5. novembar 2018. godine

У Србију стиже четврт милиона девизних

пензија

Истраживање Организације “Србија 21- Центар за будућу Србију ”, спроведено у сарадњи са

ЦЕСИД-ом током јуна и јула ове године“ Зашто људи одлазе из Србије” показало је да велики број

грађана Србије жели да се исели из Србије пре свега због животног стандарда, али и да чак 35 одсто

њих планира да се врати, али тек када буду у пензији.

Стручњаци тврде да потреба наших држављана да се након завршетка радног века врате у домовину

може оцењивати са економског , али и социолошког аспекта.

Рецимо, просечна пензија у Немачкој је 1.200, а у

Србији 210 евра. Када држављанин Србије који је

радио у овој западноевропској држави оствари

право на пензију која се често креће испод

немачког просека , он са њој може веома скромно

да живи у старости у Немачкој. Међутим, са

пензијом од 600-700 евра он у Србији може да

живи добро.

Сања Ђокић из Завода за социјално осигурање

објаснила је за “Дневник” да је у Србији тренутно

на снази 28 међународних споразума о

социјалном осигурању на основу којих инострани

носиоци пензијског и инвалидског осигурања врше исплату пензијских давања својим корисницима

који имају пребивалиште на територији Србије.

Из података које је “Дневнику” доставио Завод за социјално осигурање Србије током прошле године

пристигло је 673.712.198,15 евра који су распоређени на 236.281 девизног пензионера. Из Немачке је

прошле године стигла пензија за 47.054 пензионера, из Аустрије за њих 27.195, Француске –

26.632, Белгије - 152, Бугарске – 69, Италије – 688, Луксембурга – 151, Мађарске -263, Норвешке -

82, Велике Британије – 211, Холандије – 1.382, Чешке – 301, Шведске – 1.389, Швајцарске – 17.540,

Словачке – 90, Кипра – 15, Канаде – 507 и Турске за три девизна пензионера.

Поред економског аспекта то јест лагодније старости због већих пензија, антрополог професор др

Бојан Јовановић скреће пажњу да је много јача и значајнија потреба људи да се у старости врате

домовини.

- Људи од вајкада одлазе за бољим животом, али и када изгубе наду да ће у домовини наћи оно што

им треба. За сваку државу је увек упозоравајуће када висок поценат њених држављана одлази или

намерава да оде и тражи дубљу анализу такве појаве. С друге стране, висок је и проценат оних који

су већ отишли у печалбу али планирају да се једног дана у домовину врате. Они јесу из нужде

отишли, радили и стварили, али када остаре намеравају да се врате у Србију. Тај повратак у

домовину је израз њихове инвестиције у завичај. Многи од њих су претходно инвестирали у Србију

тако што су градили куће током рада у иностранству и самим тим стално су подрејавали жељу да се

једног дана врате – објашњава за “Дневник” Јовановић.

Он каже да је за већину од материјално бољег живота психолошки аспект који означава потребу за

враћањем коренима много значајнији, да се поново додирне тло и потреба да се заокружи живот.

Девизне пензије из региона

По подацима које смо добили из Завода за социјало осигурање Србије током прошле године из

Босне и Херцеговине стигле су пензије за 38.645 пензионера, из Македоније за њих 5.136, Хрватске

за 54.187, Црне Горе 5.642 и Словеније 11.372 пензионера.

- То заокружење живота отприлике значи да где си рођен , треба и да умреш. Психолошки мотив за

враћање у домовину када се заврши радни век је изузетно изражен код многих гастабајтера који ни

тамо далеко ни у једном тренутку не заборављају завичај. Уосталом, повратак завичају на неки начин

осмишљава њихов живот и доприноси да они толико дуго раде у иностранству с надом да ће се

једног дана вратити. Наши старији држављани који имају доста година живота на питање шта раде у

позним годинама обично одговарају : ево заокружујем. Дакле, исконска је потреба човека да на неки

начин заокружи живот, а то они који одлазе на рад у иностранство то чине повратком у домовину

када остваре право на пензију. У иностранству они завршавају радни , а повратаком у завичај

животни век. Повратак на место животног почетка је осмишљавање живота – закључује Јовановић.

TV N1/FONET

Žene u Srbiji zarađuju 16 posto manje

Žene u Srbiji zarađuju oko 16 odsto manje od muškaraca, u odnosu na 16,3 odsto, koliki je evropski prosek,

izjavila je potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za radnu ravnopravnost Zorana

Mihajlović.

Nažalost, ne razlikujemo se od evropskog proseka, s

obzirom da i žene u Srbiji zarađuju oko 16 odsto

manje od muškaraca, u odnosu na 16,3 odsto koliki je

evropski prosek. To moramo da promenimo, rekla je

Mihajlović, saopšteno je iz njenog kabineta.

