Државни универзитет у Новом Пазару state university of ... ·...

Државни универзитет у Новом Пазару State University of Novi Pazar

Нови Пазар, 2019.

Информатор 2019/2020 Државни универзитет у Новом Пазару Издавач: Државни универзитет у Новом Пазару За издавача: Ректор Државног универзитета у Новом Пазару Др Mиладин Костић, редовни професор Приредили: Др Миладин Костић, редовни професор Др Ћемал Долићанин, редовни професор Др Братислав Мирић, редовни професор Др Зоран Марковић, редовни професор Дизајн корица: Данило Драговић Тираж: 150 примерака Штампа: Свен д.о.о. Ниш

Државни универзитет

у Новом Пазару

State University of Novi Pazar

ИНФОРМАТОР

Нови Пазар, 2019

Информатор

5

Правила конкурисања и уписа за основне и интегрисане академске

студије

Основне и интегрисане академске студије 1. Упис студената се врши на акредитоване студијске програме основних и интегрисаних академских студија, на основу дозволе за рад, а по члану 52. Закона о високом образовању.

2. У прву годину основних и интегрисаних академских студија може се уписати лице које има средње образовање у четворогодишњем трајању.

Пријављивање кандидата 1. Термини за пријављивање:

Први уписни рок је крајем јуна 2019. године; Други уписни рок је почетком септембара 2019. године.

2. Документа за пријављивање на конкурс: Пријава на конкурс

(добија се приликом пријављивања у студентској служби); Сведочанства сва четири разреда средње школе

(достављају се фотокопије, а оригинална документа само на увид);

Диплома о положеном завршном, односно матурском испита (фотокопије и оригинали на увид); Доказ о уплати трошкова за организовање пријемног испита

(оригинална уплатница).

С обзиром на то да се подносе оригинална документа на увид, фотокопије не морају бити оверене.

3. Кандидат има право да пријави највише 2 (два) студијска програма, с тим да је дужан да полаже пријемне испите за оба студијска програма (ако су пријемни испити различити, кандидат плаћа цену сваког пријемног испита). Полагање пријемног испита 1. Кандидати који конкуришу за упис полажу пријемни испит, односно испит за проверу склоности и способности. Пријемни испит обухвата програмске садржаје који су изучавани у средњој школи у четворогодишњем трајању, у струци за који кандидат конкурише.

2. Пријемни испити по студијским програмима: Право: тестови из Српског језика и Историје. Економија и Пословна информатика: тестови из

Математике, Информатике и Основа економије (бирају се два од три понуђена предмета).


6

Психологија: тестови из Општег знања-информисаности и Познавања психологије.

Васпитач у предшколској установи: елиминациони тест склоности и способности (физичке способности, музика и говор); тест из Српског језика или Познавања психологије по избору и тест из Општег знања-информисаности.

Српска књижевност и језик: тест из Српског језика и књижевности.

Енглески језик и књижевност: тест из Енглеског језика и књижевности.

Математика, Математика-физика, Информатика-математика: тест из Математике.

Архитектура: тест из Математике; Провера склоности и способности (слободно цртање, тест перцепције простора).

Рачунарска техника, Грађевинарство, Софтверско инжењерство: тест из Математике.

Хемија: тест из Хемије. Биологија и Рехабилитација: тест из Биологије. Спорт и физичко васпитање: тест општег знања-

информисаности, провера склоности и способности (пливање, гимнастика, спортске игре, изражавање ритма).

Агрономија и Прехрамбена технологија у Сјеници: тест из Биологије или Хемије по избору.

Рангирање кандидата 1. Рангирање кандидата за упис у прву годину основних и интегрисаних академских студија обавља се преко резултата постигнутог на пријемном испиту, односно испиту за проверу склоности и способности, као и према општем успеху постигнутом у средњој школи. По оба ова критеријума кандидат може освојити највише 100 бодова.

2. Под општим успехом у средњој школи подразумева се збир просечних оцена из свих предмета са нумеричким оценама у првом, друтом, трећем и четвртом разреду, помножен са 2 (два). По овом основу кандидат може стећи најмање 16, а највише 40 бодова.

3. Резултат који кандидат постигне на пријемном испиту, односно испиту за проверу склоности и способности, оцењује се од 0 до 60 бодова. 4. Државни универзитет утврђује јединствену ранг-листу свих кандидата са укупним бројем бодова стеченим по свим критеријумима утврђеним овим конкурсом, без обзира на начин финансирања. Место на јединственој ранг-листи и број укупно постигнутих бодова одређују да ли кандидат може бити уписан у прву годину основних и интегрисаних академских студија. 5. Кандидат може бити уписан на терет буџета ако се на јединственој ранг-листи налази до броја одобреног за упис кандидата на терет буџета, који је одређен овим конкурсом, и има више од 50 бодова.


7

6. Кандидат може бити уписан у статусу самофинансирајућег студента уколико се на јединственој ранг-листи налази до утврђеног укупног броја студената и има најмање 30 бодова. Приговори 1. Учесник конкурса који сматра да редослед кандидата на јединственој ранг-листи није утврђен на начин предвиђен конкурсом, може поднети приговор конкурсној комисији у року од 48 сати од објављивања ранг-листе.

2. По приговору учесника конкурса комисија за спровођење пријемног испита доноси решење у року од 24 сата од пријема приговора.

3. Након одлучивања по приспелим приговорима, односно жалбама, Универзитет утврђује и објављује коначну ранг-листу свих кандидата са укупним бројем бодова стеченим по свим критеријумима утврђеним овим конкурсом. Коначна ранг-листа је основ за упис кандидата. Упис студената 1. Кандидати који стекну право на упис подносе следећа оригинална документа:

Сведочанства сва четири разреда средње школе; Диплому о положеном завршном, односно матурском испиту; Извод из матичне књиге рођених; Уверење о држављанству; 2 фотографије формата 4,5х3,5 цм и једна формата 2,5х2,0 цм; Доказ о уплати накнаде за трошкове уписа.

2. Ако се кандидат који је остварио право на упис по конкурсу не упише у предвиђеном року, уместо њега ће Универзитет уписати следећег кандидата, према редоследу на коначној ранг-листи у року утврђеном Конкурсом. Припремна настава Припремна настава за полагање пријемног испита обавиће се друге недеље месеца јуна 2019. године. О тачним датумима и сатници одржавања кандидати ће бити обавештени путем сајта Универзитета, као и на огласној табли.


8

Департмани и студијски програми основних и интегрисаних академских

студија

Департман Студијски програм Ниво студија

ЕСПБ

Правне науке Право ОАС 240 Економске науке Економија ОАС 240

Пословна информатика ОАС 240 Филолошке науке Српска књижевност и језик ИАС 300

Енглески језик и књижевност ИАС 300 Филозофске науке

Психологија ОАС 240 Васпитач у предшколским установама

ОАС 240

Математичке науке

Математика ИАС 300 Математика-Физика ОАС 240 Информатика-Математика ОАС 240

Техничке науке

Архитектура ИАС 300 Грађевинарство ОАС 240 Рачунарска техника ОАС 240 Софтверско инжењерство ОАС 240

Хемијско-технолошке науке

Хемија ОАС 240

Биомедицинске науке

Биологија ОАС 240 Спорт и физичко васпитање ОАС 240 Рехабилитација ОАС 240

Департман за биотехничке науке у Сјеници

Агрономија ОАС 180 Прехрамбена технологија ОАС 180


9

Д1. Департман за правне науке

Р.бр. Назив студијског програма Програм ЕСПБ 1. Право ОАС 240

1а. ПРАВО

за основне академске студије (ОАС)

Трајање студија: 4 године (8 семестара) 240 ЕСПБ Академски назив: Дипломирани правник

Структура студијског програма Студијски програм основних академских студија ПРАВО траје четири године (8 семестара), има укупно 240 ЕСПБ бодова, припада пољу друштвено-хуманистичких наука и даје стручни назив дипломирани правник. Методи извођења наставе зависе од типа наставе: активна настава, самостални рад студената, колоквијуми, семинари, испити, домаћи радови итд. На првој години студија изучава се 8 обавезних наставних предмета. На другој години се изучава укупно 7 наставних предмета, од тога 5 обавезних и 2 изборна, која се бирају од понуђених 3. На трећој години се изучава 7 наставних предмета, 5 обавезних и 2 изборна, која се бирају од 3 понуђена наставна предмета. На четвртој години се изучава 8 наставних предмета, од којих је 6 обавезних, а 2 изборна, која се бирају од 3 понуђена предмета.

Сврха студијског програма Образовање студената из области права, на нивоу основних академских студија, које обезбеђује стицање одговарајућих компетенција у области правне теорије, развоја права, функционисања правног система, политике управног, финансијског и буџетског парава, али и у оквиру породичног и наследног права, криминологије и криминалистике, радног и еколошког, међународног јавног, приватног, трговинског права и међународних правних односа и др.

Компетенције дипломираних студената Успешно разумевање правних норми и правила правне струке; разматрање правних проблема и доношење одговарајућих одлука; комбиновање стечених теоријских и практичних знања у циљу анализе и решавања конкретних правних проблема; могућност стручне и научне комуникације са државним институцијама и институцијама ЕУ, као и са непосредним привредним окружењем; коришћење литературе у складу са потребом ширења својих знања; оспособљеност за рад у тимовима. Након завршетка студент је оспособљен за рад у правосуђу, државној и јавној управи, локалној самоуправи, предузећима, банкама, финансијским и другим организацијама, агенцијама, консултантским кућама и др.


10

Распоред предмета по семестрима и годинама студија

Прва година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.наст.нед. О.ч. ЕСПБ

П В ДОН 1. Увод у право 1 OБ 4 2 0 1 9 2. Историја права 1 ОБ 4 2 0 1 8 3. Римско право 1 ОБ 3 1 0 0 7 4. Социологија 1 ОБ 3 1 0 0 6 5. Уставно право 2 ОБ 4 2 0 1 10 6. Основи економије 2 ОБ 3 2 0 0 7 7. Основи информатике 2 ОБ 2 2 0 0 6 8. Енглески језик 2 ОБ 3 2 0 0 7

Укупно часова активне наставе на I години студија = 600 60

Друга година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.наст.нед. О.ч. ЕСПБ

П В ДОН 9. Увод у грађананско и стварно право 3 ОБ 6 2 0 1 11 10. Кривично право 3 ОБ 6 3 0 1 11 11. Породично право 3 ОБ 3 2 0 0 8 12. Наследно право 4 ОБ 3 2 0 0 8 13. Савремене демократије 4 ОБ 3 2 0 0 8 14. Изборни предмет 1 4 ИЗ 3 1 0 0 7 15. Изборни предмет 2 4 ИЗ 3 1 0 0 7

Укупно часова активне наставе на II години студија = 600 60 Изборни предмети (бирају се 2 од 3 понуђена)

14-15а Људска права 4 ИЗ 3 1 0 0 7 14-15б Економска политика 4 ИЗ 3 1 0 0 7 14-15в Међународно кривично право 4 ИЗ 3 1 0 0 7

Трећа година Р.б. Назив предмета С С.п. Час. наст.нед. О.ч. ЕСПБ

П В ДОН 16. Облигационо право 5 OБ 5 2 0 1 10 17. Управно право 5 ОБ 5 2 0 1 10 18. Кривично процесно право 5 ОБ 5 2 0 1 10 19. Међународно јавно право 6 ОБ 5 2 0 0 9 20. Радно право 6 ОБ 3 1 0 1 7 21. Изборни предмет 3 6 ИЗ 3 1 0 0 7 22. Изборни предмет 4 6 ИЗ 3 1 0 0 7

Укупно часова активне наставе на III години студија = 600 60 Изборни предмети (бирају се 2 од 3 понуђена)

21-22а Криминалистика 6 ИЗ 3 1 0 0 7 21-22б Еколошко право 6 ИЗ 3 1 0 0 7 21-22в Службеничко право 6 ИЗ 3 1 0 0 7


11

Четврта година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.наст.нед. О.ч. ЕСПБ

П В ДОН 23. Трговинско право 7 ОБ 5 2 0 1 10 24. Социјално право 7 ОБ 3 1 0 0 6 25. Изборни предмет 5 7 ИЗ 3 1 0 0 7 26. Изборни предмет 6 7 ИЗ 3 1 0 0 7 27. Грађанско процесно право 8 ОБ 4 2 0 1 9 28. Међународно приватно право 8 ОБ 4 2 0 0 8 29. Финансијско право 8 ОБ 3 2 0 0 7 30. Међународно трговинско право 8 ОБ 3 2 0 1 6

Укупно часова активне наставе на IV години студија = 600 60 Изборни предмети (бирају се 2 од 3 понуђена)

25-26а Криминологија 7 ИЗ 3 1 0 0 7 25-26б Право потрошача 7 ИЗ 3 1 0 0 7 25-26в Међународно хуманитарно право 7 ИЗ 3 1 0 0 7 *При упису VII семестра студенти се изјашњавају за два од три изборна предмета са листе изборних предмета за VI годину студија.


12

Д2. Департман за економске науке

Р.бр. Назив студијског програма Програм ЕСПБ 1. Економија ОАС 240 2. Пословна информатика ОАС 240

2а. ЕКОНОМИЈА за основне академске студије (ОАС)

Трајање студија: 4 године (8 семестара) 240 ЕСПБ Академски назив: Дипломирани економиста (Дипл. екон.)

Структура студијског програма Студијски програм основних академских студија ЕКОНОМИЈА траје четири године (осам семестара), има укупно 240 ЕСПБ бодова, припада пољу друштвено-хуманистичких наука и даје стручни назив дипломирани економиста – дипл. екон. На првој години студија изучава се 8 обавезних наставних предмета. На другој години се изучава 8 наставних предмета, од којих су 2 изборна од понуђених 4. На трећој години се изучава 8 наставних предмета, од којих је 6 обавезних, а 2 наставна предмета студент бира од 4 понуђена. На четвртој години студија се изучава 8 наставних предмета од којих је 5 обавезних, а 3 се бирају од 5 понуђених. Предмети су распоређени равномерно по семестрима.

Сврха студијског програма Студијски програм оспособљава студенте за широк спектар занимања из опште економије, пословног управљања и квантитативних дисциплина, нудећи им најсавременија теоријска сазнања и практичне вештине. Акценат је на комбиновању и усклађивању макро и микро приступа, комбиновању и усклађивању компаративног, међународног, националног, секторског, гранског и пословног приступа изучавању савремених економских и пословних предмета. Поред креирања и стварања компетентних и тражених образовних профила на тржишту рада, који би се брзо запошљавали, сврха овог програма јесте и оспособљавање студената за наставак студија на мастер и докторским студијама из области опште економије, пословног управљања и квантитативних дисциплина.

Циљеви студијског програма Циљ студијског програма јесте да студентима понуди базична знања, концепције, стратегије и вештине савременог истраживања, креирања, планирања, остваривања, праћења и контроле економских и пословних феномена. Сa друге стране, циљ програма је да студентима пружи неопходне компетенције за обављање економских и аналитичких послова у предузећима, профитним и непрофитним организацијама, као и у државним органима и


13

институцијама, како у домаћим, тако и у међународним размерама. Програм нуди широко образовање и обучавање студената у аналитичким вештинама за ефикасно и одговорно доношење одлука, како на макро, тако и на микро нивоу. Овако конципиран студијски програм студентима пружа могућност избора различитих видова запослења, тражених занимања и изазовних каријера.

Компетенције дипломираних студената Компетенције које студент стиче завршетком студијског програма основних академских студија односе се на: усвајање методолошких, квантитативних и квалитативних научних дисциплина које дају увид у реалне претпоставке привредног развоја и економско-теоријске анализе; овладавање вештинама неопходним за обављање високостручних, управљачких и аналитичких послова из веома широког подручја макроекономије, микроекономије и привредног развоја; разумевање природе и карактеристика банкарског пословања и могућност анализе и решавања финансијских проблема; могућност стручне комуникације са тржиштем и институцијама ЕУ, као и са непосредним привредним окружењем; коришћење литературе у складу са потребом ширења својих знања; комбиновање стечених знања и вештина у циљу анализе и решавања конкретних економских проблема; разумевање односа у ширем контексту економских, еколошких и етичких питања.


Прва година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.наст.нед О.ч ЕСПБ

П В ДОН 1. Основи економије 1 ОБ 3 2 0 1 8 2. Математика 1 ОБ 3 2 0 1 8 3. Социологија 1 ОБ 3 2 0 1 7 4. Страни језик 1 1 ОБ 3 2 0 1 7 Укупно часова у првом семестру 12 8 0 4 30 5. Макроекономија 2 ОБ 3 2 0 1 8 6. Основи информатике 2 ОБ 3 2 0 1 7 7. Рачуноводство 2 ОБ 3 2 0 1 8 8. Увод у менаџмент 2 ОБ 3 2 0 1 7 Укупно часова наставе у другом семестру 12 8 0 4 30 Укупно на првој години студија 24 16 0 8 60

Друга година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.наст.нед. О.ч. ЕСПБ

П В ДОН 9. Организација 3 ОБ 3 2 0 1 8 10. Статистика 3 ОБ 3 2 0 1 8 11. Страни језик 2 3 ОБ 3 2 0 1 7 12. Изборни предмет 1 3 ИЗ 3 2 0 1 7

Изборни предмет 1 – бира се 1 од 2 понуђена предмета 12а. Национална економија 3 ИЗ 3 2 0 1 7 12б. Одрживи развој 3 ИЗ 3 2 0 1 7

Укупно часова у трећем семестру 12 8 0 4 30


14

Трећа година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.наст. нед. О.ч. ЕСПБ

П В ДОН 17. Међународна економија 5 ОБ 3 2 0 1 8 18. Маркетинг 5 ОБ 3 2 0 1 8 19. Привредно право 5 ОБ 3 2 0 1 7 20. Изборни предмет 3 5 ИЗ 3 2 0 1 7

Изборни предмет 3 – бира се 1 од 2 понуђена предмета 20а Предузетништво 5 ИЗ 3 2 0 1 7 20б Економско радно право 5 ИЗ 3 2 0 1 7 Укупно часова наставе у петом семестру 12 8 0 4 30 21. Економика пољопривреде 6 ОБ 3 2 0 1 7 22. Економика образовања 6 ОБ 3 2 0 1 8 23. Монетарне финансије 6 ОБ 3 2 0 1 8 24. Изборни предмет 4 6 ИЗ 3 2 0 1 7

Изборни предмет 4 – бира се 1 од 2 понуђена предмета 24а Комуникологија 6 ИЗ 3 2 0 1 7 24б Еколошка етика и безбедност 6 ИЗ 3 2 0 1 7 Укупно часова наставе у шестом семестру 12 8 0 4 30 Укупно на трећој години студија 24 16 0 8 60

Четврта година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.наст.нед. О.ч. ЕСПБ

П В ДОН 25. Банкарство 7 ОБ 3 2 0 1 8 26. Стратегијски менаџмент 7 ОБ 3 2 0 1 7 27. Међународне финансије 7 ОБ 3 2 0 1 8 28. Изборни предмет 5 7 ИЗ 3 2 0 1 7

Изборни предмет 5 – бира се 1 од 2 понуђена предмета 28а Јавне финансије 7 ИЗ 3 2 0 1 7 28б Међународно трговинско право 7 ИЗ 3 2 0 1 7

Укупно часова у седмом семестру 12 8 0 4 30 29. Економика здравства 8 ОБ 3 2 0 1 8 30. Економика индустрије 8 ОБ 3 2 0 1 8

31. Изборни предмет 6 8 ИЗ 3 2 0 1 7 32. Изборни предмет 7 8 ИЗ 3 2 0 1 7

Изборни предмети 6 и 7 - бирају се 2 предмета од понуђенa 3 31-32а. Интернет технологије 8 ИЗ 3 2 0 1 7 31-32б. Осигурање 8 ИЗ 3 2 0 1 7 31-32ц. Право потрошача 8 ИЗ 3 2 0 1 7

Укупно часова наставе у осмом семестру 12 8 0 4 30 Укупно на четвртој години студија 24 16 0 8 60

13. Управљачко рачуноводство 4 ОБ 3 2 0 1 8 14. Привредни развој 4 ОБ 3 2 0 1 7 15. Економика предузећа 4 ОБ 3 2 0 1 8 16. Изборни предмет 2 4 ИЗ 3 2 0 1 7

Изборни предмет 2 – бира се 1 од 2 понуђена предмета 16а. Информациони системи 4 ИЗ 3 2 0 1 7 16б. Операциона истраживања 4 ИЗ 3 2 0 1 7

Укупно часова наставе у четвртом семестру 12 8 0 4 30 Укупно на другој години студија 24 16 0 8 60


15

2б. ПОСЛОВНА ИНФОРМАТИКА за основне академске студије (ОАС)

Трајање студија: 4 године (8 семестара) 240 ЕСПБ Академски назив: Дипломирани пословни информатичар (Дипл. посл.информ.)

Структура студијског програма Студијски програм основних академских студија ПОСЛОВНА ИНФОРМАТИКА траје четири године (осам семестара), има укупно 240 ЕСПБ бодова, припада пољу друштвено-хуманистичких наука и даје стручни назив дипломирани пословни информатичар – дипл. посл. информ. На првој години студија изучава се 8 обавезних наставних предмета. На другој години се изучава 8 наставних предмета, од којих су 2 изборна од понуђених 4. На трећој години се изучава 8 наставних предмета, од којих је 6 обавезних, а 2 наставна предмета студент бира од 4 понуђена. На четвртој години студија се изучава 8 наставних предмета од којих је 5 обавезних, а 3 се бирају од 6 понуђених. Предмети су распоређени равномерно по семестрима.

Сврха студијског програма Сврха студијског програма је образовање студената из области примењене информатике и пословне економије које обезбеђује стицање теоријских и практичних знања о примени савремених информатичких концепата у областима рачуноводства, финансија, банкарства, менаџмента, маркетинга, предузетништва, иновација, као и бројних других области у складу са потребама привреде, односно друштва. Пажња се посвећује примени и коришћењу могућности интернета у овим областима па се студенти оспособљавају и за имплементацију различитих видова електронског пословања. Студијски програм је конципиран на основу сличних или идентичних студијских програма на европским и америчким високошколским установама, тако да у прати савремене светске токове и стање струке у области пословне информатике.

Циљеви студијског програма Циљ студијског програма јесте да студент стекне способност за креативну примену најновијих техника рачунарства и информатике у економским областима. Осим тога, циљ овог програма је стварање дипломираног пословног информатичара који ће бити способан и успешан у примени стечених знања и вештина у области информационих технологија, програмирања и пројектовања и веб дизајна. Биће оспособљен за креативно решавање проблема, доношење и спровођење одлука у различитим областима пословања у најширем смислу речи кроз примену пословне информатике.


16

Компетенције дипломираних студената Успешним савладавањем различитих дисциплина у оквиру студијског програма студенти се оспособљавају за широк спектар послова у две круцијалне области дигиталне економије. У области економије, студенти се оспобљавају за послове из области рачуноводства, статистике, финансија, банкарства, менаџмента, маркетинга, предузетништва, иновација и др. Са друге стране, из области информатичких дисциплина, студенти се оспособљавају за: пројектовањe и имплементацију пословних информационих система; пројектовање, креирање и одржавање база података; администрацију рачунарских мрежа; развој стандардних и напредних апликација употребом најактуелнијих програмских језика; упознавање студената са основним концептима заштите података и система; послове у области веб дизајна; оцену квалитета софтверских система; овладавање технологијом пословања на интернету – куповина, продаја, управљање односима са клијентима и пословним партнерима; разумевање улоге информационих система у модерном пословању и друштву.


Рб Назив предмета С С.п. Час.нас.нед. О.ч ЕСПБ П В ДОН Прва година

1. Основи економије 1 ОБ 3 2 0 1 7 2. Основи пословне информатике 1 ОБ 3 2 0 1 8 3. Пословна математика 1 ОБ 3 2 0 1 7 4. Основи програмирања 1 ОБ 3 2 0 1 8 Укупно часова наставе у првом семестру 12 8 0 4 30 5. Страни језик 1 2 ОБ 3 2 0 1 7 6. Информационе технологије 2 ОБ 3 2 0 1 8 7. Пословно рачуноводство 2 ОБ 3 2 0 1 7 8. Основи менаџмента 2 ОБ 3 2 0 1 8 Укупно часова наставе у другом семестру 12 8 0 4 30 Укупно часова на првој години 24 16 0 8 60

Друга година 9. Пословна статистика 3 ОБ 3 2 0 1 8 10. Организациони дизајн 3 ОБ 3 2 0 1 8 11. Страни језик 2 3 ОБ 3 2 0 1 7 12. Изборни предмет 1 3 ИЗ 3 2 0 1 7

Бира се 1 предмет од понуђена 2 12а Пренос информација 3 ИЗ 3 2 0 1 7 12б Операциона истраживања 3 ИЗ 3 2 0 1 7 Укупно часова наставе у трећем семестру 12 8 0 4 30

13. Основи маркетинга 4 ОБ 3 2 0 1 7 14. Базе података 4 ОБ 3 2 0 1 8

15. Информационо-комуникациони системи 4 ОБ 3 2 0 1 8

16. Изборни предмет 2 4 ИЗ 3 2 0 1 7 Бира се 1 предмет од понуђена 2

16а Пословно право 4 ИЗ 3 2 0 1 7


17

16б Поузданост система 4 ИЗ 3 2 0 1 7 Укупно часова у четвртом семестру 12 8 0 4 30 Укупно часова на другој години 24 16 0 8 60

Трећа година 17. Програмски језици 5 ОБ 3 2 0 1 8 18. Рачунарске мреже 5 ОБ 3 2 0 1 8 19. Организационо понашање 5 ОБ 3 2 0 1 7 20. Изборни предмет 3 5 ИЗ 3 2 0 1 7

Бира се 1 предмет од понуђена 2 20а Тржиште рада 5 ИЗ 3 2 0 1 7 20б Заштита података 5 ИЗ 3 2 0 1 7

Укупно часова наставе у петом семестру 12 8 0 4 30 21. Управљање пројектима 6 ОБ 3 2 0 1 7 22. Предузетништво 6 ОБ 3 2 0 1 8 23. Корпоративне финансије 6 ОБ 3 2 0 1 8 24. Изборни предмет 4 6 ИЗ 3 2 0 1 7

Бира се 1 предмет од понуђена 2 24а Пословна комуникација 6 ИЗ 3 2 0 1 7 24б Интернет маркетинг 6 ИЗ 3 2 0 1 7 Укупно часова у шестом семестру 12 8 0 4 30 Укупно часова на трећој години 24 16 0 8 60

Четврта година 25. Веб програмирање 7 ОБ 3 2 0 1 8 26. Електронско банкарство 7 ОБ 3 2 0 1 8 27. Квалитет софтвера 7 ОБ 3 2 0 1 7 28. Изборни предмет 5 7 ИЗ 3 2 0 1 7

Бира се 1 предмет од понуђена 2 28а Одрживи развој 7 ИЗ 3 2 0 1 7 28б Управљање отпадом 7 ИЗ 3 2 0 1 7

Укупно часова у седмом семестру 12 8 0 4 30 29. Интернет технологије 8 ОБ 3 2 0 1 8 30. Стратегијски менаџмент 8 ОБ 3 2 0 1 8 31. Изборни предмет 6 8 ИЗ 3 2 0 1 7 32. Изборни предмет 7 8 ИЗ 3 2 0 1 7

Бирају се 2 предмета од понуђених 3 31-32а Електронско пословање 8 ИЗ 3 2 0 1 7 31-32б Нове ИКТ у образовању 8 ИЗ 3 2 0 1 7 31-32в Маркетинг услуга 8 ИЗ 3 2 0 1 7 31-32г Управљање иновацијама 8 ИЗ 3 2 0 1 7

Укупно часова наставе у осмом семестру 12 8 0 4 30 Укупно часова на четвртој години 24 16 0 8 60


18

Д3. Департман за филолошке науке

Р.бр. Назив студијског програма Програм ЕСПБ 1. Српска књижевност и језик ИАС 300 2. Енглески језик и књижевност ИАС 300

3а. СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК за интегрисане академске студије (ИАС)

Трајање студија: 5 године (10 семестара) 300 ЕСПБ Академски назив: Мастер професор језика и књижевности

Структура студијског програма Студијски програм интегрисаних академских студија за Српску књижевност и језик, траје пет година (десет семестара), има укупно 300 ЕСПБ бодова; сврстава се у област друштвено-хуманистичких наука и омогућава стицање стручног звања мастер професор језика и књижевности. Садржај и структура студијског програма усклађени су са стањем науке у области савремене српске и јужнословенске филологије. Основу студијског програма чине историја српске књижевности; књижевноисторијска кретања јужнословенских књижевности с посебним акцентом на бошњачку књижевност; дијахонијско сагледавање светске књижевности; теорија књижевности и методологија пручавања књижевности; теоријска знања и практичне вештине из методике наставе српске књижевности и језика; знања из области лингвистике, историје српског језика и савременог књижевног језика; и академско-општеобразовни садржаји.

Сврха студијског програма У складу с највишим академским стандардима савремене српске и јужнословенске филологије, обезбедити стицање научних и стручних знања и вештина у складу са потребама друштва и пројектованим друштвеним развојем.

Компетенције дипломираних студената Студент стиче знања и вештине неопходне за обављање стручних послова у области филологије и књижевности (првенствено за примену у школама). Оспособљеност за васпитно-образовни рад у основним и средњим школама; развој способности критичког мишљења и приступа у истраживачком процесу; овладавање вештинама неопходним за обављање послова из веома широког подручја филологије, књижевности и комуникологије; способности разумевања, излагања, критичке анализе, синтезе и решавања проблема у васпитно-образовном раду; способности разумевања, излагања, критичке анализе, синтезе и решавања проблема у области филолошких наука; способности презентовања свога рада;


19

примену стечених знања у пракси; могућност стручне и научне комуникације и сарадње са ужим и ширим окружењем; комбиновање стечених теоријских и практичних знања у циљу анализе и решавања конкретних проблема у ширем контексту филолошке проблематике; коришћење литературе у складу са потребом ширења својих знања.


Прва година РБ Назив предмета С С.п. П В ДОН ЕСПБ

1. Усмена књижевност 1 OБ 2 2 0 7 2. Старословенски језик 1 ОБ 3 2 0 7 3. Теорија књижевности I 1 ОБ 2 2 0 7 4. Правопис српског језика са основама

академског писања 1 ОБ 1 2 0 5

5. Енглески језик 1 1 ОБ 0 2 0 4 Укупно у семестру 8 10 0 30 6. Српска средњовековна књижевност 2 ОБ 2 2 0 6 7. Теорија књижевности II 2 ОБ 2 2 0 6 8. Стандардни српски језик 1: Фонетика са

фонологијом 2 ОБ 2 2 0 6

9. Увод у лингвистику 2 ОБ 2 2 0 4 10. Основи информатике 2 ОБ 1 1 0 4 11. Енглески језик 2 2 ОБ 0 2 0 4 Укупно у семестру 9 11 0 30 Укупно часова наставе на I години студија = 600 60

Друга година РБ Назив предмета С С.п. П В ДОН ЕСПБ

12. Књижевност од ренесансе до класицизма 3 ОБ 2 2 0 6 13. Општа књижевност 1 3 ОБ 2 2 0 4 14. Лексикологија и фразеологија 3 ОБ 2 2 0 5 15. Књижевност за децу и омладину 3 ОБ 2 2 0 5 16. Увод у развојну психологију 3 ОБ 2 0 0 6 17. Енглески језик 3 3 ОБ 0 2 0 4 Укупно у семестру 10 10 0 30

18. Српска књижевност 19. века 1 4 ОБ 2 2 0 4 19. Општа књижевност 2 4 ОБ 2 2 0 5 20 Стандардни српски језик 2: морфологија 4 ОБ 2 2 0 6 21. Културна историја Срба 4 ОБ 2 0 0 4 22. Културна историја Бошњака 4 ОБ 2 0 0 4 23. Енглески језик 4 4 ОБ 0 2 0 4 24. Изборни предмет 1 4 ИЗ 2 0 0 3 Укупно у семестру 12 8 0 30 Укупно часова активне наставе на II години студија = 600 60

Изборни предмет студијског програма Од понуђена 2 бира се 1 предмет

24а Општа културологија 4 ИЗ 2 0 0 3 24б Српска и бошњачка национална култура у

европском контексту 4 ИЗ 2 0 0 3


20

Трећа година РБ Назив предмета С С.п. П В ДОН ЕСПБ 25. Српска књижевност 19. века 2 5 ОБ 2 1 0 3 26. Општа књижевност 3 5 ОБ 2 1 0 4 27. Бошњачка књижевност 20. века 1 5 ОБ 2 1 0 4 28. Стандардни српски језик 3: синтакса 5 ОБ 2 2 0 7 29. Историјска граматика српског језика 5 ОБ 2 2 0 5 30. Педагогија 5 ОБ 2 0 0 4 31. Изборни предмет 2 5 ИЗ 1 0 0 3 Укупно у семестру 13 7 0 30 32. Српска књижевневност ХХ в.1-модерна 6 ОБ 2 2 0 6 33. Бошњачка књижевност 20. века 2 6 ОБ 2 2 0 5 34. Вештине комуницирања 6 ОБ 1 2 0 6 35. Дијалектологија са акцентологијом 6 ОБ 2 2 0 3 36. Општа књижевност 4 6 ОБ 2 2 0 4 37. Изборни предмет 3 6 ИЗ 1 1 0 3 38. Изборни предмет 4 6 ИЗ 1 1 0 3 Укупно у семестру 10 10 0 30 Укупно часова активне наставе на III години студија = 600 60

Изборни предмети студијског програма Од понуђена 2 бира се 1 предмет

31а. Социологија 5 ИЗ 1 0 0 3 31б. Заштита животне средине 5 ИЗ 1 0 0 3

Од понуђена 3 бирају се 2 предмета 37-38а Језичка култура 6 ИЗ 1 1 0 3 37-38б Језик алхамијадо књижевности 6 ИЗ 1 1 0 3 37-38в Упоредна граматика словенских језика 6 ИЗ 1 1 0 3

Четврта година РБ Назив предмета С С.п. П В ДОН ЕСПБ 39. Српска књижевност ХХ в.2– авангарда 7 ОБ 2 2 0 7 40. Методика наставе српског језика и књиж. 7 ОБ 2 2 0 7 41. Психологија образовања 7 ОБ 2 2 0 6 42. Изборни предмет 5 7 ИЗ 2 2 0 5 43. Изборни предмет 6 7 ИЗ 2 2 0 5 Укупно у семестру 10 10 0 30

44. Српска књижевност ХХв.3–од 1945 до 2000 8 ОБ 2 2 0 7 45. Методика наставе српског језика и

књижевности са методичком праксом 8 ОБ 2 2 0 7

46. Учење и настава 8 ОБ 2 2 0 6 47. Иборни предмет 7 8 ИЗ 1 2 0 5 48. Изборни предмет 8 8 ИЗ 1 2 0 5 Укупно у семестру 8 10 0 30 Укупно часова активне наставе на IV години студија = 570 60


42а Савремене теорије језика 7 ИЗ 2 2 0 5 42б Норма језика 7 ИЗ 2 2 0 5

Од понуђена 2 бира се 1 предмет 43а Нове наставне методологије 7 ИЗ 2 2 0 5 43б Поетика усмене прозе 7 ИЗ 2 2 0 5


21

Од понуђена 3 бирају се 2 предмета 47-48а Књижевност јужнословенских народа на

почетку 21. века 8 ИЗ 1 2 0 5

47-48б Креативно писање 8 ИЗ 1 2 0 5 47-48в Историја писма и књиге 8 ИЗ 1 2 0 5

Пета година РБ Назив предмета С С.п П В ДОН ЕСПБ

49. Стилистика српског језика 9 ОБ 2 2 0 5 50. Књижевне теорије XX века 9 ОБ 2 2 0 5 51. Изборни предмет 9 9 ИЗ 2 2 0 5 52. Изборни предмет 10 9 ИЗ 2 2 0 5 53. Изборни предмет 11 9 ИЗ 2 2 0 5 54. Изборни предмет 12 9 ИЗ 2 2 0 5 Укупно у семестру 12 12 0 30 55. Методолог. и техника израде научног рада 10 ОБ 2 2 0 6 56. Основе за израду мастер рада 10 ИЗ 0 0 16 12 57. Завршни мастер рад 10 ИЗ 12 Укупно у семестру 2 2 16 30 Укупно часова активне наставе на V години студија = 600 60


51а Упоредна граматика индоевроп. језика 9 ИЗ 2 2 0 5 51б Семантика и семиотика текста 9 ИЗ 2 2 0 5

Од понуђена 2 бира се 1 предмет 52а Религијски подтекст савремене књижев. 9 ИЗ 2 2 0 5 52б Неомитологизам у српск.поезији ХХ в. 9 ИЗ 2 2 0 5

Од понуђена 2 бира се 1 предмет 53а Имагологија–слика другог у српској

књижевности 9 ИЗ 2 2 0 5

53б Поетика интертекстуалних односа усмено–писано

9 ИЗ 2 2 0 5

Од понуђена 2 бира се 1 предмет 54а Старија бошњачка књижевност 9 ИЗ 2 2 0 5 54б Савремено књижевно стваралаштво у

рашком и санџачком крају 9 ИЗ 2 2 0 5

*Одлуком Сената ДУНП овај студијски програм је проширен са довољно елемената Босанског језика и књижевности чиме се студенти, који заврше овај студијски програм, оспособљавају за извођење наставе Босанског језика у основним школама, a то ће бити наведено и у додатку (supplement-u) дипломи.


22

3б. ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ за интегрисане академске студије (ИАС)

Трајање студија: 5 година (300 ЕСПБ) Академски назив: Мастер професор језика и књижевности

Структура студијског програма Програм интегрисаних академских студија Енглески језик и књижевност траје пет година, раздељених у 10 семестара. Студент стиче укупно 300 ЕСПБ (60 по студијској години, 30 по семестру). Научна област програма су филолошке науке које припадају пољу друштвено-хуманистичких наука. Студент који заврши овај студијски програм стиче звање Мастер професор језика и књижевности.

Сврха студијског програма Обезбедити стицање компетенција за професије које су неопходне у процесу државног образовања у основној и средњој школи, као и у приватној образовној делатности (филолог англиста, наставник енглеског језика), државним и приватним делатностима у којима се указује потреба за преводиоцима енглеског језика, у свим другим државним и приватним делатностима у којима се указује потреба.

Компетенције дипломираних студената. На теоријском плану очекује се да је упознат са основама граматике, фонетике енглеског језика и да је у стању да правилно користи све граматичке и фонолошке структуре. У оквирима науке о језику, очекује се да је студент стекао детаљне увиде у развој лингвистике каонауке које се детаљније обрађују у оквиру предмета и курсева предвиђеним наставним планом и програмом, да самостално користи релевантну литературу из наведених области, као и да постигнуто знање излаже и брани на енглеском језику у писаној и уговорној форми. У оквирима методике наставе енглеског као страног језика, очекује се да је студент стекао детаљан увид у сложене процесе интелигенције, мишљења и учења, когнитивног развоја, у педагошку психологију, педагошке принципе и наставне методе. Очекује се такође да је студент и практично показао своје педагошке и наставне способности током хоспитовања и држања огледно испитног часа. У оквирима науке о књижевности очекује се да је студент стекао детаљан увид у историју и теорију књижевности на енглеском говорном подручју, у њене жанровске и тематске оквире, да је стекаоувид у књижевну традицију енглеског говорног подручја (британску и америчку), као и у новије токове и тенденције књижевног стварањана енглеском језику. У оквиру проучавања историје и културе англофоних земаља, очекује се да је студент стекао основна сазнања о историјском развоју, институцијама система и културним специфичностима Велике Британије и Сједињених Америчких Држава.


23


Прва година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.нас.нед. ЕСПБ

П В ДОН 1. Енглески језик 1 1 ОБ 2 6 0 12 2. Енглеска књижевност 1 1 ОБ 2 2 0 6 3. Британска историја и култура 1 ОБ 2 0 0 4 4. Увод у студије енглеског језика 1 ОБ 2 0 0 4 5. Страни језик 1 - француски или турски

језик 1 ОБ 2 2 0 4

Укупно часова наставе у првом семестру 10 1 10 0 30 6. Енглески језик 2 2 ОБ 2 6 0 12 7. Енглеска књижевност 2 2 ОБ 2 2 0 6 8. Америчка историја и култура 2 ОБ 2 0 0 4 9. Фонетика енглеског језика 2 ОБ 2 2 0 4 10. Страни језик 2- француски или турски

језик 2 ОБ 2 1 0 4

Укупно часова наставе у другом семестру 10 11 0 30 Укупно часова на првој години 20 21 0 60

Друга година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.нас.нед. ЕСПБ

П В ДОН 11. Енглески језик 3 3 ОБ 2 6 0 12 12. Енглеска књижевност 3 3 ОБ 2 2 0 6 13. Информатика 1 3 ОБ 2 1 0 3 14. Страни језик 3 - француски или турски

језик 3 ОБ 2 1 0 4

15. Изборни предмет 1 3 ИЗ 5 15а. Теорија књижевности 1 3 ИЗ 2 0 0 5 15б. Педагогија 3 ИЗ 2 0 0 5 Укупно часова наставе у трећем семестру 10 10 0 30 16. Енглески језик 4 4 ОБ 2 6 0 12 17. Енглеска књижевност 4 4 ОБ 2 2 0 6 18. Информатика 2 4 ОБ 2 1 0 3 19. Страни језик 4 - француски или турски

језик 4 ОБ 2 1 0 4

20. Изборни предмет 2 4 ИЗ 2 0 0 5 20а Енглески глагол 4 ИЗ 1 1 0 5 20б Увод у лингвистику 4 ИЗ 2 0 0 5

Укупно часова наставе у четвртом семестру 10 10 0 30 Укупно часова на другој години 20 20 0 60

Трећа година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.нас.нед. ЕСПБ

П В ДОН 21. Енглески језик 5 5 ОБ 2 6 0 12 22. Енглеска књижевност 5 5 ОБ 2 2 0 5 23. Метoдика наставе енглеског језика 1 5 ОБ 2 2 0 5 24. ЕСП 1 (Енглески као језик струке 1

друштвене науке) 5 ОБ 2 1 0 3

25. Изборни предмет 3 5 ИЗ 2 1/2 0 5


24

25а. Основи педагошке психологије 5 ИЗ 2 1 0 5 25б. Примена анимираног филма у настави

енглеског језика 5 ИЗ 2 1 0 5

Укупно часова наставе у петом семестру 10 12 0 30 26. Енглески језик 6 6 ОБ 2 6 0 12 27. Енглеска књижевност 6 6 ОБ 2 2 0 5 28. Методика наставе енглеског језика 2 6 ОБ 2 2 0 6 29. Правопис српског језика са основама

академског писања 6 ОБ 2 1 0 4

30. Изборни предмет 4 6 ИЗ 2 0 0 6 30а. Психологија мишљења и интелигенције 6 ИЗ 2 0 0 6 30б. Учење и настава 6 ИЗ 2 0 0 6 Укупно часова наставе у шестом семестру 10 11 0 33 Укупно часова на трећој години 20 23 0 63

Четврта година Р.б. Назив предмета С С.п. Час. нас. нед. ЕСПБ

П В ДОН 31. Енглески језик 7 7 ОБ 2 6 0 12 32. Америчка књижевност 1 7 ОБ 2 2 0 3 33. ЕСП 2 (Енглески као језик струке 2

природне науке) 7 ОБ 1 2 0 3

34. Колокације у енгл. и срп. језику 7 ОБ 1 2 0 4 35. Изборни предмет 5 7 ИЗ 2 0 0 4 35а. Књижевност за децу и омладину 7 ИЗ 2 0 0 4 35б. Енглески и српски: језик и култура у

контакту 7 ИЗ 2 0 0 4

36 Изборни предмет 6 7 ИЗ 2 0 0 4 36а. Историја енглеског језика 7 ИЗ 2 0 0 4 36б. Социолингвистика 7 ИЗ 2 0 0 4 Укупно часова наставе у седмом семестру 10 12 0 30 37. Енглески језик 8 8 ОБ 2 6 0 12 38. Америчка књижевност 2 8 ОБ 2 2 0 6 39. ЕСП 3 (Енглески као језик струке 3

техничке науке) 8 ОБ 2 2 0 4

40. Изборни предмет 7 8 ИЗ 2 0 0 4 40а. Шекспирове велике трагедије 8 ИЗ 2 0 0 4 40б. Вештине комуницирања 8 ИЗ 2 0 0 4 41. Изборни предмет 8 8 ИЗ 2 0 0 4 41а. Савремена Америка 8 ИЗ 2 0 0 4 41б. Општа културологија 8 ИЗ 2 0 0 4

Укупно часова наставе у осмом семестру 10 10 0 30 Укупно часова на четвртој години 20 22 0 60

Пета година РБ Назив предмета С С.п. Час.наст.нед. ЕСПБ

П В ДОН СИР 42. Књижевне теорије XX века 9 ОБ 2 2 0 0 10 43. Упоредна граматика индоевроп. језика 9 ОБ 2 2 0 0 10 44. Изборни предмет 9 45. Изборни предмет 10

Изборни предмети 9 и 10 бирају се из групе од понуђена 4 педмета


25

44-45а Поетика интертекстуалних односа усмено-писано

9 ИЗ 2 2 0 0 5

44-45б Савремене тенденције у настави језика 9 ИЗ 2 2 0 0 5 44-45в Анализа дискурса 9 ИЗ 2 2 0 0 5 44-45г Креативно писање на енглеском језику 9 ИЗ 2 2 0 0 5

Укупно часова наставе у деветом семестру 8 8 0 0 30 46. Израда мастер рада - СИР 10 OБ 0 0 0 20 15 47. Дипломски мастер рад 10 ОБ 0 0 0 0 15 Укупно часова наставе у десетом семестру 0 0 0 20 30 Укупно часова на петој години студија 8 8 0 20 60


26

Д4. Департман за филозофске науке

Р.бр. Назив студијског програма Програм ЕСПБ 1. Психологија ОАС 240 2. Васпитач у предшколским установама ОАС 240

4а. ПСИХОЛОГИЈА за основне академске (ОАС)

Трајање студија: 4 године (8 семестара) 240 ЕСПБ Академски назив: Дипломирани психолог

Структура студијског програма Студијски програм основних академских студија Психологија припада пољу друштвено-хуманистичких наука, траје четири године (осам семестара) и има укупно 240 ЕСПБ бодова (60 по студијској години, 30 по семестру). Бодовна вредност предмета исказана је у распореду предмета по семестрима и годинама студија. Усклађен је са принципима Болоњске декларације Европских Универзитета и оквирима студијских програма Психологије у Европској заједници. Студент који заврши стиче звање дипломираног психолога.

