Нова Думка - savez rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 s avjet za nacionalne...

36
Нова Ду м ка ISSN 0351-3181 XLIII GODINA POK 183 BROJ ЧИСЛО 5/2014 Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Видaвa: Союз Русинох Републики Горвaтскей

Upload: others

Post on 22-Aug-2020

4 views

Category:

Documents


0 download

TRANSCRIPT

Page 1: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

НоваДумка

ISSN 0351-3181 XLIIIGODINAPOK183BROJ

ЧИСЛО 5/2014

Izdaje: Savez Rusina Republike Hrvatske • Видaвa: Союз Русинох Републики Горвaтскей

Page 2: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu
Page 3: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

1832014.XLIII

GODINAPOK

SADRŽAJ - ЗмИСТ

BROJЧИСЛО

DRUŠTVO I POLITIKA – ДРУЖТВО И ПОЛИТИКA59. Sjednica Savjeta za nacionalne manjine Republike Hrvatske - Zvonko Kostelnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4Regionalna škola ljudskih i manjinskih prava - Zvonko Kostelnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Одкриванє памятнїку масовней крипти у Петровцоx - Марияна Джуджар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6Прешлосц нє забуваме, а будуйме будучносц - Ксения Лїкар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ НAШИХ ДРУЖТВОХДнї опери и оперних арийох у Риєки - Владимир Провчи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10КД “Рушняк” наступело на Етно смотри у Риєки - Владимир Провчи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Подобови вираз Руснацох и Українцох Приморско–ґоранскей жупаниї - Владимир Провчи . . . . . . . . . . . . . . . 11Мемориялни турнир у столним тенису «Владимир Тимко» - Агнетка Балатинац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Отримани 7. вуковарски Етно саям - Любица Гаргай . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Отримана 5. Шветочна академия з нагоди Дня Руснацоx Републики Горватскей - Марияна Джуджар . . . . . . . 18Oтримани 49. Винковски єшенї - Звонко Костелник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Ансамбл “Калїна“ Здружела нас любов спрам писнї - Славица Дудаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Єшеньски активносци Дружтва “Калїна“ - Славица Дудаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

IZ RADA SAVEZA - ЗОЗ РОБОТИ СОЮЗУОтримана 5. Схадзка Предсидательства Союзу Русинох Републики Горватскей - Звонко Костелник . . . . . . . . 8Oтримана схаздка Совиту Новей думки - Вера Павлович . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9У Заґребе шветочно означени 23. Дзень нєзависносци України - Звонко Костелник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

IZ NAŠIH MJESTA - З НаШИХ меСТОХВєдно на хасен нашого валалу - Ксения Лїкар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7»Кед голубица лєцела« - мр Илона Грецешин. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12На шлїдох еколоґийней продукциї - Вера Павлович . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

IZ DUHOVNOG ŽIVOTA - ЗОЗ ДУХОВНОГO ЖИВОТAПреславени кирбай у Петровцох - Любица Гаргай . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Вуковарчанє торжествено преславели Кирбай - Вера Павлович . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Швето Христа Царя преславене у Осиєку - Агнетка Балатинац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Мисийна дїялносц Церкви - о. Владимир Седлак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

LITERARNA STRANICA - ЛИТеРаТУРНИ БОКЛїшка и маймун - Яким Пушкаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16На концу валала / Stogodišnja topola - Агнетка Костелник Балатинац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

PUTOPIS – ДРаГОПИСНащивели зме Меджуґорє (2) - Агнетка Балатинац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22У Анґлиї - Мануела Дудаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

KORIJENI - КОРеНЇutvrda Palanok biser Zakarpatske oblasti - Slavica Čorak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

POLJOPRIVREDA - ПОЛЬОДЇЛСТВОЧичовка, цо то за рошлїна? - Славица Дудаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Чежка продукцийна сезона - Желько Лїкар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

RECEPTI - РеЦеПТИКапусна юшка - Марияна Джуджар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

HUMORESKA - ГУмОРеСКаО Винковцох з моєй младосци - Яким Пушкаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Чекал сом цимент - Яким Пушкаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

PETROVCI KOJI NESTAJU - ПеТРОВЦИ ХТОРИ НєСТAВAЮСвадзби и вешеля у Петровцох (2) - Томислав Рац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Sport - Спорт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34in memoriam - На здогaдовaнє . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

Нa першим боку: Агнетка Балтинац - Вуковарски святинї

Нa остaтнїм боку: Агнетка Балатинац - Жвератко єшенї

Tiskano–Друковaне

10 / 2014

Cijena Kuna

Ценa Куни10Rukopisi se ne vraćaju.

Objavljeni prilozi se honoriraju.

Рукописи ше нє врaцaю.

Обявени прилоги ше гонорую.

“NOVU DUmKU”

Tiska: Savez Rusina RH

www.sriu.hr

Za nakladnika: Dubravka Rašljanin

Uredništvo: Vukovar,

Vijeća Europe 93

Tel. / faks: 032 428–342

Žiro račun: 234009-1110057465

Tisak: Tiskara Soldo, Vukovar

Naklada: 1000 primjeraka

“НОВу ДумКу”

Видава: Союз Русинох РГ

www.sriu.hr

За видавателя: Дубравка Рашлянин

Редaкция: Вуковaр, Рaди Европи 93

тел. / факс. 032 428–342

Жиро рахунок: 234009-1110057465

Друкує: Друкарня Солдо, Вуковар

тираж: 1000 прикладнїки

UREDNIŠTVO: Vera Pavlović (glavna i odgovorna urednica), Ahnetka Balatinac, Ksenija Ljikar i Danijel VašašSAVJET UREDNIŠTVA: dr. sc. Oksana Timko Đitko (predsjednica), Ljubica Harhaj, Marijana Džudžar, Zlatko Hirjovati, Joakim Erdelji i Vera PavlovićLEKTORI: Marija Vulić (rusinski jezik), Lesya Mudri (ukrajinski jezik), Andreja Magoč (hrvatski jezik)

Tiskanje potpomaže Savjet za nacionalne manjine Republike Hrvatske s Rješenjem Ministarstva informiranja Republike Hrvatske od 15. siječnja 1992. godine (ur. Br. 523-92-1),“Nova dumka” je upisana u evidenciji glasila pod brojem 1366

Prilozi autora potpisani imenom ne moraju odražavati mišljenje uredništva i izdavača.

РЕДAКЦИЯ: Вера Павлович (глaвнa и одвичaтельнa редaкторкa), Aгнеткa Бaлaтинaц, Ксения Лїкaр и Дaнил ВaшaшСОВИТ РЕДAКЦИЇ: д.ф. н. Оксaнa Тимко Дїтко (предсидaтель), Любицa Гaргaй, Мaриянa Джуджaр, Злaтко Гирйовaти, Яким Ерделї и Верa ПaвловичЛЕКТОРЕ: Мaрия Вулич (руски язик), Леся Мудри (укрaїнски язик), Андрея Маґоч (горвaтски язик)

Друковaнє помaгa Совит зa нaционaлни меншини Републики Горвaтскей.Нa вимaгaнє Союзу Русинох и Укрaїнцох Републики Горвaтскей з Ришеньом Министерствa ин-формовaня Републики Горвaтскей од 15. януaрa 1992. року (УЧ. 523–92–1) „Новa думкa” уписaнa до евиденциї явних видaньох под числом 1366.

Aвторизовaни тексти нє знaчa же то источaсно и стaновиско редaкциї лєбо видaвaтеля.

Page 4: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

• DRUŠTVO I POLITIKA – ДРУЖТВО И ПОЛИТИКA

4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

Savjet za nacionalne manjine Re-publike Hrvatske održao je 10.listopada 2014. godine 59. sjednicu

u zgradi Vlade Republike Hrvatske naTrgu Sv. Marka 2, u dvorani 143/1 u Za-grebu. uz nazočnost većine članova Sav-jeta i zastupnika gospodin AleksandarTolnauer, predsjednik Savjeta za na-cionalne manjine, otvorio je sjednicu,pozdravio prisutne i predložio dnevnired, usvajanje zapisnika s 58. sjednice:

1. Prijedlog Kriterija za dodjelu financijskepotpore za programe nevladinih udruga iustanova nacionalnih manjina, prijavljenena Javni poziv za predlaganje programaza ostvarivanje kulturne autonomije kojiće se sufinancirati sredstvima Državnogproračuna Republike Hrvatske s obra-zloženjem.

2. informacija sa sastanka Programskogvijeća Hrvatske radiotelevizije održanog18. rujna 2014. godine.

3. Zamolbe udruga i ustanova nacionalnihmanjina za prenamjenom sredstva: - Humanitarna organizacija svjetska or-

ganizacija Roma u Hrvatskoj - udruga žena Romkinja "Bolja

budućnost" - Kulturno društvo Bošnjaka "Preporod"

Dubrovnik - udruga Baranjskih Roma Beli Manastir - Demokratska zajednica Mađara

Hrvatske - Poljska kulturna udruga Mikolaj

Kopernik Zagreb - Slovensko kulturno društvo istra Pula - Demokratska zajednica Mađara

Hrvatske

4. Zamolbe Bošnjačkih KuD-ova "Ljiljan"iz Rajevog sela i "Behar" iz Gunje za pre-namjenom sredstva uslijed katastrofalnihpoplava na području Vukovarsko-srijemskežupanije.

5. Razno. Predloženi dnevni red i zapisnik s 58.sjednice Savjeta za nacionalne manjineusvojen je jednoglasno.

AD 1. Predsjednik Savjeta AleksandarTolnauer upoznao je prisutne s činjenicomda su Kriteriji i Metodologija već pri-lagođeni standardima financiranja civilnogdruštva u Europskoj uniji. Savjet jeposljednjih godina naglašavao potrebuda se ulaskom u Europsku uniju oni upotpunosti prilagode financijskoj legislativiupravo zbog specifičnosti financiranjakulturne autonomije manjina putem Sav-jeta. Tekst Kriterija ne sadrži novine vezaneuz pretpostavke koje udruge i ustanovetrebaju ispunjavati pri zahtjevu za dodjelufinancijske potpore, već se izrijekompropisuju instituti koje je Savjet u praksiveć provodio pri donošenju odluka orasporedu sredstava. Naglasak je na namjenskom trošenjusredstava, odnosno uspostavljeni su kri-teriji kojima se utvrđuje kako, na kojinačin, kada i zašto neka od udruga možeprenamijeniti dobivena sredstva iz pro-računa. Nadalje, preciznije se reguliraju opći iposebni kriteriji te kriteriji za pojedinevrste programa, odnosno programi kojiproizlaze iz bilateralnih sporazuma i ugov-ora o pravima manjina i programi stvaranjapretpostavki za ostvarivanje kulturne au-tonomije. Predložena novina vezana uzprograme stvaranja pretpostavki za ost-varivanje kulturne autonomije odnosi sena mogućnost sufinanciranja programa

edukacije i izobrazbe koji su preduvjetza ravnopravno uključivanje pojedinihnacionalnih manjina u društveni i javniživot. Metodologija praćenja ostvarivanja pro-grama danas nije usvojena, a Tolnauer jena sjednici najavio njeno donošenjepočetkom iduće godine.

AD 2. Predsjednik je izvjestio prisutnečlanove Savjeta i Saborske zastpnike osastanku Programskog vijeća Hrvatskeradiotelevizije održanog 18. rujna 2014.godine. Na sastanku se raspravljalo oprogramima za informiranje pripadnikanacionalnih manjina. Tom prilikom pred-sjednik Savjeta posebno je upozorio naproblematiku medijskog getoiziranja na-cionalnih manjina. uvažavajući preporukeSavjeta za nacionalne manjine i zatraženojvećoj ulozi Hrvatske radiotelevizije urazvijanju integrirajućeg medijskog mod-ela, Hrvatska radiotelevizija zatražila je,zbog osiguranja termina snimanja, popisnajvažnijih događaja te podatake o vre-menu i mjestu održavanja istog. Događajikoji budu navedeni nisu jedini događajikoje će Hrvatska radiotelevizija pratiti,ali bitan je izbor najvažnijih događaja zamanjinu koji ne smiju biti propušteni.

AD 3. Predsjednik Savjeta sve je prisutneupoznao o zamolbama za prenamjenusredstava i da je zaprimljeno četrdesetakzamolbi, ali je desetak predložio Savjetuna razmatranje. Nakon kraće raspraveprihvaćeni su zahtjevi za prenamjenomsredstava.

AD 4. Bošnjačkim KuD-ovima “Ljiljan„ izRajevog Sela i „Behar„ iz Gunje odobrenaje prenamjena sredstva odobrenih za kul-turni amaterizam za nabavku nošnji.

AD 5. Pod točkom razno nije bilo pitanjani rasprave i sjednica je završena. Pred-sjednik A. Tolnauer svima se zahvalio.

Zvonko Kostelnik, prof.

59. SJEDNICA SAVJETA ZA NACIONALNE MANJINE

REPUBLIKE HRVATSKE

Page 5: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

• DRUŠTVO I POLITIKA – ДРУЖТВО И ПОЛИТИКA

5Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

REgIONALNA šKOLA LJUDSKIH I

MANJINSKIH PRAVA

uorganizaciji Centaraza međunarodne i si-gurnosne studije Fa-

kulteta političkih znanostiSveučilišta u Zagrebu te usuradnji s Fakultetom politi-čkih nauka univerziteta uBeogradu, Savjetom za na-cionalne manjine RepublikeHrvatske, uredom za ljudskaprava i prava nacionalnihmanjina Vlade Republike Hr-vatske, istarskom županijom,Gradom Pulom te općinomMedulin, od 12. do 17. rujna2014. godine održana je osmapo redu Regionalna školaljudskih i manjinskih prava uMedulinu. Program ljetne škole sa-stojao se od osam panela ti-jekom kojih su održana pre-davanja koja su tematiziralateorijska promišljanja i ak-tualna pitanja u sferi ljudskihi manjinskih prava, kako upovijesnom tako i u suvre-menom kontekstu. u radu škole sudjelovaloje pedesetak studenata i pro-fesora iz Bosne i Hercego-vine, Hrvatske, Srbije i Slo-venije, kao i predstavnici dr-žavnih, regionalnih i lokalnihinstitucija Republike Hrvat-ske, a među njima i SavezRusina Republike Hrvatske.

Predavači na regionalnoj ško-li ljudskih prava:

1. prof. dr. sc. Nenad Za-košek, Fakultet politi-čkih znanosti Sveučilištau Zagrebu,Konsolidacija demokra-cije i položaj naciona-lnih manjina u Hrvatskoj

2. g. Aleksandar Tolnauer,Savjet za nacionalnemanjine Republike Hr-vatske,Hrvatski model zaštiteprava nacionalnih manji-na

3. mr. sc. Branko Sočanac,ured za nacionalne ma-njine Vlade Republike Hr-vatske,Politika Vlade RepublikeHrvatske prema ljudskimpravima i pravima nacio-nalnih manjina

4. prof. dr. sc. ilija Vujačić,Fakultet političkih naukauniverziteta u Beogradu,Politika identiteta, multi-kulturalizam i ljudska pra-va

5. prof. dr. sc. Vukašin Pav-lović, Fakultet političkihnauka univerzitetau Beo-gradu,Manjine i nova prava

6. prof. dr. sc. Vlatko Cvrtila,Veleučilište VERN u Za-grebu, Prekogranična suradnja izaštita nacionalnih ma-njina

7. prof. dr. sc. Siniša Tata-lović, Fakultet političkihznanosti Sveučilišta u Za-grebu,Europski modeli zaštiteprava nacionalnih manji-na

8. doc. dr. sc. Marta Zorko,Fakultet političkih zna-nosti Sveučilišta u Za-grebu,Rješavanje graničnih pi-tanja i zaštita nacionalnihmanjina

9. dr. sc. Ružica Jakešević,Fakultet političkih zna-nosti Sveučilišta u Za-grebu,Reguliranje etničkih od-nosa na Zapadnom Bal-kanu – unutarnji procesii vanjski utjecaji

10. dr. sc. Furio Radin, Hr-vatski sabor,Zaštita ljudskih prava iprava nacionalnih manjinanakon članstva RepublikeHrvatske u Eu

11. prof. dr. sc. Đorđe Pavi-čević, Fakultet političkihnauka univerziteta u Beo-gradu,Liberalizam i zaštita na-cionalnih manjina

12. dr. sc. Muhamet Morina,Forum albanskih intelek-tualaca,Etnički odnosi i zaštitamanjinskih prava u Alba-niji

13. dr. sc. Miloš Šolaja, Fa-kultet političkih naukauniverziteta u Banja Luci,Zaštita manjinskih pravai političko predstavljanjemanjina u BiH

14. prof. dr. sc. Mitja Žagar,Fakultet za društvene zna-nosti Sveučilišta u Ljub-ljani,Nacionalne manjine uSloveniji: između formal-nog i stvarnog

15. prof. dr. sc. Vladimir Pre-bilič, Fakultet za društve-ne znanosti Sveučilišta uLjubljani, Međunaro-dni sukobi i zaštita ljud-skih i manjinskih prava

16. prof. dr. sc. Ljiljana Mi-jović, Pravni fakultet uni-verziteta u Banja Luci,Nacionalne manjine upraksi Europskog suda zaljudska prava

17. doc. dr. sc. Mirza Smajić,Fakultet političkih naukauniverziteta u Sarajevu,Sigurnosni aspekti etni-čkih odnosa u BiH

Pored predavanja i rasprava,sudionici škole posjetili su iTalijansku uniju u Puli.

Zvonko Kostelnik, prof.S lijeva na desno: mr. sc. Branko Sočanac predstavnik Ureda zanacionalne manjine Vlade RH i Aleksandar Tolnauer, predsjednikSavjeta za nacinalne manjine RH

Zajednička fotografija sudionika Regionalne škole ljudskih prava

Page 6: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

• DRUŠTVO I POLITIKA – ДРУЖТВО И ПОЛИТИКA

6 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

УПетровцоx, 01. октобра2014. року, одкрити па-мятнїк места масовней

крипти у Петровцоx. Тей подїї присуствовали дзе-ци подручней школи з учи-тельками, жителє Петровцоx,представителє Општини Боґ-дановци на чолє з началнїкомЮрайом Миxайловичом, Ан-туном Тони Жаґаром, висла-нїком Вуковарско-сримскейжупаниї, потим висланїкиВлади Републики ГорватскейПредраґ Фред Матич, гор-ватского Собору ДомаґойXайдукович и предсидателяРепублики Горватскей ВинкоКовачич, представителє бра-нїтельоx як и другиx здру-женьоx з нашого подруча.

Члени културно-уметнїцкогодружтва "Яким Гарди" з тейнагоди у народним облєчивестали споза памятнїка, ТиянаМазурова одрецитовала ук-раїнску писню, а xлопскашпивацка ґрупа одшпивалаписню "Ей нє видно тот мойвалал".Памятнїк одкрили син поги-нутого бранїтеля Иґор Будешзоз Свиняревцоx и висланїкВлади Републики Горватскейи министер бранїтельоxПредраґ Фред Матич.Молитву отримали Петров-ски пароx о. Владимир Сед-лак и висланїк войного ор-динарияту у Републики Гор-ватскей.

Марияна Джуджар

Историйни датум, 8.октобер кед Репуб-лика Горватска прег-

лашела нєзависносц, у Мик-лошевцох ше означує и якдзень кед з валалу вигнатии загарештовани його жите-лє. Так ше и того року озна-чело 23 роки од тей подїїкотра при людзох виволуєокремни смуток у здогадо-ваню на тот час. У присуствечислених валалчаньох и гос-цох у месней церкви Рож-дества Пресвятей Богоро-дици отримана Служба Божаза шицких покойних котруслужел о. Яким Симунович,парох миклошевски и декансримски. После Служби Бо-жей зоз церкви ше предлу-жело ґу памятнїку у центрувалала, дзе зоз минуту ци-хосци дана чесц погинутимособом, а парох Симуновичотримал молитву. Предси-

датель Месного одборуДюра Бики привитал при-сутних, потим опрез памят-нїка венци положели деле-ґация Вуковарско–сримскей

жупаниї и Општини Томпов-ци зоз Здруженьом томпов-ских воєних ветеранох.Швички запалєли члени Сто-жеру за охрану Вуковару,

УГДДР Вуковарско–срим-скей жупаниї, ГСП др АнтеСтарчевич, УГДДР Петровци,Челиє и Миклошевци, як ивавалске Здруженє женох,Здруженє спортских рибо-ловцох „ Лєняк”, КУД „ЯкимҐовля” и школяре Подручнейшколи котри виведли кратшупригодну програму. З тей на-годи присутних привитал иначалнїк Општини ТомповциТомислав Паненич, котримедзи иншим гварел же нєшмеме забуц улогу Отечес-твеней войни, алє треба шепририхтовац и за наиходзацичаси и глєдац можлївосци урозвою Општини и злєпша-ню живота єй гражданох.Дзень здогадованя орґани-зовали Месни одбор иУГДДР Миклошевци.