Ona je istakla da su razlozi zbog kojeg su žene manje

plaćene višestruki i da je neophodno da menjamo

navike i patrijarhalne obrasce prisutne u svakom

društvu.

“Žene, iako većinski završavaju fakultete, rade u manje plaćenim sektorima, dok ih je u onim

perspektivnijim poput IT znatno manje. Pored toga, žene su te koje brinu o članovima porodice, pa su češće

prinuđene da odsustvuju s posla i u najvećem procentu odlaze na plaćeno odustvo zarad brige o deci.”

Kao što treba da ih ohrabrimo da uđu u svet prirodnih i tehničkih zanimanja, isto tako treba da promovišemo

ekonomiju roditeljstva i ulogu očeva u odgajanju dece, rekla je Mihajlović.

Dodala je i da žene dvostruko više rade i kod kuće i da na tom neplaćenom radu provedu 40 dana godišnje.

“U odnosu na muškarce koji na kućne poslove sedmično potroše 10 sati, žene nakon radnog vremena na

poslu provedu još 22 sata u nedelji obavljajući kućne obaveze. Uz platni jaz koji postoji, žene bi morale da

rade 40 dana duže da bi dostigle zaradu koju imaju muškarci”, zaključila je Mihajlovićeva, navedeno je u

saopštenju.

MANjAK ANTIBIOTSKOG LEKA U

GRADOVIMA ŠIROM SRBIJE: Potražnja za

penicilinom

U pojedinim gradovima manjak antibiotskog leka, mada iz Ministarstva zdravlja kažu da je snabdevanje

redovno. RFZO potpisao sporazum o nabavci medikamenta

U ZDRAVSTVENIM ustanovama u Čačku već

dva i po meseca vlada nestašica penicilina.

Nestašica je i u Novom Sadu, potvrdili su u petak,

za "Novosti", farmaceuti u nekoliko apoteka u

ovom gradu. I izabrani lekari u više domova

zdravlja u Beogradu kažu da je snabdevanje ovim

injekcijama nestabilno. U državnoj apoteci

"Terazije" ovog leka u petak nije bilo, a u Centru

za informacije o lekovima Apotekarske ustanove

Beograd saznali smo da penicilina, iako je to lek za bolničku i ambulantnu primenu, ali ga ipak drže i

farmacije, nema ni u jednoj od 124 apoteke u ovom lancu. U Ministarstvu zdravlja, međutim, kažu da

nestašice nema, ali da je moguće da je negde došlo do kratkotrajnog zastoja u distribuciji, o čemu, bar zasad,

nisu obavešteni.

U Čačku, lek koji nedostaje zdravstvenim ustanovama, pacijenti ne mogu da nađu ni u apotekama.

- Problem je to što je, kako smo saznali, zaustavljena proizvodnja penicilina u "Galenici", a zbog čega, ne

znamo - rekao nam je dr Aleksandar Pajović, direktor čačanskog doma zdravlja. - Naši lekari pacijentima

propisuju antibiotike drugog spektra, ali penicilin je nezamenljiv i to je lek širokog spektra.

Apotekari u Čačku su nam, takođe, potvrdili da penicilina nema. Oni kažu da pokušavaju da ga nabave, ali

da im to ne uspeva gotovo tri meseca. Lek su imali, ističu, nakratko, samo oni koji su imali nešto zaliha koje

su se brzo potrošile.

- Planirane su i nabavljene dovoljne količine penicilina - kažu u Ministarstvu zdravlja. - Nama nije

prijavljena nestašica ovog leka, ali moguće je da je negde došlo do kratkotrajnog zastoja u distribuciji iz

razloga o kojima nismo obavešteni.

U Ministarstvu navode da je Republički fond za zdravstveno osiguranje sproveo postupak centralizovane

javne nabavke za lek zaštićenog naziva penicilin, prašak za suspenziju za injekciju, od 800.000 jedinica

proizvođača "Hemofarm AD" iz Vršca, kao i za druge lekove iz grupe penicilina.

- Potpisani su okvirni sporazumi sa dobavljačima 31.oktobra i istog dana poslate su i instrukcije

zdravstvenim ustanovama da zaključe ugovore za nabavku neophodnih lekova - navode u resornom

ministarstvu, za "Novosti" . - Takođe, RFZO je, pored injekcionih oblika penicilina, osiguranim licima

obezbedio i sve oralne oblike penicilina: tablete, kapsule i sirupe. Na osnovu okvirnog sporazuma

zdravstvene ustanove su u mogućnosti da povlače lek i po isteku važećeg ugovora, odnosno u periodu dok se

sprovodi nabavka novih količina.

U Apotekama "Niš" rečeno nam je da imaju penicilinske antibiotike u kapsulama i sirupima svih

registrovanih proizvođača, a da injekcije penicilina pacijenti retko traže, jer su za ambulantnu primenu.