Сврха студијског програма Сврха овог студијског програма је да обезбеди стицање научних и стручних знања и вештина према потребама друштва и пројектованом друштвеном развоју.

Компетенције дипломираних студената Професионалност, показује свест, осетљивост и вештине у раду са различитим појединцима и заједницама различитог културног, етничког и другог порекла; примењује етичке стандарде и концепте, познаје законски оквир професионалног рада психолога са појединцима, групама и организацијама; примењује приступ рефлексивне праксе, самоевалуације и унапређења својих компетенција, уз адекватну бригу о себи; социјална и комуникацијска компетенција; научна компетенција; компетенције за практичну примену психолошких знања; компетенције за образовни рад; системске компетенције.


Прва година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.наст.нед. О.ч. ЕСПБ

П В ДОН 1. Увод у психологију 1 ОБ 2 2 0 0 6 2. Физиолошке основе психичких појава 1 ОБ 2 1 0 0 5 3. Статистика 1 1 ОБ 2 2 0 0 6 4. Основи информатике 1 ОБ 1 2 0 0 5 5. Страни језик 1 1 ОБ 1 2 0 0 3 6. Изборни предмет 1 1 ИЗ 2 0 0 0 5


27

Бира се 1 предмет од понуђена 2 6а Увод у филозофију 1 ИЗ 2 0 0 0 5 6б Логика и епистемологија 1 ИЗ 2 0 0 0 5 Укупно часова наставе у првом семестру 10 9 0 0 30 7. Когнитивна психологија 2 ОБ 2 2 0 0 6 8. Психологија мотивације и емоција 2 ОБ 2 2 0 0 6 9. Методологија психолошких

истраживања 2 ОБ 2 2 0 0 5

10. Статистика 2 2 ОБ 2 2 0 0 5 11. Страни језик 2 2 ОБ 1 2 0 0 3 12. Изборни предмет 2 2 ИЗ 2 0 0 0 5

Бира се 1 предмет од понуђена 2 12а Хумана генетика 2 ИЗ 2 0 0 0 5 12б Еволуциона психологија 2 ИЗ 2 0 0 0 5 Укупно часова наставе у другом семестру 11 10 0 0 30 Укупно часова наставе на првој години 21 19 0 0 60

Друга година

Р.б. Назив предмета С С.п. Час.наст.нед. О.ч ЕСПБ П В ДОН

13. Психологија учења 3 ОБ 2 2 0 0 6 14. Увод у развојну психологију 3 ОБ 2 2 0 0 6 15. Етика и морал 3 ОБ 2 1 0 0 5 16. Психометрија 1 3 ОБ 2 2 0 0 5 17. Страни језик 3 3 ОБ 1 2 0 0 3 18. Изборни предмет 3 3 ИЗ 2 0 0 0 5

Бира се 1 предмет од понуђена 2 18а Социологија 3 ИЗ 2 0 0 0 5 18б Социологија културе 3 ИЗ 2 0 0 0 5 Укупно часова наставе у трећем семестру 11 9 0 0 30

19. Психометрија 2 4 ОБ 1 2 0 0 5 20. Развојна психологија 4 ОБ 2 2 0 0 6 21. Психологија мишљења и интелигенције 4 ОБ 2 2 0 0 6 22. Психологија личности 4 ОБ 2 2 0 0 5 23. Страни језик 4 4 ИЗ 1 2 0 0 3 24. Изборни предмет 4 4 ИЗ 2 0 0 0 5

Бира се 1 предмет од понуђена 2 24а Општа културологија 4 ИЗ 2 0 0 0 5 24б Језичка култура 4 ИЗ 2 0 0 0 5

Укупно часова наставе у четвртом семестру 10 10 0 0 30 Укупно часова наставе на другој години 21 19 0 0 60

Трећа година

Р.б. Назив предмета С С.п. Час.наст.нед. О.ч. ЕСПБ П В ДОН

25. Основи социјалне психологије 5 ОБ 2 1 0 0 5 26. Основи педагошке психологије 5 ОБ 2 2 0 0 5 27. Основи психопатологије 5 ОБ 2 2 0 0 6 28. Психопатологија развојног доба 5 ОБ 2 1 0 0 5 29. Психологија личности-практикум 5 ОБ 1 2 0 0 4 30. Изборни предмет 5 5 ИЗ 1 2 0 0 5


28

Бира се 1 предмет од понуђена 2 30а Вештине комуницирања 5 ИЗ 1 2 0 0 5 30б Академске вештине 5 ИЗ 1 2 0 0 5

Укупно часова наставе у петом семестру 10 10 0 0 30 31. Основи клиничке психологије 6 ОБ 2 1 0 0 5 32. Основи психотерапије и саветовања 6 ОБ 2 2 0 0 5 33. Основи пословне психологије 6 ОБ 2 2 0 0 6 34. Педагошка психологија - практикум 6 ОБ 1 2 0 0 4 35. Изборни предмет 6 6 ИЗ 1 2 0 0 5 36. Изборни предмет 7 6 ИЗ 2 1 0 0 5

Бира се 1 предмет од понуђена 2 35а Социјална патологија 6 ИЗ 1 2 0 0 5 35б Психологија спорта 6 ИЗ 1 2 0 0 5

Бира се 1 предмет од понуђена 2 36а Еколошка психологија 6 ИЗ 2 1 0 0 5 36б Психологија особа са инвалидитетом 6 ИЗ 2 1 0 0 5

Укупно часова наставе у шестом семестру 10 10 0 0 30 Укупно часова наставе на трећој години 20 20 0 0 60

Четврта година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.наст.нед. О.ч ЕСПБ

П В ДОН 37. Увод у психодијагностику 7 ОБ 2 2 0 0 5 38. Психологија одраслог доба и старења 7 ОБ 2 1 0 0 4 39. Социјална перцепција и интеракција 7 ОБ 2 1 0 0 5 40. Психологија у менаџменту и

маркетингу 7 ОБ 2 2 0 0 5

41. Методика наставе психологије 7 ОБ 1 2 1 0 6 42. Изборни предмет 8 7 ИЗ 2 1 0 0 5

Бира се 1 од понуђена 2 предмета 42а Психологија у здравству 7 ИЗ 2 1 0 0 5 42б Психологија породице 7 ИЗ 2 1 0 0 5 Укупно часова у седмом семестру 11 9 1 0 30

43. Ментално здравље 8 ОБ 2 1 0 0 5 44. Школе и правци у психологији 8 ОБ 2 0 0 0 4 45. Методе и технике у социјалној

психологији 8 ОБ 1 2 0 0 5

46. Напредни курс психолoгије и психолошких саветовања

8 ОБ 2 2 0 0 6

47. Изборни предмет 9 8 ИЗ 2 1 0 0 5 48. Изборни предмет 10 8 ИЗ 2 2 0 0 5

Бирају се 2 предмет од понуђена 4 47а Психолошке интервенције у кризним

ситуацијама 8 ИЗ 2 1 0 0 5

47б Динамика партнерских односа 8 ИЗ 2 1 0 0 5 48а Педагогија 8 ИЗ 2 2 0 0 5 48б Позитивна психологија 8 ИЗ 2 2 0 0 5

Укупно часова наставе у осмом семестру 11 8 0 0 30 Укупно часова на четвртој години 22 17 1 0 60


29

4б. ВАСПИТАЧ У ПРЕДШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА


Трајање студија: 4 године (8 семестара) 240 ЕСПБ Академски назив: Дипломирани васпитач

Структура студијског програма Студијски програм за образовање васпитача реализује се у току четири академске године кроз које студент остварује 240 ЕСПБ. Студент завршава студије израдом и одбраном завршног рада када стиче стручни назив дипломирани васпитач. Студијски програм се обавља са циљем да се обезбеди академско образовање васпитача и њихово оспособљавање за рад са децом предшколског узраста која бораве у одговарајућим установама.

Сврха студијског програма Основна сврха овог програма јесте обезбедити одговарајућу припрему студената за будуће занимање. Едукација студената, кроз стицање професионалних и стручних компетенција, кроз различите програмске садржаје током студија, омогућиће сваком будућем васпитачу да дете предшколског узраста активно укључи у наставни процес, а такође и да прилагођава услове боравка деце према њиховим потребама, могућностима и интересовањима, како би им развио свест за групно и колективно у предшколској установи.

Компетенције дипломираних студената Свршени студенти биће компетентни да примене своја знања у васпитно-образовном раду са децом предшколског узраста и да користе одговарајућу стручну литературу. Посвећује пажња оним предметима који подразумевају практичну припрему студената за реализацију васпитно-образовног рада, где се у први план ставља потреба за другачијим приступом вежбањима. Ово се посебно односи на различите методике на основу којих ће свршени студенти стећи вишеструке компетенције, не само стручне, него и интерперсоналне и персоналне. Пажња се посвећује и предметима који дају простора за различите методичке апекте, а то ће дати пре свега друштвене науке, уметност, физички развој деце, а затим и природне науке. Рано и предшколско васпитање, које доводи до његове реконцептуализације у многим димензијама-од утемељења у хуманистичко-развојној концепцији, којој је средиште дете и његово самоодређење, плурализам педагошких идеја и концепција-до отворености према родитељима и локалној средини. То односи и на увођење концепцијских и организационих промена у циљу побољшања квалитета стручно-педагошке праксе и доприноса развоју професионалних компетенција у контексту индивидуалног образовања васпитача.


30


Прва година Р.б. Назив предмета С Ст. Час.нас.нед О.ч ЕСПБ

П В ДОН 1. Општа педагогија 1 O 2 2 0 0 6 2. Информатика у образовању 1 O 2 2 0 0 6 3. Историја 1 O 2 1 0 0 4 4. Филозофија образовања 1 O 2 2 0 0 5 5. Основи музичке културе 1 O 2 1 0 0 4 6. Изборни предмет 1 1 И 2 1 0 0 5 Укупно часова наставе у првом семестру 12 9 0 0 30 7. Развојна психологија 2 О 2 1 0 0 5 8. Енглески језик 1 2 О 1 2 0 0 3 9. Природне науке 1 2 О 2 1 0 0 4

10. Српски језик 1 2 О 2 2 0 0 5 11. Математика 1 2 О 2 2 0 0 5 12. Педагошко-психолошка пракса 2 О 0 0 0 2 3 13. Изборни предмет 2 2 И 2 1 0 0 5 Укупно часова наставе у другом семестру 11 9 0 2 30 Укупно часова на првој години 23 18 0 2 60

Изборни предмети 1 – бира се 1 од понуђeна 2 6а. Психологија 1 И 2 1 0 0 5 6б. Математичка моделовања 1 И 2 1 0 0 5

Изборни предмети 2 – бира се 1 од понуђeна 2 13а Општа историја 20. века 2 И 2 1 0 0 5 13б Екологија 2 И 2 1 0 0 5

Друга година Р.б. Назив предмета С Ст. Час.нас.нед О.ч ЕСПБ

П В ДОН 14. Методика васпитно-образовног рада 3 О 2 2 0 0 6 15. Енглески језик 2 3 О 1 2 0 0 3 16. Природне науке 2 3 О 2 1 0 0 4 17. Српски језик 2 3 О 2 2 0 0 5 18. Математика 2 3 О 2 2 0 0 5 19. Ликовна култура са практикумом 3 О 2 1 0 0 4 Укупно часова у трећем семестру 11 10 0 0 30

20. Сценска уметност 4 О 2 2 0 0 5 21. Методичка пракса 1 4 О 0 0 0 3 4 22. Социологија детињства 4 О 2 1 0 0 4 23. Образовна технологија 4 О 2 1 0 0 4 24. Педагошка психологија 4 О 2 2 0 0 6 25. Природне науке 3 4 О 2 1 0 0 4 26. Изборни предмет 3 4 И 2 2 0 0 6 Укупно часова наставе у четвртом семестру 12 9 0 0 30 Укупно часова на другој години 23 19 0 0 60

Изборни предмети 3 - бира се 1 од понуђена 2 26а. Наука о човеку 4 И 2 2 0 0 6 26б Грађанско васпитање 4 И 2 2 0 0 6


31

Трећа година Р.б. Назив предмета С Сп. Час.нас.нед О.ч ЕСПБ

П В ДОН 27. Педагошка педагогија 5 О 2 2 0 0 6 28. Основе теорије књижeвности 5 О 2 2 0 0 6 29. Методика физичког васпитања 1 5 О 2 1 0 0 4 30. Методика музичког васпитања 1 5 О 2 1 0 0 4 31. Методика ликовне културе 1 5 О 2 1 0 0 4 32. Изборни блок 4 5 И 2 2 0 0 5 Укупно часова наставе у петом семестру 12 9 0 0 30

33. Методика развоја говора 1 6 О 2 2 0 0 5 34. Методика развоја математичких појмова 1 6 О 2 1 0 0 4 35. Методика упознавања околине 1 6 О 2 1 0 0 4 36. Изборни блок 5 6 И 2 2 0 0 6 37. Методика музичког васпитања 2 6 О 2 1 0 0 4 38. Методика ликовне културе 2 6 О 2 1 0 0 4 39. Методичка пракса 2 6 О 0 0 0 3 4 Укупно часова наставе у шестом семестру 12 8 0 3 30 Укупно часова на трећој години 24 17 0 3 60

Изборни предмети 4 - бира се 1 од понуђена 2 32а Историја писма, књиге и библиотекарства 5 И 2 2 0 0 5 32б Социологија културе 5 И 2 2 0 0 5

Изборни предмети 5 - бира се 1 од понуђена 2 36а Кинезитерапија 6 И 2 2 0 0 6 36б Етика 6 И 2 2 0 0 6

Четврта година Р.б. Назив предмета С Сп. Час. нас.нед О.ч ЕСПБ

П В ДОН 40. Методе педагошких истраживања 7 О 2 2 0 0 4 41. Књижевност за децу 7 О 3 2 0 0 5 42. Методе развоја говора 2 7 О 2 3 0 0 5 43. Методе развоја математичких појмова 2 7 О 2 1 0 0 3 Укупно часова наставе у седмом семестру 9 8 0 0 17 44. Методика упознавања околине 2 8 О 2 1 0 0 3 45. Методика физичког васпитања 2 8 О 2 2 0 0 4

46. Мет. спец. рада са децом благо ометеном у развоју 8 О 2 2 0 0 4

47. Породична педагогија 8 О 2 2 0 0 5 48. Изборни блок 6 8 И 4 4 0 0 6 49. Методичка пракса 3 8 О 0 0 0 4 3 50. Хоспитовање 8 О 0 0 0 4 3 Укупно часова наставе у осмом семестру 12 11 0 8 28 Завршни испит 15 Укупно часова на четвртој години 21 19 0 8 60

Изборни предмети 6 - бира се 1 од понуђена 2 48а Софтверски практикум 8 И 4 4 0 0 6 48б Интернет алати 8 И 4 4 0 0 6


32

Д5. Департман за математичке науке

Р.бр. Назив студијског програма Програм ЕСПБ 1. Математика ИАС 300 2. Математика-Физика ОАС 240 3. Информатика-Математика ОАС 240

5а. МАТЕМАТИКА за интегрисане академске студије (ИАС)

Трајање студија: 5 година – 10 семестара Академски назив: Maстер професор математике (300 ЕСПБ)

Структура студијског програма Интегрисане академске студије математике трају 5 година (10 семестара). Студенти стичу знања и вештине из области математике применљивих у образовним институцијама основног и средњег образовања и у образовно-научним институција.

Сврха студијског програма Студијски програм има јасно дефинисане сврхе као што су образовање студента за јасно препознавање и дефинисање професије везано за математику у савременом друштву, стицање компетенција за рад на пословима наставе у основном и средњем образовању, стицање могућности за укључење у развојни и научни рад, на решавању проблема из математике и других области, где је потребна примена математичкох алата, стицање могућности за укључење у развојни и научни рад, на решавању проблема из математике, где је потребна примена математичких алата, развој склоности и способност укључења у тимски рад, унапређење квалификационе структуре становништва, задовољење потребе за стручним и квалификованим кадром, у друштвеним, услужним, привредним и другим делатностима, омогућити такво образовање које студенту омогућује мобилност на образовном простору током студирања и светском тржишту након тога.

Компетенције дипломираних студената Савладавањем студијског програма студенти ће добити потребне стручне, дидактичко - методичке и педагошко - психолошке компетенције за успешно реализовање свих образовних програма из подручја математике на нивоу основне и средње школе. Биће оспособљени за извођење свих врста наставе математике – редовне, додатне, изборне и допунске. Студенти ће такође добити потребну стручност за различите техничке послове и занимања у друштву, државној управи и јавном и приватном сектору.


33


РБ Назив предмета

С С.п. Час.акт.наст. О. ч. ЕСПБ П В ДОН СИР

Прва година 1. Линеарна алгебра 1 1 ОБ 3 3 0 0 0 9 2. Математичка логика 1 ОБ 2 2 0 0 0 6 3. Математичка анализа 1 1 ОБ 3 3 0 0 0 9 4. Елементарна математика 1 ОБ 2 2 0 0 0 6 5. Математичка анализа 2 2 ОБ 3 3 0 0 0 9 6. Аналитичка геометрија 2 ОБ 2 2 0 0 0 6 7. Основе информатике 2 ОБ 3 3 0 0 0 9 8. Изборни предмет 1 2 ИБ 2 0 2 0 0 6

Укупно на првој години студија 20 18 2 0 0 60 Изборни блок 1 (Бира се један од два предмета)

8а. Енглески језик 1 2 ИБ 2 0 2 0 0 6 8б. Француски језик 1 2 ИБ 2 0 2 0 0 6

Друга година 9. Математичка анализа 3 3 ОБ 3 3 0 0 0 9 10. Геометрија 1 3 ОБ 3 2 0 0 0 8 11. Изборни предмет 2 3 ИБ 2 2 0 0 0 6 12. Изборни предмет 3 3 ИБ 3 2 0 0 0 7 13. Геометрија 2 4 ОБ 2 2 0 0 0 6 14. Математичка анализа 4 4 ОБ 3 3 0 0 0 9 15. Алгебарске структуре 4 ОБ 3 3 0 0 0 9 16. Програмирање 4 ОБ 2 2 1 0 0 6

Укупно на другој години студија 21 19 1 0 0 60 Изборни блок 2 (Бира се један од два предмета)

11а. Језик и култура изражавања 4 ИБ 2 2 0 0 0 6 11б. Комуникологија 4 ИБ 2 2 0 0 0 6

Изборни блок 3 (Бира се један од два предмета) 12а. Апликативни софтвер 4 ИБ 3 2 0 0 0 7 12б. Софтверски пакети 4 ИБ 3 2 0 0 0 7

Трећа година 17. Диференцијалне једначине 5 ОБ 3 2 1 0 0 9 18. Вероватноћа 5 ОБ 2 2 0 0 0 6 19. Изборни предмет 4 5 ИБ 3 2 0 0 0 8 20. Изборни предмет 5 5 ИБ 2 2 0 0 0 6 21. Нумеричка анализа 6 ОБ 3 2 1 0 0 9 22. Статистика 6 ОБ 2 2 1 0 0 8 23. Дискретна математика 6 ОБ 3 3 0 0 0 8 24. Изборни предмет 6 6 ИБ 2 2 0 0 0 6

Укупно на трећој години студија 20 17 3 0 0 60 Изборни блок 4 (Бира се један од два предмета)

19а. Теорија бројева 5 ИБ 3 2 0 0 0 8 19б. Комбинаторика 5 ИБ 3 2 0 0 0 8

Изборни блок 5 (Бира се један од два предмета) 20а. Психологија 5 ИБ 2 2 0 0 0 6 20б. Социологија 5 ИБ 2 2 0 0 0 6

Изборни блок 6 (Бира се један од два предмета) 24а. Педагогија 6 ИБ 2 2 0 0 0 6 24б. Регионални развој 6 ИБ 2 2 0 0 0 6


34

Четврта година 25. Методика наставе математике 1 7 ОБ 3 2 1 0 0 7 26. Парцијалне једначине 7 ОБ 3 1 1 0 0 7 27. Функционална анализа 7 ОБ 3 3 0 0 0 7 28. Линеарна алгебра 2 7 ОБ 3 3 0 0 0 7 29. Стручна пракса 1 7 ОБ 0 0 0 0 4 5 30. Комплекснa анализа 8 ОБ 3 3 0 0 0 7 31. Методика наставе математике 2 8 ОБ 3 2 1 0 0 7 32. Изборни предмет 7 8 ИБ 2 2 1 0 0 8 33. Стручна пракса 2 8 ОБ 0 0 0 0 4 5

Укупно на четвртој години студија 20 17 3 0 4 60 Изборни блок 7 (Бира се један од два предмета)

33а. Рачунарска графика 8 ИБ 2 2 1 0 0 8 33б. Веб дизајн 8 ИБ 2 2 1 0 0 8

Пета година 34. Топологија 9 ОБ 3 3 0 0 0 8 35. Изборни предмет 8 9 ИЗ 2 1 0 0 0 6 36. Изборни предмет 9 9 ИЗ 3 2 1 0 0 8 37. Интегралне једначине 9 ОБ 2 2 0 0 0 6 38. Мера и интеграл 10 ОБ 3 3 0 0 0 8 39. Самостални истражив.рад 10 ОБ 0 0 0 15 0 10 40. Мастер рад 10 ОБ 0 0 0 0 0 14

Укупно на петој години студија 13 11 1 15 0 60 Изборни блок 8 (Бира се један од два предмета)

36а. Историја математике, физике и информатике

9 ИЗ 2 1 0 0 0 6

36б. Психологија личности 9 ИЗ 2 1 0 0 0 6 Изборни блок 9 (Бира се један од два предмета)

37a. Нумеричка анализа 2 9 ИЗ 3 2 1 0 0 8 37б. Диференцијална геометрија 9 ИЗ 3 2 1 0 0 8

5б. МАТЕМАТИКА - ФИЗИКА


Трајање студија: 4 године (8 семестара) 240 ЕСПБ Академски назив: Дипломирани професор математике и физике

Структура студијског програма Основне академске студије су у трајању од 4 године (8 семестара). Студенти стичу знања и вештине из области математичких и физичких наука. Настава се изводи кроз предавања, аудиторне, лабораторијске вежбе и семинарске радове. Сви предмети су једносеместрални. Студент бира изборне предмете на почетку школске године студија коју уписује.

Сврха студијског програма Образовање студента за јасно препознавање и дефинисање професије везано за математику и физику у савременом друштву, стицање могућности за укључење у развојни и научни рад, на


35

решавању проблема из математике, физике и других области, где је потребна примена математичких и физичких метода, развој склоности и способност укључења у тимски рад, унапређење квалификационе структуре становништва, задовољење потребе за стручним и квалификованим кадром, у друштвеним, услужним, привредним и другим делатностима, омогућити образовање које студенту омогућује мобилност на образовном простору током студирања и на светском тржишту након тога.

Компетенције дипломираних студената Након завршених основних академских студија студент стиче право уписа на мастер студије. Са академским називом мастер професор математике и физике (300 ЕСПБ) студенти испуњавају прописане услове у погледу степена и врсте образовања за извођење наставе из предмета Математика и предмета Физика у основној школи.


Прва година Р.б. Назив предмета С С.п. Час. нас.нед. О.ч ЕСПБ

П В ДОН 1. Линеарна алгебра 1 1 ОБ 3 3 0 0 9 2. Математичка логика 1 ОБ 2 2 0 0 6 3. Математичка анализа 1 1 ОБ 3 3 0 0 9 4. Основе информатике 1 ОБ 2 2 1 0 6 5. Математатичка анализа 2 2 ОБ 3 3 0 0 9 6. Механика 2 ОБ 3 3 0 0 9 7. Аналитичка геометрија 2 ОБ 2 2 0 0 6 8. Енглески језик 1 2 ОБ 1 0 2 0 6 Укупно часова на првој години 19 18 3 0 60

Друга година Р.б. Назив предмета С С.п. Час. нас. нед. О.ч ЕСПБ

П В ДОН 9. Топлотна физика 3 ОБ 2 2 1 0 6 10. Математичка анализа 3 3 ОБ 3 3 0 0 9 11. Геометрија 1 3 ОБ 3 2 0 0 9 12. Изборни предмет 1 3 ИБ 2 2 1 0 6 13. Геометрија 2 4 ОБ 2 2 0 0 6 14. Математичка анализа 4 4 ОБ 3 3 0 0 9 15. Електромагнетизам 4 ОБ 2 3 0 0 9 16. Изборни предмет 2 4 ИБ 2 2 0 0 6 Укупно часова на другој години 19 19 2 0 60

Изборни предмети 1 – бира се 1 од понуђена 2 12а. Програмирање 1 3 ИБ 2 2 1 0 6 12б. Рачунарска графика 3 ОБ 2 2 1 0 6

Изборни предмети 2 – бира се 1 од понуђена 2 16а. Језик и култура изражавања 4 ИБ 2 2 0 0 6 16б. Комуникологија 4 ИБ 2 2 0 0 6


36

Трећа година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.нас.нед О.ч ЕСПБ

П В ДОН 17. Диференцијалне једначине 5 ОБ 2 2 1 0 6 18. Оптика 5 ОБ 2 2 1 0 6 19. Класична теор. физика 5 ОБ 2 2 0 0 6 20. Изборни предмет 3 5 ИБ 3 2 0 0 9 21. Атомска и нуклеарна физика 6 ОБ 3 2 0 0 9 22. Алгебарарске структуре 6 ОБ 3 3 0 0 9 23. Изборни предмет 4 6 ИБ 3 2 0 0 9 24. Изборни предмет 5 6 ИБ 2 1 2 0 6 Укупно часова на трећој години 20 16 4 0 60

Изборни предмети 3 – бира се 1 од понуђена 2 20а. Психологија 5 ИБ 3 2 0 0 9 20б. Социологија 5 ИБ 3 2 0 0 9

Изборни предмети 4 – бира се 1 од понуђена 2 23а Педагогија 6 ИБ 3 2 0 0 9 23б. Регионални развој 6 ИБ 3 2 0 0 9

Изборни предмети 5 – бира се 1 од понуђена 2 24а Рачунари у настави физике 6 ИБ 2 1 2 0 6 24б. Рачунари у настави математике 6 ИБ 2 1 2 0 6

Четврта година Р.б. Назив предмета С С.п. Час. нас. нед. О.ч ЕСПБ

П В ДОН 25. Вероватноћа и статистика 7 ОБ 2 2 0 0 6 26. Методика наставе математике 1 7 ОБ 2 2 1 0 6 27. Изборни предмет 6 7 ИБ 2 2 1 0 6 28. Изборни предмет 7 7 ИБ 2 2 1 0 6 29. Стручна пракса 1 7 ОБ 0 0 0 4 6 30. Наставна сред. физике 8 ОБ 2 2 1 0 6 31. Савремена физика 8 ОБ 3 2 0 0 6 32. Методика наставе физике 1 8 ОБ 2 2 1 0 6 33. Елементарна математика 8 ОБ 3 2 1 0 6 34. Стручна пракса 2 8 ОБ 0 0 0 4 6

Укупно часова на четвртој години 18 16 6 4 60 Изборни предмети 6 – бира се 1 од понуђена 2

27а. Основи физичке електронике 8 ИБ 2 2 1 0 6 27б. Експериментална физика 8 ИБ 2 2 1 0 6

Изборни предмети 7 – бира се 1 од понуђена 2 28а. Апликативни софтвер 8 ИБ 2 2 1 0 6 28б. Веб дизајн 8 ИБ 2 2 1 0 6


37

5в. ИНФОРМАТИКА - МАТЕМАТИКА за основне академске студије (ОАС)

Трајање студија: 4 године (8 семестара) 240 ЕСПБ Академски назив: Дипломирани професор информатике и математике

Структура студијског програма Основне академске студије су у трајању од 4 године (8 семестара). Студенти стичу знања и вештине из области математичких и информатичких наука. Студент бира изборне предмете на почетку школске године студија коју уписује. Избор се обавља уз сагласност руководиоца студијске групе, у принципу, од понуђених предмета. Сви предмети на првој и другој години су обавезни. Избором предмета на вишим годинама студија, студент се усмерава ка некој информатичкој или математичкој дисциплини.

Сврха студијског програма Образовање студента за јасно препознавање и дефинисање професије везано за математику и информатику у савременом друштву, стицање могућности за укључење у развојни и научни рад, на решавању проблема из математике, информатике и других области, где је потребна примена математичког алата, развој склоности и способност укључења у тимски рад, унапређење квалификационе структуре становништва, задовољење потребе за стручним и квалификованим кадром, у друштвеним, услужним, привредним и другим делатностима, омогућити образовање које студенту омогућује мобилност на образовном простору.

Компетенције дипломираних студената Након завршених основних академских студија студент стиче право уписа на мастер студије. Са академским називом мастер професор информатике и математике (300 ЕСПБ) студенти испуњавају прописане услове у погледу степена и врсте образовања за извођење наставе из предмета Математика у основној школи, као и предмета Информатика и рачунарство у основној школи, и предмета Рачунарство и информатика у гимназији и стручним школама.


Прва година Р.б. Назив предмета С С.п Час. нас. нед. О.ч ЕСПБ

П В ДОН 1. Линеарна алгебра 1 1 ОБ 3 3 0 0 9 2. Математичка логика 1 ОБ 2 2 0 0 6 3. Математичка анализа 1 1 ОБ 3 3 0 0 9 4. Основе информатике 1 ОБ 2 2 1 0 6 5. Математичка анализа 2 2 ОБ 3 3 0 0 9 6. Дискретна математика 2 ОБ 3 3 0 0 9 7. Аналитичка геометрија 2 ОБ 2 2 0 0 6 8. Енглески језик 1 2 ОБ 1 2 0 0 6

Укупно на првој години 19 20 1 0 60


38

Друга година Р.б. Назив предмета С С.п Час. наст.нед. О.ч ЕСПБ

П В ДОН 9. Структура података и алгоритам 3 ОБ 2 3 0 0 6 10. Математичка анализа 3 3 ОБ 3 3 0 0 9 11. Геометрија 1 3 ОБ 3 2 0 0 9 12. Веб дизајн 3 ОБ 2 2 1 0 6 13. Геометрија 2 4 ОБ 2 2 0 0 6 14. Математичка анализа 4 4 ОБ 3 3 0 0 9 15. Базе података 4 ОБ 3 2 0 0 9 16. Изборни предмет 1 4 ИБ 2 2 0 0 6 Укупно часова на другој години 20 19 1 0 60

Изборни блок 1 (Бира се један од два предмета) 16а Језик и култура изражавања 4 ИБ 2 2 0 0 6 16б Комуникологија 4 ИБ 2 2 0 0 6

Трећа година Р.б. Назив предмета С С.п Час. наст. нед. О.ч ЕСПБ

П В ДОН 17. Диференцијалне једначине 5 ОБ 2 2 1 0 6 18. Објектно орјентисано програмирање 5 ОБ 2 2 1 0 6 19. Изборни предмет 2 5 ИБ 2 2 0 0 6 20. Изборни предмет 3 5 ИБ 3 2 0 0 9 21. Нумеричка анализа 6 ОБ 2 2 1 0 9 22. Алгебарске структуре 6 ОБ 3 3 0 0 9 23. Рачунарска графика 6 ОБ 2 2 1 0 6 24. Изборни предмет 4 6 ИБ 3 2 0 0 9 Укупно часова у трећој години 19 17 4 0 60

Изборни блок 2 (Бира се један од два предмета) 19a Теорија бројева 5 ИБ 2 2 0 0 6 19б Комбинаторика 5 ИБ 2 2 0 0 6

Изборни блок 3 (Бира се један од два предмета) 20а Психологија 5 ИБ 3 2 0 0 9 20б Социологија 5 ИБ 3 2 0 0 9

Изборни блок 4 (Бира се један од два предмета) 24а Педагогија 6 ИБ 3 2 0 0 9 24б Регионални развој 6 ИБ 3 2 0 0 9

Четврта година Р.б. Назив предмета С С.п Час.нас.нед. О.ч. ЕСПБ

П В ДОН 25. Вероватноћа и статистика 7 ОБ 2 2 0 0 6 26. Оперативни системи 7 ОБ 2 2 1 0 6 27. Методика наставе математике 1 7 ОБ 2 2 1 0 6 28. Стручна пракса 1 7 ОБ 0 0 0 4 6 29. Изборни предмет 5 7 ИБ 2 2 1 0 6 30. Елементарна математика 8 ОБ 3 2 1 0 6 31. Методика наставе информатике 1 8 ОБ 2 2 1 0 6 32. Изборни предмет 6 8 ИБ 2 2 1 0 6 33. Изборни предмет 7 8 ИБ 2 2 1 0 6 34. Стручна пракса 2 8 ОБ 0 0 0 4 6 Укупно часова на четвртој години 17 16 7 4 60


39

Изборни блок 5 (Бира се један од три предмета) 29а Апликативни софтвер 7 2 2 1 0 6 29б Архитектура рачунара 1 7 2 2 1 0 6

Изборни блок 6 (Бира се један оддва предмета) 32а Интеракција човек-рачунар 8 2 2 1 0 6 32б Електронско пословање 8 2 2 1 0 6

Изборни блок 7 (Бирају се два од три предмета) 33а Технике визуелног програмирања 8 2 2 1 0 6 33б Мултимедијални системи 8 2 2 1 0 6


40

Д6. Департман за техничке науке

Р.бр. Назив студијског програма Програм ЕСПБ 1. Архитектура ИАС 300 2. Грађевинарство ОАС 240 3. Рачунарска техника ОАС 240 4. Софтверско инжењерство ОАС 240

6а. АРХИТЕКТУРА за интегрисане академске студије (ИАС)

Трајање студија: 5 година (10 семестара) 300 ЕСПБ Академски назив: Мастер инжењер архитектуре

Структура студијског програма Студијски програм интегрисаних студија архитектуре представља заокружену целину образовања архитеката широког спектра професионалног усмерења и научне специјализације. Настава је конципирана је да обухвата наставу из поља техничко-технолошких наука, друштвено хуманистичких наука и поља уметности, чиме се обезбеђује фундаментална основа за заокружено професионално и научно усавршавање полазника. Укупно трајање студија је пет година и носи укупно 300 ЕСПБ. Настава у оквиру студијског програма архитектуре организована је семестрално, у укупно 10 сместара, од укупно 30 ЕСПБ по семестру у 15 радних недеља активне наставе.

Сврха студијског програма Сврха је стицање сета неопходних компетенција за стицање професионалих овлашћења (лиценци) за самостално деловање у струци и припрема студената за даље стручно-научно усавршавање архитеката на различитим специјалистиким и докторским академским студијама из области архитектуре, урбанизма и архит. технологија или сродних области.

Компетенције дипломираних студената Разумевање професије и улоге архитеката у друштву, и основних разлика деловања у контексту Србије и другим контекстима, одговорности према људским, друштвеним, културолошким, урбаним, архитект., еколошким вредностима, и архит. наслеђу, утицаја историје и теорије на просторни, друштвени и технолошки аспект архитектуре, односа између људи, грађевина, простора између њих и окружења, као и потребе да буду човекомерни и прилагођени потребама људи, стратегија очувања и одрживог развоја животне средине, сврхе и смисла остваривања еколошки одговорног дизајна и заштите, рехабилитације и унапређења окружења, ликовне уметности у функцији квалитета архитектонских и урбанистичких решења.


41


Прва година Р.б. Назив предмета С С.п Час.наст.нед О ЕСПБ

П В ДОН

1. Увод у архитектуру 1 ОБ 1 2 0 0 6 2. Основи урбанизма 1 ОБ 2 2 0 0 4 3. Увод у архитeктонске констукције 1 ОБ 2 2 0 0 4 4. Историја архитектуре и уметности1 1 ОБ 3 0 0 0 3 5. Математика 1 ОБ 3 2 0 0 4 6. Ликовне форме 1 1 ОБ 1 2 0 0 3 7. Графичке и визуелне комуникације 1 1 ОБ 1 2 0 0 3 8. Нацртна геометрија 1 1 ОБ 1 2 0 0 3 Укупно часова наставе у првом семестру 14 14 0 0 30 9. Елементи пројектовања 2 ОБ 1 3 0 0 6 10. Архитектонске конструкције 1 2 ОБ 2 2 0 0 4 11. Архитектонска физика 2 ОБ 1 2 0 0 4 12. Историја архитекуре и уметности 2 2 ОБ 3 0 0 0 3 13. Нацртна геометрија 2 2 ОБ 1 2 0 0 3 14. Ликовне форме 2 2 ОБ 1 2 0 0 3 15. Графичке и визуелне комуникације 2 2 ОБ 1 2 0 0 3 16. Техничка механика 2 ОБ 2 1 0 0 4 Укупно часова наставе у другом семестру 12 14 0 0 30 Укупно часова на првој години 26 28 0 0 60


Р.б. Назив предмета С С.п Час.нас.нед. О ЕСПБ П В ДОН

17. Пројектовање – Становање 1 3 ОБ 1 4 0 0 6 18. Урбано уређење простора 3 ОБ 1 2 0 0 4 19. Архитектонске конструкције 2 3 ОБ 1 2 0 0 4 20. Принципи конструисања 3 ОБ 1 2 0 0 3 21. Страни језик 1 3 ОБ 1 1 0 0 3 22. Примена рачунара 1 3 ОБ 1 2 0 0 3 23. Историја архитектуре и уметности 3 3 ОБ 3 0 0 0 3 24. Отпорност материјала 3 ОБ 1 2 0 0 4 Укупно часова наставе у трећем семестру 10 15 0 0 30

25. Пројектовање – Становање 2 4 ОБ 1 4 0 0 6 26. Урбанистичко и просторно планирање 4 ОБ 2 2 0 0 6 27. Архитектонске конструкције 3 4 ОБ 1 2 0 0 4 28. Страни језик 2 4 ОБ 1 1 0 0 3 29. Примена рачунара 2 4 ОБ 1 2 0 0 3 30. Статика архитектонских конструкција 4 ОБ 2 2 0 0 4 31. Савремена архитектура 4 ОБ 2 0 0 0 4 Укупно часова наставе у четвртом семестру 10 13 0 0 30 Укупно часова на другој години 20 28 0 0 60


42

Трећа година Р.б. Назив предмета С С.п Час.наст.нед. О ЕСПБ

П В ДОН

32. Пројектовање – Школе 5 ОБ 1 4 0 0 8 33. Грађевинске инсталације 5 ОБ 2 2 0 0 4 34. Бетонске конструкције 5 ОБ 2 2 0 0 5 35. Економика грађења 5 ОБ 2 1 0 0 4 36. Грађевински материјали 5 ОБ 1 2 0 0 4 37. Изборни предмет 1 5 ИЗ 2 0 0 0 5 Укупно часова наставе у петом семестру 10 11 0 0 30

38. Пројектовање – Привредни објекти 6 ОБ 1 4 0 0 8 39. Челичне и дрвене конструкције 6 ОБ 2 2 0 0 5 40. Конструктивни системи 6 ОБ 2 2 0 0 4 41. Регулатива у грађевинарству 6 ОБ 2 0 0 0 4 42. Пројектовање – Урбани контекст 6 ОБ 1 4 0 0 4 43. Изборни предмет 2 6 ИЗ 2 0 0 0 5 Укупно часова наставе у шестом семестру 10 12 0 0 30 Укупно часова на трећој години 20 23 0 0 60

Изборни предмет 1 – бира се 1 од 2 37а Методологија и процес пројектовања 1 5 ИЗ 2 0 0 0 5 37б Опросторавaње друштвених процеса 5 ИЗ 2 0 0 0 5

Изборни предмет 2 – бира се 1 од 2 43а Методологија и процес пројектовања 2 6 ИЗ 2 0 0 0 5 43б Заштита архит. објеката од воде 6 ИЗ 2 0 0 0 5

Четврта година Р.б. Назив предмета С С.п. Час. нас. нед. О

ЕСПБ

П В ДОН

44. Пројектовање–Објекти културе 7 ОБ 1 6 0 0 12 45. Архитектура и енергија 7 ОБ 2 0 0 0 4 46. Организација и технологија грађења 7 ОБ 2 2 0 0 4 47. Посебни проблеми у арх. и урбанизму 7 ОБ 2 0 0 0 3 48. Пројектовање ентеријера 1 7 ОБ 1 2 0 0 4 49. Изборни предмет 3 7 ИЗ 2 0 0 0 5 Укупно часова наставе у седмом семестру 10 10 0 0 32

50. Пројектовање–Објекти туризма и угоститељства 8 ОБ 2 6 0 0 12

51. Механика тла и фундирање 8 ОБ 2 2 0 0 4 52. Пројектовање ентеријера 2 8 ОБ 2 2 0 0 4 53. Заштита и ревитализација 8 ОБ 2 2 0 0 4 54. Изборни предмет 4 8 ИЗ 2 0 0 0 5 55. Стручна пракса 8 ОБ 0 0 0 4 3 Укупно часова наставе у осмом семестру 10 12 0 4 32 Укупно часова на четвртој години 20 22 0 4 64

Изборни предмет 3 - бира се 1 од 2 49а Енергетска ефикасност зграда и насеља 7 ИЗ 2 0 0 0 5 49б Управљање отпадом 7 ИЗ 2 0 0 0 5

Изборни предмет 4 - бира се 1 од 2

54а

Енергетски ефикасни и пријатељски према околини грађевински материјали и технологије 8 ИЗ 2 0 0 0 5

54б Општинске политике енергет. eфикасн. 8 ИЗ 2 0 0 0 5


43

Пета година Р.б. Назив предмета С С.п. Час. наст.нед. О

ЕСПБ

П В ДОН СИР

56. Пројектовање–Спортски објекти 9 ОБ 2 6 0 0 0 10 57. Савремене тенденције–Урбанизам 9 ОБ 3 1 0 0 0 5 58. Савремени тендови–Архитект. објекти 9 ОБ 3 1 0 0 0 5 59. СИР 9 ИЗ 0 0 0 4 0 5 60. Изборни предмет 5 9 ИЗ 2 2 0 0 0 5 Укупно часова наставе у деветом семестру 10 10 0 4 0 30

61. Мастер теза 10 ИЗ 0 0 0 0 0 15 62. Мастер пројекат 10 ИЗ 0 0 0 16 0 15 Укупно часова наставе у десетом семестру 0 0 0 16 0 30 Укупно часова на петој години студија 10 10 0 20 0 60

Изборни предмет 5 - бира се 1 од 2 59а Стакло у савременој архитектури 9 ИЗ 2 2 0 0 0 5

59б Пројектовање и грађење у складу са климом 9 ИЗ 2 2 0 0 0 5

6б. ГРАЂЕВИНАРСТВО за основне академске студије (ОАС)

Трајање студија: 4 године (8 семестара) 240 ЕСПБ Академски назив: Дипломирани инжењер грађевинарства Структура студијског програма Студијски програм Грађевинарства траје четири године (8 семест.), и има укупно 240 ЕСПБ бодова, припада пољу техничких наука и даје стручни назив дипломирани инжењер грађевинарства. Студијски програм грађевинарства представља заокруживање професионалног образовања грађевинских инжењера у складу са позитивном националном и међународном законском регулативом. На ОАС грађевинарство се изучавају 48 предмета од којих су 39 предмета обавезна и 9 изборна. На првој години студија изучавају се 12 наставних предмета од којих су 11 обавезних и 1 изборни који се бира од два понуђена премета. На другој години студија изучавају се 12 наставних предмета од којих су 11 обавезних и 1 изборни који се бира од два понуђена премета. На трећој години студија изучавају се 12 наставних предмета од којих су 9 обавезних и 3 изборна од којих се један бира од два понуђена премета а друга два се бирају од понуђена 3 предмета. На четвртој години се изучава 12 наставних предмета, од којих је 8 обавезних и 4 изборна од којих се по 2 бирају из групе од по 3 понуђена предмета.

Сврха студијског програма Сврха је да се студенти припреме за даље усавршавање и да им се пружи подршка у идентификацији личних професионалних афинитета, односно у препознавању професионалног усмеравања.


44

Компетенције дипломираних студената Стечене компетенције омогућују им да примене стечена знања и вештине у пракси и пренесу их сарадницима на послу; да презентују резултате рада на одговарајући начин; да препознају, описују и решавају основне пројектантске и инжењерске проблеме; да разумеју интеракцију између пројектовања, грађења и захтева корисника, средине и друштва; да под руководством лиценцираног грађевинског инжењера-пројектанта пројектују објекте мање сложености да под руководством лиценцираног грађевинског инжењера-извођача, воде мањи грађевински пројекат.