Ксения Лїкар

ОДКРИВАНЄ ПАМЯТНЇКУ МАСОВНЕЙКРИПТИ У ПЕТРОВЦОx

ПРЕШЛОСЦ НЄ ЗАБУВАМЕ, А БУДУЙМЕ БУДУЧНОСЦ

ОЗНАЧЕНА 23. РОЧНЇЦА СТРАДАНЯ ЖИТЕЛЬОХ МИКЛОШЕВЦОХ

Началнїк Општини Боґдановци Юрай михайлович на одкриваню Памятнїка масовней крипти у Петровцох

Члени КУД «Яким Ґовля» запалєли швички пред памятнїком

Page 7: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

• IZ NAŠIH MJESTA - З нашИх меСТОх

7Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

Красни слунечни днї зпочатка октобра Здру-женє женох вихасно-

вало же би витворелo планикотри малo зарисовани у ра-микох рочней роботи. Пред-сидателька Штефица Вой-нович поинформовала нас оучаствованю на 9. Фестивалуовоцових ликерох, палєнкохи маджуну котре ше 4. ок-тобра отримало у Товарнїку.

– Нашо Здруженє першираз викладало на тим Фес-тивалє и можем повесц жезме крашнє привитани з бокуорґанизатора и других учаш-нїкох. Виложели зме риж-нородни ручни роботи, дацозме и предали, а преходнїкиопрез вили Товарнїк, дзе ше

Фестивал отримовал, частоше при нас затримовали урозпатраню. Окрем вистави,було и рижни провадзацизмисти, як на приклад печенєпалєнки, варенє маджуну,фолклорни наступи, спор-тски и дзецински змаганя.Вшелїяк, найинтересантнєй-ше було виберанє найчеж-шей бундави у рамикох 5.Медзинародней вистави бун-давох и тиковкох. Змагал ше21 продукователь зоз нашейжеми и Войводини, а побед-

зел Томислав Дюрдєвич зозВишковцох, чия бундава булачежка 630 кили. Було наисцекрашнє и цикаве участвовацна тим Фестивалє и на тотспособ промововац и нашвалал – гварела Войновичо-ва.

У сотруднїцтве зоз Меснимодбором, Здруженє орґани-зовало паломнїцтво до Мед-жуґоря, на котре пошло 50особи. Водитель драги булпредсидатель Одбору ДюраБики, док духовне водствомали о. Яким Симунович, па-рох миклошевски и декансримски и о. Владимир Ма-ґоч, парох вуковарски. За-модлєли зме о. Симуновичаже би поведол як прешла

нащива тому, у швеце по-знатому святилїщу.

– З Миклошевцох зме шерушели 9. октобра на 23,00годзин з молитву за щешлївудрагу. Над раном, кед змеше уж приблїжовали Мед-жуґорю, модлєло ше Радоснитаїнства, а на циль зме сцигликоло 8,00 годзин. Послезмесценя у готелу „Моника”,дзе нас привитали госцолю-биви домашнї, нашвидко змеше ошвижели и рушели на

брег Крижевец. Там, як му исаме мено гутори, ище 1936.року поставени криж високи8,50 метери, а з верху можопатриц цале околїско як надланї. Одход на Брег тирвалколо пейц годзини и по самверх ше модлєло Кресну дра-гу зоз затримованьом на 14застановкох. Вечарша Служ-ба Божа почала на 18,00 год-зин дзе зме з паломнїками зцалого швета модлєли навонкашнїм олтаре церкви,познатей як Кралїца Мира.Ютредзень, всоботу, пошлизме на Брег Указаня. У дражеше модлєло пацерки на чесцМацери Божей и застано-вйовало на 10 застановкохзоз модлєньом Радосних иЖалосних Таїнствох. Поприходзе на место Указаня,висликовали зме ше при ста-туи Мацери Божей, а каждевихасновал нагоду же би шезатримал у приватней мо-литви Богородици. У паро-хиялней церкви на 13,00 год-зин була Служба Божа, по-тим полудзенок и рихтанєна драгу дому, дзе зме сциглипосле пол ноци – закончело. Симунович.

Як зме дознали од паломнї-кох, шицки мали лєм краснислова о тим путешествию и

жадали би повториц нащи-ву.

Концом мешаца, Здруженєу догварки зоз месну и Єван-гелистичну церкву з Вуковарупририхтало вечар духовнеймузики. У грекокатолїцкейцеркви Рождества Пресвя-тей Богородици наступелишколяре Подручней школизоз рецитациями и шпиванкупо руски и по горватски.Спред КУД а „Яким Ґовля”Паула Поточки шпивала „Циху ноц”, а на гармоники юпровадзел Иван Лїкар. Зозсушедних Томповцох горват-ски духовни писнї шпивалмишани хор парохиї СвятейМариї Маґдалени. Окремнуувагу присутних достал ДонЕксем, кантавтор зоз Зєди-нєних Америцких Державох,котри одшпивал шейсц ком-позициї. У рамикох турнеї„Долїна благослову” Ексемнащивел Любляну, Вуковар,Сримски Карловци, Домалє-вац (БиГ) и Миклошевци.Його писнї пошвецени Бо-жей любови, доброти и по-доби, а инспирацию за нїхнаходзи у Святим Писму.

Текст : Ксения ЛїкарФото : Никола Кризманич

ВЄДНО НА ХАСЕН НАШОГО ВАЛАЛУ

ЄШЕНЬСКИ АКТИВНОСЦИ ЗДРУЖЕНЯ ЖЕНОХ МИКЛОШЕВЦИ

Нащива меджуґорю

Саям у Товарнїку

Page 8: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

Нова Думка ЧИСЛО 5/20148

• IZ RADA SAVEZA - ЗОЗ РОБОТИ СОЮЗУ

Од 26. по 28. септем-бер у просторийохГорватского Черве-

ного Крижу Осиєк у Орахо-вици, у едукацийним центруМеркур и у орґанизациї Сою-зу Русинох Републики Гор-ватскей отримана порядова5. схадзка Предсидательстваи єй одбору за школство иСовиту Новей думки. Окремебули поволани и предсида-телє наших Општинских игородских Радох зоз Пет-ровцох, Миклошевцох, Ву-ковару, тиж так и предсида-тель ради Вуковарско-срим-скей жупаниї и представи-телє Осєцко-бараньскей жу-паниї и представитель Рускейнационалней меншини горо-ду Заґребу.

Поднєшени звит о шейсцме-шачней роботи Союзу и по-лрочни финансийни звит кот-ри члени предсидательстваєдногласно прилапели. Пред-сидателє поднєсли звити ороботи своїх дружтвох иоценєли же шицки оправда-

ли финансийни план. Шицкипоряднє робя у рамикох своїхсекцийох и поряднє отримуюпроби фолклору, хору, дра-ми, шпиву и тамбурових ор-кестрох.

Подаєдни ансамбли од по-чатку рока зазначели и понаддвацец наступи у жеми ииножемстве.

Предсидателька Союзу, Дуб-равка Рашлянин, упозналачленох Предсидательства ио критериюмох за витворйо-ванє програмох за 2015. рок,же би написали цо лєпшипрограми у своїх реалнихможлївосцох.

Наглашела же и методолоґияпровадзеня и остварйованяпрограмох барз значна, боше на основи звиту за преш-ли рок достава пенєж заидуци рок. Предложени иплан роботи Союзу за на-ступни рок, котри би ше тре-бало доробиц и предложицпредсидательству на прила-

пйованє на наступней схад-зки. Розправяло ше о хас-нованю застави рускей на-ционалней меншини на на-ших манифестацийох. Новипрограми у Заґребу за мани-фестацию вокалних солистохи у Винковцох за участвованємладих литератох.

Совит Новей думки далпредклад роботи до концатого рока и то по першейточки розправляло ше о ви-рабяню Союзового weб бокуи фейсбуку и шицко цо битребало положиц на тотибоки. Надалєй, розправялоше о друкованю числох Но-вей думки и Венчика. Пред-клад же би ше за идуци роквидала и кнїжка наших єд-лох.

Одбор за школство поробелна материялох за скриптиза початну и напредну ґрупушколярох, хтори ше будзехасновац на лєтнїх школох.У рамикох скриптох требалиби буц методски вежби з

ґраматики, тексти зоз лите-ратури, историї, култури, тек-сти писньох и облєчиво на-шого народу. Школа би шепошвецла 75 рочнїци народ-зеня Василя Мудрого. По-требне анґажовац фаховиособи за преподаванє о ис-ториї и култури, а так истофахову особу за физичневихованє.

Координация рускей нацио-налней меншини розправлялао Статуту котри би требалодоробиц и дац го на прила-пйованє. Остало ище роз-патриц Стратеґию Руснацох,та би ше по конєц того рокатребало поробиц на тим.Предклад Координациї жеби ше и Дружтво Руснакприключел до Союзу. По-требне обовязкове хаснованєнаших урядових символохкотри прилапени з боку влас-цох РГ у жеми, а так и уиножемстве.

Звонко Костелник, проф.

ОТРИМАНА 5. СХАДЗКА ПРЕДСИДАТЕЛЬСТВА

СОюЗУ РУСИНОХ РЕПУБЛИКИ ГОРВАТСКЕЙ

З лїва на право стоя: агнетка Тимко, мария Блотней, мелания Пап, Яким ерделї, Таня Кренїцки, агнетка Балатинац, ВладоРусин, Леся мудри, Зденко Балатинац, Дубравка Рашлянин, Вера Павлович, мирослав Дїтко, Лела Дїтко, Желько Костелник,Любица Гаргай, Паулина Дїтко, Йоаким Вашаш, Желько Лїкар, Яким Пушкаш, Оксана Тимко- Дїтко, Зденко Бурчак, Йовґенмудри, Никола Пап, Ярослав Блотней и Звонко Костелник

Page 9: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

• IZ RADA SAVEZA - ЗОЗ РОБОТИ СОЮЗУ

9Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

Од 26. по 28. септембер того року уОраховици, у едукацийним центру Мер-кур Осєцкого Червеного крижа, отри-мана схадзка Совиту Новей думки нахторей участвовали предсидателькаСовиту НД др Оксана Тимко Дїтко,член Совиту Любица Гаргай, Яким Ер-делї як совитнїк, понеже и Координацияруских радох мала свою схадзку, иглавна и одвичательна редакторка Сою-зових виданьох Вера Павлович, а члениСовиту Марияна Джуджар и ЗлаткоГирйовати нє були пре оправдани при-чини.На дньовим шоре бул звит о потераш-нєй роботи, предклад змисту новогоСоюзового web боку и рижне.Главна и одвичательна редакторка ви-нєсла потерашнї резултати у видава-тельстве Союзу Русинох РГ. Шицкизарисовани програми поряднє чечу, также по септембер того року друкаванитри числа Новей думки, два числа Вен-чику, а кнїжки поезиї за хтори зме до-стали одобрени средства з боку Совиту

за национални меншини РГ у закон-чуюцей фази за друкованє. Порадзении даєдни прилоги за наш лїтопис Думкиз Дунаю, та ше остава намагац шицкипрограми на час закончиц по конєц че-чуцого рока. Тиж так уж сцигли и да-єдни прияви за видавательство за на-ступни рок.Цо ше дотика змисту нового, векшогои модернизованого web боку нашогоСоюзу, члени Совиту дали шлїдуюципредклад:Змист Союзового web uПочатни бок – Найновши висткиАлатна пантлїка – 1. O нас (О Союзуод сновая по нєшка), 2. Дружтва (одснованя по нєшка за кажде Дружтво,контакти, fb и web Дружтва котре матоти податки), 3. Информованє (Новадумка, Венчик – архива и нови числа,Думки з Дунаю – архива, кнїжки –насловни бок, рецензия, змист и ценакнїжки), 4. Ґалерия (музей, Дружтва,манифестациї, Лєтни школи, знїмкизоз you tuba), 5. Союзова библиотека

Oтверанє службового fb СоюзуСлужбови fb бок и web бок мал би шти-рох администраторох, то би були –главни и одвичательни редактор, тай-омнїк Союзу РГР, предсидатель СоюзуРГР, предсидадатель Совиту НД.Под точку рижне розпатрена поте-рашня динамика виходзеня наших ча-сописох и анализа тиражу Венчика иНовей думки, заключене же потерашнїсредства лєдво достаточни за покри-ванє материялних трошкох наших ви-даньох.У наступним року у НД ушориме єднунову рубрику под назвуПрекдлади – ушорце свой дом и ре-цептиЗа наступни рок як видавательни проєктпредкладаме пририхтованє Новей рус-кей кухарки у коавторстве Любки Гар-гай и Окасани Тимко Дїтко. Поволуємешицких наших читательох же би далидоприношенє у рецептох за стари рускиєдла у твореню нашей нацоналней ку-харки. Вера Павлович

OТРИМАНА СХАЗДКА СОВИТУ НОВЕЙ ДУМКИ

Уорґанизациї амбасадиУкраїни у РГ у Заґребе,а з нагоди 23. рочнїци

Дня нєзависносци України,Олександр Левченко и панїИнґа Левченко 06. октобраорґанизовали шветочни при-єм у кристалней дворани го-телу “Westin” у Заґребе, накотрим участвовала и деле-ґация Союзу Русинох Репуб-лики Горватскей. ОпрезСоюзу Русинох РГ на шве-точним прєму участвовалипредсидателька Союзу Дуб-равка Рашлянин, аниматоркултури и в.д. тайомнїк Звон-ко Костелник, предсидательКУД «Яким Гарди» з Пет-ровцпох Желько Костелник,предсидателька КД Русинохзоз Винковцох Мелания Пап,а тиж так и представительрускей националней менши-ни городу Заґребу ИринейМудри. На приєму участвовалии визначни госци зоз Гор-

ватскей и то: предсидательГорватского собору ЙосипЛеко и його заменїкове Не-над Стазич и Желько Рай-нер, а у мено предсидателяРепублики бул його висланїкпредстойнїк уряду Вито Тур-шич, совитнїк предсидателяВлади РГ за вонкашнї дїлаНевен Пелицарич. Окрем нїхучаствовала и панї МирянаМладинео — совитнїца пред-сидателя РГ за европски дї-ялносци и медзинародни ор-ґанизациї, помоцнїци минис-терки вонкашнїх и европскихдїлох РГ Дубравка Плеич –Маркович и Андреа Мателко– Зґомбич. После виводзеня ГимнохУкраїни и Горватскей амба-садор України ОлександрЛевченко обрацел ше ґушицким присутним и вира-жел подзековносц руковод-ству и народу Горватскей насолидарносци и потримовкиУкраїни у єй борби процив

русийскей аґресиї. Означо-ванє Дня нєзависносци Ук-раїни нащивели визначнигосци и зоз других минис-терствох и ресорох Репуб-лики Горватскей, а тиж таки представителє жупанийох,општинох, представителє ме-

дийох, вирского животапредставителє школства икултури. На приєму у културней про-грами наступели и уметнїкизоз Риєки и Заґребу.

Звонко Костелнок, проф.

У ЗАґРЕБЕ ШВЕТОЧНО ОЗНАЧЕНИ 23. ДЗЕНЬ

НЄЗАВИСНОСЦИ УКРАЇНИ

У делеґациї Союзу Русинох РГ були предсидателька СоюзуДубравка Рашлянин, друга с правого боку и предидательКД «Рушняк» Владимир Провчи, треци з правого боку

Page 10: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

• IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ нAшИх ДРУЖТВОх

Нова Думка ЧИСЛО 5/201410

Ипопри рецесийних об-ставинох и чежкихфинансийних услови-

йох, културна манифестацияДнї опери и оперних арийох,у орґанизациї КД “Рушняк”,отримана з малу финансийнупотримовку Приморско–ґо-ранскей жупаниї.Проєкт тей манифестациїдраги, а мали зме бриґи изоз местом отримованя котренам додзелєне лєм тидзеньпред отримованьом манифес-тациї. Оперни ансамбл зозСловацкей нє могол наступици манифестация отримана знагоди визначованя нєзавис-носци України и 10 рочнїциснованя КД “Рушняк” ПҐЖ.Оперни концерт отримани уконцертней сали ґалериї Pal-lazo Modeloo, хтора збудо-вана у барокним стилу и по-зната є по велькей акустич-носци як и по змесценю пуб-лики у амфитеатралней фор-ми.

Манифестация почала всо-боту, 13. септембра на 19 год-зин. Предсидатель КД “Руш-няк” ПҐЖ зоз привитнимсловом привитал численупублику и представел опер-ного шпивака, баса мр сц.Славка Секулича, хторого наклавиру провадзела НаталияМарич, а вона тиж так ви-ведла и вецей клавирни ин-терпретациї у паузи шпиваня. Славко Секулич народзени1971. року у Риєки, а поход-зеньом є Серб з Войоводини.Диполомовал на конзерва-ториюме у Трсту и високейшколи Ино Миркович у Опа-тиї, маґистровал шпиванє уЕрвану у Армениї. Солистич-ну кариєру започал у сло-венским народним ґледалищуу Любляни, вец у Театру Вер-ди у Трсту, а тераз є занятиу Горватским народним те-атру Иван пл. Зайц у Риєки.Як басист наступал у числе-них жемох ЕУ и ширше.

З тей нагоди за свой солис-тични концерт вибрал ре-пертоар Лисинского, Иванапл. Зайца, Бородина, Пучи-ния, Прокофєва, Росиния,Дионизетия и других. Ридкидар свойого глїбокого басо-вого гласу подзелєл зоз чис-лену публику хтора мала чесц

уживац у єдним зоз ридкохсоло концертох. По закон-ченю концерта публика маланагоду у другей сали опатрицподобову виставу Русинох иУкраїнцох у орґанизациї КД“Рушняк” ПҐЖ.

Владимир Провчи

Етно смотра нациналнихменшинох Городу Риє-ки отруимує ше раз

рочнє, остатнього викенду усептембру мешацу и на нєйшицки Дружтва указую своюроботу медзи двома мани-фестациями.Того року 19. Етно смотрапре рижни причини отримана5. октобра под назву “Богат-ство жиц у заєднїцтве”. По-тераз тота смотра мала ви-соки уровень и на початкуподнєшени звит о потераш-нєй роботи и финансованєз боку ЕУ. У терашнїх хвиль-кох кед ше Риєка кандидуєза предстолнїцу култури уЕвропи, тота смотра ма знач-не место.Єднодньове представянє кул-турного меншинского тво-рительства у Риєки отриманеу културним доме на Сушаку

хтори ма вельку бину и 700места за патрачох. Пририх-тованє почало ище у юлию.Сама програма започала на10 годзин у КУД Босна зоз

шаховским турниром на кот-рим перше место завжалаМатка Словакох з Риєки. На18 годзин у атрию предста-вена кнїжка “Богатство риж-

нородносци през традицийниєдла” хтору орґанизовалСловенски дом Базовица зозРиєки. На 19,30 наступелиДружтва зоз свою програму,коло 200 учашнїкох. КД“Рушняк” наступел зоз на-роднима писнями “Кед я по-йдзем маршировац” у вивод-зеню Владимира Провчийо-вого, “Чия то заградка нєо-рана” у виводзеню МиртиБлажевич и “Бундавара” хто-ру одшпивал дует Владимири Вера Провчи.По законченю програмиучашнїки мали окрипу у ґа-лериї Кортил дзе и наявена20 та, ювилейна Етно смотрау Риєки котра ше ма збуцнаступного 2015. року и нахтору ше уж дзечнє рихта-ме.