RETKO U PRIMENI

U RAZGOVORU sa nekoliko izabranih lekara saznali smo da su sada retke situacije kada se penicilin daje

venski ili intramuskularno, jer ima puno savremenih efikasnih antibiotika koji se piju, što je za pacijente

komfornije.

- Već dugo se ne praktikuje da se penicilin daje u kućnim uslovima, jer je rizik prilično visok ne samo od

penicilinskog šoka nego i zato što mogu da se stvore mikroembolije, što nije opasno, ali je za pacijente

neprijatno.

Do kraja godine isplata zaostalih davanja

porodicama sa decom

Četiri meseca se primenjuje Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Iz resornog ministarstva

navode da će do kraja godine biti ispunjena sva zaostala davanja i da je moguća izmena zakona zbog žena sa

visokim primanjima, kako ne bi bile diskriminisane.

Branko i Jasna imaju troje dece. Najmlađa Selena ima devet meseci. Za novčanu naknadu su se prijavili, i

ona je u njihovom slučaju stigla na vreme.

"Kada je stupio novi zakon na snagu, stiglo je obaveštenje da se podnesu nova dokumenta. Predala sam da

su deca redovno vakcinisana i da su redovni učenici. Nakon mesec dana od predaje dokumenata stiglo je

rešenje na 120 meseci primanja u jednakim mesečnim ratama", navodi Jasna Ćirović Josifović iz Leševa.

Snežana ima tri ćerke. Anđela se rodila u februaru. Roditeljski dodatak stigao je u poslednji čas.

"Bila sam sumnjičava, nisam baš verovala. Svaki dodatak je naravno bitan i ima ga u svim razvijenim

zemljama, tako da ne mogu da kažem da je ovo neko veliko iznenađenje, trebalo je to odavno da bude",

navodi Snežana Miletić iz Godačice.

Novčana pomoć predviđena je Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom koji je na snazi skoro

godinu dana. Iako je predviđena podrška veća nego ranije i dalje ima propusta.

"Ne obezbeđuje osnovnu podršku koja je potrebna porodicama koje su već finansijski ugrožene tako da

možete da se nađete u situaciji da tokom čitavog porodiljskog primate platu od 900 ili 2.000 dinara. I drugi

ključni problem koji vidim sa novim zakonom je da žene koje imaju veća primanja apsolutno kažnjava i

poručuje – nemojte da rađate zato što trenutno njihove plate, bez obzira na to što one uplaćuju poreze i

doprinose i sve dažbine koje treba na pet plata, ako žena koja ima veću platu ostane u drugom stanju ona

mora po novom zakonu da bude ograničena na tri plate i to je diskriminacija", smatra Jovana Ružičić iz

Centara za mame.

"Izmene zakona ako bude potrebe"

Iz Ministarstva poručuju da će, ukoliko bude potrebe, biti izmena i dopuna zakona kako bi status svake žene

i deteta bio bolji.

"Pratimo individualni status svake žene i svakog deteta, a posebno onih žena koja su imala najveća primanja

pa je sada osnovica za njihove obračune tri prosečne plate i onih žena koje su radile manje od 18 meseci",

navodi Slavica Đukić Dejanović, ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku.

Do kraja godine će, objašnjava, imati kompletnu isplatu i biće ispunjena sva zaostala davanja.

"Bilo je određenih administrativnih poteškoća ali je najveća prednost to što se više ne ide preko poslodavca,

pa onda poslodavac daje majkama novac. Svaka žena će na svoj račun dobijati sredstva i time ćemo u

budućem periodu izbeći ovaj zaobilazni put za finansijska davanja", dodaje Đukić Dejanovićeva.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom usvojen je u decembru prošle godine. Stupio je na snagu 1.

januara, a njegova primena počela je od 1. jula. Po tom zakonu, za prvo dete isplaćuje se 100.000 dinara

jednokratno, za drugo 154.000, treće 278.000, a za četvrto 370.000 dinara na 24 mesečne rate.

Preduzetništvo kao poslednja opcija

Građani i dalje nisu skloni pokretanju privatnog biznisa jer strahuju od neuspeha, nestabilnog tržišta,

parafiskalnih nameta…

Tek svaka peta mlađa osoba u Srbiji je vlasnik firme

ili preduzetničke radnje. Sopstveni biznis najčešće

započinje u tridesetim, za razliku od „kolega”

početnika iz Evrope, koji u tim vodama plivaju kao

deset godina mlađi ljudi. I pored toga što je Vlada

Srbije u jedan od fokusa svoje politike postavila

unapređenje preduzetništva i razvoj preduzetničkog

duha usvajanjem Strategije za razvoj malih i srednjih

preduzeća i preduzetnika, građani i dalje u velikom

broju, nisu skloni pokretanju privatnog biznisa.