Прва година Р.б. Назив предмета С С.п Час.наст.нед О.ч ЕСПБ

П В ДОН

1. Техничка механика 1 1 ОБ 2 2 0 0 6 2. Математика 1 1 ОБ 3 2 0 0 6 3. Примена рачунара 1 ОБ 1 2 0 0 3 4. Увод у архитектонске констукције 1 ОБ 2 1 0 0 5 5. Нацртна геометрија 1 ОБ 2 2 0 0 5 6. Техничка физика 1 ОБ 2 1 0 0 5 Укупно часова наставе у првом семестру 12 10 0 0 30 7. Математика 2 2 ОБ 3 2 0 0 6 8. Техничка механика 2 2 ОБ 2 2 0 0 6 9. Геодезија 2 ОБ 2 2 0 0 5 10. Инжењерска геологија 2 ОБ 2 1 0 0 4 11. Страни језик 2 ОБ 1 1 0 0 3 12. Изборни премет 1 2 ИЗ 2 1 0 0 6 Укупно часова у другом семестру 12 9 0 0 30 Укупно часова на првој години 24 19 0 0 60

Изборни предмет 1 – бира се 1 од 2 предмета 12a Примена CAD програма 2 ИЗ 2 1 0 0 6 12б Инсталације 2 ИЗ 2 1 0 0 6

Друга година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.наст.нед О.ч ЕСПБ

П В ДОН

13. Математика 3 3 ОБ 3 2 0 0 6 14. Отпорност материјала 1 3 ОБ 2 2 0 0 6 15. Механика флуида 3 ОБ 2 2 0 0 6 16. Саобраћајнице 1 3 ОБ 2 2 0 0 5 17. Хидрологија 3 ОБ 2 1 0 0 3 18. Грађевински материјали 1 3 ОБ 2 1 0 0 4 Укупно часова наставе у трећем семестру 13 10 0 0 30 19. Статика конструкција 1 4 ОБ 2 2 0 0 6 20. Грађевински материјали 2 4 ОБ 2 1 0 0 4 21. Механика тла 4 ОБ 2 2 0 0 5 22. Грађевинска механика и опрема 4 ОБ 2 1 0 0 4 23. Отпорност материјала 2 4 ОБ 2 2 0 0 5 24. Изборни премет 2 4 ИЗ 2 1 0 0 6 Укупно часова наставе у четвртом семестру 12 9 0 0 30 Укупно часова на другој години 25 19 0 0 60


45

Изборни предмет 2 – бира се 1 од 2 предмета

24а Одабрана поглавња из математике 4 ИЗ 2 1 0 0 6 24б Нумеричка математика 4 ИЗ 2 1 0 0 6

Трећа година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.наст. нед. О.ч ЕСПБ

П В ДОН

25. Бетонске конструкције 1 5 ОБ 2 2 0 0 5 26. Фундирање 5 ОБ 2 2 0 0 5 27. Дрвене конструкције 5 ОБ 2 2 0 0 5 28. Металне конструкције 5 ОБ 2 2 0 0 5 29. Статика конструкција 2 5 ОБ 2 2 0 0 5 30. Изборни предмет 3 5 ИЗ 2 1 0 0 5 Укупно часова наставе у петом семестру 12 11 0 0 30 31. Бетонске конструкције 2 6 ОБ 2 2 0 0 5 32. Теорија површинских носача 6 ОБ 2 2 0 0 5 33. Метода коначних елемената 6 ОБ 2 2 0 0 4 34. Технологија бетона 6 ОБ 2 1 0 0 4 35. Изборни предмет 4 6 ИЗ 2 1 0 0 6 36. Изборни предмет 5 6 ИЗ 2 1 0 0 6 Укупно часова наставе у шестом семестру 12 9 0 0 30 Укупно часова на трећој години 24 20 0 0 60

Изборни предмет 3 – бира се 1 од 2 30а Принципи конструисања 5 ИЗ 2 1 0 0 5 30б Теорија еластичности 5 ИЗ 2 1 0 0 5

Изборни предмети 4 и 5 - бирају се 2 од 3 предмета 35-36а Зидане конструкције 6 ИЗ 2 1 0 0 6 35-36б Подземне грађевине 6 ИЗ 2 1 0 0 6 35-36в Саобраћајнице 2 6 ИЗ 2 1 0 0 6

Четврта година Р.б. Назив предмета С С.п. Час. наст.нед. O ЕСПБ

П В ДОН

37. Металне конструкције 2 7 ОБ 2 2 0 0 6 38. Стабилност конструкција 7 ОБ 2 2 0 0 5 39. Преднапрегнуте и спрегнуте конструк. 7 ОБ 2 2 0 0 5 40. Организација и технологија грађења 7 ОБ 2 2 0 0 4 41. Изборни предмет 6 7 ИЗ 2 1 0 0 5 42. Изборни предмет 7 7 ИЗ 2 1 0 0 5 Укупно часова наставе у седмом семестру 12 10 0 0 30 43. Динамика конструкција и земљ. инж. 8 ОБ 2 2 0 0 6 44. Метални мостови 8 ОБ 2 2 0 0 5 45. Бетонски мостови 8 ОБ 2 2 0 0 5 46. Изборни предмет 8 8 ИЗ 2 1 0 0 5 47. Изборни предмет 9 8 ИЗ 2 1 0 0 5 48. Стручна пракса 8 ОБ 1 0 0 6 4 Укупно часова наставе у осмом семестру 11 8 0 6 30 Укупно часова на четвртој години 23 18 0 6 60

Изборни предмети 6 и 7 - бирају се 2 од 3 предмета 41-42а Геотехнички радови 7 ИЗ 2 1 0 0 5 41-42б Хидротехничке конструкције 7 ИЗ 2 1 0 0 5 41-42в Дијагност. стања и санација констукција 7 ИЗ 2 1 0 0 5


46

Изборни предмет 8 и 9 - бирају се 2 од 3 предмета 46-47а Економика грађења 8 ИЗ 2 1 0 0 5

46-47б Пожарна отпорност грађeвинских конструкциja 8 ИЗ 2 1 0 0 5

46-47в Испитивање конструкција 8 ИЗ 2 1 0 0 5 ж

6в. РАЧУНАРСКА ТЕХНИКА за основне академске студије (ОАС)

Трајање студија: 4 године (8 семестара) 240 ЕСПБ Академски назив: Дипломирани инжењер електротехнике и рачунарства

Структура студијског програма Овај студијски програм нуди основне курсеве из математике, физике, електротехнике и електронике, и велики избор уже-стручних предмета из области рачунарске технике. Предвиђено је да се настава изводи кроз предавања, аудиторне, лабораторијске вежбе и консултације и тако омогући испуњавање предиспитних обавеза и припрему за полагање завршних испита из изабраних предмета и завршног рада из једног од изабраних предмета. Од укупно 49 предмета у оквиру студијског програма, обавезнo je 27 предмета, као и стручна пракса и завршни рад. Сви предмети су једносеместрални. Семестар траје 15 недеља. Студијски програм се реализује кроз 8 семестара.

Сврха студијског програма Сврха је да студенти стекну основу за стицање вештина и знања који су им потребни да би по дипломирању заузели одговарајуће позиције у областима и системима који су ослоњени на рачунарске, информационе, комуникационе и мултимедијалне технологије као и за наставак истраживања или студија. Сврха је оспособљавање студената да одржавају, пројектују и развијају рачунарске програме за разноврсне намене, пројектују, инсталирају и одржавају рачунарске мреже, пројектују, реализују и одржавају инф. системе.

Компетенције дипломираних студената Опште способности се односе на овладавање методама, поступцима и процесима истраживања, развојем критичког и самокритичког мишљења и приступа, примене знања у пракси, анализе, синтезе и предвиђања решења и последица, развоја комуникационих способности и спретности, као и сарадња са ужим социјалним и међународним окружењем, професионалне етике. Предметно-специфичне способности надзиру ресурсе рачунарских, информац. и комуник. технологија појединаца и организација, решавају конкретне проблеме уз употребу научних метода и поступака, повезивање знања из различитих области и њихове примене, разумеју и дају допринос научним, математичким и теоретским основама на којима су засноване рачунарске, информационе, комуникационе и мултимедијалне технологије.


47


Прва година Р.б. Назив предмета С

С.п. Час.наст.нед. ЕСПБ

П В ДОН 1. Линеарна алгебра 1 ОБ 3 2 0 7 2. Основи програмирања 1 ОБ 2 2 0 7 3. Основи електротехнике 1 ОБ 3 2 1 8 4. Основи рачунарства 1 ОБ 2 2 1 8 Укупно часова наставе у првом семестру 10 8 2 30 5. Математичка анализа 2 ОБ 3 2 0 7 6. Објектно орјентисано програмирање 1 2 ОБ 2 2 0 6 7. Алгоритми и структуре података 2 ОБ 2 2 1 7 8. Дигитална електроника 2 ОБ 2 2 1 7 9. Енглески језик 2 ОБ 2 1 0 3 Укупно часова наставе у другом семестру 11 9 2 30 Укупно часова на првој години 21 17 4 60

Друга година Р.б. Назив предмета С

С.п. Час.наст.нед. ЕСПБ

П В ДОН 10. Вероватноћа и статистика 3 ОБ 2 1 1 6 11. Базе података 3 ОБ 2 1 1 6 12. Објектно орјентисано програмирање 2 3 ОБ 2 1 1 6 13. Веб дизајн 3 ОБ 2 1 1 6 14. Архитектура рачунара 1 3 ОБ 2 1 1 6

Укупно часова наставе у трећем семестру 10 5 5 30 15. Оперативни системи 4 ОБ 2 1 1 6 16. Рачунарске мреже 4 ОБ 2 1 1 6 17. Архитектура рачунара 2 4 ОБ 2 1 1 6 18. Изборни предмет 1 4 ИЗ 2 2 0 6 19. Изборни предмет 2 4 ИЗ 2 2 0 6

Укупно часова наставе у четвртом семестру 10 7 3 30 Укупно часова наставе на другој години 20 12 8 60

Изборни предмети 1 и 2 (бира се 2 од понуђених 5) 18-19а Нумеричка анализа 4 ИЗ 2 2 0 6 18-19б Теорија графова 4 ИЗ 2 2 0 6 18-19в Предузетништво и менаџмент 4 ИЗ 2 2 0 6 18-19г Теорија информација 4 ИЗ 2 2 0 6


Р.б. Назив предмета С

С.п. Час.наст.нед. ЕСПБ П В ДОН

20. Микроконтролери 5 ОБ 2 2 0 6 21. Микропроцесорски системи 5 ОБ 2 1 1 6 22. Софтверско инжењерство 5 ОБ 2 1 1 6 23. Изборни предмет 3 5 ИЗ 2 1 1 6 24. Изборни предмет 4 5 ИЗ 2 1 1 6

Укупно часова наставе у петом семестру 10 6 4 30 25. Рачунарска графика 6 ОБ 2 1 1 6 26. Дигитална обрада сигнала 6 ОБ 2 1 1 6 27. Вишепроцесорски системи 6 ОБ 2 1 1 6


48

28. Апликативни софтвер 6 ОБ 2 1 1 6 29. Изборни предмет 5 6 ИЗ 2 1 1 6

Укупно часова наставе у шестом семестру 10 5 5 30 Укупно часова наставе на трећој години 20 11 9 60

Изборни предмети 3 и 4 (бираjу се 2 предмета од понуђена 4) 23-24а Програмски преводиоци 5 ИЗ 2 1 1 6 23-24б Основи телекомуникација 5 ИЗ 2 1 1 6 23-24в Комуникација човек-рачунар 5 ИЗ 2 1 1 6 23-24г Основи аудио и видео технике 5 ИЗ 2 1 1 6

Изборни предмет 5 (бира се 1 од 2 понуђена) 29а. Комуникологија 6 ИЗ 2 1 1 6 29б. Психологија 6 ИЗ 2 1 1 6

Четврта година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.наст.нед. ЕСПБ

П В ДОН 30. Дистрибуирани системи 7 ОБ 3 2 0 6 31. Веб програмирање 7 ОБ 2 2 1 6 32. Заштита података 7 ОБ 2 2 1 6 33. Изборни предмет 6 7 ИЗ 2 2 1 6 34. Изборни предмет 7 7 ИЗ 2 2 1 6

Укупно часова наставе у седмом семестру 11 10 4 30 35. Вештачка интелигенција 8 ОБ 3 2 0 6 36. Електронско пословање 8 ОБ 3 2 0 6 37. Изборни предмет 8 8 ИЗ 3 2 0 6 38. Стручна пракса 8 ОБ 0 0 0 3 39. Завршни рад 8 ОБ 0 0 0 9

Укупно часова наставе у осмом семестру 9 6 0 30 Укупно часова наставе на четвртој години 20 16 4 60

Изборни предмети 6 и 7 (бираjу се 2 предмета од понуђена 4) 33-34а Информациони системи 7 ИЗ 2 2 1 6 33-34б Мултимедијални системи 7 ИЗ 2 2 1 6 33-34в Основе маркетинга 7 ИЗ 2 2 1 6 33-34г Нове ИКТ у образовању 7 ИЗ 2 2 1 6

Изборни предмет 8 (бира се 1 предмет од понуђена 2) 37а. Дата мининг 8 ИЗ 3 2 0 6 37б. Дигиталне телекомуникације 8 ИЗ 3 2 0 6


49

6г. СОФТВЕРСКО ИНЖЕЊЕРСТВО за основне академске студије (ОАС)

Трајање студија: 4 године (8 семестара) 240 ЕСПБ Академски назив: Дипломирани инжењер електротехнике и рачунарства

Садржај, структура, сврха Студијски програм основних академских студија Софтверско инжењерство, траје четири године, односно осам семестара, има укупно 240 ЕСПБ бодова, припада пољу техничко-технолошких наука и стручни назив свршених студената је дипломирани инжењер електротехнике и рачунарства. Овај студијски програм је конципиран на основу IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) и ACM (Association for Computing Machinery) препорука, сличних студијских програма високог образовања у Републици Србији, суседним земљама, сличних студијских програма на европским и америчким високошколским установама, тако да у потпуности прати савремене светске токове и стање струке. Садржаји предмета и начин извођења наставе су такви да оно што студенти науче одговара захтевима будућих послодаваца и омогућује, да без додатног обучавања, одмах успешно раде на пословима развоја сложених софтверских система.


Прва година Рб. Назив предмета С. С.п. Час.нас.нед. ЕСПБ

П В ДОН 1. Линеарна алгебра 1 ОБ 2 3 0 7 2. Основи програмирања 1 ОБ 2 2 0 7 3. Основи електротехнике 1 ОБ 3 2 1 8 4. Основи рачунарства 1 ОБ 2 2 1 8 Укупно часова наставе у првом семестру 9 9 2 30 5. Математичка анализа 2 ОБ 2 3 0 7 6. Објектно орјентисано програмирање 1 2 ОБ 2 3 0 6 7. Алгоритми и структуре података 2 ОБ 2 2 1 7 8. Дигитална електроника 2 ОБ 2 2 1 7 9. Енглески језик 2 ОБ 1 2 0 3 Укупно часова наставе у другом семестру 9 12 2 30 Укупно часова наставе у првој години 18 21 4 60

Друга година Рб. Назив предмета С. С.п. Час.нас.нед. ЕСПБ

П В ДОН 10. Вероватноћа и статистика 3 ОБ 2 2 1 6 11. Базе података 3 ОБ 2 2 1 6 12. Објектно орјентисано програмирање 2 3 ОБ 2 2 1 6 13. Wеб дизајн 3 ОБ 2 2 1 6 14. Архитектура рачунара 1 3 ОБ 2 2 1 6 Укупно часова наставе у трећем семестру 10 10 5 30


50

15. Оперативни системи 4 ОБ 2 2 1 6 16. Рачунарске мреже 4 ОБ 2 2 1 6 17. Архитектура рачунара 2 4 ОБ 2 2 1 6 18. Изборни предмет 1 4 ИЗ 2 2 0 6 19. Изборни предмет 2 4 ИЗ 2 2 0 6

Изборни предмети - бира се 2 од 4 18-19а Нумеричка анализа 4 ИЗ 2 2 0 6 18-19б Теорија графова 4 ИЗ 2 2 0 6 18-19в Предузетништво и менаџмент 4 ИЗ 2 2 0 6 18-19г Теорија информација 4 ИЗ 2 2 0 6

Укупно часова наставе у четвртом семестру 10 10 3 30 Укупно часова наставе у другој години 20 20 8 60

Трећа година Рб Назив предмета С. С.п. Час.нас.нед. ЕСПБ

П В ДОН 20. Информациони системи 5 ОБ 2 2 1 6 21. Пројектовање софтвера 5 ОБ 2 2 1 6 22. Софтверско инжењерство 1 5 ОБ 2 2 1 6 23. Изборни предмет 3 5 ИЗ 2 2 1 6 24. Изборни предмет 4 5 ИЗ 2 2 1 6

Изборни предмети - бирају се 2 од 4 23-24а Микропроцесорски системи 5 ИЗ 2 2 1 6 23-24б Обрада сигнала 5 ИЗ 2 2 1 6

23-24в Комуникологија у софтверском инжењерству 5 ИЗ 1 1 1 6

23-24г Софтверски алати база података 5 ИЗ 2 2 1 6 Укупно часова наставе у петом семестру 10/9 10/9 5 30

25. Програмирање интернет апликација 6 ОБ 2 2 1 6 26. Вештачка интелигенција 6 ОБ 2 2 1 6 27. Изборни предмет 5 6 ИЗ 2 2 1 6 28. Изборни предмет 6 6 ИЗ 2 2 1 6 29. Изборни предмет 7 6 ИЗ 2 2 1 6

Изборни предмети - бирају се 3 од 5 27-29а Системски софтвер 6 ИЗ 2 2 1 6 27-29б Управљање софтверским пројектима 6 ИЗ 2 2 1 6 27-29в Професионалне вештине софтверског

инжењерства 6 ИЗ 2 2 1 6 27-29г Комуникација човек-рачунар 6 ИЗ 2 1 1 6 27-29д Напредне базе података 6 ИЗ 2 2 1 6

Укупно часова наставе у другом семестру 10 10/9 5 30 Укупно часова наставе у трећој години 20/19 20/18 10 30

Четврта година Рб Назив предмета С. С.п. Час.нас.нед ЕСПБ

П В ДОН 30. Дистрибуирани системи 7 ОБ 2 2 1 6 31. Програмирање мобилних уређаја 7 ОБ 2 2 1 6 32. Конструкција софтвера 7 ОБ 2 2 1 6 33. Изборни предмет 8 7 ИЗ 2 2 1 6 34. Изборни предмет 9 7 ИЗ 2 2 1 6

Изборни предмети - бирају се 2 од 4


51

33-34а Софтверска метрика 7 ИЗ 2 2 1 6 33-34б Тестирање софтвера 7 ИЗ 2 2 1 6 33-34в Заштита података 7 ИЗ 2 2 1 6 33-34г Мултимедијални системи 7 ИЗ 1 2 1 6 Укупно часова наставе у седмом семестру 10/9 10 5 30 35. Перформансе рачунарских система 8 ОБ 2 2 1 6 36. Рачунарска графика 8 ОБ 2 2 1 6 37. Изборни предмет 10 8 ИЗ 2 2 1 6 38. Стручна пракса 8 ОБ 0 0 0 3 39. Завршни рад 8 ОБ 0 0 0 9

Изборни предмети - бира се 1 од 3 37-39а Дата мининг 8 ИЗ 2 2 1 6 37-39б Архитектура и алгоритми ДСП-а 8 ИЗ 2 2 1 6 37-39в Машинско учење 8 ИЗ 1 2 1 6

Укупно часова наставе у осмом семестру 6/5 6 3 30 Укупно часова у четвртој години 16/14 16 8 60


52

Д7. Департман за хемијско–технолошке науке

Р.бр. Назив студијског програма Програм ЕСПБ 1. Хемија ОАС 240

7а. ХЕМИЈА

за основне академске студије (ОАС) Трајање студија: 4 године (8 семестара) 240 ЕСПБ Академски назив: Дипломирани хемичар (Дипл. хем.)

Структура студијског програма Студијски програм основних академских студија Хемија, траје четири године (8 семестара), има укупно 240 ЕСПБ бодова, припада пољу природно-математичких наука и даје стручни назив дипломирани хемичар. На првој години студија изучава се 9 наставних предмета. На другој години се изучава 8 наставних предмета, од којих су 2 изборна од понуђених 4. На трећој се изучава 8 наставних предмета, од којих је 6 обавезних, а 2 наставна предмета студент бира од 4 понуђених. На четвртој години се изучава 8 наставних предмета, од којих је 5 обавезних, а 2 изборна наставна предмета студент бира од 4 понуђених.

Сврха студијског програма Образовање стручњака за послове који захтевају познавање хемије, способност примене савремених сазнања из ове области као и оспособљавање студената за даље усавршавање. Јасно дефинисана и препознатљива сврха и друштвенуа улога у образовању стручњака хемичара за обављање послова у областима где су примењива знања из хемије, у основном, средњем и високом образовању, у лабораторијама, у индустрији, у школама, у развојним лабораторијама, у заводима заштиту животне средине, као и областима медицине, фармације, пољопривреде, и слично.

Компетенције дипломираних студената Развој способности критичког мишљења; овладавање вештинама неопходним за обављање послова из веома широког подручја хемије и заштите човекове средине; способности анализе проблема и налажење решења; способности презентовања свога рада; примену стечених знања у пракси; могућност стручне и научне комуникације са институцијама ЕУ, као и са окружењем; креативно коришћење савремене информационе и комуникационе технологије; комбиновање стечених теоријских и практичних знања у циљу анализе и решавања проблема и етичких питања; коришћење литературе у складу са потребом ширења својих знања.


53


Прва година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.нас.нед. О

ЕСПБ

П В ДОН 1. Општа хемија 1 ОБ 2 3 0 0 7 2. Физика 1 ОБ 2 2 0 0 6 3. Примена рачунара 1 ОБ 2 2 0 0 6 4. Математика 1 1 ОБ 2 2 0 0 6 5. Енглески језик 1 ОБ 2 2 0 0 5 Укупно часова наставе у првом семестру 10 11 0 0 30 6. Основи биологије 2 ОБ 2 2 0 0 6 7. Неорганска хемија 2 ОБ 2 3 0 0 8 8. Обрада резултата мерења 2 ОБ 2 3 0 0 8 9. Математика 2 2 ОБ 3 2 0 0 8 Укупно часова наставе у другом семестру 9 10 0 0 30 Укупно часова активне наставе на I години студија = 600 60

Друга година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.нас.нед. О

ЕСПБ

П В ДОН 10. Органска хемија 1 3 ОБ 3 3 0 0 8 11. Физичка хемија 3 ОБ 3 3 0 0 8 12. Аналитичка хемија 3 ОБ 2 3 0 0 8 13. Изборни предмет I 3 ИЗ 2 2 0 0 6 Укупно часова наставе у трећем семестру 10 11 0 0 30 14. Хемијска кинетика и катализа 4 ОБ 3 2 0 0 8 15. Органска хемија 2 4 ОБ 3 2 0 0 8 16. Хемија животне средине 4 ОБ 3 2 0 0 8 17. Изборни предмет II 4 ИЗ 2 2 0 0 6 Укупно часова у четвртом семестру 11 8 0 0 30

Укупно часова активне наставе на II години студија = 600 60 Изборни предмети студијског програма

13а. Психологија 3 ИЗ 2 2 0 0 6 13б. Основи технолошког пројектовања 3 ИЗ 2 2 0 0 6 17а. Прехрамбени адитиви 4 ИЗ 2 2 0 0 6 17б. Култура изражавања и правопис

српског језика 4 ИЗ 2 2 0 0 6

Трећа година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.нас.нед. О

ЕСПБ

П В ДОН 18. Инструментална аналитичка хемија 5 ОБ 3 3 0 0 8 19. Технолошко инжињерство 5 ОБ 3 3 0 0 8 20. Хемија природних производа 5 ОБ 2 2 0 0 7 21. Изборни предмет III 5 ИЗ 2 2 0 0 7

Укупно часова наставе у петом семестру 10 10 0 0 30 22. Структурне инструменталне методе 6 ОБ 3 4 0 0 8 23. Виша неорганска хемија 6 ОБ 2 3 0 0 8 24. Виша органска хемија 6 ОБ 3 0 0 0 6 25. Изборни предмет IV 6 ИЗ 2 3 0 0 8 Укупно часова наставе у шестом семестру 10 10 0 0 30 Укупно часова е наставе на III години студија = 600 60


54

Изборни предмети студијског програма 21а. Општа екологија 5 ИЗ 2 2 0 0 7 21б. Педагогија 5 ИЗ 2 2 0 0 7 25а. Колоидна хемија 6 ИЗ 2 3 0 0 8 25б. Методика наставе хемије 6 ИЗ 2 3 0 0 8

Четврта година

Р.б. Назив предмета С С.п. Час.нас.нед. О

ЕСПБ П В ДОН

26. Органометална хемија 7 ОБ 2 3 0 0 8 27. Биохемија 7 ОБ 3 3 0 0 8 28. Основе молекулског моделирања 7 ОБ 2 4 0 0 8 29. Изборни предмет V 7 ИЗ 2 3 0 0 6 Укупно у семестру 9 13 0 0 30 30. Механизми неорганских реакција 8 ОБ 2 3 0 0 6 31. Механизми органских реакција 8 ОБ 2 3 0 0 6 32. Изборни предмет VI 8 ОБ 2 3 0 0 6 33. Теоријске основе завршног испита 8 ИЗ 3 0 0 0 6 34. Завршни испит 8 ИЗ 0 0 0 0 6 Укупно часова наставе у осмом семестру 9 9 0 0 30

Укупно часова наставе на IV години студија = 600 60 Изборни предмети студијског програма

29а. Школска пракса 7 ИЗ 2 3 0 0 6 29б. Заштита животне средине 7 ИЗ 2 3 0 0 6 32а. Биохемија физиолошких једињења 8 ИЗ 2 3 0 0 6 32б. Дидактика 8 ИЗ 2 3 0 0 6


55

Д8. Департман за биомедицинске науке

Р.бр. Назив студијског програма Програм ЕСПБ 1. Биологија ОАС 240 2. Рехабилитација ОАС 240 3. Спорт и физичко васпитање ОАС 240

8а. БИОЛОГИЈА за основне академске студије (ОАС)

Трајање студија: 4 године (8 семестара) 240 ЕСПБ Академски назив: Дипломирани биолог Структура студијског програма Структуру основних академских студија Биологија чине 36 предмета и 1 теренска настава. Од укупног броја предмета, 27 предмета су обавезни, 1 обавезна теренска настава и 9 изборних предмета. На првој години изучава се 9 наставних предмета, од којих је 1 изборни и бира се од 3 понуђена. На другој години изучава се 8 наставних предмета, од којих је 1 изборни од 3 понуђена. На трећој години изучава се 10 наставних предмета, од којих су 4 изборна и бирају се од 2 понуђена. На четвртој години изучавају се 9 наставних предмета, од којих су 3 изборна и бирају се од 2 понуђена и 1 обавезна теренска настава. Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем ЕСПБ бодова, а обим студија изражен је збиром ЕСПБ бодова за све четири године (укупно 240 ЕСПБ).

Сврха студијског програма Образовање стручњака из области биологије, компетентних за рад у стручним, развојним и научно-истраживачким биолошким лабораторијама, акредитованим лабораторијама за контролу квалитета, биотехнолошким лабораторијама, ботаничким баштама, природњачким музејима, националним парковима, заводима за мониторинг и заштиту животне средине, научним институтима и лабораторијама различитих индустријских, пољопривредних и медицинских грана где су примењива знања из биологије.

Компетенције дипломираних студената Способности темељног познавања и разумевања грађе и функције живих организама на свим нивоима организације, основних биолошких законитости и принципа међусобне интеракције живих организама и интеракције живих организама и спољашње средине; овладавања методама и техникама рада у лабораторији и на терену; решавања конкретних проблема у области биологије уз употребу научних метода и поступака; повезивања основних знања из различитих области биологије и сродних дисциплина, као и њихове примене у пракси; праћења и примене новина у области биологије,


56

као и потреба за даљим усавршавањем; употребе информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима из области биологије и сродних дисциплина; аналитичког приступа и примени стечених знања у решавању проблема и предвиђању резултата и последица; развоја критичког и самокритичког мишљења; развоја комуникационих способности и спретности у стручном и научном окружењу; способности за самостални и тимски рад; усвајања кодекса професионалне и научно-истраживачке етике.


Прва година Р.б. Назив предмета С С.п Час.нас.нед О ЕСПБ

П В ДОН 1. Општа и неорганска хемија 1 О 2 0 3 0 7 2. Биостатистика 1 О 2 1 0 0 5 3. Биологија ћелије и ткива 1 О 2 3 0 0 7 4. Основи алгологије и микологије 1 О 2 2 0 0 6 5. Морфологија и анатомија биљака 1 О 3 3 0 0 9 6. Органска хемија 2 О 3 0 2 0 7 7. Основи примењене математике 2 О 2 1 0 0 5 8. Aнатомија и систематика бескичмењака 1 2 О 3 3 0 0 9 9. Предмет изборног блока 1 2 И 2 1 0 0 5 Укупно (п/в+ ДОН/ ост. час.) и бодови 21 14 5 0 60

Предмет изборног блока 1 - бира се 1 од 3 9а. Биоетика 9б. Комуникологија 9в. Енглески језик


Р.б. Назив предмета С С.п Час.нас.нед. О ЕСПБ П В ДОН

10. Биохемија 3 О 3 0 3 0 9 11. Aнатомија и систематика бескичмењака 2 3 О 3 3 0 0 9 12. Развиће животиња 3 О 2 2 0 0 6 13. Општа микробиологија 3 О 2 0 2 0 6 14. Основи молекуларне биологије 4 О 2 2 0 0 6 15. Анатомија и морфологија хордата 4 О 3 3 0 0 9 16. Систематика и филогенија виших биљака 4 О 3 3 0 0 9 17. Предмет изборног блока 2 4 И 2 2 0 0 6 Укупно (п/в+ ДОН/ ост. час.) и бодови год. 20 15 5 0 60

Предмет изборног блока 2 - бира се 1 од 3 17а. Људска права 17б. Социологија 17в. Апликативни софтвери у биологији


Р.б. Назив предмета С С.п. Час.нас.нед. О ЕСПБ П В ДОН

18. Физиологија биљака 5 О 2 0 2 0 6 19. Oпшта физиологија са биофизиком 5 О 2 0 2 0 6 20. Генетика 5 О 2 2 0 0 6 21. Предмет изборног блока 3 5 О 2 2 0 0 6


57

22. Предмет изборног блока 4 5 О 2 2 0 0 6 23. Систематика и филогенија хордата 6 О 3 3 0 0 9 24. Историја и филозофија биологије 6 О 2 0 0 0 3 25. Општа екологија 6 О 2 2 0 0 6 26. Предмет изборног блока 5 6 И 2 2 0 0 6 27. Предмет изборног блока 6 6 И 2 2 0 0 6 Укупно (п/в+ ДОН/ ост. час.) и бодови 21 15 4 0 60

Бира се 1 предмет од понуђена 2 Предмети изборног блока 3

21a. Педагогија* 21б. Хумана екологија

Предмети изборног блока 4 22а. Основи педагошке психологије* 22б. Заштита животне средине

Предмети изборног блока 5 26а. Примењена микробиологија 26б. Биологија пчела

Предмети изборног блока 6 27а. Методика наставе биологије* 27б. Медицинска генетика * ПРЕДМЕТИ ИЗ ПСИХОЛОШКО-ПЕДАГОШКО-МЕТОДИЧКИХ ОБЛАСТИ ОБАВЕЗНИ ЗА ДАЉЕ ШКОЛОВАЊЕ НА МАСТЕР АКАДЕМСКИМ СТУДИЈАМА БИОЛОГИЈЕ, МОДУЛ – ПРОФЕСОР БИОЛОГИЈЕ


Р.б. Назив предмета С С.п. Час.нас.нед. О

ЕСПБ П В ДОН

28. Упоредна физиологија животиња 7 О 3 0 2 0 7 29. Основи еволуционе биологије 7 О 3 2 0 0 7 30. Биологија човека 7 О 2 0 0 0 3 31. Предмет изборног блока 7 7 О 2 2 0 0 6 32. Предмет изборног блока 8 7 О 2 2 0 0 6 33. Екологија и географија биљака 8 О 2 2 0 0 6 34. Екологија и географија животиња 88 8 О 2 2 0 0 6 35. Физиологија понашања 88 8 О 2 2 0 0 6 36. Предмет изборног блока 9 8 8 И 2 0 2 0 6 37. Теренска настава 8 8 О 0 0 4 0 7 Укупно (п/в+ ДОН/ ост. час.) и бодови 20 12 8 0 60

Бира се 1 предмет од понуђена 2 Предмети изборног блока 7

31а. Биохемија физиолошки активних једињења 31б. Хидробиологија

Предмети изборног блока 8 32а. Утицај зрачења на биолошке системе 32б. Примењена екологија

Предмети изборног блока 9 36а. Имунобиологија 36б. Аналитика природних и отпадних вода


58

8б. РЕХАБИЛИТАЦИЈА за основне академске студије (ОАС)

Трајање студија: 4 године (8 семестара) 240 ЕСПБ Академски назив: Дипломирани терапеут

Структура студијског програма Основне академске студије Рехабилитације трају 4 године (8 семестара) и вредноване су са 240 ЕСПБ. Исход процеса учења на студијском програму Рехабилитација су знање и вештине потребни да се прилагоде мултидисциплинарном технолошком окружењу. Студенти стичу солидну основу која ће им омогућути не само успешно запошљавање већ и наставак даљег школовања. Предвиђено је да се настава изводи кроз предавања, аудиторне, лабораторијске вежбе и консултације и тако омогући испуњавање предиспитних обавеза и припрему за полагање завршних испита из изабраних предмета. Сваки носи од 3 до 8 бодова. За већину предмета фонд часова је у распону од 60 до 75. Семестар траје 15 недеља. Студијски програм се реализује кроз 8 семестара.

Сврха студијског програма Студијски програм треба превасходно да оспособљава кадрове за развијање и примену савремених модела програма у едукацији и рехабилитацији. При томе се полази од тога да образовање треба да пружи могућност избора занимања и запослења у јавним и приватним организацијама и институцијама које делују у подручју спорта, рекреације, туризма, превенције и унапређења здравља, образовања, рехабилитације и лечења, оспособљавање студената да самостално прате, стичу, развијају и примењују савремена научна и стручна достигнућа, пружање могућности свршеним студентима, да се, након завршетка основних академских студија, упишу на дипломске академске студије – мастер.

Компетенције дипломираних студената Терапеут након дипломирања је оспособљен за програм примене физикалних агенаса и специфичних програма кинезитерапије, а у циљу оспособљавања инвалидних особа. Терапеут уско сарађује са физијатром и осталим члановима рехабилитационог тима у формирању и спровођењу рехабилитационог програма. Програм се спроводи индивидуално према преосталим способностима пацијента, а које се могу искористити у циљу самосталности у оквиру активности дневног живота или радног процеса. Посебни акценат је на елементима социјалне рехабилитације и побољшања квалитета живота. Терапеут води редовно рехабилитацијску документацију. Опште способности дипломираних терапеута су овладавање методама, поступцима и процесима истраживања, развој критичког и самокритичког мишљења и приступа, применa знања у пракси уз поштовање принципа професионалне етике. Терапеути стичу предметно-специфичне способности за решавање


59

конкретних проблема уз употребу научних метода и поступака, праћење и предвиђање промена у правцима развоја технологија у рехабилитацији и процењивање и пренос начина коришћења нових технологија појединцима и организацијама, као и да живе и раде у сагласности са правилима друштвене заједнице.


Прва година Р.б Назив предмета С С.п. Час.нас.нед. О.ч. ЕСПБ

П В ДОН 1. Увод у рехабилитацију 1 ОБ 1 1 0 3 5 2. Aнатомија 1 1 ОБ 3 3 0 6 7 3. Социјална медицина и здравствено

осигурање 1 ОБ 2 2 0 6 6

4. Енглески језик 1 1 ОБ 2 2 0 6 5 5. Статистика и информатика 1 ОБ 2 2 0 6 6 6. Анатомија 2 2 ОБ 3 3 0 6 7 7. Физиологија са биохемијом 2 ОБ 3 2 0 6 7 8. Енглески језик 2 2 ОБ 2 2 0 6 5 9. Основе специјалне едукације и

рехабилитације 2 ОБ 2 1 0 6 6

10. Изборни предмет 1 2 ИЗ 2 0 0 3 6 Изборни предмет 1 – бира се 1 од 2

10а Медицинска етика 2 ИЗ 2 0 0 3 6 10б Хумана екологија 2 ИЗ 2 0 0 3 6 Укупно часова на првој години 22 18 0 54 60

Друга година Р.б Назив предмета С С.п. Час.нас.нед. О.ч. ЕСПБ

П В ДОН 11. Технике масаже 3 ОБ 2 3 0 6 5 12. Општа физикална терапија 3 ОБ 3 3 0 6 7 13. Патологија са патофизиолијом 3 ОБ 2 1 0 6 6 14. Балнеоклиматологија 3 ОБ 1 1 0 4 4 15. Клиничка биомеханика 3 ОБ 4 2 0 6 6 16. Основи кинезиологије 4 ОБ 4 2 0 6 8 17. Општа кинезитерапија 4 ОБ 3 3 0 6 6 18. Изборни предмет 2 4 ИЗ 1 1 0 1 6 19. Изборни предмет 3 4 ИЗ 1 1 0 1 6 20. Изборни предмет 4 4 ИЗ 1 1 0 1 6

Изборни предмети 2, 3 и 4 – бира се 3 од понуђена 4

18-19-20а Аудиовизуелна средства у

рехабилитацији 4 ИЗ 1 1 0 1 6

18-19-20б Програмирање у рехабилитацији 4 ИЗ 1 1 0 1 6 18-19-20в Информатика и комуникологија 4 ИЗ 1 1 0 4 6

18-19-20г Интернет у едукацији и

рехабилитацији 4 ИЗ 1 1 0 3 6

Укупно часова на другој години 22 18 0 43 60


60

Трећа година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.нас.нед. О.ч. ЕСПБ

П В ДОН 21. Ортопедија са трауматологијом 5 ОБ 2 2 0 3 6 22. Физикална медицина 5 ОБ 2 3 0 6 7 23. Кинезитерапијске технике 5 ОБ 2 3 0 6 6 24. Основи интерне медицине 1 5 ОБ 2 2 0 3 6 25. Welness и fitness програми 5 ОБ 1 2 0 5 4 26. Неурологија 6 ОБ 3 2 0 4 7 27. Основи интерне медицине 2 6 ОБ 2 2 0 4 6 28. Дечја рехабилитација 6 ОБ 2 2 0 4 6 29. Изборни предмет 5 6 ИЗ 2 1 0 3 6 30. Изборни предмет 6 6 ИЗ 2 1 0 3 6

Изборни предмети 5 и 6 – бирају се 2 од 3 29-30а Рехабилитација у спорту 6 ИЗ 2 1 0 3 6 29-30б Медицинска психологија 6 ИЗ 2 1 0 3 6 29-30в Основи биомедиц. инжењеринга 6 ИЗ 2 1 0 3 6 Укупно часова на трећој години 20 20 0 41 60


Р.б. Назив предмета С С.п. Час.нас.нед. О.ч. ЕСПБ П В ДОН

31. Хирургија са основама радиологије 7 ОБ 2 2 0 4 6

32. Процена функционалне и моторичке способности у рехабилитацији 7 ОБ 2 2 0 3 6

33. Медицинска рехабилитација 1 7 ОБ 3 2 0 4 6 34. Клиничка физикална терапија 1 7 ОБ 3 2 0 4 6 35. Медицинска рехабилитација 2 8 ОБ 3 2 0 0 6 36. Клиничка физикална терапија 2 8 ОБ 3 2 0 0 6 37. Кинезиометрија 8 ОБ 3 3 0 0 7 38. Изборни предмет 7 8 ОБ 2 1 0 2 6 39. Изборни предмет 8 8 ИЗ 2 1 0 2 6 40. Стручна клиничка пракса 8 ИЗ 0 0 0 8 5

Изборни предмети 7 и 8 - бирају се 2 од 4 38-39а Вештине комуниц. са пацијентом 8 ИЗ 2 1 0 2 6 38-39б Менаџмент у рехабилитацији 8 ИЗ 2 1 0 2 6 38-39в Маркетинг у рехабилитацији 8 ИЗ 2 1 0 2 6 38-39г Економика у рехаб. и здравству 8 ОБ 2 1 0 2 6 Укупно часова на четвртој години 23 17 0 27 60


61

8в. СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ за основне академске студије (ОАС)

Трајање студија: 4 године (8 семестара) 240 ЕСПБ Академски назив: Дипломирани професор физичког васпитања и спорта

Структура студијског програма Студијски програм Спорта и физичког васпитања усаглашен је са стандардима за основне академске студије Закона о високом образовању Републике Србије и одговарајућим акредитованим европским програмима. Основне академске студије трају 4 године (8 семестара) и вредноване су са 240 ЕСПБ.

Сврха студијског програма Студијски програм треба превасходно да оспособљава кадрове за развијање и примену савремених модела програма у едукацији спорта и физичког васпитања.

Компетенције дипломираних студената Студијски програм оспособљава специфичне профиле кадрова за следећа основна занимања као што је педагошки рад у систему школског физичког васпитања у свим делатностима и нивоима образовног система, од предшколских установа до Универзитета, полицијских и војних школа. Студенти се оспособљавају за познавање и разумевање струке, примену стечених знања, ефикасно решавање проблема у пракси.


Прва година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.нас.нед. О.ч ЕСПБ

П В ДОН 1. Психологија oбразовања 1 ОБ 2 1 0 0 5 2. Педагогија 1 ОБ 2 1 0 0 5 3. Aнатомија 1 ОБ 3 2 0 0 7 4. Aнтропомоторика 1 ОБ 3 3 0 0 7 5. Основи статистике 1 ОБ 2 1 0 0 6 6. Физиологија 2 ОБ 3 2 0 0 7 7. Основи информатике 2 ОБ 2 1 0 0 5 8. Теорија физичке културе 2 ОБ 3 0 0 0 6 9. Енглески језик 2 ОБ 2 1 0 0 5 10. Теорија и методика атлетике 2 ОБ 3 3 0 0 7 Укупно часова на првој години 25 15 0 0 60

Друга година Р.б. Назив предмета С С.п. Час. нас.нед. О.ч. ЕСПБ

П В ДОН 11. Социологија спорта 3 ОБ 2 1 0 0 5 12. Теорија и методика рукомета 3 ОБ 3 3 0 0 7 13. Биомеханика 3 ОБ 3 3 0 0 7 14. Теорија и метод. опоравка спортиста 3 ОБ 3 0 0 0 5


62

15. Изборни предмет 1 3 ИБ 1 2 0 0 6

16. Биологија развоја човека са медицином спорта

4 ОБ 2 1 0 0 5

17. Теорија и методика пливања 4 ОБ 2 3 0 0 7 18. Историја физичке културе 4 ОБ 2 1 0 0 5 19м Теорија и методика фудбала (м) 4 ОБ 2 3 0 0 7 19ж Ритмичка гимнастика (ж) 4 ОБ 2 3 0 0 7 20. Изборни предмет 2 4 ИБ 1 2 0 0 6 Укупно часова на другој години 21 19 0 0 60

Изборни предмет 1 – бира се 1 од понуђена 2 15а Баскет 3 ИБ 1 2 0 0 6 15б Методика игара у физич. васпитању 3 ИБ 1 2 0 0 6

Изборни предмет 2 – бира се 1 од понуђена 2 20а Фитнес 4 ИБ 1 2 0 0 6 20б Вежбе обликовања 4 ИБ 1 2 0 0 6

Трећа година Р.б. Назив предмета С С.п. Час. нас.нед. О.ч ЕСПБ

П В ДОН 21. Менаџмент и маркетинг у спорту 5 ОБ 2 2 0 0 5 22. Теорија и методика одбојке 5 ОБ 3 3 0 0 7 23. Теорија и методика плеса 5 ОБ 2 2 0 0 5 24. Теорија и методика скијања 5 ОБ 2 3 0 0 7 25. Изборни предмет 3 5 ИБ 1 2 0 0 6 26. Активности у природи 6 ОБ 2 2 0 0 4 27. Теорија и методика кошарке 6 ОБ 3 2 0 0 7 28. Теорија и метод. спортске гимнастике 6 ОБ 3 2 0 0 7 29. Изборни предмет 4 6 ИБ 1 2 0 0 6 30. Изборни предмет 5 6 ИБ 1 2 0 0 6 Укупно часова на трећој години 20 22 0 0 60

Изборни предмет 3 – бира се 1 од 2 25а Акробатика у спорту 5 ИБ 1 2 0 0 6 25б Физичко вежбање и здравље 5 ИБ 1 2 0 0 6

Изборни предмет 4 и 5 – бирају се 2 од 3 29-30а Одбојка на песку 6 ИБ 1 2 0 0 6 29-30б Карате 6 ИБ 1 2 0 0 6 29-30ц Планирање и програмир. у спорту 6 ИБ 1 2 0 0 6 29-30г Допинг и антидопинг у спорту 6 ИБ 1 2 0 0 6

Четврта година Р.б. Назив предмета С С.п. Час.нас.нед. О.ч. ЕСПБ

П В ДОН 31. Теорија и методика борилачких

спортова 7 ОБ 2 2 0 0 5

32. Теорија и методика физичког васпитања

7 ОБ 3 2 0 0 7

33. Хигијена 7 ОБ 2 0 0 0 4 34. Спорт особа са посебним потребама 7 ОБ 2 2 0 0 4 35. Изборни предмет 6 7 ИБ 1 2 0 0 5 36. Изборни предмет 7 7 ИБ 1 2 0 0 5 37. Теорија и методика спортског

тренинга 8 ОБ 2 2 0 0 5


63

38. Теорија и методика спортске рекреације

8 ОБ 2 2 0 0 5

39. Теорија и методика корективне гимнастике

8 ОБ 3 2 0 0 5

40. Изборни предмет 8 8 ИБ 1 2 0 0 5 41. Изборни предмет 9 8 ИБ 1 2 0 0 5 42. Завршни испит 8 ОБ 0 0 0 4 5 Укупно часова на четвртој години 20 20 0 4 60

Изборни предмет 6 и 7 – бирају се 2 од 4 35-36а Мали фудбал 7 ИБ 1 2 0 0 5 35-36б Дијагностика и прогностика у

спорту и физичком васпитању 7 ИБ 1 2 0 0 5

35-36в Објекти и реквизити у спорту 7 ИБ 1 2 0 0 5 35-36г Скијашко трчање 7 ИБ 1 2 0 0 5

Изборни предмет 8 и 9 – бирају се 2 од 4 40-41а Бокс 8 ИБ 1 2 0 0 5 40-41б Методика моторичког учења 8 ИБ 1 2 0 0 5 40-41в Исхрана спортиста 8 ИБ 1 2 0 0 5 40-41г Рукомет на песку 8 ИБ 1 2 0 0 5


64

Д9. Департман за биотехничке науке у Сјеници

Р.бр. Назив студијског програма Програм ЕСПБ

1. Агрономија ОАС 180 2. Прехрамбена технологија ОАС 180

9а. АГРОНОМИЈА за основне академске студије (ОАС)

Трајање студија: 3 године (6 семестара) 180 ЕСПБ Академски назив: Инжењер пољопривреде (инж.пољ.) Структура студијског програма Студијски програм основних академских студија Агрономија траје 3 године, односно 6 семестара. Програм се састоји из укупно 36 + 3 предмета (укључујући 2 стручне праксе и 1 завршни рад) и то: 27 обавезних (укључујући и 2 стручне праксе и 1 завршни рад) и 12 изборних предмета. У сваком семестру студент може да стекне 30 ЕСПБ, што за 6 семестара чини укупно 180 ЕСПБ. Настава је теоријска и практична из већине предмета. Стручна пракса је предвиђена у петом и шестом семестру, и обезбеђује укупно 4 ЕСПБ. Завршни рад је предвиђен као посебан предмет у шестом семестру студија и обезбеђује 4 ЕСПБ. Од страних језика предвиђено је изучавање енглеског језика. Настава се реализује кроз предавања, вежбе, лабораторијске вежбе, теренске вежбе, семинарске радове, као и кроз интерактивну наставу. У оквиру сваког предмета предвиђено је обавезно континуирано праћење стицања знања и вештина студента током семестра путем провере резултата на колоквијумима и тестовима знања, као и на завршном испиту на крају семестра.