Владимир Провчи

ДНЇ ОПЕРИ И ОПЕРНИХ АРИЙОХ У РИЄКИ

КД “РУШНЯК” НАСТУПЕЛО НА ЕТНО СМОТРИ У РИЄКИ

Оперни шпивач мр сц. Славко Секулич и пиянистка Наталиямарич

З лїва на право: Вера Провчи, Владимир Провчи и мирта Блажевич

Page 11: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

Подобова активносцДружтва Рушнякприцагує нє лєм увагу

у цалей жупаниї, алє и шир-ше. Уж саме зявенє численихподобових уметнїкох и ма-лярох указує же ше тотафайта културней уметнїцкейдїялносци у нашим штредкупестує и розвива.Дружтво «Рушняк» потераззорґанизовало числени вис-тави подобових роботох уатрактивних ґалерийох у са-мим центру Риєки. На пер-шим месце то ґалерия PallazoModello у барокней часциместа и вона ма значенє мед-зи иншим и по тим, же є от-ворена през цали дзень ипрез ню прейду числени на-щивителє. Тоту ґалерию три-ма заєднїца Италиянох.Друге место дзе зме викла-дали то Матка пензонерохПҐЖ у хторей облапени пен-зионере цалого Кварнеру,островох и Горского котару,а чишлї коло 19 тисячи чле-нох. У просторийох Маткитримаю ше схадзки, препо-даваня и друге, та досц чеж-ко достац место за викла-данє. Треце место то просториїКултурно-просвитного друж-тва Босна у Велькей улїчки,у котрей велька преходносцлюдзох. И ту поставена нашавистава, а сам податок же

слово о жупанийскей виста-ви зоз роботами значних ма-лярох значи же на отверанюбуло вельке число людзох.Викладали зме и експонатималярох з України, Словац-кей, Австриї, Сербиї – Вой-водини и Горватскей. Ма-люнки зоз Мадярскей очко-довани, та их треба рестав-ровац. Виложени малюнкизробени у рижних технїкоход рисунку прейґ пастелу,акварелу, акрилу, олєю, ба-тику. Теми були рижнородни,а даєдни и перши раз вило-жени. Виложени малюнкинаставали од 1952. року понєшка и шицки су подписании урамени.Перша вистава отворена 11.септембра того року у Маткипензионерох. З тей нагодина отвераню вистави Друж-тво «Рушняк» ПҐЖ порих-тало и културну програму.Тота вистава тирвала по 14.октобер.Друга вистава отворена шлї-дуюцого дня,12. септембрау КПД Босна, а треца 13.сптембра у ґалериї PallazoModello.Отвераня виставох нащивеливелї визначни особи друж-твеного и културного животаРиєки и ширше. Вистави булиотворени през цали септем-бер и початок октобра. Манифестация представяня

подобовей активносци Рус-нацох и Українцох успишноотримана зоз финансийнупотримовку Совиту за на-ционални меншини РГ, Влади

РГ и Приморско ґоранскейжупаниї.

Владимир Провчи

• IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ нAшИх ДРУЖТВОх

11Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

ПОДОБОВИ ВИРАЗ РУСНАЦОХ И УКРАЇНЦОХПРИМОРСКО–ґОРАНСКЕЙ ЖУПАНИЇ

Публика

Черанє дарункох

малярска робота Владимира Провчия – Портрет красавици

Page 12: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

Нова Думка ЧИСЛО 5/201412

• IZ NAŠIH MJESTA - З нашИх меСТОх

Културна манифестация»Кед голубица лєце-ла« у орґанизациї

здруженя »Руснак« ДружтваРуснацох у Републики Гор-ватскей отримана два днї.

КУЛТУРНА ПРОГРАМА»КЕД ГОЛУБИЦА ЛЄЦЕЛА«

Пияток, 19. септембра 2014.року у Петровцох започалаштварта по шоре Културнаманифестация »Кед голубицалєцела«. На истей означена100. рочнїца школи у Пет-

ровцох, а у церкви ПокроваПресвятей Богородици от-римана Службу Божа з па-нахиду за покойнима учите-лями и школярами хтору слу-жел петровски парох о. Вла-димир Седлак.По интонованю гимни Ре-публики Горватскей, Шве-точней писнї Руснацох у Гор-ватскей, та гимни Шветовогоконґресу РРЛ, писню мани-фестациї а-капела одшпива-ла шпивацка ґрупа ДружтваРуснак »Голубици«. Културнупрограму з исту назву, отво-

рел соборски заступнїк занационални меншини Репуб-лики Горватскей пан ВелькоКайтази, а цали сход приви-тал и предсидатель Швето-вого конґресу Русинох/Рус-нацох Лемкох пан Дюра Па-пуґа. У першей часци културнейпрограми наступели жрид-лово шпивацки ґрупи з КУД-ох з Осиєку, Вуковару, Мик-лошевцох и Петровцох. Удругей часци, спред ФорумуРуснацох младежи, з писнюи поезию представели ше

нашо млади талани з Гор-ватскей и Сербиї. Писню»Мойому валалу«, поетесиЛюбки Сеґеди-Фалц, за кот-ру мелодию написал Мирос-лав Костелник, одшпиваласолисткиня Ивона Гнатко упровадзеню композитора.Иґор Горняк, студент руси-нистики з Коцура, пречиталнам свою писню »Грайце мигудаци, грайце«. У провадзе-ню брата Бориса на клавия-тури, позната солисткиня АнаБучко одшпивала венчик рус-ких/русинксих писньох. Наконцу програми Мийо Шай-тош, предсидатель Дружтва»Руснак«, подзековал шиц-ким на нащиви. Сход звелїчали член Совитуза национални меншини РГЗвонко Костелник, заменїкначалнїка Општини Боґда-новци Ярослав Медєши, пре-сидатель Месного одборуПетровци Томислав Рац, пет-ровски парох мр. сц Влади-мир Седлак, член Шветовейради РРЛ зоз СловацкейВладимир Противняк, кон-ґресни делеґациї зоз Сербиїи Словацкей, етноґраф ру-синистики Ян Чижмар зозСвиднїку, предсидателє ипредставителє руских радохзоз Петровцох, Вуковару,Осиєку и Заґребу, як и пред-сидателє рижних петровскихздруженьох.

»КЕД ГОЛУБИЦА ЛЄЦЕЛА«

Члени Дружтва «Руснак»

Хлопски ансамбл КУД Русинох зоз Осиєку КУД «Яким Ґовля», миклошевци

Page 13: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

13Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

• IZ NAŠIH MJESTA - З нашИх меСТОх IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ нAшИх ДРУЖТВОх

Вечера и друженє предлу-жене у сали »Соколана« зкотрей руски шпиванки, упровадзеню зружених оркес-трох, длуго одгуковали.

КОНҐРЕСНИ ЗАШЕДАНЯУ СТАРИХ ЯНКОВЦОХ

Всоботу, 20. септембра 2014.року у Старих Янковцох, попредвидзеним дньовим шореотримани зашеданя Швето-вей ради РРЛ и Конґреснейкомисиї за информованє и

видавательство. На 6. зашеданю Шветовейради РРЛ були присутни єйчлени: Дюра Папуґа (Сербия),Владимир Противняк (Сло-вацка), Ґеорґий Фирцак (Ру-муния), Никола Бобинец (Ук-раїна), Штефан Лявинец (Ма-дярска), Олександар Мош-кола (Ческа) и Мийо Шайтош(Горватска). Шветова радаРРЛ у подполносци потри-мала вияву национално-кул-турних здруженьох на По-дкарпат’ю у України, з ци-

льом очуваня териториялнейцалосци України. На Конґресней комисиї при-суствовали представнїки зозшейсцох жемох. Ян Чижмар,етноґраф русинистики зозСвиднїку, представел проєкт»Коляди Русинох/Русна-цох/Лемкох котри при концу,а кнїжка будзе друкованаище того року. Културна манифестация »Кедголубица лєцела« отриманапод покровительством Со-виту за национални меншини

Републики Горватскей. Со-покровителє єй були собор-ски заступнїк за националнименшини Републики Горват-скей Велько Кайтази, Оп-штини Боґдановци и СтариЯнковци, Рада рускей нацио-налней меншини городу Ву-ковару и представнїк рускейнационалней меншини горо-ду Заґребу.

мр Илона Грецешин

Уорґанизациї КУД-а Руснацох Осиєк,11. октобра 2014. року отримани Ме-мориялни турнир у столним тенису

«Владимир Тимко». Турнир интерного ха-рактеру, як здогадованє на покoйного членаи снователя Дружтва, Владимра Тимка, кот-ри нєсподзивано умар 2008. року. Бавелиосем бавяче: Златко Гаргай, Мирослав Муд-ри, Мирослав Дїтко, Иван Будимчич, ИґорКушета, Саня Кушета, Гелена Тимко (дзивкапокойного Владимира) и Агнетка Балатинац.Перше место освоєл Златко Гаргай, другибул Мирослав Дїтко, а треци Иґор Кушета.Дружтво побиднїком пририхтало скромнинагради котри уручела Славица Тимко, ґдо-вица покойного Владимира. На Турнирубула присутна и младша дзивка покойногоВладимира, Татияна.

Агнетка БалатинацФото: А.Балатинац

МЕМОРИЯЛНИ ТУРНИР У СТОЛНИМ ТЕНИСУ«ВЛАДИМИР ТИМКО»

Нащивителє и бавяче

мишани хор КУД Русинох Осиєк Дует КУД «Осиф Костелник» Вуковар

Page 14: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

• IZ DUHOVNOG ŽIVOTA - ЗОЗ ДУхОВнОГ ЖИВОТA

14 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

Першей нєдзелї октобра мешацау грекокатолїцкей церки По-крова Пресвятей Богородици

у Петровцох преславене храмове шветоКирбай. Служба Божа почала на 11.00годзин, служел ю о. Яким Симунович,парох миклошевски, а сослужовали о.Владимир Маґоч, парох вуковарскихтори и споведал, о. Михайло Режак,парох шидянски, о. Владислав Рац, па-рох коцурски, о. Дарко Рац, парох ба-чински и о. Владимир Седлак, парохпетровски. Апостол читала часна шес-тра Неократя, Євангелию читал и на-

казовал о. Яким Симунович, а шпиванєпредводзели петровски жени. На концуСлужби Божей бул обход коло церкви,три раз. У трецим обходу пречитаништири Євангелиї на штири боки швета,потим благословени два нови крижихтори ше положа на кров понад олтар,та одшпиване многолїтствиє. По законченей Служби Божей домашнїи родзина порозиходзели ше по обис-цох на полудзенок и друженє. Анї тогороку дзеци нє були розчаровани, бобуло надосц “кирбаяшох”.

Любица Гаргай

ПРЕСЛАВЕНИ КИРБАЙ У ПЕТРОВЦОХ

Часц святей Служби Божей на кирбаюу Петровцох

Внєдзелю, 26. октобра того рокугрекокатолїцки вирнїки и членипарохиї Христа Царя у Вуковаре

вєдно зоз своїма госцами торжественопреславели свой Кирбай. Внєдзелю шезишли два вельки християнски швета,швето Митра и швето Христа Царяхторе, спрам словох паноца ВладимираМудрого зоз Винковцох, хтори нака-зовал на вуковарскей Служби Божей,установел папа Пий Хi 1925. року, жеби ше медзи иншим наглашела твар-дейша вяза медзи Христову церквухтора од вирних глєда цалком иншакивредносци од тих хтори у тедишнїмподзелєню швета и зявйованю тотали-тарних режимох. Исус ше нїґда нєпреглашел за жемового израелскогоцара, бо вон нє цар того швета. Його

церпенє и шмерц верховни доказ цер-пезлївого и нєнасилного Бога чийоцарство сноване на любови и церпе-ню.

Святу Службу Божу служели и парохвуковарски паноцец Владимир Маґоч,паноцец Дарко Рац зоз Бачинцох, па-ноцец Михайло Режак зоз Шиду, па-ноцец Владимир Еделински зоз Берка-сова, паноцец Владимир Седлак зозПетровцох и декан сримски паноцецЙоаким Симунович зоз Миклошевцох.Служба Божа закончена зоз шветочнупроцесию котра три раз обишла коловуковарскей церкви Христа Царя, зозчитаньом Євангелиї на штирох бокохшвета и шветочну писню «На многаялїта».Чкода лєм же окрем нєвелького числанаших парохиянох нє було анї вельогосцох з боку хтори би Вуковарчаньомзвекшали преславу Кирбаю.

Вера Павлович

ВУКОВАРЧАНЄ ТОРЖЕСТВЕНО ПРЕСЛАВЕЛИ КИРБАЙ

УОсиєку, внєдзєлю 26. октобра, уцеркви Христа Царя, преславениКирбай. Шветочну Службу Божу

служел о. Любомир Стурко, домашнїпарох, а сослужовали двоме римока-толїцки паноцове: Алойз Ковачек котридонєдавна бул воєни капелан, а теразє на служби пароха парохиї св. Чирилаи Метода у Осиєку, як и єзуит патерМате Божинович. Апостол шпивала с.Адрияна, а наказовал о. Алойз Ковачек.Службу Божу з прекрасним шпиваньомзвелїчали шестри Василиянки, у рами-кох чийого манастира ше находзи кап-лїчка Христа Царя.Понеже ше того року швето ХристаЦаря преклопело зоз шветом св. Ди-

митрия кед Кирбай у Пишкуревцох,грекокатолїцки паноцове з гевтого по-

друча пошли до Пишкуревцох, та зтей нагоди було менєй паноцох як зви-чайно, алє було вельо вецей вирних якскорейших рокох.За нєвельку грекокатолїцку заєднїцу уОсиєку, то окремна радосц, бо на тотспособ людзе упознаваю нашу греко-католїцку виру и наш обряд, а то значнеправе прето же ше так указує правебогатство католїцкей вири. Як раз єденпапа гуторел: римокатолїцка и греко-католїцка церква як плюца, вєдно лєгкодихаю, а єдно без другого чежко.

А.БалатинацФото: А.Балатинац

ШВЕТО ХРИСТА ЦАРЯ ПРЕСЛАВЕНЕ У ОСИЄКУ

Патер м. Божинович, о. ЛюбомирСтурко и о. алойз Ковачек

Шветочна процесия коло церкви навуковарским Кирбаю

Page 15: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

За нами Мисийнанєдзеля. То дзенькед на окремни спо-

соб цала Церква – шицкивирни розважую о жрид-ловей мисийней задачизаєднїци Христових уче-нїкох у своєй цалосци и уєй каждей часточки – па-рохиялней заєднїци.

А як шицко почало? Ищескорей 88 роки, точнєйше1926. року. У тедишнїх ис-торийних обставинох кедше слика швета мейнялаз рока на рок и кед пома-ли уж почали препадовацколониялни сили, свидо-мосц же людзе жию и надругих континентох нєлєм у Медитеранским ба-сену и Америки, почалапобудзовац интересованєза їх живот и обставиниу котрих вони жию. По-неже порихтаносц старихтуторох (европских коло-ниялних силох), анї ново-наставаюцих самостойнихсистемох нє була социял-но унапрямена ґу розви-ваню писменосци, школо-ваня, злєпшованя здрав-ствених можлївосцох, алєище вше лєм вирабяняресурсох од хторих хасеннє мали велї, лєм поєдин-ци, папа Пио Хi постано-вел шветови мисийнидзень (Giornata missionariamondiale), же би ше наокремни способ голєм раздо рока по розвитих же-мох швета зберало за по-моц у худобних жемох, упершим шоре през будо-ванє школох, шпитальохи других виталних потреб-них проєктох, починаюциправе там дзе уж иснова-ли, або дзе ше сновалинови християнски заєднї-ци. Тото шицко мало ше

одбувац на способ же бипо парохиялних заєднїцохпозберани средства медзимисийну нєдзелю и нєд-зелю Христа Царя булипрешлїдзени по конецрока перше владичеством,а з нїх далєй до централ-них постановеньох у Риме,а вец спрам можлївосции потреби розподзелєнипо истим шоре прейґ вла-дичествох у трецим швецеза проєкти котри водзелимонахи, монахинї, пано-цове, алє и вредни людзе(учителє, дохторе, майс-трове, правнїки) котри зозсвоїм обецаньом и при-маньом мисийного хрестапревжали волонтирац ироздавац свойо знанє иможлївосци за злєпшанєживотних условийох люд-зох у тих крайох. Же бина тот способ указуюциприкладом нашлїдованяИсусовей заповиди слу-женя, служаци другим ши-рели слово Євангелиї.Идея за котру папа ишолкед постановял таки спо-соб помаганя була будзенєсолидарносци медзи хрис-тиянами за своїх братохи шестри по прикладу са-мого Христа, одреканє задругого, алє и обкеровацже би позберани средствазакончели у погришнихкишенкох.

Нєдзеля Христа Царя,котра шлїдзела по мисий-ней нєдзелї, требала по-свидомиц же там дзе ми-лосердиє (caritas) присут-не, и Христос там цар-ствує. Указац же сила лю-бови и солидарносциможе буц моцнєйша одгоч хторей другей силитого швета. Треба знацже у гевтих рокох нє були

розробени силни гумани-тарни акциї и асоцияциїяк нєшка. Вельо раз Цер-ква була вишмеяна же те-раз, кед папска державастрацена зоз зєдинєньомиталиянских помеснихдержавох, сце запановацшветом. Нє прешло анїсто роки од постановенямисийней нєдзелї и ужше указовало же отадздзе ше зоз шмихом натоту каритативну поста-нову патрело, нови шве-тови порядок нєшка покажду цену сце контро-ловац кажду хвильку чло-векового живота од на-родзеня по шмерц.

Треба припознац, правдаиста, вецей раз було ви-значене од папох, та кедше порядно ходзи внєд-зелю и на швето на Служ-бу Божу, и од велїх паро-хох, же зме як Церква уисториї барз часто презпогришну слику патрелисвойо християнство. За-бували зме на Исусовоприклади и вельо уклада-ли на свою християнскучесносц пред другима,другому ше доказуюци, анє зоз нїм стретаюци. Ко-нєчно и нєшка мож чуц:„Нє идзем до церкви бою виполнєли новонавра-цени и гришнїки“. То пра-ве тото цо з мисийну нєд-зелю папа Пио ХІ пробо-вал пременїц. Сцел гор-досц християнства навра-циц на служенє по при-кладу Христа Исуса у по-нїзносци. Лєм з ясним по-рученьом нашого прикла-ду у цо автентичнєйшимшведоченьом швету у на-ших шерцох на место на-шей гордосци и пихи за-панує Христос и будземе

шветлосц швета и сольжеми. То у першим шоремисия, т.є. задача самейЦеркви. Зато анї нє чудуєже ше и други церкви на-магаю одкриц тоту ми-сийну дїялносц, о котрейуж остатнї 20 роки нє бе-шедуєме лєм у напряметак воланих трецих же-мох, алє и о нашим влас-ним сушедстве.

Указує ше нажаль частоже тота доброта як одвитдостава зло. Зло котреше вше мерви лукаво позахрибта и подписує себезаслуги пре власну про-моцию, вец виволує чув-ство подценєносци у очохпотребуюцих, а потим унїх и одбойносц и мер-жню. Нє треба исц такдалєко, досц опатриц країдзе християнє през 2000роки щешлївше и менєйщешлїво жили, а теразподполно и то у чишлєод даскельо стотки тися-чи нараз щезли. Єдина їхвина була же су людзекотри з любову шведоче-ли свою виру другим люд-зом коло себе. Инше усвоїм худобстве нє мализа дац, а тото цо щиродавали коштало их глави,лєм прето бо ше за їххрибтом як синоним захристиянство зявели воє-ни сили, котри би сцелипанство над цалим шве-том, цо зоз Христом, як удальшей так и блїзшейпрешлосци нажаль нїчогонє мало, лєм з даєднимакотри символи християн-ства хасновали, а и нєшкахасную як покривку засвойо прикрите зло.

о. Владимир Седлак

• IZ DUHOVNOG ŽIVOTA - ЗОЗ ДУхОВнОГ ЖИВОТA

15Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

МИСИЙНА ДЇЯЛНОСЦ ЦЕРКВИ

Page 16: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

Зєдней нагоди бешедовалилїшка и маймун о своїх коре-ньох, односно о своїм поход-

зеню.– Ми, лїшки, припадаме до фамелиїлєвох! Правда, дакус зме меншиод лєвох, алє прето зме вельошмелши и мудрейши! – хвалєлаше лїшка.