Najčešće strahuju od neuspeha, nestabilnog tržišta, parafiskalnih nameta… To potvrđuju i podaci iz sveta,

pa tako prema Globalnom indeksu preduzetništva američkog Instituta za globalno preduzetništvo i razvoj,

Srbija zauzima 74. mesto od 137 ekonomija u svetu. Na evropskom kontinentu je na nepopularnom 34.

mestu, od 38 ekonomija. Iza nje su Rusija, Albanija, Moldavija i BiH. Od zemalja iz okruženja Slovenija

dominira na 25. poziciji u svetu. I prema izvorima Svetskog ekonomskog foruma, preduzetništvo u Srbiji

nije bazirano na ključnim elementima preduzetničkog sistema.

Jedino čime Srbija raspolaže, po pitanju preduzetništva, jesu obrazovana populacija, veštine radnika i

otvorenost prema svetu. Stoga, indeks preduzetništva je na rangu od svega 0,4 od mogućih 10, pa je Srbija

po ovom podindeksu 58. od 80 ekonomija. Nadležni ističu da se ograničenja, za unapređenje preduzetništva,

ogledaju u nedovoljnom rastu privredne aktivnosti, nepovoljnom asortimanu proizvoda iz izvoza, niskom

nivou investicija, nedovoljnim izdvajanjima za nauku, odlivom visokoobrazovnog kadra…

Ipak, u Privrednoj komori Srbije podsećaju da su mladi danas okrenuti preduzetništvu, da žele da započnu

sopstveni posao, kao i da je država usvojila brojne izmene i dopune zakonskih rešenja, čiji je cilj stvaranja

povoljnijeg poslovnog ambijenta za njihov rad.

– Prve tri godine su najteže u poslovanju, ali PKS podržava ovaj sektor. Formiran je Savet za omladinsko

preduzetništvo, pokrenuta je i kampanja „Srbija – zemlja uspešnih priča”, kojom se promovišu primeri dobre

prakse i uspešne priče naših preduzetnika, organizuju se radionice… – ističe Branislava Simanić, direktorka

sektora preduzetništva u PKS-u i podseća da je država usvojila brojne finansijske mere podrške za otvaranje

novih startap preduzeća i radnih mesta, mere koje se odnose na unapređenje poslovanja i nabavku

proizvodne opreme, oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa za početnike u poslovanju...

U Srbiji je registrovano više od 148.000 malih i srednjih preduzeća i oko 255.000 preduzetnika, podaci su

Agencije za privredne registre. U tim sektorima radi više od 1,3 miliona radnika. Da među njima novajlije u

biznisu ne bi ubrzo stavile katanac na radnju ili preduzeće, u društvu mora da se stvori neka vrsta male

predvidivosti, početne sigurnosti da će početnik biti dobro primljen od strane države, smatra ekonomista

Jurij Bajec.

– Dobra stvar je barem to što je država počela aktivno da razmišlja da početnike u poslovanju oslobodi od

plaćanja nekih poreza, ali i dalje postoje razlozi za manjak preduzetničkog duha kod nas. Jedan se krije u

školskom sistemu koji ne stvara ljude koji spremno uleću u taj svet. Jer, početi neki posao bez sredstava je

maltene nemoguće, isto kao dobiti kredit u banci. Da bi se to prevazišlo, banke bi trebalo da budu spreme da

finansiraju nove ideje, ali ni one ne vole da preuzimaju rizik – ističe Bajec.

Istraživanja pokazuju da je motivacija za ulazak u preduzetništvo najčešće određena ekonomskom nuždom,

odnosno slabim šansama da se na drugi način dođe do posla. Dr Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta

društvenih nauka, smatra da preduzetništvo ipak nije za svakoga, iako se veštine vođenja biznisa mogu

naučiti.

– Poznato je da je u proseku svaki treći muškarac u Srbiji uspeo u svojoj poslovnoj nameri, dok je to slučaj

sa svakom desetom ženom. Muškarci koji nisu uspeli vraćaju se starim poslovima, dok dame nemaju tu

odstupnicu – podseća dr Mršević u svom radu „Žene preduzetnice – mogućnosti i ograničenja”. Ipak, strah

od neuspeha u započinjanju sopstvenog biznisa ne treba dovoditi u vezu sa srpskim mentalitetom, smatra

ona.

– I u mnogim evropskim zemljama, pa i u okruženju, veća atrakcija je imati državni posao, nego privatni

biznis, tako da to ne možemo povezivati sa našim podnebljem. Doduše, kod nas je prisutno i to nasleđe

socijalizma gde se znaju pravila: radiš za državu gde si komotniji, pa tako savetuješ i svoje dete, a ukoliko

radiš za sebe, znaš da te čeka danonoćni rad gde nema mesta za opuštanje, niti radnog vremena – ističe

Mrševićeva, i podseća da su posebno ugrožene žene preduzetnice, jer od ukupnog broja malih i srednjih

preduzeća u Srbiji samo petinu čine ženska preduzeća.