Сврха студијског програма Сврха је формирање високо образованих кадрова ради остваривања професионалних (образовних, стручних, истраживач.) активности у области агрономије и сагледана је са становишта значаја за тржиште рада и релевантности за даље школовање. Врста и режим су прилагођени потребама развоја агрономије као значајног обједињујућег дела пољопривредне производње и друштва.

Компетенције дипломираних студената Савладавањем студијског програма студент стиче опште способности одређивањa, формулисањa, анализирањa и решавања проблема у пољопривреди, те способности примене стеченог знања у пракси кao и ефикасност у појединачном и тимском раду и раду у мултидисциплинарном окружењу.


65


Прва година

Рб Назив предмета С С.п. Час.наст.нед. П В ДОН

О ЕСПБ

1. Основи хемије 1 ОБ 3 3 0 0 7 2. Математика 1 ОБ 3 2 0 0 6 3. Основи биологије 1 ОБ 3 2 0 0 7 4. Основи економије 1 ОБ 2 2 0 0 6 5. Енглески језик 1 ОБ 1 2 0 0 4

Укупно часова наставе у првом семестру 12 11 0 0 30 6. Статистика 2 ОБ 2 2 0 0 6 7. Информатика 2 ОБ 2 2 0 0 6 8. Педологија 2 ОБ 2 2 0 0 6 9. Микробиологија 2 ОБ 2 2 0 0 6 10. Биохемија 2 ОБ 2 2 0 0 6 Укупно часова наставе у другом семестру 10 10 0 0 30 Укупно часова на првој години студија 22 21 0 0 60


Рб Назив предмета С С.п.

Час.наст.нед. П В ДОН

О. ЕСПБ

11. Мелиорације земљишта 3 ОБ 2 2 0 0 6 12. Пољоприв. механизација и ГИС у

пољопривреди 3 ОБ 2 2 0 0 6

13. Сточарство 3 ОБ 2 2 0 0 6 14. Исхрана биљака 3 ОБ 3 2 0 0 7 15. Пословно право 3 ОБ 2 1 0 0 5

Укупно часова наставе у трећем семестру 11 9 0 0 30 16. Ратарство и повртарствo 4 ОБ 2 2 0 0 6 17. Воћарство и виноградарство 4 ОБ 2 2 0 0 6 18. Фитофармација 4 ОБ 2 2 0 0 6 19. Генетика 4 ОБ 2 2 0 0 6 20. Заштита животне средине 4 ОБ 2 2 0 0 6 Укупно часова наставе у четвртом семестру 10 10 0 0 30 Укупно часова на другој години студија 21 19 0 0 60


Рб Назив предмета С С.п. Час.нас.нед П В ДОН

О ЕСПБ

21. Основи технол. биљних производа 5 ОБ 2 2 0 0 5 22. Основи технол. анималних произв. 5 ОБ 2 2 0 0 5

Изборни предмет 1 - бира се 1 од 2 понуђена 23a. Основи финансија 5 ИЗ 2 2 0 0 4 23б. Менаџмент пословних система у

пољопривреди 5 ИЗ 2 2 0 0 4

Изборни предмет 2 - бира се 1 од 2 понуђена 24а. Биљна произв. и климат. промене 5 ИЗ 2 2 0 0 6 24б. Органска биљна производња 5 ИЗ 2 2 0 0 6

Изборни предмет 3 - бира се 1 од 2 понуђена 25а. Коришћење и заштита земљишта 5 ИЗ 3 1 0 0 6 25б. Примењена микробиологија 5 ИЗ 3 1 0 0 6

26. Стручна пракса 1 5 ОБ 0 0 0 0 2 Укупно часова наставе у петом семестру 11 9 0 0 28


66

27. Управљање безбедношћу у производњи хране 6 ОБ 2 2 0 0 2

28. Зоотехника 6 ОБ 2 2 0 0 4 Изборни предмет 4 – бира се 1 од 2 понуђена

29а. Финансијскa анализа пословања 6 ИЗ 2 2 0 0 6 29б. Управљање квалит. у агробизнису 6 ИЗ 2 2 0 0 6

Изборни предмет 5 – бира се 1 од 2 понуђена 30а Фарм менаџмент 6 ИЗ 2 2 0 0 7 30б Планирање у агробизнису 6 ИЗ 2 2 0 0 7

Изборни предмет 6 – бира се 1 од 2 понуђена 31а. Хемија и тех. млека и млеч. произ. 6 ИЗ 3 2 0 0 7 31б. Хемија и технологија меса 6 ИЗ 3 2 0 0 7 32. Стручна пракса 2 6 ОБ 0 0 0 0 2 33. Завршни рад 6 ОБ 0 0 0 0 4 Укупно часова наставе у шестом семестру 11 10 0 0 32 Укупно часова на трећој години студија 22 19 0 0 60

9б. ПРЕХРАМБЕНА ТЕХНОЛОГИЈА за основне академске студије (ОАС)

Трајање студија: 3 године (6 семестара) 180 ЕСПБ Академски назив: Инжењер технологије (инж. тех.)

Структура студијског програма На првој години студија изучава се 9 наставних предмета.На другој години се изучава 8 наставних предмета, од којих су 3 изборна од понуђених 6. На трећој се изучава 8 наставних предмета, од којих је 6 обавезних, а 2 наставна предмета студент бира од 4 понуђенa. У VI семестру студент мора и да обави стручну праксу у прехрамбеним фабрикама или у специјализованим лабораторијама за испитивање хране. Овај предмет је обавезан за све студенте студијског програма. У овом семестру студент ради и дипломски рад који се састоји од два дела и то од теоријске основе дипломског рада и приступа изради и одбрани дипломског рада. Ова два предмета се убрајају у обавезне.

Сврха студијског програма Образовање стручњака у области прехрамбеног (технолошког) инжењерства, који могу обављати разноврсне послове који захтевајупримене савремених сазнања из ове областикао и оспособљавање студената за даље усавршавање. Високо образовани стручњаци неопходни за правилно управљање ресурсима и увећање њихове вредности, јер је организација рационалне и одрживе производњеим ператив времена.

Компетенције дипломираних студената Компетенције се односе на развој способности критичког мишљења; овладавање вештинама неопходним за обављање високостручних, управљачких и аналитичких послова из широког подручја прераде хране;применустечених знања у пракси; креативно коришћење


67

савремене информационе и комуникационе технологије; комбиновање стечених теоријских и практичних знања у циљу анализе и решавања конкретних проблема у ширем контексту технолошких и етичких питања; оспособљеност за рад у тимовима. Након завршетка студијског програма студент стиче способности из свих основних области прехрамбене технологије. Оспособљава за решавање конкретних проблема у многим привредним гранама, нпр. у кланицама, млекарама, индустрији безалкохолних и алкохолних пића, кондиторској индустрији, преради лековитог и зачинског биља, хладњачама, предузетничким организацијама, сопственим газдинствима која се баве традиционалном прерадом.


Прва година Рб Назив предмета С С.п. Час.наст.нед.

П В ДОН О ЕСПБ

1. Општа хемија 1 ОБ 2 3 0 0 7 2. Физика 1 ОБ 2 2 0 0 6 3. Примена рачунара 1 ОБ 2 2 0 0 6 4. Математика 1 1 ОБ 2 2 0 0 6 5. Енглески језик 1 ОБ 2 2 0 0 5

Укупно часова наставе у првом семестру 10 11 0 0 30 6. Основи биологије 2 ОБ 2 2 0 0 6 7. Неорганска хемија 2 ОБ 2 3 0 0 8 8. Обрада резултата мерења 2 ОБ 2 3 0 0 8 9. Математика 2 2 ОБ 3 2 0 0 8

Укупно часова наставе у другом семестру 9 10 0 0 30 Укупно часова на првој години студија 19 21 0 0 60


Рб Назив предмета С С.п. Час.наст.нед. П В ДОН

О ЕСПБ

10. Органска хемија 1 3 ОБ 3 3 0 0 8 11. Физичка хемија 3 ОБ 3 3 0 0 7 12. Аналитичка хемија 3 ОБ 2 3 0 0 7

Изборни предмет 1 - бира се 1 од 2 понуђена 13а. Анималне сировине 3 ИЗ 3 2 0 0 8 13б. Традиц. произ. анималног порекла 3 ИЗ 3 2 0 0 8

Укупно часова наставе у трећем семестру 11 11 0 0 30 14. Основи технолошког пројектовања 4 ОБ 3 2 0 0 8

15. Хемија животне средине 4 ОБ 3 2 0 0 8 Изборни предмет 2 - бира се 1 од 2 понуђена

16а. Биљне сировине 4 ИЗ 3 2 0 0 7 16б. Морфологија и анатомија биљака 4 ИЗ 3 2 0 0 7

Изборни предмет 3 - бира се 1 од 2 понуђена 17а. Термодинамика 4 ИЗ 3 2 0 0 7 17б. Основи електротехнике 4 ИЗ 3 2 0 0 7 Укупно часова наставе у четвртом семестру 12 8 0 0 30 Укупно часова на другој години студија 23 19 0 0 60


68


Рб Назив предмета С С.п. Час.нас.нед П В ДОН

О ЕСПБ

18. Биохемија 5 ОБ 3 2 0 0 6 19. Контрола квалитета производа 5 ОБ 3 2 0 0 6 20. Примењена микробиологија 5 ОБ 2 3 0 0 6 21. Хемија хране 5 ОБ 3 2 0 0 6

Изборни предмет 4 - бира се 1 од 2 понуђена 22a. Општа екологија 5 ИЗ 3 2 0 0 6 22б. Заштита животне средине 5 ИЗ 3 2 0 0 6

Укупно часова наставе у петом семестру 14 11 0 0 30 23. Хем. и техн.млека и млеч.производа 6 ОБ 3 2 0 0 6 24. Хемија и тех. пекарског квасца

(пекарских производа) 6 ОБ 3 2 0 0 6

Изборни предмет 5 - бира се 1 од 2 понуђена 25а. Колоидна хемија 6 ИЗ 3 2 0 0 8 25б. Природ. и синтетски антиоксиданси 6 ИЗ 3 2 0 0 8 26. Стручна пракса 6 ОБ 0 0 0 3 2 27. Теоријске основе дипломског рада 6 ОБ 0 0 0 0 3 28. Дипломски рад 6 ОБ 0 0 0 0 5

Укупно часова наставе у шестом семестру 9 6 0 3 30 Укупно часова на трећој години студија 23 17 0 3 60


69

ПРИЛОЗИ – Припремни задаци за полагање пријемног испита за основне и

интегрисане академске студије

Задаци из информисаности Задаци из основа економије Задаци из информатике за економију и

пословну информатику Задаци из математике за економију и пословну

информатику Задаци из математике за математичке и

техничке науке Задаци из српске књижевности и језика Задаци из енглеског језика Задаци из историје

Задаци из психологије Задаци провере склоности и способности из

перцепције простора – Архитектура Задаци провере склоности и способности из

слободног цртања – Архитектура Задаци из биологије Задаци из хемије

Задаци за спорт и физичко васпитање


70

Задаци из информисаности

1. Реална вредност једног стана износила је десет милиона динара, а онда је током година, услед инфлације, вредност стана у новцу је опала. Да би се вредност стана вратила на претходно, реално стање, потребно је извршити: А) демаркацију Б) реескалацију Ц) ревалоризацију Д) рескалирање Е) депривацију

2. Ако се у једној породици говоре два језика (нпр. мајчин турски и очев немачки) и деца науче оба језика, за децу се каже да су: А) дуална Б) дуодемусна Ц) бизиготна Д) билингвална Е) дистална

3. Госпођица Манипени (Монеyпеннy) је лик из низа филмова: А) о тајном агенту 007 Б) Волта Дизнија Ц) о Супермену Д) направљених по романима сестара Бронте Е) у којима је главни лик Херкул Поаро

4. Време које протекне од тренутка кад се неко зарази до појаве првих симптома болести назива се: А) релаксација Б) санација Ц) инкубација Д) стабилизација Е) стагнација

5. Протагонист је: А) главна личност Б) научник Ц) носач Д) наметљивац Е) церемонијал-мајстор

6. У ком граду се налази Забрањени град? А) у Каиру Б) у Пекингу Ц) у Техерану Д) у Москви Е) у Њу Делхију

7. Дијапазон је: А) антички бог игре Б) опсег Ц) чаша Д) претеча фото-апарата Е) геометријско тело

8. У ком спорту је победник онај ко са најмање удараца/покушаја дође до краја игре? А) куглање Б) тенис Ц) бокс Д) голф Е) стрељарство

9. Вештина да се памћење побољша извесним помоћним средствима назива се: А) ретенција Б) меморија Ц) амнезија Д) мнемотехника Е) логистика

10. Ко је написао трагедију "Хамлет"? А) Чарлс Дикенс, Б) Виљем Нормански, Ц) Едгар Алан По Д) Виљем Шекспир Е) Орхан Памук

11. „Декамерон“ је написао: а) Франческо Петрарка, б) Ђовани Бокачо, ц) Данте Алигијери, д) Умберто Еко. e) Ни један одговор није тачан

12. Алберт Ајнштајн је открио: А) теорију квантитета, Б) теорију медиокритета, Ц) теорију релативитета, Д) теорију квалитета Е) све наведено

13. Усађивање туђег ткива или вештачког органа човеку назива се: А) имплементација, Б) иманација, Ц) импутација, Д) имплантација. Е) иматрикулација

14.Шта означава скраћеница V.I.P.? А) мобилну телефонију, Б) веома важне особе, Ц) веома опасне особе, Д) „врати или плати”. Е) врло интересантан приказ

15. Предворје у позоришту назива се: А) антре, Б) фоаје, Ц) амфитеатар, Д) хаустор. Е) антрум

16. Аутор слике „Сунцокрети” је: А) Тулуз-Лотрек, Б) Рембрант, Ц) Ван Гог, Д) Реноар Е) Кандински


71

17. Атрофија је: А) тектонско померање земљишта, Б) стадијум у развоју примата, Ц) прихватање казне без жалбе, Д) закржљалост органа услед слабе исхране и недовољно кретања. Е) орган

18. Наука о ћелији је: А) микробиологија, Б) цитологија, Ц) хомологија, Д) систологија, Е) анатомија

19. Дужина од једног инча износи: А) око 1 цм, Б) око 2,5 цм, Ц) око 5 цм, Д) 60 цм. Е) око 2 цм

20. Оснивач високошколског образовања у Србији је: А) Јован Стерија Поповић, Б) Доситеј Обрадовић, Ц) Бранислав Нушић, Д) Радоје Домановић. Е) Вук Караџић

21. Ахилова пета је симбол за: А) спорост и тромост, Б) снагу и јачину, Ц) интелигенцију и окретност, Д) слабост и рањивост Е) брзину

22. Алфред Нобел је открио: А) динамит, Б) телескоп, Ц) сунчеве пеге, Д) барут Е) метак

23. Птица феникс је симбол: А) бесмртности, Б) пустошења, Ц) божанске мудрости, Д) бриге за потомство Е) лепоте

24. Торзо је: А) једна од звезда у сазвежђу Велики медвед, Б) врста минерала, Ц) труп без удова, Д) врста штапа за мерење дужине, Е) погрдна реч.

25. Целибат је: А) забрана женидбе, Б) материјал за филмске траке, Ц) врста руже са малим латицама, Д) церемонија сахране, Е) нежан пољубац.

26. Река Нева протиче кроз: А) Милано, Б) Берлин, Ц) Женеву, Д) Тузлу, Е) Санкт Петерсбург.

27. Гајгеровим бројачем се мери: А) притисак, Б) радиоактивност, Ц) загађеност, Д) фреквенција Е)ни један од одговора није тачан

28. „Колико имаш РАМ-а?“ „Три мега“. Овај разговор воде: А) пилоти, Б) трговци, Ц) срчани болесници, Д) информатичари, Е) банкари

29. Тврдња која се не доказује је: А) аксиома, Б) теорема, Ц) теорија, Д) хипотеза, Е) аргумен

30. Флорет је: А) егзотични цвет, Б) врста мача, Ц) женски лик из филма „Романса“, Д) захват у рвању, Е) ловачки авион велике брзине.

31. Бен Акиба је: А) псеудоним Ђуре Јакшића, Б) надимак Мики Мауса, Ц) лик из „Чича Томине колибе“ Д) надимак Јована Стерије Поповића, Е) псеудоним Бранислава Нушића.

32. У ком компјутерском програму се најчешће куцају текстуални документи? А) Мицрософт Wорлд, Б) Мицрософт Wорд, Ц) QWЕРТY инц., Д) Мицрософт Еxцел Е) ппт

33. Од које године је Република Србија самостална држава? А) 2006 Б) 1835, Ц) 1878, Д) 1945, Е) 1991


72

34. У ком граду се одржава Октоберфест? А) Глазгову, Б) Единбургу, Ц) Бремену, Д) Минхену, Е) Франкфурту

35.Једини председник САД који је више од два мандата био на тој позицији је: А) Џорџ Вашингтон, Б) Калвин Кулиџ, Ц) Бил Клинтон, Д) Теодор Рузвелт, Е) Френклин Делано Рузвелт.

36. Агорафобија је: А) страх од летења, Б) страшан сан, кошмар, Ц) месечарење, Д) страх од отвореног простора Е) страх од воде

37. Заокружите правилно написану реченицу: А) Станујем у Улици Цара Душана, а она у Улици Модене. Б) Станујем у улици Цара Душана, а она у улици Модене. Ц) Станујем у Улици цара Душана, а она у Улици Модене. Д) Станујем у улици цара Душана, а она у улици Модене. Е) тачни одговори су под а И б

38. Заокружите низ правилно написаних речи: А) прецедник, руки, тачци, Славицин, Б) претседник, руци, тачци, Славичин, Ц) председник, руци, тачки, Славичин, Д) председник, руци, тачки, славицин Е) тачни одговори су под а и ц

39. На Лазаревој вечери није могла бити послужена: А) пилетина, Б) салата, Ц) ћуретина, Д) прасетина, Е) коњетина.

40. Пре Другог светског рата доминантан језик у међународним односима био је: А) немачки, Б) енглески, Ц) француски, Д) руски, Е) шпански,

41. Отац историје” је: А) Карл Маркс, Б) Лењин, Ц) Хомер, Д) Езоп, Е) Херодот

42. Берлински зид је био симбол: А) Хладног рата, Б) немачке моћи, Ц) пруског империјализма, Д) фашизма, Е) богатства Западне Немачке.

43.Када за неког човека кажемо да је самарићанин, он је: А) плашљив, Б) милосрдан, Ц) лакомислен, Д) нервозан Е) шкрт

44. Акредитација је поступак којим надлежно тело неком другом телу или лицу званично: А) Даје лиценца Б) Признаје компетентност Ц) Одобрава кредит Д) Потврђује веродостојност Е)Верификује постојање

45. Камата се израчунава када се: А) Каматна стопа помножи са 100 Б) Каматна стопа подели са позајмљеном новчаном сумом Ц) Позајмљена новчана сума подели са каматном стопом Д) Каматна стопа помножи са позајмљеном новчаном сумом Е) Каматна стопа подели са позајмљеном новчаном сумом и помножи са 100

46. Интернет презентација неке организације јесте део: А) Њеног корпоративног имиџа Б) Њеног маркетинг плана Ц) Њеног корпоративног идентитета Д) Њене корпоративне стратегије Е) Њене корпоративне визије и мисије

47. Бранимир Штулић Џони био је певач групе: А) Парни ваљак Б) Филм Ц) Бијело дугме Д) Азра Е) Црвена јабука

48. Држати некога у клинчу значи: А) изгладњивати га Б) држати га у положају у коме не може ништа да предузме Ц) имати над њим неограничену власт Д) спречавати га да напредује у професији Е)уцењивати га


73

49. Затвор Гвантанамо у коме војска САД држи затворенике оптужене за тероризам налази се А) у Венецуели Б) у Панами Ц) на Аљасци Д) на Куби Е) у Ираку

50. Парадентоза је: А) повлацење десни које доводи до огољавања зуба Б) појачавање корена зуба хируршким путем Ц) ницање “трећих зуба” у старости Д) зубобоља којој не може да се одреди узрок Е) кочење вилице услед болести зуба

51. Генетски модификовани организми – GMO су: а) различите форме хибридизације у биљној производњи, б) природне форме укрштања у циљу остварења предуслови за високе приносе у пољопривреди, в)облици вештачког модификовања генома које се у природи никад не би спонтано догодили јер се комбинују гени несродних врста, г) апсолутно безбедне интервенције човека у борби против штетних микроба, инсеката и других сметњи на путу до високих приноса.

52.Адреналин је хормон стреса, а производи се у организму човека и то највећим делом из: а) хипофизе б) штитне жлезде в) полние жлезде г) надбубрежне жлезде.

53. Сарајевски атентат био је: а) узрок почетку Првог светског рата, б) подстицај аустругорској монархији ра објави рат Србији 1914.године, в) повод за почетак Првог светског рата, г) ништа од понуђеног, нешто друго. Шта?______________________________________________

54. Ко је аутор романа СЕОБЕ? а) Иво Андрић б) Матија Бећковић в) Милош Црњански г) Добрица Ћосић.

55. Евокација је: а) проверавање, испитивање, б) призивање, оживљавање, побуђивање в) омаловажавање, г) поновно осмишљавање.

56. Ко је у Сиктинској капели у Ватикану одсликаослике са 9. епизода из Старог завета? а) Леонардо да Винчи, б) Рафаело Санти, в) Микеланђело Буанароти г) Тицијан Вечели.

57. Синфонију Мала ноћна музика, опере: Отмица из сараја, Фигарова женидба и многа друга музичка дела написао је: а) Лудвиг Ван Бетовен, б) Јохан Себастијан Бах, в) Волфганг Амадеус Моцарт г) Петар Иљич Чајковски.

58. У свом педагошком роману '' Емил'' један аутор, француски класик филозофије и педагогије, просветитељ, заступа тезу о незаменљивoсти ПРИРОДНОГ ВАСПИТАЊА. Заокружи слово испред имена педагога кога сматрате заступником овог педагошког правца. a) Ј. А. Коменски б) Ф. Фребел в) Ж.. Ж.. Русо г) Ј. Х. Песталоци.

59. На светском првенству у футбалу које се управо одиграва у Бразилу, домаћи – бразилски футбалери најчешће комуницирају на: а) бразилском језику, б) енглеском језику, в) шпанском језику г) португалском језику.

60. Реакција између једне базе и једне киселине, назива се: а) полимеризација б) оксидација в) редукција д) неутрализација


74

61. У хеленској митологији "кентаур" је: а) полу човек – полу лав б) полу човек – полу змија в) полу човек – полу змај г) полу човек – полу коњ

62.Латински назив за горњу виличну кост је: а) мандибула б) скапула в) фемур г) максила

63. Пејсмејкер је: а) борац за мир међу људима б) апарат за побољшање рада срца в) срчана болест г) узгајивач лековитог биља д) апарат за мерење притиска

63. Акредитив је: а) додатак б) пуномоћје г) позајмица в) латински назив падежа.

64.Шта од следећег представља крвно сродство: а) пашеног б) јетрва в) заова г) ујак.

65.Вештина да се памћење побољша извесним помоћним средствима је: а) ретенција б) амнезија в) мнемотехника г) логистика.

66. Изрека "Зар и ти сине Бруте" приписује се: а) Сократу б) Цезару в) Вергилију г) Марку Антонију.

67. Под појмом говорна култура најчешће подразумевамо: а) модел лепог понашања и толеранције б) културни говор на радију и телевизији в) ниво правилне, садржајне и изражајне употребе језика г) уздржавање од употребе локализама у говорној комуникацији

68. Анамнестички подаци су: а) подаци о финасијском стању предузећа у реструктуирању б) подаци о извршеном злочину в) подаци које лекар-терапеут узима од пацијента кога прегледа г) подаци о значајни за израду неког идејног или студијског пројекта.

69. Који старогрчки мислилац је узвикнуо: ''Еурека!'' а) Талес из Милета б) Сократ в) Диоген г) Архимед

70. Све јаче загревање земљине атмосфере метереолози називају: а) космичка аномалија б)феномен стаклене баште в) морфоза анаеробних честица г) божанска честица.

71. Симбол медицинске неге, збрињавања и лечења пацијената је: а) копље и змај б) лук и стрела в) две укрштене епрувете г) мач и змија.

72. Питагорина теорема је откриће у математици које се односи на: а) израчунавање површине правоуглог троугла, б) израчунавање обима правоугаоника, в) везу између квадрата дужина страница правоуглог троугла, г) однос између тежиних линија и висине троугла,

73.Кантов категорички императив: Звездано небо над нама - морални закон у нама, треба схватити као правило: а) владати се морално из унутрашњег осећања дужности, б) владати се по нормама које намеће држава (или околина), в) владати се по нормама породице јер родитељи несебично ''олакшавају'' пут до циља, г) владати се искључиво на основу сопственог осећања.

74. Дечје јасле су: а) функционални сточићи у боравку за бебе, б) педијатријско-дијететски избор намирница и начин исхране деце I и II године, в) васпитна група деце у предшколској установи, узраста од I - III године, г) дечје ужине у вртићу и школи.


75

75. Забавни парк ПРАТЕР налази се у : а) Паризу б) Прагу ц) Бечу д) Берлину е) Будимпешти

76. Пулицерову награду добијају: а) Хемичари б) Архитекти ц) Тенисери д) Физичари е) Новинари ф) Политичари

77. „ Даје ми чврсту тачку у простору и ја ћу померити Земљу“ рекао је: а) Цезар б) Галилеј ц) Аристотел д) Еуклид е) Архимед ф) Ератостен

78. „ Важно је учествовати „ је девиза коју је лансирао: а) Абебе Бикила б) Пјер де Кубертен ц) Миљан Миљанић д) Хуан Антонио Самаран е) Винстон Черчил

79. Какав је човек самарићанин а) плашљив б) лакомислен ц) милосрдан д) несрећан е) нервозан

80. Алфред Нобел прославио се открићем: а) спорогорећег штапина б) динамита ц) нитроглицерина д) барута е) жироскопа

81. Јаворов лист је симбол: а) Аргентине б) Шведске ц) Финске д) Канаде е) Русије ф) Израела

82. Град светлости је: а) Лењинград б) Сан Франциско ц) Париз д) Рио де Женеиро е) Казабланка

83. Творац правоуглог координатног система је: а) Еуклид б) Гаус ц) Питагора д) Декарт е) Лајбниц

84. Берлински зид је симбол: а) пруског национализма б)фашизма ц)богатства Западне Немачке д) немаћке моћи е) хладног рата

85. Колико је потребно месецу да обиђе око Сунца а) 28 дана б) пола године ц) две године д) 12 недеља е) годину дана ф)100 година

86. Лик из једног романа старио је само на слици. Како се он звао: а) Метузалем б) Доктор Џекил ц) Доријан Греј д) Демијан

87. „ Отац историје „ је: а) Карол Маркс б) Херодот ц) Хомер е) Вергилие д) Езоп

88. Раздвајање Западне (Католичке) и Источне (Православне) цркве 1054. године познато је под називом: а) сепаратизам б) шизма в) нови светски поредак г) ренесанса

89. Наш прослављени тенисер Новак Ђоковић остварио је у низу: а) 27 победа б) 58 победа в) 42 победе г) 32 победе

90. Који град је за време СССР-а носио назив Лењинград: а) Сант Петерсбург б) Москва в) Владивосток г) Минск 91. Реч антагонизам значи: а) мржња б) доброта в) гнев г) супротност

92. Које од наведених дела није написао Меша Селимовић: а) Дјевојка црвене косе б) Дервиш и смрт в) Време смрти г) Тврђава

93. Врховни бог код старих Грка био је: а) Јупитер б) Зевс в) Марс г) Арес

94. Легендарни музичар Џон Ленон (John Lennon) био је члан групе: а) The Beatles б) Deep Purple в) Eagles г) Rolling Stones


76

95. Који од наведених градова се налази у долини реке Вардар: а) Београд б) Загреб в) Скопље г) Подгорица

96. Амерички председник Барак Обама добитник је Нобелове награде за: а) мир б) књижевност в) науку г) ништа од наведеног

97. Аристотел је био учитељ: а) Платона б) Александра Македонског в) Протагоре г) Сократа

98. Брандербуршка капија налази се у: а) Берлину б) Бону в) Бечу г) Цириху

99. Којем правцу је припадао сликар Пабло Пикасо: а) надреализам б) ренесанса в) импресионизам г) кубизам

100. Које године је Јуриј Гагарин полетео у свемир: а) 1965 б) 1968 в) 1961 г) 1963

Задаци из основа економије

1. У синдикату као монополском савезу чланице: a) губе развојну самосталност, б) губе финансијску самосталност, в) губе комерцијалну самосталност.

2. Уколико плати апсолутну ренту, закупац: a) не плаћа диференцијалну ренту, б) не плаћа диференцијалну и монополску ренту, в) ниједан одговор није тачан.

3. Ако се повећа број обртаја капитала уложеног у предмете рада и радну снагу: a) повећаће се укупно уложени капитал, б) смањиће се укупно уложени капитал, в) укупно уложени капитал остаће непромењен. 4.У функцији новца као средства плаћања: a) новац је присутан код обављања купопродајне трансакције, б) присуство новца није неопходно да би се обавила трансакција, в) новац се мора депоновати пре отпочињања трансакције.

5.Слободна конкуренција је тржишно стање у коме: а) постоји слободна покретљивост фактора производње, б) постоје психолошке предрасуде у избору тржишних партнера, в) постоји ограничен број купаца и продаваца.

6. Опште правило тражње гласи: а) раст цена доводи до раста тражње, док се са падом цена тражња смањује, б) раст цена доводи до пада тражње, а пад цена резултира растом тражње, в) са променом цене тражена количина робе се не мења.

7.Опште правило понуде гласи: а) са растом цене расте и понуђена количина робе, док се са падом цена понуђена количина робе смањује, б) са растом цена смањује се понуђена количина робе, а са падом цена долази до повећања понуђене количине робе, в) са променом цене понуђена количина робе се не мења.

8.Приоритетне акције: а) обезбеђују право гласа, б) не обезбеђују право гласа, в) делимично обезбеђују право гласа.


77

9.Фискална политика: а) омогућава проток финансијских средстава и ризика између различитих учесника у економском животу, б) утиче на опорезивање, употребу пореза и јавну потрошњу, в) се односи на формирање цена и одржавање стабилности њиховог општег нивоа.

10. Диференцијална рента је: а) рента која се присваја са сваке парцеле, б) рента која се присваја на парцелама које имају принос већи од просечног приноса у датој грани производње, в) рента која се присваја на парцелама које су боље од регуларне парцеле. 11.Да би дата банка могла да оствари добит у платном промету банкарска тарифа мора да буде: a) већа од пасивне камате и најамнине запослених, б) већа од чистих трошкова новчаног промета и пасивне камате, в) већа од чистих трошкова новчаног промета.

12.Апсолутни вишак вредности повећава се ако се: a) повећа друштвено просечни степен интензивности рада, б) смањи вредност средстава за личну потрошњу, в) смањи број ангажованих радника.

13.Бруто инвестиције чине: а) финансијске инвестиције и рабат, б) нето инвестиције и амортизација, в) непроизводне инвестиције и амортизација.

14.Принцип рентабилност је захтев да се: а) произведе одређен обим производње за што краће време, б) оствари одређен доходак уз што мање улагање фактора производње, в) произведе одређен обим производње уз што мањи утрошак материјала.

15.Посебна подела рада је подела на: а) умни и физички рад, б) привредне делатности (пољопривреда, индустрија, саобраћај, трговина итд.), в) појединачне привредне гране (нпр. ратарство и сточарство у пољопривреди). 16.Монопол је стање тржишта са: а) једним купцем, б) мноштвом купаца, в) више продаваца.

17.Друштвени производ чине: а) амортизација и новостворена вредност (национални доходак), б) амортизација и пренета вредност (материјални трошкови), в) амортизација и акумулација.

18.Еластичност тражње је: а) прилагођавање производње променама цен б) прилагођавање понуде променама цена. в) прилагођавање тражње променама цена. 19.Принцип продуктивности захтева да се: а) произведе одређени обим производње уз што мање улагање људског рада, б) произведе одређена вредност уз што ниже трошкове фактора производње, в) оствари одређени доходак за што краће време.


78

20.Дефлација настаје када је у оптицају: а) већа количина новца од потребне, б) мања количина новца од потребне, в) количина новца једнака потребној количини.

21.Принцип економичности представља захтев да се: а) произведе одређени обим производње уз што мање улагање људског рада, б) произведе одређена вредност уз што ниже трошкове фактора производње, в) оствари одређени доходак за што краће време.

22.Општа подела рада је подела на: а) умни и физички рад, б) привредне делатности (пољопривреда, индустрија, саобраћај, трговина...), в) појединачне привредне гране ( нпр., ратарство и сточарство у пољопривреди).

23.Друштвени бруто производ је: а) вредност финалних добара и услуга произведених за годину дана у једној земљи, б) вредност фазних добара и услуга произведених за годину дана у једној земљи, в) вредност разних добара и услуга произведених за годину дана у једној земљи.

24.Пад тржишне цене одређене робе изазива: а) смањење понуде, б) повећање понуде, в) стагнацију понуде.

25.Крива тражње је: а) опадајућа, б) растућа, в) вертикална.

26.Олигопол је стање тржишта са: а) једним продавцем, б) неколико продаваца, в) више продаваца.

27.Инфлација је последица: а) веће количине новца у оптицају од потребне количине, б) мање количине новца у оптицају од потребне количине, в) једнакости количине новца у оптицају и потребне количине.

28.Централизација капитала означава: a) спајање већег броја мањих у мали број крупних капитала, б) нагомилавање капитала у оквиру дате производне јединице, в) увећање укупног капитала.

29.Ако је тражња нееластична, то значи да: а) промене тржишне цене не утичу на промену тражње, б) промене тржишне цене не утичу битније на промену тражње, в) промене тржишне цене доводе до промена тражње у истој сразмери. 30.Царинско оптерећење је: а) списак робе сврстане по уобичајеној међународној номенклатури, б) проценат царине коју домаћи увозник плаћа у националној валути, в) територија на којој се примењује национална царинска тарифа.

31.Платни биланс се изражава у: а) једној валути, б) више валута, в) домицилним валутама.


79

32. Основне функције новца су: а) равномерна расподела друштвеног производа, б) уравнотежење односа потрошње и штедње, в) мера вредности, средство промета, средство плаћања, новац као благо и светски новац.

33.Пораст реалне вредности новца последица је: а) дефлације, б) инфлације, в) девалвације.

34.Тржиште са два продавца је: а) олигопол, б) монопол, в) дуопол. 35.Фиксни трошкови у односу на обим производње су: а) зависни, б) делимично зависни, в) независни. 36.Национални доходак се распоређује, односно наменски дели на: а) амортизацију и акумулацију, б) акумулацију и личну потрошњу, в) амортизацију и личну потрошњу.

37.Варијабилни (пропорционални) трошкови су: а) трошкови предмета рада и ангажоване радне снаге, б) трошкови средстава за рад, в) трошкови алата и резервних делова.

38.Профитна стопа је показатељ: а) продуктивности, б) рентабилности, в) економичности.

39. Камата је: а) доходак од рада, б) доходак власника акције, в) доходак власника зајмовног капитала. 40.Банкарски послови су: а) послови управљања залихама, б) депозитни, кредитни и послови платног промета, в) послови туристичког посредовања.

41.Спољнотрговинска политика примењује се у области: а) економске размене са иностранством, б) економске размене између градова, в) у области управљања девизним курсом. 42. Варијабилни (пропорционални) трошкови зависе од: а) обима набавки, б) обима залиха, в) обима производње. 43.Банкнота је: а) папирни новац, б) ковани новац, в) жирални новац.


80

44.Фиксне инвестиције су: а) инвестиције у обртне фондове, б) инвестиције у основне фондове, в) привредне инвестиције. 45.Четири основна циља економске политике су: а) усавршавање чинилаца, метода, организација и управљања производњом, б) привредни раст, пуна запосленост, стабилност тржишта и цена и равнотежа размене и финансијских трансакција са иностранством, в) пораст броја становника, већа експлоатација природних ресурса, пораст производних фондова и технолошки прогрес. 46.Према правима власника, акције могу бити: а) обичне и приоритетне, б) редовне и ванредне, в) мањинске и већинске. 47.Обвезнице су: а) дужничке хартије од вредности, б) власничке хартије од вредности, в) дериватне хартије од вредности. 48.Обрачунски биланс: а) приказује стање међународних обавеза и потраживања одређене замље у једном временском моменту, б) садржи све компоненте девизног биланса, в) је категорија везана за развој и развојну политику земље. 49.Према сигурности наплате обвезнице се могу поделити на: а) на име и на доносиоца, б) негарантоване и гарантоване, в) краткорочне и дугорочне. 50.Међународно тржиште капитала чине: а) банкарско тржиште капитала и кредита, б) банкарско тржиште капитала и кредита, тржиште обвезница и акција, в) тржиште обвезница и акција. Литература за припремање пријемног испита:

1. Драгана Богдановић, Гордана Иванишевић, ''Основи економије'', уџбеник за први разред економске школе, Завод за уџбенике, Београд, 2012. 2. Драгољуб Драгишић, Богдан Илић, Бранко Медојевић, Милован Павловић, ''Основи економије'', уџбеник за други разред економске школе, Завод за уџбенике, Београд, 2012. 3. Стеван Деветаковић, Биљана Јовановић-Гавриловић, Гојко Рикаловић, ''Основи економије'', уџбеник за трећи разред економске школе, Завод за уџбенике, Београд, 2010. 4. Милорад Унковић, ''Основи економије'', уџбеник за четврти разред економске школе, Завод за уџбенике, Београд, 2012.


81

Задаци из информатике за економију и пословну информатику

1. Правила за размену порука у рачунарским мрежама дефинисана су: a) протоколима б) топологијом, в) чворовима. 2. Да би програм написан на неком програмском језику могао да се извршава треба га превести на: a) енглески језик, б) машински језик, в) изворни језик. 3. Група мрежа и рачунара на Интернету под јединственом административном контролом и одржавањем назива се: а) чвор, б) сервер, в) домен. 4. Уређаји који имају стандардизоване прикључке повезују се са рачунаром помоћу: a) портала, б) портова, в) спотова. 5. Локална рачунарска мрежа која користи исте протоколе и алате као Интернет назива се: а) Екстранет, б) Интернет, в) Интранет, г) Интралан. 6. Поступак конверзије сигнала из дигиталног у аналогни се зове: а) Семиотика, б) Модулација, в) Експанзија, г) Комуникација. 7. РАМ меморија омогућава: а) Извршавање програма или тренутно складиштење резултата рада програма, б) Искључиво читање фабрички уписаних података, в) Чување података на хард диску. 8. Глобална хипермедијална иницијатива за циљно (наменско) проналажење информација је званичан опис за: а) HTML, б) WWW, в) HTTP. 9. Један гигабајт меморије има: a) 1024 KB, б) 10242 KB, в) 10243 KB. 10. Први електронски дигитални рачунар пројектовао је: а) Блез Паскал, б) Стив Џобс, в) Џон Атанасов. 11. Скенери су уређаји за: а) Штампање докумената, б) Штампање података векторском техником, в) Аутоматску дигитализацију слике или текста. 12. Заокружити оно што не спада у програмске језике: а) Visual Basic б) DOS в) C г) C++ 13. Ко контролише извршење, редослед и смештање програма у меморију? а) Драјвер, б) Услужни програм, в) Оперативни систем, г) Перл. 14. Мрежни рачунар који тражи услугу је: а) Клијент, б) Сервер, в) Провајдер. 15. Мрежни рачунар који пружа услугу је: а) Клијент, б) Сервер, в) CPU. 16. Програмски језици су: а) Cobol, Fortran, Pascal, б) Windows, Fortran, Basic, в) МS DOS, Windows, Pascal.


82

17. Ко контролише активности рачунара и осталих уређаја? а) Visual Basic, б) Апликативни софтвер, в) Модем, г) Оперативни систем. 18. Ко омогућава промену имена и брисање фајлова? а) C++, б) Драјвер, в) Оперативни систем, г) Плотер. 19. Тастатура је: а) Улазна јединица, б) Излазна јединица, в) Улазно-излазна јединица. 20. Сервис Интернета који омогућава преношење датотека са једног на други рачунар широм света је: а) Wеb, б) Gopher, в) Теlnet, г) FTP. 21. Уређај који у случају нестанка струје омогућава да рачунар ради још неко време је: a) USB, б) UPS, в) UML. 22. Штампач је: а) улазна јединица, б) излазна јединица, в) улазно-излазна јединица. 23. Брзина процесора може се изразити јединицом која се назива: а) PUPS, б) MIPS, в) PIPS. 24. Стазе са истим полупречником с горње и доње стране свих плоча диска чине: a) Добош, б) Партиципју, в) Цилиндар. 25. Скенер је: а) Улазна јединица, б) Излазна јединица, в) Улазно-излазна јединица. 26. Делови диска који се физички налазе на истом диску али их рачунар логички види као различите дискове зову се: а) партиције, б) мултипликатори, в) фолдери. 27. Најчешће коришћен код за ускладиштавање знаковних података у меморију рачунара је: а) ASCII б) BASIC в) CHAR 28. Монитор је: а) улазна јединица б) излазна јединица в) улазно-излазна јединица

29. Оперативни системи су: а) Fortran, Unix, Windows б) Windows, Cobol, Unix в) Dos, Windows, Unix 30. Локације на РОМ меморији се могу: а) Обрисати и читати, б) Читати и писати, 31. в) Само читати, г) Читати, писати и обрисати. 32. Спољну меморију чине: а) Дискете и ЦД РОМ, б) Дискете и РАМ, в) РОМ и РАМ. 33. Резултат процеса програмирања је: а) Информација, б) Програм, в) Хардвер. 34. Оперативни систем је: а) Системски програм, б) Апликативни програм, в) Детерминистички и стохастички систем.


83

35. Бајт у физичком смислу представља скуп од: а) 4 бита, б) 8 бита, в) 6 бита. 36. Јединица брзине рада процесора је: а) МHz, б) KB, в) KW. 37. Рачунарску мрежу чине: а) Рачунари и хардвер, б) Хардвер и софтвер, в) Рачунари, хардвер, софтвер и комуникационе линије. 38. Основне топологије рачунарске мреже су: а) Топологија круга, топологија прстена, б) Топологија прстена, топологија диска, в) Топологија прстена, топологија магистрале и топологија звезде. 39. Основна улога хард диска је: а) Складиштење и чување података, б) Пренос података, в) Заштита података. 40. База података је: а) Сервер, б) Меморијски уређај, в) Скуп података. 41. Базом података управља: а) Програм, б) Меморијски уређај, в) Тастатура. 42. Интернет је: а) Програм, б) Рачунарска мрежа, в) Информациони систем. 43. Сервиси Интернета су: а) Електронска пошта, Оffice, WWW б) Unix, FTP, WWW в) Електронска пошта, Телнет, WWW 44. WWW је скраћеница за: a) World wide weed, б) Wide web world, в) World wide web, г) Web world wide. 45. Сајт може да садржи хипертекст (подвучене речи у другачијој боји) који служи за: а) Побољшање естетике сајта, б) Повезивање са другим документима, в) Наглашавање појединих делова текста. 46. ТCP/IP је: а) Провајдер, б) Протокол, в) Комуникациони канал, г) Телекомуникациона опрема. 47. Електронска пошта је: а) Процедура логовања на www сајт, б) Програм за претраживање, в) Сервис Интернета. 48. Хард диск представља: а) Унтрашњу радну меморију, б) Спољну сталну меморију, в) Сталну меморију. 48.Умрежени рачунари могу да деле: а) Податке,


84

б) Податке, хардверске компоненте, в) Податке, софтвер, хардверске компоненте. 49.Информациони систем укључује: а) Људе, податке и информације, б) Људе, податке, информације и информационе технологије, в) Податке, информације и информационе технологије. 50. CPU добија инструкције и податке од: а) РОМ меморије, б) РАМ меморије, в) Хард диска, г) ЦД РОМ. Литература за припремање пријемног испита: 1.Никола Клем, РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА, Завод за уџбенике, Београд, 2012. 2.Душан Тошић, РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА, III разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (сва издања). 3. Миодраг Стојановић, РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА, IV разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (сва издања).

Задаци из математике за економију и пословну информатику

1.Broj čijih je 12% jednako 4,2% broja , : ,

: , ∙ , je:

Rešenje: 126.

2.Nakon dva uzastopna umanjena cene, prvo za 25%, a potom još za 14%, roba čija je početna cena iznosila 1200 novčanih jedinica, sada se prodaje po ceni: Rešenje: 774.

3.Rešenje jednačine = 7− je:

Rešenje: 푥 = 4. 4.Za 푥 ≠ ±1, 푥 ≠ ±√2 , izraz 퐼 = ( )

( ) je indentički jednak izrazu:

Rešenje: 1 + 푥 . 5.Proizvod rešenja jednačine (2017) = 1 jednak je: Rešenje: 4. 6.Zbir svih rešenja jednašine 4 − 5 ∙ 2 + 4 = 0 , je: Rešenje: 2.

7.Sva rešenja nejednačine < 1, pripadaju intervalu:

Rešene: 푥 ∈ (−2, +∞). 8.Za koje vrednosti parametra 푚 ∈ 푅 kvadratna jednačina 푚푥 + 6푥 + 3 = 0 nema realnih rešenja ? Rešenje: 푚 > 3. 9.Ako za linearnu funkciju 푓(푥) = 푎푥 + 푏 važi 푓(1) = 12, 푓(−5) = 0 , tada je 푓(푥)jednako: Rešenje: 푓(푥) = 2푥 + 10.

10.Simetrala duži koja spaja tačke M(2,5) i N(4,1) je prava: Rešenje: 푥 − 2푦 + 3 = 0. 11.Zbir prvog i četvrtog člana rastućeg geometrijskog niza je 35, a zbir njegovog drugog i trećeg člana je 30.Peti član ovog niza je:

Rešenje: .


85

12.Vrednost izraza 퐼 = 푙표푔2 + 푙표푔8 − 푙표푔256 jednaka je: Rešenje: 0.

13.Oblast definisanosti funkcije 푦 = 푙표푔 je :

Rešenje: (−∞,−3)∪ , +∞ . 14.Rešenje jednačine 푙표푔 푙표푔 푙표푔 푥 = 0 je: Rešenje: 푥 = 25. 15.Jednačina kružnice čiji je prečnik duž 퐴(−1,5)퐵(−5,1) je: Rešenje: (푥 + 3) + (푦 − 3) = 8.

