Жиро рачун: 355 - urbs.rs file3 САДРЖАЈ Увод 5 А) ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА...

1

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПРОСТОРНО

И УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ

УРБАНИЗАМ И ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ

25000 Сомбор, Венац Радомира Путника 18

Жиро рачун: 355-1002341-08

тел./факс: +381-25-23-170

24-325

22-375

22-377

директор : +381-25-22-527

E-mail : [email protected]

ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ

РЕГУЛАЦИЈЕ

НАСЕЉЕНОГ МЕСТА

АЛЕКСА ШАНТИЋ

2008-2028.

БРОЈ

ТЕХНИЧКОГ

ДНЕВНИКА

77/07

Предмет: ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

НАСЕЉЕНОГ МЕСТА АЛЕКСА ШАНТИЋ

Инвеститор: ОПШТИНА СОМБОР – ОДЕЉЕЊЕ ЗА

КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ

ДАТУМ:

март 2008.

в.д. директора:

Тихoмир Кљајић, дипл.инж.грађ.

Председник СО Сомбор

Немања Делић, дипл.правник

2

НАРУЧИЛАЦ: СКУПШТИНА ОПШТИНЕ СОМБОР

ИНВЕСТИТОР: ОДЕЉЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ

ОПШТИНЕ СОМБОР

ВРСТА ДОКУМЕНТАЦИЈЕ: ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

НАСЕЉЕНОГ МЕСТА АЛЕКСА ШАНТИЋ 2008-2028

ОБРАЂИВАЧ: Ј.П. “УРБАНИЗАМ” СОМБОР,

Венац Војводе Радомира Путника 18

БРОЈ ТЕХНИЧКОГ ДНЕВНИКА: 77/2007.

РУКОВОДИЛАЦ ИЗРАДЕ ГП

Одговорни урбаниста: Јасмина Бобић, дипл.инж.арх.

СТРУЧНИ ТИМ: Душан Мајсторов, дипл.географ

Светлана Петровић, дипл.инж.грађ.

Јене Јанковић, дипл.инж. арх.

Драгана Селак, дипл.инж.грађ.

Тамара Новковић, дипл.инж.арх.

Владимир Скокић, дипл.инж.маш.

Славица Пест, дипл.правник

Радиша Лукић, геом.

Алаин Пест, грађ. техн.

3

САДРЖАЈ

Увод 5

А) ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА

1. ПЛАН УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА И ФУНКЦИЈA НА ПОДРУЧЈУ

ПЛАНА 6

1.1. Граница обухвата плана 6 1.1.1. Грађевински рејон насеља 6

1.2. Намена површина и објеката и биланс површина у оквиру границе плана 10

1.3. Простори под посебним режимом заштите 12 1.4. Средњорочни програм уређивања јавног грађевинског

земљишта и неопходна минимална инфраструктурна опремљеност грађевинског земљишта 13

2. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ГРАЂЕВИНСКОГ РЕЈОНА НАСЕЉА 14

2.1. Генерална урбанистичка решења заснована на дугорочној стратегији и концепцији уређења простора14

2.2. Подела грађевинског земљишта на јавно и остало грађевинско земљиште 15

2.3. Подела грађевинског рејона на зоне и целине 18

2.3.1. Зона становања 20 2.3.2. Зона централних садржаја 21

2.3.3. Радна зона 22 2.3.4. Зона спорта и рекреације 22

2.3.5. Зоне комуналних садржаја 23 2.4. Правци, коридори, трасе и капацитети инфраструктуре25

2.4.1. Саобраћај 25 2.4.2. Водопривредна структура 28

2.4.3. Атмосферска канализација 28 2.4.4. Канализација отпадних вода 28

2.4.5. Уређај за пречишћавање отпадних вода 29 2.4.6. Трасе, коридори и капацитети за енергетску

инфраструктуру 29 2.4.7. Телекомуникациона инфраструктура 30

2.4.8. Гасна мрежа 31

2.5. Основна регулациона и нивелациона решења 32

3. УРБАНИСТИЧКИ УСЛОВИ ЗА ЈАВНЕ ПОВРШИНЕ И ЈАВНЕ ОБЈЕКТЕ 32

3.1. Објекти од општег друштвеног интереса и јавни објекти 33

4

3.2. Спортско рекреативне површине, паркови и заштитно

зеленило 35 3.3. Инфраструктурни и други објекти 36

3.3.1. Саобраћај 36 3.3.2. Водопривредна инфраструктура 38

3.3.3. Енергетска инфраструктура 45

3.3.4. Телекомуникациона инфраструктура 46 3.3.5. Гасна мрежа 47

3.3.6. Остали садржаји 51 3.3.7. Зеленило 51

4. ОПШТИ И ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ И ИЗГРАДЊУ

ПРОСТОРА 59 4.1. Стратешка процена утицаја планских

решења на животну средину 59 4.2. Општи услови за уређење и изградњу простора 59

4.3. Водопривредни услови 60 4.4. Санитарни услови 61

4.5. Противпожарни услови 65 4.6. Заштита од елементарних непогода и ратних разарања68

4.7. Услови за изградњу и уређење саобраћаја 69

4.8. Остали услови 70

Б) ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА 74 1. МЕРЕ И УСЛОВИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА 74

2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА 75 2.1. Правила грађења у зони породичног становања 75

2.2. Правила грађења у зони централних садржаја 78 2.3. Правила грађења у радној зони 80

2.4. Правила грађења у зони спорта и рекреације и зони заштитног зеленила 82

2.5. Прaвилa грaђeњa у зoни комуналија 83 В) ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ

- Извод из Просторног плана општине Сомбор 1. Положај насељеног места Алекса Шантић у општини

Сомбор и објекти ван грађевинског рејона Р 1 : 50 000 2. Постојећа функционална организација простора

обухваћеног планом Р 1 : 5 000 3. Границе грађевинског рејона- јавно и остало

грађевинско земљиште Р 1 : 5 000 4. План намене површина Р 1 : 5 000

5. План саобраћајне инфраструктуре Р 1 : 5 000 6. План хидроинсталација Р 1: 5 000

7. План електроинсталација Р 1 : 5 000 8. План ТТ и КДС Р 1: 5 000

9. План гасних инсталација Р 1: 5 000

5

Г) ДОКУМЕНТАЦИЈА УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА

1. Одлука о изради Плана генералне регулације насељеног места Алекса Шантић

2. Услови од надлежних органа и институција

Увод

У складу са чланом 45 Закона о планирању и изградњи (" Сл. гласник РС ", број 47/03) и Правилником о садржини, начину

израде, начину вршења стручне контроле урбанистичког плана, као и условима и начину стављања плана на јавни увид (" Сл. гласник

РС", број 12/04), урађен је Програм за израду Урбанистичког плана насељеног места Алекса Шантић, након чега се приступило изради

Плана генералне регулације за насељено место Алекса Шантић. У складу са чланом 46. Закона о планирању и изградњи (" Сл.

гласник РС", број 47/03) Скупштина општине Сомбор је донела Одлуку о изради Плана генералне регулације насељеног места

Алекса Шантић ("Сл. лист општине Сомбор", број 15/04), на основу које се приступило изради Плана генералне регулације насељеног

места Алекса Шантић. На основу члана 38, Закона о планирању и изградњи ("Сл.

гласник РС", број 47/03 и 34/06) утврђено је да се "Планом

генералне регулације који се ради за насеље одређује дугорочна пројекција развоја и просторног уређења насеља, као и правила

регулације, уређења и грађења", при чему се одређује: подела грађевинског рејона на јавно и остало грађевинско земљиште,

нивелација, трасе, коридори и капацитети за инфраструктуру, намене површина које су планиране у грађевинском рејону, подела

на зоне или целине са истим правилима грађења и локацијама за јавне објекте.

Усвајањем овог плана истовремено се отварају нови процеси у изради потребне просторно планске документације:

1. Израда оних видова просторно планске документације који представљају даљу разраду и конкретизацију поставки Плана

генералне регулације и који су у смислу Закона извршни (план детаљне регулације, урбанистички пројекат, извод из урбанистичког

плана ).

2. Израда просторно планске документације којом се решавају проблеми који превазилазе ниво Плана генералне регулације, а

чије решење је од битног утицаја на даљи развој насеља( просторни план).

6

A) ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА

1. ПЛАН УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА И ФУНКЦИЈА НА ПОДРУЧЈУ

ПЛАНА

1.1. Граница обухвата плана

Граница обухвата Плана генералне регулације насељеног места Алекса Шантић је граница грађевинског рејона насеља у

склопу катастарске општине Алекса Шантић. Површине које нису обухваћене границом простора обраде и

не налазе се уз границу грађевинског рејона ( неке и у другим катастарским општинама), а својим функцијама су везане за потребе

насеља Алекса Шантић само су наведене у овом плану, а за разраду се предвиђају Просторним планом општине Сомбор: жељезничка

станица, претоварна станица за смеће, пољопривредна добра „9.мај“ и „Север“, сточна фарма са предвиђеним уређајем за

пречишћавање отпадних вода.

1.1.1. Грађевински рејон насеља

У циљу побољшања живота у насељу, а на основу дописа МЗ

Алекса Шантић, извршена су на неким локацијама проширења грађевинског рејона тако да је укупна површина предвиђена за

проширење 28.0 ха, па површина грађевинског рејона сада износи 235.60 ха.

Проширења су извршена на: 1. североистоку насеља уз пут Алекса Шантић-Бајмок, за 17.40 ха

са наменом за индивидуално становање 2. северозападно од насеља, а северно од гробља уз локални пут

Алекса Шантић- државна граница за 4.21 ха са наменом такође за становање

3. југу насеља између постојећег грађевинског рејона и жељезничке

пруге Сомбор-Суботица за 6.39 ха са наменом за заштитно зеленило и радну зону.

7

Опис границе грађевинског рејона насеља Алекса Шантић:

Граница грађевинског реона насељеног места А.Шантић почиње са тачком број 1 која се налази на тромеђи парцела број 1187, 1188 и

1860.

Од тачке број 1 граница наставља најпре југоисточно око 210 м источном страном парцеле 1860 затим источно око 56 м северном

страном парцеле 1191 па јужно око 65 м њеном источном страном па опет југоисточно око 230 м источном страном парцеле 1860 и

долази до тачке број 2 која се налази на тромеђи парцела 1194,1860 и 876.

Од тачке 2 граница се ломи североисточно око 170 м долази до

тачке бр. 3 која се налази на петомеђи парцела 863, 876, 1193,

1194 и 1840.

Од тачке 3 граница се ломи југоисточно и у дужини око 228 м иде источном страном Личке улице парц.број 863 и долази до тачке број

4.

Од тачке број 4 граница се ломи североисточно углом од 90° и у дужини од 80 м пресеца парцеле 1247, 1246 и 1245 и долази до

тачке број 5.

Од тачке број 5 граница наставља југоисточно око 1110 м сече парцеле број 1245, 1246, 1247, 1248/1, 1248/2, 1248/3, 1249, 1250,

1847, 1265, 1264, 1263 и даље наставља југозападном страном парцела 1262, 1261, 1260, 1259, 1258, 1257, 1256, 1255, 1254 и

1353 и долази до тачке 6 која је 85 м удаљена од асфалтног пута за

Суботицу а налази се на међи између парцела 1353 и 266.

Од тачке број 6 граница се ломи североисточно и у дужини око 515 м најпре пресеца парцеле 1353 и 1354 затим иде северозападном

страном парцеле 1355, пресеца парцеле 1357, 1358, 1359 затим северозападном страном парцеле 1360 пресеца парцеле 1362,1363,

1364, 1365, северозападном страном парцеле 1366 до тромеђе парцела 1366, 1367 и 1368 где се налази тачка број 7.

Од тачке број 7 граница наставља југоисточно око 75 м границом

између парцела 1366 и 1368 до тачке 8 која представља тромеђу парцела 1366, 1368 и 1787.

8

Од тачке број 8 граница се ломи североисточно и у дужини око 820

м иде северном страном пута за Суботицу парц.бр. 1787 до места где продужени правац североисточне стране парцеле 1436 пресеца

ову границу и ту се налази тачке број 9.

Од тачке број 9 граница наставља југоисточно око 88 м пресеца

асв.пут за Суботицу парц.бр. 1787 и наставља североисточном страном парцеле 1436 до њеног југоисточног угла где се налази

тачке број 10.

Од тачке број 10 граница се ломи југозападно око 45 м долази до тромеђе парцела 1436, 1437/2 и 1438 где се налази тачка број 11.

Од тачке број 11 граница наставља југоисточно око 40 м међом

парцеле 1438 до њеног југоисточног угла где је тачка број 12.

Од тачке број 12 граница наставља југозападно око 28 м међом парцеле 1438 до њеног југозападног угла где се налази тачка број

13.

Од тачке број 13 граница се ломи северозападно око 57 м иде међом

између парцела 1438 и 1439 где се на одстојању 55 м од асв. пута за Суботицу налази тачка број 14.

Од тачке број 14 граница наставља југозападно око 550 м пресеца

парцеле 1439 и 1441/1 иде југоисточном страном парцеле 1440, пресеца парцеле 1441/2 и 1445/1 југоисточном страном парцела

1446, 1448, 1451, пресеца парцелу 1453, југоисточном страном парцеле 1454, пресеца парцеле 1455/1, 1455/2,1458, 1462 и 1464 и

долази до парцеле 1465 и долази до тачке број 15.

Од тачке број 15 граница наставља северозападно око 40 м до тромеђе парцела 1463, 1464 и 1465 где се налази тачка број 16.

Од тачке број 16 граница се ломи југозападно око 760 м сече

парцеле број 1465, 1466, 1467, 1468/1, 1468/2, 1470, 1471, 1472,

1479, 1482, 1484, 1488, 1490, 1494, 1495, 1496, 1500, 1501, југоисточном страном парцеле 1505/1 до тромеђе парцела број

1505/1, 1505/2 и 510/1 а ту се налази тачка број 17.

Од тачке број 17 граница се ломи југоисточно око 390 м иде међом парцеле 510/1 до тачке број 18 која се налази на тромеђи парцела

510/1, 857 и 1504.

Од тачке број 18 граница наставља источно у дужини око 380 м долази до тачке број 19.

Од тачке број 19 граница се ломи североисточно и у дужини око 330

м сече парцеле број 1494, 1493, 1492, 1491, 1487, 1486, 1485, 1478

9

иде југоисточном међом парцела 1477, 1473 до парцеле 1470 где се

на одстојању 80 м од железничке пруге за Суботицу налази тачка број 20.

Од тачке број 20 граница наставља југоисточно 80 м до тромеђе

парцела број 1470, 1474 и 1785 где се налази тачка број 21.

Од тачке бр. 21. граница наставља југозападно експропријационим

појасем железничке пруге парцела број 1785 у дужини око 1590 м долази до тачке бр. 22.

Тачка број 22 налази се у југозападном углу парцеле 846. Од тачке

број 22 граница се ломи на северозапад у дужини око 660 м долази до тачке број 23.

Од тачке број 23 граница се ломи североисточно у дужини од 40 м

долази до тачке број 24 која се налази у југоисточном углу парцеле број 1770.

Од тачке број 24 граница наставља северозападно око 360 м

североисточном страном парцеле 1770 и 1786 долази до тачке број

25.

Од тачке број 25 ганица наставља североистоно 50 м северном страном пута парцеле број 862 долази до тачке број 26 која

представља тромеђу парцела број 862, 156 и 1768.

Од тачке број 26 граница наставља северозападно око 825 м западном међом парцеле 156 до њеног северозападног угла где се

налази тачка број 27.

Од тачке број 27 граница наставља североисточно око 325 м северном међом парцела 156 и 873 до западне стране ул.

Херцеговачке парц. број 876 где се налази тачка број 28.

Од тачке број 28 граница наставља северозападно у дужини око 736

м иде западном страном ул. Херцеговачке парцела број 876 затим пресеца парцеле број 1644 и 1643 и долази до парцеле број 1681/2

где се налази тачка број 29.

Од тачке број 29 граница наставља западно око 134 м северном страном парцеле 1643 до тромеђе парцела 1681/2, 1643 и 1831 где

се налази тачка број 30.