Zašto ce svi Srbi morati da odgovore da li su

funkcioneri

Srbija ni posle osam meseci nije skinuta sa „crne liste“ zemalja sa „sistemskim manjkavostima u borbi

protiv terorizma i pranja novca“, iako se od 1. aprila primenjuje novi zakon koji reguliše upravo tu oblast.

Može li tome doprineti zakonska obaveza popunjavanja upitnika klijenata u bankama o tome da li su

funkcioneri.

Svako ko ima otvoren račun u banci najkasnije do 24. decembra će morati da popuni upitnik koji je, kako je

Sputnjiku rečeno u filijalama nekoliko banaka, krajnje jednostavan. Vlasnik računa treba da se izjasni da li

je on ili njegov najbliži srodnik strani ili domaći funkcioner i da li je na funkciji bio u poslednje četiri

godine. Banka će izjavu uzeti zdravo za gotovo. Osim lične karte, nije potrebno ništa od dokumenata što bi

potvrdilo navode.

Ukoliko pak klijent banke ne odgovori na tu

obavezu koja je propisana novim Zakonom

o sprečavanju pranja novca i finansiranja

terorizma, koji je u primeni od 1. aprila, banka će

blokirati njegov račun sve dok ne ispuni upitnik,

upozorili su u bankama.

Ta zakonska odredba bi, zajedno sa ostalima,

trebalo da pomogne državi da ima uvid u tokove

novca, kako ne bi dolazilo do zloupotreba.

Javnost je bila nemalo iznenađena kada je početkom marta ove godine na sajtu organizacije „Fajnenšel

ekšen task fors“ (FATF) osvanula vest da se na listi zemalja sa „strateškim manjkavostima“ u borbi protiv

pranja novca i finansiranja terorizma našla i Srbija. Jedina iz Evrope, u društvu Etiopije, Iraka, Šri Lanke,

Sirije, Trinidada i Tobaga, Tunisa, Vanuatua i Jemena.

Da je vest iznenadila i naše zvaničnike, pokazalo je reagovanje premijerke Ane Brnabić koja je tada ocenila

da je do toga došlo pod pritiskom SAD, a da je pored Evropske komisije i posmatrača Svetske banke, još 15

članica FATF-a bilo nedvosmisleno protiv toga da se Srbija stavi na „crnu listu“.

Srbija je u međuvremenu od aprila počela da primenjuje novi zakon i, prema rečima ministra unutrašnjih

poslova Nebojše Stefanovića, postigla standarde u toj oblasti koje propisuju relevantne međunarodne

organizacije, a među njima i FATF. On je početkom septembra naveo da je tokom ove godine protiv 31

osobe u Srbiji podneto 11 krivičnih prijava za 21 delo pranja novca, a da su tokom 2017. godine donete

pravosnažne presude protiv 11 fizičkih i jednog pravnog lica zbog pranja novca.

Sve to ipak nije bilo dovoljno da FATF Srbiju skine sa „crne liste“ sa koje su u međuvremenu otpali Irak

i Vanuatu. Procena tog tela, posle revizije u junu i sada u oktobru, objavljena pre nedelju dana bila je

da Srbija i dalje predstavlja rizik za međunarodni finansijski sistem. Stefanović očekuje da ćemo sa te liste

biti skinuti početkom 2019. godine.

Može li tome doprineti i popunjavanje upitnika klijenata banaka koji bi trebalo da predstavljaju dodatnu

proveru tokova novca i eventualno da ukažu na one sumnjive.

„Tendencija je da se isprate novčani tokovi do kraja, da se možda određene osobe stave pod lupu, ali nisam

siguran koliko je to pravi način i verujem da će to samo da koristi bankama da dobiju ažurniju bazu

podataka o svojim klijentima. Mislim da će to najviše da pomogne bankama, a sprečavanju pranja novca i ne

baš toliko“, kaže za Sputnjik predsednik Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva“ Dejan Gavrilović.

On slikovito objašnjava da može da ode u banku i da dâ netačne podatke, ali da to ne znači da pere pare.

„Popunjavanje upitnika samo po sebi ne znači ništa. Ja možda jesam član neke političke partije i njen

funkcioner, ali se to zna u okviru te političke partije. To ne može da se pronađe u Agenciji za privredne

registre, niti kao neki zvaničan dokument. Mogu da kažem da nisam funkcioner, da mi otac nije funkcioner,

iako možda jeste. Ko će to i na koji način da proveri? I sve i da se sutra ispostavi da nisam govorio istinu,

ne vidim kakve to posledice može da ima“, ukazuje Gavrilović.

On smatra da ima drugih načina da se isprate i pranje novca stečenog nezakonitim radnjama i finansiranje

nezakonitih aktivnosti kakav je terorizam i da se treba ugledati na zemlje sa uređenim društvima.

„Ne vidim da će o tome biti jasnija slika zato što je popunjen upitnik u banci“, zaključio je sagovornik

Sputnjika.