– Маймуни и людзе двоме брацаистей мацери! Правда, чловек шедакус лєпше знашол у живоце, алєпрето ми храбрейши од чловека,барз любиме шлєбоду и нє боїмеше жиц анї у найвекшим и найгус-тейшим лєше! – похвалєл ше май-мун.У тот час зачул ше ловарски рог и

гавканє ловарских псох, а за „шме-лим“ и „храбрим“ маймуном и лїшку„лєм ше скурело“, односно за каждислучай посцекали глїбше до лєса!

ПОУКА: Хвала нїч нє кошта и претоанї нє барз вредзи.

Яким Пушкаш

Нова Думка ЧИСЛО 5/201416

• LITERARNA STRANICA - ЛИТеРаТУРнИ БОК

НА КОНЦУ ВАЛАЛА

Хлєб наш насущнидай нам Боже нєшкабо по кантох шмеца людзе хлєб збераю,пред меґа тарґовинамилєбо пред церквупенєж жобраю,а вше частейшелюдзе зоз схилєну главу коло нїх преходзабо анї самипенєж у кишенки нє маю.

На другим боку яхти,ферариї и ламборджиниї,очи, аж и вноци,за слунковима окулярамискрити,совисц чи нєнависц...

Дай нам Боже сцерпеня,Од’жень од нас нєнависц.

По драги праведнїкохкрачац витирваловелї нє жадаю...лєбо нє знаю...

А ти оцец,по якей драги ти крачал док ши живот за нас будовал?Чи и твойо очи слунковоокуляри скривали,та ми нєшка без бриґох жиєме,лєбо ши крачал по церньовей драги, та прето и ми нєшка гордо крачац можеме?

На окраїску валала, тополя шицко записала.Дай нам Боже спознац моц тополї,Дай нам Боже розлучиц добре од злого.

У сторочних жилох старей панїпрецекли велї роки, и гладни и сити, и боляци и радосни.Витри єй конари ламали,ґранати ю калїчелидаскельо войни прежила,алє ю нє знїчтожели.

У малим валалє, дзе ше приселєли, Руснаци ю себе

на концу валала,за потїху посадзели,а вец опрез нєйКриж положели.Ту ше женимодлїц приходзели,квеце приношели,ту хлопи калап з глави знїмалидок коло Крижа на польо одходзели,Слава Оцу и Сину и Духу Святому,так ше жегнали,ту дзециз бициґлу прибегнуц зналии од Исуса пайташох за бавенємодлєли.

Тополя виросла,конари розширела,хладок над Крижом,за злагоду тим цо модля,створела.

Ґенерациї преходзели,конї з тракторами заменєли,место калапох хлопи гологлави ходзели.

Коло Крижа з полну швидкосцу преходзели,калап нє мали та го нє знїмали,а жегнац шепозабували.Жени вше ридше квеце приношели,дзеци место бициґлох,моторки и скейтбордигонєли,а за приятельох у бавискумодлїц нє мушелибо им фейсбук телїхприятельох принєсолже анї провадзиц шицкихнє старчели.

Тополя конари свойо и далєй розвивала,прешлосц Руснацом чувала,у шушоту лїсцабудучносц за Руснацох гойсалаи чекала, чекала,своїх Руснацох очувац жадала.

STOGODIŠNJA TOPOLA

Kruh naš svagdašnjidaj nam Bože danasjer u kantama smećaljudi kruh skupljaju,ispred mega trgovinaili pred crkvomprosjački poniznoruku za novac pružajua sve češćedrugi krajnjih pognutih glava prolazejer ni saminovaca nemaju.

Na drugoj strani jahte, ferariji i lamborginiji,oči, čak i noćusunčanim naočalima sakrivene,savjest ili netrpeljivost…

Daj nam Bože strpljenja,otjeraj od nas netrpeljivost.

Putem pravednikakoračati ustrajno,mnogi ne žele...ili ne znaju…

A ti tatakakvim putem si ti koračaodok si život za nas gradio?Jesu li i tvoje oči sunčane naočale skrivalepa mi danas bezbrižno živimo,ili si trnovim putem kročiopa zato i mi danas čistog obrazakroz život prolazimo?

Na kraju selatopola je sve zapisala.Daj nam Božespoznati snagu topole,daj nam Božerazlučiti dobro od zloga.

U stogodišnjim žilama stare dameprotekle su mnoge godine,i gladne i site, i žalosne i radosne.Vjetrovi su joj grane lomili,granate su je ranjavalenekoliko ratova je doživjelaali kao feniks pticauvijek je oživjela.

U malom mjestu,gdje su se doselili,

Rusini su je sebi za utjehu zasadili,a onda su ispred nje Križ izgradili.

Tu su se ženemoliti dolazile,cvijeće donosile.Tu su muškarcišešir s glave skidalidok su pored Križa,na zaprežnim kolimau njive odlazili,u Ime Oca i Sina i Duha Svetogatako bi se križali.Tu su djecabiciklom dojuriti znalaza prijatelje u igriIsusa su molila.

Topola je stasalagrane raširila,zaklon od sunca kod Križaza ugodu moliteljima je stvorila.

Generacije su prolazile,traktori su konje zamjenili,umjesto šešira,muškarci su gologlavina njivu odlazili.

Pored Križa bi projurili,kape nisu imali pa ih nisu skidalia prekrižiti bi se zaboravili.Žene su sve rjeđe cvijeće donosili,djeca su bicikleskejtovima i motorima zamjenilia za prijatelje u igri nisu više molilijer su ih napretekna fejsbuku stvorili.

Topola je i dalje,grane svoje razvijala,prošlost je Rusinima čuvala,u šuštanju lišćabudućnost je Rusinima njihalai čekala, čekala,svoje Rusine sačuvati je nastojala.

БАСНИ ЗА МЛАДЕЖ И ОДРОСНУТИХ

ЛЇШКА И МАЙМУН

Агнетка Костелник Балатинац

Ahnetka Kostelnik Balatinac

Page 17: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

17Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

• IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ нAшИх ДРУЖТВОх

УВуковаре 27. и 28. сеп-тембра отримани тра-дицийни 7. Вуковарски

етно саям у центру города.Тоту привредно-културну ма-нифестацию у городу на Ду-наю отворел заменїк горо-доначалнїка Мариян Павли-чек. Орґанизаторе манифес-тацї були Туристична заєд-нїца городу Вуковару и ГородВуковар. Свойо продуктимали виложени продукова-телє зоз Вуковарско-срим-скей и Осєцко-бараньскейжупаниї. Тиж так могло шевидзиц рижни традицийни иуметнїцки ремеселнїцки дїла,ручни роботи, антиквитети...Орґанизаторе ше остарали,же би ше ту одбула и богатакултурно-уметнїцка програмау хторей наступели городскидружтва: ГКМД “Дунай“,КУД “Осиф Костелник”, КУД“Коло”, КУД “Злоґа”, КУД“Иван Франко”, Здруженє

Мадярох и Здруженє “Билаґолубица”.КУД “Осиф Костелник” на-ступело зоз трома шпиван-ками и двома танцами. Дзи-воцка танєчна секция у сос-таве Леона Бурчак, Лора До-

роґхази, Мария Русин, ЕленаКолчицки, Оливера Югас,Теодора Сич и Мина Димичодтанцовала “Увиванєц” и“Сокалски”. Шпивачки МарияРусин и Едина Бурчак одши-вали шпиванки “Панонска

ровнїно”, “Преквитай, прек-витай” и ”Червени чижмоч-ки”. Тиж наступели и гудаци:Ренато Миклош, Матей Бур-чак, та Денис и Витомир Гар-ди.

Любица Гаргай

ОТРИМАНИ 7. ВУКОВАРСКИ ЕТНО САЯМ

Часц танцу на главней вуковарскей площи

Заєднїцка фотоґрафия на памятку

Page 18: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

• IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ нAшИх ДРУЖТВОх

КУД «Яким Ґовля» Миклошевци

Уорґанизациї Координа-циї рускей национал-ней меншини Републи-

ки Горватскей, 18. октобраотримана 5. централна прес-лава Дня Руснацоx Републи-ки Горватскей у Вуковаре.Академия требала буц от-римана 25. мая, кеди ше ииншак отримує, алє пре ви-лїви xтори у маю залапелиВуковарско-сримску жупа-нию преложена є на 18. ок-тобер.Скорей початку програми,делеґация положела венєцпри Крижу на улїву Вуки доДунаю и там ше помодлєляза страдалиx, а молитвупредводзел о. Владимир Ма-ґоч, пароx грекокатолїцкейпароxиї у Вуковаре.

Програма шветочней акаде-миї почала зоз гимну Репуб-лики Горватскей и шветочнуписню Руснацоx у РепубликиГорватскей, xтору одшпивалаXлопска шпивацка ґрупаКУД-а "Яким Гарди", а хторатиж так одшпивала и гор-ватску писню "Славония,Сриєм и Бараня". Привитни слова мали: пред-сидатель Координациї рус-кей националней меншиниРепублики Горватскей ЯкимЕрделї, висланїк владикиКрижевскей епарxиї о. Вла-димир Седлак, пароx з Пет-ровцоx, висланїца жупана Ву-коварско-сримскей жупаниїЯдранка Ґолубич, секретаркажупанийскей скупштини Ву-коварско-сримскей жупаниї,

а з нами були ище член Со-виту за национални меншиниРепублики Горватскей Звон-ко Костелник, Дубравка Раш-лянин, предсидателька Сою-зу Русиноx Републики Гор-ватскей, Юрай Миxайлович,началнїк Општини Боґданов-ци, заменїкове началнїкохЯрослав Медєши и Мирос-лав Лїкар, xтори тиж так ипредсидатель ради рускейнационалней меншини Оп-штини Томповци, предсида-телька Ради рускей нацио-налней меншини Городу Ву-ковару Лела Дїтко, предста-вителька рускей национал-ней меншини Осєцко-барань-скей жупаниї Агнетка Бала-тинац, секретар

представителя рускей нацио-налней меншини Городу За-ґребу Яким Павлович, пред-сидатель Ради рускей на-ционалней меншини Општи-ни Боґдановци Яким Вашаш,як и предсидателє култур-но-уметнїцкиx дружтвоx идругиx здруженьоx, як и велїдруги.Тиж так були нам и госци зВойводини, а то Йовґен Муд-ри, предсидатель Вивершно-го орґану, мр Серґей Тамаш,директор Заводу за културувойводянскиx Руснацоx, Мар-тица Тамаш, директорка"Руского слова" и ЗлатицаНяради, редакторка програ-ми на руским язику на Радио

У першим плану рецитаторе Томислав Рац и Владимир Дудаш

ОТРИМАНА 5. ШВЕТОЧНА АКАДЕМИЯ З НАГОДИ ДНЯ

РУСНАЦОx РЕПУБЛИКИ ГОРВАТСКЕЙ

Предсидатель Координациї руских радох

у РГ Яким Ерделї треци з лїва

КУД «Яким Гарди» Петровци

Page 19: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

Новим Садзе.У прекрасней мраморовейдворани Городского музеюсвою учасц вжали рецита-торе Иван Лїкар з писню"Дуб" петровского поетиСилва Ерделя, Мая Гарди зписню "Мацерова кудзель"поетеси Евґениї Врабец, То-мислав Рац и Владимир Ду-даш з виривком "Преклят-ство Косцелїска" Дюри Па-пгаргая, Мануела Дудаш зписню Агнети Бучко Папгар-

гаї "Чека це дильов дзецин-ства", а "Руснакову долю" Аг-нетки Костелник Балатинацинтерпретовал Даниєл Ва-шаш. Писнї xтори иx провадзелиодшпивали члени КУД "ЯкимГарди" з Петровцоx "У лє-шику при валалє" и "Ей нєвидно тот мой валал", КУД"Яким Ґовля" з Миклошевцоx"В Калїновим лєше" и "Кедовоци квитли", КУД "ОсифКостелник " писню "Премили

краю мой", Културно -уметнїцке дружтво Руснацоxз Осиєку "Руснакова драга",а Ивона Гнатко одшпивала"Рускей писнї" у провадзенюМирослава Костелника наґитари.Писнї xтори ше интерпре-товали вибрал орґанизаций-ни одбор у чиїм составе були:Агнетка Балатинац, НаталияГнатко, Звонко Костелник,Марияна Джуджар, ЯрославМедєши и Марина Колбас,

а рецитатороx пориxтали На-талия Гнатко и Томислав Рац.Конферансу написла АгнетаБучко Папгаргаї, а водзелию Мануела Дудаш и ИванБудимчич.По законченю програми заучашнїкоx и госцоx була по-риxтана закуска, та ше моглоище єден час медзисобнодружиц.

Марияна Джуджар

Солистка зоз Дружтва Руснак, Ивона Гнатко и провадзенєна ґитари Мирослав Костелник

КУД «Осиф Костелник», Вуковар

КУД Русинох Осиєк зоз Осиєку

У першим плану рецитатор Даниєл Вашаш

Иван Лїкар, рецитаторВодителє програми Иван Будимчич и

Мануела Дудаш Мая Гарди, рецитаторка

Мануела Дудаш, рецитаторка

Page 20: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

Нова Думка ЧИСЛО 5/201420

Од 12. по 21. септемберотримани тогорочниВинковски єшенї под

назву «Широка тота славон-ска пажица».Назва «Широка тота славон-ска пажица» чия сценарис-тконя проф. АнаЦвенич, враца нас до преш-лосци, а сценарио писани нафудаментох историйнихжридлох. Велька косидба, ро-бота на пажици, перши лю-бови под дубом зоз писню итанцом. Славония подруче на кот-рим чловек навики охабелшлїди своєй роботи на жеми,

а так исто и духовни и кул-турни живот шицких людзохкотри ту жию. Винковски єшенї посталипопуларно-наукови сходжридловей култури, котривишли зоз души наших люд-зох, вони чуваре дакедиш-нього валала, звичайох и пис-ньох.Винковски єшенї почали 12.септембра зоз манифестацию«Фолклорни вечари», на кот-рих ше представели понадосемдзешат фолклорни ан-санбли зоз Вуковарско–сримскей жупаниї и иножем-ства.

Винковски єшенї допринєслиоживйованю роботи фол-клорних ґрупох и снованюнових културно уметнїцкихдружтвох у котрих ше пестуюписня, драма, музика, танєци обнавя народне облєчиво. Тим фолклорним дружтвомпошвецени Фолклорни веча-ри на котрих забавяю зозжридловим шпиваньом, котриобнавяю прадки, звичаї зачас шатви, косидби, зарукох,женїдби итд. Же би єшенї були цикавиуведзене и участвованє ан-самблох националних мен-шинох, и окреме проґрам за

дзеци «Дзецински винковскиєшенї», на корих участвовалопонад седемдзешат културно -уметнїцки дружтва у дефилеуи котри наступели и на сцениВинковских єшеньох. Пет-ровчанє уж традицийно накаждих Винковских єшеньохна котрих презентую жрид-лово танци и народне облє-чиво Руснацох того краю. На-ступ бул барз удатни, котрипотвердзела и фахова коми-сия фолклорних вечарох, апублика була одушевена инє бановала руки при кляп-каню вредним аматером .Винковски єшенї посталиориґиналне жридло жридло-вей музики и култури котруможеме положиц до шоранайрозвитших и найзначнєй-ших смотрох у РепубликиГорватскей. Святочни дефиле шицкихучашнїкох 49. « Винковскихєшеньох» и парада свадзеб-них кочох озберал коло 9500учашнїкох, и понад 90културно уметнїцких друж-твох, скарбнїком фолклорнихтрадицийох найвекшей дер-жавней манифестациї жрид-лового горватского фолкло-ру. Учашнїки шветочного дефи-леу закончели на фодболнимстадиону «Цибалия» дзе шешицки учашнїки лапели доєдного кола и одтанцовали«Славонске коло», найвекшеколо на швеце.

Звонко Костелник проф.

• IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ нAшИх ДРУЖТВОх

OТРИМАНИ 49. ВИНКОВСКИ ЄШЕНЇ

Заєднїцка фотоґрафия на памятку

атрактивна танцошка фиґура Числена публика провадзела шветочни дефиле учашнїкох

Page 21: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

21Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

На поволанку нашого длугорочногочлена КУД «Осиф Костелник» зоз Ву-ковару, Владимира Ердельового, штред-ком септембра зме го нащивели у йогоовоцнїку у Сотинє. Причина за нащивубул тогорочни винїмково удатни урожайяблукох. Спрам словох Влади Ерде-льовго тот рок бул удатни за велїфайти овоци. У своїм овоцнїку Ерделїма брескинї, грозно, черешнї, грушки,вишнї, алє найвецей єст яблонї. Брес-кинї и грозно були слаби, а вишнї булонадосц, так же ше зоз штирох младихдревкох наоберало коло 150 кили.Шлївки тиж так добре родзели, надаскелїх младих древкох було досц замаджун, а понеже нє ма казань, коло200 кили охабел на жеми бо нє печепалєнку.Коло хижи єст коло 900 квадратниметери жеми под овоцу. То вецей ви-кендица и у тей сотинскей улїчки єствецей таки викендици. Бачи Владокупел тот маєток 1998. року, по закон-ченю мирней реинтеґрациї. У овоцнїкуєст коло 100 древка (70 яблонї и 30грушки), того року грушки нє було нїч– на тих 30 древкох коло 30 кили. По-при шицкого того можеме повесц жекрашнє родзели нектарини и другисорти брескиньох, а окреме ше можемецешиц у рекордним урожаю яблукох.На 70 младих древкох будзе коло 700кили. Яблонї посадзени до шпалиру иорезани су на патулясти рост же би ихбуло лєгчейше оберац и пирскац. Такедревко звичайно дава менєй урожаю,алє яблука векши. Од сортох бачи най-вецей ма айдаред, бо вони найподзе-

ковнєйши и найодпорнєйши, єст идакус ґолд стару, йонаґолду и сортимуци. То стара файта яблукох хториможу буц нательо вельки же до килитреба лєм 4 яблука. На питанє кельораз яблука пирскани, бачи одповед жеих пирскал дас 8 раз и то найвецей одпепелници и пламенячи. То хороти лїс-ца, пламеняча приходзи од моцногослунка, а пепелницу приноша витри.Ердельово яблука хасную лєм за єдзенє,з нїх ше нє пече палєнка, яблука нєпредаваю, алє ховаю за себе и своїхприятельох. Можу ше шлєбодно єсцзоз скорку бо их бачи Владо пирскалзоз слабима средствами, а найвецейзоз покриву, лєм вжиме хасновал правимоцни препарати як цо червени олєй идруге, алє теди на древкох нєт плоду.Покриву хасновал як защитне средствоище и пред Отечествену войну, кедбул предплацени на добри польоприв-редни часописи, од хторих му найбар-жей похасновали новосадски новини«Добро ютро» зоз хторих вельо научел,аж калемел и ґереґи на бундави. У Ку-пусини коло Сомбору мал доброго па-йташа хтори продуковал яблука на 16гектари и мал хладзальню за 15 ваґонияблука. Бачи бул на його маєтку и одфаховцох зоз новосадского польоп-ривредного факултету учел тайни оре-зованя и защити яблукох.Цо ше дотика хаснованя покриви зазщиту, вона ше намака у води 48 год-зини скорей хаснованя, прецадзи ше иможе ше зоз ню пирскац кромплї про-цив кромпльовей златки и шицка овоцпроцив пламенячи. За прикармйованє

прейґ лїсца добре нарубац конари зозжелєней верби хтори ше намакаю уводи тиж так 48 годзини, а вец шеприкармює прейґ лїсца.Кед чловек сцели робиц и учиц, можепохасновац зоз природи вельо тогоже би керовал хемийни препарати ивиховал здраву поживу – заключуємепо нащиви Ердельовим у Сотинє.

Вера Павлович

• IZ NAŠIH MJESTA - З нашИх меСТОх RECEPTI - РеЦеПТИ

Владимир и Ружа ердельово пред сладкима и здравима яблуками

НА ШЛЇДОХ ЕКОЛОґИЙНЕЙ ПРОДУКЦИЇ

(за 6 особи)

Потребне: 1,5 л капусней юшки, 1 ложка ве-ґети, 3 главки цибулї, 20 ґ масци, 40 ґ муки,мелкей паприґи, 2 жовчки, 2 ложки кваш-ней шметанки.