16.Ako je 푠푖푛훼 = i 훼 ∈ ,휋 , tada je 푐표푠 jednako:

Rešenje: 푐표푠 = √ .

17.Ako je 푓(푥) = 푡푔푥 + 푡푔3푥, tada je 푓 + 푓 jednako:

Rešenje: 0. 18.Četvrti član aritmetičkog niza je 7, a dvanaesti 3.Deveti član tog niza i zbir prvih 50 članova tog niza jednaki su:

Rešenje: 푎 = ; 푆 = − .

19.Proizvod rešenja jednačine ∙ = jednak je:

Rešenje: −7. 20.Neka su 푥 i 푥 rešenja jednačine 푘푥 − (2푘 + 1)푥 + 1 = 0.Odrediti realan broj 푘 tako da je: 푥 + 푥 = 3. Rešenje: 푘 = −1.

21. Ako je neki proizvod u dva navrata poskupeo, prvo za 20%, a zatim za 10%, onda, da bi se isti prodavao po prvobitnoj ceni, njegovu cenu treba umanjiti za:

Rešenje: 24,24%.

22. Roba je u toku godine poskupela tri puta, svaki put za po 20%. Njena cena na kraju godine veća je od cene na početku godine za:

Rešenje: 72,8%.

23. Ako se broj 110 umanji za 10%, dobiće se broj: Rešenje: 99.

24.Za 푎 = 30 i 푏 = 6 vrednost izraza − 2 : + 2 je:

Rešenje: .

25.Za 푎 ∈ 푅⃥{−2,0,2} izraz 1− 1− : − je jednak:

Rešenje: .

26.Realan broj 푎 za koji je polinom 푃(푥) = 푥 + 푎푥 + 푥 − 6 deljiv polinomom 푥 + 2 je: Rešenje: 푎 = −2.

27.Skup svih rešenja nejednačine 2푥 + |푥 − 1| < 2 u skupu realnih brojeva je: Rešenje: (−∞, 1).

28.Ako su 푥 i 푥 rešenja jednačine 푥 − 2푥√3− 8 = 0, tada je vrednost izraza +

jednaka:


86

Rešenje: √ .

29.Vrednost izraza 5− 푙표푔 25 + 푙표푔 4− 푙표푔 2 je:

Rešenje: 2.

30.Zbir rešenja jednačine 9 − 10 ∙ 3 + 9 = 0 , jednak je: Rešenje: 2.

31.Koeficijent pravca simetrale duži određene tačkama 퐴(−2,−1) i 퐵(2,2) jednak je:

Rešenje: − .

32.Proizvod rešenja jednačine 푙표푔 푥 − 푙표푔 푥 − 2 = 0 jednak je: Rešenje: 10.

33. Ako je zbir prvog i sedmog člana aritmetičkog progresije jednak 7, onda je zbir trećeg i petog člana te progresije jednak:

Rešenje: 7.

34.Ako je zbir prva tri člana rastućeg geometrijskog niza jednak 52, a proizvod prvog i trećeg člana 144, onda je zbir prva dva člana tog niz jednak:

Rešenje: 16.

35.Jednačina kružnice sa centrom u taki C(6,7) i tangentom 5푥 − 12푦 − 24 = 0, glasi:

Rešenje: (푥 − 6) + (푦 − 7) = 36. 36.Na segmentu [0,3휋] broj rešenja jednačine 푠푖푛2푥 − 푐표푠푥 = 0 je:

Rešenje: 7.

37.Skup realnih rešenja nejednačine 2 < 4 je: Rešenje: (−∞, 1).

38.Oblast definisanosti funkcije 푓(푥) = je skup:

Rešenje: [3,8)

39.Ako je 푐표푠푥 = , tada je 푠푖푛2푥 jednako:

Rešenje: ± . 40.Neka je 푃(푥) = 푎푥 + 푏푥 + 푐.Ako je 푃(1) = 1,푃(0) = 2,푃(−1) = 7, onda su koeficijenti 푎, 푏, 푐 elementi skupa: Rešenja: {1,2,−3} .

41.Kvadrat i jednakostranični trougao imaju jednake obime. Površina trougla je 9√3. Dijagonala kvadrata je:

Rešenje: √ .

42.Tačka R simetrična tački P(-5,13) u odnosu na pravu 2푥 − 3푦 − 3 = 0 ima koordinate:

rešenje: (11,-11).

43.Vrednost izraza 1

1

21

732

32:

351

, jednaka je:

A) 67 B)

76 C) 1 D) 7 E)

53

44.Nakon dva uzastopna umanjenja cene, prvo za 25%, a potom još za 14%, roba čija je početna cena iznosila 1200 novčanih jedinica, sada se prodaje po ceni:


87

A) 832 B) 785 C) 764 D) 774 E) 668

45.Zbir svih rešenja jednačine 0854 2 xx , jednak je:

A) -45 B) -2 C)

54 D) 2 E) 0

46. Oblast definisanosti funkcije x

xxf

8

3)( je skup:

A) ),8()8,( B) [-3,0) C) (0,2] D) [-5,0) U (0,3] E) [3,8)

47. Ako je 1)( 2 xxxf , onda je )()( afaf jednako:

A) 0 B) a2 C) 2 D) 22a E) 22a

48. Proizvod rešenja jednačine 913 1022

xx , jednak je:

A) 4 B) -10 C) -8 D) 91 E) -4

49. Osmi član 8a progresije 2,-1,21 ,... ima vrednost,odnosno 8a jednako je:

A) 321 B)

641

C) -128 D) -32 E) -16

50. Ako je 53cos i

20 , tada je 2sin jednako:

A) 2516 B)

259 C)

2524 D)

1625 E)

52

51. Ako prava baxy sadrži tačku A(1,1) i paralelna je pravoj xy 2 , onda je

b jednako: A) -2 B) 1 C) 2 D) -1 E) 3

52. Rastojanje centra kružnice 066222 yxyx od koordinatnog početka je:

A) 0 B) 4 C) 16 D) 5 E) 10

53. Jednačina prave koja sadrži tačku M(1,2) i normalna je na pravu 0432 yx je: A) 42 yx B) xy 2 C) 0432 yx D) 032 yx E) 0123 yx

54. Neka je .)( 2 cbxaxxP Ako je ,4)0( P 5)1( P , 9)1( P ,

tada je proizvod cba jednak: A) -24 B) 12 C) -8 D) -16 E) -28

Задаци из математике за математичке и техничке науке

1.Ako je 푎 + 푎 = 3, tada je 푎 + 푎 jednako: Rešenje: 47.

2.Ako je 푎 = √√

i 푏 = √ √√ √

, tada je vrednost izraza (푎 + 푎 ) + (푏 + 푏 )

jednak: Rešenje: 2√6 . 3.Ako je 퐼 = 푎푏 + − , 푎 = 1.75, 푏 = 1.25 ,tada je 퐼 jednako:


88

Rešenje: 9.

4.Za 푎, 푏, 푐 ≠ 0, 푏 + 푐 ≠ 0,푎 + 푏 + 푐 ≠ 0 , izraz 1 + ∙ ∙

indentički je jednak izrazu:

Rešenje: .

5.Ako se stranica kvadrata poveća za 25%, za koliko procenata će se povećati njegova površina: Rešenje: 56,25%. 6.Kisela voda je pskupela 15%. Koliko se litara te vode može sada kupiti za novac kojim se pre poskupljenja moglo kupiti 368푙? Rešenje: 320푙. 7.Realni deo kompleksnog broja

√ √ je:

Rešenje: √

.

8.Ako je kompleksan broj 푧 = 푥 + 푖푦(푥, 푦 ∈ 푅, 푖 = −1), rešenje jednačine |푧 + 2푖| − 푧 = 1 + 3푖, onda je 푥 − 4푦 jednako: Rešenje: 0. 9.Zbir svih rešenja jednačine |푥| + |푥 − 2| = 푥 + 4 jednak je:

Rešenje: .

10.Skup rešenja nejednačine |푥 − 1| + |2푥 − 6| < 3 je interval:

Rešenje: 2, .

11.Ako je 푓(푥) + 3푓 = 푥, onda je 푓(2) jednako:

Rešenje: . 12.Zbir 9

0 + 91 + 9

2 + ⋯+ 98 + 9

9 je jednak broju: Rešenje: 512. 12.Vrednost izraza 9− √80 + 7− √48 + 4− 2√3 jednaka je:

Rešenje: √5 − 1. 13.Jednačina (푎 − 1)푥 − (푎 + 1)푥 + 푎 + 1 = 0 nema realnih rešenja ako 푎 pripada intervalu:

Rešenje: 푎 ∈ −1, .

13.Neka su 푥 i 푥 rešenja jednačine 푘푥 − (2푘 + 1)푥 + 1 = 0. Ako važi jednakost (푥 ) + (푥 ) = 5, onda je 푘 jednako: Rešenje: 푘 = 2. 14.Rešenja jednačine √푥 − 3푥 + 2 + 4 = 5푥 jednaka su:

Rešenje: 푥 = . 15.Proizvod rešenja jednačine 2 ∙ 5 ∙ 0,01 = (10 ) jednak je: Rešenje: 푥 ∙ 푥 = −1. 16.Rešenja nejednačine 2 ∙ 4 − 3 ∙ 2 + 8 ≤ 0, pripadaju intervalu: Rešenje: 0 ≤ 푥 ≤ 2. 17.Ako je 푙표푔 3 = 푎 i 푙표푔 11 = 푏, onda je 푙표푔 2,97 jednako:


89

Rešenje: .

18.Domen funkcije 푓(푥) = 푙표푔 (15푥 − 25− 2푥 ) je skup:

Rešenje: 푥 ∈ 푅 < 푥 < 3

19.Zbir rešenja jednačine (푙표푔 푥) + (푙표푔 7)(푙표푔 푥) = 2 je:

Rešenje: 푥 + 푥 = .

20.Rešenja nejednačine ln(푥 + 2) − 푙푛푥 > 푙푛9, pripadaju intervalu: Rešenje: 0 < 푥 < .

21.Ako je 푡푔훼 = 3, tad je vrednost izraza jednaka:

Rešenje: − .

22. Ako je 푠푖푛푥 − 푐표푐푥 = , tada je 푠푖푛 푥 − 푐표푠 푥 jednako:

Rešenje: . 23.Zbir svih rešenja jednačine 푠푖푛푥 − √3푐표푠푥 = −2 na segmentu [−2휋, 2휋] jednak je:

Rešenje: . 24.Broj rešenja jednačine 2 + 16 = 18, na intervalu (−2휋, 2휋) je: Rešenje: 4. 25.Rešenja nejednačine 2푠푖푛푥 − 1 > 0 su: Rešenje: + 2푘휋 < 푥 < + 2푘휋, 푘 ∈ 푍

26.Jednačina prave koja sadrži tačku 푀(−1,3) i sa pravom 3푥 + 2푦 − 6 = 0 obrazuje

ugao od , glasi:

Rešenje: 푥 + 5푦 − 14 = 0,5푥 − 푦 + 8 = 0 .

27.Tačka 푀 pripada pravoj 3푥 + 4푦− 14 = 0 i jednako je udaljena od taaka 퐴(−1,6) i 퐵(2,−3). Koordinate tačke 푀 su: Rešenje: 푀(2,2). 28.Odsečak prave između koordinatnih osa je prepolovljen tačkom 퐴(1,3). Površina trougla kojeg prava određuje sa koordinatnim osama je: Rešenje: P=6. 29.Tačka 푃 koja pripada pravoj 푥 + 푦 + 2 = 0 i najbliža je tački 푀(2,−2), ima koordinate: Rešenje: 푃(1,−3). 30.Jednačina prave koja sarži tačku 푃(1,2) i paralelna je pravoj koja je određena tačkama 푀(2,3) i 푁(4,−5), glasi: Rešenje: 4푥 + 푦 − 6 = 0. 31.Jednačina kruga čiji je centar tačka 퐶(−4,2) i dodiruje pravu 3푥 + 4푦− 16 = 0, je: Rešenje: (푥 + 4) + (푦 − 2) = 16. 32.Krug sa centrom 푆(3,−1) odseca na pravoj 2푥 − 5푦 + 18 = 0 tetivu dužine 6. Jednačina ovog kruga je: Rešenje: (푥 − 3) + (푦 + 1) = 38.

33.Jednačina teive elipse 푥 + 4푦 = 12, gde je tačka 퐴(−2.−1) središte tetive, je: Rešenje: 푥 + 2푦 + 4 = 0.

34.Jednačine tangenti elipse 푥 + 4푦 = 20 povučenih iz tačke 퐴(−6,−1) , su: Rešenje: 푥 − 푦 + 5 = 0, 푥 + 4푦 + 10 = 0.


90

35.Jednačina teive hiperbole 4푥 − 9푦 = 36, koja je tačkom 푀(5,1) prepolovljena,glasi: Rešenje: 20푥 − 9푦 = 91. 36.Ako stranice pravouglog trougla čine aritmetički niz sa razlikom 푑 = 2 , tada su njhove dužine: Rešenje: 푎 = 6, 푏 = 8, 푐 = 10.

37.Stranice pravouglog trougla čine uzastopne članove geometrijskog niza.Ako je najmanja stranica jednaka 2, onda je količnik tog geometrijskog niza jednak:

Rešenje: √

.

38.Zbir prva tri člana geometrijskog niza jednak je 14, a zbir logaritama tih članova za osnovu 2 je 6. Prva tri člana tog geometrijskog niza su: Rešenje: 2, 4, 8 ili 8, 4, 2.

39.U aritmetičkom nizu prvi, peti i jedanaesti član obrazuju uzastopne članove geometrijskog niza.Ako je prvi član tog aritmetičkog niza 24, onda je deseti član aritmetičkog niza jednak: Rešenje: 51.

40.Tri pozitivna broja obrazuju geometrijsku progresiju.Ako drugom broju dodamo 8 dobićemo aritmetičku progresiju.Ako sad trećem broju dodamo 64, ponovo ćemo dobiti geometrijsku progresiju.Ovatri broja su: Rešenje: 4, 12, 36.

41.Ako je treći član u razvoju binoma 2√2 +√

jednak 240, tada je 푥 jednako:

Rešenje: 푥 = 2. 42.Odnos sedmog člana od početka i sedmog člana od kraja u razvoju binoma

√2 +√

je 1: 6. Odrediti broj 푛. Rešenje: 푛 = 9.

43.Dužina poluprečnika kruga upisanog u pravougli trougao je 푟 = 2푐푚, adužina poluprečnika opisanog kruga oko istog trougla je 푅 = 5푐푚. Dužine kateta ovog trougla su: Rešenje: 6푐푚 i 8푐푚.

44.Oko jednakokrakog trapeza opisan je krug.Dužine osnovica trapeza su 푎 = 20 i 푏 = 12. Ako centar opisanog kruga pripada većoj osnovici,onda su dužine dijagonale i kraka jednakokrakog trapeza jednaki: Rešenje: 8√5; 4√5 .

45.Osni presek prave kupe je trougao koji ima jedan ugao od 120 .U kupu je upisan jednakostra- ničan valjak (visina valjka je jednaka prečniku osnove valjka) poluprečnika 푟, tako da mu jedna baza leži u ravni baze kupe,a druga dodiruje celim obimom omotač kupe.Površina kupe je:

Rešenje: 푃 = (63 +38√3). 46.Omotač pravilne četvorostrane piramide iznosi 135푐푚 .osnovna ivica je za 50% duža od visine piramide.Zapremina ove prizme je: Rešenje: 푉 = 162푐푚 .

47.Ako je dužina jedne stranice trougla 푐 = 8푐푚, 푐 > 푎 > 푏, površina trougla je 푃 = 8√3푐푚 i razlika između srednjeg po veličini i najmanjeg ugla jednaka jerazlici između najvećeg i srednjeg ugla trougla,tada su dužine druge dve stranice: Rešenje: 푎 = 4√3푐푚, 푏 = 4푐푚.


91

48.Ostatak deljenja polinoma 푃(푥) sa 푥 − 1 jednak je 1, a sa 푥 + 1 jednak je 푥 + 2. Ostatak deljenja polinoma 푃(푥) sa (푥 − 1)(푥 + 1) je: Rešenje: −푥 + 푥 + 1. 49.Vrednost izraza

∙+

∙+

∙+∙∙∙ +

∙ jednaka je:

Rešenje: . 50.Trougao ćije su stranice 푎 = 21푐푚,푏 = 17푐푚, 푐 = 10푐푚 rotira oko stranice 푎. Zapremina tako nastalog rotacionog tela jednaka je: Rešenje: 448휋푐푚3.

51.Prave 32푥 − 푦 − 64 = 0 i 16푥 − 푦 + 80 = 0 seku se u tački 푀(푎,푏). Tada je 푎 ∙ 푏 jednako: Rešenje: 2016. 52.Prava 푎푥 + 푦 − 5 = 0 dodiruje elipsu 9푥 + 16푦 = 144 ako i samo ako je: Rešenje: 푎 = ±1.

53.Prave −푎푥 + 푦 − 3 = 0, 푥 − 푏푦+ 2 = 0 seku se u centru kruga 푥 + 푦 − 2푥 + 4푦 − 10 = 0. Ugaqo između ovih pravih je: Rešenje: 45 . 54.Ako je 푓 = (푥 − 1) , tada je 푓(3) jednako:

Rešenje: 6,25.

55.Zir svih trocifrenih brojeva deljivih sa 11 iznosi: Rešenje: 44550. 56.Najkraće rastojanje između krive 푥 + 푦 − 4푥 − 2푦 + 1 = 0 i prave 푥 − 푦 + 3 = 0 je: Rešenje: 2√2− 2. 57.Ako su 훼 i 훽 oštri uglovi za koje je 푡푔훼 = i 푡푔훽 = , tada je 훼 + 2훽 jednako:

Rešenje: 45 .

58.Sveže pečurke sadrće 90% vode, a suve 12%.Kolilo kilograma suvih pečuraka se može dobiti od 22푘푔 svežih? Rešenje: 2,5푘푔.

59.Proizvod svih rešenja jednačine 3푙표푔 4 + 2푙표푔 4 + 3푙표푔 4 = 0 , jednak je:

Rešenje: .

60.Skup realnih vrednosti 푥 za koje je tačna nejednačina 푙표푔 (푥 + 1) < 1 je:

Rešenje: 푥 ∈ 0, .

61.Vrednost izraza + : : 1 + 푙표푔 0,0625 jednaka je:

Rešenje: 0.

62.Vrednost izraza √ ∙ √√

− √3 je: Rešenje: 2.

63.Vrednost izraza , : , : ∙

, : jednaka je:

Rešenje: 2.

64.Za 푥 ≠ 0 i 푥 ≠ 1 , izraz + − 1 indentički je jednak:


92

Rešeenje: − .

65.Za 0 < 푎 < 1 , izraz 푎(1− 푎) + :√

+ √ indentićki je jednak

Rešenje: √푎 − 푎 .

66.Za 푎 ≠ −푏, 푎푏 ≠ 0 izraz + − je jednak

izrаzu: Rešenje:2푏

67.Cena knjige je 50 dinara.Knjiga je pojeftinila za 10%, a zatim za 20%.Nova cena knjige (u dinarima) je: Rešenje: 34.

68.Roba je u toku godine poskupela tri puta,svaki put za po 20%.Nova cena na kraju godine veča je od cene na početku godine za: Rečenje:72,8%.

69.Rešenja nejednačine |푥 − 1| + |푥 + 2| + 3푥 + 1 ≤ 0 , pripadaju intervalu:

Rešnje: 푥 ∈ (−∞,− . 70.Ako je polinom 푃(푥) = 푥 + 6푥 − 8푥 + 푎푥 + 푏 deljiv polinomom 푄(푥) = (푥 − 1)(푥 − 2) , onda je 푏 − 푎 jednako: Rešenje: 67.

71.Ako polinom 푥 + 2푥 + 푎푥 + 푏 pri deljenju sa 푥 − 푥 daje ostatak 4푥 + 1, onda je 3푎 − 4푏 jednako: Rešenje: -1.

72.Zbir cifara dvocifrenog broja je 8.Akose ciframa zamene mesta,dobijeni broj će za 10 biti veći od dvostrukog prvog broja. Koji je to broj? Rešenje: 26. 73.Zbir dva broja je 89. Ako veći broj podelimo manjim, dobija se količnik 3 i ostatk 5. Koji su to briojevi? Rešenje: 21 i 68.

74.Ako je 푧 = ( )( ) , tada je |푧| (modul kompleksnog broja 푧 ) jednak:

Rešenje: 1.

75.Vrednost izraza 4 ∙ − 2푖 , (푖 = −1) je: Rešenje: -2. 76.Ako je 푓(푥) = 푎푥 + 푏푥 + 푐,tada je 푓(푥 + 3) − 3푓(푥 + 2) + 3푓(푥 + 1) za svako

realno 푥 jednako: Rešenje: 푓(푥).

77.Oblast definisanosti funkcije 푓(푥) = 푙표푔 je:

Rešenje: (−∞,−2) ∪ [3, +∞). 78.Ako su 푥 i 푥 rešenja jednačine 푥 − 2푥 + 5 = 0, tada je vrednost izraza

jednaka: Rešenje: 22

.

79.U kvadratnoj jednačini 2푥 − 2(푚− 3)푥 + 2푚 − 17 = 0, odrediti vrednost parametra 푚,tako da za korene date kvadratne jednačine važi 푥 + 푥 = 19. Rešenje: 푚 = −7,푚 = 1.


93

80.Odrediti sve vrednosti parametra 푚 za koje su oba rešenja jednačine 푥 − 2푥 +푚(푚− 4) = 0 realna i pozitivna. Rešenje: 푚 ∈ 2 −√5, 0) ∪ (4,2 + √5 .

81.Zbir rešenja jednačine 2 ∙ 25 − 7 ∙ 10 + 20 ∙ 4 = 0 jednak je: Rešenje: 1.

82.Proizvod rešenja jednačine 3 − 10 ∙ 3 + 3 = 0 jednak je: Rešenje: -1.

83.Za 푥 ≠ −1, rešenja nejednačine √2 + 1 ≤ √2− 1 pripadaju intervalu: Rešenje: 푥 ∈ (−1,2] ∪ [3, +∞).

84.Ako je 푥 > 0, tada rešenja nejednačine 푥 < 8 , pripadaju intervalu: Rešenje: 푥 ∈ (0,8).

85.Zbir rešenja jednačine 푙표푔 (푥 − 5푥 + 7) + 푙표푔 (푥 + 8) = −1, jednak je:

Rešenje: 16

.

86.Vrednost izraza 푙표푔 푙표푔√ 2− 2푙표푔 3 je:

Rešenje: − .

87.Skup rešenja jednačine + 푐표푠푥 푐푡푔푥 = , je:

Rešenje: ± + 2푘휋,푘 ∈ 푍 .

88.Skup rešenja jednačine 푐표푠4푥 + 2푐표푠 푥 = 1, je:

Rešenje: + 푘휋, ± + 푘휋,푘 ∈ 푍 .

89.Neka je 훼,훽 ∈ 0, , 푡푔훼 = , 푠푖푛훽 =√

,tada je 훼 + 2훽 jednako:

Rešenje: .

90.Kroz tačku 퐴 2,− unutar kruga (푥 − 1) + 푦 = 4 konstruisana je tetiva čije je središte tačka A.Jednačina prave koja sadrži tu tetivu glasi: Rešenje: 4푥 − 2푦 − 9 + 0.

91.Odrediti tačku 퐵(푥,푦) simetričnu tački 퐴(1,3) u odnosu na pravu 푥 + 2푦 − 2 = 0. Rešenje: 퐵(−1,−1).

92.Date su tačke 푃(2,5),푄(−6,1),푅(3,−2). Jednačina kruga opisanog oko oko ∆푃푄푅 ima oblik: Rešenje: (푥 + 1) + (푦 − 1) = 25. 93.Data je elipsa 푚푥 + 5푦 = 20 i njena tangenta 3푥 + 10푦 − 25 = 0. Koor- dinate dodirne tačke su:

Rešenje: 3, .

94.Deveti član aritmetičke progresije je pet puta veći od drugog člana, a pri deljenju trinaestog člana sa šestim članom dobija se količnik 2 i ostatak 5. Za tu aritmetičku progresiju 푎 i 푑 su: Rešenje: 푎 = 3, 푑 = 4.


94

95.Koliko članova ima geometrijski niz, ako je zbir prvog i petog člana 51, zbir drugog i šestog 102, a zbir svih članova 3069? Rešenje: 10.

96.Zbir prvih devet članova aritmetičke progresije je za 164 veći od zbira prvih pet članova te progresije. Ako je deveti član za 14 manji od dvostruke vrednosti šestog člana, onda je proizvod prva dva člana date progresije jednak: Rešenje: 16.

97.Ako je stranica romba 푎 = 8, razlika dijagonala romba 푑 − 푑 = 4, onda je površina tog romba jednaka: Rešenje: 60.

98.Kocka 퐴퐵퐶퐷퐴 퐵 퐶 퐷 je stranice 푎. Zapremina piramide čija su temena 퐷,퐶, ,퐴 ,퐷 iznosi:

Rešenje: .

99.Osnovica jednakokrakog trougla je √2푐푚. Težišne duži koje su povučene na krake seku se pod pravim uglom. Površina tog trougla (u 푐푚 ) je:

Rešenje: .

100.U zarubljenu kupu poluprečnika veće osnove 4, upisana je lopta zapremine 36휋. Zapremina zarubljene kupe je:

Rešenje: .

101.Poluprečnik osnove ,visina i izvodnica prave kupe su tri uzastopna člana aritme- tičke progresije. Ako je površina osnog preseka kupe 300푐푚 , zapremina kupe (u 푐푚 ) iznosi: Rešenje: 1500휋.

102.Razlika veće i manje osnovice jednakokrakog trapeza čiji je obim 32푐푚 a poluprečnik upisanog kruga 2푐푚, iznosi (u 푐푚): Rešenje: 8√3 .

103.U pravoj kupi, čiji je prečnik osnove jednak izvodnici, upisana je lopta. Odnos njihovih zapremina je: Rešenje: 푉 :푉 = 9: 4.

104.Pravi valjak je upisan u loptu poluprečnika 푅.Izračunati zapremiu valjka, ako je njegova površina jednaka polovini površine lopte.

Rešenje: 푉 =√

.

105.Iz grupe od 4 muškarca i 7 žena treba odabrati 6 osoba tako da među njima bude bar tri žene.Na koliko načina se to može učiniti? Rešenje: 441. 106.Od svih tačaka hiperbole 3푥 − 4푦 = 72, tačka P je najbliža pravoj 3푥 + 2푦 +1 = 0. Odrediti zbir koordinata tačke P. Rešenje:-3; P(-6,3) 107.Zbir tri broja ,koji čine rastuću geometrijsku progresiju, iznosi 21, a zbir njihovih

recipročnih vrednosti je 12

. Koji su to brojevi? Rešenje: 3, 6 i 12.


95

108.Odredi onaj član koji u razvoju binoma √푎 푥 + ne sadrži 푥. Rešenje:

135 푎 .

109.Ako je dužina stranice AB paralelograma ABCD 3푐푚, unutrašnji ugao 60 , a njegova površina 12푐푚2,tada je obim tog paralelograma jednak: Rešenje: 9 + 8√3 푐푚.

110.Zbir rešenja jednačine 5 + 5 , = , jednak je:

Rešenje: 16

.

111.Proizvod svih rešenja jednačine 2−√3 + 2 + √3 = 4, jednak je: Rešenje: -4.

112.Rešenja nejednačine √푥 + 6 > √푥 + 1 + √2푥 − 5 su:

Rešenje: 푥 ∈ , 3). 113.Rešiti jednačinu √2푥 + 14− √푥 − 7 = √푥 + 5. Rešenje: 푥 = 11.

114.Razlika između najveće i najmanje vrednosti funkcije 푓(푥) = 4푥 − 6 − 푥 na intervalu [−3,3] je: Rešenje: 25.

115.Ako je broj 푥 = 2− 푖 rešenje jednačine 푥 − 2푥 − 3푥 + 푎 = 0 , onda je broj 푎 jednak: Rešenje: 10. 116.Ako je 푙표푔 3 = 푎 i 푙표푔 5 = 푏, onda je 푙표푔 6 jednak:

Rešenje: 3푎푏

.

Od pet ponuđenih rešenja samo jedno je tačno i njega treba zaokružiti.Za zaokruživanje više, nezaokružiivanje nijednog ili ispravljanje rešenja ne dobijaju se poeni.Negativnih poena nema.

117.Vrednost izraza √

+√

−√

:√

jednaka je:

A) √6 + 10 B) √6− 10 C) -105 D) -115 E) 3-2√6

118.Ako je 푎푏 ≠ 0,푎 ≠ −푏,푎 ≠ 푏, tada je izraz ∙ :

identički jednak

A) B) 푎푏 − 1 C) −풂풃 D) 푎(푎 + 푏) E)

119. Zbir rešenja jednačine |3푥 + 2| + 2푥 = 12 jednak je: A) -2 B) -12 C) 11 D) -9 E) 5

120.Ako je ostatak pri deljenju polinoma 푥 + 2푥 + 푥 + 푎푥 + 푏 sa polinomom

푥 + 푥 + 1 jednak 2푥 + 3, onda je 2푎 + 푏 jednako: A) -3 B) 6 C) 4 D) 11 E) 8


96

121.Iz jednog bureta je prvog dana isparilo 25% od ukupne količine vode.Narednog dana isparilo je još 20%, tako da je u buretu ostalo 45푙 vode.U buretu je na početku (u litrima) bilo vode: A) 75 B) 84 C) 78 D) 80 E) 72 122.Data je kvadratna jednačina 푥 − 푎푥 + 푎 = 0,푎 ≠ 0. Ako su 푥 i 푥 koreni

(rešenja) date kvadratne jednačine i važi jednakost ( ) + ( ) = 4, tada je vrednost

realnog parametra 푎 jednaka: A) -1 B) 3 C) -2 D) 6 E) -8

123.Za koliko celobrojnih vrednosti parametra 푎 je (푎 + 3)푥 − (푎 + 3)푥 − 2 < 0

za svako 푥휖푅: A) 11 B) 9 C) 8 D) 5 E) 3

124.Rešenje jednačine 2 = 16 pripada intervalu:

A) −∞, B) , 2 C) (1,2) D) ퟏퟏퟐퟎ

, ퟏퟑퟏퟖ

E) ,

125.Proizvod rešenja jednačine 4| | = je:

A) − B) C) − D) E) ퟒퟓ

126.Vrednost izraza 푙표푔 푙표푔√ 2− 2푙표푔 3 je:

A) −0,5 B) C) − D) E) − ퟏퟑ

127.Zbir rešenja jednačine 푙표푔 푙표푔 2 3푥 + 17 = 2 jednak je: A) 5 B) -3 C) -5 D) -2 E) 4

128. Ako je 푡푔 − = , (푎 > 0, 푏 > 0, 푎 ≠ 푏) , tada je 푠푖푛푥 jednak:

A) 2푎푏 B) C) 풃 풂풃 풂

D) √푏 − √푎 E)

129. Broj rešenja jednačine 푠푖푛푥 + √ 푠푖푛2푥 = 0 na intervalu [0,2휋] je:

A) 2 B) 3 C) 1 D) 5 E) 6

130. Tačka 퐴(3,0) polovi tetivu kružnice 푥 + 푦 − 4푥 + 2푦 + 1 = 0. Jednačina prave kojoj pripada tetiva date kružnice ima oblik: A) 푦 = 2푥 − 6 B) 푥 + 3푦 = 3 C) 2푥 − 5푦 = 6 D) 2푦 − 푥 = −3 E) 풙+ 풚 = ퟑ 131. Prava koja je normalna na pravu 2푥 − 푦 = 1 i sadrži tačku 퐴(2,3), ima jednačinu: A) 2푥 + 푦 = 7 B) 3푥 − 2푦 = 0 C) 푥 + 푦 = 5 D) 2푥 − 푦 = 1 E) 풙 + ퟐ풚 = ퟖ

132. Zbir prva četiri člana aritmetičke progresije je 1, a zbir sledeća četiri člana je 25.Tada je zbir prvih 37 članova jednak: A) 820 B) 915 C) 885 D) 925 E) 1005

133. Razlika četvrtog i prvog člana geometrijskog niza je 52, a zbir prva tri člana tog niza je 26. Zbir prvih šest članova ovog niza je: A) 620 B) 638 C) 728 D) 768 E) 686


97

134. Osnovica jednakokrakog trougla je √2푐푚. Težišne duži koje su povučene na krake seku se pod pravim uglom.Površina tog trougla (푢푐푚 ) je:

A) 2,5 B) 1,5 C) 3 D) 3,5 E) 2√2

135. U zarubljenu kupu poluprečnika veće osnve 4푐푚, upisana je lopta zapremine

36휋푐푚 . Zapremina zarubljene kupe (u 푐푚 ) je:

A) ퟒퟖퟏ흅ퟖ

B) C) D) E)

136.Ako je 푖 = −1, tada je vrednost izraza jednaka:

A) 풊 B) −푖 C) 1 D) −1 E) −

137.Za 푎 = 0,025 vrednost izraza 퐴 = − : indentički je

jednaka A) 0,25 B) 2 C) 0,5 D ) 1 E) 0,75

138.Ako je 푎 ≠ −푏 i 푎 ∙ 푏 ≠ 0, tada je izraz + −

indentički jednak: A) 푎 − 푏 B) 2푎푏 C) ퟐ풃 D) 푎 + 푏 E) 4푎

139. Zbir cifara dvocifrenog broja je 8.Ako se ciframa zamene mesta ,dobijeni broj će za 10 biti veći od dvostrukog prvog broja. Taj broj je: A) 26 B) 35 C) 17 D) 62 E) 53

140. Jedno rešenje jednačine 푥 − 6푥 + 푎푥 − 6 = 0 je 3. Zbir kvadrata svih rešenja jednačine jednak je: A) 24 B) 14 C) 12 D) 35 E) 18

141. Neka su 푥 , 푥 rešenja jednane 푥 + (2−푚)푥 − 푚 − 3 = 0. Vrednost realnog parametra 푚 za koju 푥 + 푥 ima najmanju vrednost je: A) 4 B) -1 C) 2 D) 3 E) 1

142. Zbir svih rešena jednačine 푥 + √푥 + 16 = , jednak je:

A) 0 B) -3 C) 6 D) 5 E) 3

143. Zbir svih rešenja jednačine 4 − 5 ∙ 2 = 6 je:

A) 3 B) C) D) ퟑퟐ E)

144. Ako je 푙표푔 3 = 푎 i 푙표푔 5 = 푏, onda je 푙표푔 6 jednak:

A) B) C) ퟑ풂 ퟏퟑ풂풃 ퟏ

D) E)

145.Proizvod svih rešenja jednačine 5 + 5 , = jednak je:

A) B) ퟏퟏퟔ

C) D) 16 E)

146..Ako je 훼,훽 ∈ 0, , 푡푔훼 = i 푠푖푛훽 =√

, tada je 훼 + 2훽 jednako:

A) 흅ퟒ

B) C) D) E)

147. .Dužina jedne stranice ∆퐴퐵퐶 je 푐 = 8푐푚, 푐 > 푎 > 푏, površina trougla je 푃 =8√3푐푚 i ako je razlika između srednjeg po veličini i najmanjeg ugla jednaka razlici


98

između najvećeg i srednjeg ugla, tada su dužine ostale dve stranice 푎 i 푏 (푢푐푚) jednake:

A) 푎 = 2√3,푏 = 3 B)풂 = ퟒ√ퟑ,풃 = ퟒ C) 푎 = 6, 푏 = 2 D) 푎 = √10 , 푏 = 5 E) 푎 = 6, 푏 = 4

148.Ukupan broj realnih rešenja jednačine 3푡푔 푥 − 8푐표푐 푥 + 1 = 0 koja pripadaju intervalu (0,2휋) je: A) 3 B) 4 C) 5 D) 2 E) 6

149.Dat je krug 푥 + 푦 + 2푥 − 4푦 − 20 = 0 i tačka A sa koordinatama (5,−6).Ako je B najudaljenija tačka kruga od tačke A, onda je dužina duži AB jednaka:

A) 15 B) 10 C) √215 D) 5 E) √185

150.Tačka B simetrična tački A(1,3) u odnosu na pravu 푥 + 2푦 − 2 = 0 ima koordinate: A) (1,1) B) (-2,1) C) (-1,-1) D) (2,-1) E) (3,1)

151.Zbir svih kompleksnih brojeva 푧 = 푥 + 푖푦 , (푖 = −1) takvih da je 푧 − 푧̅ + |푧 − 푖| = 4− 2푖 je: A) 2− 4푖 B) 2 − 2푖 C) -2 D) −ퟐ풊 E) 1 + 푖

152.Roba je u toku godine prvo pojevtinila za 20% , a zatim poskupela za 30% .Njena cena na kraju godine veća je od cene na početku godine za: A) 6% B) 12% C) 10% D) 8% E) 4% 153. Dužina stranice AB paralelograma ABCD je 3푐푚, unutrašnji ugao 60 , a njegova površina 12푐푚 .Obim ovog paralelograma (푢푐푚) je:

A) 6 + 5√3 B) 8 + 3√2 C) 5 + √ D) 4 + 6√2 E) ퟔ + ퟏퟔ√ퟑퟑ

154.Ako je površina osnove prave trostrane prizme 10푐푚 , a površine njenih bočnih strana 25푐푚 , 29푐푚 i 36푐푚 , tada je njena zapremina (푢푐푚 ) jednaka:

A) 30√3 B) 56 C) 40√2 D) 60 E) 70 155. Zbir prvog i petog člana geometrijskog niza je 51,zbir drugog i šestog člana je 102, a zbir svih članova je 3069. Broj članova geometrijskog niza je: A) 10 B) 13 C) 16 D) 24 E) 8

156..Zbir prva tri člana rastuće aritmetičke progresije je 54. Ako od prvog člana te progresije oduzmemo 3,drugi član ostane nepromenjen,a trećem članu dodamo 12, dobijamo prva tri člana geometrijske progresije. Količnik te geometrijske progresije je:

A) B) 3 C) 2 D) -3 E) 4

157. Za 푎 = 0,01 vrednost izraza 푋 = , , + , , jednaka je: A) 0,3 B) 0,09 C) 3 D) 0,25 E) 0,5

158. Ostatak pri deljenju nekog polinoma 푃(푥) sa 푥 + 7푥 + 10 je −2푥 + 3. Tada je ostatak pri deljenju polinoma 푃(푥) sa 푥 + 5 jednak: A) 13 B) -5 C) 0 D) 20 E) 23

159. Neka su 푥 i 푥 rešenja jednačine: 푥 + (푎 − 1)푥 + 푎 + 1 = 0. Vrednost realnog parametra 푎 za koju 푥 + 푥 ima najmanju vrednost je: A) 2 B) 0 C) -2 D) 1 E) 5


99

160. Ako su 푥 i 푥 koreni kvadratne jednačine 푝푥 − 5푥 + 6 = 0 i važi jednakost = , tada parametar 푝 ima vrednost:

A) 5 B) 1 C) -1 D) -2 E) 2

161. Ako je broj 푥 = 2− 푖 rešenje jednačine 푥 − 2푥 − 3푥 + 푎 = 0, onda je broj 푎 jednak: A) 5 B) -5 C) 10 D) 3 E) 12

162. Stranica romba je 푎 = 9푐푚, a zbr dijagonala 푑 + 푑 = 24푐푚. Površina romba (u 푐푚 ) je: A) 150 B) 75 C) 63 D) 224 E) 72

163. Bočne strane trostrane piramide su pravougli trouglovi sa temenom pravog ugla u vrhu piramide. Površine tih bočnih strana su 6푐푚 ,8푐푚 i 12푐푚 . Zapremina piramide (u 푐푚 ) je:

A) 4√6 B) 12 C) 6√3 D) ퟖ√ퟐ E) 6√5

164. Centar upisanog kruga jednakokrakog trougla deli visinu koja odgovara osnovici na odsečke dužina 5푐푚 i 3푐푚.Dužine stranica ovog trougla (u 푐푚 ) su:

A) 13; 8 B) 11; 9 C) 14; 9 D) 12; 10 E) 8; 14

165. Zbir dva broja je 89. Ako veći broj podelimo manjim,doboja se količnik 3 i ostatak 5. Ovi brojevi su: A) 20; 69 B) 32; 57 C) 24; 65 D) 19; 70 E) 21; 68

106. Ako je 푡푔훼 = i 훼 + 훽 = , tada je 푡푔훽, jednako:

A) 0,5 B) 7 C) 8-3√2 D) E) ퟑퟒ

167. Broj onih rešenj jednačine 푠푖푛푥 − √3푐표푠푥 = 1 koja pripadaju intervalu (0,2휋) jednak je: A) 2 B) 3 C) 4 D) 1 E) 0

168. Izraz 5 je jednak izrazu: A) 5√3 B) ퟏퟎ√ퟐ C) 12√2 D) 5√2 E) √32

169. Ako je 푙표푔 5 = 푎, tada je 푙표푔 8 jednako:

A) B) C) ퟑ ퟑ풂ퟑ ퟐ풂

D) E)

170. Data jednačina kružnice: 푥 + 푦 − 4푥 + 2푦 + 1 = 0. Jednačina prave kojoj pripada tetivadate kružnice,pri čemu je tačka A(1,0) središte tetive ,glasi: A) 푦 = 2푥 − 2 B) 푦 = 3푥 − 3 C) 풚 = 풙 − ퟏ D) 푦 = 1 − 푥 E) 푦 = 2푥 − 1

171. Temena četvorougla imaju koordinate 푃(3,4),푄(2,0),푅(−2,−1), 푆(−2,2).Presečna tačka dijagonala četvorougla 푃푄푅푆 ima koordinate:

A) (−1,1) B) (0,2) C) (1,0) D) (ퟎ,ퟏ) E) (1,−2)

172. U aritmetičkom nizu sa različitim članovima prvi, peti i jedanaesti član obrazuju geometrijski niz. Ako je prvi član 24, deseti član aritmetičkog niza je:

A) 112 B) 76 C) 152 D) 51 E) 143

173. Ako je u geometrijskom nizu zbir prvog i petog člana 51, zbir drugog i šestog 102, a zbir svih članova 3069,tada broj članova ovog niza je: A) 15 B) 8 C) 12 D) 14 E) 10

174. Ako 푥 rešenje jednačine 4 − 3 = 3 − 2 , tada je 푥 jednako:

A) ퟑퟐ B) C) D) 1 E) −


100

175. Nakon pojeftinjenja od 20%, a zatim poskupljenja od 15%, cena artikla je iznosila 115 dinara.Prvobitna cena artikla (u dinarima) bila je: A) 120 B) 125 C) 135 D) 140 E) 130

176. Skup rešenja nejednačine 푥 + 3|푥 − 1| < 5 je: A) (−∞, 2) B) (−ퟏ,ퟐ) C) (1,2) D) (−1, +∞) E) (−2,0)

177.Вредност израза 41

41

1)251)

318/(

163((

једнака је:

а) 4 б) 1 в) 0 г) 16/25 е) 3/2

178. Ако је 0ba и ba , израз

abba

ab

ba

abba 332

/3)( ,

је једнак:

а) ba б) ba в) ba11

г) ba11

д) ab

179. Збир )1(;2

12

1 219961996

iii , је једнак:

а) 2 б) 0 в) -2 г) i2 д) i2

180. Збир решења једначине 0312 xx , једнак је:

а) 0 б) 5/3 в) -5/3 г) -14/3 д) -2

181. Остатак дељења полинома 523 24 xxx биномом 1x једнак је: а) -1 б) 2 в) 5 г) -2 д) 1

182. Ако је 43)

4(

tg , онда је tg једнако:

а) 8 б) 5 в) 1 г) -7 д) 7

183. Нека је cbxaxxP 2)( . Ако је 7)1(,2)0(,1)1( PPP , онда је

збир cba једнак а) 1 б) -1 ц) 5 д) 7 е) -3

184. Производ решења једначине 03349 11 xx , једнак је а) 2 б) 3 в) 6 г) -3 д) 1

185. Једначина xx 2)83(log 3 , има тачно: а) два решења б) једно решење в) три решења г) пет решења д) нема решења

186. у току године цена робе увећана је два пута за исти проценат p . Ако је однос крајње и почетне цене 25/16, онда је p једнако: а) 10% б) 15% ц) 25% д) 20% е) 12%

187. Ако је )2(,212)(

xxxxf , тада је ))(( xff једнако:

а) 21

xx б)

x1 в) x г) x3 д)

2x

188. Ако је права nxy 2 тангента параболе xxy 2 , тада је реалан параметар n једнак броју: а) -9/4 б) 2/3 в) -3 г) -3/4 д) -2


101

189. Нека су 6a и 8b дужине катета правоуглог троугла. Дужина висине h која одговара хипотенузи је: а) 5 б) 4,8 в) 4,5 г) 10 д) 4

190. Дужине ивица квадра чине аритметичку прогресију. Ако његова површина

износи 94, а дужина дијагонале 25 , тада је дужина најдуже ивице: а) 8 б) 3 в) 4 г) 5 д) 2

Задаци из српског језика и књижевности

Задаци број 1. 1. Коју врсту риме запажаш у примерима: ЗВЕЗДЕ – ЈЕЗДЕ, СТРАСНО – ЈАСНО,

ЗОВА – СТИХОВА? а) женску; б) мушку; в) леонинску. 2. Из ког дела је наведени одломак: „Зашто су ти образи тако бледи и упали, / а твоје лице тако погружено? / Зашто ти

је душа ојађена, / а стас погрбљен? / Зашто је јадиковка у твом срцу тако гласна? / Зашто личиш на путника далеких путева?“

а) „Илијада“; б) „Антигона“; в) „Еп о Гилгамешу“; г) „Хамлет“. 3. БУГАРШТИЦЕ су: а) народне песме из Бугарске; б) епске песме дугог стиха; в) епске песме старијих времена; г) шаљиве лирске песме. 4. „Похвала кнезу Лазару“ монахиње Јефимије настала је: а) у 12. веку; б) 14. веку; в) 15. веку; г) 17. веку. 5. У другом кругу „Пакла“ Дантеа Алигијерија нашли су се: а) развратници; б) прождрљивци; в) подводачи и заводници; г) самоубице. 6. Јован Стерија Поповић је писац: а) класицизма; б) романтизма; в) реализма; г) сентиментализма. 7. Који од наведених писаца не припада задатом низу? а) Оноре де Балзак; б) Николај Васиљевич Гогољ; в) Лав Николајевич Толстој; г) Александар Сергејевич Пушкин. 8. Препознај писца и наслов наведеног одломка. „То је онај живот, где сам пао и ја С невиних даљина, са очима звезда И са сузом мојом што несвесно сија И жали, к'о тица оборена гнезда. То је онај живот где сам пао и ја...“ а) Јован Дучић „Залазак сунца“; б) Алекса Шантић „Претпразничко вече“; в) Владислав Петковић Дис „Тамница“; г) Милан Ракић „Долап“. 9. Петар Кочић у свом делу „Јазавац пред судом“ на сатиричан начин говори о

животу под владавином: а) династије Обреновића; б) династије Карађорђевића; в) Турака Османлија; г) Аустроугарске. 10. „Манифест футуризма“ (1909) написао је: а) Андре Бретон; б) Томазо Маринети; в) Владимир Мајаковски; г) Марко Ристић. 11. У стиху Милоша Црњанског: „Лутам, још, витак, са сребрним луком“

(„Стражилово“) сребрни лук односи се на: а) оружје које лирски субјекат носи; б) део одеће; в) Месец; г) срп.