Sputnjik/Vestionline

Koliko ce građani Srbije placati struju kad cenu

ne bude "čuvala" država

Zakonskim propisima koji su usklađeni sa EU, tržište električne energije u Srbiji je

liberalizovano. Poslednju reč o ceni struje, ipak, daje država. Trgovci strujom tvrde da u takvoj

situaciji ne mogu da zarade, dok država i pored realne potrebe za potpunom liberalizacijom,

štiti male potrošače.

Veliko je pitanje šta znači liberalizacija tržišta,

ako cena nije slobodna. Jelica Putniković je sa

svojom gošćom Ljiljanom Hadžibabić, koja je

stručnjak za energetiku, a donedavno je bila

članica saveta Agencije za energetiku, u emisiji

"Energija Sputnjika" razgovarala na ovu temu.

Hadžibabićeva kaže da je u Srbiji tržište

slobodno za deo kupaca, a da je Zakonom

propisano da su svi kupci slobodni da izaberu

svog snabdevača.

"Kod nas, kao i u svim zemljama, utvrđena je mogućnost zaštite domaćinstava i malih kupaca, u smislu

da neko mora da nabavi energiju za njih. Ali ne i da se propiše cena, nego da se pusti slobodno tržište, s tim

da postoji jedan dobavljač energije za kog je država utvrdila obavezu da, ko god mu se od domaćinstava

i malih kupaca obrati, da on mora da mu da neku ponudu. Ako malom kupcu cena ne odgovara, on onda

traži drugog trgovca od onih koji su na slobodnom tržištu".

Trgovci električnom energijom u Srbiji tvrde da liberalizacija tržišta nije završena. Oni se žale zato što

država drži cenu na nivou koji odgovara potrošačima, baš iz kategorije malih potrošača, u koju spadaju

i domaćinstva, a tu nema prostora za zaradu. Hadžibabićeva kaže da takav slučaj nije u većini zemalja, već

da je cena tržišna. Prema njenim rečima, u tim državama mali kupci imaju snabdevače kojima uvek mogu

da se obrate, a snabdevači se takmiče ko će više kupaca da ima ili više energije da proda. Ona smatra da je

u celom našem regionu problem što se cena ne formira ekonomski, nego se uključuje socijalni, ali i delom

i politički rezon i cena struje raste vrlo postepeno i sporije nego što je neophodno.

"Država ne daje poslednju reč, već država daje prvu reč. Kod nas 97 odsto potreba potrošača u Srbiji

zadovoljava EPS, koji je državno preduzeće. Kada EPS izračuna kolika je neophodna suma novca

za poslovanje, za obavljanje svih remonta, gašenje i gradnje radi povećanje potrošnje, zamenskih kapaciteta,

on zaključi da uz sve racionalizacije koje se od njega traže treba da digne cenu struje za 15 odsto. Tada

država kaže da mora da se vodi računa da li to narod može da plati".

To da li će EPS sutra moći svima da proda struju po najpovoljnijoj ceni je problem države, a ne energetskog

sektora Evrope, smatra Hadžibabićeva i predviđa da će, kada se tržište u potpunosti liberalizuje, država

brinuti za male kupce koliko može. Deo regulisanog tržišta, kako tvrdi Hadžibabićeva, ne samo da nije

tržišna cena, nego nije ekonomski opravdana i radi se sa rizikom da se ne izgradi dovoljno kapaciteta

za budućnost.

"U strategiji koju je izglasala Skupština piše da će cena struje postepeno da se podiže na regulisanom tržištu.

Četrdeset četiri odsto finalne potrošnje u Srbiji je već na liberalizovanom tržištu i tamo je cena rezultat

ponude i potražnje i EPS se takmiči sa ostalim ponuđačima. Zasad je uspešan i zadovoljan kako prolazi

na tom delu tržišta, ali na ovom delu koje je regulisano nije - nekad ne može da podigne cenu ni za inflatorni

rast u prethodnom periodu".

Hadžibabićeva dodaje da je država upisala u strategiju da će za dve-tri godine da podiže cenu koja bi trebalo

da dostigne srednji nivo tržišne cene. Naša sagovornica kaže da to nije realizovano, jer su kočili brzinu

porasta cene na koju su već dali saglasnost. Ona smatra da je razlog zaštita siromašnih kupaca.

"U zakonu je upisano da mora stalno da se analizira da li može da se prestane sa regulacijom, pa neka se

i ceo taj segment za domaćinstva i male kupce izloži tržištu. Regulacija ne sme da se preko noći ukine, jer se

ne zna koliki bi porast zapravo bio za domaćinstva. Prvo što treba da se reši pre nego što se to dogodi jeste

da se zaštite siromašni kupci, i to siromašni u smislu da ne mogu da kupe dovoljno energije, da ne mogu

da plate račun, da ne mogu da zagreju svoj stan ili da su ugroženi od isključenja struje, a imaju nekog

bolesnog u kući. Ceo taj kompleks mora da se reši. Država je počela to da rešava, ali zasad nema dovoljan

obuhvat tih zaštićenih kupaca".