Капусну юшку прецадзиц, уляц до гарчка иположиц най ше вари, а накадзи ше почнєпенїц, пену знїмац. Вариц коло пол годзини.У медзичаше у пол литри води увариц веґе-ту. У шерпенки зограц масц, положиц донєй дробно нашекану цибулю и муку, а кед

мука почервенї, положиц мелку паприґу иище кус попражиц. До запражки додац да-кус капусней юшки и додац юшку з веґети.Посолїц по смаку и варц коло пол годзини.

До юшки мож завариц резанки, галушки,ризкашу лєбо колбасу порезану на колєчка.

Пред сервированьом витрепац жовчки зозквашну шметанку та помали улївац доюшки.

Марияна Джуджар

КАПУСНА юШКА

Page 22: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

• PUTOPIS – ДРаГОПИС

22 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

Пендраюци ше на БрегУказаня, вимодлєли змеРужанєц и роздумовали

о каждим Отайстве як зме шепендрали горе. Стретнуце з Бо-городицу при самим кипу Кра-лїци Мира чежко описац зозсловами. То глїбоке дожице по-вязаносци з Богородицу. Та гочколо вас велї людзе, видзи вамше же сце ту сами. Мир накотри Богородица поволує, об-лапя цале место и улїва ше довас. Модлїце ше, бешедуєце зню... Вона вас совитує, цешикед сце жалосни, гласка и при-вива ґу себе як мале дзецко...Остали бисце занавше. Ажзмерканє наявює же требарушиц назад. Драгом долу, кедше идзе ґу Белавому Крижу, по-ставени Славни отайства пацер-кох. То прикрейша драга, та шелюдзе частейше опредзелююврациц по истей драги по хто-рей пришли, алє ми совитуєме,кед же будзе красна хвиля,пойсц по тей драги ґу БелавомуКрижу. Белави Криж место дзеше сходзела ґрупа людзох котрише одлучели вше у исти чассходзиц на молитву. То булоище под час бувшей Югославиї,кед им тедишня милиция бра-нєла же би ше ту приходзелимодлїц. У тедишнї час вше иходганяли з тих местох, а єдногомонаха францискана, фра Йозу

Зовка аж осудзели и на три ипол рока гарешту. Найчисленши паломнїки, окремз Горватскей, приходза з Италиї.Алє тиж и з Ирскей, Нємецкей,Америки, Польскей, України,Китаю... Ми стретли єдного па-ноца котри ше упущел з намидо бешеди бо думал же зме зМеджуґоря, а котри пришол зозЄрусалиму. Раз зме на вечаршейСлужби Божей стретли и коло100 богословох з України котритам були на духовних вежбох. У Меджуґорю ше знаю у истейхвильки найсц и по даскельотисячи паломнїкох, алє нїґдзенє можеце чуц галайк, прег-ласну музику лєбо видзиц нєп-рикладне справованє. Вшадзипанує нєпреповедзини мир, ацихосц претаргує лєм молитвалєбо духовна писня даякейґрупи паломнїкох. Мир, мир,благословени мир и моцна вязачловека з Господом Богом и зБогородицу.Особни искуства людзох котритам одходза таки живи жекажди чловек котри раз пойдзедо Меджуґоря, ма моцни поривже би ше там врацал. Знаме похристиянским науку же ГосподБог и Богородица вшадзи знами, на каждим месце и у каж-дей хвильки нашого живота, алєтам то окремне дожице. Претокед даєден чловек ма чувство

же є праве на даяким конкрет-ним месце ище блїжей Богоро-дици и Господу Богу, нашодуманє же го нє треба сперац.Шицко цо ше роби на добре, навитирвалши християнски животи на славу Господа Бога, требапотримовац.Треба ище надпомнуц шицкимпаломнїком же нужно провад-зиц познати драги при пен-драню на брег и зиходзенюдолу, бо кажде одступанє оддраги може привесц до того жечловек може заблукац. Предзмерканє, на Брегу указаня, па-норама Меджуґоря и Мостару,кед ше нє запатра, барз по-добна. Кед ше нє тримаце по-знатих драгох и рушицепопрейґа, може вам ше видзицже идзеце до Меджуґоря, а ру-шице спрам Мостару. Теди най-частейше чловек вецей нє можепренайсц праву драгу. Вонимаю службу глєданя и спашо-ваня котра ше у таких нагодоханґажує, алє треба знац и пода-ток же ше каждого року по бре-гох страци коло штерацецлюдзох. Векшину найду живих,алє дзепоєдних и нє. Ми ше рушели долу по позна-тей драги, кажде зоз своїмадумками, ище вше под вплївомстретнуца з Богородицу у мо-литви. Богородица вше поволує намир. Мир медзи людзми, мирмедзи Богом и чловеком. Бого-родица учи як посцигнуц тотмир и помиренє, и барз є жа-лосна же телї войни по швеце,же ше людзе медзи собу заби-

ваю, же гиню аж и дзеци. Жа-лосна є и пре гладних у швеце,док з другого боку маєтнєйшиодруцую свой одвишок дошмеца. А шицко лєм пре тотоже у людских шерцох грих инємир. Прето поволує на мо-литву, на пост, на очисценє одгрихох, на живот з Исусом. Пре-поручує нас свойому Синови, анам совитує най Го слухаме инай любов завлада медзи люд-зми и любов медзи Богом и чло-веком, и най будзе мир. З такима думками сцигли змеправе на початок модлєня па-церкох як пририхтованє за сла-венє Евхаристиї котру дзекедислави и по 100 священїкох. Мибули на Служби Божей на гор-ватским язику, алє сучасни тех-нолоґиї оможлївюю же бипаломнїки з допомогу слухал-кох, и у симултаним прекла-даню, слухали Службу Божу насвоїм язику. Служби Божоиншак ше поряднє служа нагорватским, нємецким, итали-янским, анґлийским и француз-ким язику, як и на язикохвосточних жемох, а по жаданюи кед єст на розполаганю свя-щенїк, може ше служиц и надругих язикох. Евхаристия, накотру поволує Кралїца Мира,гевто централне место дзе шелюдзе помиря з Богом и дзе ше,у вечарших годзинох, по шиц-ких паломнїцких местох котриобишли цеком дня, злїваю якєдна нєпресушна рика. По Служби Божей священїк за-модлї же би поклєкали шицкикотри можу клєкнуц и теди ше

НАЩИВЕЛИ ЗМЕ МЕДЖУґОРЄ (2)

Вонкашнї олтар у меджуґорю

Нукашньосц церкви св. Якова

Page 23: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

• PUTOPIS – ДРаГОПИС

23Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

модлї «Вирую», седем Оче-наши, Богородице Дїво таСлава Оцу. Потим шлїдзи бла-гослов набожних предметох,молитва за оздравенє души ицела, та славни отайства пацер-кох. На єдним месце на рижнихязикох, а мелодично и складно,як же ше модлї на истим язику,одгукую слова молитвох. Пре-таргує их лєм цихи пришпивАве Мария, медзи двома молит-вами. Шицки побожносци за-кончую ше скорей пол ноци, авинїмка лєм цалоноцне цихекланянє Пресвятому олтар-скому сакраменту. На Служби Божей, приказализме Господу свойо жаданє жебизме ютре рано пошли на Кри-жевац. Модлєли зме и Богоро-дицу же би нам при свойомуСинови вимодлєла тоту милосцже бизме по Крижней драгипришли ґу Крижу. Нє лєм жебизме ше попендрали на тотбрег, алє же бизме през палом-нїцтво по брегу пришли ґусвойому власному, духовномукрижу и облапели го як цо Исусоблапел свой, же бизме нє брун-дали на тото цо нам ше случуєу живоце, алє же бизме покорнои з подзекованьом прилапелишицко цо нам Господ Бог по-сила.Помали рушаме до свойого до-часового дому, пансиону Quovadis. Драгом розпатраме суве-нири, алє думки нам остали зИсусом и Марию. Мир котриПресвяте Тройство уляло до на-шого єства ноши нас далєко одкаждодньовосци, ноши нас ґуГосподу Богу.

Рано швитло з дижджом. Розча-ровани, жалошнє зме прегва-рели Господу – алє Боже, прецодиждж? Ми так моцно жадамепойсц по Крижней драги наКрижевац! Як же зме чули глас– Верце и идзце!Диждж так моцно падал же змепо брег Крижевац рушели наавту. Пришли зме скоро по сампочаток Крижней драги. Нєбуло анї єдного паломнїка, танам дошлєбодзели паркирацбарз блїзко. Повиходзели зме завта, а диждж престал падац.Зачудовани цо то тераз, як жезме забули хвильку кед зме мод-лєли Господа Бога же би намдал нагоду пойсц горе. Ошмихнам ше розлял по тварох, подзе-ковали зме Госоду на тим да-рунку и рушели. Читали змероздумованя єдного священїкао каждей станїци Крижнейдраги и модлєли предписанимолитви, а вец кажде вигварелслово два Господу зоз своїх роз-думованьох о тим цо ми презсвой живот дожили розпат-раюци наш живот през Йогоживот. Кажде з нас до своїх мо-литвох уключел и особни на-мири того паломнїцтва имолитви за милосц прилапйо-ваня Крижа.Хто там бул, зна же пендранє побрегу, котри ше находзи на 520метери надморскей висини, знабуц компликоване кед каменьшлїзки од дижджу, же нєт вельоместа дзе би ше стануло на ров-ним, а скали гнєтка таки високиже ше дзекеди педра и оштвер-нож. Медзитим, чловекови шена таким месце нїґдзе нє по-нагля, а цо найцикавше, гоч шевидзи як же би ше чловек подаяких своїх предрахункох нємогол попендрац, Господ и Пре-чиста Дїва вше поможу, та аж игевти котри крегкого здравя, кедуроня до молитви, иду без по-чежкосцох. Правда, людзе шезадихаю алє иду, модля ше исцигую ґу Крижу, ґу свойомувласному, а и ґу гевтому котриподзвигнути на 1900. рочнїцумуки Исусовей на верх брега, адокончени є 15. марца 1934.року. На нїм пише: “Isusu KristuOtkupitelju ljudskog roda, u znaksvoje vjere, ljubavi i nade”. Ар-мирано бетонски є и високи8,56 метери, а до фундаментохубудовани мочи – фалатоккрижу на котрим бул розопятиХрист и котри добити з Риму.Уж узвичаєне же ше першейнєдзелї по Малей Матки Божей(Рождество Пресвятей Богоро-дици), у подножю крижа служи

Свята Служба Божа на чесцВоздвижения Чесного Хреста.У аналох Меджуґорскей паро-хиї записане же ше по указнюПречистей Дїви Мариї, на тиммесце знало позберац и по 100000 паломнїкох. Пошли зме рано, а затримализме ше до годзини пополадню.Жадали зме буц при Крижу кедзадзвонї поладнє, же бизме мод-лєли «Ангел Господнї». Так змеи зробели. Окрем духовней радосци кедсцигнєце по Криж, чека вас ипрекрасна панорама на околнибреги и места, а барз добревидно и Брег Указаня та церквусв. Якова. Врацанє долу, видзи ше лєг-чейше як пендранє, алє нєзгорше мац киящок на котри шемож подопрец. Киящки єст укаждим пансиону и даваю их нахаснованє задармо. Врацице ихкед ше врацице до пансиону. Кед зме зишли долу, одлучелизме попиц кафу у ресторанє дзенам дали паркирац и поопатрацдаяки сувенири. Дожица зКрижней драги подзелєли змемедзи собу, а на каждей тваримож було видзиц окремну ра-досц и якушик рознїженосц з

дожитим. Док зме так бешедо-вали, замерковали зме новуґрупу паломнїкох як ше рихтарушиц горе. У тей хвильки, спу-щел ше таки моцни диждж жешвидко посцекали под закрицересторана. Ми пошли поопат-рац сувенири. Нашли зме па-церки уж по 4 куни, а було итуньши. Реплику крижу з Кри-жевцу нашли зме за 8 куни, адзепоєдни слички и медальониуж по 0,50 куни.Кед нє глєдаце дацо вельке,лєбо златне, лєбо стриберне,можеце найсц по вигоднихценох за кажду кишенку. Требанадпомнуц же, гоч ше на такихместох може вельо заробиц насувенирох и гоч би можебуцдзепоєдни заценєли таки суве-нири вельо вецей, там людзескромни и нє патра же би на-швидко цо вецей заробели, алєпатра же би кажди паломнїкмогол зоз собу однєсц, окремдуховней краси и дацо матери-ялне цо го будзе здогадовац натото место, дацо цо подаруєсвоїм дома, своїм приятельом...

Агнетка Балатинац

Фото: А. Балатинац

Кип Кралїци мира у портипарохиялней церкви у меджуґорю

Криж на Крижевцу 2012. року

Page 24: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

Нова Думка ЧИСЛО 5/201424

• PUTOPIS – ДРаГОПИС

Як цо хтошка разгварел, так би и ямогла повесц: Нє

була сом вшадзи, алє на моїмє списку! Єдна од велїх ства-рох котра ме радує, то путо-ванє. Думам же нови и нє-познати места, людзе иштредок збогацую чловековудушу. Вше гварим же кедбим достала на лутриї, уло-жела бим лєм на путованя(а и помогла дзецом у Афри-ки). Мам жаданє нащивицбарз велї места, а єдно одтих була Анґлия. Нє можемописац тото прекрасне до-жице зоз словами, алє по-пробуєм виказац найинтере-сантнєйше.

Збуло ше то єдного зви-чайного дня у просториї 30и цошка, на такв. желєнимповерху на Учительским фа-култету у Осиєку (тераз пре-менєл назву до Факултетувиховних и образовних на-

укох). Кед нам професоркаанґлийского язика гварелаже маме нагоду исц до Ан-ґлиї на курс анґлийского язи-ка, велька векшина ше ош-михла и почувствовала за-ренка радосци у шерцу, а ябула медзи тоту вельку век-шину. Шицко ше швидко по-збувало, нас 24 ше приявело

на курс до „СОЛ“ школи(преложене скраценє: дзелї-ме єден язик). З нами ишлии нашо два професорки. Кедконтракт з аґенцию подпи-сани, остало планованє ирихтанє за Анґлию. И на ае-родрому шицко ми випатралонєреалне, бо на тот курсплануєме исц уж 3 роки, алєвше нас нє було досц. Мойошерцо було барз радосне иподзековне же ше ми єдновельке жаданє виполнєло.Нє знам точно анї сама од-каль ше ми жаданє за Ан-ґлию зявело. Можебуц претоже сом пречитала даскельокнїжки котри написала ан-ґлийска писателька ДжейнОстин, або прето же любимпатриц и опатрела сом вельофилми у котрим приказана„стара“ Анґлия.

Пияток пополадню сциглизме до нашого гостелу уЛондону. Шицко було реалне

– 10 днї у Анґлиї! Кед змеше змесцели, прешейтализме ше опатриц БакинґамПелес – кральовску палату,познату площу ТрафалґарСквер и Биґ Бен. Так зменаишли и на познатих ан-ґлийских стражарох. То такаинтересантна робота, вонистоя як статуи и нє шму ше

анї кущик рушиц. Бекинґем-ска палата велька, оградзеназ ограду, алє єст таки вилєтидзе туристични водительводзи по одредзених часцохпалати. Ми нє ишли на такивилєт, алє заставу на палатибуло видно, та зме ше наша-лєли же нам кралїца з облакамаха. Зна ше же кед заставана палати дзвигнута, кралїца

дома. За соботу сом з пайташ-

ками прейґ интернету купелауходнїци за Мадам Тисо иЛондон Ай. Музей МадамТисо – музей воскових фи-ґурох – єдна зоз найвекшихатракцийох у Лондону. Ис-тория пише же го основалаМери Тисо, французка креа-

торка, котра жила у 18. вику.Музей подзелєни на даске-льо часци. Єст часц зоз кра-льовскима фиґурами, часцзоз филмскима гвиздами, му-зичарами, спортистами, знан-ственїками и кнїжовнїками,шветовима вождами, харак-терами з рисованих филмох.Єст єдна часц котра навола-на „Дворана ужасу“. Претоже музей велька атракцияуж прейґ 200 роки, а и претоже була собота, нащивите-льох було барз вельо. Преддаякима фиґурами требалочекац у шоре за сликованє,а з даєднима ше ми анї нєудало сликовац. Шицки фи-ґури барз реално направени,кажда у своєй природнейвелькосци, а видно аж и ран-цочки на твари, вени на рукохи павучайки на очох. Барзше ми попачела часц у музеюдзе зме „почувствовали духЛондону“. Шедли зме до ма-лого гайзибану котри насодвезол 400 роки назад доисториї. Почали зме од кра-лїци Елизабети i и єй стра-жарох, потим зме видзелипознатого поету ВилиямаШекспира, славну и моцнукралїцу Викторию, початокИндустрийней револуциї, двашветово войни и през 20.вик врацели зме ше до 21.вику. Опатрели зме и 4Дфилм о супергеройох котриспашовали кралїцу. Супер-мен, Бетмен, Спайдермен,Кетвумен, Халк и други героєборели ше зоз неґативцом

У АНґЛИЇ

Попатрунок з Лондон ая на рику Темзу и Биґ Бен

Бакинґам Пелес – Кральовска палата

Page 25: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

пред кральовску палату.Филм так здумани же патра-че „сотрудзую“ зоз суперге-роями и кеди нєкеди почув-ствовали зме же цошка колоуха задуло, вода пирсла,„мали створеня“ по ногохходзели, або зме почувство-вали „неґативцову песц“ укрижох. Барз интересантни10 минутови филм, а на концу,нормалне, супергероє побед-зели и спашели кралїцу.

Кед приказую Лондон насликох, єдна од найчастейшеприказаних атракцийох тоЛондон Ай. Тото вельке ко-лєсо збудоване 1999. року.Висота му 137 метери. Пер-ших рокох спонзоровала гоавиокомпания Бритиш ер-вейс и од теди, кажда вожняна Лондон Аю позната як„лєт“. „Лєт“ у єдней зоз 32 -ох склєняних кабинох тирвапол годзини. „Лондонске ко-лєсо“ помали ше обраца идожице нєописуюце. На тейвисоти и з тей перспективичловек ше чувствує як птичкакотра розпатра город зозрижних бокох. Добре жезме карти купели прейґ ин-тернету, бо зме у шоре че-кали лєм 45 минути (а думализме же будземе вельо длу-жей). Кед наш „лєт“ закончел,вишли зме зоз „склєнянейкапсули“ и знова ше спущелина жем. Чувство було нєви-поведзене и тот „лєт“ вшеми останє у радосним паме-таню.

Нащивели зме и местодзе знїмани филм Гери По-тер, точнєйше «Плетформ 9¾ » (перон 9 и ¾). Ту єст и ин-

тересантни дутян у котромуше предаваю рижни «ГериПотер ствари».

Внєдзелю зме ишли ви-дзиц Стоунхендж – предис-торийну будовню котра шенаходзи у анґлийским окруґуВилтшир. Тот ше памятнїксостої зоз каменьох котрипоскладани до круґу. Зозсликох на котрих сом ви-дзела Стоунхендж, задумо-вала сом якошик же тото„каменє“ забера вельо векшуповерхносц на жеми. Сто-унхендж 1986. року доданидо УНЕСКО-вого списку За-щиценого скарбу. О його ис-ториї зна ше барз мало. На-уковци ище и нєшка виглє-дую и нє можу точно по-твердзиц чом, з чим и як голюдзе, або хто уж, доцагнулзоз Велсу до Анґлиї.

Радосна сом же сом ви-дзела Лондон, алє тото цоме тиж так одушевело, томали места котри зме нащи-вели у рамикох курсу. Тусом дожила праву Анґлию.Внєдзелю вечар сцигли змедо места Барнстапл, змес-ценого на сиверозаходу, уокруґу Девоншир (кратше –Девон). Ту зме були шлїдую-ци 7 днї змесцени у фамели-йох. Вше сом задумоваластару анґлийску хижу, алєпайташка и я були змесцениу фамелиї котра нєдавно ре-новирала свою хижу и шицконука було релативно нове,можем повесц, типична ев-ропска хижа. Барнстапл го-род котри ше находзи надвох рикох. Пре плиму иосеку, рано рики „нєт“, а по-

поладню ше корито заш на-полнї. На єдним месце блїзкопри рики єст спозоренє жезабранєне паркирац, бо шерика дзвигнє и авта буду уводи. През город нас преве-дол барз интересантни во-дитель Том. Вон такволанигласнїк – у историї то особакотра преношела и прино-шела вистки док ище анї но-винох нє було. Том вше об-лєчени до старого Анґлийца.Скорей бул обичай же кедгласнїк прейдзе през городи скричи „Оуєй, оує!“, жителєвиходзели вонка и слухалицо єст нове. Том и нєшка зтуристами ходзи през город,бешедує, толкує и з часу начас скричи, а жителє Бар-стаплу уж звикли на нього.