102

12. Који од наведених термина се не односи на спољашњи приступ књижевном

делу? а) биографски приступ; б) социолошки приступ; в) историјски приступ; г) стилистички приступ. 13. Како се завршава први део Гетеовог „Фауста“? а) Маргаретином смрћу; б) Фаустовом смрћу; в) спасењем Маргаретине душе. 14. Које дело започиње наведеном реченицом? „На овом месту лежи онај читалац који неће никада отворити ову књигу. Он је овде

заувек мртав.“ а) „Хазарски речник“ М. Павић; б) „Енциклопедија мртвих“ Д. Киш; в) „Врме смрти“ Д. Ћосић; г) „Мајстор и Маргарита“ М. Булгаков. 15. Ако за некога ко лаже кажемо да „заобилази истину“ употребили смо: а) еуфемизам; б) метонимију; в) парадокс; г) елипсу. 16. Одреди падеже подвученим речима. И ко зна докле би то тако трајало да Јован одједном не ђипи, нагну се над земљом и

ослушну; па кад чу како вода издалека долази, оно њено милење, тих жубор, баци од радости цигару, зграби поново мотику и без фењера отрча у сусрет.

а) локатив, генитив, локатив; б) инструменатал, генитив, акузатив; в) локатив, акузатив, акузатив; г) акузатив, генитив, локатив. 17. Колико простих реченица садржи наведена сложена? По свом пореклу и васпитању, у скученим границама својих посве скромних потреба, фра Петар никад није много мислио о вредности и облику ствари око себе, нити им је придавао неку важност, али ово није могао да не примети. а) 5; б) 4; в) 3; г) 7. 18. Одреди врсту подвученим речима. Нема никог да ми каже јесам ли већ луд и колико. а) глагол, речца, речца, прилог; б) глагол, везник, предлог, придев; в) глагол, везник, прилог, прилог; г) глагол, везник, речца, прилог. 19. До које гласовне промене је дошло у компаративу придева БРЗ? а) јотовања; б) једначења сугласника по месту творбе; в) палатализације. 20. Да би реч ПРАВА имала значење „права црта, линија“ мора имати следећи

акценат: а) краткоузлазни; б) дугоузлазни; в) краткосилазни; г) дугосилазни. 21. Из ког језика потиче именица РЕТОРИКА? а) латинског; б) грчког; в) немачког; г) француског. 22. Која од наведених речи нема суфикс? а) преписивач; б) облачан; в) луткарски; г) кућама. 23. Одреди врсту зависној реченици. Много вежбам ових дана како бих постигла добар резултат. а) узрочна; б) поредбена; в) зависноупитна; г) намерна. 24. Коју службу (функцију) има подвучени реченични члан? Ишао је путем полако и озбиљно, не журећи, да не би изазавао какву сумњу. а) прилошка одредба; б) предикат; в) глагол. 25. У стиху епске песме „Вино пије Краљевићу Марко“ субјекат је: а) граматички; б) логички. 26. Одреди значење презента у реченици: РАШКА СЕ УЛИВА У ИБАР. а) право, индикативно; б) квалификативно; в) приповедачко.


103

27. Ког граматичког рода је именица ДЕВОЈЧУРАК? а) женског; б) мушког; в) средњег. 28. Придев МУЧАЉИВ означава онога: а) ко се мучи; б) ко има мучнину; в) ко је ћутљив. 29. Одреди неправилно написану реч. а) зависно-сложена (реченица); б) зависносложена (реченица); в) сумпор-водонична (киселина); г) рокенрол. 30. Присвојни придев од именице СУВЛАСНИЦА гласи: а) сувласницин; б) сувласничин; в) сувласницин и сувласничин. Задаци број 2.

1. Ко је аутор наведеног одломка: „(...) пре тога Словени не имађаху књига, већ цртама и зарезима читаху и гатаху, будући пагани“.

а) Ћирило; б) Методије; в) Црноризац Храбар; г) Константин Филозоф. 2. Које од набројаних дела није написао Свети Сава? а) „Житије Светога Петра Коришког“; б) „Житије Светог Симеона“; в) „Номоканон (Крмчија)“; г) „Карејски типик“. 3. У којем од наведених дела Доситеј Обрадовић изузетно наглашава значај увођења српског народног језика у писану књижевност? а) „Басне“; б) „Писмо Харалампију“; в) „Совјети здравога разума“; г) „Усамљени јуноша“. 4. Одреди дијалекат употребљен у роману „Поп Ћира и поп Спира“ С. Сремца. а) призренско-тимочки; б) шумадијско-војвођански; в) источнохерцеговачки; г) штокавски. 5. Одреди акценат у речи ЗАПРЕПАШЋЕЊЕ. а) краткоузлазни; б) краткосилазни; в) дугоузлазни; г) дугосилазни. 6. У реченици: ОД СВИХ ПРИСУТНИХ НА СВАДБИ МЛАДА ЈЕ БИЛА НАЈЛЕПША, којим начином творбе је настала подвучена реч? а) извођењем; б) слагањем; в) комбиновањем; г) претварањем.

7. Из ког језика потичу навдене речи: ШТРАЈК, ШТИКЛА И ШПРИЦ? а) енглеског; б) француског; в) мађарског; г) немачког.

8. У којој од наведених речи примећујеш предњонепчани, звучни, сливени сугласник? а) буџак; б) воће; в) цариник; г) мачка. 9.Одреди врсту подвученим речима. „Вече је међутим пролазило мирно и пук је само цвилео и завијао целу ноћ, под

градом, као пребијено псето.“ а) везник, прилог, глагол, речца, предлог; б) речца, придев, заменица, речца, предлог; в) речца, прилог, глагол, речца, предлог; г) везник, прилог, заменица, везник, прилог.

10. Одреди падеж подвученим речима. „Погледавши је затим запањен и са лица, виде да се сва обукла у ружичасте и беле чипке, са два реда огромних превеза на грудима и са рукавима, који су од лакта и сами били читаве сукње.“ а) акузатив, генитив, акузатив, инструментал; б) акузатив, инструменатал, акузатив, инструментал; в) акузатив, генитив, локатив, инструментал;


104

г) генитив, генитив, локатив, инструментал. 11. Одреди врсту глаголским облицима у наведеној реченици. Изашавши из канцеларије, поскакивао је звиждућући, а у једном тренутку беше се толико занео, да поче певати. а) глаголски прилог прошли, перфекат, глаголски прилог садашњи,

плусквамперфекат, аорист, инфинитив; б) глаголски прилог прошли, перфекат, инфинитив, имперфекат, перфекат,

перфекат; в) глаголски прилог прошли, перфекат, презент, имперфекат, инфинитив. 12. Одреди службу (функцију) подвучених делова реченице. На сав глас је узвикивао како ово неће тек тако проћи, а пролазници су се склањали снебивајући се. а) прилошка одредба за место, прилошка одредба за начин, предикат; б) прилошка одредба за начин, објекат, прилошка одредба за начин; в) објекат, прилошка одредба за начин, предикат. 13. Одреди врсту зависној реченици. „Пажљиво смо дјељали зовино дрво, избацујући влажну срчику, да добијемо шупљину пуну скривених гласова.“ а) начинска; б) изрична; в) узрочна; г) намерна. 14. Који низ је правилно написан? а) спомен-плоча, ауто-пут, аудио-касета; б) спомен плоча, ауто пут, аудио касета; в) спомен-плоча, аутопут, аудио касета.

15. У речима: странпутица, ванпарнички, ванбрачни примећује се одступање од једне гласовне промене. О којој промени је реч? а) палатализација; б) једначење сугласника по звучности; в) једначење сугласника по месту творбе; г) непостојано А. 16. Које дело почиње „Посветом праху оца Србије“? а) „Мемоари“, Прота Матеја Ненадовић; б) „Писма из Италије“, Љубомир Ненадовић; в) „Житије Светога Симеона“, Свети Сава; г) „Горски вијенац“, Петар Петровић Његош. 17. Старац Дурак и његов син Новица јунаци су дела: а) „Старина Новак и кнез Богосав“; б) „Смрт Смаил-аге Ченгића“; в) „Бој на Мишару“ г) „Марко Краљевић укида свадбарину“. 18. У сатиричној песми „Јутутунска народна химна“ Јован Јовановић Змај се обрачунао са: а) Милошем Обреновићем; б) Михаилом Обреновићем; в) Милошем Обилићем; г) Александром Карађорђевићем. 19. Чији је јунак Шамика Кирић? а) Јакова Игњатовића; б) Стевана Сремца; в)Лазе Лазаревића; г)Бранислава Нушића.

20. Којој књижевној епохи припада роман Боре Станковића „Нечиста крв“? а) романтизам; б) реализам; в) модерна; г) експресионизам. 21. Момчило Настасијевић у свом циклусу „Туга у камену“ пева о: а) својој несрећној љубави; б) погинулима у рату; в) дехуманизацији живота у граду; г) својим родитељима. 22. Ко започиње приповедање у роману „Корени“ Добрице Ћосића? а) Аћим Катић; б) Ђорђе Катић; в) Тола Дачић; г) старац Никола.


105

23. Који аутор се у свом програмском тексту, објављеном 1920. у „Српском књижевном гласнику“, залагао за слободни стих? а) Растко Петровић; б) Станислав Винавер; в) Вељко Петровић; г) Милош Црњански. 24. Ком делу припада наведени одломак? „Над огледалом бунара/Циганка се њиха./Зелене пути, косе зелене,/са очима од

хладног сребра./Месечев сталактит од леда/држи је над водом.“ а) „Цигани“, А. С. Пушкин; б) „Месечина“, П. Верлен; в) „Notturno“, А. Г. Матош; г) „Романса месечарка“, Ф. Г. Лорка. 25. Коју стилску фигуру препознајеш у стиховима Густава Крклеца? „Гуслара сретох. Био је слијеп./Ал рече: „Синко, живот је лијеп!“/Збуних се малко:

„Зар збиља лијеп?“/“Видјет ћеш, синко, кад будеш слијеп!“. а) парадокс; б) контраст; в) реторско питање; г) апострофа. 26. Аутор манифеста футуризма из 1909. године је: а) Владимир Мајаковски; б) Станислав Винавер; в) Филипо Маринети; г) Велимир Хљебников. 27. Аврам Бранковић је један од јунака из дела: а) „Хазарски речник“ Милорада Павића; б) „Сеобе“ Милоша Црњанског; в) „Госпа Нола“ Исидоре Секулић; г) „Време смрти“ Добрице Ћосића. 28. Роман „Чича Горио“ припада Балзаковом циклусу: а) „Божанствена комедија“; б) „Људска комедија“; в) „Клаустрофобична комедија; г) „Француске приче“.

29. Последњи (петнаести) сонет сонетног венца назива се: а) мадригале; б) акростих; в) рондо; г) магистрале. 30. Препознај стилску фигуру у стиховима четврте песме Змајевих „Ђулића увелака“: „Пођем, клецнем, идем, застајавам/Шеталицу сату задржавам“. а) асиндет; б) полисиндет; в) симплоха; г) синегдоха.

Задаци број 3.

1. Теодосије је „Житије Светога Саве“ написао на: а) српскословенском језику; б) старословенском језику; в) српском народном језику; г) славеносрпском језику. 2. Из ког текста је наведени одломак: „Јер, ваистину, браћо моја љубљена и оци, чудо беше гледати: онај кога се сви бојаху и од кога трептаху све земље, тај је изгледао као један од туђинаца, убог, расом обавијен, где лежи на земљи...“? а) Житије Светога Саве, Доментијан; б) Житије Светога Симеона, Доментијан; в) Житије Светога Симеона, Св. Сава; г) Похвала Светом Симеону и Светом Сави, Теодосије Хиландарац. 3. Колико је речи под словом х било у издању Вуковог речника из 1818. године? а) 200; б) 15; в) 7; г) ниједна. 4. Којој дијалекатској зони припада Ниш? а) призренско-тимочкој; б) косовско-ресавској; в) шумадијско-војвођанској; г) зетско-јужносанџачкој; д) источнохерцеговачкој. 5. Одреди гласовне промене у речи: НАТПРОСЕЧНА. а) непостојано А, једначење сугласника по звучности; б) једначење сугласника по звучности; палатализација, непостојано А; в) палатализација; г) једначење сугласника по звучности, једначење сугласника по месту творбе.


106

6. Речи БАЛ, ЖУРНАЛ, АРМИЈА, ГАРДЕРОБА су: а) германизми; б) англицизми; в) галицизми; г) хунгаризми. 7. Речи ВАЉДА и МОЖДА су: а) речце; б) прилози; в) везници; г) предлози. 8. Који акценат има реч ДОЛУТАТИ? а) дугосилазни; б) краткоузлазни; в) краткосилазни; г) дугоузлазни. 9. Компаратив од придева МЛАК гласи: а) млакији; б) млачи; в) млакши. 10. У ком глаголском облику се налазе следећи глаголи: БУДЕМ, БИВШИ, БЕЈАШЕ, БИХ? а) перфекат, аорист, аорист, аорист; б) футур 2, глаголски прилог прошли, аорист, имперфекат; в) презент, глаголски прилог прошли, имперфекат, аорист; г) презент, инфинитив, имперфекат, аорист. 11. Одреди службу подвученим речима. МАЈЧИНСКИ ГА ЈЕ ЗАМОЛИЛА ДА ВИШЕ НЕ РАДИ ТАКВЕ СТВАРИ, ЈЕР ЈЕ ТИМЕ УНИШТАВА. а) атрибут, предикат, субјекат, предикат; б) прилошка одредба, предикат, објекат, објекат; в) прилошка одредба, предикат, објекат, предикат. 12. У каквом напоредном односу се налазе наведене просте реченице? ПОЧЕО ЈЕ РАНИЈЕ СА ПРИПРЕМОМ, НАПРАВИО РОМАНТИЧНУ ВЕЧЕРУ, АЛИ СЕ ОНА НИЈЕ ПОЈАВИЛА. а) саставном, супротном; б) саставном, закључном; в) изјавном, супротном; г) саставном, изричном. 13. У ком падежу се налазе подвучене речи? ЊИХ НИШТА НИЈЕ ЗАНИМАЛО, ПА СУ СВЕ ПОСЛОВЕ НАПУШТАЛИ И ПРЕ ПОЧЕТКА. а) акузатив, номинатив, акузатив; б) акузатив, акузатив, генитив; в) датив, акузатив, генитив; г) генитив, акузатив, генитив. 14. Одреди правилно написану реченицу. а) Неби се то догодило да је ћутао преда мном. б) Не бих вам то препоручиле. в) Не би се то догодило да је ћутао предамном. г) Не био ја Сеад, ако то још једном урадиш преда мном. 15. Одреди правилно написан низ. а) „вегета“, бела Рада, Стојадин, калашњиков; б) Вегета, „бела Рада“, „стојадин“, Калашњиков; в) вегета, бела рада, стојадин, калашњиков; г) вегета, Бела Рада, стојадин, „калашњиков“. 16. Владимир Мајаковски припада: а) футуризму; б) дадаизму; в) надреализму; г) романтизму. 17. Радња у роману „Сеобе“ Милоша Црњанског смештена је у: а) 15. век; б) 18. век; в) 19. век; г) 13. век. 18. Текст „Сунце се девојком жени“ је: а) бајка; б) народна епска песма; в) народна лирска песма; г) предање.

19. Који од наведених аутора не припада задатом низу? а) Балзак; б) Гогољ; в) Глишић; г) Шолохов.


107

20. Негромант Дуги нос један је од ликова у делу: а) Новела од Станца, Марин Држић; б) Декамерон, Ђовани Бокачо; в) Тврдица, Молијер; г) Дундо Мароје, Марин Држић. 21. Из ког дела је наведени одломак писма? „Пишем вам – шта бих знала боље?/И шта вам више могу рећи?/Сад зависи од ваше воље/презрење ваше да л ћу стећи.“ а) Евгеније Оњегин, Пушкин; б) Цигани, Пушкин; в) Чајлд Харолд, Бајрон; г) Ана Карењина, Толстој. 22. Колико година је Одисеј био одсутан од куће? а) 10; б) 20; в) 15; г) 25.

23. Песме „Албатрос“ Ш. Бодлера, „Лабуд“ С. Малармеа и „Месечина“ П. Верлена припадају: а) романтизму; б) класицизму; в) симболизму; г) реализму. 24. Прича о Фаусту је оригинална Гетеова замисао. а) тачно; б) нетачно. 25. Песму „Бановић Страхиња“ Вук је чуо од: а) Филипа Вишњића; б) Старца Милије; в) Тешана Подруговића. 26. Драма „Госпођа министарка“ Бранислава Нушића је: а) комедија нарави; б) комедија карактера; в) комедија интриге. 27. Роман „Проклета авлија“ Ива Андрића је: а) роман степенасте композиције; б) роман паралелних радњи; в) роман река; г) роман прстенасте композиције. 28. Одреди стилске фигуре у следећим стиховима: „Пало је иње. Ко сабласти беле,/У танком велу као да се јеже,/Снуждени стоје борови и јеле/И опуштене зимзелене вреже“. а) поређење; б) персонификација и метафора; в)поређење и персонификација 29. У стиху „Наш стари доме, како си ороно!“ препознајемо стилску фигуру: а) асиндет; б) апостроф; в) поређење; г) апострофу. 30. О којој врсти риме је реч? „Има неко доба све ме чежња мори,/Све ми нешто срце уздише и гори;/Па ти немам, брате, ни мира ни станка,/Него дуге ноћи ја бдијем без санка...“ а) парна; б) обгрљена; в) укрштена.

Задаци из српског језика и књижевности – васпитачи Задаци број 1. 1. У „Епу о Гилгамешу“ Иштар је била богиња: а) љубави и плодности; б) Сунца; в) стварања; г) рата. 2. Ко је судио Исусу? а) Понтије Пилат; б) Јуда; в) Варава. 3. Најбољи Ахилејев друг, којег је убио Хектор, звао се: а) Менелај; б) Парис; в) Пелеј; г) Патрокло. 4. Коју врсту народних песама је Вук одредио као „песме на међи“? а) љубавне песме; б) посленичке песме; в) баладе. 5. Одреди најстарије житије у наведеном низу. а) Григорије Цамблак „Житије краља Стефана Првовенчаног“;


108

б) Свети Сава „Житије Светога Симеона Немање“; в) Данило Други „Житије краља Милутина“. 6. У „Декамерону“ Ђ. Бокача петог дана су се причале приче о: а) љубавима са срећним завршетком; б) супружничким преварама; в) трагично окончаним љубавима; г) памети и вештинама. 7. Који од наведених аутора није представник књижевности романтизма? а) Јакоб Грим; б) Џорџ Гордон Бајрон; в) Шандор Петефи; г) Војислав Илић. 8. Комични заплет, изазван забуном око идентитета једног од јунака, није део

драмске радње у: а) „Ревизору“ Н. В. Гогоља; б) „Сумњивом лицу“ Б. Нушића; г) „Народном посланику“ Б. Нушића. 9. Песма „Лабуд“ Стефана Малармеа припада: а) симболизму; б) романтизму; в) реализму; г) сентиментализму. 10. За „аутоматско писање“ залагали су се: а) футуристи; б) надреалисти; в) дадаисти; г) симболисти. 11. „Теорију расе, средине и момента“ написао је: а) Богдан Поповић; б) Иполит Тен; в) Светозар Марковић; г) Карл Густав Јунг.

12. Који од наведених појмова се не могу применити на поезију Васка Попе? а) слободан стих; б) херметичност; в) рима; г) модернизам. 13. Ахмед Нурудин бегунца, којег среће у ђурђевској ноћи, назива: а) Харун; б) Хасан; в) Ћамил; г) Исхак. 14. Стилска фигура у којој се понављају почетне и завршне речи у низу стихова или

реченица назива се: а) анафора; б) епифора; в) симплоха; г) полилог. 15. У роману „Сеобе“ М. Црњанског присутна је: а) паралелна композиција фабуле; б) степенаста композиција фабуле; в) прстенаста композиција фабуле. 16. Бечки књижевни договор 1850. потписали су представници учених : а) Срба и Хрвата; б) Хрвата и Словенаца; в) Срба и Аустријанаца. 17. Која гласовна промена се извршила у присвојном придеву именице краљица? а) сибиларизација; б) палатализација; в) непостојано А; г) ниједна. 18. Придев НЕВЕЗАН настао је: а) извођењем; б) слагањем; в) претварањем; г) комбинованом творбом.

19. Који акценат има именица ДУГА? а) дугоузлазни; б) дугосилазни; в) краткоузлазни; г) краткосилазни. 20. Одреди врсту подвученим речима у реченици: У НАШОЈ ЗУБНОЈ

ОРДИНАЦИЈИ ВЕОМА ПОВОЉНО ВРШИМО ИЗБЕЉИВАЊЕ ЗУБА. а) везник, прилог, глагол; б) предлог, прилог, именица; в) предлог, прилог, глагол; г) прилог, предлог, именица. 21. У ком падежу се налази подвучена заменица? СВАКОДНЕВНО ЈУ ЈЕ ПРЕСРЕТАО ТРАЖЕЋИ ДА МУ СЕ ВРАТИ. а) номинатив; б) генитив; в) датив; г) акузатив.


109

22. Одреди број предиката у наведеној реченици.

А кад се одмах затим у општини угаси лампа и лелеци пођоше сокацима, он се суљну низ дебло и оста тако седећи, на земљи, док се гомила не погуби у сумраку. а) 6 б) 5; в) 4. 23. Глагол ВЕЧЕРАТИ је по глаголском виду: а) свршен; б) несвршен; в) двовидски; г) прелазни. 24. Одреди род и број именици ДЕЦА. а) средњи род, множина; б) женски род, једнина. 25. Одреди реченицу у којој је правилно употребљен глагол ТРЕБАТИ. а) Требаш да спаваш. б) Требамо да изађемо. в) Требало би да савладамо успон. 26. Одреди врсту подвученој зависној реченици. Да би се колико-толико заштитио од туча, свађа и ружних ноћних призора, фра Петар је изабрао један забачен кут простране ћелије, иза великог проваљеног оџака, и ту се склонио са оно мало ствари што је понео са собом. а) намерна; б) условна; в) узрочна; г) изрична. 27. Одреди врсту зависној реченици. Све је урадила како су се договорили. а) зависноупитна; б) начинска; в) односна. 28. Коју службу (функцију) има подвучени део реченице? Вешто се служио речима. а) прилошка одредба; б) објекат; в) субјекат.

29. Одреди правилно написан низ. а) Рт добре наде, Булевар деспота Стефана, Криви торањ у Пизи; б) Рт Добре Наде, Булевар Деспота Стефана, Криви торањ у Пизи, в) Рт Добре Наде, Булевар деспота Стефана, Криви торањ у Пизи. 30. Која реченица је неправилно написана? а) Стојте, галије царске! б) Она ћутећи пође за мном. в) Истина, није само он закаснио.


1. Којој групи језика припада лужичкосрпски? а) источнословенским; б) јужнословенским; в) западнословенским; г) севернословенским.

2. Састанак на коме су се хрватски и српски представници 1850. договорили око избора дијалекта за заједнички књижевни језик и јединства правописа,одржан је у: а) Загребу; б) Београду; в) Новом Саду; г) Бечу.

3. На ком језику су написани „Законик цара Стефана Душана“ и „Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића“ (14. и 15. век)? а) рускословенском; б) српскословенском; в) српском народном; г) грчком.

4. У којој од наведених речи препознајеш слоготворно Р? а) препрека; б) распрснути; в) ветрењача; г) награисати.

5. У речи ПОЧЕЦИ извршене су гласовне промене а) непостојано А; б) сибиларизација; в) губљење сугласника; г) све наведене промене.

6. Који акценат имају речи: ВРАТ, МАСТ, МОСТ? а) дугосилазни; б) дугоузлазни; в) краткосилазни; г) краткоузлазни.


110

7. Придев ПРЕПОЗНАТЉИВ настао је: а) комбиновањем; б) слагањем; в) извођењем; г) претварањем.

8. Одреди врсту подвученој речи: „Елем, завлада прави метеж“. а) везник; б) речца; в) узвик; г) предлог.

9. Одреди падеж подвученим заменицама: ПИТАО ГА ЈЕ ЧЕГА СЕ ПЛАШИ. а) акузатив, акузатив; б) генитив, генитив; в) акузатив, генитив; г) генитив, акузатив.

10. У реченици: ПОСЛАО САМ ТИ ТЕКСТ КОЈИ СИ ТРАЖИО подвучена заменица је по значењу: а) упитна; б) односна; в) именичка; г) упитно-односна.

11. Одреди врсту глаголског облика у реченици: ПЛИВАЊЕ БЕШЕ ЊЕН ОМИЉЕН СПОРТ. а) презент; б) аорист; в) имперфекат; г) перфекат.

12. Колико предиката садржи наведена реченица? ОДЛУЧУЈУЋИ О СВОЈОЈ БУДУЋНОСТИ, ВОДИО СЕ ДОГАЂАЈИМА, КОЈИМА ЈЕ БИО ИЗЛОЖЕН У ПРОШЛОСТИ, А КОЈИ СУ НА ЊЕГА БИЛИ ОСТАВИЛИ ДУБОКЕ ОЖИЉКЕ. а) 3; б) 7; в) 4; г) 5.

13. У синтагми НАСУМИЧНО ИЗАБРАНИ ЗАДАЦИ ЗА ВЕЖБАЊЕ главна реч је по врсти: а) прилог; б) придев; в) именица; г) субјекат.

14. Именице ЗЕКА, МАГА, СЕКА, БРАЛЕ су: а) деминутиви; б) пејоративи; в) хипокористици; г) умањенице.

15. Која од наведених именица није правилно написана? а) алка; б) халка; в) амам; г) хрђа.

16. Како се звао учитељ Одисејевог сина Телемаха? а) Ментор; б) Нестор; в) Лаерт; г) Хермес.

17. Бег Пинторовић је један од ликова у усменој песми: а) „Бановић Страхиња“; б)„Хасанагиница“; в) „Бој на Мишару“; г)„Диоба Јакшића.

18.Коју од наведених комедија није написао Бранислав Нушић? а) „Госпођа министарка“; б) „Сумњиво лице“; в) „Родољупци“; г) „Др“.

19. Који од термина не припада низу? а) трохеј; б) јамб; в) дактил; г) асиндет.

20. Дело Ивана Горана Ковачића „Јама“ је: а) поема; б) приповетка; в) елегија; г) балада.

21. Којој врсти лирских песама припада „Вече на шкољу“ Алексе Шантића? а) описним; б) рефлексивним; в) социјалним; г) љубавним.

22. Јунак ког књижевног дела завршава своје приповедање наведеним речима? „Живи ништа не знају. Поучите ме, мртви, како се може умријети без страха, или бар без ужаса. Јер, смрт је бесмисао, као и живот.“ а) „Енциклопедија мртвих“ Данило Киш; б) „Гробница за Бориса Давидовича“ Данило Киш; в) „Дервиш и смрт“ Меша Селимовић; г) „Смрт у Синановој текији“ Иво Андрић.

23. Књижевном термину „доживљен говор“ синоним је: а) унутрашњи монолог; б) их-форма; в) ток свести; г) ниједан од понуђених.


111

24. Коју од наведених песама није написао Милан Ракић? а) „Јабланови“; б) „Долап“; в) „Искрена песма“; г) „Јасика“.

25. Породица Чворовић главни је актер дела: а) „Кад су цветале тикве“; б) „Балкански шпијун“; в) „Салашар“; г) „Људи говоре“.

26. Име Мајстора у роману „Мајстор и Маргарита“ је: а) Иван Бездомни; б) Михаил Берлиоз; в) Алојзије Могарич; г) нема имена.

27. Који од наведених аутора није започео своје стваралаштво након Другог светског рата? а) Васко Попа; б) Миодраг Павловић; в) Бранко Миљковић; г) Момчило Настасијевић.

28. Са којим средњовековним текстом Десанка Максимовић води дијалог у својој књизи „Тражим помиловање“? а) Закоником цара Душана; б) „Словом љубве“ деспота Стефана Лазаревића; в) Јефимијином „Похвалом кнезу Лазару“.

29. Који од наведених текстова не припада књизи Бранка Ћопића „Башта сљезове боје“? а) „Поход на Мјесец“; б) „Чудесна справа“; в) „Коњска икона“; г) „Осма офанзива“.

30. Дечак у књизи „Рани јади“ Данила Киша зове се: а) Едуард Сам; б) Андреас Сам; в) Динго Молнар.

Задаци из српског језика и књижевности - право Задаци број 1.

1. У ком веку је написана „Повеља Кулина бана“? а) 9. в. б) 11. в. в) 12. в. г) 14. в. 2. Одреди правилно написану реченицу. а) На пијаци има лепих мајица. б) На пијаци има лепих мајци. в) На пијаци има лепих мајца. г) На пијаци има лепих мајици. 3. Именица ПОТКОЛЕНИЦА настала је: а) слагањем; б) претварањем; в) комбинованом творбом; г) извођењем. 4. Одреди акценат иманицама БАРКА и ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК. а) дугоузлазни, дугоузлазни; б) дугосилазни, дугоузлазни; в) дугоузлазни, дугосилазни; г) дугосилазни, дугосилазни. 5. Одреди падеж синтагми у чијем саставу није реч добијена слагањем. ПРЕКОМЕРНА БРЗИНА НА НАШИМ ПУТЕВИМА СТАЛНА ЈЕ ПРЕТЊА ПО

НЕЧИЈИ ЖИВОТ. а) номинатив; б) локатив; в) датив; г) акузатив. 6. Које гласовне промене су извршене у номинативу множине именице

ПРЕТХОДНИК? а) сибиларизација, једначење сугласника по звучности; б) палатализација, једначење сугласника по звучности; в) сибиларизација, једначење сугласника по месту творбе. 7. Колико предиката садржи наведена реченица? Не осврћући се на њих, а можда и не знајући да су ту, Осман Вук је клечао пред Шехагином постељом, и држећи Шегагини млитаву руку, полако изговарао своју познату литанију имена босанских села, али не весело и поспрдно, како је то обично чинио, ругајући се нашој биједи, већ мукло и одсутно, као да је обављао мучан посао.


112

а) 9; б) 8; в) 4; г) 5. 8. У наведеној сложеној одреди врсту зависним реченицама. Погледао сам у ведро небо, да се ослободим титравог полумрака, и удахнуо, дубоко, једном, двапут, дрипут, да истјерам зејтињави мирис из себе. а) изрична, изрична; б) узрочна, узрочна; в) намерна, намерна; г) саставна, узрочна. 9. Подвучени делови речи ДОШАВШИ, ТРЧЕЋИ, РАДИМО су: а) префикси; б) суфикси; в) инфикси; г) наставци за облик. 10. Којој врсти именица припадају МАЧАД, ПРАСАД, ГУШЧАД? а) збирним; б) заједничким; в) властитим; г) бројним. 11. Приликом писања писма, прва реч у другом реду, након обраћања примаоцу, пише се: а) малим почетним словом; б) великим почетним словом; в) малим или великим почетним словом. 12. Речи КЛИКТАТИ, ЗВЕЦКАТИ, ШУШКАТИ настале су од: а) метафоре; б) анафоре; в) ономатопеје; г) компаратива. 13. У суперлативу придева ТИХ дошло је до: а) јотовања; б) једначења сугласника по месту творбе; в) палатализације. 14. Придев МУСКУЛОЗАН значи: а) мужеван; б) мишићав; в) болестан. 15. Именица пȃс ознава: а) појас; б) животињу. Задаци број 2. 1. Један од најзначајнијих реформатора ћирилице и аутор текста „Сало дебелога јера либо азбукопротрес“ из 1810. године је: а) Доситеј Обрадовић; б) Захарија Орфелин; в) Сава Мркаљ; г) Вук Караџић. 2. Који од наведених низова је исправан (примери ијекавског изговора)? а) мјера, вјера, дјед, ђевојка; б) дјевојка, вијештица, цвијет, разумију; в) љето, желио, сјенка, мљеко; г) кољено, видио, биједник, гријати.

3. Речи: КЕВА, СМОР, УТОКА, ШТРЕБЕР су: а) жаргонизми; б) дијалектизми; в) неологизми; г) вулгаризми. 4. Одреди гласовне промене у наведеним речима (води рачуна о редоследу): ДЕВОЈЧИЦА, ВРАЏБИНА, ВИДИЦИ, ПОТКОВИЦА. а) сибиларизација, палатализација, сибиларизација, непостојано А; б) палатализација, једначење сугласника по звучности, непостојано А, једначење сугласника по месту творбе; в) палатализација, једначење сугласника по месту творбе, сибиларизација, сибиларизација; г) палатализација, једначење сугласника по звучности, сибиларизација, једначење сугласника по звучности. 5. Какав акценат имају речи БЛЕШТАТИ и БЛИЖИТИ? а) дугосилазни; б) дугоузлазни; в) краткосилазни; г) краткоузлазни. 6. Одреди врсту наведеним речима: ДУГОРОЧАН, ПРИЧАЊЕ, БРЕ, ЋУТЕЋИ, НЕКАКАВ. а) придев, именица, узвик, глагол, заменица; б) придев, глагол, везник, прилог, заменица; в) прилог, именица, узвик, глагол, заменица;


113

г) придев, глагол, предлог, прилог, придев. 7. Обележени делови речи: РАДИТИ, ЈАБУКЕ, ТАЊИРА, НОСИШ су: а) наставци за облик; б) суфикси; в) инфикси. 8. У ком падежу су подвучене речи? ВИДЕО ЈУ ЈЕ ДОК ЈЕ ИШЛА НИЗ УЛИЦУ, ЛАГАНИМ КОРАКОМ. а) генитив, локатив, инструментал; б) акузатив, акузатив, генитив; в) акузатив, акузатив, инструментал; г)инструментал, акузатив, инструменатал. 9. Треће лице множине аориста од глагола БИТИ гласи: а) бијаше; б) бејаше; в) би; г) бише.

10. У реченици: ДАЈ МИ, МОЛИМ ТЕ, НЕКОЛИКО ЈАГОДА, подвучена реч је у служби: а) правог објекта; б) неправог објекта; в) прилошке одредбе; г) субјекта. 11. Одреди врсту подвученим зависним реченицама: Кад је видео да она збиља умире, Аранђел Исакович беше тако збуњен, да је био неизвеснији у својим мислима и жељама и од ње и од брата који се потуцао по ратишту. а) временска, изрична, односна; б) временска, односна, односна; в) временска, последична, односна; г) узрочна, изрична, поредбена.

12. У каквом напоредном односу су објекти у наведеној реченици: МОЈА УЈНА И ЊЕГОВА ТЕТКА СУ ОДЛУЧИЛЕ ДА ПОСЕТЕ ЋАТОВИЋЕВУ ИЗЛОЖБУ ИЛИ РЕБРОЊИНО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ. а) саставном; б) раставном; в) искључном; г) закључном. 13. Одреди врсту подвучених глаголских облика: ВРШЉАЈУЋИ ПО ШУМАРКУ, НАЛЕТЕО ЈЕ НА НЕКУ ДЕВОЈКУ КОЈУ БЕШЕ ВИДЕО ПРЕ НЕКУ НОЋ УТОНУВШИ У САН. а) презент, перфекат, аорист, перфекат; б) глаголски прилог садашњи, перфекат, имперфекат, аорист; в) перфекат, перфекат, плусквамперфекат, глаголски прилог прошли; г) глаголски прилог садашњи, перфекат, плусквамперфекат, глаголски прилог прошли. 14. Који низ речи је правилно написан? а) изхрањен, претпоставка, миражџијка, подпалубље, расчистити; б) исхрањен, претпоставка, миразџијка, потпалубље, рашчистити; в) исхрањен, претпоставка, миражџијка, потпалубље, рашчистити. 15. Одреди неправилно написану реченицу. а) Здраве ти ране, јуначе! б) Синови моји, време је да пођемо, чека нас тажак задатак. в) Ти људи, чије ни име нећу да поменем, угрозили су читаво село. г) Наша бака, најстарија становница овога села чува драгоцене успомене.

Задаци број 3. 1. Које године је објављено друго издање „Српског рјечника“? а) 1860. б) 1868. в) 1864. г) 1847. д) 1852. 2. Које године је објављен „Горски вијенац“ Петра Петровића Његоша? а) 1804. б) 1814. в) 1847. г) 1818. д) 1812. 3. У дативу именице БАКА присутно је одступање од једне гласовне промене. Које? а) једначења сугласника по звучности; б) једначења сугласника по месту творбе; в) палатализације; г) сибиларизације.


114

4. Одреди реченицу у којој је глагол ТРЕБАТИ није правилно употребљен. а) Треба да урадиш то на време. б) Требало би да завршим још један послић. г) Требало је да будеш опрезнији. 5. Одреди врсту подвученим речима. Иако се дуго припремала плашила се наступајућег такмичења. а) везник, прилог, именица; б) предлог, речца, именица; в) речца, везник, глагол; г) предлог, везник, глагол; д) предлог, везник, именица. 6. Одреди падеж подвученим речима. Из искуства знам да је дуг зао друг. а) локатив, акузатив; б) генитив, номинатив; в) акузатив, акузатив. 7. Колико предикатских реченица садржи наведена реченица? Посматрајући те људе и пажљиво слушајући њихов говор, иако није разумео ни реч, веома брзо је схватио да ће међу њима бити срећан. а) 6; б) 5; в) 4; г) 3. 8. Одреди врсту подвученој зависној реченици. Толико је радио на том пројекту да је успех био загарантован. а) намерна; б) узрочна; в) последична; г) изрична.

9. Ком функционалном стилу припада наведени текст? На горе донесену одлуку можете се жалити у року од седам дана по пријему исте. За све спорове задужен је Општински суд у Новом Пазару. а) публицистичком; б) научном; в) административном; г) литерарном. 10. Коју функцију (службу) у реченици имају подвучене речи? Пролазећи улицом учинило му се да ју је видео. а) предикат, објекат; б) прилошка одредба, објекат; в) прилошка одредба, предикат. 11. Коју функцију (службу) има подвучени део реченице? Нико није могао да поверује да ће се тако нешто догодити. а) прилошка одредба; б) објекат; в) атрибут. 12. Множина од именице ГУБИТАК пише се: а) губици; б) губитци;

13. Одреди правилно написану реченицу. а) Када сам с тобом, нема преда мном ничега што ме спутава. б) Када сам с тобом, нема предамном ничега што ме спутава. в) Када сам стобом, нема предамном ничега што ме спутава. г) Када сам с тобом, нема преда мном ничега што ме спутава. 14. Колико реченица је исправно написано? То је за не веровати. Овде можете купити кафу за понети. За надати се је томе. а) 1; б) 2; в) 3; г) ниједна. 15. Речи АСОЦИЈАЛАН и НЕДРУШТВЕН имају исто значење. а) тачно; б) нетачно.


115

Задаци из енглеског језика

State University of Novi Pazar English Department Entrance Exam Name________Father’s name______ Surname _______________ Look at this example. The correct answer is circled. Example: Seat belt laws were introduced ________ traffic fatalities would be reduced. a) so that ○ b) so when c) as if

SECTION AFill in the blanks. Complete the following sentences with the correct construction. Circle (○) the correct answer.

1. Kate ------- her finger when she was peeling the potatoes. a) has cut b) cutted c) cut

2. Tom, don’t forget ------- the window when you go out. a) to close b) closing c) Close 3. Rose has been studying French -------. a) six months ago b) for six months c) since six months

4. His parents ------- out after breakfast and they’ve just come back. a) are gone b) went c) have gone

5. Peter stayed at a hotel in Boston. However, he -------- with his friend who lives there. a) can stay b) could stay c) could have stayed

6. The woman talking with Richard was rather nervous because she -------before. a) did never fly b) had never flown c) has never flown

7. You and Carl seem to be getting on well. Yes, I --------- him better than before. a) like b) liked c) am liking

8. I really should call Peter now. I wish I-------- his number. a) have b) had c) had had

9. Fortunately, she -------- between the young man she liked and the young man her family approved. a) didn’t need to choose b) needn’t have chosen


116

c) didn’t need chosen

10. Hardly ------- ---speaking when Peter entered the room. a) have I finished b) had I finished c) has I finished

11. Tom was upstairs. He -------his homework. a) must do b) must be doing c) must have been doing

12. We are still looking for Thomas. -------------- yet? a) Isn’t being found b) Hasn’t he been found c) Wasn’t he found

13. He admitted that he ------- the window with the ball. a) would break b) has broken c) had broken

14. Kate decided she would rather take a train than ______ by car. a) go b) went c) had gone

15. Bill is away on holiday. He _____to Egypt. a)has been b) has gone c) is gone 16. Kevin ______refused to do the dishes _____ he didn't want to go shopping ____________ a) neither---nor--- as well b) not only---but--- as well c) not only---- but---either

17. Unless they -------- the necessary test, they ----- get the job. a) have passed -----will b) have passed ---won’t c) haven’t passed ----won’t

18. I have failed my driving test. If I ----- to use the car I was used to, I wouldn’t have failed it. a) were able b) could c) had been able

19. ------he remembered my birthday, I ----have gone out with him. a) Did ---- may b) Could ---- might c) Had ----might

20. Their daughter is certainly a person everyone should ---------. a) look up to b) look up with c) look up on

21. These suitcases are awfully heavy. Tom, ---------, will you? a) Give me the hand


117

b) Give me a hand c) Give me your hand 22. In England milk -------- to the customer’s door. a) brings b) is bringing c) is brought 23. Are you thinking about going to Turkey for the holidays? No, but if I ------ the time I would definitely go. a) has b) had c) would have

24. If ------what you are saying. a) only I understand b) I only understood c) only I understood

25. Neither the cats nor the dog --------. a) are fed b) has been fed c) have been fed

26. My father is retiring this year. His friends advise him--------a hobby. a) to take up b) to take to c) to take in

27. Helen didn’t go to Germany before 1957 and --------. a) neither went Bill b) so didn’t Bill c) neither did Bill

28. The book must cost --------- 10 Euros. a) in the least b) at least c) the least

29. My son will be visiting your town next week. Could you possibly ----for two nights? a) put him off b) put him on c) put him up

30. If you could find a job abroad. ---------- it? a)Would you take b)Do you take c)Would you have taken

SECTION B Complete the following sentences with the correct word. Circle (○) the correct answer.

31. They got a cat because there were many ------in the house. a) mice b) mouses c) mouse

32. They met ----------a birthday party. a) on b) at


118

c) in 33. There are many interesting ------- to visit in England. a) citys b) city c) cities 34. ---------they carried out a thorough investigation, the thief was never found. a)Despite b)Although c)Whereas 35. I’ll be in London ---- the next three days. a) for b) in c) until 36. This old room smells ----------. a) damply b)damplike c)damp 37. Mary had her hair ----------. a) dyed b) died c) dye 38. Who else are we going to invite to the party ---------our relatives? a) next to b) beside c) besides

39. I’m dining at my -------- tonight. a) uncles b) uncle’s c) uncle 40. There are many ------verbs in the English language. a) unregular b) irregular c) disregular

SECTION C Fill in the text Read the text below carefully and decide which answer a), b) or c) best fits each space. There is an example at the beginning (0). Then use the answer sheet for your answers. Mary Smith is typical of many -a—0) mothers in Britain today. Although she has two young-----41) and would like to be at home to ------ 42) them, she has to supplement the family ------ 43) with a part-time job. Her ----- 44), Jack, was unemployed for eighteen months before he ------ 45) a job three months ago in a local factory. Mary’s days follow a familiar ------- 46. She gets up at 6.30, makes Jack a cup of tea, then she ----47) the children up. After breakfast she takes the children to a childminder, then ------48) the bus to the shoe shop where she works from nine o’clock to one. Lunchtime is spent -------49), then Mary collects the children and they go home, sometimes stopping at the park on the ----50). 0. a) working b) relaxing c) sleeping 41. a) teenagers b) sisters c) children 42. a) look after b) look for c) look out 43. a) input b) income c) salary 44. a) bridegroom b) cousin c) husband


119

45. a) discovered b) found c) bought 46. a) circle b) scheme c) routine 47. a) shakes b) wakes c) makes 48. a) catches b) stops c) drives 49. a) marketing b) sightseeing c) shopping 50. a) way b) road c) path SECTION D Error correction. USE THE ANSWER BOX. Read the sentences below and, if a sentence is correct, circle it (○) by the number in the answer box. 51. Do you still live in the same flat? 52. Have you lived in ever a foreign country? 53. I to London came with my parents in 2000. 54. He is always at home after five. 55. We’ve finished almost painting the outside of the house. 56. I think learning a language is very interesting. 57. I like very much Maria. 58. I like this blue dress more than the others. 59. Give that new, green book me. 60. A nurse’s job requires her to work carefully and quickly.

ANSWER KEY Name___________________ Father’s name__________________ Surname _______________________ Points_______ Circle (○) the correct answer

SECTION AFILL IN THE BLANKS

1. a) ____ b) ___ c) _○___ 2. a) __○_b) ____c) ____ 3. a) ____b) __○_ c) ____ 4. a) ____ b) __○_c) ____ 5. a) ____b) ____c) __○__ 6. a) ____b) _○__c) ____ 7. a) __○__b) ___c) ____ 8. a) ____b) __○_c) ____ 9. a) __○_b) ____c) ____ 10. a) ____b) __○__c) ____ 11. a) ____b) ____c) __○__ 12. a) ____b) __○__c) ____ 13. a) ____b) ____c) __○__ 14. a) __○_b) ____c) ____ 15. a) ____b) __○__c) ____ 16. a) ____b) ____c) __○__ 17. a) ____b) __○__c) ____ 18. a) ____b) ____c) __○__ 19. a) ____b) ____c) __○__ 20. a) __○_b) ___c) ____ 21. a) ____b) __○__c) ____ 22. a) ___ b) ____c) __○__ 23. a) ____b) __○_c) ____ 24. a) ____b) __○_c) ____ 25. a) ____b) ____c) __○__ 26. a) __○_b) ___c) ____ 27. a) ____b) ____c) __○__ 28. a) ____b) __○__c) ____


120

29. a) ____b) ____c) __○__ 30. a) __○__b) ____c) ____ 31. SECTION B SENTENCE COMPLETION Circle (○) the correct answer 31. a) __○__b) ____c) ____ 32. a) _____b) __○_c) ____ 33. a) _____b) ____c) ___○_ 34. a) _____b) ___○_c) _____ 35. a) __○__b) ____c) ____ 36. a) ____b) ____c) __○__ 37. a) ___○_b) ____c) ____ 38. a) _____b) ____c) __○__ 39. a) _____b) __○__c) ____ 40. a) _____b) ___○__c) ____

SECTION C FILL IN THE TEXT Circle the correct word given under a), b) or c).