Од тачке број 30 граница се ломи на југ око 76 м долази до тачке број 31 која се налази на тромеђи парцела 1644, 1831 и 1832.

Од тачке 31 граница наставља западно око 184 м северном страном

пољског пута парцеле број 1832 долази до тачке број 32.

10

Од тачке 32 граница се ломи на север и у дужини око 230 м најпе пресеца парц. број 1645 затим иде западном страном парцела 1647

и 1648, пресеца парцеле 1649/1 и 1649/2 и улази у парцелу 1650 где се налази тачка број 33.

Од тачке број 33 граница насавља источно око 190 м кроз парцелу број 1650, пресеца пољски пут парцелу број 1831 и долази до

тромеђе парцела 1638, 1639 и 1831 и ту се налази тачка бој 34.

Од тачке број 34 граница наставља северно око 136 м источном страном пољског пута парцеле број 1831 затим пресеца пољски пут

парц. број 1828 и долази до јужне стране парцеле број 1636 и ту се налази тачка број 35.

Од тачке број 35 граница се ломи на запад и у дужини око 83 м иде

јужном страном парцеле број 1636 и 1634 до тромеђе парцела број 1634, 1633 и 1828 а то је уједно и тачка број 36.

Од тачке број 36 граница наставља северно у дужини око 140 м иде

западном страном парцеле број 1634, 1631, 1630, 1629 и 1628 до

њеног северозападног угла где се налази тачка број 37.

Од тачке број 37 граница наставља источно око 80 м иде северном страном парцеле број 1628 затим пресеца асв. пут за север парц.

број 1860 и долази до тачке број 1 која је описана на почетку овог текста.

Опис границе грађевинског рејона је приказан у графичком

прилогу број 4 " Граница грађевинског рејона- јавно и остало грађевинско земљиште".

Објекти ван границе грађевинског рејона, а који су функционално везани за насеље и служе потребама становника

Алексе Шантића су: - Жељезничка станица са складишним објектима

- Депонија смећа, односно претоварна станица

- Пољопривредно добро „ 9. Мај“ - Сточна фарма југоисточно од насеља са уређајем за

пречишћавање отпадних вода - Пољопривредно добро „ Север“ на северозападу

1.2. Намена површина и објеката и биланс површина у оквиру границе обухвата плана

Простор обухвата Плана генералне регулације насеља Алекса

Шантић, износи: 235.60хa како је дато у графичким прилозима. Алекса Шантић се граничи са катастарским општинама

Станишић, Светозар Милетић, Чонопља, Бачка Топола, Суботица и

11

на северу са републиком Мађарском. Неки садржаји који су у

функцији насеља Алекса Шантић налазе у катастарским општинама Бачка Топола и Чонопља.

У насељу живи 2172 становника по попису из 2002. године, са густином од 9.22 становника по хектару, а кретање броја

становника у последњих 50 година је дато у следећој табели:

година 1953 1961 1971 1981 1991 2002

бр.стан. 1446 1751 2064 2259 2267 2172

Из табеле је видљиво да се пораст броја становника бележи у

периоду од 1953. до 1991. и то за 56.77% у односу на попис из 1953. године, а да је у последњој декади уочљива стагнација и пад

броја становника од око 4%, што се може објаснити негативним природним прираштајем и миграционим кретањима становништва у

смислу село-град. Стога је потребно мерама демографске и економске политике

створити услове да се заустави процес деаграризације и "старења" насеља и да се становништво задржи у насељу.

У Просторном плану Републике Србије усвојена је варијанта пројекције демографског развоја која ће се применити и у

демографским пројекцијама овог плана. У овој варијанти

пројекције, полази се од претпоставке да ће на будуће демографске токове имати утицаја демографска политика и планиране промене у

регионалном и привредном развоју. Ова пројекција је остварива јер неко значајније повећање броја становника и промене у структури

становништва није могуће очекивати и било би нерационално планирати неки значајнији демографски развој. Тежи се ка

заустављању негативних трендова у демографском развоју насеља и незнатном побољшању старосне структуре становништва.

Уважавајући постојеће и планиране трендове демографског развоја дата је пројекција становништва Алекса Шантића до 2028.

године: Табела: Пројекција броја становника Алекса Шантића до 2028.

Године:

година 2002.г. 2010.г. 2020.г. 2028.г.

Бр. станов.

2172

2200

2250

2300

Табела: Основни контигенти становништва насеља до 2028 . год.:

година 2002. г. 2010.г. 2020.г. 2028.г. Предшколско станов. (0-6 г.)

108 110 135 138

Школско

обавезно ст. од 7-15 г.

185 190 200 205

Радни контигент стан. од 15-60

1380 1420 1460 1500

12

год. старости

Повећање густине насељености је предвиђено на периферији

насеља, где се уочавају мање грађевинске парцеле и ортогонална шема нових улица.

Планирано је и повећање грађевинског рејона за потребе становања.

Комуналне површине се задржавају на постојећим локацијама

са датом могућношћу проширења, што се односи на постојеће површине са бунарима. Планирана је локација уређаја за

пречишћавање отпадних вода југоисточно од насеља. У оквиру граница грађевинског рејона највећи део простора је

у функцији породичног становања, што процентуално износи 50.71%. Планирано је формирање радне зоне, на југу насеља,

површине 17.41 ха. Спортско рекреативне површине су повећане за површину хиподрома са околним садржајима.

Простор уличних коридора има учешће од 14,17 %, с обзиром да су главни улични коридори широки, типични за војвођанска

насеља. Комуналне и друге површине планиране непосредно уз насеље

и у функцији су насеља, а у простору обраде су: спортско–рекреативне површине, заштитно зеленило, радна зона и комуналне

површине.

Планирано је потпуно инфраструктурно опремање насеља.

1.3. Простори под посебним режимом заштите

а) Заштићена природна добра

На простору насеља Алекса Шантић, изван граница

грађевинског рејона, у оквиру пољопривредног добра „ 9. мај“ налази се природно добро под режимом III степена заштите: парк

„ Алекса Шантић“ око дворца Фернбах. Као значајно природно добро он је један од неколико представника парковске уметности

XIX века на територији Србије као типичан пример мешовитог француског (класичног) и енглеског ( пејзажног) стила. Парк

заузима површину од 7ха, 2 а и 49 м2. Са аспекта заштите

природних добара у парку је евидентно присуство стабала велике старости и импозантних димензија са ретким дендролошким

врстама. И данас постоји релативна очуваност планске организације, па комплекс дворца са парком представља вредно

културно историјско обележје.

б) Непокретна културна добра

13

На простору насеља Алекса Шантић у категорији значајних

културних добара и добара која још нису категорисана, налази се споменик културе дворац „ Фернбах“.

в) Заштита изворишта водоснадбевања-бунара

За простор изворишта снабдевања становништва водом за пиће, утврђене су зоне заштите: непосредна, ужа и шира зона

заштите изворишта. У зони непосредне заштите која се одређује око резервоара,

црпних станица, инсталација, комора за прекид притиска, дубоко бушених бунара, обухвата 10 м од објеката и по правилу се

ограђује. У овај простор је дозвољен приступ лицима запосленим у водоводу која су под здравственим надзором.

У ужој зони заштите, која је под санитарним надзором, није дозвољена изградња објеката, постављање уређаја и вршења

радњи које могу на било који начин загадити воду и мора бити видно означена. Код захватања подземних вода из прве издани без

заштитних слојева, ако се вода посебно не пречишћава на инсталацијама, сем дезинфекције, део уже зоне ограђује се заједно

са зоном непосредне заштите. У ужој зони заштите која се не

ограђује, земљиште се може користити у пољопривредне сврхе. У овој зони се може ограничити употреба појединих врста ђубрива,

пестицида и хербицида. У широј зони заштите забрањена је изградња индустријских и

других објеката чије отпадне воде и друге материје из технолошког процеса производње могу загадити извориште, осим објеката од по-

себног значаја за заштиту земље.

1.4. Средњорочни програм уређивања јавног грађевинског земљишта и неопходна минимална

инфраструктурна опремљеност грађевинског земљишта

Реализација планираних јавних површина и објеката финансираће се из следећих извора:

средстава комуналног доприноса;

накнада за коришћење грађевинског земљишта; накнада за уређивање грађевинског земљишта;

јавних предузећа; осталих извора (републички фондови)

Апроксимативно се процењује да би укупни инвестициони трошкови за поједине инфраструктурне објекте износили:

Путна инфраструктура

а) саобраћајнице

Опис Дужина м Ширина м Површина цена €/м2 Укупно

саобраћајн. 1000 6,0 6000 45 270.000 €

14

саобраћајн. 1000 3,0 3000 45 135.000 €

405.000 €

б) бициклистичке стазе

Опис Дужина м Ширина м Површина цена €/м2 Укупно

бицик.стаза 1000 1,20 1200 15 18.000 €

Водопривредна инфраструктура

Процена потребних средстава за изградњу објеката водопривредне

инфраструктуре: Јед.мере мрежа-цена

- водовод 1,0м 20€ - фекална канализација 1,0м 40€

- атмосферска канализација 1,0м 10€

- уређај за пречишћавање отпадних вода 150.000€

Електроенергетска и ТТ инфраструктура:

Тип објекта дин/км

мешовити водови 20/0,4 кВ 833.700

кабловски водово 20 кВ 4.915.200

надземна НН мрежа 1.279.800

каблирана НН мрежа 3.894.400

трафостаница 1.587.800

Гасна инфраструктура:

Процена потребних средстава за изградњу: - Дистрибутивна гасна мрежа и МРС 2.568.000 €

КДС-комплетан систем са главном станицом, антенским системом и примарном и терцијарном мрежом 120.000 €

2. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ГРАЂЕВИНСКОГ РЕЈОНА НАСЕЉА

2.1. Генерална урбанистичка решења заснована на дугорочној стратегији и концепцији уређења простора

15

Генерална урбанистичка решења су проистекла из:

- анализе урбанистичког наслеђа, - смерница Просторног плана РС,

- концепције решења из просторног плана општине Сомбор, - програма за израду урбанистичког плана насеља Алекса

Шантић,

- услова, мишљења и техничких информација надлежних јавних и других предузећа.

Планом Генералне регулације су дефинисане потребне површине и објекти неопходни за планско усмеравање развоја

насеља, како би се основне поставке дефинисане Просторним планом општине Сомбор спровеле до основне честице урбаног

развоја и омогућиле задовољење захтева за савременим начином живљења и чистим животним окружењем.

Насеље Алекса Шантић је руралног карактера, са основном функцијом породичног становања, које карактеришу веће

грађевинске парцеле, које се користе, како за становање, тако и за пољопривредну производњу (ратарску или сточарску). Планирано је

задржавање оваквог типа становања, то јест задржавање постојећих величина грађевинских парцела, с тим да се делатност на таквим

парцелама мора контролисати у циљу заштите животне средине, тј.

морају се применити мере техничке заштите, како би се загађења свела на дозвољену меру.

Планирано је проширење зоне централних активности са мешовито-централним функцијама са постојећих 0.64 на 4.34 ха.

Такође је планирано формирање радне зоне у југоисточном делу насеља, у блоковима 36, 37 и 39. Иакo насеље Алекса Шантић

има рурални карактер и комплетан развој највише ослања на пољо-привредну производњу, формирањем радне зоне ће се локализовати

радне површине, које ће бити у функцији пољопривредне производње. Планирана радна зона, основно комунално опремљенa

је у функцији изградње погона за прераду и складиштење пољопривредних производа и других компатабилних делатности.

Неопходна је рекултивација постојећих површина у насељу и у његовом непосредном окружењу, које непосредно угрожавају

животну средину, што се првенствено односи на насељску депонију

отпадних материја која својим начином коришћења директно загађује животну средину. Реализација фекалне канализације са

пречистачем и гасне мреже је такође један од елемената који је регулисан овим урбанистичким планом, а спречава загађење

подземних вода и ваздуха. На основу свега изнетог, концепција уређења простора у

оквиру границе плана је проистекла из повољног саобраћајно географског положаја, расположивог пољопривредног земљишта и

планских решења конципираних Просторним планом општине Сомбор и стратегијом развоја одређених делатности.

2.2. Подела грађевинског земљишта на јавно и остало

грађевинско земљиште

16

У оквиру ове тачке су дефинисане катастарске парцеле одређене за јавно грађевинско земљиште у грађевинском рејону

насеља, као и катастарске парцеле површина које су у директној функцији насеља (комуналне површине и др.). Јавно грађевинско

земљиште је приказано у графичком прилогу Границе

грађевинског рејона- јавно и остало грађевинско земљиште .

Укупна површина грађевинског рејона обухваћена планом

генералне регулације за насеље Алекса Шантић износи:

П= 235.60 ха, од тога:

Јавно грађевинско земљиште је П= 95.47 ха Катастарске парцеле које тренутно фигурирају као јавно

грађевинско земљиште су:

Централни садржаји: део 348, 476/1, 476/2, 475/1, 475/2, 328, 563, 348, 329

Улични коридори и тргови:

Постојећи :Катастарске парцеле број: 864, 863, 876, 865, 866, 867, 870, 869, 868, 871, 872, 873, 875, 874, 876, 862, 861, део

477/2, 857, 860, 859, 858, 856, 855, 854, 852, 851, 464, 850, 849,

853, 1861/2 к.o. Алекса Шантић

Планирани: део к.п. 158, део 156, део 477/3, део 453, део 683/2, део 680, део 679, 515, 513/4, 507, део 267, део 266

Пијаца:

Катастарска парцела број: 499 К.о. Алекса Шантић.

Бунари: Катастарске парцеле број: 468 и 350 К.о. Алекса Шантић.

Планирано проширење: део катастарске парцеле број 477/4 К.о. Алекса Шантић.

Спортско-рекреативне површине:

Део к.п. 466/1, 466/2, 466/3, 466/4, 467/1, 467/2, 467/3, 477/2

и део к.п. 156 к.о. Алекса Шантић

Школска и предшколска установа: Катастарске парцеле број: 475/1, 475/2 и 476/1, 476/2, 478

К.о. Алекса Шантић.

Објекти здравства и локалне самоуправе: Катастарска парцела број: 329, 563, 348/1 K.o. Алекса

Шантић.

17

Паркови: Катастарске парцела број: 374, 452, 477/3, 477/4, 683/2, део

453 К.о. Алекса Шантић.

Гробље:

Катастарска парцела број: 1647 К.о. Алекса Шантић. Заштитно зеленило:

Катастарске парцеле број: део 156, део 453, део 477/3, 846, 847, део 679, 1639, 1638, 1637, 1642, 1648, 1640, 1641, део 1644,

део 1643. К.о. Алекса Шантић

Главна мерно регулациона станица: МРС ШП „ Алекса Шантић“

Део катастарске парцеле број 477/3 К.о Алекса Шантић.

Остало грађевинско земљиште: 140.13 ха Од тога

- становање 119.47 ха - верски објекти: 0.57 ха к.п. 348/2

- радна зона: 17.14 ха, к.п. 679

- пољопривредни компл. : 10.23 ха

У следећој табели је дат биланс површина јавног и осталог грађевинског земљишта:

Врста грађевинског земљишта у оквиру грађевинског рејона насеља

Врста

земљишта

Намена Постојеће

стање (ha)

% Планирано

стање (ha)

%

Јавно грађевинско

земљиште

Улични коридори 27.80 38.55 33.40 40.52

Центр.функције 0.64 4.34

Бунари 0,41 0,41

Спортско-

рекреатвне

површине

6.51 14.05

Школска и

предшколска уст.

2.28 2.28

Здравство 0,25 0,25

Паркови 14.40 14.40

Гробље 3.40 3.40

Заштитно зеленило

11.73 12.71

Укупно 77.65 95.47

Остало грађевинско

земљиште

Центар насеља 2.95 61,45 2.95 59.48

Породично

становање

117.66 116.27

Вишепор.станов. 3.20 3.20

Верски објекти - 0.57

18

Радне површине - 17.14

Укупно 123.81 140.13

Површина грађевинског рејона 201.46 100,0 235.60 100,0

Планирано остало грађевинско земљиште се може користити за потребе изградње објеката јавне намене, као што су паркинзи за

путничке аутомобиле, паркови, јавне чесме, комунални објекти и друго.