Кажди дзень дополаднямали зме наставу и препо-даваня. Два днї зме препро-вадзели у основней школи.Пополадню зме ишли на ви-лєт до нового места. Нє мог-ла сом нє обачиц же у каж-дим месце на хижох, ресто-ранох и будинкох стої, абовиши квеце у черепчкох. Тодава єдну цеплу и живу нотуокруженю. Пре климу, траваи рошлїни вше маю живужелєну фарбу.

Велї з нас ше, кед зменащивели места Вулакyм иИлфракyм, перши раз стрет-ли зоз Атлантским океаном.Предїл барз интересантни.Того дня було доцс габи, алєзме нажаль нє видзели сур-ферох. Илфракум ище по-знати по статуи воланей Ве-рити котру направел уметнїкДемиен Хирст. То статуа ви-сока коло 21 метер. Веритижена котра трима меч и ки-лаши, и стої на кнїжкох за-кону. Интересантна є претоже є гола и на єдним єйбоку цела видно людски ор-ґани и фетус у бруху. Статуасимвол за правду и справед-лївосц. Туристох барз инте-ресує Верити, та часто при-ходза з рижних крайох.

Вилєти нам були ище мил-ши бо нам хвиля була барзкрасна. Лєм єден дзень падалдиждж, алє на кратко. Шей-тали зме ше уздлуж „ВелиОв Рокс“ – „Долїни каменя“.

Тота часточка жеми так шеформовала и настала у ос-татнїм Лядовим периодзе.Шейтали зме ше по ускейдражки, з правого боку ка-менє, а з лївого падина идолу океан. Природа такпрекрашнє зєдинєла свойокраси, же ше у мнє будзелонєописуюце чувство радосци.Подумала сом же то сказка:Слунково зарї нїжно зогри-вали, долу ше габи з витромбавели, а з правого боку мо-тилї приповедали з квиткамина камених горох. Тоти драж-ки и гори покус здабу наКарпати. Тото шпациранє од-ведло нас до ище двох прек-расних местох на обалиокеану. Линтон и Линмоу шенаходза у националним паркуЕксмор. Ту сом коштовала„славни“ Фиш ‘н’ Чипс (похо-вана риба и печени кромплї).Нє можем повесц же нєсмачне, алє анї нє таке барзокремне и нове. Прешейтализме ше и уживали у прек-расней природи и поглядуна океан. Пре таку климу,воздух влажни, а природажелєна. Кед зме ишли навилєти збачела сом же набарз велїх местох и гороховци пасли траву, и крави,алє менєй. Гварене ми же уАнґлиї єст 40 милиони овци.Думала сом же вирабяюдацо и зоз волни, алє най-баржей их тримаю пре месо.

Мануела Дудаш

- Предлужи ше... -

Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

• PUTOPIS – ДРаГОПИС

25

СтоунхенджКраса природи – Линтон иЛинмоу

Page 26: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

Нова Думка ЧИСЛО 5/201426

• IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ нAшИх ДРУЖТВОх

Ансамбл “Калїна“ часцДружтва Русинох иУкраїнцох “Калїна“

Риєка хторе основане 2001.року под дакедишню назвуКПД Русинох и УкраїнцохРиєка. Активносци и активничлени през роки ше звичайноменяли, Дружтво преходзии преходзело вецей раз презреформи, як и чежки и ус-пишни часи. Велї роки уДружтве бул активни хор,хтори виводзел народни пис-нї Русинох и Українцох, на-ступал на Петровским дзво-ну, Етно смотри у Риєки,Дравских габох и ище дзе-поєдних наступох по месниходборох. Концепт наступохи виводзенє було чисто ама-терске по хвильку кед зозгороду Риєки пришла обяваучашнїком Етно смотри найпоробя на квалитету, бо ин-шак дальши наступи на Етносмотри нє буду можлїви.Дружтво почало активно глє-дац помоц, анґажовало про-фесионалного дириґента, по-чала змоцнєна робота и про-би зоз хором, порихтани

аранжмани и наступи. Но,за звекшованє квалитету нєпотребни лєм дириґент, алєи “материял“ зоз хторим шеможе робиц. Значни премен-ки започали познєйше, у пе-риодзе медзи 2007. и 2008.роком, кед постало ясне имушело ше у дружтве отво-рено бешедовац о пробле-мох зоз стареньом членства,хторе нє може отримовацтемпо пробох и активносцохпотребних за отримованє по-дношлївого и прилапююцогоквалитету програмох, а хторише можу указац на бини. Здругого боку, члени штреднїхрокох хтори могли шпивац ивитворйовац активносци, му-шели у периодзе кед при-ходзели значни наступи ипрезентациї одходзиц на ро-боту, сезонски, у туризме. З“трецого“ боку, наймладшичлени дружтва, дзеци, по-томки активних членох, кот-ри ше з найвекшей часцислужбово нє декларирую якРуснаци, нє були заинтере-совани за понукнути програ-ми и нє идентификовали ше

зоз истим. Постої ту иштварта компонента, а топерманентне зменшованє до-дзелєних средствох з бокуСовиту за национални мен-шини. То були достаточнипричини же би ше започалоглєдац потребни “гласи“ иформовац нову форму фун-кционованя Дружтва и Ан-самблу. Придобиц шпивакаабо шпивачку зоз добримгласом або искуством до єд-ного ансамблу националнейменшини, хтори виводзи пис-нї на страним язику чежко,пре велї причини. Една одтого и униформа, националнеоблєчиво, хторе ше ноши набини. Людзом хтори укажуинтерес за таку активносцмуши буц понукнута програ-ма зоз хтору ше можу иден-тификовац и од того мацєдену форму хасну. Нє думаше ту на материялни хасен,алє нпр. можлївосц научицдацо окреме и буц часц да-чого окремного на бини, абоу других активносцох. Од2009. року ансамбл “Калїна“бул по перши раз комплето-

вани зоз потребнима вока-лами и могол започац зозозбильнєйшу роботу, интен-зивнима пробами и велїманаступами: з початку по цер-квох, рижних концертох дру-гих меншинох, алє и на влас-них цаловечарших концер-тох. Успихи були очиглядни,поволанки за наступи при-ходзели вше частейше и уж2010. року Ансамбл мал ште-рацец наступи, по перши разнаступел зоз Аленом Поли-чом на Етно смотри у Риєки,после того ушлїдзели кон-церти у України и велї, велїдруги. Заєднїцки наступ наЕтно смотри 2010. бул наинициятиву Алена, а ушлїд-зел после успишного госцо-ваня ансамбла “Калїна“ найого Крачунским концерту уцеркви у Бакру у 2009. року.Року 2011. ушлїдзела заєд-нїцка побида зоз писню“Чрна“ на фестивалу МИК.През ансамбл прешло вельолюдзох, то темпорерне здру-женє подложне велїм пре-менком хтори ше директноодражую на можлївосци иквалитету виводзеня. Нєжканайвекши проблем ансамблафинансийней природи. Заотримованє квалитети по-требни вецей проби тижньо-во, потим добри гласи хторише нє пренаходза по нацио-налним ключу, опрема, ин-струменти, просториї, облє-чиво, путни трошки... а упракси... найвекша часц од-робя ше волонтерски з бокушицких членох и водителя.Актуална постава ансамбла“Калїна“:

Сопран 1: Желька Комленаци Дияна Сорич Дупор

Сопран 2: Сузан Кузманич иҐабриєла Ткалец

Алт 1: Славица Дудаш и ЛилиБрачун

Тенор – солист Ален По-лич

Водитель и дириґент: БорисДенисюк

АНСАМБЛ “КАЛЇНА“

ЗДРУЖЕЛА НАС ЛюБОВ СПРАМ ПИСНЇ

Концерт у Капуцинскей церкви у Риєки –з лїва на право Дияна Сорич Дупор, Желька Комленац,Сузан Кузманич, Ґабриєла Ткалец, Славица Дудаш, Лили Брачун и Борис Денисюк на баяну.

Page 27: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

27Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

На репертоаре находза шеколо пейдзешат писнї, на-родни, и у обробки водителя– аранжмани пририхтани завецейгласне шпиванє спрампостави Ансамблу, окремтого Ансамбл виводзи и ав-торски писнї водителя Бо-риса Денисюка. Квалитетахтора посцигнута зоз Ансам-блом попачела ше членомансамблу, алє и членомДружтва, фидбек зоз Городуи Приморско–ґоранскей жу-паниї одлични, програму хто-ру Ансамбл понука по по-треби мож указац за при-ходзаци делеґациї зоз роз-личних покраїнох України доГороду и Жупаниї, локалниТВ станїци указали интересза роботу ансамблу. Потреб-не визначиц же и Ален По-лич значно допринєсол по-пуларизациї ансамблу, йогонаступи у явних медийох рид-ко прейду без споминаня Ан-самблу и сотруднїцтва зозРусинами и Українцами, а идо велїх його концертох “Ка-лїна“ интеґрована нє лємпрез писню “Чрна“, Ален нашамбасадор и промотор...

А хто нєшкайши члени ан-

самблу?

Желька Комленац наставнїцамузики у основних школохна Крку и Скраду и поприводителя ма музичне обра-зованє. На проби Ансамблапутовала вецей як рок зозПули до Риєки. Шпива першиалт, солистка є Ансамблу.

Дияна Сорич Дупор по про-фесиї економиста, роби якреферент у державней уп-рави статистичного заводуу Риєки, до Калїни ше уклю-чела 2007. року. У младосцишпивала у познатим заґре-бацким хору Иван Ґоран Ко-вачич, у Риєки велї роки уОраторийним хору и у заднїчас у Єки Приморя.

Сузан Кузманич вєдно зозсвоїм супругом водзи спе-циялизовану тарґовину - же-лєзарню, до Калїни ше укю-чела 2013. року, а у дзецин-стве учела грац гармонику.Шпива други сопран, солис-тка є Ансамблу.

Ґабриєла Ткалец у Ансамблуактивна од 2007. року, шпива

други сопран алє и другиалт, солистка є Ансамблу.Професионално ше занїмазоз кнїжководительством ивсестрана є и талантованаособа з обласци фотоґрафиї,моди и шица, вирабя дизайниторбох, детльох, а шпивалатиж так и у Ораторийскимхору и Єка Приморє.

Славица Дудаш по професиїпрофесор на Велеучилїщу уРиєки, на Польопривреднимоддзелєню у Поречу, препо-дава зоз обласци заградко-вих, лїковитих и ароматичнихкултурох. У Дружтве є ак-тивна од 2007. року, булапредсидателька од 2009. по2012. рок, хвильково є тай-омнїца Дружтва, у Ансамблушпива перши алт. У Дружтвеє задлужена за провадзенєадминистрациї, контакти зозявносцу, отримованє фейс-бук боку Калїни и велї другиобовязки.

Лили Брачун, у ансамблу од2013. року, шпива перши алт,у дзецинстве учела грац кла-вир. Професионално є про-сторни планер, успишно вод-зи власну фирму простор-

ного планованя, активна єна велїх проєктох городу,жупаниї, општинох...

Ален Полич, шпивак, членГорватскей музичней униї,од дзецинства шпива, вельораз є наградзовани за до-приношенє у пестованю ча-кавскей култури и язику. Ка-риєру започал як член по-знатого ансамблу Путокази,осамостоєл ше, наступал навелїх значних фестивалох,2011. року бул побиднїк нафестивалу МИК-у МелодиїИстри и Кварнеру вєдно зоз“Калїну“, вельо раз є першизоз своїма писнями на топлїстини у емисиї “Хлїста“ Ра-дио Риєки, водитель є еко-етно здруженя “Яблуко“ наЗлобину за пестованє чакав-скей култури и традициї иеколоґийней польопривред-ней продукциї. Перша про-фесия му зоз обласци по-льопривреди, вязани є заприроду и людзох, свою кул-туру, традицию и писню.

Борис Денисюк водитель ан-самблу, по професиї академ-ски дириґент оперного и сим-фонийного оркестру, аран-жер, автор музики и тексту,майстор реставратор шес-того ступню за клавири. Во-дитель є, ядро Ансамблу,планує и вирабя програми ирепертоар, отримує заєднїц-ки и поєдинєчни проби, робина технїки гласу и шпиваня.Член є Музичней униї Гор-ватскей.

Найвекша часц активносцохшицких членох Ансамблу иДружтва на волонтерскейбази, шпива ше зоз любовина способ же би ше шпиванєим самим пачело. Но, фи-нансийни средства Ансамблупремали же би ше могло ве-льо плановац, пенєж ше тро-ши з найвекшей часци запутни трошки, за наступи удругих местох, орґанизованєвласних концертох у меступребуваня и дочекованє гос-цуюцих дружтвох. Мож на-исце повесц: лєм нас любовспрам писнї и Ансамблу здру-жела и трима у ансамблу.

Славица Дудаш

• KORIJENI - КОРенЇ

Наступ на Петровским дзвону 2014. року

Page 28: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

Нова Думка ЧИСЛО 5/201428

iznad grada Mukačeva izdiže se brdo načijem vrhu je sagrađena utvrda Palanok.iza njezinih zidina, koje su na nekimmjestima, visoke i do 5 metara, nalazi sedvorac u kojem živi duh srednjeg vijeka,isprepliču se legende i stvarni događajia ljudi se i danas klanjaju vladarima kojisu tu živjeli, koji su branili utvrdu odbrojnih osvajača i koji su zbog svoje do-brote zaslužili da ih narod i danas pošti-va.uTVRDA PALANOKutvrda Palanok je izgrađena na stijenivulkanskog porijekla, visokoj 68m.Nematočnih podataka o njezinom nastanku.Pret-postavlja se da je u 9. st. postojala malautvrda koja je branila Kijevsku Rus izaKarpata. Tada je to bila drvena utvrdazbog koje je i dobila ime Palanok. Drvenautvrda se dva puta obranila od 60000vojnika Batu-kana. uspješno je odolijevalaosvajačima jer su stanovnici utvrde, svakegodine posjekli drveće saobronaka viso-kog i strmog brda, tako da su imalidobar pogled i neprijatelji ih nisu mogliiznenaditi.Kada su se pojavili topovi, dr-veni zidovi više nisu mogli obraniti utvrdu.Tada je Podolijski princ, litvanskog pori-jekla Fedor Koratonovych, nakon pobjedeu bitki kod Plave vode postao vladarsvih podolija, regija u Zakarpatskoj oblasti,kupio grad Mukačevo, obnovio dvorac isazidao čvrste kamenite utvrde. Okoutvrde je iskopan jarak koji je napunjenvodom. Spomenik Fedoru Koriatovychuje u dvorište dvorca postavljen 1990.god.Za njegov kip se vjeruje da ima ma-gičnu moć. Ako se uhvatite za njegovzlatni kažiprst, ostvariti će vam se željakoju ste poželjeli, ako ga dodirnete, imatićete sreće i novaca. Posjetitelji ga zbogtoga stalno dodiruju i povlače za prst ada bi ga podmitili, pod njegove noge ba-caju novčiće.

LEGENDA O BuNARuKada je Fedor kupio dvorac, u njemunije bilo vode.Voda su izdaleka donosilimagarci, penjući se i spuštajući po strmimputevima brda. Veliki problem je biokada je utvrda bila pod neprijateljskomopsadom jer se nije moglo doći do vode.Fedor je odlučio iskopati bunar u utvrdi.Dugi niz godina su ga kopali ratni zarob-ljenici i iskopali bunar dubok 85 m. Vodanije nadolazila i tada je nastala legenda:Fedor je bio očajan što nakon tolikogkopanja nema vode, i tada mu je došaovrag koji je rekao da će mu dovesti vodu

u bunar ako mu da vreću zlata, na što jeFedor pristao. Nakon što je voda napunilabunar, vrag je zatražio isplatu a Fedormu je dao malu vrećicu sa dva zlatnika irekao mu da nisu pregovarali o veličinivreće. Vrag, vidjevši da je prevaren, odljutine je skočio u bunar... i... ako pažljivoposlušate, i danas možete čuti kako sadna bunara vrag psuje.Dvorac Palanok je izgrađen u 3 etažekoje su spajali drveni mostovi. u najgor-njoj etaži su živjeli vladari, u srednjojsluge a u najdonjoj, koja je 10 m niža odprve, bilaje vojska koja je branila utvrdu.Za obranu utvrde su izgrađena utvrđenavrata, a iznad njih su bili otvori, krozkoje je obrana utvrde na neprijatelja,koji ih je pokušao probiti, bacala vreluvodu i ulje. Osoba koja je ispisala naj-sjajnije stranice u povijesti utvrde Palanok,bila je Jelena Zrinski.

JELENA ZRiNSKi Rođena je u Ozlju 1643. god. Otac joj jebio hrvatski ban i mučenik Petar Zrinski,a majka Katarina Zrinski rođ. Frankopan.Bila je poznata po izuzetnoj ljepoti i, štoje u ono vrijeme bilo rijetko, po obrazo-vanju. Sa 17 god. se udala u ugarsku zaFranju 1. Rakocija. imala je troje dijece ajedno od njih, Franjo 2. je postao nacio-nalni heroj koji se borio za mađarskune-ovisnost protiv austrijskih vladara Habs-burgovaca.Poslije smrti Franje Rakocija1., udaje se za mađarskog kneza imruThokolya sa kojim je branila utvrdu od

austrijske vojske i borila se za nacionalnooslobođenje Hrvata i Mađara. Tri godineje sama vodila obranu utvrdei postalasimbol hrabrosti i požrtvovnosti.Zbog izdaje svojih zapovjednika, utvrdaje osvojena a Jelena protjerana i zatočenau samostan.Poslije zatočeništva u samostanu, pro-tjerana je u Tursku gdje je 1703. god.umrla. Koliko je bila omiljena vladarica,dokaz je spomen ploča koja se nalazi uutvrdi Palanok. Na njoj piše neka svakiRusin, Mađar i Hrvat zastane i pomoli seza Jelenu Zrinski... ilonu Zrini. DvoracPalanok je krajem 18. st. pretvoren uzatvor za političke zatvorenike. Za 100godina postojanja u zatvoru je bilo višeod 20 000 zarobljenika iz cijele Europe.Od 1989. dvorac postaje povijesni muzej,umjetnička galerija i art studio. utvrduPalanok koju godišnje posjeti preko100000 turista, o dvorcu koji ima 14000kvadratnih metara, kako bi se osvjedočiliu priču o ljudima koji su u vulkanskojstijeni iskopali duboki bunar, što bi i udanašnje vrijeme bio veliki pothvat,gdjese i danas klanja lijepoj Hrvatici Jeleni,gdje hodajući povijesnim stazama dvorcamožete osjetiti silnu snagu 5 metara vi-sokih zidina.

Po mnogo čemu utvrda Palanok, je bilai ostala biser Zakarpatske oblasti.

