra, odnosno na sebe. Tokom srednjeg detinjstva, u latentnoj fazi, deca poinju da se okreu prema odnosima sa drugim ljudima. Decu u tom periodu jednako zanimaju stvari iz spoljnjog kao i iz unutranjeg sveta.

Latencija se protee do puberteta, kada dete ulazi u genitalnu fazu, poslednju fazu psihoseksualnog razvoja.

Genitalna fazaTokom ove faze, koja se protee i kasnije u zrelo doba, ponovo oivljavaju erogeni porivi, sada usresreeni na genitalnu oblast.Raniji sadraji iz falusne faze ponovo se oivaljavaju i ponavljaju i adolescenti oseaju zanimanje za suprotni pol, ukljuuju se u odreene seksualne eksperimente i poinju da preuzimaju odgovornost. Po izlasku iz adolescencije i prelaskom u zrelost odrasle dobi, sklapaju intimna prijateljstva, oslobaaju se roditeljskog uticaja i razvijaju interes za druge ljude.

Ukoliko pojedinac dostigne u svom razvoju ovaj nivo, a da nije fiksirao prilinu koliinu libida u nekoj ranijoj fazi, onda moe da se razvije normalan seksualni ivot, zadovoljavajui, dugotrajan odnos u kome e uvaavati potrebe i elje partnera. Frojd je govorio o genitalnom karakteru mislei na sposobnost osobe da voli i radi.Teorija sna

Nauna javnost povezuje pojavu naunog tretmana snova sa radovima Frojda i objave njegove knjige Tumaenje snova, za koju mnogi smatraju da je jedno od najznaajnijih psiholokih studija ikad napisanih. Frojd meutim, u toj knjizi pominje, sa aljenjem, da je dotadanja psiholoka literatuta o snovima tako obimna da je on, i pored sve priljenosti i dobre volje, nikako ne moe obuhvatiti u jednom dovoljno iscrpnom pregledu, zato to je ona toliko rasturena i to zalazi u mnoge druge oblasti. Ono to je navelo Frojda da o snovima pie posebne studije u vie navrata, pored jedinstvenog i nepromenljivog stava o njima jeste i ono najoptije-da oni imaju skriven smisao. Kao to je poznato, Frojd smatra da san ima manifestni, povrinski vid prie iza kojeg se krije njegov latentni, skriveni i pravi smisao. ovek je svesno zaokupljen svojim manifestnim vidom sna, dok u stvari latentni sadraj sna obavlja pravi rad. A zadatak sna je da otkloni nadraaje, da uljuljka linost u prividni mir i bezbednost da se ne bi latentne misli sna podvrgle kontroli od strane cenzure.

U docnijim radovima Frojd spominje ve dva zadatka sna. Prvi je Ispunjenje potisnute elje, a drugi nastavak Predsvesne misaone delatnosti dana ispunivi sebe proizvoljnim sadrajem da izrazi neku nameru, opomenu, rasuivanje i ponovno ispunjenje elje.

Posebno znaajan deo Frojdove teorije o snovima odnosi se na takozvani rad sna. Pod radom sna podrazumevaju se mehanizmi koji se svode uglavnom na postupke saimanja, pomeranja, obrtanja i predstavljanja kroz simbole. Rad sna znai obradu materijala sna kako bi on iz latentnog preao u manifestni oblik, dakle neka vrsta maskiranja.

O tome koliko se snovi pamte, o emocijama koje prate snove Frojd ima dosledan stav: pamte se vani snovi, u njima najvaniji deo je i najjasniji, najivlji i sa najvie detalja; to je po njemu Sredite misli sna.

Nesumljivo je da je Frojdovo Tumaenje snova izvrilo uticaj na psihologiju snova, a kasnija kognitivna psihologija snova koristila je skoro bez izuzetka Frojdove ideje.

Metode hipnoze u lecenju histerije

Hipnoza je, moda, najudnija metoda. Tu jedan ovek deluje na drugog tako da ga odvoji od realnog sveta i uvede u stanje svesti nalik snu u kojem je taj hipnotisani ovek sasvim nekritian prema sugestijama dobijenim od hipnotizera-doivljava sve to mu ovaj kae.