2.3. Подела грађевинског рејона на зоне и целине

Ради лакшег спровођења и реализације планских поставки

територија грађевинског рејона насеља је подељена на просторне урбанистичке целине, блокове, чије границе су формиране углавном

по осовинама уличних коридора, са тежњом да свака од ових целина обухвата једну функционалну зону, при чему су исте

дефинисане постојећим и планираним регулационим линијама. Грађевинско подручје насеља Алекса Шантић је подељено на

39 просторних целина (блокова), чије су намене следеће:

Принципи прелиминарне поделе на блокове, намена и површина

Број

блока

Положај у насељу и планирана намена блока Површина

блока(ха)

1 Ближе северозападном делу насеља-

породично становање

5.53

2 У централном делу насеља-породично станова-

ње. За изградњу саобраћајнице између овог и блока 19 потребна израда плана детаљне регу-

лације

7.88

3 У централном делу насеља-породично станова-

ње, централне функције, услужне функције, ве-

рски објекат, бунар, објекат културе

8.07

4 У централном делу насеља-породично

становање, парковско зеленило, бензин.пумпа

5.07


становање, парковско зеленило

4.83

6 У југозападном делу насеља-породично и вишепородично становање. За изградњу

саобраћајнице између овог и блока 8 потребна израда плана детаљне регулације

3.89

7 У западном делу насеља-породично становање.

За изградњу саобраћајнице између овог и блока 8 потребна израда плана детаљне регулације

4.08

8 У западном делу насеља-породично становање. За изградњу саобраћајнице између овог и

блокова 6 и 7 потребна израда плана детаљне регулације

3.25

9 У западном делу насеља-породично становање. 4.2

19

За изградњу саобраћајнице између овог и блока

број 7 ( продужетак Мостарске улице) потребна

израда плана детаљне регулације

10 У западном делу насеља-спортско-рекреативна 7.67

11 У северозападном делу насеља-пољопривредна производња, сточна вага

3.35

12 Ближе северозападном делу насеља-породично

становање

5.59

13 У северозападном делу насеља-породично

становање

7.70

14 У северозападном делу насеља-породично становање

3.83

15 У северозападном делу насеља-породично становање, заштитно зеленило, гробље, капела

13.93


становање

4.13


становање

7.76

18 У северозападном делу насеља-породично становање

4.16

19 У централном делу насеља-породично становање. За изградњу саобраћајнице између

овог и блока број 2 ( продужетак Личке улице) потребна израда плана детаљне регулације

7.22

20 У североисточном делу насеља-јужно од пута

Сомбор-Суботица-породично становање

12.68

21 У североисточном делу насеља-северно од пута

Сомбор-Суботица-породично становање

7.46

22 У централном делу насеља-породично становање 3.27



становање, мешовите функције-апотека

2.35


26 У централном делу насеља-породично и вишепородично становање

5.34

27 У централном делу насеља-породично становање

и услужне функције-пијаца. За изградњу саобраћајнице између овог и блока број 28

( продужетак улице VII војвођанске бригаде) потребна израда плана детаљне регулације

2.50


становање. За изградњу саобраћајнице између овог и блока број 29 ( продужетак улице Николе

Тесле) потребна израда плана детаљне регулације

1.53

29 У централном делу насеља-породично становање. За изградњу саобраћајнице између

овог и блока број 28 ( продужетак улице Николе

1.80

20

Тесле) потребна израда плана детаљне

регулације

30 У централном делу насеља-породично становање, спорт и рекреација, школа, дечија

установа, бунар, парковско зеленило, услужне функције; За израду саобраћајнице унутар овог

блока неопходна израда плана детаљне регулације

22.70

31 У југозападном делу насеља-породично

становање, заштитно зеленило, парковско зеленило, услужне функције

4.30

32 У јужном делу насеља– породично становање 4.5




36 У јужном делу насеља– услужне функције, радна зона, парковско зеленило; за израду

саобраћајнице између блокова 36 и 37 обавезна израда плана детаљне регулације

8.17

37 У југоисточном делу насеља– спорт и рекреација, пољопривредни комплекс, радна

зона; за израду саобраћајнице између блокова

36 и 37 обавезна израда плана детаљне регулације

16.6

38 У источном делу насеља-породично становање и пољопривреда

2.62

39 У југоисточном делу насеља–заштитно зеленило,

радна зона; за израду саобраћајнице између блокова 32, 33, 34, 35, 36 и 39 обавезна израда

плана детаљне регулације.

6.92

2.3.1. Зона становања

Становање заузима највећи део површина насеља Алекса

Шантић. Постојеће површине стамбених зона се задржавају, а

планирано је и повећање површина намењених становању. Према демографској прогнози у Програму за израду

урбанистичког плана, Алекса Шантић ће до краја планског периода имати између 2200 и 2300 становника, што значи да се предвиђа

заустављање негативног тренда опадања броја становника. Планом генералне регулације насеља Алекса Шантић,

планирано је да становање обухвати површину 119.47 ха, што значи да становање заузима већи део територије, 50.71 %. Основни облик

становања је породично, на 120.86 ха. Вишепородично становање је заступљено у блоковима 3, 6, 7 и 26, на површини од 3.2 ха.

Повећање површина за становање односе се на делове неизграђених површина по ободу насеља, у блоковима 8, 15, 20, 21.

21

Постојећа мрежа се задржава, планиран је продужетак уличних

коридора на деловима где је постојала потреба за проширењем. Објекти породичног становања могу бити грађени као

слободностојећи, у прекинутом или непрекинутом низу или комбинацијом истих.

При пројектовању и грађењу стамбених објеката придржавати

се Правилника о јединственим техничким условима за пројектовање и грађење зграда и станова у друштвено усмереној изградњи ("Сл.

лист САПВ", бр. 7/89). За остале објекте придржавати се одредби техничких прописа и услова који конкретну област регулишу.

У склопу сопствене парцеле у зони становања могуће је градити пословне објекте следећих делатности: трговина на мало и

велико; угоститељства; услужне делатности у функцији становања,односно преовлађујуће намене тог блока; занатске и

производне делатности малог обима које испуњавају све прописане услове-урбанистичке параметре и услове заштите животне средине

и не ремете основну намену становања, те не загађују животну средину; здравствена и социјална заштита; задовољавање

друштвених потреба омладине и одраслих и др . У склопу парцеле у зони становања могу се градити објекти

намењени спорту и рекреацији: тениски терени, базени за

сопствену употребу и сл., тако да се начином њиховог коришћења не ремете услови живота у зони становања.

Уз стамбени објекат, на истој парцели, се могу градити: - Други објекат - пословни објекат, стамбени објекат, гаража

- Економски објекат – сточне стаје, испусти за стоку, ђубришта, пољски клозети, пушнице, сушнице, кош, амбар,

надстрешница за машине и возила, магацини хране, објекти намењени исхрани стоке, летња кухиња, млекара, санитарни

пропусник, магацин хране за сопствену употребу и др. Ови објекти се могу градити у економском делу парцеле

- Помоћни објекат – остава (до 30м²), водонепропусна бетонска септичка јама (прелазно решење до прикључења на насељску

канализациону мрежу), бунар, ограда и слично.

2.3.2. Зона централних садржаја

Зона централних садржаја у просторној структури насеља својим положајем, наменом и значајем комуникација,

концентрацијом нестамбених садржаја за побољшање нивоа заједничких потреба, има посебан значај у комуникативности

насеља. Центар насеља је намењен објектима у области друштвених

активности, пословним делатностима, објектима услужног занаства, управе и администрације, образовања, културе, здравства, комуна-

лних, радних и зелених површина, трговине, угоститељства, финансијских активности и слично.

22

Зона централних садржаја у насељу Алекса Шантић,

формирана је у блоковима број: 3, 22, 24, 27 и 30. У смислу очувања регулационе линије у зони централних садржаја није

дозвољено повлачење грађевинске линије уличног низа у дно парцеле.

Сви постојећи објекти од општег интереса у овој зони се

задржавају ( канцеларија месне заједнице, амбуланта, предшколска установа, школа, пошта...), са датом могућношћу изградње нових,

или проширења постојећих (оснивање ватрогасног и Дома културе). У овој зони је омогућена изградња породичних и

вишепородичних стамбених објеката. У зависности од планираних садржаја степен искоришћености

на парцелама у центру се дозвољава од 30-70%, а коефицијент изграђености од 1,0 до макс. 3,2 ( у зависности да ли је становање

породично или вишепородично, чисто пословање или јавне службе, услови дати за сваку делатност појединачно). Спратност објеката је

од П+1+Пк ( погледати правила и услове уређења и изградње објеката).

Постојећи стамбени објекти се задржавају уз могућност да се у приземљу из улице могу отварати трговине, угоститељске и

занатске радње, уз контролисано отварање излога на месту отвора у

зиду. Под породичном стамбеном изградњом подразумева се

решавање проблема становања изградњом приземних, односно спратних објеката (макс. до П+1+Пк) на парцелама за породично

коришћење. Под вишепородичном стамбеном изградњом подразумева се

решавање проблема елементарног становања применом вишеспратних стамбених објеката (до П+2+Пк).

У зони централних садржаја не могу се лоцирати делатности које буком, загађењем ваздуха, воде и земљишта, те великим

обимом транспорта, негативно утичу на животну средину (индустрија, пољопривредна производња, складишта и слично).

2.3.3. Радна зона

Радни садржаји су првенствено привредне активности: агроиндустрија, производно занатство, складиштење,

пољопривредна производња, прерада пољопривредних производа и слично. У овој зони је омогућена изградња пратећих и комуналних

садржаја неопходних за функционисање привредних делатности. Радна зона је предвиђена у блоковима 36, 37 и 39, у јужном

делу насеља, близу пруге, на површини од 17.14 ха. Основна делатност на простору планиране радне зоне је прерада и

складиштење пољопривредних производа и друге компатабилне делатности.

2.3.4. Зона спорта и рекреације

23

Спорт и рекреација заузимају све значајније место у

функционалној структури насеља, у циљу очувања психофизичке способности становништва.

Ова функција у насељу је за сада неразвијена, без обзира на постојање неколико већих спортско-рекреативних објеката:

стадиона, недовољно комунално опремљеног, без пратећих

садржаја које овакав објекат захтева и отвореног базена великих димензија потпуно запуштеног и ван функције -оба у блоку 30;

(предвиђени) простор предвиђен за хиподром у блоку 10 и спортско рекреативни простор у блоку 37.

Међутим, неопходна је изградња спортских терена за млађи узраст и простор за пасивну и активну рекреацију старијих.

Проблем задовољења активне и пасивне рекреације се може решити адекватним опремањем планираног заштитног зеленила,

које осим високог и ниског зеленила, може да садржи и спортске терене, урбани мобилијар и слично, за активну и пасивну

рекреацију свих узраста. Простор за изградњу објеката спорта и рекреације се могу

наћи и на осталом грађевинском земљишту, у зони становања или центра насеља. Исти простори ће се градити у складу са прописима

за одређене јавне објекте.

2.3.5. Зоне комуналних садржаја

Зелена пијаца

Пијаца је планирана у блоку број 27, на делу површине к.п.бр. 499 К.о. Алекса Шантић. Уређење и опремање пијаце мора бити у

складу са санитарно хигијенским прописима. Могуће је на простору око пијаце постављање објеката трговинско услужне делатности, а

може се извршити пренамена постојећих објеката који се налазе у непосредном окружењу, делом или у потпуности, за пратеће

садржаје пијаце.

Гробље Задржава се постојећа површина гробља, у блоку 15, на к.п.

1647. Коришћење овог простора је у складу са законом,

правилницима и одлукама који регулишу ову област. Нова гробна места ће се обезбедити уређењем старог дела

гробља, у складу са Законом о сахрањивању и гробљима и општинским одлукама. Ова површина ће обезбедити потребе насеља

за наредних 20 година.

Насељска депонија отпадних материја Депоновање отпада из насеља на простору општине ће се

одвијати у складу са Националном стратегијом управљања отпадом, по том основу се насељске депоније отпада морају санирати и

рекултивисати. Депонија отпада за Алекса Шантић се налази југоисточно од насеља, ван границе грађевинског рејона, у к.о.

Бачка Топола.

24

Реализацијом Националне стратегије управљања отпадом,

односно формирањем региона за управљање отпадом и потписивањем међуопштинских споразума о депоновању отпада,

дефинисаће се локација регионалне депоније која је, по Националној стратегији управљања отпадом за регион којем

припада к.о. Алекса Шантић, планирана у Сомбору- Ранчеву.

Трансфер станица (претоварна станица) ће служити за претовар отпада ради његовог транспорта до регионалне депоније.

Локација трансфер станице је планирана на постојећој наведеној депонији комуналног отпада и мора да буде уређена према важећим

прописима и критеријумима за трансфер станице и сакупљачке станице и сабирне центре по насељеним местима.

Сточно гробље

Уклањање кадавера угинулих животиња вршиће се одвозом у кафилерију. У ту сврху до одвоза мора постојати контејнер за

одлагање, који се планира у близини постојеће депоније отпада. У слуају епидемије сточних болести планира се локација сточног

гробља према важећим ветеринарско санитарним прописима. Ова локација у Алекси Шантићу је планирана у близини постојеће

депоније.

Ватрогасна јединица

За потребе ове јединице предвиђен је објекат у улици Солунских бораца 23, у зони централних садржаја.


Заштитно зеленило је формирано на више локација: уз државни пут I реда М 17/1 са десне стране на улазу у насеље, у

блоку 31; уз објекат клаонице у истом блоку; у пружном појасу у блоку 39; у блоку 11, поред сточне ваге; у блоку 15, у зони гробља.

Примарна улога заштитног зеленила је заштитна, што значи да штити насеље или део насеља од негативних дејстава појединих

објеката, дејстава из атара и обрнуто и да осталим својим улогама побољша услове живљења у урбаној средини.

Заштитно зеленило има такође важну улогу да спаја тј.

повезује све типове зеленила на простору обраде и тиме чини један "систем" или комплекс зеленила које је богаство једне урбане

средине. Значи, просторном диспозицијом система заштитног зеленила насеље је обухваћено и повезано са атаром.

Паркови

у насељу Алекса Шантић, паркови су формирани у блоковима 30 ( око школе, обданишта и спортско рекреативног центра са

базеном) и у блоковима 4 и 5, уз улицу Сомборски пут. Осим формирања парковских површина, на овим просторима

је омогућена изградња спортских терена и шеталишта, у складу са прописима за одрећену намену.

25

Изградња и уређење оваквих површина ће се вршити

претходном разрадом кроз урбанистички пројекат и формирањем грађевинске парцеле.

2.4. Правци, коридори, трасе и капaцитети

инфраструктуре

2.4.1. Саобраћајна инфраструктура

Алекса Шантић се налази у северозападном делу општине

Сомбор. На југу насеље тангира жељезничка пруга Суботица – Сомбор-Богојево-државна граница. Кроз насеље пролази државни

пут I реда М 17/1 Бездан-државна граница- Сомбор-Суботица (деоница Светозар Милетић- Бајмок).

У складу са смерницама Просторног плана Репулике Србије, Просторним планом Општине Сомбор, услова ЈП " Путеви Србије" и

ЈП "Железнице Србије", просторним и економским могућностима места у планском периоду, урађен је генерални план саобраћајне

инфраструктуре.

Друмски саобраћај

Од путева вишег ранга кроз Алекса Шантић пролази државни пут I

реда М 17/1, деоница број 2075 Светозар Милетић-Бајмок, од улазне стационаже 84+970, до стационаже на граници грађевинског рејона

87+385. За њега се предвиђа и резервише грађевинско земљиште за двострано проширење на пројектованих 7.70 м ван зона

раскрсница и 11.20 м у зонама раскрсница са значајнијим саобраћајним токовима и за коридоре инсталација који морају бити

удаљени најмање 3.0 м од крајњих тачака реконструисаног магистралног пута. Рачунска брзина је 60 км/ч унутар насеља.