Mogućnost da posle prestanka regulacije tržišta električne energije cena ipak bude malo niža nego

u evropskim zemljama, kao što je slučaj sa cenom benzina i dizela, po mišljenju naše gošće nije nerealna.

Opet je osnovni razlog veliki broj ugroženih kupaca.

"Država čini napor da napravi što racionalniju šemu ko sve može da dobije pomoć, i tu je dosta vezana sa

socijalnim službama. Međutim, država ne može da obezbedi ni dovoljno para za neki veći obuhvat.

Sedamdeset i nešto hiljada domaćinstava koristiti pomoć, a po nekim našim studijama i studijama Svetske

banke, oko 350.000 - 400.000 domaćinstava je na neki način ugroženo. Da se dozvoli tržišna cena i za

domaćinstva, EPS bi tu ostvario neku dobit. Takva preduzeća imaju uobičajeno dobit oko 7 odsto. Od te

dobiti deo pripada državi, a ona bi mogla da iskoristi taj deo da zaštiti siromašne".

EPS je snažan proizvođač u ovom regionu i Hadžibabićeva je uverena da će sa cenom po kojoj bude nudio

svoju robu da bude konkurentan sa trgovcima koji ga sad optužuju.

"EPS će uvek biti konkurentan, jer ne može nikad prekupac da bude jednak sa cenom proizvođaču. On drži

97,5 odsto tržišta Srbije, a tržište Srbije je pola tržišta zemalja Zapadnog Balkana koje još nisu u EU".

U Francuskoj i Nemačkoj su nacionalne elektroprivrede i pored liberalizovanog tržišta i dalje najveće

energetske kompanije. Hadžibabićeva objašnjava da je to zato što se i trude da to budu, koliko god propisi

traže neku deregulaciju.

- Ključna reč u ovoj fazi promene u energetskom sektoru je deregulacija, a to znači prepoznavanje svih

delatnosti pojedinačno, proizvodnja i prenos, distribucija, trgovina, snabdevanje, da se zna kome koji

segment pripada, koji mu je zadatak i koliko je on efikasan na tom zadatku. Francuska i nemačka

elektroprivreda su izuzetno snažne. Međutim, zapadna ili razvijena Evropa je, kad se odlučila

na liberalizaciju tržišta, imala višak energije, a bez viška nema tržišta. Ako imate manjak, kupujete, a to

košta - naglašava ona.

Hadžibabićeva je uverena da naša Elektroprivreda mora da se dereguliše i liberalizuje, da bi se obezbedio

novac za investicije i samodovoljnost koji nam nedostaju.

"Ako nam tri nedelje u tokom zime fali energija, nećemo zbog toga graditi elektranu, već kupujemo struju.

Međutim, kada je velika potrošnja u našem regionu tokom zime, svi imaju manjak i ceo region uvozi

električnu energiju. Energetska bezbednost je baš usko povezana sa tom samodovoljnošću, ali mi nemamo

pare za to. Moramo da uzmemo kredite da bismo gradili da budemo samodovoljni".

Za malog kupca, osim cene, potpuna liberalizacija neće doneti veliku promenu u smislu da neće menjati

distribuciju, jer je distribucija samo špediter.

"Distribucija ima kantar, brojilo pripada distribuciji i ko god da vas snabdeva, s kim god da imate ugovor

o snabdevanju, distribucija je odgovorna da drži kantar izbaždaren i da obavesti i snabdevača i kupca koliko

je tu bilo prometa energije. Ne može domaćinstvo da promeni distribuciju, ali električna energija koju on

kupuje, ona nije vlasništvo distribucije. Snabdevači, koji će se takmičiti za kupce na nivou domaćinstava,

jesu vlasnici energije dok je ne prodaju, a kad je prodaju, onda je vlasnik domaćinstvo".

Inspektori bez legitimisanja i naloga - tajni lov na

račune

Inspektorima ubuduće neće biti potreban nalog i neće morati da se legitimišu na ulasku u neku trgovinu radi

provere da li ona izdaje fiskalne račune.

Inspektori će moći kao "tajni kupac" lično da se

osvedoči da li će za robu koju je "pazario" dobiti račun i

to je jedna od novina predviđenih Izmenama i

dopunama Zakona o inspekcijskom nadozru, o kojem je

javna rasprava nedavno okončana.

U toku je usklađivanje zakona sa pristiglim

primedbama, nakon čega će biti poslat vladi na

razmatranje, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu državne

uprave i lokalne samouprave.