Slavica Čorak

• KORIJENI - КОРенЇ

UTVRDA PALANOK BISER ZAKARPATSKE OBLASTI

Utvrda Palanok

Page 29: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

29Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

• POLJOPRIVREDA - ПОЛЬОДЇЛСТВО

Чичовка, по латинскиHelianthus tuberosusL., припада до вецей-

рочних заградкових културох,правда, ридко хто ю цилянопестує, а часто ше ю тримаи за коровче. Кед ше блїзшеопатри єй лїсца, вони правдаменши, алє здабу на лїсцаслунечнїку, а тиж и зложениквет хтори наволуєме главка.То анї не чуднє бо и тотарошлїна зоз ботанїцкей фа-милиї Аsteraceae до хторейспада и слунечнїк, а тиж таки шалата. Чичовка походзизоз Мексику, до Европи єпренєшена у 17. столїтию ибула значна рошлїна у пе-риодох велького гладу и увойнох.Чичовка зяри формує єдно-рочне, зоз шерсцу прекрите,стебло хторе досцигнє ви-сину найчастейше коло 2 ме-тери, можлїве аж и до 3 ме-тери. Квитнє подобнє як ислунечнїк, на жовто, алє зозвельо меншу главку и то упериодзе од септембра поновембер, кед ше длужинадня скрацує, бо є рошлїнакраткого дня. Пре квитки, аи цалу рошлїну може буцинтересантна и як декора-тивна рошлїна. Квитковаглавка од три до осем цен-

тиметри велька, хтора у себема меншу учасц тубуларнихквиткох у штредку у одно-шеню на слунечнїк. Нашенєздабе на слунечнїково. Накореню вирастаю гомолї роз-личних формох, подобни сукромпльом. Вони представяюрезервни орґани за прежи-мйованє, кед вжиме препаднєнад’жемна часц рошлїни. Го-молї червеней, билей абожовтей фарби скорочки, а знука є билей фарби. Вони усебе маю коло 20% угльовогидрати, половка од тогоинулин и у себе нє ма крох-маль (шкроб). Гомолї чичовкиможу ше конзумовац швижи,нєуварени, слаткасти су исмачни, а попри того и хас-новити. Инулин окреме хас-новити пре порушованє тво-реня инзулину у чловековиморґанизме и зменшує цукеру креви. Рошнє самостойно коло дра-гох и на запущених местох,рошнє у подобних условийохяк и кромпля, а кед ше у за-гради нє водзи бриґа о чи-човкох, вони ше отаргнюконтроли и започинаю запо-шедац поверхносц пред собу.Нє ма окремни поглєдованяспрам жеми, добре подношисушу и цепли периоди. Нє

подноши превлажни тла ипреобилни дижджи, та добрерошнє у медитеранских по-дручох. Добри резултати по-сцигує на лєгких тлох и сухихлокацийох.Гомолї служа и за розмно-жованє, т.є. за садзенє хтореможлїве и наяр и вєшенї.Добре подноши нїзки тем-ператури бо преживює поджему у форми гомолю, танєт проблеми при єшеньскимсадзеню. Гомолї витримуюи до -30°C, а над’жемне стеб-ло -5°C. Кед ше чичовку ховау загради, як уж спомнуте,потребно водзиц рахунку отей рошлїни, а же би гомолї

виросли цо векши, потребноодрезац пупчата и формова-ни квитково главки же би нєвитрапели рошлїну. Тедирошлїна и надалєй будзе аси-милати посилац до гомольох.Гомолї чичовки вибераю шевєшенї у континенталней час-ци жеми, у медитеранскимподручу и вжиме або наяр.За конзумацию ше хаснуюнайвекши гомолї, а дробниможу послужиц за садзенєна другу поверхносц. Кед шедробни гомолї єдноставноруци на гной, хтори ше ви-веже на польо, велька виро-ятносц, же на тей повер-

хносци наяр чичовки почнюроснуц и шириц ше. Послевикопованя гомолї швидкотраца воду, прею, а за по-знєйше хаснованє треба ихчувац у пластичним мещку уфрижидеру, правда єденкратши период. Найсмачнєй-ши су швижи викопани зозжеми. У загради чичовка ос-тава 12 до 15 роки на истиммесце, добре закрива повер-хносц и защицує поверхносцод ерозиї на нагнутих тере-нох. Можлїви урожаї на мен-ших поверхносцох у заградито 2 до 3 кґ по квадратнимметеру, кед ше погної по-верхносц, док ше у пасивней

продукциї посцигую вельоменши приноси. На повер-хносцох хтори запошеднутиод чичовки, а треба их очис-циц за друге хаснованє, тре-ба зашац бетелїну и вецейраз покошиц. Густи склоп ичасте кошенє приводзи допрепаданя чичовки.Чичовку наволую ище и слат-ка кромпля або топинамбур,а окрем сирова, може шехасновац и термично обро-бена. Чичовка ище єден при-клад рошлїни хторей ше,нєправедно, нє придава нїякезначенє.

Славица Дудаш

ЧИЧОВКА, ЦО ТО ЗА РОШЛЇНА?

Плод чичовки

Квет чичовки

Page 30: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

30 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

•• HUMORESKA - ГУмОРеСКа

О ВИНКОВЦОХ З МОЄЙ МЛАДОСЦИ

Нєшкайши Винковцинастали на фундамен-тох дакедишнього

римского населєня Цибалиа,a же то так, и нїяк иншак,Винковчанє ше каждодньовопрешвечую. Поведзме, по-йдзе баба Маря до заградкивикопац даєдну мархву икромплю за нєдзельовуюшку, а враци ше зоз злат-ним ланцушком грубим якпалєц, найвироятнє же влас-нїца була даяка богата панїзоз Старого Риму. Або, по-ведзме, надумал Мата будо-вац нову ґаражу и доднярано почал копац фундамен-ти, прето же ше шицко будуєзоз фундаментох, а нє одкрова, и вец перше викопалстари стриберни танєр, по-тим якуш стару позлаценутепшу, а кед пренашол и трижелєзни стрели, вец претар-гнул з дальшу роботу.– Досц ми такей роботи,ша я лєм приучени муляр, анє там якиш археолоґ! –нїби гварел тот челєднїк сво-єй супруги Манди и пошолше напиц до першей кар-чми.Медзитим, по Винковцох шебешедує же найвекши и най-значнєйши пренаходок нємал чловек, алє єден пес!Нїби, єден пес по мену Рекс,а у таких приповедкох, яктота, псови вше мено Рекс,надумал закопац свою косцпо концу двора, а после полгодзини врацел ше зоз яким-шик мещком у котрим булоточно 421 желєзни, стрибер-ни и златни римски пенєжки!Особнє сом чул теорию жеше Винковчанє нєбарз на-магаю розвивац свою при-вреду, як цо то, поведзме,робя у Борове, односно Ву-коваре, насампредз претоже нєт потреби – ша вшадзиколо нїх розошати старо-римски пенєж, злато и другивредносци! Можебуц правепрето ридко хто од жительохВинковцох заходзи до Го-родского музею, окрем, ро-зуми ше, чуварох, пораячкии других котри там профе-сийно заняти.– Нач будзем трациц час уМузею – гварел Роко – кед

шицко тото мам дома, або ублїзшим сушедстве!Кед сом уж спомнул винков-ску привреду, вец най повемже у Винковцох хвильковонайуспишнєйши „Дїль“, котрипродукує цегли и черепи; по-тим Шумария; вец Польоп-ривредни комбинат „Борин-ци“, котри вельки продуко-ватель яблукох и другей ово-ци (Боринци цалу продукциювивожа на югославянске иевропске тарґовиско, та шевец под час жими 1971./72.року случело же у Винковцохнє було яблука анї за лїк!);потим будоветельне подпри-ємство „Будователь“, вец„Спачва“, котра прерабя дре-во и продукує мебель, По-льопривредни комбинат „Ви-нковци“... У векшини з на-чишлєних колективох, окремможебуц у Боринцох, роботадосц чежка и нєраз ше слу-чело на берзи роботи женєзаняти нє прилапели по-нукнуту роботу. Алє ше пре-то на дактилоґрафски курс,котри од януара по юниймешац 1973. року орґанизо-вали Народне училїще и Би-ротехнїка зоз Заґребу, упи-сали аж 36 дзивки и жени!Випатра же лєгчейше писацна писацей машини, як робицза машину у Винтексу, котрипоглєдує текстилни робот-нїци.Под час жатви жита шицкинайзначнєйши локални и ре-публични дружтвено-поли-тични роботнїки (то урядованазва за политичарох!) каж-дого лєта обовязково од-ходза на житни поля По-льопривредного комбинату„Винковци“ и вец за радио,телевизию и пресу даваюшлїдуюци вияви: „Перши днїжатви наявюю рекордну жат-ву и винїмково квалитетнезарно, а то значи же роботнилюдзе, пензионере, школяреи напредна интелиґенцияможу буц мирни кед у пита-ню хлєб наш насущни!“ Уг-лавним, у Винковцох шицкижатви жита (и кукурици) ре-кордни, а зарно вше винїм-кового квалитету! До прилогу римско-италиян-ско-винковскей теориї же

„найсладше нє робиц“ нє ук-лопел ше єден приватнивласнїк цеглярни зоз Тор-динцох при Винковцох. Вонпод час лєта 1973. року напродукциї печеней цегли малзаняти точно 15 роботнїкох,а робота ишла як по лою,алє вец пришла якашик ин-спекция з Винковцох и гва-рене му же нє може мац 15роботнїкох, бо то нє Нємец-ка, алє найвецей 5 и найзвишок занятих такой пошлєдому, а потим ше одвича-тельни товарише уж поста-раю же би тоти у Винковцохдостали даяку другу, у каж-дим случаю лєпшу роботу!Поведзме, буду продуковаццегли у „Дилю“!У Винковцох ше находзи най-векши гайзибански ґузел наБалкану, а праве ту занятидаскелї тисячи желєзнїчарох,а медзи нїма єст и надосцРуснацох з Винковцох, Ан-драшевцох, Старих Янков-цох, Вуковару... Кед же сцеяк турист або госц зишли згайзибана, вец добре розду-майце кадзи рушиц, же бисцеше нє страцели у станїчнимлавиринту. Но, кед же шевам праве таке дацо случивец шлєбодно скричце поруски „До помоци, страцелсом ше!“ и бизовно дахто знаших людзох прискочи допомоци! До Винковцох окремна гайзибану можеце сцигнуци на автобусу, цо покус ком-пликоване, а пре подли драгивообще вам нє препоручуєм,потим по авто-драги Заґреб– Беоґрад, котра барз транс-портна, алє ше ю нєбарз от-римує. Коло авто-драги єстнадосц розбити авта, най-частейше зоз турскима ре-ґистрациями, озда слово одаякей вистави автох, та вецдомашнї любителє автох нємуша исц до Беоґраду на„Саям автох“, або до Заґребуна вашар „Якушевец“. Вуковар ма два рики, Дунайи Вуку, а Винковци лєм єдну– лєнїви Босут. У Босутуше домашнї през дзень ку-паю и лапаю риби, а вноцируцаю стари шпоргети, фри-жидери и шицко гевто цоим дома звишок. У Босуту

ше успишно лягню суньоґи,а вец ше каждого року по-вторює иста приповедка: нєзна ше хто треба суньоґипирскац, односно знїчтожиц,та ше вец гражданє знаходзаяк знаю и можу. По Винков-цох ше бешедує же ше єденДюка нательо ужил до знїч-тожованя суньоґох з метлу,же цалком нєнароком, пейцраз, з метлу вдерел женовумацер по задку! Коло по-брежя рики Босут биваюдаскельо руски фамелиї,коло побрежя ше находзи ибудинок полициї, алє кельоми познате єдно з другим нєма нїякей вязи.

Блїзко при Босутунаходзи ше вельки парк,мено му „Лениє“, у котримше находза два штреднї шко-ли (Технїчна и Польоприв-редна), потим Висша польоп-ривредна школа, як и новистадион „Младосц“ и старистадион ФК „Локомотива“ иФК „Спачва“. Понеже ше натих двох стадионох частобавя приятельски, куп и пер-шенствени фодбалски зма-ганя, вец школяре з околнихшколох часто сцекаю з на-стави и одходза патриц своїхидолох, котри найчастейшемаю менєй школи як їх па-траче. После шейсцох рокохвецей або менєй успишногобавеня у Другей югославян-скей фодбалскей лиґи, наконцу першенства за 1973./74.рок фодбалере винковскогоДинама випадли до Горват-скей лиґи! Цо за коло 3.000вирних патрачох було горшеяк кед би, поведзме, пре-падла плантажа яблукох „Бо-ринци“, або „Винтекс“. Бо,без яблукох ше може(пре)жиц, алє без фодбаланїяким концом! На стадиону „Младосц“ каж-дей єшенї отримує ше и мед-зинародна фолклорна про-грама у рамикох манифес-тациї „Винковски єшенї“.Петровски танєчнїки на ве-цей заводи достали даякунаграду за успишне танцо-ванє, або за хореоґрафию,та вец єден член Орґаниза-цийного одбору з єдней на-годи дудрал же то петровска,

Page 31: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

31Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

•• HUMORESKA - ГУмОРеСКа

Под час вибудови ткв. лєтнейкухнї на дворе остал сом безцименту. Цо тераз? Нїч, веж-нєм я крашнє пенєж и гайддо тарґовини дзе го преда-ваю. Медзитим, ту приповед-ка нє закончує, алє почина!Бо, за купованє цименту подчас економскей кризи у на-шей держави, окрем пенєжу,треба мац и дакус щесца!Ниа, цо ше далєй збувало.

ПЕРШИ ДЗЕНЬ: Стоїм ушоре за цимент. Седми сом.Наздавам ше найлєпшому.

ДРУГИ ДЗЕНЬ: Тераз сомосми по шоре! Гвари ми чло-век най го пущим опрез себе,бо ше му валя хижа, та жеби му дзеци нє остали беззакрица над главу. Познєйше

сом дознал же є нєоженєти.

ТРЕЦИ ДЗЕНЬ: Пришолякиш челєднїк, озда шеф, игвари же цимент нєодлугасцигнє. Такой сом пошолдому!

ШТВАРТИ ДЗЕНЬ: Циментвчера, заш лєм, пришол! Тамше „случайно“ нашли якишлюдзе и такой вжали седемваґони! Требало им, гварелипознєйше, за вибудов дражкиопрез хижи. Гоч ше ми видзиже би то було цалком досц иза вибудов дражки през цалуулїцу.

ПИЯТИ ДЗЕНЬ: Ознова при-шол гевтот челєднїк, оздашеф, и гвари же цимент нєш-ка бизовно нє сцигнє. Алє,тераз ше нє дам спреведуц и

нє пошол сом дому! На концу,цимент наисце нє пришол.

ШЕСТИ ДЗЕНЬ: Порихталсом ше на длугу и чежку бор-бу! Жена ми порихтала єд-зеня за три днї, а до двохдунцох од по пейц литри на-кладла огурки, односно кис-лого млєка – най ше найдзе.

ДЗЕВЯТИ ДЗЕНЬ: Ище вшенїч од цименту! Од допитосципочал сом читац Толстоя.

ПЕТНАСТИ ДЗЕНЬ: Цалкомсом физично вичерпани, ацименту анї за лїк! Кед жеза шлїдуюци пейц-шейсц днїнє придзе, пречитам цалу ру-сийску кнїжовносц!

ДВАЦЕЦ И ДРУГИ ДЗЕНЬ:До помоци сом поволал жену

и дзеци. Чекаме цимент назмену. Дзеци попущели у уче-ню.

ПЕЙДЗЕШАТ И ТРЕЦИДЗЕНЬ: Од ярнїх дижджох ипод’жемних водох мури налєтней кухнї почали пукац.Цименту ище вше нєт!

СЕДЕМДЗЕШАТ СЕДМИДЗЕНЬ: Конєчно сом го ку-пел, конєчно сом го купел! Ито такой три ваґони! Хвиль-ково нє знам цо будзем знїм, бо ми за лєтну кухнювецей нє потребни, понежеше звалєла, та сом го складолдо пиньвици. Най ше найдзе.Кед же вам треба, явце шена мой адрес.

(1982)Яким Пушкаш

а нє винковска манифеста-ция, а шицко закончене также на концу змаганє фол-клорашох пременоване досмотри фолклору. Понежемедзи петровскима танєчнї-ками єст и леґиньох котрибавя фодбал за валалску„Гвизду“, вец мам порозуменяза вияву єдного з нїх же „ба-вел“ на стадиону „Младосци“пред 10 тисячи патрачох.Под час 1973. року у Миха-новичовей улїчки роботнїкиєдного комуналного подпри-ємства вибудовали нову бе-тонско-асфалтну дражку, акед иста була у цалосци за-кончена, вец пришли робот-нїки з другого комуналногоподприємства и на вецейместа порозбивали дражкуи викопали шахти за кана-лизацию! Шицко тото по-вторело ше и на углє Ленї-новей улїчки и улїчки ДюриДяковича, прето же кому-нални роботи у городу окон-чую даскельо подприємствакотри медзисобно нєусклад-зени, та вец од велькей бри-ґи и любови спрам свойогогороду робя вельку чкоду.Коло нового будинку поштиу Винковцох находзи ше Дом

розвидзовачох, стари буди-нок зоз прешлих часох. Домше од старосци почал валяц,та го општина рушела опра-вяц. Та тераз, док го робот-нїки оправяю з єдного боку,вон ше валя з другого боку!Нє зна ше хто победзи утим змаганю: општина котраго спомалшено оправя, чизуб часу котри го валя, алєя особнє типуєм на двойку.Зна ше, медзитим, же одрядмладих розвидзовачох „Бо-рис Кидрич“ з Винковцох умаю 1974. року преславелдвацету рочнїцу успишнейроботи и освоєл перше мес-то на републичним змаганюрозвидзовачох у Вараждину.Кед ши млади и сцели вецшицко можеш и нїч ци нєчежко. Любителє театра у Винков-цох маю на розполаганюАматерски театер „Йоза Ива-кич“, котри ма 10-12 премиєрирочнє, як и коло 40 репризи,а любителє филмох два кина(„Червена гвизда“ односноткв. Вельке кино и „Народнекино“, односно Мале кино).Паметам же под час 1973.року у Вельким кину бавелидва биоґрафски филми, „Чай-

ковски“ и „Любовни писнї“(о животу пияниста и ком-позитора Едварда Ґрина), по-тим „Любов коньокрадошох“(главни улоги бавели Юл Бри-нер, Джейн Биркин и ЕлиВалах), домашнї филм „Су-тєска“, як и шветово познатифилм „Кум 1“ з Марлон Бран-дом у главней улоги, а у Ма-лим кину домашнї филм „Вал-тер бранї Сараєво“ и „Дзиважем“ Волта Дизния, як ивекше число америцких ииталиянских каубойскихфилмох. Под час 1974. рокуу Вельким кину бавели, мед-зи иншим, „Остатнї танґо уПаризу“ (з Марлон Брандоми Марию Шнайдер у главнихулогох), домашнї „Гамлет зМрдуши Долнєй“, америцкирисовани „Мачки з високогодружтва“ и америцки музичнифилм „Приповедка зоз за-ходного боку“ (з Натали Вуд),а у Малим кину одлични до-машнї филм „Вовк самотнїк“зоз Славком Штимцом углавней улоги... Пред самим початком про-єкциї филма „Любов коньок-радошох“, котри ше з векшейчасци знїмал у Вуковаре и укотрим сом даяки три днї

гонорарно статировал, при-шла ґу мнє Бранка Батинич,найлєпша юниорка Горват-скей и Югославиї у столнимтенису, и опитала ше чиможе шеднуц ґу мнє. Я однєсподзиваня и возбудзенялєм помахал з главу, як и наєй идуци два-три питаня, также вона, нагадам, подумалаже сом глухонєми, або хтозна цо инше, и вец дзвигларуки од дальшей бешеди зомну. Да сом бул лєм кус зна-ходлївши могол то буц по-чаток єдней велькей любо-ви!

У 1973. року у Ви-нковцох найчастейше хасно-вани слова були „стабилиза-ция“, односно шпорованє, яки „редукция“ (струї), a у 1974.року ознова „редукция“(струї) и „нєодлуга“: нєодлугаше отворя нови роботни мес-та, нєодлуга нам будзе лєп-ше, нєодлуга ше вибудуєнова основна школа або дзе-цинска заградка, нєодлугаше вибудує або оправи тотаабо гевта драга...