Улична мрежа насеља

Планирана улична мрежа насеља задржала је постојећу матрицу, која има карактер деформисаног ортогоналног система.

Саобраћајнице су издиференциране према функцији у насељу и

ширем окружењу. Улице којима пролазе деонице државних и општинских путева кроз насеље имају функцију главних насељских

саобраћајница преко којих се остварује веза насеља са широм мрежом друмских путева.

На основу сагледавања релевантних саобраћајних параметара интернасељских токова као и сагледавања правца у функционалном

повезивању са атаром и залеђем, установљена је следећа функционална класификација насељских саобраћајница:

државни пут I реда сабирне улице

приступне улице Функцију сабирних улица имају улице: Херцеговачка, улица

Солунских добровољаца и Личка, док остале припадају групи

26

приступних улица. Приступне улице омогућују приступ до садржаја

и објеката у насељу. Ове улице могу бити једносмерне или двосмерне у зависности од мобилности кретања, тј. обима дневног

саобраћаја. Ове улице треба градити тако да макс. задовоље функционалност, али уз економски оптимум улагања у ове облике

насељских саобраћајница.

Предвиђа се неколико нових саобраћајница у циљу скраћивања саобраћајних токова и побољшања функционисања

саобраћаја у насељу: - спајање улица Живојина Мишића и улице Сомборски пут кроз

парк спортско рекреативног центра до Сомборског пута дужине 427.5 м и даље до блока 10, између блокова 6, 7 и 8 у дужини

од 46 м - спајање те улице са Пионирском улицом у дужини од 137.5 м

- пробој Личке улице на Сомборски пут у дужини од 170 м - пробој улица XII Војвођанске бригаде и Николе Тесле до

границе грађевинског рејона у дужини од 170 односно 140 м - улица уз границу грађевинског рејона у блоку 11, до

хиподрома, са изласком на улицу Херцеговачку у дужини од 170 м

- продужетак Школске улице између блокова 36 и 37, унутар

предвиђене радне зоне и њено повезивање са улицама Лазе Костића, Живојина Мишића, Вука Караџића, Ј.Ј.Змаја и

Радничком За делове блокова које повезују ове саобраћајнице обавезна је

њихова разрада одговарајућим урбанистичким планом. Мин. регулациона ширина треба да омогући изградњу неопходне

инфраструктуре (мин. 8,00 м). За ефикасно одвијање двосмерног саобраћаја неопходно је да

све главне саобраћајнице и сабирне улице имају минимум две саобраћајне траке.

Све саобраћајнице у насељу се морају одржавати, реконструисати и изградити тако да у потпуности задовољавају све

услове у домену безбедности и функционалности, уз услов постављања вертикалне и хоризонталне сигнализације.

- У структури саобраћајних кретања учешће бициклистичког

саобраћаја је знатно, па је потребно створити услове за његово безбедно одвијање. То значи да је у улицама са ширим коридорима

потребно изградити бициклистичке стазе, било једну двосмерну или по једну једносмерну за различите смерове, са обе стране коловоза

и исте морају бити физички одвојене од коловоза минимум 1,0 m, како би се повећала безбедност учесника у саобраћају; у осталим

улицама обезбедити кретање бициклиста по површинама за динамички саобраћај.

- Кроз урбани простор Алекса Шантића је пешачко комуницирање основни вид савладавања унутарнасељских

дистанци. У многим улицама не постоје изграђене пешачке стазе, па се пешаци крећу по површинама за динамички саобраћај. Зато је

неопходно изградити пешачке стазе тако да свака улица има стазу

27

бар са једне стране улице. Трасе стаза по правилу треба утврдити уз

регулационе линије у мин. ширини за два реда пешака (1,5 m). Изградња стаза је нарочито важна у саобраћајно интензивним

улицама ( дуж улице Сомборски пут) као и до радних зона и рекреативних површина.

За снабдевање возила погонским горивом омогућује се

изградња пумпних станица уз улазно-излазне путне правце насеља и у оквиру радних зона ( постоји у улици Сомборски пут). Пратећи

садржаји ових станица могу бити: ауто сервиси, паркинзи, ресторани, мотели, продавнице и слично. Локације ових станица

разрадити урбанистичким пројектима, а по потреби и урбанистичким плановима имајући у виду услове прописане Законом о јавним

путевима. Локације за паркирање, сервисирање и оправке теретних возила омогућују се и у оквиру планираних радних зона.

- Јавни превоз је присутан преко возила јавног превоза са којима је Алекса Шантић повезан са Сомбором и Суботицом, уз опслуживање

житеља овим видом превоза преко аутобуских стајалишта која су лоцирана дуж улице Сомборски пут. Аутобуска стајалишта треба да

буду хоризонтално денивелисана у односу на саобраћајницу, уз побољшање њихове опремљености у пружању комфора

свакодневним путницима, нарочито у отежаним временским

условима (постављање надстрешница). Постојећи обим превоза и фреквенција кретања средстава јавног превоза задовољава све

захтеве за јавним превозом. - Стационарни саобраћај у овој урбаној средини не представља веће

проблеме јер возила своја трајна паркирања обављају у оквиру предбашта или у оквиру уличног коридора. У будућности се планира

да се сва краткотрајна паркирања путничких возила обављају у оквиру парцела или постојећих колских прилаза грађевинским

парцелама, а сва дуготрајна паркирања биће обављана у оквиру сопствених парцела на отвореном и затвореном простору

(гаражама). Да би се уредило паркирање у оквиру централне зоне насеља, потребно је изградити површине за паркирање оптималне

величине уз садржаје којима гравитирају моторизовани путници,а постојеће пре-уредити тако да по правилу буду физички одвојени од

коловоза и не ометају прегледност у зони раскрсница. Сви пословни

садржаји у оквиру насеља морају имати своје капацитете за стационирање возила.

- Теретни саобраћај је непожељан за насеље, али је присутан с обзиром да је Алекса Шантић транзитно место на путу који повезује

Сомбор и Суботицу.

Железнички саобраћај

Ободом јужне стране грађевинског рејона Алекса Шантића пролази једноколосечна неелектрифицирана магистрална пруга

Суботица-Богојево-Државна граница ( на магистралном правцу Е771) оспособљена за брзине до 100 км/ч, у јавном путничком и

28

теретном саобраћају. Ту се, ван граница грађевинског рејона налази

жељезничка станица која је у функцији. Планира се задржавање жељезничке пруге са свом постојећом

инфраструктуром. Пруга, па и станица Алекса Шантић предвиђени су за модернизацију тако да се пруга опреми стабилним

постројењима електронске вуче, електрифицира и опреми

савременим електронским сигнално-сигурносним уређајима и оптичким телекомуникационим каблом који ће омогућити савремену

експлоатацију са брзинама преко 100 км/х.

2.4.2. Водопривредна структура

Снабдевање водом

Тренутно се становништво Алексе Шантића снабдева водом

преко два бунара у блоковима 3 и 30. Планом је предвиђена могућност бушења новог бунара у блоку 30, поред постојећег, чиме

би се добила задовољавајућа количина захваћене воде и њеном прерадом у смислу побољшања квалитета и усклађивања са

правилницима, задовољиле би се потребе становништва за довољном количином пијаће воде, под одговарајућим притиском и

задовољавајућег квалитета. Дугорочно решење представља

оријентацију ка општинском водозахвату, односно ка реонском систему водоснабдевања.

Водоводна мрежа

Тренутна покривеност насеља водоводном мрежом је потпуна. Планом предвиђено побољшање исте иде у смислу прераде

(доградње) неких деоница гранате мреже у прстенасту, која техничко-технолошки представља модеран начин водоснабдевања.

Посебну пажњу у наредном периоду треба посветити и замени дотрајалих водоводних цеви, са нагласком на азбестцементним

цевима, којима је истекао рок трајања.

2.4.3. Атмосферска канализација

Улични колектори атмосферске канализације су у насељу

изведени (тамо где их има) као јаркови, постављени у већини случајева обострано у односу на саобраћајницу. Планом предвиђено

побољшање иде у смислу реконструкције постојеће мреже (чишћење исте и евентуано продубљивање), доградње јаркова,

(обострано), односно зацевљених деоница (на оним местима где не постоје услови за другачије решење) где тренутно нема колектора

атмосферске канализације, те усмеравање атмосферилија ка атарским каналима као реципијентима.

2.4.4. Канализација отпадних вода

29

Имајући у виду да у насељу не постоји канализациони систем,

већ се отпадне воде евакуишу из домаћинстава у индивидуално грађене септичке јаме које у већини случајева нису урађене по

техничким стандардима и прописима, један од најважнијих задатака у будућем периоду јесте изградња канализационог система за одвод

отпадних вода.

2.4.5. Уређај за пречишћавање отпадних вода

Локација пречистача отпадних вода је планским решењем

одређена на југозападном делу, ван насеља, при чему се водило рачуна о природном паду терена и о ружи ветрова.

2.4.6. Трасе, коридори и капацитети за енергетску

инфраструктуру

Снабдевање електричном енергијом

Потрошачи на простору обухваћеним планом напајају се електричном енергијом из јединственог електроенергетског система

Србије. Насеље Алекса Шантић се напаја из трафостанице ТС

110/20 кВ "Бајмок", преко 20 кВ извода "Алекса Шантић", са постојећим електроенергетским објектима:

- 21 дистрибутивна трафостаница (4 зидане, а остале стубне), инсталисане снаге 3640 кВA

- 6 трафостаница трећих лица, инсталисане снаге 2020 кВА Укупна дужина средњенапонске мреже износи 29.7 км, а

нисконапонске 15.8 м. Укупна инсталисана снага свих трафостаница износи 5660 кВА. Има 904 потрошача електричне енергије са

просечном потрошњом по потрошачу од 458 kWh/mes. Основни проблем за напајање места је дуга, радијална и

разграната надземна мрежа, што приликом испада проузрокује прекид напајања читавог насеља, све до лоцирања и отклањања

квара. Непланирани прекиди се дозвољавају у трајању од више часова. Овај степен сигурности обезбеђује радијална

средњенапонска мрежа без могућности двостраног напајања, а квар

у било којој тачки средњенапонског извода има за последицу прекид снабдевања свих потрошача који су прикључени на овај

извид до локализације квара. Зато се планом предвиђа двострано напајање из правца Сомбора, а да би се сагледале тачне потребе за

проширењем електроенергетске мреже поред информација о просечној потрошњи у протеклом периоду неопходно је познавати и

планове привредног развоја општине и места и узети у обзир и следеће факторе:

-планирану гасификацију насеља уз остваривање паритетне цене електричне енергије,

-увођење нових потрошача у постојеће објекте уз очекиване корелације пораста животног стандарда и потрошње електричне

енергије,

30

-тешкоће у обезбеђивању других енергената.

Јавно и интерно осветљење

Неопходно је да се јавно осветљење плански допуњава, реконструише, осавремењује и одржава, према потребама и

карактеру простора, на основу стандарда и норматива, с циљем да исто у функционалном, безбедносном и амбијенталном погледу

испуни своју улогу. Истовремено са побољшањем мора се ићи и на рационалност осветљења применом система ноћно/полуноћно,

применом нових технолошких решења и савремених штедљивих, а ефикаснијих светиљки.

Tамо где то није урађено, реконструкцију јавног осветљења треба урадити заменом постојећих светиљки економичнијим тако да

се уштедом утрошене електричне енергије и смањењем трошкова одржавања може отплатити инвестиција. Техничке карактеристике

савремене опреме морају да дају бољи квалитет осветљења у односу на постојеће осветљење (да задовоље међународне IEC

прописе у погледу отпорности на влагу, прашину, ударе, корозију,

бољу осветљеност, лаку монтажу, лаку замену резервних делова и њихову доступност на тржишту у дужем периоду).

2.4.7. Телекомуникациона инфраструктура

У насељу је изграђена примарна надземна телекомуникациона

мрежа, скоро у свакој улици,чије каблирање се планира, а разводна мрежа је претежно подземна. Спојни пут је дигитални систем

преноса по оптичком каблу. Месна мрежа је изграђена пре неколико година. Уводни

капацитет мреже је 1170 пари што перспективно задовољава потребе насеља. Ова мрежа је капацитета задовољавајућег нивоа.

За 2157 становника број инсталисаних прикључака на сто становника је 35.6 што је задовољавајуће. За укључење нових

претплатника потребно је извршити само проширење подземне

разводне мреже или надземне разводне мреже у зависности од локације будућег корисника. Просечан број импулса по

претплатнику је месечно око 1450 за физичка лица и око 3100 за правна лица. Телекомуникациона инфраструктура је

задовољавајућа, па се одвијање телекомуникационог саобраћаја одвија коректно.

Кроз Алекса Шантић Сомборским путем пролази оптички кабл Нови Сад-Сомбор-Суботица који има магистрални значај, а

Добровољачком улицом је положен привод од магистралног кабла до зграде телекомуникација који има локални значај. Преко Алекса

Шантића се не простиру РР коридори.

31

У раду је истурени степен EWSD капацитета 768 директних

телефонских прикључака са дигиталним системом преноса по оптичком каблу.

У насељу Алекса Шантић планира се да и даље остане једна поштанска јединица на нивоу насеља за квалитетно одвијање

поштанског саобраћаја.

Потребе за савременим комуникационим системом су евидентне обзиром на заостајање у информационом и

информатичком смислу, те треба планирати кабловски дистрибуциони систем (КДС) који омогућује дистрибуцију великог

броја ТВ програма, радијских програма као и локалне ТВ програме. Поред тога КДС као двосмерна мрежа нуди широк спектар

дигиталних информатичких сервиса (интернет, телеметрије и сл). -Мрежу кабловског дистрибутивног система градити подземно, где је

то могуће непосредно поред трасе ТТ мреже или у истим трасама по обостраном споразуму власника истих. Док се не стекну услови за

изградњу подземне мреже КДС путем оптичког кабла, може се изградити привремена ваздушна мрежа, по постојећим

електроенергетским нисконапонским водовима, ТТ водовима и постављањем на носаче на кровове објеката уз сагласност власника

истих.

- Кабловски дистрибутивни систем обухвата развођење сигнала од главне станице до прикључних кутија. Мрежа је типа звезде, тј.

разводи се од главне станице, грана дуж насеља, преко примарног развода (веза између разводних ормана), секундарног развода

(водови који се полажу вертикално дуж вишеспратница и кабловских који повезују разводне ормане и појединачне

индивидуалне објекте) и терцијални развод (развођење у локалима, становима и индивидуалним објектима).

2.4.8. Гасна мрежа

Насеље Алекса Шантић нема гасну мрежу, са гасификацијом

општине Сомбор реализоваће се гасоводни систем који ће обезбедити снабдевање природним гасом потрошаче у Алекса

Шантићу. Како би се обезбедиле потребне количине природног гаса

за све потрошаче, поред гасне мреже планирана је изградња доводног гасовода и ГМРС, разводни гасовод до регулационе

станице насеља Алекса Шантић. Насеље је у потпуности планирано за гасификацију. Изградња гасне мреже и регулационих станица

омогућена је и за садржаје изван граница грађевинског рејона. Постојаће укупно десет мерно регулационих станица и то:

- МРС О.Ш. „ Алекса Шантић“ Q=78 См3/х - МРС МС амбуланта Q=29 См3/х

- МРС П.П. машинска радионица Q=148 См3/х - КМРС П.П. „Алекса Шантић“ фарма Q=11 См3/х

- МРС „ Вера Гуцуња“ предшколска установа Q=22 См3/х - МРС ПК Сомбор.самоуслуга Q=39 См3/х

- КМРС П.П.“Алекса Шантић“ Q=10 См3/х

32

- МРС ПП силос и сушара Q=900 См3/х

- МРС ПП економија –фарма и насеље „9.мај“ Q=90 См3/х - МРС ШП „Алекса Шантић“ Q=1070 См3/х

2.5 Основна регулациона и нивелациона решења

У графичком прилогу број 5 " План саобраћајне

инфраструктуре " дате су: регулационе линије саобраћајница,

генерална нивелација саобраћајница Генерални план нивелације саобраћајних површина рађен је

на основу топографских геодетских подлога са висинском представом, Р=1:5000 и допунског висинског снимања изграђених

коловоза. У прилогу су дате коте прелома нивелете у осовини коловоза. Нивелете тротоара треба прилагодити постојећим

изграђеним колским прилазима објектима, односно грађевинским парцелама.