Krajem 19. veka u Beu, prvo Brojer a docnije i Frojd pokuavaju da primene arkoovu metodu hipnoze u leenju histerije. Terapija pomae-pacijent se pod dejstvom sugestije dobijene od strane lekara oslobaa simptoma ali esto simptom posle izvesnog vremena biva zamenjen nekim drugim. Kako je jedna od poznatih odlika hipnoze hipermnezija, tj mogunost da se medijum seti nekih dogaaja iz svoje prolosti koji mu nisu dostupni u svesnom stanju, Brojer i Frojd eksperimentiu vraajui svoje pacijente u prolost. Tako prvi put u istoriji medicine nailaze na vezu izmeu neurotikog simptoma i potisnutog dogaaja u linoj istoriji pacijenta. Shvatili su da simptom nije sluajan, ve da on na specifian nain ilustruje neki znaajan, obino traumatski dogaaj iz detinjstva i obino povezan sa seksom. To je uvek dogaaj kojeg se pacijent ne sea kada je van hipnoze.Psihoanaliza i umetnostVe u prvim fazama razvoja psihoanalize, Frojd i njegovi saradnici su svoj interes usmerili na oblast izraavanja i stvaralatva. Psihoanaliza je prodrla u oblasti knjievnosti, umetnosti i sve druge oblasti ljudske delatnosti gde su se ispitivali motivi stvaranja.Psihoanaliza je odavno stekla nauno i drutveno priznanje, a njene osnovne zakonitosti su primenjene na mnoga podruja savremenih kulturnih i naunih tekovina. Stvaralatvo kao jedna od njih, danas se ne moe tumaiti bez uenja o nesvesnom. Sprovedena su mnoga istraivanja koja za cilj imaju potvrdu postojanja subliminarnih procesa, tj. nesvesne percepcije. Oni imaju znaajan uticaj na mnoge vrste psiholokog funkcionisanja i procese kreativnog ina. Neosporno je da su ovekovo miljenje, delanje i oseanja nesvesno motivisani to je ujedno i potvrda za jednu od osnovnih psihoanalitikih pretpostavki. Frojd umetnost svrstava u delatnosti i aktivnosti pomou kojih na fiktivan nain pokuavaju da se zadovolje elje, ukljuujui i potrebu za sigurnou, a sve zarad smanjenja ili potpunog eliminisanja strahova. Tu spadaju i mitovi, magija, snovi pa i neuroze. Psihoanalitiki pristup umetnosti je istorijski. Na poetku, neophodna je rekonstrukcija prolosti: i stvaraoca i njegovog rada jer istraivanje istorije sluaja ili detinjstva je osnova svake psihoanalitike analize. Po Frojdu, umetnost slui psihikom arhetipskom statusu detinjstva i tako gledano, ona je igra. Funkcija umetnosti i stvaralatva je da stvaralac ponovo nae put do izvora zadovoljstva i deijeg smeha.

Psihoanaliza kao filmska tema ili deo filmskog procesa neodvojiva je od opusa velikana sedme umetnosti poput Bergmana, Felinija, Langa, Bertoluija, Velsa, Hikoka, Bunjuela, Antonionija, Osime, Kjubrika, Pazolinija... ali ne treba da udi to se ona vezuje i za filmske blokbaster serijale kao to je Saut Park. S druge strane, nije malo onih koji smatraju da sam proces stvaranja filmskog dela spada u domen psihoanalize.

Na stvaralatvo Federika Felinija veliki uticaj je imala i psihoanaliza. On je tokom ivota iao na psihoanalizu u dva navrata po nekoliko godina. U svojim delima obraivao je teme snova, imaginarnog, seanja, detinjstva, enske seksualnosti, odnosa crkve i seksualnosti, adolescencije, odnosa autoritarnog drutva i pojedinca, marginalnih pojedinaca itd... Sam Felini je govorio: "Nai snovi su na stvarni ivot. Moje fantazije i opsesije nisu samo moja stvarnost, ve stvari od kojih nastaju moji filmovi."

Jo jedan filmski stvaralac na kojeg je psihoanaliza imala veliki uticaj je Vudi Alen. Taj uticaj je neretko veoma primetan u njegovim filmovima. Tokom tri decenije, Vudi Alen se podvrgavao psihoanalizi tri puta nedeljno. Jedan od filmova koji je uradio pod uticajem psihoanalize je Sve to ste eleli da znate o seksu, a niste smeli da pitate, iz 1982. godine. O tome koliko je Frojdovo uenje imalo uticaja na Vudija Alena, govori i njegova uvena reenica Ne znam ta je pitanje, ali odgovor je seks.Strahovima, nagonima i snovima bavio se i Alfred Hikok.

Neki filmski teoretiari gledaoca vide kao dete, kao posmatraa koji se identifikuje sa kamerom koja nema vremenska i prostorna ogranienja u okviru filmskog sveta. Samim tim gledalac ima pasivan oseaj nadmoi nad svetom koji se pred njim odvija sa mogunosti da vidi sve, a da opet ostane nevidljiv. Vrlo esto je sam film, analiza linosti autora, a s druge strane smernica posmatraima ka identifikaciji sa likovima, prepoznavanju sebe u odreenim situacijama i distanciranje zarad jasnijeg sagledavanja sopstvene linosti. Sam Frojd se nije bavio analizom filma, ali je smatrao da umetnost i psihoanaliza imaju iste osnove, da se i umetnici i psihoanalitiari bave nesvesnim, fantazijom, snovima i igrom. Uporeivao je pesnike s neurotiarima, koji iznose svoje matarije psihoanalitiarima, dok umetnik svoje fantazije oblikuje i prikazuje u za sve prihvatljivu realnost. U novije vreme razvija se psihoanalitiki i filmski kriticizam, pa je 1986. godine u SAD osnovan "Forum za psihoanalitiku teoriju filma". Metoda uenja psihoanalize putem analize filma vrlo je korisna i za laike ali i za psihoanalitiare pruajui prvima da steknu osnovna znanja iz psihoanalize, a drugima da obogate i proire svoja iskustva jednim novim oblikom psihoanalitike prakse putem psihoanalitikog filmskog kriticizma.Za kritiare Frojda, psihoanaliza je samo zastarela praksa, ba poput leenja pijavicama, ali ni oni ne mogu da poreknu, da psihoanaliza, ili ono to se predstavlja kao psihoanaliza, ivi u literaturi, filmu, istoriji i drutvenim naukama.Literatura:Uvod u psohoanalzu, Sigmund FrojdPsihoanaliza i film, Jadranka IvandiKultura i psihoanaliza, Radmila Stojanovi (lanak objavljen na sajtu mree kreativnih ljudi)Frojd S.- Psihologija svakodnevnog ivotawww.BesplatniSeminarskiRadovi.com14