41. a)_____b) ____c) __○_ 42. a)__○__b) ___c) ____ 43. a)___ __b) __○__c) ___ 44. a)_____b) ____c) ___○_ 45. a)_____b) __○_c) _____ 46. a)_____b) ____c) __○__ 47. a)_____b) __○__c) _____ 48. a)___○ _b) ____c) _____ 49. a)_____b) ____c) ___○_ 50. a)___○_b) ____c) _____

SECTION D Error correction.

USE THE ANSWER BOX. Read the sentences below and, if a sentence is correct, circle it (○) by the number in the answer box.

51. ○ 52. x 53. x 54. ○ 55. x 56. ○ 57. x 58. ○ 59. x 60. ○

Задаци из историје 1. Други српски устанак је оточео: А) 1809. године Б) 1813. године В) 1815. године Г) 1804. године

2. Битка на Марици одиграла се: А) 1371. Б) 1373. В) 1374. Г) 1375.

3. Повод за Кримски рат који је вођен у перидоу од 1853-1856. био је религијски спор између: А) католика и православаца Б) католика и протестаната В) протестаната и православацаГ) муслимана и католика


121

4. Антички град Картагина којег су основали феничански трговци, налазио се на територији данашњег: А) Марока Б) Алжира В) Египта Г) Туниса

5. Први пунски рат водио се у периоду између: А) 264 – 241. п.н. е. Б) 149.-146.п.н.е. В) 218.-202. п.н.е. Г) 202.-200. п.н.е.

6. Карловачки мир потписан је : А) 1715. године Б) 1699. године В) 1787. Године Г) 1833.године

7. Једна од последица тридесетогодишњег рата који се водио од 1618-1648. године била је: А) Пропаст Руског царства Б) Подела Немачке на велики број суверених држава В) Распад Француске Г) Јачање Хабзбуршке монархије

8. Првавитељствујушчи совјет био је један од централних органа власти у устаничкој Србији и имао је улогу: А) Скупштине. Б) Врховног суда. В) Владе. Г) Шефа државе

9. Последњи српски владар из династије Немањића био је: А) Урош Нејаки Б) Цар Лазар В) Цар Душан Г)Стефан Првовенчани

10. Цариград пада под турску власт: А) 1054. године Б) 1459. године В) 1389. године Г) 1453. године

11. Српску средњовековну државу Рашку је 1217. године на статус крељевине подигао: А) Стефан Немања. Б) Стефан Урош I В) Стефан Владислав Г)Стефан Немањић.

12. Први балкански рат вођен је у периоду између:: А) 1911-1912. год. Б) 1910-1911 год.В) 1912.-1913. год. Г)1914-1915. год.

13. Друго заседање АВНОЈ-а одржано је: А) 1942. године у Бихаћу Б) 1943. године у Јајцу В) 1945. године у Београду Г) 1941. године у Ужицу

14. Припадници средњовековне Цркве босанске су себе сматрали: А) католицима Б) православцима В) протестантима Г) хришћанима

15. Први босански краљ био је: А) Стјепан Твртко I Котроманић Б) Кулин Бан. В) Стјепан Томаш Г) Стјепан Остоја

16.Први српски устанак је оточео: А) 1809. године Б) 1813. године В) 1815. године Г) 1804. године

17. Битка на Мохачу (Мохачка битка) која се одиграла 1526. године вођена је између: А) Угарске и Турске Б) Аустрије и Турске В) Бугарске и Турске Г) Бугарске и Аустрије

18. Санстефански споразум (Санстефански мир) потписан је између: А) Руског царства и Турске Б) Аустро-угарске и Турске В) Аустро-угарске и Руског царства Г) Пруске и Руског царства

19. Пунски ратови вођени су између: А) Картагине и Грчке Б) Грчке и Персије В) Картагине и Рима Г) Картагине и Спарте 20. Други пунски рат водио се у периоду између: А) 264 – 241. п.н. е. Б) 149.-146.п.н.е. В) 218.-202. п.н.е.Г) 202.-200. п.н.е.


122

21. Узрок тридесетогодишњег рата у Европи био је: А) Борба Португалије да стекне независност од Шпаније Б) Борба Холандије да стекне независност од Шпаније В) Борба Француске да стекне доминацију у Европи Г) Верски сукоб између католика и протестаната

22. Први устав Кнежевине Србије био је: А) Сретењски устав из 1835. Б) Такозвани “Турски устав“ из 1838. В) Намеснички устав из 1869. Г) Устав из 1888. (тзв. Радикалски устав)

23.Јужни словени насељавају просторе Балкана током: А) 4. и 5. Века Б) 2.и 3. века В) 6. и 7. Века Г) 8.и 9. Века

24. Велика Шизма или раскол између запдне католичке и источне православне цркве догодио се: А) 1054. године Б) 1053. године В) 1056. Године Г) 1066. Године

25. Српски цар Стефан Душан је био српски цар и царовао је у периоду од: А) 1346.-1355. Б) 1355.-1365. В) 1365.-1375. Г) 1375.-1389.

26. Анексија Босне и Херцеговине од стране Аустро-угарске проглашена је: А) 1912. Године Б) 1908.Године В) 1918.Године Г) 1914.године

27. Прво заседање АВНОЈ-а одржано је: А) 1942. године у Бихаћу Б) 1943. године у Јајцу В) 1945. године у Београду Г) 1941. године у Ужицу

28. У атентaту који се одиграо у Марсеју 9. oктобра 1934. године убијен је: А) Александар I Карађорђевић Б) Петар II Карађорђевић В) Александар II Карађорђевић Г) Крађорђе Петрови

29. Кулин је био босански бан који је владао у периоду од: А) 1190.-1200. Б) 1200.-1212. В) 1204.- 1234. Г) 1180.-1204.

30. Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори, познатија као Подгоричка скупштина одржала се: А) 26. новембра 1918 Б) 27, марта 1941. В) 20. Априла 1461. Г) 9.маја 1945.

31. Која од наведених држава није стекла независност на Берлинском конгресу? А) Румунија Б) Србија В) Русија Г) Црна Гора

32. Према принципима усвојеним у Крфској декларацији од 20. jула 1917. будућа заједничка држава Срба, Хрвата и Словенаца је по уређењу : А) Уставна, демократска и парламентарна монархија, Б) Апсолутистичка моархија, В) Федерална република Г) Заједница независних држава?

33. Омладинска револуционарна организација Млада Босна, борила се: А) за независност Босне и Херцеговине , Б) против аустроугарске окупацијеБосне и Херцеговине и уједињење са Србијом и другим јужнословенских народима В) Против уједињења јужнословенских народа у једну државу Г) За присаједињење Босне и Хрватске?

34. Босна пада под турску власт: А) 1349. Б) 1385. В) 1388 Г) 1463

35. Други светски рат почео је: А)1. Септембра 1939. Б) 2. Јануара 1941. В) 3. Августа 1938. Г)4.Марта 1940.

36. Први светски рат почео је: А) 2. марта 1914. Б) 28. Јула 1914. В) 23. Јула 1914. Г) 1. Јануара 1914.

37. Мајски преврат у којем су убијени краљ Александар Обреновић и његова жена, краљица Драга, догодио се:


123

А) 1901. Б) 1909. В) 1903. Г) 1910.

38. Атила, познатији као Бич Божји, био је владар: А) Авара Б) Визигота В) Хуна Г) Илира

39. Наполеон I Бонапарта извршио је инвазију на Русију: А) 1815. Б) 1812. В) 1815. Г) 1819.

40. Чувена Декларација о независности САД-а, донета је: А) 1812 Б) 1878. В) 1853 Г) 1776.

41. Церска битка је био војни сукоб између: А) Србије и Турске Б) Србије и Бугарске В) Србије и Немачке Г) Србије и Аустроугарске

42. Земаљско Антифашистичко Вијеће Народног Ослобођења Санџака основано је: А) 1943 Б) 1941 В) 1944 Г) 1942.

43. Династија Романов владала је Русијом од 1613. До: А) 1907. Б) 1908. В) 1909. Г) 1917.

44. Султан Сулејман I познатији као Сулејман Величнствени владао је у периоду између: А) 1520-1566. Б) 1500-1550. В) 1600-1641. Г) 1715-1745.

45. Милански едикт којим је хришћанима дозвољено да исповедају своју веру донет је: А) 451. г.н.е, Б) 313. г.н.е. В) 215. г.н.е Г) 621. г.н.е.

46 .Ћирило и Методије били су грчка браћа из Солуна који су ширили писменост и хришћанство међу неписменим: А) Илирима Б) Келтима В) Трачанима Г) Словенима

47. Градашчевић Хусеин-бег (Хусеин- капетан) био је: а) Бошњачки народни херој и опозиционар унутар Осмнског Царства б) Босански песник в) Босански бан г) Везир у Отоманском Царству

48. Последњи председник Совјестког савеза био је: А) Никита Хрушчов Б) Леонид Брежњев В) Борис Јељцин Г) Михаил Горбачов

49. Стаљинградска битка трјала је у периоду између: А) 1942-1943. Б) 1943-1944. В) 1944.-1945 Г) 1941.-1942.

50. Који од наведених народа нису Словени: а) Руси б) Хрвати в) Чеси г) Румуни Задаци из психологије Задаци број 1.

1.Контиуирано мењање личности под утицајем друштвених фактора назива се: а) сазревање; б) социјализација; в) филогенетски развој; г) учење 2. Интелектуално обдарене особе имају IQ преко: а) 120; б) 140; в) 125; г) 130 3. Телесне болести чији настанак психички факотри имају значајан утицај су: а) соматска обољења; б) психичка обољења; в) психосоматска обољења; г) душевне болести 4. Фројдова теорија личности спада у : а) Психосоматске теорије; б) Хуманистичке теорије; в) Психоаналтичке теорије; г) Теорије црта личности 5. Када нас претходно знање омета да добро савладамо једну нову вештину, реч је о:


124

а) потискивању; б) ретроактивној инхибицији; в) позитивној интерференцији; г) трансферу 6. Особа која ретко реагује на дражи, а реакције су јој споре и слабе, назива се: а) сангвиник; б) флагматик; в) меланхолик; г) колерик 7. У кори великог мозга, за мишљење су задужене: а) моторне зоне; б) секундарне зоне; в) примарне сензорне зоне; г) асоцијативне зоне 8. Осујећење задовољења мотива назива се : а) фрустрација; б) конфликт; в) траума; г) стрес 9. Алкохолизам је: а) порок; б) навика; в) болест завиности; г) стање ума 10. Група која се формира спонтано и у којој нема прописаних норми понашања назива се: а) референтна група; б) нерефернетна група; в) припадничка група; г) неформална група 11. Када вођа групе одлучује заједно са припадницима групе говоримо о стилу руковођња који се назива: а) мобинг; б) либерално руковођење; в) демократски стил руковођења; г) смислени стил руковођења 12. Учење по моделу је својим експериментима у психологију пренео: а) Ерих Фром; б) Гордон Олпорт; в) Алберт Бандура; г) Лав Виготски 13. У којој фази креативног мишљења један уметника размишља интезивно о свом новом делу: а) препарацији; б) инспирацији; в) инкубацији; г) илуминацији 14. Када имамо једнаке ставове, мишљење и понашање као група којој припадамо тада говоримо о: а) адаптацији; б) социјализацији; в) послушности; г) конформизму 15. Која међу наведеним емоцијама не спада у сложене или изведене емоције: а) љубомора; б) страх; в) понизност; г) дивљење 16. Интервију може бити: а) полуструктурирани ; б) структурирани; в) и структуриран и полуструктуриран; г) ништа од наведеног 17. Када се организам навикне на неку драж улед великог броја понављања тада говоримо о: а) детерминацији; б) сензитизацији; в) хабитауацији; г) класичном условљавању 18. Грана психологије која проучава понашање људи у маси назива се: а) општа психологија; б) социјална психологија; в) психологија личности; г) когнитивна психологија 19. Страх који нема извор у спољашњој ситуацији назива се: а) фобија; б) реалан страх; в) анксиозност; г) психоза 20. Један међу наведеним законима организације дражи у опажању је нетачан: а) закон близине; б) закон симетричности; в) закон сличности; г) закон етике 21. У психичке особине не спада: а) навике; б) темперамент; в) мишљење; г) способности


125

22. У друштвене мотиве спада: а) матерински мотив; б) грегарни мотив; в) радозналост; г) ништа од наведеног 23. Интелигенција је: а) мотив постигнућа; б) фаза у процесу мишљења; в) способност сналажења у новим ситуацијама; г) способност учења 24.Појава бекства у болест јавља се код конфликта: а) двоструког привлачења; б) двоструког одбијања; в) истовременог привлачења и одбијања; г) двоструког привлачења и одбијања 25. Учење и памћење спадају у групу: а) вољних процеса; б) афективних процеса; в) емоционалних процеса; г) интелектуалних процеса 26. Драматични догађаји који се снажно рефелктују на психички интегритет личности називају се: а) психичке трауме; б) изазови; в) стресови; г) паничне реакције 27. Скинер је према свом опредељењу био: а) хуманиста; б) бихејвиориста; в) психоаналитичар; г) психотерапеут 28. Када човек не може да верује да је вољена жена престала да га воли реч је механизму одбране који се назива: а) негација; б) регресија; в) потискивање; г) рационализација 29. Енергију сексуалног нагона Фројд назива: а) либидо; б) ерос; в) танатос; г) ид 30. Бине-Симонова скала је познати тест: а) опште интелигенције; б) математичких способности; в) агресивности; г) емоционалне компетенције 31. Најсложенија манифестација памћења је: а) рекогниција; б) манифестација; в) репродукција; г) конфабулација 32. Научни поступак који је најпогоднији за откривање каузалних односа међу елементима назива се: а) интроспекција; б) скала процене; в) експеримент; г) објективно посматрање 33. Пострауматски стресни поремећај спада у : а) психозе; б) неурозе; в) психопатије; г) ништа од наведеног 34. Према Кенон- Бардовој теорији: а) емоције и телесни доживљаји се одвијају истовремено; б) емоције се самостално доживљавају; в) емоције доводе до телесних промена; г) когнитивна обрада претходи емоцијама 35. Манифестација памћења за коју је потребно уложити највише напора назива се: а) инхибиција; б) рекогниција; в) репродукција; г) репетиција 36. Према закону близине приликом опажања постоји тенденција да се: а)временски и просторно блиске дражи организују у целину; б) временске дражи организују у целину; в) дражи у близини опажају јасније и прецизније; г) не постоји овај принцип 37. Неоснован и негативан однос према једном народу или групи назива се: а) етничка стереотипија; б) конфликт; в) став; г) афективна везаност


126

38. Краћи наставци неурона познати су још и под називом: а) аксони ; б) интеренурони; в) синапсе; г) рецептори 39. Који појам не припада групи појмова: а) сензомоторни стадијум; б) пренатални период; в) рано одрасло доба; г) старост 40. У лечењу анорекције најчешће се примењује: а) психоанализа; б) когнитивно-бихевиорлана терапија; в) самокажњавање; г) ништа од наведеног 41. Један од система није део рганске основе психичког живота: а) централни нервни систем; б) мишићни систем; в) периферни нервни систем; г) ендокрини систем 42. Када ходајући непознатим простором сваки звук посматрамо као опасност онда говоримо о: а) хабитуацији; б) увиђању; в) сензитизацији; г) утискивању 43. Највећа сличност у интелигенцији постоји код: а) родитеља и детета; б) браће и сестара; в) једнојајчаних близнаца одгајаних заједно; г) двојајчаних близнаца 44. Еуфорија представља највећи степе: а) креативности; б) среће; в) депресије; г) стваралаштва 45. Најважнија органска основа мотива родитељства је: а) окситоцин; б) мелатонин; в) прогестерон; г) епиефрин 46. Уколико је нека особа уверена да неко хоће да је убије, а да за то нема основ у чињеничном стању ствари онда је она: а) сангвиник; б) деметна особа; в) параноична особа; г) зависник 47. Према Роџерсу главни мотив у понашању је: а) потреба за самопоштовањем; б) конформизам; в) алтруизам; г) потреба за припадањем 48. Неуротицизам нија: а) емоционална стабилност; б) агресивност; в) емоционална нестабилност; г) ништа од наведеног 49. Најзначанији симптом депресије је: а) лош апетит; б) општа безвољност; в) несаница; г) еуфорија 50. Анкета је: а) техника за прикупљање података; б) врста интервијуа; в) врста експеримента; г) зависна варијабла Задаци број 2.

1. Која се од наведених дисциплина не сматра психолошком дисциплином? А. психологија рада Б. парапсихологија В. педагошка психологија Г. когнитивна психологија Д. физиолошка психологија

2. Пројективни психолошки тестови су: А. тестови знања Б. тестови способности В. тестови личности Г. тестови интелектуалних способности Д. тестови сензорних способности 3. Нервни систем који производи додатну енергију или снагу када је организам под стресом, назива се:


127

А. централни нервни систем Б. кичмена мождина В. парасимпатички нервни систем Г. соматски нервни систем Д. симпатички нервни систем

4. Неуротрансмитер који олакшава бол назива се: А. допамин Б. серотонин В. ацетилхолин Г. ендорфин Д. епинефрин

5. Када споља чујемо звук мотора неког аутомобила, у питању је: А. осет Б. осећање В. осећај Г. опажај Д. процена

6. Која од наведених енергија је неадекватна драж за човека? А. светлосни таласи Б. вибрације ваздуха В. Радиоактивност Г. притисак Д. хемијска супстанца

7. Обим пажње је: А. стање повећане будности Б. максимални број информација које се могу опазити В. спонтано померање пажње са једног садржаја на други Г. избор дражи којих смо свесни Д. пријем информација 8. Повећана осетљивост организма која настаје услед понављања значајних дражи

назива се: А. условљавање Б. детерминација В. сензитизација Г. хабитуација Д. хипенација

9. Који се од наведених облика учења заснива на интелигенцији и мишљењу? А. хабитуација Б. инструментално учење В. класично условљавање Г. емоционално условљавање Д. учење увиђањем 10. Когнитивни конфликт је: А. конфликт двоструког привлачења Б. несклад између потребе и жеље В. несклад између нових информација и старих знања, уверења и ставова Г. несклад између когнитивних операција и мотивације Д. сукоб особа различитих мишљења

11. Семантичко памћење се налази у: А. дугорочном памћењу Б. сензорном памћењу В. краткорочном памћењу Г. епизодичком памћењу Д. визуелном памћењу

12. Појава да нове информације изазивају заборављање старих, назива се: А. проактивна инхибиција (интерференција) Б. потискивање запамћеног В. ретроактивна инхибиција (интерференција) Г. селективна амнезија Д. ретикуларна формација

13. Која врста вербалног садржаја се најспорије заборавља? А. бесмислени садржаји Б. поезија В. проза Г. основне идеје Д. непријатне речи

14. Шта се сматра главним инструментом (средством) мишљења? А. симболички систем Б. мозак В. интелигенција Г. мотивација Д. спознаја реалности

15. Дедуктивно мишљење је: А. извођење општих правила на основу конкретних примера Б. имагинација и стварања неке оригиналне творевине В. извођење конкретних примера на основу општих правила Г. откривање једног тачног решења Д. откривање више тачних решења

16. Коју врсту мишљења примењујете док решавате ове задатке? А. креативно мишљење Б. реалистичко мишљење В. дивергентно мишљење


128

Г. имагинативно мишљење Д. конвергентно мишљење

17. За који стадијум развоја, по Пијажеовој теорији, је карактеристична способност апстрактног мишљења?

А. стадијум конкретних операција Б. преоперационални стадијум В. стадијум формалних операција Д. сензомоторни стадијум Г. операционални стадијум

18. Теорију да је интелигенција састављена од једне опште (наслеђене) и више специфичних способности (развијене учењем и вежбањем) поставио је: А. Терстон Б. Спирман В. Кател Д. Хорн Г. Керол

19. Код кога налазимо највећу сличност у интелигенцији? А. код једнојајчаних близанаца одраслих одвојено Б. код двојајчаних близанаца одраслих заједно В. код двојајчаних близанаца одраслих одвојено Г. код једнојајчаних близанаца одраслих заједно Д. код браће и сестара одраслих заједно 20. Фаза инкубације у стваралачком мишљењу састоји се од: А. провере тачности решења проблема Б. размишљања, прикупљања информација и покушаја да се реши проблем В. консултовања других у вези са проблемом Г. промене дирекције у размишљању, несвесног рада на проблему Д. јавља се решење проблема, „просветљење“

21. Мотивација је: А. мањак или вишак нечега што ремети нормално функционисање Б. процес који покреће, усмерава и одржава понашање ка одређеном циљу В. процес који повећава напетост и нагони на активност Г. урођен импулс, специфичан за врсту Д. ништа од наведеног

22. Сматра се да радознале и вредне особе имају изражен: А. родитељски мотив Б. афилијативни мотив В. мотив постигнућа Г. алтруистични мотив Д. грегарни мотив

23. Фрустрација је: А. конфликт два мотива Б. психичко обољење В. емоционално стање Г. психолошка особина Д. воља да се конфликт реши

24. Када смо претерано љубазни према некој особи коју у ствари не волимо, тада

примењујемо механизам одбране који се по Фројду назива: А. Сублимација Б. реакциона формација В. Пројекција Г. интројекција Д. регресија

25. Према теорији когнитивне процене, редослед догађаја у емоционалним стањима је:

А. опажај емоционалне ситуације, процена ситуације, емоционални доживљај Б. доживљај телесних промена, опажај емоционалне ситуације, емоционални доживљај В. опажај емоционалне ситуације, доживљај емоција, телесне промене Г. физиолошка реакција и емоционални догађај се дешавају истовремено Д. доживљај телесних промена, процена ситуације, емоционална реакција

26. Шта од наведеног није могући извор стреса? А. животни догађај Б. свакодневни животни проблеми В. психолошки конфликти Г. пословне ситуације Д. фацијална експресија

27. Која стратегија превладавања стреса се сматра најнепожељнијом? А. усмереност на решавање проблема Б. регулисање емоција В. спавање Г. злоупотреба дрога и алкохола Д. тражење подршке од блиских људи


129

28. Крупна животна промена, као могући извор стреса, назива се: А. животни догађај Б. дневни микростресор В. животна трансформација Г. животна одлука Д. психолошки конфликт

29. Према нативизму, одлучујући чинилац јављања психичких особина је: А. средина Б. наслеђе В. искуство Г. интеракција наслеђа и средине Д. поткрепљење

30. Критични период у развоју је: А. период у којем је важан утицај средине за развој Б. период у којем је важна критика за развој В. период у којем се развијају физичке способности Г. период у којем је важан утицај матурације за развој Д. период у којем деца проговарају

31. Развој личности под утицајем социјалних чинилаца назива се: А. матурација Б. сазревање В. предизпозиција Г. социјализација Д. социјална психологија

32. Потреба бебе да са одређеном особом има близак физички и емоционални

однос назива се: А. потреба за додиром Б. емоционални развој В. емоционално везивање Г. афективно испољавање Д. потреба за стимулацијом

33. Идентитет је: А. доживљај свог постојања Б. доживљај самоистоветности и континуитета своје личности В. доживљај своје различитости од других људи Г. свест о томе да више нисмо дете Д. период адолесценције

34. Искривљена слика о сопственом телу карактеристична је за: А. адолесценцију Б. детоксикацију В. анафилаксију Г. анорексију Д. аномалију

35. Алкохолизам и пушење су: А. пороци Б. навике В. болести зависности Д. поремећаји расположења Г. болести навика

36. Зрелост личности је најоправданије процењивати кроз: А. особине личности Б. однос према свету, себи и другима В. календарски и умни узраст Г. успешност у животу Д. однос према смрти

37. Према Ериксоновој теорији развоја, за период младости (19 – 30 година) је карактеристичан следећи стадијум (црта личности):

А. интегритет спрам очајања Б. предузимљивост спрам кривице В. идентитет спрам конфузије Г. стваралаштво спрам застоја Д. блискост спрам изолације

38. Одговорност је: А. емоција Б. интелектуална способност В. црта личности Г. навика Д. мотив

39. Осетљивост особе и њен карактеристичан стил реаговања на стимулусе из

средине назива се: А. особина личности Б. динамика личности В. темперамент Г. сензитизираност Д. карактер 40. Која од наведених димензија није једна од пет димензија личности, по

петофакторском моделу личности Косте и Макреја? А. способност-неспособност Б. екстраверзија-интроверзија


130

В. емоционална стабилност-емоционална нестабилност Г. сарадљивост-несарадљивост Д. савесност-несавесност

41. По Фројдовој теорији личности, супер-его је: А. Велики его Б. Уображеност В. Морални део личности Г. Рационални део личности Д. Несвесни део личности

42. Идеја да је човеково понашање последица утицаја средине, карактеристична је

за : А. нативистички приступ проучавању личности Б. бихевиористички приступ проучавању личности В. психоаналитички приступ проучавању личности Г. гешталтистички приступ Д. социокултурни приступ

43. По Маслову, здрава личност је она код које је присутно следеће: А. добра прилагођеност и развијање сопствених потенцијала Б. склад између ида, ега и супер-ега В. добра прилагођеност нормама друштва Г. поштовање према другима и пристојност Д. здрави сексуални нагони

44. Схватање да поред личног, свака особа поседује и социјални карактер, заступао је:

А. Сигмунд Фројд Б. Карл Роџерс В. Џон Вотсон Г. Ерих Фром Д. Гордон Олпорт

45. Анксиозност је: А. врста депресије Б. безразложан страх В. страх од висине Г. уверење да ћемо умрети Д. осећање кривице

46. Присилне мисли и радње су симптоми: А. генерализованог анксиозног поремећаја Б.пост-трауматског стресног поремећаја В. соматоформног поремећаја Г. паничног поремећаја Д. опсесивно-компулзивног поремећаја

47. Схизофренија је поремећај који се одликује: А. јаким нападима панике Б. поремећајима расположења и суицидалним мислима В. разградњом готово свих психичких функција Г. крутим обрасцима доживљавања и понашања Д. повишеним расположењем и убрзањем телесних и психичких активности

48. Хероин је дрога која спада у: А. опијате Б. стимулансе В. халуциногене Г. барбитурате Д. транквилизере

49. Субјективни аспект значења који се везује уз неку реч називамо: А. денотативним значењем речи Б. правим значењем речи В. конотативним значењем речи Г.смислом речи Д. поентом реченог

50. Група која се формира спонтано и у којима нема прописаних норми понашања

назива се: А. неформална група Б. нереферентна група В. припадничка група Д. неприпадничка група Е. секундарна група


131

Задаци провере склоности и способности из перцепције простора – Архитектура

Тест 1. Задатак 1 У десној колони су приказане фотографије екстеријера зграда означених називом пројекта, локацијом и именом аутора. У левој колони налазе се фотографије ентеријера истих објеката и означени су редним бројевима од 1 од 4. Анализирајући геометрију, размеру и обликовност повежите парове. Тачне одговоре упишите у правоугаонике поред назива објекта.

Задатак 1 укупно 1 поен

1

Бурџ ел Араб, Дубаи, УАЕ арх. Том Рајт

2

Ajнштајнов торањПотсдам, Немачка арх. Ерих Менделсон

3

Kaза Батљо Барселона, Шпанија арх. Антонио Гауди

4

Музеј модерне уметности, Нитерои, Бразил арх. Оскар Нимајер


132

Задатак 2 У левој колони су називи хармонија боја а у десној композиције истих. У квадратић упишите број поред одговарајућег назива хармоније боја.


1

ахроматска

разне нијансе црвене боје

2

монохроматска

разне нијансе црвене и зелене боје

3

аналогна

разне нијансе сиве боје, црна и бела

4

комплементарна (контрастна)

разне нијансе зелене, жуте и наранџасте боје


133

Задатак 3 Дата је развијена мрежа једног од геометријских тела. У понуђеним одговорима су дати просторни прикази неколико геометријских тела. Заокружити слово поред тела које одговара датој развијеној мрежи.


134

Задатак 4 Дата је подлога са растер мрежом на којој је постављена просторна композиција од жице. Као вертикална раван, дата је рефлективна површина – огледало. Потребно је нацртати одраз датог тела у огледалу.

Задатак 4 укупно 3 поенa

Задатак 5 На слици лево је представљено стабло са гранама. Довршити слику десно тако да буде у складу са датим стаблом.



135

Задатак 6 Дато је шест тела који могу бити делови једне пуне коцке (коцка је исцртана испрекиданим линијама). Која два од датих тела, довођењем у одговарајући положај могу градити пуну коцку. Одговор дати заокруживањем бројева уз одговарајуће делове.



136

Задатак 7

Сваку од понуђених пројекција (поглед са стране, одозго или фронтално) спојити са одговарајућом фигуром приказаном у аксонометрији.



137

Задатак 8

На равни α дате су две призме. Управно на раван α постављено је огледало. Понуђено је 4 одраза датих призми у огледалу означених словима а -г. Заокружити слово уз онaj одраз који представља тачан одраз датих призми у огледалу на равни α.



138

Задатак 9

Нацртати три ортогоналне пројекције фигуре уписане у коцку. Невидљиве делове фигуре исцртати испрекиданом линијом.


Задатак 10 Нацртати лого (без текста) Viber-a и Whats App-a. Обележити боје.



139

Задатак 11 На слици 1 приказано је тело које је настало из коцке исецањем и уклањањем једног њеног дела. На слици 2 у исту дату коцку (приказану из другог правца посматрања) уцртати уклоњено тело задржавајући пропорције. (уклоњено тело и тело на слици 1 чине пуну коцку.).

Задатак 11 укупно3 поена


140

Задатак 12 На слици 1 дате су три изгледа тела, уцртана у помоћну мрежу, означену тачкама (А, Б, В, ...Ж). На слици 2, у постављену мрежу уцртати тело у просторном облику. Приликом израде задатка обратити пажњу на пропорције.

Задатак 12 укупно 3 поена


141

Задатак 13 Дат је просторни приказ тела А (слика лево) насталог одговарајућим сечењем једне пуне (не шупље) коцке. Нека се дато тело пресече вертикалном равни α која је постављена кроз дијагоналу квадрата 1 - 2 доњег квадрата (слика десно). Понуђено је 6 полигона означених словима а -ђ. Заокружити слова уз онaj полигон који представља пресек тела А са равни α.



142

Задатак 14

На ислустрацијама испод, дати су ортогонални прикази – ортогоналне пројекције кубичног тела, приказани кроз поглед одозго, бочно и спреда. Потребно је у задатом простору коцке од 3x3x3 модула нацртати тело дефинисано ортогоналним пројекцијама.



143

Задатак 15

На ислустрацији испод, дато је тело у кубичној форми коцке у растеру 3x3x3 – сегмент 1 . Дато тело је одсечак пуне коцке. У простору празне мреже коцке испод – сегмент 2, доцртати тело које са првим одсечком гради пуну коцку. (Када се два тела споје формирају пуну масу једне коцке)



144

Задатак 16

На ислустрацији испод, дате су картонске кутије распоређене произвољно по хоризонталној равни. На шеми у средини цртежа, дат је распоред кутија такав да су кутије по одређеном и датом редоследу спаковане једна у другу, од највеће до најмање, гледано по димензијама основе кутија. Потребно је нацртати у аксонометрији, на празној подлози датој у скицама испод, распоред и изглед новонастале групе кутија. Кутије сложити према датој шеми, од највеће до најмање, без ротације и окретанја кутија. Водити рачуна о видљивости линија, у уцртати само линије које се виде.



145

Задатак 17

На цртежу је приказана коцка пресечена двема равнима, при чему се коцка дели на четири дела.

Уцртати засебно сваки део од четири дела коцке, при чему је коцка ротирана, а тачке А и Б показују нови положај коцке


Задатак 18 Који је симбол и које боје олимпијских игара.


Задатак 19

Поређати по величини кућне апарате и уређаје (од најмањег до највећег):

двокрилни фрижидер, пегла, машина за веш, туш-кабина, микроталасна пећница.



146

Задатак 20

Наслици 1 датa су три изгледатела, уцртана у помоћну мрежу, означену тачкама (А, Б, В, ...Ж). На слици 2, упостављен у мрежу уцртати тело у просторном облику. Приликом израде задаткао братити пажњу на пропорције.

Задатак 20 укупно2 поенa


147

Тест 2.

Задатак 1 Дато је шест тела који могу бити делови једне пуне коцке (коцка је исцртана испрекиданим линијама). Која два од датих тела, довођењем у одговарајући положај могу градити пуну коцку. Одговор дати заокруживањем уз одговарајуће делове.


Задатак 2 На слици 1, дато је тело настало исецањем коцке. На слици 2 нацртати три изгледа датог тела. Изгледе уцртати у помоћну мрежу, означену тачкама (А, Б, В, ... Ж). Приликом израде задатка обратити пажњу на пропорције.



148

Задатак 3 На равни α датe су две призме. Управно на раван α постављено је огледало. Нацртати одраз призми у огледалу. При решавању задатка обратити пажњу на пропорције призми.


Задатак 4 На слици 1 приказано је тело које је настало из коцке исецањем и уклањањем једног њеног дела. На слици 2 у исту дату коцку (приказану из другог правца посматрања) уцртати уклоњено тело задржавајући пропорције. Уклоњено тело и тело на слици 1 чине пуну коцку.



149

Задатак 5 Дат је просторни приказ тела А (слика лево) насталог одговарајућим сечењем једне пуне (не шупље) коцке. Нека се дато тело пресече вертикалном равни α која је постављена кроз дијагоналу квадрата 1 - 2 доњег квадрата (слика десно). Понуђено је 6 полигона означених словима а -ђ. Заокружити слова уз онaj полигон који представља пресек тела А са равни α.


Задатак 6 На слици 1 дата су три изгледа тела, уцртана у помоћну мрежу, означену тачкама (А, Б, В, ...Ж).На слици 2, у постављену мрежу уцртати тело у просторном облику. Приликом израде задатка обратити пажњу на пропорције.



150

Задатак 7 На слици 1 дате су три ортогоналне пројекције жице, уцртане у помоћну мрежу, означене тачкама (А, Б, В, ...Ж). На слици 2, у постављени полиедар уцртати просторни приказ жице. Приликом израде задатка обратити пажњу на пропорције.


Задатак 8 На слици 1 дато је тело настало мултиплицирањем модула коцке. Настало тело има означена темена А, Б, В у основи. На слици 2 започет је перспективни цртеж на коме је потребно доцртати тело са слике1. Простор у коме је потребно доцртати тело уцртана је модуларна мрежа. Положај посматрача може се одредити на основу положаја тачкака А, Б, В. Као помоћ, на слици 2 постављени су недогледи (Н1, Н2 и Н3) као и недогледница (висина очију посматрача) као додатна помоћ у изради задатка. Приликом израде задатка обратити пажњу на пропорције.



151

Задатак 9 На слици 1 се налази полигон који се састоји из квадратних модула исте величине и на њему три идентичне призме (исте површине основе и исте висине). Позиција посматрача је у тачки Р. Посматрач полигон и призме види у перспективи. Заокружити једну од понуђене четири слике онога шти види посматрач.


Задатак 10 На слици 1 приказано је тело K постављено испред огледала. Тело К има свој одраз у огледалу, тј. у огледалу се оцртава његов фронтални изглед. На доњим сликама (а, б, в, г) су понуђена 4 цртежа који представљају одраз тела К. Само један одраз је тачан. Заокружите слово испред тачног одраза тела К.



152


153


154


155

Тест 3.

Задатак 1. На сликам од 1 до 8 су приказана четири амбијента I, II, III и IV. Сваки амбијент је приказан са по две слике. Потребно је за сваки амбијент I, II, III и IV одредити и означити слике уписивањем назива амбијента у задати кружић.


156

решење:


157

Задатак 2. На илустрацији је дат симбол популарног интернет претраживача, компаније Гугл (Google). У наставку задатка, дат је списак боја. У пoљима у табели испод задатка, унети редослед комбинације боја којима је лого компаније Гугл (Google) дефинисан. А. Црвена Б. Црна В. Бела Г. Љубичаста Д. Зелена Ђ.Цијан Е. Плава Ж. Жута З. Наранџаста И. Розе Ј. Сива К. Циклама решење: 1. Е 2. А 3.Ж 4. Е 5. Д 6. А Задатак 3. На цртежу испод је приказано паркиралиште за путнички аутомобил (стандардна димензија паркинг је 250x500cm). На паркингу су приказане одрасле особе просечне висине (A, B, C, D) у различитим размерама. Процените која особа је у размери паркиралишта. Тачан одговор означите на листу за одговоре.

решење: Особа B


158

Задатак 4. решење:


159

Задатак 5.

решење: А2, Б3


160

Задатак 6.

решење: А 2 и 6, Б 2 и 4


161

Задатак 7.

Решење:


162

Задатак 8.

решење:


163

Задатак 9.

решење:


164

Задатак 10.

Решење: Цртеж 5.


165

Задаци провере склоности и способности из слободног цртања - Архитектура


166

Задаци из биологије Задаци број 1.

1. Koje ćelije imaju ključnu ulogu u transportu kiseonika? a) trombociti b) eritrociti c) alveole d) miociti 2. Kariotip je: a) skup svih hromozoma u populaciji b) skup svih hromozoma u polnoj ćeliji c) skup svih hromozoma u jednoj somatskoj ćeliji d) skup svih gena na jednom hromozomu 3. Hlorofili a i d su prisutni kod: a) Crvenih algi b) Silikatnih algi c) Mrkih algi d) Zelenih algi 4. Grupa jedinki koje se međusobno ukrštaju dajući plodno potomstvo i reproduktivno su izolovane od članova drugih grupa se naziva: a) Populacija b) Varijetet c) Sorta d) Vrsta 5. Proces gametogeneze kod mužjaka pčela ( trut) odvija se: a) mitotičkom i mejotičkom deobom b) prostom ćelijskom deobom c) mejotičkom deobom d) mitotičkom deobom 6. Koji organ kod kopnenih kičmenjaka ima ulogu u osmoregulaciji? a) bubrezi b) jetra c) srce d) pankreas 7. Vegetativno telo gljiva, izgrađeno od isprepletenih hifa je: a) micelijum b) egzogena spora c) plodonosno telo d) zametak 8. Prirodna selekcija kao glavni mehanizam promenlјivosti živih bića je karakteristika: a) Lamarkove teorije evolucije b) Darvinove teorije evolucije c) Savremene teorije evolucije d) Volasove teorije evolucije 9. Hordu tokom čitavog života zadržavaju: a) Štitonoše b) Mnogoperke c) Košlјoribe d) Šakoperke


167

10. Deo prostora, resursa i funkcije koje jedinke svake populacije ostvaruju u životnoj zajednici naziva se: a) Ekološka valenca b) Ekološka niša c) Biotop d) Ekološki optimum 11. Nervni sistem je: a) Ektodermalnog i mezodermalnog porekla b) Endodermalnog porekla c) Mezodermalnog porekla d) Ektodermalnog porekla 12.Antibiotici su prirodne, polusintetičke ili sintetičke supstance koje: a) selektivno umanjuju ili sprečavaju rast određenih mikroorganizama b) sprečavaju virusne infekcije c) selektivno deluju na Gram+ mikroorganizme d) sintezu folata 13. U kom od navedenih delova mozga su smešteni termoreceptori? a) hipotalamus b) srednji mozak c) produžena moždina d) mali mozak 14. Sestrinske hromatide su: a) sinonim za homologe hromozome b) sinonim za nehomologe hromozome c) Identični produkti hromozomske duplikacije koji se drže vezani repliciranom, ali nepodeljenom centromerom d) prisutne samo u mejozi, ali ne i u mitozi 15. Pojava da dve filogenetski udaljene (nesrodne) biljne vrste pripadaju istoj životnoj formi naziva se: a) adaptivna simulacija b) ekološka konvergencija c) ekološka divergencija d) adaptivna radijacija 16. Kod sisara su zastuplјene jajne ćelije koje su po tipu: a) Izolecitne b) Mezolecitne c) Telolecitne d) Centrolecitne 17. Zaokružiti slovo ispred tačne rečenice. a) Za proces koagulacije krvi neophodni su vitamini B kompleksa. b) Nervni impuls nastaje zbog razlike u koncentraciji glukoze sa spoljašnje i unutrašnje

strane membrane. c) Vazdušne kese su organi karakteristični za respiratorni sistem ptica. d) Insulin je enzim odgovoran za varenje ugljenih hidrata. 18. Osobe sa kariotipom 45 X0 su nosioci sledećeg sindroma: a) Edvardsov b) Patau c) Daunov d) Tarnerov


168

19. Kako se naziva veza između dva neurona? a) dendrit b) vezikula c) sinapsa d) akson 20. Koje od navedenih algi naselјavaju najdublјe vode: a) Zelene alge b) Mrke alge c) Hare d) Crvene alge 21. Koji od navedenih procesa nije deo evolucionih mehanizama: a) Mutacije b) Migracije c) Ukrštanje u srodstvu d) Genetički drift 22. Koji od nabrojanih sisara ima oviparnu reprodukciju: a) Koala b) Oposum c) Krtica d) Klјunar 23. Holandrično nasledjivanje odnosi se na nasledjivanje svojstava koja odredjuju geni locirani na: a) nekom od autozomalnih hromozoma b) X- hromozomu c) na telomeri akrocentričnih hromozoma d) Y-hromozomu 24. Neotenija je pojava karakteristična za životni ciklus: a) Beznogih gmizavaca b) Repatih vodozemaca c) Bezrepih vodozemaca d) Kornjača 25. U kom od navedenih delova mozga su smešteni termoreceptori? a) hipotalamus b) srednji mozak c) produžena moždina d) mali mozak 26. Aktivni transport je proces ćelijske membrane koji se dešava pomoću: a) olakšane difuzije b) povećanja volumena ćelije c) nasuprot koncentracionom gradijentu uz utrošak energije d) uz učešće jonofora 27. Proces u kojem RNK služi kao matrica za sintezu proteina naziva se: a) transkripcija b) translacija c) reverzna transkriptaza d) replikacija 28. Soredije i izidije su strukture koje se javlјaju tokom: a) Razmnožavanja lišajeva b) Razmnožavanja glјiva


169

c) Razmnožavanja algi d) Razmnožavanja bakterija 29.Ribozomi prokariota i eukariota se razlikuju po: a) mestu nalaženja u ćeliji b) procesima koji se na njima dešavaju c) broju subjedinica d) sedimentacionim konstantama organele i rRNK u njima 30. Krosing-over predstavlja: a) razmenu delova homologih hromozoma b) promenu u broju hromozoma c) promenu u garnituri hromozoma d) razmenu delova nehomologih hromozoma 31. Dva osnovna mehanizma koji pokreću evoluciju vrsta po Darvinu su:

a. Adaptacije i promenlјivost životne sredine b. Promenlјivost životne sredine i mutacije c. Prirodna selekcija i mutacije d. Prirodna selekcija i borba za opstanak

32. Tri slušne koščice u srednjem uhu i puž u unutrašnjem uhu je osobina koju nalazimo kod: a) Riba b) Sisara c) Ptica d) Gmizavaca 33. Antioksidansi su prirodne ili sintetičke supstance koje mogu da: a) inhibiraju reakcije slobodnih radikala b) smanje koncentraciju jona vodonika c) smanje koncentraciju jona kiseonika d) povećaju koncentraciju jona vodonika 34. U kom delu centralnog nervnog sistema se nalaze automatski centri koji regulisu disanje, rad srca i krvni pritisak: a) veliki mozak b) kičmena moždina c) produžena moždina d) kičmena moždina 35. Prisustvo jednog Barovog tela specifično je za: a) muškarca sa Klinefelterovim sindromom i ženu sa Tarnerovim sindromom b) normalnu ženu i normalnog muškarca c) normalnu ženu i muškarca sa Klinefelterovim sindromom d) ženu sa Daunovim sindromom i normalnog muškarca 36. Koje od navedenih životinja nemaju telesnu duplju: a) pljosnati crvi b) hordati c) bodljokošci d) valjkasti crvi 37. Koliko funkcionalno zdrelih spermatozoida nastaje od jedne spermatide u procesu spermatogeneze: a) 1 b) 2


170

c) 3 d) 4 38. Adrenalin i noradrenalin kod sisara se sintetišu u: a) adenohipofizi b) kori nadbubrežne žlezde c) srži nadbubrežne žlezde d) štitnoj žlezdi 39. U indirektne odnose ishrane spadaju: a. Kompeticija i predatorstvo b. Kompeticija i parazitizam c. Kompeticija i simbioza d. Kompeticija i herbivorija 40. Replikaciju DNK započinje enzim: a) RNK-polimeraza b) DNK-ligaza c) DNK-polimeraza d) nukleozid transferaza 41. Koja od navedenih struktura ima ključnu ulogu u kontrakciji mišića? a) aktinski filamenti b) kolagenske niti c) mikrotubule d) lizozomi 42. Ulazak jedra i centriola u jajnu ćeliju se naziva: a. Kortikalna reakcija b. Akrozomalna reakcija c. Kapacitacija d. Fertilizacija 43. Kod osoba sa A krvnom grupom, na površini njihovih eritrocita nalazi se: a) antigen A b) antigen A i B c) nema antigena d) antigen B 44. Slepilo za boje – Daltonizam, kao recesivno svojstvo, nasledjuje se preko: a) oba polna hromozoma X i Y b) autozomalnih hromozoma c) X-hromozoma d) Y-hromozoma 45. Orografski faktori spadaju u: a) Faktore biotičkih komponenti b) Faktore zemlјišta c) Faktore relјefa d) Klimatske faktore 46. Koji deo crevnog trakta ima ulogu u varenju i apsorpciji hrane: a) dvanaestopalačno crevo b) želudac c) debelo crevo d) tanko crevo 47. Rizomi su:


171

a) metamorfozirani koreni b) metamorfozirani listovi c) metamorfozirani izdanci d) metamorfozirani cvetovi 48. U izgradnji hromatinskog materijala učestvuju: a) dezoksiribonukleinska kiselina b) dezoksiribonukleinska kiselina i nehistonski proteini c) dezoksiribonukleinska kiselina, histoni i nehistonski proteini d) dezoksiribonukleinska kiselina, lipidi i ATP 49. Sterilizacija je postupak uništavanja mikroorganizama: a) visokom temperaturom i pod visokim pritiskom u autoklavu b) dezinfekcijom c) pasterizacijom d) etil alkoholom 50. Kariotip muškarca sa Daunovim sindromom je: a) 47XXY b) 47XY c) 45XO d) 47XX


1. Olakšana difuzija se obavlјa zahvalјujući: a. fosfolipidima membrane b. određenim proteinima membrane c. glikolipidima membrane d. rastvorlјivosti materija u lipidima

2. Komponente citoskeleta obezbeđuju: a. unutarćelijska kretanja b. sintezu proteina c. deobu ćelije d. proizvodnju ATP-a

3. U izgradnji hromatinskog materijala učestvuju: a. dezoksiribonukleinska kiselina b. dezoksiribonukleinska kiselina i nehistonski proteini c. dezoksiribonukleinska kiselina, histoni i nehistonski proteini d. dezoksiribonukleinska kiselina, lipidi i ATP

4. Rezultat mejotičke deobe su: a. dve somatske kćeri ćelije b. četiri haploidne kćeri ćelije c. šest haploidnih kćeri ćelija d. osam somatskih kćeri ćelija

5. Koje od navedenih bakterija žive u toplim kiselim izvorima u kojima se temperatura kreće i do 90 0S?

a. Cijanobakterije b. Metanogene arhebakterije c. Halofilne arhebakterije d. Termoacidofilne arhebakterije

6. Kako se naziva međusobni odnos mikobionta i fikobionta u lišaju iz koga oba partnera izvlače određenu korist?

a. mutualistička simbioza b. umereni parazitizam c. saprobnost d. autotrofnost

7. Koja od navedenih tkiva bilјaka su mehanička tkiva? a. kolenhim i sklerenhim b. kambijum i felogen c. epidermis i peridermis d. ksilem i floem

8. Koji od navedenih heterotrofnih protista je izazivač malarije kod čoveka? a. tripanozoma b. leijšmanija c. ameba d. plazmodijum

9. Kako se nazivaju neuroni koji od čulnih ćelija primaju informacije o nekoj promeni u spolјašnjoj i unutrašnjoj sredini?