Регулација и нивелација осталих објеката дефинисана је у

правилима грађења. Уколико се укаже потреба за повећањем регулационе ширине

постојећих улица или за прогушћавањем уличне мреже формирањем нових улица унутар блокова, обавезна је разрада одговарајућим

урбанистичким планом. Мин. регулациона ширина треба да омогући изградњу неопходне инфраструктуре (мин. 8,00 м).

3. УРБАНИСТИЧКИ УСЛОВИ ЗА ЈАВНЕ ПОВРШИНЕ И ЈАВНЕ ОБЈЕКТЕ

Улични коридори, као јавна површина, ће се користити за

потребе изградње објеката јавне намене, као што је: инфраструктура, паркинзи за путничке аутомобиле или теретна

возила, паркови, јавне чесме, комунални објекти и друго.

Поред осталих услова, изградња јавних површина и јавних објеката, мора бити у складу са Правилником о условима за

планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица ("Сл. гласник

РС", број 18/97). Дате трасе инфраструктурних коридора, као и пратећих

објеката су шематске, а коначне ће бити дефинисане идејним пројектом, у складу са правилницима који дефинишу одређене

области. Омогућено је постављање (изградња) инфаструктурних коридора и на осталом грађевинском земљишту, уз остваривање

права службености пролаза.

33

Изградња и уређење јавних површина ће се вршити и на

основу Општинских одлука, а у складу са Законом о планирању и изградњи.

3.1. Објекти од општег друштвеног интереса и јавни

објекти

Васпитање и образовање Постојећа локација објеката основне школе и предшколске

установе задовољава потребе насеља. Задржавају се постојећи објекти. Дозвољени су радови на реконструкцији, изградњи и

доградњи истих, уз могућност изградње пратећих комуналних и других садржаја и објеката у функцији намене простора, а у складу

са правилницима који регулишу овакве просторе. Омогућена је изградња објеката васпитања у оквиру

приватног предузетништва под условима који регулишу ову област.

Ови садржаји се могу наћи и у зони становања, као самосталне функције, без становања као пратећег садржаја.

Диспозиција оваквих објеката ће бити у складу са правилима грађења за зону у којој се налазе.

Предшколска установа

Комплекс предшколске установе остаје у блоку бр. 30. У случају потребе проширења дозвољена је реконструкција објеката у циљу

побољшања хигијенско-техничких и функционалних захтева. Дечије установе се могу отворити и у склопу стамбених и пословних

објеката уз услов да задовоље прописане нормативе (Правилник о ближим условима за почетак рада и обављања делатности установа

за децу ,,Сл.гласник РС бр. 50/94 и измене Правилника - ,,Сл.гласник РС,, бр. 6/96).

Обезбедити следеће услове:

- обухват деце (од 3-7 година) 70% - површина комплекса 40-50 м²/по детету

- изграђена површина 5,5 м² /по детету - слободна површина 10-15 м²/по детету

- степен искоришћености земљишта макс. 30% - степен изграђености макс. 1

- обезбедити минимум озелењених површина 30% Предшколске установе треба да пруже услове за безбедан

боравак и да задовоље здравствено - хигијенске услове. Евентуално проширење објекта решаваће се на постојећој локацији на основу

услова из Плана.

Основна школа

34

Комплекс основне школе у насељу задржава постојећу локацију у

блоку бр. 30 уз могућност његовог проширења.

Обезбедити следеће услове: - обухват деце (од 7-14 година) 100%

- изграђена површина 7,5 м² /по ученику

- слободна површина 25-30 м² /по ученику - степен искоришћености земљишта 30%

- степен изграђености 0,6% - обезбедити минимално зелених површина 30%

Основне површине које школско двориште треба да обухвата сем

објекта су: отворене површине за физичку културу, економско двориште, школски врт и слободне зелене површине.

Зелене површине треба да чине 40-50% школског комплекса и најчешће се постављају слободно, где ће имати функцију изолације

самог комплекса од околних саобраћајница и суседа. Овај тампон треба да буде довољно густ и широк, састављен од четинарског и

листопадног дрвећа и шибља, да би обезбедио повољне микроклиматске услове, умањио буку и задржао издувне гасове и

прашину са околних саобраћајница. Зелене површине испред саме

зграде школе треба да су потчињене архитектури и декоративно обрађене са више цветног материјала, декоративног шибља и

дрвећа. При избору биљних врста водити рачуна да нису отровне, да немају

бодље и што је веома важно, да одговарају условима станишта. У исте сврхе може се формирати школски врт. У постојећи школски

комплекс унети елементе предложеног решења према просторним могућностима.

Услови ће се израдити за реконструкцију (изузев за доградњу) на основу услова из овог плана.

Култура

Предвиђа се смештај Дома културе у неки од објеката

централне зоне, нпр. зграду библиотеке, који је тада потребно

прилагодити, реконструисати и опремити за ту намену. Омогућена је изградња објеката културе у оквиру приватног предузетништва под

условима који регулишу ову област. Ови и слични садржаји (сакрални објекти и сл.) се могу наћи и у зони становања, као

самосталне функције, без становања као пратећег садржаја. Диспозиција оваквих објеката ће бити у складу са правилима

грађења за зону у којој се граде.

Здравство Задржава се постојећа локација здравствене станице.

Дозвољени су радови на изградњи, реконструкцији и доградњи исте, уз могућност изградње пратећих комуналних и других

35

садржаја и објеката у функцији намене простора, а у складу са

правилницима који дефинишу овакве просторе. Омогућена је изградња објеката здравства у оквиру приватног

предузетништва под условима који регулишу ову област. Ови садржаји се могу наћи и у зони становања, као самосталне

функције, без становања као пратећег садржаја.

Диспозиција оваквих објеката ће бити у складу са правилима грађења за зону у којој се граде.

Остале активности

За потребе осталих активности, као што су административне, политичке, удружење грађана и остале, задржавају се постојеће

локације, а евентуалне потребе за новим простором се могу обезбедити у централном делу насеља и непосредној околини.

Дозвољени су радови на реконструкцији и доградњи истих, уз могућност изградње пратећих комуналних и других садржаја и

објеката у функцији намене простора, а у складу са правилницима који дефинишу овакве просторе.

Ови садржаји се могу наћи и у зони становања, као самосталне функције, без становања као пратећег садржаја.

Диспозиција оваквих објеката ће бити у складу са правилима

грађења за зону у којој се граде.

3.2. Спортско рекреативне површине, паркови

и заштитно зеленило

Спортско рекреативне површине Планирано је задржавање постојећих спортско рекреативних

површина, у блоковима број 10, 30 и и 37, a изградња спортских и других сличних терена ће се вршити на основу урбанистичког

пројекта. Омогућено је проширење истих површина и на остало

грађевинско земљиште, уз разраду одговарајућим урбанистичким планом.

Омогућена је изградња објеката рекреације и спорта у оквиру

приватног предузетништва под условима који регулишу ову област. Ови садржаји се могу наћи и у зони становања и центра насеља, као

самосталне функције, без становања као пратећег садржаја. Диспозиција оваквих објеката ће бити у складу са правилима

грађења за зону у којој се граде. Услови за уређење и изградњу издаваће се на основу услова

из овог Плана и важећих прописа који регулишу ову област. На местима окупљања посетилаца, применити парковска

решења применом декоративних врста. Оне треба да буду заштићене од ветра и добро повезане са осталим деловима насеља.

У односу на општу норму од 25,0 м по становнику унутар градског зеленила, активна рекреација учествује са 18% или 4,5

м/становнику.

36

Паркови У насељу Алекса Шантић паркови су формирани у блоковима

36, 30 ( око школе, обданишта и спортско рекреативног центра са базеном) и у блоковима 4 и 5, уз улицу Сомборски пут.

Осим формирања парковских површина, на овим просторима

је омогућена изградња спортских терена и шеталишта, у складу са прописима за одрећену намену.

Изградња и уређење оваквих површина ће се вршити претходном разрадом кроз урбанистички пројекат и формирањем

грађевинске парцеле.


Заштитно зеленило је формирано на више локација: уз државни пут I реда М 17/1 са десне стране на улазу у насеље, у

блоку 31; уз објекат клаонице у истом блоку; у пружном појасу у блоку 39; у блоку 11, поред сточне ваге; у блоку 15, у зони гробља.

Примарна улога заштитног зеленила је заштитна, што значи да штити насеље или део насеља од негативних дејстава појединих

објеката, дејстава из атара и обрнуто и да осталим својим улогама побољша услове живљења у урбаној средини.

Заштитно зеленило има такође важну улогу да спаја тј.

повезује све типове зеленила на простору обраде и тиме чини један "систем" или комплекс зеленила које је богаство једне урбане

средине. Значи, просторном диспозицијом система заштитног зеленила насеље је обухваћено и повезано са атаром.

Заштитно зеленило се јавља у виду заштитних појасева, дрвореда и парк шумица.

У зони заштитног зеленила је омогућена и изградња комуналних објеката, са неопходном разрадом кроз урбанистички

пројекат. У зони заштитног зеленила је омогућена изградња свих врста

спортско рекреативних површина уз обавезно постављање урбаног мобилијара (канте за смеће, јавне чесме, канделабри и сл.).

3.3. Инфраструктурни и други објекти

3.3.1. Саобраћај

Спровођење планиране концепције саобраћајне инфраструктуре, вршиће се на основу овог плана, разрадом

одговарајућим урбанистичким плановима и урбанистичким пројектима, којима се ближе разрађује планирана концепција и

правила и услови овог плана. Проширење регулационих ширина постојећих улица и

формирање нових саобраћајница унутар блокова вршиће се на основу одговарајућих урбанистичких планова којима ће се утврдити

сви неопходни експлоатационо-технички елементи у зависности од значаја истих у склопу шире мреже саобраћајница.

37

При изради урбанистичких планова неопходно је обезбедити

следеће мин. експлоатационо техничке елементе саобраћајница: коловозна конструкција за јавне путеве за тежак саобраћај тј.

осовинско оптерећење од најмање 11,500 t по осовини, изузетно за општинске путеве и улице 6,00 т,

регулациона ширина сабирних саобраћајница 15,00 м,

регулациона ширина саобрађајница нижег реда 8,00 м, мин. ширина саобраћајних трака основних траса: 3,50 м, за

државни пут I реда, сабирних 2,75 м и саобраћајница нижег реда 2,5 м. У зони раскрсница државног пута I реда са

значајнијим саобраћајним токовима радити додатне траке за усмеравање возила, мин. ширине 3,0 м. Исте ширине радити и

саобраћајне траке прикључака на овај пут.

Реализација пумпних станица, сервиса за возила, мотела и сл. ван грађевинског рејона уз коридоре постојећих и планираних

државних и општинских путева вршиће се на основу одговарајућих урбанистичких планова нижег реда и урбанистичких пројеката.

Реализација ових садржаја уз коридоре планираних путева могућа је након изградње истих.

Реализација бициклистичких стаза вршиће се на основу

урбанистичког пројекта. Минимална ширина једносмерне бициклистичке стазе је 1 м, а двосмерне 2,2 м.

Урбанистички услови за спровођење на основу ПГР: коловозе сабирних улица по правилу треба изводити за

двосмерно одвијање саобраћаја са најмање две саобраћајне траке, а изузетно са једном траком, ако се планира

једносмерни саобраћај на неким деоницама. Најмања ширина саобраћајне траке износи 2,75 м;

колске прилазе од коловоза саобраћајнице до грађевинских парцела радити минималне ширине 3,0 м са радијусима лепеза

3,0 м; уличне тротоаре изводити са обе стране коловоза код главних

саобраћајница и сабирних улица, по правилу уз регулационе линије, а код осталих, тротоари могу бити са једне стране

улице уз регулациону линију или коловоз у зависности од

просторних и саобраћајних услова улице. Мин. дозовљена ширина тротоара износи 1,5 м (за два реда пешака). Изузетно

у улицама са незнатном саобраћајним оптерећењем, коловоз се може користити и за пешачки саобраћај уз одговарајућу

саобраћајно-техничку регулативу; јавни паркинзи потребних капацитета за путничка возила, а за

потребе објеката од општег интереса, осим у оквиру сопствене грађевинске парцеле, могу се лоцирати у оквиру уличног

коридора с тим да у главним саобраћајницама паркинг места буду физички одвојена од коловоза, да не затварају

прегледност у зони раскрсница и по правилу за прикључење на коловоз саобраћајнице користити постојеће колске прилазе

38

грађевинским парцелама. Паркинзи на јавним површинама не

смеју угрозити осталу инфраструктуру; паркирање возила за сопствене потребе власници породичних

и стамбених објеката свих врста обезбеђују на сопственој грађевинској парцели. Изузетно, уколико нема могућности на

сопственој парцели, паркинг места се могу обезбедити на

јавној површини уз сагласност и услове надлежног управљача јавних површина;

на прелазу коловоза, паркинга, пешачких и бициклистичких стаза преко отворене атмосферске канализације неопходно је

извести стандардне цевасте пропусте мин. профила ф 500 мм, а на прелазима преко подземне комуналне инфраструктуре

поставити заштитне цеви, све према условима власника. И једне и друге цеви морају бити дуже од мин. 1 м на обе стране

изграђене површине.

3.3.2. Водопривредна инфраструктура

Снабдевање водом Дистрибутивна мрежа у насељу се састоји из основне

(примарне) и секундарне мреже. Основну мрежу чине пречници од

150 мм до 50 мм, који су распоређени по главним насељским

улицама. Пошто је квалитет сирове воде на постојећем изворишту

не задовољава по неким параметрима, карактерише је повећан садржај арсена, амонијака, КМнО4, мангана и гвожђа. Вода као

таква би се требала пречистити у фабрици воде са одговарајућим третманима у технолошком поступку. Овај проблем би решила

изградња реонског водовода, такозвани систем „ Сомбор“. Оријентација ка реонском систему водоснабдевања је стратешка

одлука и своје упориште налази у Водопривредној основи Србије. До тренутка када ће се стећи сви параметри неопходни за овакво

решење, дозвољава се решавање квалитета пијаће воде путем локалних постројења за кондиционирање. Планском

документацијом планирано проширење пружа довољно простора за бушење нових бунара. Снабдевање насеља водом ће се вршити из

артерских водоносних слојева уз строгу контролу исправности воде

за пиће пре и у току експлоатације. Посебну пажњу посветити избору места за бушење. По преласку на реонски систем

водоснабдевања вода ће у Алекса Шантић стићи из правца Светозар Милетића. Тако да је по овом решењу планирана изградња

магистралног цевовода од Светозар Милетића до Алекса Шантић, као и водоторња. На изласку из Светозар Милетића би се поставила

релејна пумпа која би воду дизала до нивоа водоторња у Алекса Шантићу. Основни објекти насељског система (хидрофор,бунари,

мрежа итд.) ће се задржати у функцији насељског водовода уз неопходну реконструкцију и доградњу система, као прелазно

решење до изградње примарног реонског система водоснабдевања општине Сомбор из потенцијалних капацитета изворишта „Сомбор„.

39

Потребна је изградња водоторња запремине 250 м3, док је кота

макс. нивоа 146 мнм. На основу пројекције становништва може се установити

оријентациона вредност потребних количина воде за наредни плански период.

На основу планиране специфичне потрошње воде и пројектованог

броја становника и коефицијената неравномерности, могу се исказати следећи показатељи:

Очекивани број становника је 2300; - специфична потрошња воде је 209 л/ст/дан (урачунате

потребе домаћинстава, јавних служби, услуга, као и потребе стоке и животиња)

- коефицијент дневне неравномерности К1= 1,8 - коефицијент часовне неравномерности К2=2,0

Средња дневна потрошња воде:

Q sr.dn= 2300 x 209/л/ст/дан =459,80 м/дан =5,32 л/сек. Максимална дневна потрошња воде:

Q max.dn = 5,32 x 1,8= 9,58 л/сек. Максимална часовна потрошња воде:

Q max.час =5,32 x 2,0=10,64 л/сек.