Novine koje Zakon o inspekcijskom nadzoru donosi su

između ostalog, uvođenje mešovitog inspekcijskog

nadzora u preduzećima, zajedničko obavljanje inspekcijskih poslova, firmama će se dati mogućnost da

priznaju prekršaje, što je, navode, model koji je već zaživeo kod saobraćajnih prekršaja, a omogućava blaže

sankcije.

Kada je reč o izmenama zakona koje se tiču samoinicijativnog prijavljivanja prekršaja u "sopstvenim

redovima", dosadašnja mogućnost da kompanije pozovu inspektore u savetodavnu posetu biće proširena.

Firme će, nakon usvajanja izmena i dopuna, moći same da se jave inspektoru i kažu da su napravile prekršaj.

"To znači da će inspektor moći da im naloži pripremu plana i da im pomogne da poslovanje usaglase sa

propisima", dodaju u ministarstvu.

U slučaju osnovane sumnje da lice obavlja delatnost kao neregistrovani subjekat, ili da ne izdaje račun,

može se koristiti, radi dokazivanja, "prikrivena kupovina" i to ako se na drugi način ne mogu obezbediti

potrebni dokazi, ili bi to bilo značajno otežano.

"Prikrivena kupovina se obavlja bez prethodnog obaveštavanja i predočavanja nadziranom subjektu

službene legitimacije i naloga za inspekcijski nadzor, a ovaj mehanizam prepoznaje zakonodavstvo u

drugim, razvijenim državama i oruđe je u rukama inspektora u borbi sa nesavesnim privrednicima", kažu za

Tanjug u ministarstvu.

Takođe, kada izmenjen zakon stupi na snagu, nakon glasanja narodnih poslanika u Skupštini, lokalne

samouprave u Srbiji moći će da sporazumom urede zajednički rad više inspekcija na lokalu.

Kako ističu u resornom ministarstvu, biće uveden institut "Subjekt od poverenja", a cilj je, kažu, da se fokus

inspekcija sa kažnjavanja pomeri na podršku poslovanja preduzeća.

"Status 'subjekta od poverenja' namenjen je preduzećima koja su se dokazala visokim standardima

poslovanja i poštovanjem propisa, što će u praksi značiti da ih najmanje četiri godine inspekcije neće

posećivati u redovnim kontrolama, ali će ti privredni subjekti biti dužni da obavljaju samoprovere i

inspekcijama dostavljaju izveštaje o rezultatima".

Predloženo je da primena ove novine počne dve godine nakon usvajanja zakona, dodaju u ministarstvu.

"Potrebno je vreme da se primene metode i instrumenti za procenu rizika u okviru platforme e-Inspektor,

potrebno je vreme da se, na osnovu procene rizika, stvori baza podataka o 'dobroj' i 'lošoj' privredi".

Upozoravaju da se preduzećima, ukoliko zloupotrebe ovaj status, on može trajno oduzeti.

"Novi zakon unapredjuje sistem javnih nabavki"

Javne nabavke su veoma važno pitanje kojim se bavimo u Ministarstvu finansija, a tim povodom, očekuje

nas donošenje novog zakona o javnim nabavkama.

To je istakla državna sekretarka u Ministarstvu finansija Jelena Tanasković

"Ovaj zakon će unaprediti sistem javnih nabavki. Razvoj efikasnog

sistema javnih nabavki, usklađenog sa propisima Evropske unije,

jeste veoma važno pitanje u procesu pridruženja zemalja zapadnog

Balkana EU i zato je veoma značajno da se što više stručnjaka

obrazuje na ovu temu", istakla je Tanasković.

Ona je rekla da je donošenje ovog zakona samo jedno od zakonskih

rešenja koje će biti doneto u narednom periodu, a sve sa ciljem

pobošljanja ekonomskog ambijenta u Republici Srbiji.

"Master in Public Procurement Management" je zajednički studijski program Univerziteta u Beogradu i

Univerziteta "Top Vergata" iz Rima, koji je uspostavljen 2017. godine i odvija se uz podršku Evropske

banke za obnovu i razvoj (EBRD) na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a polaznici su studenti iz

Republike Srbije i regiona.

Cilj "beogradskog" regionalnog master programa je u potpunosti u skladu sa potrebama i zajedničkom

strategijom i dokumentima koje je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj potpisala Vlada Republike

Srbije, kao što su: Memorandum o razumevanju za unapređenje javnih nabavki u Srbiji, Pismo o namerama

da se istraže mogućnosti za poboljšanje poslovnog okruženja u Srbiji, Memorandum o razumevanju o ICGI

(Investment Climate and Governance Initiative).

"Verujem se da će ovaj studijski program ispuniti vaša očekivanja i da ćete steći potrebna znanja i iskustva u

različitim aspektima javnih nabavki", istakla je državna sekretarka.

Tanasković je iskoristila priliku da u ime Vlade Republike Srbije, a i u njeno lično ime poželi svima puno

uspeha u daljem obrazovanju, kao i u profesionalnom i ličnom životu.