172

a. senzitivni neuroni b. internuroni c. sekretorni neuroni d. motorni neuroni

10. Koje od navedenih životinja nemaju telesnu duplјu? a. valјkasti crvi b. plјosnati crvi c. bodlјokošci d. hordati

11. Organi za izlučivanje kod prstenastih crva su: a. protonefridije b. metanefridije c. Malpigijevi sudovi d. bubreg

12. Kod koje grupe kičmenjaka su vazdušne kese sastavni deo respiratornog sistema? a. riba b. gmizavaca c. ptica d. Sisara

13. Kod kojih od navedenih sisara ženke legu jaja? a. kengur b. oposum c. bodlјikavo prase d. mravinji jež

14. Kom redu sisara pripadaju tapiri? a. red papkara b. red glodara c. red kopitara d. red surlaša

15. Zaokružiti slovo ispred tačne rečenice: a. Transpiracija je pojava odavanja vode u atmosferu preko podzemnih delova bilјaka. b. Stome se obično u velikom broju nalaze na licu lista, dok ih na naličju lista nema. c. Fotosinteza je proces u kome bilјke iz organskih jedinjenja sintetišu neorganska jedinjenja. d. Fotosinteza je proces u kojem bilјke iz neorganskih jedinjenja pomoću sunčeve energije sintetišu organska jedinjenja.

16. Dejstvo niske temperature na bilјke u vegetativnoj fazi, koje je neophodan uslov za cvetanje naziva se: a. dormancija b. vernalizacija c. fotoperiodizam d. fototropizam

17. Koji od navedenih hormona stimuliše izduživanje stabla bilјaka? a. giberelini b. citokinini c. apscisinska kiselina d. etilen

18. U kom delu centralnog nervnog sistema se nalaze automatski centri koji regulišu disanje, rad srca i krvni pritisak? a. veliki mozak b. srednji mozak c. kičmena moždina d. produžena moždina

19. Koje ćelije krvi poseduju antigene ABO sistema koji određuju pripadnost krvnoj grupi? a. eritrociti b. trombociti c. monociti d. neutrofili

20. Zaokružiti slovo ispred tačne rečenice: a. Simpatički nervni sistem se aktivira u svim stresnim situacijama. b. Simpatički nervni sistem se aktivira u miru, tokom spavanja ili posle obroka. c. Parasimpatički nervni sistem se aktivira u svim stresnim situacijama. d. Parasimpatički i simpatički nervni sistem se aktiviraju istovremeno samo u stresnim situacijama, dok u miru nisu aktivni.

21. Koji deo crevnog trakta ima ulogu u varenju i apsorpciji hrane? a. dvanaestopalačno crevo b. želudac c. tanko crevo d. debelo crevo

22. Koji hormon sprečava gubitak vode iz tela? a. antidiuretični hormon (vazopresin) b. adrenokortikotropni hormon c. aldosteron d. prolaktin

23. Razmena materija i gasova u tkivima i plućima vrši se na nivou: a. arterija b. vena c. kapilara d. limfnih sudova

24. Koliko funkcionalno zrelih spermatozoida nastaje od jedne spermatide u procesu spermatogeneze? (zaokružiti slovo ispred tačnog odgovora)

a. 1 b. 2 c. 4 d. 5

25. Jedini organ kod lјudi koji ima pravu regenerativnu sposobnost je: a. mozak b. bubrezi c. jetra d. pluća


173

26. Koliki broj hromozoma sadrži svaka somatska ćelija čoveka? a. 23 b. 46 c. 22 d. 44

27. Koji nivo strukture proteina je genetski determinisan? a. primarna struktura b. sekundarna struktura c. tercijarna struktura d. kvaternarna struktura

28. Sve ćelije jednog višećelijskog organizma a. sadrže iste gene b. sadrže različite gene c. sintetišu iste vrste proteina d. na isti način odgov. na spolјašnje signale

29. Kako se naziva organizam u čiji genom je ugrađen strani gen? a. hibridni organizam b. mutant c. rekombinant d. transgeni organizam

30. Ekološke sukcesije su serije: a. postepenih smenjivanja ekosistema u vremenu b. naglih smenjivanja ekosistema u toku vremena v. naglih smenjivanja ekosistema u prostoru g. postepenih smenjivanja ekosistema u prostoru

31. Ako je u sekvenci DNK od 180 baznih parova prisutno 20% guanina, koliki je broj adenina u toj sekvenci? a. 80 b. 108 c. 36 d.160 e. 70

32. Ljuspasta tvorevina, koja prekriva grupu sporangija na naličju lista paprati, naziva se: a. kutikula b. induzijum c. hipodermis d. amfigastrija e. epidermis

33. Rizomi su: a) metamorfozirani koreni b) metamorfozirani izdanci c) metamorfozirani listovi d) metamorfozirani cvetovi e) obligatni paraziti bilјaka

34. Tamna faza fotosinteze odvija se u: a) stromi hloroplasta b) glatkom endoplazmatičnom retikulumu c) stromi mitohondrije d) matriksu mitohondrija e) citosolu

35. Zaokružite TAČNU tvrdnju: a) Arthropodea imaju samo poprečno-prugastu muskulaturu. b) Kišne gliste spadaju u Hirudinea. c) Lokomotorni organ Bivalvia je stopalo. d) Gastropodea su simetrični organizmi. e) Ribe su mezotermni organizmi.

36. Replikaciju DNK započinje enzim: a) DNK – polimeraza b) DNK-ligaza c) informaciona RNK d) nukleozid transferaza e) RNK - polimeraza 37. U uobličavanju i stvaranju organa, dvosmernom indukcijom nastaje: a) egzokrini i endokrini deo pankreasa b) jetra c) nervna cev d) oko kičmenjaka e) oko

38. Pod pojmom translacija podrazumeva se: a) proces vezivanja aminokiseline za informacionu RNK b) obrada RNK u funkcionalne molekule c) prevođenje informacije sadržane u iRNK u redosled aminokiselina polipeptidnog lanca d) vezivanje tRNK za ribozome e) vezivanje tRNK za odgovarajuću aminokiselinu

39. Adrenalin i noradrenalin kod sisara se sintetišu u: a) adenohipofizi b) kori nadbubrežne žlezde c) srži nadbubrežne žlezde d) paraštitnoj žlezdi e) štitnoj žlezdi


174

40. Micelijum je: a) plodonosno telo kod pravih glјiva b) spora glјiva c) neizdelјena masa ćelije kod glјiva d) vegetativno telo glјiva izgrađeno od isprepletanih hifa e) parazitska vrsta glјiva

41. Zaokružite TAČNU tvrdnju: a) Posle semikonzervativne replikacije novonastali molekul DNK sadrži dva roditelјska lanca. b) U eukariotskim ćelijama molekuli DNK se replikuju brže nego u prokariotskim ćelijama. c) Kod bakterija replikacija DNK započinje na više mesta i odvija se samo u jednom smeru. d) U toku replikacije, reakciju dodavanja novog nukleotida na 3’-kraj rastućeg lanca katalizuju enzimi DNK polimeraze. e) Posle semikonzervativne replikacije novonastali molekul DNK sadrži dva.novosintetisana lanca.

42. Kod eukariota, tokom obrade primarnog transkripta RNK, poli-A rep se dodaje: a) na 5’-kraj primarnog transkripta b) na 3’-kraj primarnog transkripta c) u region između introna i egzona d) unutar splajsozoma e) na oba kraja primarnog transkripta

43. Kojoj vrsti pripada "javanski čovek"? a) Australopithecus b) Homo habilis c) Homo erectus d) Homo sapiens e) Homo sapiensis

44. Kod Crustacea glava je građena iz: a) šest segmenata b) jednog segmenta c) dva segment d) tri segmenta e) pet segmenata

45. Holandrično nasleđivanje odnosi se na nasleđivanje svojstava koja određuju geni locirani na: a) nekom od autozoma b) oba polna hromozorna c) Y hromozomu d) X hromozomu e) na telomeri akrocentričnih hromozoma

46. Izvodni kanali sistema za razmnožavanje ostvaruju direktnu vezu sa jajnicima kod: a) sisara b) ptica c) košlјoriba d) gmizavaca e) guštera

47. Mononukleusno-fagocitni sistem razgradnjom hemoglobina iz eritrocita daje: a) melanin b) jodopsin c) melanin d) bilirubin e) ceruloplazmin

48. Ekološke sukcesije su serije: a) naglih smenjivanja ekosistema tokom vremena b) naglih smenjivanja ekosistema u prostoru c) postepenih smenjivanja ekosistema tokom vremena d) postepenih smenjivanja ekosistema e) naglih smanjivanja ekosistema tokom vremena 49. U azotofiksatore spadaju organizmi: a) Escherichia coli i neke bilјke b) Anabaena i Rhizobium c) Prokarioti i Euglena d) Anabaena i bilјke iz familije Fabaceae e) Mahovine 50. Smena generacija se javlјa kod algi reda: a) Cyanophyta b) Phaeophyta i Chlorophyta c) Rhodophyta i Phaeophyta d) Chlorophyta i Bacillariophyta e) Rhodophyta i Chlorophyta


175

Задаци из хемије Задаци број 1. 1. U kom od navedenih jedinjenja postoji samo polarana kovalentna veza? a) H2O b) CaCl2 c) CaSO4 d) NH4NO3 e) O2

2. Kako se menja brzina sledeće hemijske reakcije: 2 CO (g) + O2 (g) 2 CO2 (g) ukoliko se koncentracija ugljenik(II)-oksida poveća sa 0,03 na 0,12 mol/dm3, a koncentracija kiseonika ostane nepromenjena? a) smanjuje se 16 puta b) povećava se 16 puta c) ne menja se d) povećava se 2 puta e) smanjuje se 2 puta 3. U kom nizu se nalaze samo jedinjenja čiji vodeni rastvori reaguju kiselo? a) NaHCO3, HCl, Al2(SO4)3 b) Na2HPO4, KCl, NaHSO4 c) NaCl, Na2CO3, KCN d) KHSO4, Mg(NO3)2, CH3COONa e) ZnCl2, HCOOH, NH4NO3 4. Napisati strukturnu formulu 2-metil-butanala a) (CH3)2CHCH=CHCH2CH3 b) CH3CH2CH=CHCH2CH3 c) CH3CH2CH(CH3)CHO d) CH3CH2CH2CH(CH3)CHO e) CH3CH(CH3)CH2CHO 5. Koja od navedenih aminokiselina pokazuje pozitivnu ksantoproteinsku reakciju? a) fenilalanin b) treonin c) alanin d) glicin e) arginin 6. Koje tvrđenje nije tačno? a) U celulozi su monosaharidne jedinice povezane β(1→4) glikozidnom vezom b) D-dezoksiriboza je aldopentoza c) Invertni šećer skreće ravan polarizovane svetlosti ulevo d) D-glukozamin daje pozitivnu Tolensovu (Tollens) reakciju e) Galaktoza i maltoza imaju istu molekulsku formula 7. Zaokružite slovo ispred elektronske konfiguracije elementa koji ima najjače izražena metalna svojstva: a) 1s2 2s2 2p6 3s1 b) 1s2 2s2 2p63s2 c) 1s22s2 2p6 3s2 3p1 d) 1s2 2s2 2p6 e) 1s22s2 2p6 3s2 3p5

8. Koliko iznosi pH i pOH u rastvoru koji u 100 cm3 sadrži 56 mg kalijum-hidroksida. a) pH = 13; pOH = 1 b) pH = 10; pOH= 4c) pH = 4; pOH=10 d) pH = 12; pOH = 2 e) pH = 1; pOH = 13 9. Zaokružiti slovo ispred formule oksida koji može da reaguje i sa natrijum-hidroksidom i sa azotnom (nitratnom) kiselinom: a) Na2O b) N2O c) ZnO d) SO2 e) SO3

10. Dati naziv jedinjenja strukturne formule CH2=CHC(CH3)=CH2 a) 2-metil-3-buten b) 2-metil-1,4-butadien c) 1-metil-1,4-butadien d) 2-metil-1,3-butadien e) 2-metil-1,3-buten 11. Zaokružite slovo ispred naziva aminokiseline koja može da nagradi diestar: a) fenilalanin b) triptofan c) alanin d) glicin e) serin 12. Masa kalcijum-nitrata i masa vode potrebne za pripremanje 200 g 20%-nog rastvora ove soli iznosi: a) 40 g kalcijum-nitrata i 160 g vode b) 80 g kalcijum-nitrata i 120 g vode c) 30 g kalcijum-nitrata i 170 g vode d) 60 g kalcijum-nitrata i 140 g vode glicin e) 50 g kalcijum-nitrata i 150 g vode 13. Jednačina hemijske reakcije između etanoil-hlorida i 1-propanola: a) CH3COCl + CH3CH2CH2OH → CH3COOCH2CH2CH3 + HCl b) CH3COCl + CH3CH2CH2OH → CH3COOCH2CH3 + HCl c) CH3COCl + CH3CH2CH2OH → CH3COCH2CH2CH3 + HCl d) CH3COCl + 2CH3CH2CH2OH → CH3COOCH2CH2CH3 + 2HCl e) 3CH3COCl + CH3CH2CH2OH → CH3COOCH2CH2CH3 + 3HCl


176

14. Ako se u 50 cm3 0,1 M rastvora jedne od niže navedenih supstanci doda 50 cm3 0,1 M rastvora natrijum-hidroksida dobije se rastvor koji pokazuje kiselu reakciju. Zaokružiti odgovarajuću supstancu. a) HCl b) HNO3 c) CH3COOH d) H2SO4 15. Koliko je cm3 koncentrovane sone kiseline (ρ = 1,18 g/cm3) koja sadrži 36,2 % HCl potrebno da se uzme da bi se pripremilo 500 cm3 0,5 M rastvora? a) 2,136 cm3 b) 21,36 cm3 c) 2136 cm3 d) 213,6 cm3 e) 21360 cm3

16. Tačan naziv prikazane grupe je: a) izobutil-grupa b) alil-grupa c) vinil-grupa d) benzil-grupa e) neopentil-grupa

17. Koliko grama benzena je neophodno za katalitičku hidrogenizaciju sa 6,72 cm3 vodonika? (normalni uslovi). Ar(C) = 12; Ar(H) = 1 a) 2 g b) 1,36 g c) 4 g d) 7,8 g e) 5,2 g 18. Označiti izolovani dien: a) 1,2-propandien b) 1,3-butadien c) izopren d) 1,4-pentadien e) buten 19. Koje od navedenih jedinjenja spada u bazne soli? a) Al2(PO4)3 b) NaHSO4 c) CaOHCl d) HNO3 e) Ca(OH)2

20. Колико је потребно милилитара раствора калијум-хидроксида концентрације 0,2 mol/dm3 за неутрализацију 250 cm3 раствора хлороводоничне киселине, чија рH вредности износи 3,00? a) 1,25 cm3 b) 12,5 cm3 c) 0,25 cm3 d) 3,25 cm3 e) 1250 cm3

21. Koji od navedenih metala može, u reakciji sa razblaženom azotnom kiselinom, da oslobađa vodonik? a) Hg b) Ag c) Na d) Au e) Cu 22. U jednom od jedinjenja javlja se koordinativno-kovalentna veza. Kojem? a) KCl b) CO c) [Ag(NH3)2] d) NH4Cl e) ZnSO4

22. Koja koncentracija rastvora figuriše u jednačini za izračunavanje osmotskog pritis a) molarna koncentracija b) molalna koncentracija c) procentna koncentracija d) molski udeo e) zapreminski udeo 23. Kolika je pH vrednost rastvora ako se u 250 cm3 vodenog rastvora nalazi 0,1 mol HCOOH i 0,2 mola HCOONa. Konstanta disocijacije mravlje kiseline je 1,8·10-4. a) pH = 2,05 b) pH = 3,05 c) pH = 8,05 d) pH = 11,05 e) pH = 4,05 24. Koja od navedenih reakcija je karakteristična za alkane? a) elektrofilne aromatične supstitucije b) slobodno-radikalske reakcije supstitucije c) nukleofilne supstitucije d) reakcije adicije (slobodno-radikalske) e) reakcije adicije (jonske)

25. Koja od navedenih kiselina predstavlja nezasićenu monokarboksilnu kiselinu? a) pirogrožđana kiselina b)mlečna kiselina c)limunska kiselina d) akrilna kiselina e)mravlja kiselina


177

26. Pronaći ispravno izjednačenu hemijsku reakciju: a) Cr2O72- + Br- + H+ ⇄ Cr3+ + Br2 + H2O b) 2Cr2O72- + Br- + 4 H+ ⇄ 2Cr3+ + Br2 + H2O c) Cr2O72- +2 Br- + 2H+ ⇄ 2 Cr3+ + Br2 + H2O d) Cr2O72- + 6Br- + 14H+ ⇄ 2Cr3+ + 3Br2 + 7H2O e) Cr2O72- + 2Br- + 7H+ ⇄ 2Cr3+ + Br2 + 7H2O 27. Jedno od navedenih jedinjenja u jonskim reakcijama piše se u obliku molekula. Koje? a) H2SO4 b) AgCl c) KNO3 d) K3PO4 e) KOH 28. Koliko se cm3 gasa oslobađa zagrevanjem 158 mg kalijum-permanganata? Ar(K) = 39; Ar(Mn) = 55; Ar(O) = 16 a) 11,2 cm3 b) 1,2 cm3 c) 111,2 cm3 d) 1111,2 cm3 e) 51,2 cm3 29. Molalitet rastvora kalijum-hlorida ako se zna da 23,45 g rastvora sadrži 3,45 g rastvorene supstance iznosi: Ar(K) = 39; Ar(Cl) = 35,5 a) 27,31 mol/kg b) 26,31 mol/kg c) 25,31 mol/kg d) 0,31 mol/kg e) 2,31 mol/kg 30. Kolika je koncentracija rastvora kalcijum-nitrata (mol/dm3) ako se u 200 cm3 rastvora koncentracije 0,2 mol/dm3 doda 100 grama destilovane vode? Ar(Ca) = 40; Ar(N) =14; Ar(O) = 16 a) 0,15 M b) 1,13 M c) 0,13 M d) 8,13 M e) 3,13 M 31. Vodonična veza se javlja između molekula kod kojih je atom vodonika vezan za jedan od ponuđenih atoma: a) Ca b) O c) H d) Br e) Pt 32. Jonska veza može da nastane između elementa čiji je redni broj 20, sa elementom čiji je redni broj: a) 12 b) 38 c) 17 d) 30 e) 26 33. Kako će na položaj ravnoteže 2NH3(g) ⇄ H2(g) + 3N2(g) uticati povećanje pritiska? a) ravnoteža se pomera u levo b) ravnoteža se pomera u desno c) gubi se ravnoteža d) ravnoteža se ne menja e) ravnoteža se poemra u levo i u desno 34. Koje od navedenih jedinjenja sadrži tercijarni ugljenikov atom? a) neopentan b) n-pentan c) n-butan d) izobutan e) n-heksan

35. Koliko sekundarnih ugljenikovih atoma ima molekul 2-metil-3,4-dietilheptan? a) 2 b) 4 c) 3 d) 7 e) 1 36. Navedenom reakcijom kao prozvod dobija se:

a) 1,3-dihlorbuten b) 2,4-dihlorbuten c) 1,4-dihlorbuten d) 2,3-dihlorbutan e) 2,3-dihlorbuten

H3C C C CH3Cl2


178

36. Koji je tačan naziv jedinjenja prikazanog na slici:

a) trans-1,3-dihlorciklobutan b) cis-1,3-dihlorciklobutan c) trans-1,2-dihlorciklobutan d) trans-1,4-dihlorciklobutan e) cis-1,4-dihlorciklobutan 37. Koji je tačan naziv jedinjenja prikazanog na slici

a) antracen b) naftalen c) piren d) antrahinon e) fenantren 38. Koje jedinjenje nastaje reakcijom etil-hlorida i natrijum-butoksida? a) metil-butil-etar b) etil-butil-etar c) etil-propil-etar d) metil-etil-etar e) propil-butil-etar 39. Reakcijom neutralnih masti i jake baze kao što je NaOH, nastaje glicerol i: a) serin b) holin c) sapun d) vosak e) višemasna kiselina 40. Označi aminokiselinu koja nije esencijalna. a) leucin b) triptofan c) lizin d) histidin e) cistein 41. Koji monosaharid sa pet ugljenikovih atoma ulazi u sastav ribonukleinske kiseline? a) glukoza b) fruktoza c) riboza d) dezoksiriboza e) galaktoza 42. Koje od navedenih jedinjenja ulazi u sastav proteina a) CH3(CH2)16COOH b) HCOOH c) CH3COOH d) CH3CH(NH2)COOH e) CH3CH(OH)COOH 43. Koliko protona i elektrona ima jon S2-, ako je atomski broj ovog elementa 16? a) 16 protona; 18 elektrona b) 16 protona; 14 elektrona c) 16 protona; 16 elektrona d) 12 protona; 14 elektrona e) 18 protona; 16 elektrona 44. Redukcijom ketona dobijaju se: a) estri b) etri c) karboksilne kiseline d) alkoholi e) alkeni 45. Koji od navedenih kvantnih brojeva odgovaraju 2p orbitali? a) n = 3, l = 1, ml = -1 b) n = 3, l = 2, ml = -1 c) n = 2, l = 3, ml = +3

Cl

Cl


179

d) n = 3, l = 3, ml = -3 e) n = 2, l = 1, ml = +1 46. Koliko je grama CaCO3 potrebno da bi se razlaganjem dobilo 22 g CO2? a) 10 g b) 50 g c) 5 g d) 2 g e) 25 g 47. Koliko atoma ima u 1 cm3 vodonika, H2, pri normalnim uslovima? a) 5,38 · 1019 atoma b) 4,38 · 1011 atoma c) 2,38 · 1010 atoma d) 0,38 · 1014 atoma e) 6,38 · 1013 atoma 48. Dvostruku vezu sačinjava: a) jedna σ veza i jedna π veza b) dve σ veze i jedna π veza c) dve σ veze d) tri σ veze e) nijedna σ veza

49. U kom niѕu su poređani elementi po opadajućim vrednostima energije jonizacije. a) Li, K, Rb, Na, Cs b) Cs, Rb, K, Na, Li c) Li, Cs, Rb, K, Na d) Li, Na, K, Rb, Cs e) Rb, Na, K, Cs, Li

50. Koliko karboksilnih grupa sadrži linolna kiselina a) dve b) jednu c) tri d) pet e) nijednu


1. U kom nizu se nalaze samo metali: a) I, B, Si, K, Ca b) Br, He, Sn, As, Bi c) Hg, C, B, I, S d) Ag, Cl, He, As, Si e) Hg, Al, Bi, Cs, Be

2. Atomi nekog hemijskog elementa imaju sledeću elektronsku konfiguraciju: 1s22s22p63s23p63d104s24p5. Navedeni element se nalazi u: a) VII grupi, IV periodi b) IV grupi, V periodi c) III grupi, V periodi d) III grupi, IV periodi

3. Posle sređivanja sledećeg redoks procesa:

P + HNO3 → H3PO4 + NO2 + H2O dobija se:

a) P + 5HNO3 → H3PO4 + 5NO2 + H2O b) 2P + HNO3 → H3PO4 + 2NO2 + H2O c) P + 10HNO3 → 4H3PO4 + NO2 + H2O d) P + 11HNO3 → 2H3PO4 + 5NO2 + H2O e) P + 4HNO3 → H3PO4 + 7NO2 + H2O

4. Koja je empirijska formula jedinjenja koje sadrži 26,53 % kalijuma, 35,37 % hroma i 38,10 % kiseonika? Ar(K) = 39; Ar(Cr)= 52; Ar(O)= 16; a) K2Cr2O7 b) K2CrO4 c) KCrO4 d) K2CrO6 e) KCrO3

5. U molekulu koje supstance su atomi vezani jonskom vezom? a) C2H6 b) Cl2 c) NH3 d) MgCl2 e) PH3

6. U molekulu koje supstance su atomi vezani polarnom kovalentnom vezom? a) C2H6 b) Cl2 c) MgCl2 d) N2 e) H2O

7. Jednake zapremine gasova pod istim uslovima sadrže isti broj molekula. Navedena formulacija je: a) zakon stalnih zapreminskih odnosa b) Prustov zakon c) Avogadrov zakon d) Gej-Lisakov zakon e) Ostwaldov zakon

8. Ako je glavni kvantni broj n=2 a orbitalni kvantni broj l=1, ova kombinacija kvantnih brojeva je: a) 2p orbitala b) 1s orbitala c) 3dz2 orbitala d) dxy orbitala e) 2f


180

9. U kom odnosu reaguju kalcijum-hidroksid i sirćetna kiselina pri delimičnoj neutralizaciji? a) 1:1 b) 1:2 c) 2:2 d) 2:1 e) 1:3

10. Koliko se atoma vodonika nalazi u 56 cm3 amonijaka pri normalnim uslovima? a) 9·1021 b) 4,5·1021 c) 4,5·1020 d) 3·1021 e) 6·1021

11. Kolika je relativna molekulska masa neke gasovite supstance, ako 20 g te supstance pod normalnim uslovima zauzima zapreminu od 5600 ml? a) 50 b) 500 c) 8 d) 80 e) 800

12. Na osnovu datih vrednosti za Ka, odrediti koja kiselina je najjača u vodenom rastvoru? Ka(HCN)= 7,9 x 10-9 Ka(HClO)= 5 x 10-5 Ka(CH3COOH)= 1,8 x 10-5 Ka(HNO2)= 4 x 10-4 Ka(HF)= 6,6 x 10-4 a) HCN b) HClO c) CH3COOH d) HNO2 e) HF

13. Kisela so je: a) NH4NO3 b) NaH2PO4 c) K2S d) CH3COONa e) MgOHCl

14. Koje se od navedenih tvrđenja odnosi na prave rastvore? a) pokazuju Faradej-Tindalov efekat b) čestice disperzne faze ne prolaze kroz membrane sa finim porama c) čestice disperzne faze se talože pri stajanju rastvora d) čestice disperzne faze se talože dodatkom disperznog sredstva e) veličina čestica disperzne faze je manja od 1 nm

15. Hidrolizom belančevina dobijaju se jedinjenja: a) ketoni b) glukoza c) masne kiseline d) estri e) amino kiseline

16. Koliko je grama perhlorne kiseline potrebno za pripremanje 500 cm3 rastvora čiji je pH = 1? Ar(H)= 1; Ar(Cl)= 35,5; Ar(O)= 16. a) 5,025 g b) 50,025 g c) 500,025 g d) 50,25 g e) 502,5 g

17. Koji od navedenih oksida nije ni kiseo, ni bazan ni amfoteran? a) CaO b) NO c) ZnO d) Li2O e) P2O5

18. Anhidrid hipohloraste kiseline je: a) ClO b) Cl2O5 c) Cl2O d) Cl2O3 e) Cl2O7

19. Koliko je mililitara 36% HCl (ρ= 1,2 g/ml) potrebno za pripremanje 200 ml 0,05 mol/dm3 rastvora? Ar(H)= 1; Ar(Cl)= 35,5. a) 0,169 ml b) 169 ml c) 0,00169 ml d) 16,9 ml e) 16900 ml

20. Acetatni pufer je sastavljen od 0,7 molova sirćetne kiseline i istog broja molova natrijum-acetata. Odrediti pOH smeše ako je konstanta disocijacije sirćetne kiseline KCH3COOH = 1,8 10-5. а) pOH = 4,25 b) pOH = 9,25 c) pOH = 6,25 d) pOH = 9,00 e ) pOH = 3,25

21. Kodein je: a) estar b) alkohol c) protein d) alkaloid e) etar 22. Pri žarenju kalcijum-karbonata dolazi do reakcije koja je prikazana sledećom jednačinom: CaCO3 → CaO + CO2 Pri reakciji je došlo do: a) oksidacije ugljenika b) oksidacije kalcijuma c) nije došlo do oksido-redukcije d) oksidacije i kalcijuma i ugljenika e) redukcije ugljenika

23. Koji od navedenih elemenata ulazi u sastav hlorofila? a) Bi b) Ta c) Ca d) Pt e) Mg

24. Kako se menja brzina hemijske reakcije 2NO(g) + O2(g) 2NO2(g)

ako se zapremina reakcionog suda smanji četiri puta?


181

a) poveća 3 puta b) smanji 27 puta c) poveća 18 puta d) poveća 64 puta e) smanji 128 puta

25. Tetraamminbakar(II)-sulfat pri disocijaciji daje jone: a) Cu2+, NH4+, SO42- b) Cu(NH3)4 2+ , SO42- c) Cu2+, NH3+, SO42- d)

Cu(NH3)4 2+, (NH3)2SO42- e) CuNH3 2+, SO42

26. Koliko je grama kalijum-nitrata rastvoreno u 0,5 dm3 rastvora koji u jednom dm3 sadrži 0,4 mola? Ar(K)= 39; Ar(N)= 14. a) 20,2 b) 40,4 c) 10,1 d) 2,02 e) 4,04

27. Najbazniji je rastvor koji ima: a) [H+] = 10-8 b) 6 · 1013 jona OH- c) pH = 5,5 d) 6 · 10-13 jona H+ e) pOH = 5,5

28. Inhibitori su supstance koje: a) ubrzavaju hemijsku reakciju b) usporavaju hemijsku reakciju c) smanjuju energiju aktivacije d) ne utiču na brzinu hemijske reakcije e) grade proizvode reakcije

29. Koji od navedenih elemenata je sastavni deo vitamina B12? a) H b) Li c) Na d) Co e) K

30. Razlaganje vodonik-peroksida odigrava se prema jednačini: 2H2O2(l) 2H2O(l) + O2(g) ∆rH° = -98,2 kJ/mol koliko toplote (kJ) se oslobadja pri razlaganju 6,8 g vodonik-peroksida? a) 9,82 kJ b) 982 kJ c) 98,2 kJ d) 0,0982 kJ e) 0,0982 kJ

31. Formula oksalne kiseline je: a) CH3COOH b) HCOOH c) COOH-COOH d) CH3CH2CH2COOH e) COOH-CH2CH2-COOH

32. Formula fozgena je: a) ClCOCl b) CaClOCl c) CaSO4 · 2H2O d) CaC2 e) NH2CONH2

33. 6. Urea je: a) dihlorid mravlje kiseline b) dihlorid oksalne kiseline c) dihlorid ugljene kiseline d) diamid ugljene kiseline e) imid ugljene kiseline

34. Koje od navedenih jedinjenja pokazuje kisele osobine: a) 1-penten b) 2-penten c) 1-pentin d) 2-pentin e) benzene

35. Formula CH3CH2C(CH3)2CHCH predstavlja: a) dimetil-1-pentin b) 2,2-dimetil-1-pentin c) 3,3-dimetil-1-pentin d) 3,3-dimetil-1-heksin e) 3,3-dimetilheksan

36. Sagorevanjem određene količine nekog ugljovodoničnog fragmenta (fragment znači da se ne uklapa ni u jednu klasu jedinjenja) dobija se 0,66 g ugljenik(IV)-oksida i 0,27 g vode. Njegova empirijska formula je: a) C3H6 b) CH2 c) C2H6 d) CH4 e) CH

37. Molekulska formula cis-1-metil-4-izoprilcikloheksana je: a) C10H18 b) C8H16 c) C9H16 d) C9H18 e) C10H20

38. Istu molekulsku formulu nemaju: a) cis-2-buten i trans-2-buten b) enantiomeri c) 1-buten i 2-buten d) cikloheksan i metilcikoheksen e) propilcikloheksan i izopropilcikloheksan

39. Koliko sekundarnih ugljenikovih atoma sadrži 2-metil-4-etilheptan? a) 1 b) 2 c) 3 d) 4 e) 5

40. Koliki je oksidacioni broj tercijarnog ugljenikovog atoma u 2-metil-1-butenu? a) -4 b) -3 c) 0 d) +1 e) +4

41. Koje od navedenih jedinjenja odmah izomerizuje u aldehid? a) alil-alkohol b) izobutil-alkohol c) terc-butil-alkohol d) vinil-alkohol e) izopropil-alkohol


182

42. Adicijom vode na 1-buten nastaje: a) 1-butanol b) 2-butanol c) 1,2-butandiol d) butanal e) butanon

43. Koje od navedenih jedinjenja može na sobnoj temperaturi da obezboji rastvor kalijum-permanganata: a) metan b) 2-metilpentan c) ciklopentan d) 2-penten e) pentan

44. Ako je pri sagorevanju etina dobijeno 0,3 dm3 gasne smese, koliko je za to utrošeno ml kiseonika? a) 22,4 b) 100 c) 250 d) 500 e) 1000

45. 2-metil-1,3-butadien se trivijalno naziva: a) etilen b) acetilen c) vinil-hlorid d) izopren e) guma

46. Koliko se može dobiti monojodnih derivata jodovanjem metilpropana? a) jedan b) dva c) tri d) četiri e) nijedan

47. Која navedena jedinjenja ne mogu reagovati pod običnim uslovima? a) ciklopentil-hlorid sa natrijum-hidroksidom b) hlor-benzen sa kalijum-hidroksidom c) bromfenilmetan sa natrijum-hidroksidom d) metil-fluorid sa amonijakom

48. Koje od navedenih jedinjenja je rastvorljivo u vodi? a) benzene b) naftalin c) propin d) o-hlor-benzen-sulfonska kiselina e) monohidroksilni alkohol sa vise od 11 C atoma

49. Oksidacijom ciklopentanola dobija se: a) ciklopentan b) ciklopentanal c) ciklopentanon d) fenol e)1,4-dioksan

50. Akrolein nastaje iz glicerola putem reakcije: a) dehidratacije b) oksidacije c) hidrogenizacije d) redukcije e) dehidrogenizacije


183

Задаци за спорт и физичко васпитање

ТЕСТ ПЛИВАЊА – 50 метара (слободним стилом) 0 - 7 бодова Знање пливања је обавезно за упис на факултет. Успешност на тесту пливања бодује се од 0 до 7.бодова. Пливање ће се реализовати на Градском базену у Новом Пазару.

МУШКАРЦИ Време у сек.

БОДОВИ ЖЕНЕ Време у сек.

56.51 и више 0 1:06.01 и више 55.01-56.50 0,5 1:04.51-1:06.00 53.51-55.00 1 1:03.01-1: 04.50 52.01-53.50 1,5 1:01.51-1:03.00 50.51-52.00 2 1:00.01-1: 01.50 49.01-50.50 2.5 0:58.51-1.00.00 47.51-49.00 3 0:57.01-0:58.50 46.01-47.50 3.5 0:55.51-0:57.00 44.51-46.00 4 0:54.01-0:55.50 43.01-44.50 4.5 0:52.51-0:54.00 41.51-43.00 5.0 0:51.01-0:52.50 40.01-41.50 5.5 0:49.51-0:51.00 38.51-40.00 6 0:48.01-0:49.50 37.01-38.50 6.5 0:46.51-0:48.00 Испод 37.00 7 Испод 0:46.50

ТЕСТ ГИМНАСТИКЕ 0- 7 бодова На тесту се може освојити од 0-7 бодова. Тестом се процењује ниво техничких елемената на свакој справи. Реализоваће се у спортској сали Државног универзитета у Новом Пазару. Тест гимнастике за мушкарце садржи:

Р.Б. Справа Назив задатка Бодови 1. Тло Премет странице „Звезда“ 0.00-0.50 2. Коњ са хвата. Метања 0.00-0.50 3. Кругови Вис узнето, вис стрмоглави, вис стражњи 0.00-1.50 4. Прескок Разношка преко козлића-висина 135 цм 0.00-1.00 5. Разбој Предњи упор, зањих ,предњихом саскок пред. 0.00-1.50 6. Вратило Предњи узвлак, подметно саскок 0.00-2.00 УКУПНО БОДОВА 0.00-07.00 Редослед вежби за мушкарце: 1. Тло: Премет странице «Звезда» 2. Коњ са хватаљкама: «Метања» 3. Кругови: Вис узнето, вис стрмоглави, вис стражњи 4. Прескок: Разношка на козлићу- висина 135 цм. 5. Разбој: Предњи упор, зањих, предњихом саскок предножно 6. Вратило: Предњи узвлак, саскок подметно


184

Тест гимнастике за жене садржи: Р.б. Справа Назив задатка Бодови 1. Прескок Разношка преко козлића-висина 125 цм 0.00-1.50 2. Греда Наскок у чучањ, ходање у успону, саскок згрч. 0.00-2.00 3. Двов. Раз. Узмах на нижу притку, зањихом саскок 0.00-2.50 4. Тло Премет странице „Звезда“ 0.00-1.00 УКУПНО БОДОВА 0.00-07.00

Редослед вежби за жене: 1. Прескок: Разношка преко козлића-висина 125 цм 2. Греда: Наскок у чучањ, ходање у успону, саскок згрчено на крају греде 3. Двовисински разбој: Узмах на нижу притку, зањихом саскок до става на тлу 4. Тло: Премет странице „Звезда“ ТЕСТ СПОРТСКИХ ИГАРА 0 – 26 бодова Тестом се процењује ниво координационих способности са лоптом, техника и прецизност извођења значајних за савладавање програмских садржаја наставе и испита у спортским играма (кoшарка, фудбал, одбојка и рукомет за мушкарце и кошарка,одбојка и рукомет за жене). На тесту мушкарци могу освојити од 0 до 26 бодова, или по 6.5 бода за сваку спортску игру ( фудбал, кошарка, одбојка и рукомет), а жене од 0 до 19.5 бодова, или по 6.5 бода за сваку спортску игру (кошарка, одбојка и рукомет). Жене не полажу фудбал. Тест спортских игара реализује се у великој спортској хали Спортског центра Нови Пазар , улица Генерала Живковића бб.

БОДОВНА ЛИСТА НА ТЕСТУ СПОРТСКИХ ИГАРА

МУШКАРЦИ тест

бодови ЖЕНЕ тест

бодови

Фудбал 0 – 6.5 - - Кошарка 0 - 6.5 Кошарка 0 - 6.5 Одбојка 0 - 6.5 Одбојка 0 - 6.5 Рукомет 0 - 6.5 Рукомет 0 - 6.5 У к у п н о 26 бодова У к у п н о 19.5 бодова

Фудбал: 0 – 6.5 бода 1. жонглирање лопте од 0 до 1,5 бод 2. праволинијско вођење лопте од 0 до 1 бодова 3. брзина вођења лопте по полукругу од 0 до 1,5 бодова

4. брзина вођења лопте слалом од 0 до 1,5 бод 5. погађање вертикалног циља ногом од 0 до 1 бод Кошарка: 0 – 6.5 бода

1.вођење лопте 0 до 2 бод 2.кошаркашки двокорак 0 до 2.5 бода 3.скок шут 0 до 2 бод Рукомет: 0 – 6.5 бода 1. хватање и додавање лопте 0 до 2 бод 2. скок шут у вис 0 до 2 бод 3. скок шут у даљ 0 до 2,5 бод Одбојка: 0 – 6.5 бода 1. Сервис – 0 до 2 бод

2.Смечовање – 0 до 2,5 бода 3. Наизменично одигравање прстима и спојеним подлактицама (“чекићем”) - од 0 до 2 бод


185

ТЕСТ ИЗРАЖАВАЊА РИТМА - САМО ЖЕНЕ ( 0 – 6,5 бодова)

1. ПОСКОЦИ У КРУГУ (ПУК) (ЖЕНЕ) 0 – 3 бода На кругу полупречника 2 метра означено је 8 станица на којима испитаник изводи поскоке (суножни поскок, два поскока на једној нози, суножни доскок, 2 поскока на другој нози). Размак између станица испитаник мора прећи у три корака. Задатак испитаника је да на наведени начин што брже обиђе круг. Мери се време извођења задатка у 1/10 секунди.

2. НЕРИТМИЧКО БУБЊАЊЕ (ЖЕНЕ) 0 – 3,5 бода Неритмичко бубњање изводи се у трајању од 20 секунди

Почетни положај: Испитаник седи на столици, дланове постави на сто тако да му је десни длан десно а леви длан лево од средишње линије стола. Дланови су међусобно размакнути у ширини рамена испитаника.

Извођење задатка: Испитаников задатак је да на знак "САД" па до истека 20 секунди изведе што више може узастопних исправних циклуса, који се састоје од следећег непрекидног низа покрета:

1. Левим дланом удари два пута по левом делу стола, па га остави положеног на том месту. 2. Десним дланом укрштено преко леве руке (лево од левог длана) удари два пута по столу. 3. Подигне десни длан и једном дотакне чело. 4. Спусти длан на десни део стола ( почетни положај). То је крај једног циклуса.

Крај извођења задатка: Задатак је завршен истеком 20 секунди. Циклус се сматра неисправним:

-ако испитаник на било ком делу циклуса удари више или мање пута од одређеног. -ако испитаник не поштује редослед покрета. -ако испитаник тихо удара да ударци ниси јасни за бројање. -ако циклус није завршен у потпуности.

Испитаник тест изводи бољом руком. Пре извођења тест се објасни и демонстрира, након чега се испитаник изјашњава да му је тест јасан.

Поскоци у кругу Бодови време

0 09.01 и дуже 0.5 08.51-09.00 1.0 08.01-08.50 1.5 07.51-08.00 2.0 07.01-07.50 2,5 6.51-07.00 3 6.50 и брже

Неритмично бубњање Бодови покушаји

0 6 и мање 0.5 7 1.0 8 1.5 9 2.0 10 2,5 11 3 12

3,5 13 и више


186

САДРЖАЈ

Правила конкурисања и уписа за основне и интегрисане академске студије .................................................................................................................................................5 Д1. Департман за правне науке ............................................................................................9

1а. ПРАВО за основне академске студије (ОАС) .................................................................................................. 9

Д2. Департман за економске науке ............................................................................... 12 2а. ЕКОНОМИЈА за основне академске студије (ОАС) ................................................................................. 12 2б. ПОСЛОВНА ИНФОРМАТИКА за основне академске студије (ОАС) ............................................ 15

Д3. Департман за филолошке науке .............................................................................. 18 3а. СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК за интегрисане академске студије (ИАС) ....................... 18 3б. ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ за интегрисане академске студије (ИАС) .............. 22

Д4. Департман за филозофске науке ........................................................................... 26 4а. ПСИХОЛОГИЈА за основне академске (ОАС) ............................................................................................ 26 4б. ВАСПИТАЧ У ПРЕДШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА за основне академске студије (ОАС) . 29

Д5. Департман за математичке науке .......................................................................... 32 5а. МАТЕМАТИКА за интегрисане академске студије (ИАС) .................................................................. 32 5б. МАТЕМАТИКА - ФИЗИКА за основне академске студије (ОАС)..................................................... 34 5в. ИНФОРМАТИКА - МАТЕМАТИКА за основне академске студије (ОАС)................................... 37

Д6. Департман за техничке науке .................................................................................. 40 6а. АРХИТЕКТУРА за интегрисане академске студије (ИАС) ................................................................... 40 6б. ГРАЂЕВИНАРСТВО за основне академске студије (ОАС)................................................................... 43 6в. РАЧУНАРСКА ТЕХНИКА за основне академске студије (ОАС) ....................................................... 46 6г. СОФТВЕРСКО ИНЖЕЊЕРСТВО за основне академске студије (ОАС) ...................................... 49

Д7. Департман за хемијско–технолошке науке .................................................... 52 7а. ХЕМИЈА за основне академске студије (ОАС) ............................................................................................ 52

Д8. Департман за биомедицинске науке ................................................................... 55 8а. БИОЛОГИЈА за основне академске студије (ОАС) .................................................................................. 55 8б. РЕХАБИЛИТАЦИЈА за основне академске студије (ОАС) ................................................................. 58 8в. СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ за основне академске студије (ОАС) ................................ 61

Д9. Департман за биотехничке науке у Сјеници .................................................... 64 9а. АГРОНОМИЈА за основне академске студије (ОАС) .............................................................................. 64 9б. ПРЕХРАМБЕНА ТЕХНОЛОГИЈА за основне академске студије (ОАС) ..................................... 66

ПРИЛОЗИ – Припремни задаци за полагање пријемног испита за основне и интегрисане академске студије ................................................................. 69

Државни универзитет у Новом Пазару state university of ... ·...

Documents