Исказане потребне количине воде обезбедиће се из постојећег насељског изворишта, док се не створе услови за изградњу

регионалног водовода. Снабдевање технолошком водом је могуће из првог водоносног

слоја (фреатска издан) уз сталну контролу исправности воде. Унутар насеља, на простору постојећих бунара се према

потребама предвиђа бушење нових бунара. Прецизна локација

нових бунара, као и позиције водоносног хоризонта за каптирање ће се утврдити након пробних геолошких бушотина на

новопланираном проширењу водозахвата. У сваком случају треба предвидети да се евентуални пожари

унутар насеља морају гасити са водоводне мреже (уз одговарајући број хидраната) те предметна количина воде за гашење пожара

мора бити обезбеђена на изворишту.

Зоне и појасеви заштите изворишта водоснабдевања Обзиром да за простор водозахвата није урађен Елаборат

заштите изворишта водоснабдевања, овом планском документацијом се даје предлог решења, сходно "Правилнику о начину одређивања

и одржавања зона и појасева санитарне заштите објеката за снабдевање водом за пиће" ("Службени гласник СРС", бр.33/78).

У циљу заштите воде за пиће од намерног или случајног

загађивања, као и других штетних дејстава која могу трајно утицати на здравствену исправност воде за пиће, овим се одређују зоне и

појасеви санитарне заштите и то: 1. зона непосредне заштите (зона строгог надзора)

2. ужа зона заштите (зона ограничења)

40

3. шира зона заштите (зона надзора)

4. појасеви заштите ЗОНА НЕПОСРЕДНЕ ЗАШТИТЕ одређује се око бунара, црпне

станице, постројења за кондиционирање воде за пиће и резервоара. Зона непосредне заштите са свим објектима, постројењима и

инсталацијама обезбеђује се ограђивањем. Иста обухвата простор

на 10 м од наведених објеката. У претходно дефинисани простор зоне непосредне заштите дозвољен је приступ само лицима

запосленим на водозахвату која су под здравственим надзором. Зона непосредне заштите се може користити само као сенокос, али без

употребе ђубрива, пестицида и хербицида чија би употреба могла загадити воду.

УЖА ЗОНА ЗАШТИТЕ представља површину под санитарним надзором на којој није дозвољена изградња објеката, постављање

уређаја и вршење радњи које могу на било који начин загадити воду и мора бити видно означена. Величина предметне зоне заштите

се поклапа са простором предвиђеним за бунар,у шта се уклапа очекивана величина депресионог левка при максималном црпљењу

воде. Тако одређена зона уже заштите је довољна да обезбеди заштиту воде од микробиолошког, хемијског, радиолошког или неке

друге врсте загађења. У ужој зони заштите која се не ограђује,

земљиште се може користити у пољопривредне сврхе. У овој зони може се ограничити употреба појединих врста ђубрива и хербицида.

ШИРА ЗОНА ЗАШТИТЕ представља простор у којем је забрањена изградња индустријских и других објеката чије отпадне

воде и друге отпадне материје из технолошког процеса производње могу загадити извориште, осим објеката од посебног значаја за

заштиту земље. Ова зона се успоставља у појасу полупречника око 500 м, гледано на постојеће бунаре.

ПОЈАС ЗАШТИТЕ успоставља се око главних цевовода унутар простора бунара и то по 2,5 м са сваке стране гледано у односу на

осовину цевовода. Унутар овако формираних појасева заштите није дозвољена изградња објеката, постављање уређаја и вршење

радњи које на било који начин могу загадити воду или угрозити стабилност цевовода.

Водоводна мрежа Приликом реконструкције постојеће водоводне мреже, односно

изградње нових деоница, посебну пажњу посветити врсти цеви које се уграђују, у смуслу пречника који мора одговарати хидрауличком

прорачуну, као и врсти материјала од којих су цеви направљене. Модерно схватање изградње водоводне мреже подразумева

употребу ПВЦ односно ПЕ цеви, што се планским решењем и сугерише. Реконструкција, односно изградња подразумева и

употребу квалитетних фазонских комада, као и довољан број подземних хидраната. За предметно насеље се приликом

хидрауличног прорачуна мора узети у обзир, да се сходно Правилнику о техничким нормативима за хидрантску мрежу за

гашење пожара ( Службени лист СФРЈ број 30/91) мора рачунати

41

са истовременим једним пожаром који се мора гасити са најмање 10

l/s. Траса којом треба да се постављају водоводне цеви предвиђа

се у појасу од 1,00 m уз тротоар, како би остатак уличног профила остао слободан за планирање осталих инфраструктурних

инсталација. Водоводне цеви постављају се у ров ширине 1,0 м, на

мин. дубини укопавања од 1,0 м. Цевовод мора да буде постављен на слој песка дебљине мин. 15 см, у потпуности затрпан песком

(сама цев), висине пешчаног слоја од 30 см изнад темена цеви.Остатак рова се може затрпати земљом из рова из које су

одстрањени камење и корење. Чим се на дужини од 200 до 500 м израде спојеви цеви и поставе бетонска осигурања на луковима и

рачвама приступа се делимичном затрпавању цеви. Циљ овог затрпавања је да се цеви заштите од загревања те да се спречи

деформисање изграђене деонице. Након овога се приступа испитивању на хидраулични притисак. Цеви од тврдог ПВЦ-а после

пуњења треба да стоје 12 час. под притиском 1,3 пута већим од номиналног. Након тога се врши допуњавање водом да би се

успоставио исти притисак. За време од 30 мин. на сваких 100 м дужине деонице која се испитује (али не мање од 2 ч.) контролише

се цевовод. Притисак не сме да опадне за више од 0,2x105 паскала

на час, а цевовод не сме показивати недовољну заптивеност. Цеви од тврдог ПЕ после пуњења треба да стоје 12 час. под притиском од

1,3 пута већим од номиналног. Свака 2 часа допуњава се цевовод ради одржавања притиска и мери се допуњена количина воде.

Допуштени пад притиска од 12 до 14 часова износи 0,1x105 паскала. После пробе на притисак ров се затрпава у слојевима од 30 cm уз

набијање ручним набијачем. Песак мора добро да се набије испод цеви и око ње да би се избегло слегање. Након тога се цевовод

мора испрати од нечистоће. За испирање се користе испусти, па се испирају делови између два испуста. Приликом испирања је

неопходно да се у цеви оствари брзина течења од најмање 1,5 m/s. Испирање се врши док на испуст не потече бистра вода. Напокон се

на крају врши дезинфекција за коју се најчешће користи раствор натријумхипохлорита чија је концентрација 150 г активног хлора у

једном литру.

Канализација отпадних вода

За одвођење отпадних вода из насеља не постоји

канализациони систем, већ се отпадне воде евакуишу из домаћинстава у индивидуално грађене септичке јама које у већини

случајева нису грађене по техничким стандардима и прописима, чиме се непосредно угрожава животна средина. Зато је изградња

канализационог система један од најважнијих задатака у будућем периоду.

Канализациони систем мора омогућити што бржи одвод свих сувишних отпадних вода са територије насеља, као и што

правилнији третман сакупљених вода.

42

Да би се ово омогућило потребно је канализациони систем

планирати и развијати као сепаратни, тако да се посебно одводе отпадне, а посебно сувишне атмосферске воде.

Пре упуштања отпадних вода у реципијент предвиђа се изградња централног уређаја за пречишћавање отпадних вода или

одвођење истих до УПОВ Сомбор. Карактер реципијента предвиђа,

односно захтева висок степен пречишћавања (до 2б класе). Фекалне воде из домаћинства прихватале би се зацевљеном

мрежом и гравитационо одводиле до релејних црпних станица подручја, а потом главним колектором до уређаја за пречишћавање

тих вода. Комплекс уређаја за пречишћавање отпадних вода за насеље

Алекса Шантић биће лоциран у ванграђевинском реону. У реципијент се могу упуштати воде квалитета 2. класе, који је

дефинисан Уредбом о категоризацији водотока и Уредбом о класификацији вода (,,Сл. Гласник СФРЈ,, бр. 3/66 и 7/66). Уколико

вода не задовољава овај квалитет, потребно је урадити предтретман пре упуштања у насељску канализацију. Укупно оптерећење од

стране становништва утврђено је на основу планираног броја становника.

Техничко решење канализационог система засниваће се на

гравитационом одводу отпадних вода до релејне црпне станице, а одатле потисом до уређаја за пречишћавање. Мин. пречници

уличних канализационих цеви не могу бити мањи од Q200 мм. Канализациону межу пројектовати тако да је могуће вршити етапну

реализацију.

Количина отпадних вода

Ако се усвоји специфична количина од 250 л/ст/дан и број становника 2300 добиће се следећи подаци:

Укупан доток воде :

w=2300 x 250=550000 л/ст/дан=550,0 м³/дан

Просечни доток:

W24=550,0/24=22,92 м³/час Дневни максимум:

W18 =550,0/18=30,56 м³/час Апсолутни максимум:

W14=550,0/14=39,29 м³/час Минимални доток (ноћни):

W48=550,0/48=11,46 м³/час

До изградње насељског канализационог система, отпадне воде

ће се и даље одводити у индивидуалне бетонске водонепропусне септичке јаме које морају бити изграђене по техничким прописима,

а које ће се према потреби, празнити аутоцистерном, ангажовањем

надлежног комуналног предузећа.

43

Планирана индустрија ће моћи да испушта отпадне

технолошке воде у систем канализације, али са предтретманом у самом комплексу до потребног квалитета који неће угрозити рад

постројења за пречишћавање отпадних вода или реципијент. Пре изградње канализационог система отпадних вода,

неопходна је израда комплетне пројектно техничке документације

која ће детаљно дефинисати сливна подручја и фазност изградње канализације.

Имајући у виду нивелационо стање терена, као и локацију уређаја за пречишћавање отпадних вода, дато је планско решење

фекалне канализације. Због што боље организације инфраструктурних објеката у профилу улице, као и водећи рачуна о

мин. међусобној удаљености различитих подземних и надземних инсталација, планира се постављање колектора фекалне

канализације у појасу ширине око 1,0 m непосредно уз ивицу коловоза, а пожељно је да буде са стране супротне НН стубовима.

Материјал од кога се гради улична каналска мрежа мора да буде чврст, трајан и непропустљив за воду. Канали морају бити

јефтини, имати глатку унутрашњу површину, да буду отпорни на корозију и тако пројектовани да се могу брзо и ефикасно градити.

Предвиђа се извођење колектора фекалне канализације од тврдих

пластичних маса (ПВЦ). Ровове за постављање фекалне канализације треба копати са вертикалним зидовима, уз

подграђивање на већим дубинама. Ширина рова треба да буде што мања, како би се на тај начин смањили трошкови земљаног ископа.

Она треба да буде најмање једнака унутрашњој ширини цеви увећаној за 0,7 м. Ревизиони силази се постављају на свим

спојевима бочних канала, на местима скретања трасе, промене профила, промене нагиба дна, на местима где су каскаде и томе

слично, као и на правим деоницама на удаљености 30 до 60 м. На местима где се указује потреба за дизањем воде из дубоко укопаних

канала у плиће указује се потреба израде црпних станица. Након извођења појединих деоница, пре него што се пређе на затрпавање

ровова у које су положени, цевни канали се морају испитати на унутрашњи притисак. Кад су наглавци у целој једној деоници

између два ревизиона силаза заптивени, треба још незатрпане цеви

испитати на непропустљивост спојева. Цевни канали са спојевима испитују се на пробни притисак чак и до 5 105 паскала. На тај начин

се постиже већа сигурност канализационе мреже. Испитивање се врши запушавањем канала код ревизионих силаза и стављањем

цеви под притисак воде као и код испитивања водовода. Затрпавање ровова је за сигурност цеви необично важна

грађевинска мера, коју треба што брижљивије извршити. При томе удари могу бити најчешћи узрок оштећења цеви. При откопавању

рова поремећена је равнотежа земљишта. Да би се после затрпавања рова постигли услови што сличнији условима у

непоремећеном земљишту, ров треба да се затрпава само земљом једноликих особина, коју вода не може да испере или да раствори

(најбоље песак или ситан шљунак). При затрпавању рова мора се

44

земља, којом се затрпавање изводи, наносити у равномерно

распоређеним слојевима од 12 до 15 см до висине од око 30 см изнад темена цеви. После тога земља се може наносити на исти

начин у слојевима од 20 до 30 см. Сваки поједини слој треба што је могуће боље набити. При затрпавању цеви треба обратити сву

могућу пажњу, јер је најчешћи узрок лому цеви, не рђав њихов

квалитет, него погрешно затрпавање рова и набијање земље у рову и штетни удари при набијању земље.

Уређај за пречишћавање отпадних вода Планира се у југозападном делу, ван насеља. Простор

предвиђен за исти је довољан за савремено или екстензивно решење пречишћавања отпадних вода. Пречишћене санитарно-

фекалне воде и технолошке воде се могу упуштати у отворене канале с тим да задовољавају II б класу квалитета воде. За

технолошке отпадне воде потребно је предвидети предтретман код сваког загађивача као и пречишћавање на пречистачу пре

упуштања у канал, тако да упу-штена вода задовољава II б класу квалитета вода.

За насељски пречистач отпадних вода, може се предвидети у складу са Директивом ЕУ екстензивни начин пречишћавања

отпадних вода за које је потребно предвидети око 4 м2/јединичној

потрошњи. На оваквим пречистачима могу се третирати и процедне воде са насељских депонија отпада. Неопходно би било напоменути

како сем екстензивног постоји и (уобичајен до сада) интензиван начин пречишћаваља отпадних вода који подразумева задржавање

крупних отпадака на решетки, измену гасова, таложење, флотацију, хемијску коагулацију, хемијску преципитацију, биолошку

флокулацију и преципитацију, филтрацију и дезинфекцију, као и третман муља.

Атмосферска канализација

Одвођење атмосферских вода

Атмосферске воде са саобраћајница, тротоара и платоа одводе се отвореним уличним каналима-јарковима ширине око 1,5 м који се

планирају обострано у односу на саобраћајницу на растојању од

око 2,0 м од ивице саобраћајнице. Зацевљена атмосферска канализација се планира само на колским улазима, испод паркинг

простора, проширења коловоза, укрштаја са саобраћајницама и слично.

Подужни пад колектора атмосферске канализације треба да прати нивелету саобраћајнице, али се дозвољава и решење

делимично другачије од тог уколико се за тим укаже потреба и то представља прихватљивије решење, што се мора обрадити идејним

решењем атмосферске канализације. Вода из јаркова се води подужним падом ка одговарајућим

реципијентима- постојећим депресијама ван насеља, као и условно чисте технолошке воде ( расхладне и сл.) чији квалитет одговара

2.б класи квалитета вода. За атмосферске воде са зауљених и

45

запрљаних површина ( бензинске пумпе и сл.) пре улива у отворене

канале или атмосферску канализацију потребно је предвидети одговарајући предтретман за пречишћавање.

3.3.3. Енергетска инфраструктура

Електроенергетску инфраструктуру реализовати према следећим условима:

Целокупну електроенергетску мрежу градити на основу главних пројеката у складу са важећим законским прописима

Трафостанице градити као стубне, зидане или монтажно-бетонске, за рад на 20 кВ напонском нивоу лоциране на

јавном грађевинском земљишту, мада по потреби могу бити и на парцелама корисника, или уграђене у објекте;

Високонапонску мрежу у насељу каблирати Нисконапонску мрежу у центру насеља, у зонама са породичним

становањем, у радним зонама, као и зонама за спорт и

рекреацију обавезно каблирати Каблове полагати у зеленим површинама поред саобраћајница и

пешачких стаза уз удаљеност мин. 1,0 м од коловоза и 0,5 м од пешачких стаза

НН мрежа ће се у зонама периферне породичне изградње изводити као надземна, али се може изводити и подземно тамо

где се то покаже економски оправдано При полагању подземне електроенергетске мреже у насељу

морају се поштовати следећи услови: Електроенергетске каблове полагати у уличним зеленим површи-

нама поред саобраћајница и пешачких стаза или, уколико за то нема могућности, испод пешачких стаза

Електроенергетску мрежу полагати најмање 0,5 м од темеља објеката и 1,0 м од саобраћајница

При укрштању са саобраћајницом кабел мора бити постављен у

заштитну цев, а угао укрштања треба да буде око 90° При паралелном вођењу енергетских и телекомуникационих

каблова најмање растојање мора бити 0,5 м за каблове напона до 10 кВ, односно 1,0 м за каблове напона преко 10 кВ. Угао

укрштања треба да буде 90° Паралелно полагање електроенергетских каблова и цеви

водовода и канализације дозвољено је у хоризонталној равни при чему хоризонтално растојање мора бити веће од 0,5 м

Није дозвољено полагање електроенергетског кабла изнад или испод цеви водовода или канализације

При укрштању електроенергетских каблова са цевоводом гасовода вертикално растојање мора бити веће од 0,3 м, а при

приближавању и паралелном вођењу 0,5 м.