Яким ПушкашУ Винковцох,

у януару 1975. року

ЖИВОТ У СОЦИЯЛИЗМЕ

ЧЕКАЛ СОМ ЦИМЕНТ

Page 32: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

32 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

•• POLJOPRIVREDA - ПОЛЬОДЇЛСТВО

Гурча трактори и други ма-шини по наших улїцох час-тейше як звичайно цо знакже ше польодїлски роботиодвиваю пошвидшано. Ви-хасновац би кажди краснидзень за роботу бо такихтого року було мало. Шиц-ким останє запаметани диж-джовни 2014. рок. И тогороку як и прешлих нашо про-дукователє на своїх повер-хносцох найвецей зашали ку-курицу, потим ту приходзисоя та вец и слунечнїк. Про-дукцийна сезона сої и слу-нечнїку уж готова и даякирезултати уж познати. Оз-нова ше указало же проду-кователє котри на векшихповерхносцох шею сою мушакомбиновац 2–3 сорти роз-личней длужини веґетациї.Тлачидбу часто претарговаличасти дижджи бо онєможлї-вйовали уход комбайнох допольох. Урожаї того року за-доволююци и рушаю ше 1,8–2,0 тони по гольту, а на пар-целох дзе применєни подпол-ни аґротехнїчни мири дакуси векши. Квалитет зарна тиждобри зоз чим буду задо-вольни и одкупйоваче, а ипрерабяче. Сортимент котрибул найзаступенши на нашихпольох то: ИКА, БАЛКАН,ТЕНА и МАКСИМУС. Михалово лєто, котре и тогороку пришло, вплївовало жеби влага под час комбайно-ваня була 12–13,5 % та зарнонє мушело исц на досушо-ванє. Пре подлу хвилю слунечнїкше похорел и його урожайрушал ше 1,8–2,0 тони погольту. Треба повесц же тогороку продуковательом булочежко посцигнуц стандардиу його продукциї цо ше до-тика влаги и шметносци. Пречасти и длуготирваци диж-джи слунечнїково калапи шепри комбайнованю трушелии поставали проблематичнешмеце котре дїйствує назменшанє цени по килограму.Влагу од 9% чежко ше по-

сциговало, та вец одкупйо-ваче брали викомбайнованезарно и зоз 10% влаги нє од-биваюци трошки за сушенє. Кукурица ище стої на нашихпольох и покус ше ю знїма.Хто окончел гноєнє зоз дакусвекшим количеством уреїтого року будзе ламац медзиостатнїма. Єй влага ище коло24–25% и така ше може од-кладац до чардакох. Дзепо-єдни и лупаю такой на полюз тим же тото зарно будземушиц исц на сушенє. Урожаїкотри указую перши комбай-нованя виноша 7 тони погольту. На остатку би спом-нуц и тото же одкупни цениз котрима на тарґовище ви-шли „Цезареа” зоз Отоку,„Аґро–Товарнїк” зоз Товар-нїку и „Вупик” зоз Вуковаруспомнутим польопривреднимкултуром, спрам словох про-дуковательох, нїзки и нєза-доволююци. Шатва жита лєм на початкуи менше число продукова-тельох тоту роботу оконче-ло. Понукаю ше преверенисорти: СРПАНЬКА, ЛУЦИЯ,КРАЛЇЦА, ИНҐЕНИО. Ос-татня спомнута постава ин-

тересантна пре векше боко-ренє, цо ма за пошлїдок хас-нованє меншого количествашаца по єдинки поверхносци. Нїяк нє шмеме нє спомнуцчкодлївцох, окреме миши,котри того року направелибарз вельки чкоди на шицкихпольопривредних културох.Статкаром дзепоєдни одкосибетелїни цалком препадли иуж тераз продукователє млє-ка и меса гуторя же по новешено нє буду мац старого,кед го нє купя. Прето ше исилирало кукурицу у векшеймири же би ше голєм час-точно виправело чкоди котринастали. Мушим спомнуц идаяки пробованя котри шеслучели на наших польох. Зоглядом на количества па-даньох, дзепоєдни продуко-вателє после знїманя ярцузашали вчасни сорти сої икукурици же би попробовалидостац два жатви у єднимроку. Резултати були, алєвони економски нєоправдани,голєм нє при сої бо ше уро-жай рушал коло 1 тони погольту. Кукурица за силажуод 3,5 ваґони по гольту можезадоволїц продукователя и

тоти укладаня економски оп-равдани кед ше маса хаснуєна власним ґаздовству за по-карму статку. Заградкаром два тижнї крас-ней хвилї добре пришли запаприґу, огурки и парадичиу єшеньскей продукциї, алєкапустарком велька влаж-носц жеми и релативно ви-соки температури за тотучасц рока допомогли же бибарз швидко сцигли за ре-занє, а шицко понукнуте тар-ґовище нє могло превжац.Утрати нє таки вельки, алєше може повесц же при кар-фиолу и броколи вони нєз-вичайни. Тиж так и квалите-та, окреме при карфиолу, нєтака на яку зме звикли. За-градкаре хтори продукую ша-лату у завартим просторебриґи коло звекшаня влагиу жеми нє мали, алє тогороку ше чувствує векше зя-венє билей мушки и шлїма-кох, тa прето треба похас-новац одредзене количествопрепаратох за їх знїщованє,алє вшелїяк спрам совитохфаховцох.

Желько Лїкар, дипл. инґ.

ВИЧНА ТРАПЕЗА ПАРАСТОВА

ЧЕЖКА ПРОДУКЦИЙНА СЕЗОНА

Желєна шалата у пластенїку

Page 33: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

33Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

•• PETROVCI KOJI NESTAJU - ПеТРОВЦИ хТОРИ нєСТAВAЮ

Свадзебни дзень найзначнєй-ши у живоце двоїх младихкотри уходза до малжен-

ского живота. То окремни дзеньяк и сама подїя винчаня.Свой живот християн почина зозкресценьом, миропомазаньом и дру-гима святима тайнами, но теди змеище дзеци и шицки тоти подїї усвоїм живоце кончиме по росказуродичох и їх дзеки, хтора частоусловена и зоз способом и шоромзаєднїци у хторей жиєме. Медзи-тим, винчанє подїя у чловековимживоце котру вон окончує по своєйдзеки вибераюци себе малженскупару котру провадзи цали свой жи-вот. Нє було то вше по дзеки мло-дятом, у скорейших часох младихвельо ше нє питало, та анї нєшмели виражиц свойо жаданя, боим родичи виберали пару, а о тимбешедую и велї нашо народни писнїу котрих тема малженство без лю-бови.Без огляду чи малженство було зозлюбови чи було порада родичохсвадзебни дзень сцигол и вешелємало розпочац. Млодово ше ранопозберали на фриштику и роботамала рушиц, дружбове и дружкимали буц порихтани, кухарки у кухнїколо рихтаня полудзенку, требалонапечиц хлєба и шицко порихтац,гевти цо послуговали мали ше лапацроботи коло поставяня столох, суд-зини и шицкого цо коло того идзе.Видавач рихтал и розказовал шицкоцо потребне, же би шицко прешлодобре и у порядку, а дружки и па-йташки круцели ше коло млодей иєй облєканя, же би того дня булакрасна як нїґда по теди.Млодийово ше тиж так зишли умлодия и пририхтовали за тотузначну подїю. Кажди мал свойо за-длуженє и намагал ше окончицсвою роботу шорово. По фриштикустароста мал свой перши задаток,а то було виберанє млодия до ви-нчаня. Млоди ше пообочковал зродичами глєдаюци благослов котриму вони даваю, а вон им дзекує наблагослову и на тим же го поста-

вели на животну драгу. Ту свойперши задаток маю и свашки кедперши раз шпиваю «Виберай шесину, щешлїву годзину..», по тимше свадзебни позазберовали и начолє зоз старостом рушели по мло-ду. Найблїзша родзна, старостове,свашки, дружбове, дружки булиоквицени зоз тканима ручнїкамияки ше у тедишнї час хасновали.На чолє, док ше свадзебни рушалипо млоду, идзе староста и друшкиз млодийом, а вец свадзебни, а наконцу гудаци, дружбове и хлопизоз блїзшей родзини и вешлєлише шпиваюци цалом драгом докстароста нє застановел и наглашелже наишли голубнїк у котрим битребала буц голубица, односно жесцигли по обисце млодових роди-чох.Дома пооставали кухарки, чопнари шицки гевти цо ше мали старц оєдзеню и пицу, и най би сама вечераи свадзба прешла без даяких про-блемох и весело. Сцигуюци пообисце млодових, страоста свад-зебним дал до знаня же у тим го-лубнїку бизовно найду и їх голуби-цу. На уходзе до двора дочекал биих видавач и уж по предписанимшоре зоз старостом ше водзеларозгварка. Од їх схопносци и спо-собносци ґу франтованого приступупредвидзеному тексту, тота бешедабула вецей чи менєй цикава свад-зебним и приданцом. Их двоме шевипоздравяли и вец ше водзеларозгварка чи ту голубица, чи нє,вец би виведли єдну дружку тобожчи є нє тота, а вец кед би ше презфранту зложели же є нє, та шевиводзело даяку старшу жену абохлопа накарадно пооблєканих ифрантовало ше о їх краси, чи єхрома, чи видзи на обидва ока..., ана концу виведли би и голубицу.По тим староста глєдал же би шесвадзебни украшели, оквицели, алєби зоз франту перше виведли друж-ку з порвислами, а аж вецка би ви-ношели ручнїки и млода би укра-шовала свадзебних. Кед шицки ви-думованя и франти покончени и

домашнї наздравели свадзебним,шедало ше полудньовац. По по-лудзенку староста и видавач вибе-рали млоду до винчаня, а то вшебула єдна з подїйох дзе рушалислизи, бо мац зоз обисца даваладзивку, та вец за мацеру слизи пу-щали шестри, нини, пайташки, а ивелї други. Потим як ше млода ви-питала од родичох и достала бал-гослов, а з ню вєдно и млоди,шицки присутни ше позберали ирушели до винчаня. Ту тиж такшицко мало буц по шоре, млодияводзели його дружки, а млоду єйдружбове, ту тиж були свашкикотри пред свадзбу направели за-ставу котру ношели зоз собу, авшелїяк и старостове, а споза нїхи шицка родзина, а на концу гудацизоз гевтима котри уж були кус ве-селши и дали ше до вешеля. Кедсвадзба сцигла пред церкву у кот-рей ше вшелїяк одвива найшве-точнєйша часц – винчанє, на уходзесвященїк ше пита млодятом чи маюнєприсиловану дзеку вжац себетоту особу за животного сопутнїкаи кед даю потвердзуюци одвит, ру-шаю за свящанїком ґу столїку наштред церкви дзе свашки преднїма розширели ручнїки на котримлодята маю стануц. Такой позанїх ставали шведкове, стростове исвашки. Скорей того шицкого мло-да и млоди нє могли лєм так стануцпред Бога и дац пришагу, вонимали досц того покончиц скорейсвадзби. Требало ше до паноцапойсц записац, а вец по догварки знїм ходзиц на виронауку скорей якцо войду до малженства. Под часоглашкох и єдно и друге мало тихнєдзельох буц на Служби Божей ислухац оглашки, же би им дзеци нєбули глухи, а вец пред саму свадзбувисповедац ше и випричащац, а наконцу стануц пред священїка и дацпришагу «Я тот и тот, берем себетебе...»!

(Предлужи ше)

Томислав Рац

СВАДЗБИ И ВЕШЕЛЯ У ПЕТРОВЦОХ (2)

Page 34: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

Нова Думка ЧИСЛО 5/201434

• SPORT - СПОРТ IN MEMORIAM - на ЗДОГAДОВAнє

ФОДБАЛ

ПЕТРОВЧАНЄ ХВИЛЬКОВО ПИЯТИ УТРЕЦЕЙ ЖУПАНИЙСКЕЙ ЛИҐИ

Внєдзелю, 7. септембра почали першен-ствени змаганя у рамикох Трецей жупа-нийскей лиґи ВСЖ – Фодбалски союзВуковар за 2014./15. рок. Змагаю шедзевец екипи, а по 19. октобер одбавениседем кола. Хвилькови пласман екипохвипатра так: Сокол Берак 14 боди (змаганєвецей), Мохово 13, Ловас 10 (змаганє ве-цей), Злога Пачетин, Петровци и Опа-товци по 9, Липовача 7, Борово 5 иГайдук Вера 3 боди. Петровски фодба-лере три змаганя достали (Ловас 2:1, Гай-дук Вера 1:0 и Мохово 2:0), три змаганястрацели (Сокол Берак 1:5, Злога Пачетин3:4 и Липовача 2:3) и хвильково маю не-ґативну ґол-розлику 11:13.

ШАХ

НА МЕДЗИНАРОДНИМ ТУРНИРУ УИЛОКУ НАСТУПЕЛИ ТРОЙО РУСНА-ЦИ

У Илоку 7. септембра отримани Медзи-народни шах турнир у подшвидшанимшаху, на котрим наступели 108 бавяче

зоз Горватскей и сушедних жемох, амедзи нїма були и тройо Руснаци. Бавелоше дзевец кола по швицарскей системи,а час за роздумованє бул огранїчени на10 минути по бавячови за цалу партию.Перши дзевец места завжали углавнимвелемайстрове, а конєчни пласман ви-патрал так: Младен Палац (Заґреб) иАнте Бркич (Винковци) по 7.5 боди, ЗоранЙованович (Риєка), Ненад Мрконїч (Ву-ковар), Синиша Дражич (Сербия)и ДаркоФелетар (Осиєк) по 7, Ґоран Чабрило(Сербия), Милко Попчев (Болгарска), Да-либор Стоянович (БиГ), Марио Зовко(Вуковар) и Перо Ащич (Пожеґа) по 6.5боди итд. Зоран Лїкар з Вуковару освоєл5.5 боди и завжал 25 место, юниорка Та-мара Лїкарова завжала 41 место зоз пейцбоди, а Кирил Папуґа з Дякова освоєл4.5 боди и завжал 48 место.

ЗОРАН ЛЇКАР ЗАВЖАЛ ПИЯТЕ МЕСТОНА СЕНИОРСКИМ ПЕРШЕНСТВЕ ЖУ-ПАНИЇ

Од 17. по 21. септембер у Вуковаре отри-мане Сениорске першенство Вуковар-ско-сримскей жупаниї. Участвовали 30шахисти зоз подруча цалей жупаниї, амедзи нїма и Зоран Лїкар з Вуковару,

котри одбавели седем кола по швицар-скей системи. Обчековано победзел мед-зинародни майстор Ненад Мрконїч, аконєчни пласман випатрал так: Мрконїч(Вуковар) и Сточко (Винковци) по 5.5боди, Патарчич (Жупаня), Маєрич (Вуко-вар) и Лїкар (Вуковар) по 5, Живкович(Вуковар) и Радманович (Вуковар) по 4.5боди итд. Зоран Лїкар бавел добре и наконцу мал лєм пол бода менєй од побид-нїка першенства.

ЛЇКАРОВА БАВЕЛА НА ПЕРШЕНСТВУШВЕТА!

Од 20. по 29. септембер у городу Дурбан,у Южноафрицкей Републики, одбавенекадетске и юниорске першенство шветау шаху. Участвовало коло 1.000 младихшахистох зоз 87 державох, а медзи нїмабули и их 11 зоз Горватскей. Од нашихмладих бавячох найвецей боди (по 6.5)освоєли Божидар Ивекович и МилєнкоМуха. Медзитим, спрам словох горватскихтренерох, найвреднєйши успих посциглаТамара Лїкар з Вуковару, котра освоєла6 боди у конкуренциї шахисткох по 16роки, алє у винїмково моцней конкуренциї.

Яким Пушкаш

На здогaдовaнє

Борис Дороґхaзи(горвaтски брaнїтель)

Першого новембрa 2014. року нaполнєлише 23 роки як погинул нaш мили син ибрaт. Нєт словa хтори годни описaц прaж-нїну у нaших душох и жaлосц хтору чaс нєможе зменшaц, aлє єст вельо любови унaших шерцох хторa це чувa од зaбуцa.

Ожaлосцени: мaц Иринкa, оцец Силво ибрaт Томислaв зоз фaмелию.

Спочивaй у мире Божим!

IN MEMORIAMО. ЗИНОВИЙ ВОВК

(29. септембер 1974. – 14. септембер 2014.)

Внєдзелю, 14. септембра 2014. року, послекраткей и чежкей хороти, умар нововербаскипарох о. Зиновий Вовк.Священїк Зиновий Вовк народзени 29. септем-бра 1974. року у Брежицох, у Словениї. Од1988. по 1999. рок бул студент малей и велькейсеминариї, а за священїка є пошвецени 22. ок-тобра 2006. року у Новим Вербаше, у парохиїсв. Владимира.Як капелан о. Вовк перше два роки службовал

у Руским Керестуре, потим штири роки бул парох у Сримскей Мит-ровици, а од 2012. року бул парох у парохиї у Новим Вербаше, дзеше и упокоєл.О. Зиновий Вовк походзи зоз священїцкей фамелиї. Оцец Ярославтиж бул священїк, а священїк и його брат Игор. На длужносци па-роха у Новим Вербаше о. Зиновий бул после свойого оца о. Яро-слава, котри умар 2012. року. Його младши брат Игор тераз наслужби капелана у Руским Керестуре. У своєй священїцкей роботиєден час бул и на одвичательних длужносцох у Каритасу Сербиї.О. Зиновий Вовк поховани 16. септембра у Вербаше, а на йогоостатню драгу зоз церкви св. Владимира випровадзели го численисвященїки, родзина, приятелє и велї вирни, як зоз Сербиї, так и зГорватскей и Босни и Герцеґовини, при котрих отец Зеньо, як го злюбови волали, останє у тирвацим красним паметаню. Вична мупамят!

А. Балатинац / Жридло: Рутенпрес

Page 35: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu

35Нова Думка ЧИСЛО 5/2014

• IZ RADA NAŠIH DRUŠTAVA – ЗОЗ РОБОТИ нAшИх ДРУЖТВОх

Прешли двомешачнипериод Дружтва Ру-синох и Українцох

“Калїна“ означени зоз актив-носцами хтори виволали век-ши интерес членох Дружтваи ансамблу.

Перша активносц була учасцна традицийней манифеста-циї Городу Риєки, того рокуна 18. Етно смотри под мотом“Богатство, то живот у за-єднїцтву“. И того року, Етносмотра була орґанизована усотруднїцтве Городу, Музич-ней униї и здруженьох на-ционалних меншинох, обла-пяла рижни активносци хто-ри тирвали даскельо днї, якнаприклад шаховски турнир,

а манифестация закончелазоз културну програму у Кул-турним доме на Сушаку,внєдзелю 05.10.2014. року.“Калїна“ наступела зоз шти-рома писнями, уж традиций-но у сотруднїцтве зоз АленомПоличом. Окрем тей актив-носци, на Етно смотри булапрезентована и кухарка хто-ра настала як резултат за-єднїцкого проєкту меншинох“Богатство розличносци презтрадицийни єдла“. Водительпроєкту було словенскедружтво “Базовица“ зоз Риє-ки, а Калїна єден зоз осемсотруднїкох на проєкту. Ка-лїна презентовала и пририх-тала десерт зоз швижогосира, гроженкох и вайцох

по рецепту зоз Мукачева.На деґустациї десерт “сирназапеканка“ бул як перши роз-дзелєни и поєдзени, цо булонайвекше признанє, компли-мент и дарунок вредним ку-харком за їх активносц.

Од интересантносцох заспомнуц и нащиву рускогоновинара Златка Рамача зозНового Саду, зоз екипи ТВ

Войводини у периодзе од03. по 07. октобер, хторизнїмал живот Руснацох наКварнеру и у Истри, як и ак-тивносци обидвох дружтвохРусинох и Українцох: “Калї-ни“ и “Рушняк“.

Тидзень познєйше, всоботу,11. октобра ансамбл “Калїна“нащивел приятельске и пар-тнерске Українске дружтво“Карпати“ зоз Любляни, Сло-вения и отримал концерт ук-раїнских писньох на отворе-ним. Того дня дружтво “Кар-пати“ орґанизовало рочнестретнуце за їх числених чле-нох у месту Коменда приКамнику. Було то єдно щире,приятельске и успишнестретнуце, хторе резултова-ло зоз вреднима контактамии догварками.

Остатня активносц одбулаше штварток, 23. октобра,кед члени ансамла “Калїна“були поволани з боку РиТВна знїманє емисиї о городуРиєки зоз акцентом на ак-тивносци меншинох зоз ци-льом представяня ДружтваРусинох и Українцох “Калїна“и уклопйованє їх програмикултури до вкупней култур-ней програми Городу.

Славица Дудаш

ЄШЕНЬСКИ АКТИВНОСЦИ ДРУЖТВА “КАЛЇНА“

Концерт ансамбла “Калїна“ у Коменди, Словения

Знїманє членох “Калїни“ у РиТВ студию у Риєки Члени “Калїни“ презентую свой десерт на 19. етно смотри уРиєки

Page 36: Нова Думка - Savez Rusina · 4 Нова Думка ЧИСЛО 5/2014 S avjet za nacionalne manjine Re - publike Hrvatske održao je 10. listopada 2014. godine 59. sjednicu