46

Изградња НН мреже и уличних дрвореда се мора ускладити.

Јавно и интерно осветљење

унапредити систем јавног осветљења;

јавно освтељење плански допуњавати, реконструисати и

осавремењавати према потребама и карактеру простора, на основу стандарда и норматива,

применом нових технологија и решења постићи ефикасност и рационалност јавног осветљења.

3.3.4. Телекомуникациона инфраструктура

Целокупну ТТ мрежу градити на основу главних пројеката у

складу са важећим законским прописима ТТ мрежа ће се у потпуности градити подземно

Дубина полагања ТТ каблова треба да је најмење 0,8 м, а на међусобним релацијама 1,2 м

На периферним деловима насеља мрежа ће бити ваздушна, грађена на бетонским и гвоздено-решеткастим стубовима

ТТ мрежу полагати у уличним зеленим површинама (удаљеност

од високог растиња мин. 1,5 м) поред саобраћајница на растојању најмање 1,0 м од саобраћајница, или поред пешачких

стаза. У случају да се то не може постићи ТТ каблове полагати испод пешачких стаза

При укрштању са саобраћајницама каблови морају бити постављени у заштитне цеви, а угао укрштања треба да буде 90°

При паралелном вођењу са електроенергетским кабловима најмање растојање мора бити 0,5 м за каблове напона до 10 кВ и

1,0 м за каблове напона преко 10 кВ. При укрштању најмање растојање мора бити 0,5 м, а угао укрштања 90°. При укрштању

са цевоводом гасовода, водовода и канализације вертикално растојање мора бити веће од 0,3 м, а при приближавању и

паралелном вођењу 0,5 м. Целокупну КДС мрежу градити на основу главних пројеката у

складу са важећим законским прописима

Дубина полагања каблова за потребе КДС треба да је најмање 0,80 м, а на међумесним релацијама 1,2 м

Мрежу КДС полагати у уличне зелене површине (удаљеност од високог растиња мин.1,5 м) поред саобраћајница на растојању

најмање 1,0 м од саобраћајница, или поред пешачких стаза. У случају да се то не може постићи каблове КДС полагати испод

пешачких стаза Објекти за смештај телекомуникационих уређаја мобилне

телекомуникационе мреже и опреме за РТВ и мобилних центара базних радио станица, радио релејних станица, као и виши

антенски стубови могу се поставити на слободном, неизграђеном простору зелених површина ван насеља или у насељу, у зони

радних садржаја

47

Антене се могу поставити на постојеће више објекте у насељу

(водоторњеве, димњаке, силосе, кровове зграда) Објекат за смештај телекомуникационе и РТВ опреме може бити

зидани, монтажни, или смештен на стубу Комплекс са телекомуникационом опремом и антенски стуб

морају бити ограђени

У комплекс се поставља антенски стуб са антенама, а на тлу се постављају контејнери базних станица

Напајање електричном енергијом вршиће се из нисконапонске мреже 1 кВ

До комплекса за смештај телекомуникационе опреме и антенских стубова са антенама обезбедити приступни пут мин. ширине 3,0 м

од најближе јавне саобраћајнице Слободна површина комплекса се мора озеленити

У зонама заштите није дозвољено постављање антенских стубова; ван заштитних зона стубови се могу постављати по

условима надлежних институција заштите За све радио релејне коридоре потребно је израдити елаборате

заштите слободних радио релејних коридора

3.3.5. Гасна мрежа

Урбанистички услови се тичу радова које треба обавити на

довођењу гаса до потрошача. Гасоводну мрежу градити на основу главних пројеката у складу са

важећим законским прописима.

1. Гасоводи средњег притиска и објекти у саставу гасовода

Укрштање дистрибутивног гасовода (ДГ) са саобраћајницама врши

се уз његово полагање у заштитну цев или канал, изузев ако се прорачуном докаже да то није потребно. При томе се мора

обезбедити природна вентилација канала, заштитне цеви или подземног пролаза.

За укрштање и паралелно вођење гасовода са железничком пругом,

путевима и улицама, потребна је сагласност одговарајућих организација.

ДГ се не полаже испод зграда и других објеката високоградње. Надземно полагање ДГ се врши само изузетно, уз посебну заштиту

од механичких, температурних и утицаја стварања кондензата. Удаљеност укопаног гасовода од стубова електричне расвете,

ваздушне нисконапонске и ПТТ мреже, мора бити толика да не угрожава стабилност стубова, али не мање од 0,5 м слободног

размака. Надземни делови гасовода морају бити удаљени од стубова далековода, високонапонских и нисконапонских водова за најмање

висину стуба + 3 м. При полагању дистрибутивних гасовода треба предузети

одговарајуће мере заштите постојећих инсталација у радном појасу.

48

Укрштање и паралелно вођење са другим инсталацијама се

пројектује у складу са условима и сагласностима надлежних органа, а на следећи начин:

- пролаз испод путева и улица се изводи у заштитној челичној цеви уз механичко подбушивање на дубини 1,0 м.

- пролаз испод кућне саобраћајнице се ради раскопавањем или

подбушивањем, у складу са дубином рова, - пролаз испод осталих канала и ригола изводе се са или без

заштитне цеви, раскопавањем или подбушивањем на дубину од 1,0 м од коте дна канала.

Код паралелног вођења гасовода у односу на горе наведене објекте

примењују се мин. одстојања из важећих прописа уз додатак 1,0 до 2,0 м у зависности од могућности на терену.

Укрштање и паралелно вођење у односу на укопане инсталације треба пројектовати да се задовоље сви услови власника предметних

инсталација. Код укрштања настојати да се гасовод укопа изнад других инсталација, у противном, гасовод треба положити у

заштитну цев. Услове и сагласност за прикључење на гасну мрежу је потребно

затражити од надлежне комуналне службе.

Услови за пројектовање, грађење и испитивање гасовода средњег притиска одређени су Правилником о техничким условима и

нормативима за безбедан танспорт течних и гасовитих угљоводоника магистралним нафтоводима и гасоводима и

гасоводима и нафтоводима за међународни транспорт (" Сл. лист СФРЈ" бр. 25/85, са применом до доношења новог важећег прописа).

Уређаји у саставу гасовода високог и средњег притиска, мернорегулационе станице, компресорске станице, чистачке

станице и блок станице /блокадни вентили са издувавањем, морају се лоцирати да задовоље прописана растојања од различитих

објеката, дата у наредној табели:

Објекти у саставу гасовода

Мерно-регулационе станице Компрес.

станице

Блокадне

станице

Чистачке

станице

У објекту од

чврстог

материјала

Под

надстрешницом

и на отвореном

до

30.000

m3/h

изнад

30.000

m3/h

За све

капацитете

Стамбене,

пословне и

фабр.зграде,

радионице и

склад.запаљ.

течности

15 m 25 m 30 m 100 m 30 m 30 m

Електро-

неизоловани

надзем.водови

Висина стуба далековода + 3,0 m

Трфостанице 30 m

49

Жел. пруге и

објекти

30 m

Инд.колосеци 15 m 15 m 25 m 25 m 15 m 15 m

Магистрални

путеви

20 m 20 m 30 m 20 m 30 m 20 m

Рег. и локални

путеви

10 m

Остали путеви 6 m 10 m 10 m 10 m 15 m 10 m

Водотоци 5 m 5 m 5 m 20 m 5 m 5 m

Шеталишта и

паркиралишта

10m 15m 20m 15m 30m 30m

Остали грађ.

објекти

10m 15m 20m 30m 15m 15m

Растојања у табели дата су у метрима, рачунајући код железничких

пруга и путева од ивице пружног/путног појаса. Код преласка у близини или паралелног вођења гасовода уз

друге објекте одстојање не сме бити мање од: 10 м од спољне ивице путног појаса магистралних путева,

5 м од спољне ивице путног појаса регионалних и општинских путева,

20 м од спољне ивице пружног појаса железничке пруге, осим ако је гасовод постављен на друмски или железнички мост,

15 м од крајње осе индустријског колосека, 1 м (мерено хоризонтално) од темеља грађевинских објеката,

уколико не угрожава стабилност објекта, 0,5 м од спољне ивице других укопаних инсталација и

мелиорационих објеката, 10 м од ножице насипа регулисаних водотока и канала, а у

складу са надлежним водопривредним предузећем,

Удаљеност укопаног гасовода средњег притиска од уличне стубне електричне расвете, ваздушне нисконапонске и ТТ

мреже мора бити толико да не угрожава стабилност стубова,мин. 0,5 м,

ако се гасовод поставља испод саобраћајнице прокопавањем те саобраћајнице, полаже се у ров на пешчану постељицу и са

двоструким антикорозионом изолацијом, према прописима, ако се гасовод поставља испод саобраћајнице бушењем рова

испод те саобраћајнице, мора се употребити одговарајућа заштитна цев гасовода,

при укрштању гасовода са саобраћајницама, водотоцима и каналима, угао заклапања њихових оса треба да је између 60

и 90 .

Удаљеност укопаног гасовода средњег притиска од уличне стубне електричне расвете, ваздушне нисконапонске и ПТТ мреже мора

бити толика да не угрожава стабилност стубова, али не мања од 0,5

м слободног размака. Надземни делови гасовода морају бити удаљени од стубова, далековода, високонапонских и

нисконапонских водова за најмању висину стуба +3,0 м.

50

Ако гасовод пролази у близини нерегулисаних водотокова, бунара,

извора или изворишта, а такође електроенергетских постројења и водова, потребно је прибавити сагласности надлежних установа.

Ако се гасовод поставља испод саобраћајнице прокопавањем те саобраћајнице, полаже се ров на пешчану постељицу и са

двоструком антикорозивном изолацијом, према прописима.

Ако се гасовод поставља испод саобраћајнице бушењем рова испод те саобраћајнице мора се употребити заштитна цев гасовода.

При укрштању гасовода са саобраћајницама, водотоцима и каналима, угао заклапања његових оса мора бити између 60° и 90 °.

За угао укрштања мањим од 90˚ потребна је сагласност надлежног органа. Таква сагласност се не може издати за укрштање са

железничком пругом. Гасовод мора бити заштићен од подлокавања, плављења,

нестабилности тла, одрона земљишта и других опасности које могу изазвати његово померање или додатно оптерећење. Гасовод треба

да је заштићен од деловања корозије околине.

2. Гасоводна мрежа ниског притиска Дистрибутивни гасовод од ПЕ цеви ће се водити зеленим појасом

улучног коридора са обе стране улице ( према идејном пројекту

гасификације насељених места општине Сомбор књига II/А). Пречници пластичних цеви дистрибутивног гасовода су ф=110

мм, ф=90 мм и ф=63 мм, а пречник улазног гасовода у МРС ШП „Алекса Шантић“ је ф=88.9 мм. Притисак у цевима дистрибутивног

гасовода кроз све улице је п=1-4 бара. Улазни притисак у МРС ШП „Алекса Шантић“ је п=6-12 бара.

Технички нормативи за пројектовање и полагање гасовода од ПЕ цеви за радн. притисак до 4 бара одређени су одговарајућим

Правилником ( "Сл. лист СРЈ " бр. 20/92 за транспорт гасовитих горива према ЈУС Х Ф 1.001.

Цеви се воде подземно на дубини од 1,0 м надслоја. На локацији где нема зеленог појаса гасовод се води испод уличног

тротоара, бетонираних платоа и површина или испод уличних канала за одвод атмосферске воде на дубини 1,0 м од дна канала

или ригола. Изузетно, гасовод се полаже дуж трупа пута, уз посебне

мере заштите од механичких и других оптерећења. Трасе ровова за полагање гасне инсталације се постављају

тако да гасна мрежа задовољи минимална прописана одстојања у односу на друге инсталације и објекте инфраструктуре. Вредности

мин. дозвољених растојања у односу на укопане инсталације су: Минимална дозвољена растојања

укрштање парал.вођење [м]

- други гасовод 0,2 0,4 - водовод, канализација 0,2 0,4

- нискоивисоко-напонскиелектрокабл. 0,3 0,6 - телефонски каблови 0,3 0,5

- технолошка канализација 0,2 0,4

51

- бетонски шахтови и канали 0,2 0,4

- високо зеленило - 1,5 - темељ грађевинских објеката - 1,0

- локални путеви и улице 1,0 0,5 - државни путеви I и II реда 1,3 1,0

- бензиске пумпе - 5,0

3.3.6. Остали садржаји

Овде треба поменути комуналне објекте који су са аспекта насеља детаљи, али су неопходни за функционисање насеља:

- чекаонице (стајалишта) на линијама градског и међуградског превоза,

- телефонске говорнице, - рекламне табле и стубови,

- јавне чесме са пијаћом водом, - спомен обележја и друго.

Простор за овакве садржаје се може обезбедити на јавним површинама, или на осталом грађевинском земљишту у склопу

других садржаја, уз задовољење услова за овакве објекте.

3.3.7. Зеленило

Зеленило је битан чинилац у стварању здраве животне

средине, с обзиром да има видну улогу у одбрани од природно створених агресија као што су ветар, екстремне температуре,

спирање водом, деловање атмосферилија итд, као и од вештачки створених агресија као што је бука, вибрације, разне хемикалије

итд. Основна функција зеленила је производња кисеоника кроз

транспирационе процесе, побољшање климатских вредности, заштита од прејаке инсолације, од јаких и хладних ветрова, од аеро

загађења и комуналне буке, има велику психо хигијенску моћ итд. Функција зеленила је такође да задовољи хигијенско-санитарне

захтеве урбаног простора и естетске вредности било отвореног,

било изграђеног простора – урбаног, да истакне индивидуалне особености зеленила, да повезује разнородне грађевинске објекте у

једну функционалну целину итд. Смишљеним "аранжирањем" урбаног простора уз примену

четинарских и листопадних биљака различитих форми, висина и боја, оствариће се сценско-амбијенталне погодности, односно

естетски допринос у обличавању простора обраде, а да би озелењавање насеља дало очекиване резултате неопходно је:

- Поштовати просторне диспозиције разних категорија зеленила дефинисаног овим Планом,

- Поштовати проценат заступљености разних категорија зеленила у комплексима појединих основних намена у насељу,

- За делове насеља у којима је предвиђена даља урбанистичка

52

разрада применити опште поставке озелењавања дате овим

планом, - У деловима насеља који се даље не разрађују урбанистичком

документацијом, озелењавање ће се спроводити у складу са условима из овог плана и техничком документацијом у складу

са Законом,

- Озелењавање ускладити са подземном и надземном инфрастуктуром и техничким нормативима за пројектовање

зелених површина. Дрвеће садити на мин. удаљености од: - водовода 1.5 м

- канализације 1.5 м - електрокаблова 2.0 м

- ТТ мреже 1.5 м - гасовода 1.5 м

Однос лишћара и четинара да буде 5:1, а саднице 1 класе мин. 4.5

година старости.

- При формирању заштитног и линијског зеленила уз саобраћајнице руководити се, одредбама Закона о јавним

путевима (" Сл. гласник РС " бр. 101/05), уз водотоке Закона о

водама (" Сл.гласник РС " бр. 46/91).

Све зелене површине на простору обраде, зависно од намене и положаја сврстане су у следеће групе:

уличне зелене површине, површине зеленила специјалне намене,

зеленило спортско-рекреационо, зелене површине заштитних појасева,

зеленило паркинга, парковско зеленило.

Улично зеленило

Улично зеленило чине дрвореди дуж уличних коридора које прате травњаци.

Основни задатак ових зелених површина је да изолују

пешачке токове и ободне зграде од колског саобраћаја и створе повољне санитарно-хигијенске и микроклиматске услове и повећају

естетске квалитете градског пејзажа. Од укупне површине под саобраћајницама, око 30 % треба да је под зеленилом.

Формирати једностране и двостране дрвореде или засаде од шибља у свим улицама у којима дрвореди нису формирани и у

којима постоји довољна ширина уличног профила. У ширим уличним профилима могуће је формирати групе

садница лишћара и четинара са спратом шибља. Пожељно је да ширина зеленог појаса између коловоза и тротоара буде између

2,5–3,5 м. Ради безбедности саобраћаја дрвеће садити 2,0 м од ивице коловоза, а шибље 2,0 м од ивице зелене траке. Растојање

стабала од објеката не би требало да буде мање од 4,5 – 7,0 м што

53

зависи од избора врста. Растојање између дрворедних садница је

најмање 5,0 м, а у зависности од врсте креће се од 5,0 – 15,0 м. Композициони принципи озелењавања улица треба да стварају

макс. погодности за кретање саобраћаја и пешака и заштиту станова од буке и атмосферских гасова. Неопходно је стварати и повољније

услове за сагледавање пејзажа у току кретања.

За сваку улицу у којој не постоји дрворед потребно је изабрати по једну аутохтону врсту дрвећа и тиме обезбедити

индивидуалност улице. При томе треба водити рачуна о карактеру улице, правцу доминантног ветра, као и смени фенолошких

аспеката. Цветњак лоцирати у близини станице јавног саобраћаја, код пешачких прелаза, на раскрсницама. При избору врста за

улично зеленило треба водити рачуна да сем декоративних својстава (фенолошке особине), саднице буду прилагођене

условима раста у уличним профилима (отпорност на збијеност тла, водни капацитет земљишта, прашину, гасове) и инфраструктурним

коридорима. Препоручују се врсте панонског поднебља. Високи и средње високи лишћари:

Platanus acerifolia (платан) Acer pseudoplatanus (горски јавор)

Fraximus excelsior (јасен)

Querqus robur (храст лужњак) Ulmus pumila (брест)

Sophora japonica (софора) Betula alba (бреза)

Laburnum anagiroides (златна киша) Acer palmatum, A. ginala (јавор) итд.

Нижи лишћари Sorbus sp

Prunus pissardii (црвенолисна шљива) Catalpa bignonoides (каталпа)

Prunus bignonoides (каталпа) Cercis siliquastrum (јудино дрво)

Rhus sp разне кугласте и жбунасте форме (јавора, јасена, брезе, врбе

итд.) итд.

Површине зеленила специјалне намене

Овој категорији зеленила припада зеленило које се појављује

на неким површинама у секундарној улози (пратећој) у односу на основну намену површина. Обухвата комплексе уз објекте

друштвене намене и то: зеленило културних установа,

зеленило просветних установа, зеленило здравствених установа,

зеленило у оквиру индустрије, зеленило у оквиру рекреационих и спортских центара,

зеленило у оквиру месне заједнице,

54

зеленило у оквиру спомен обележја,

зеленило гробља и тд. То су релативно мале површине –оазе које се уклапају у

"систем" озелењавања. Мало која од наведених површина има хортикултурно сређен простор намењен за зеленило.

Недостатак овог зеленила делимично надопуњава улично

зеленило. Зеленило специјалне намене има улогу да штити делове

простора и објеката од разних загађивача, да изолује, маскира и истакне поједине значајне објекте.

Зеленило комплекса школе

При решавању слободних простора школског комплекса, треба

задовољити две основне функције: санитарно-хигијенску и фискултурно-рекреативну. За наше нормативе величина школског

дворишта треба да буде од 25,0–35,0 м/ученику (не мања од 6,0 м/ученику).

Најчешћи облик у решавању уређења школског дворишта је комбинација геометријског и пејзажног стила (″микс″ стил).

Основне површине које школско двориште треба да обухвата сем

објеката су: отворене површине за физичку културу, економско двориште, школски врт и слободне зелене површине.

Зелене површине треба да чине 40-50 % школског комплекса и најчешће се постављају ободно, где ће имати функцију изолације

самог комплекса од околних саобраћајница и суседа. Овај зелени тампон треба да буде довољно густ и широк, састављен од

четинарског и листопадног дрвећа и шибља, да би обезбедио повољне микроклиматске услове, смањио буку и задржао издувне

гасове и прашину са околних саобраћајница. Зелене површине испред саме зграде школе треба да су потчињене архитектури и

декоративно обрађене са више цветног материјала, декоративног шибља и дрвећа. При избору биљних врста водити рачуна да нису

отровне, да немају бодље и што је веома важно, да одговарају условима станишта. Избор врста треба да буде довољно разно

врстан да би ученике упознао са биљним богатством. У исте сврхе

треба формирати школски врт. Постојећи школски комплекс уредити на основу елемената

предложеног решења, у складу са просторним могућностима.

Зеленило предшколске установе

Предшколска установа треба да пружи услове за безбедан боравак и да задовољи здравствено хигијенске услове. Потребно је

предвидети величину отвореног простора од најмање 15,0 м/детету. У оквиру ових површина потребно је предвидети терене

за игре (лоптом, ритмичке игре, слободно кретање и трчање, трим стаза), простор у који се постављају справе са пешчаником, а по

могућности и " градилиште" за децу и башту за гајење цвећа и

55

поврћа. Зелене површине треба да буду уређене на исти начин као

и зелене површине школа. Предшколску установу уредити према овом концепту, у складу са просторним могућностима.

Зеленило гробља

Постојеће гробље треба допунити зеленилом које треба да је

уређено у парковском стилу, а ободом комплекса формирати заштитно зеленило (ширине 10,0–15,0 м). Код изразито

архитектонске концепције гробља, односно површина за сахрањивање према осталим садржајима је 60:40 %, док је код

пејзажне 40:60 %. Ова функционална подела треба да се састоји од следећих односа:

- 60% намењено гробним местима - 20% заштитни зелени појас и парковски обликован простор

- 16% површине за саобраћајнице - 3% трг за испраћај

- 1% остали садржаји.

Избор садног материјала треба да је такав да се избегава претерано засенчење, околина треба да буде достојанствена, мирна,

са превагом зелене боје разних нијанси. У појасу зеленила формирају се места за одмор, пре свега у близини улаза и прилаза

гробљу. Треба тежити постизању јединственог обележавања гробова.

Зеленило спортско-рекреационих површина

Задатак овог типа заленила је да обогати–оплемени просторе

намењене за спорт и рекреацију и учини околину и простор пријатним за активне и пасивне посетиоце ових простора.

Зеленило треба да чини 40-50% комплекса, да пружи заштиту од ветра, сенку на јужним експозицијама, односно да оствари

заштитне мелиоративне, санитарно-хигијенске и друштвено

социјалне функције. У односу на општу норму од 25 м/стан. унутар градског

зеленила, активна рекреација треба да учествује 18% или 4,5 м/стан. (дечја игралишта до 6 година 1%, за децу од 6-14 година

5%, терени за омладину и одрасле 12% од укупног норматива). Предлог неких од низа врста које могу наћи примену у овом

типу зеленила: Високи лишћари:

- Acer pseudoplatanus, A. platanoides (јавор) - Platanus acerifolia (платан)

- Quercus robur (храст лужњак) - Celtis occidentalis (копривић)

- Sophora japonica (софора)

56

- Tilia argentea (сребрнолисна липа) итд.

Средње високи и нижи лишћари: - Betula alba (бреза)

- Ulmus pumila (сибирски брест) - Acer ginala (јавор кинески)

- Sakix alba "Tristis" (жалосна жута врба)

- Caragana arbarescens (карагана) - Sorbus aucuparia (јаребила)

- Catalpa bignonioides (каталпа) - Rhus sp (руј) итд.

Жбунасте форме лишћара; - Spirea sp (суручица)

- Viburnum opulus (црвена удика) - Berberis sp (шимширика)

- Tamarix tetrandra var. purpurea (тамаракис) - Jasminum fruticans (јасмин)

- Symphoricarpus racemobus (бисерак) итд. Високи четинари:

- Picea abies (смрча) - Pinus nigra (црни бор)

- Cedrus atlantica, C. deodara (кедар)

- Abies alba (јела) - Picea omorika (панчићева оморика) итд.

Нижи четинари: - Thuja orientalis (источна туја)

- Thuja columnaris (туја) - Pinus mugo (кривуљ)

- Taxus baccata (тиса) - Juniperus sp (ниже клеке) итд.

Зимзелене жбунасте форме: - Pyracantha sp (ватрени трн)

- Juniperus squamata "majeri" - Ilex aquifolium (илекс)

- Juniperus horizontalis (пузеће клеке) - Cotoneaster salicifolium (врболисна дуњарица) итд.

Зелене површине заштитних појасева

Главна функција ових зелених површина је смањење

неповољних услова микросредине - ублажавање доминантних ветрова, смањење индустријског загађења, неповољног дејства

саобраћаја, везивање земљишта и заштита од ерозије. Заштитно зеленило има важну улогу и то да спаја (стапа,

повезује) све типове зеленила на простору обраде и тиме чине један "систем" или комплекс зеленила који је богаство једне урбане

средине. Заштитно зеленило формирати уз главну насељску

саобраћајницу, водећи рачуна о одредбама Закона о путевима ("Сл.гласник РС" бр. 46/91) и Закона о железници ("Сл.гласник РС"

57

бр. 38/91). Ово зеленило, пре свега, треба да изолује становање од

саобраћаја и спречи негативне утицаје издувних гасова, буке и вибрације на околне садржаје.

Предвидети формирање заштитног зеленог појаса, на локацији водозахвата, уређаја за пречишћавање отпадних вода и на

површинама предвиђеним за рекултивацију (депонија комуналног

отпада са сточним гробљем). Избор врста за заштитно зеленило је одређен

биљногеографским, фитоценолошким и станишним условима. Потребно је изабрати дендролошки материјал отпоран на природне

и новостворене станишне услове, тако да носи све карактеристике флорних елемената панонске низије.

Избор врста за заштитно зеленило оријентисати на следеће врсте високих лишћара: липа, храст, јавор, кестен, буква, јасен,

дрен, бреза, багрем, платан, топола и врба. За партерно зеленило се препоручују дрен, свиг, дуд, суручице, калина и др. врсте.

Зеленило паркинг простора

На простору обраде овај тип зеленила не запажа се, а

неопходно је као пратећи елемент једног урбаног простора. Обично

његову улогу преузима улично зеленило.

Парковско зеленило

Паркови и скверови су зелене површине јавног коришћења,

које су намењене одмору становника (пасивном или активном) или декоративном оформљењу градских тргова, улица, јавних и

административних објеката, са пратећим елементима и приступачни свим старосним добима. Парковско зеленило, између осталог,

сугестивно делује на регенерацију људских осећања и доприноси побољшању психолошке и радне способности човека, подиже општу

културу и хигијену живљења. Јавне зелене површине, било да су на територији центра,

стамбеног блока, око јавних објеката, или у оквиру саобраћајне намене, треба да задовоље рационалну организацију пешачког

кретања, места за одмор и уметничку карактеристику сваког

елемента који учествује у композицији. Основне елементе сквера треба да чине платои, стазе и различите категорије засада. Стазе и

платои треба да чине 35% територије сквера, зелене површине 60-65% (од тога цветњаци 2-4%) а објекти 0-5% од укупне површине.

Значајни елеменат ових јавних површина су различити урбано архитектонски елементи, справе за игру деце, урбани мобилијар,

елементи спољног осветљења и др. Јавне зелене површине уредити на основу предложеног концепта.

Предлог неких врста из мноштва које би могле наћи своју промену у парковском типу зеленила:

Високи и средње високи лишћари:

58

Acer pseudoplatanus (јавор)

Fraxinus excelsior (јасен) Sophora japonica (софора)

Celtis occidentalis (кошћела) Quercus rubra (црвени храст)

Castanela sativa (питоми кестен)

Betula alba (бреза) Laburnum anagiroides (златна киша) итд.

Нижи лишћари:

Acer palmatum, A. ginala (јавор) Catalpa bignonioides (каталпа)

Cercis siliquastrum (јудино дрво) Rhus sp (руј) итд.

Жбунасте врсте и форме лишћара:

Forzithija sp Spirea sp (суручица)

Jasminum sp (јасмин) Berberis sp

Cotoneaster sp

Hibiscus sp Високи четинари:

Abies alba, A. coneolor (јела)

Picea omorica (панчићева оморика) Cedrus atlantica, C. deodora (кедар)

Larix sp (ариш) Pinus nigra (црни бор) итд.

Средње високи и нижи четинари:

Chamaecyparis sp (пачемпрес) Cupressus (чемпрес)

Juniperus sp (клеке) Taxus sp (тиса)

Thuja sp (туја) итд.

Berberis sp Buxus sp (шимшир)

Cotoneaster sp Ilex aquifalium (божиковина)

Pyracantha sp Juniperus horizontalis (пузеће клеке) итд.

59

4. ОПШТИ И ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ И

ИЗГРАДЊУ ПРОСТОРА

4.1. Стратешка процена утицаја планских решења на животну средину

На oснoву члана 5. став 2. и члана 9. став 1. и 3. Закoна o

стратeшкoj прoцeни утицаjа на живoтну срeдину ("Сл. гласник РС", бр. 135/2004) и члана 8. Правилника o садржини, начину израдe

начину вршeња стручнe кoнтрoлe Урбанистичкoг плана, и услoвима и начину стављања на jавни увид ("Службeни гласник РС", бр.

12/2004), Председник општине Сомбор je дoнeо Oдлуку o нeприступању изради Стратeшкe прoцeнe утицаjа на живoтну

срeдину за План гeнeралнe рeгулациje насeља Алекса Шантић.

Oдлука o нeприступању изради стратeшкe прoцeнe утицаjа на живoтну срeдину за План гeнeралнe рeгулациje насeља Алекса

Шантић je дoнeта из разлoга штo je за пoтрeбe израдe Прoстoрнoг пла-на oпштинe Сомбор, урађeн Извeштаj o стратeшкoj прoцeни

утицаjа на живoтну срeдину, кojим je oбухваћeн и oваj прoстoр. Студиjа o прoцeни утицаjа прojeката на живoтну срeдину ћe се

радити за свe врстe oбjeката за кoje je oбавeзна или се утврди да постоји потреба израде Процене утицаја на животну срeдину пo

oснoву Урeдбe o утврђивању Листe прojeката за кoje je oбавeзна прoцeна утицаjа и Листe прojeката за кoje сe мoжe захтeвати прo-

цeна утицаjа на живoтну срeдину ("Службeни гласник РС", бр. 84/05).

4.2. Oпшти услoви за изградњу и уређење прoстoра

Oпшти услoви за изградњу и урeђeњe прoстoра ћe сe oстварити примeнoм oдрeдби низа Закoна каo штo су:

Закoн o планирању и изградњи, Закoн o Прoстoрнoм плану Рeпубликe Србиje,

Закoн o заштити живoтнe срeдинe, Закoн o прoцeни утицаjа на живoтну срeдину,

Закoн o стратeшкoj прoцeни утицаjа на живoтну срeдину, Закoн o интeгрисанoм спрeчавању и кoнтрoли загађивања

живoтнe срeдинe, Закoн o културним дoбрима,

Закoн o санитарнoм надзoру, Закoн o вoдама,

Закoн o пoљoприврeнoм зeмљишту,

60

Закoн o шумама,

Закoн o заштити oд пoжара, Закoн o путeвима,

Закoн o жeлeзници, Закoн o oдбрани

каo и низoм других прoписа кojима сe рeгулишe oбављањe

приврeдних и oсталих активнoсти.

У oпштe услoвe изградњe на oвoм прoстoру спада и стeпeн сeизмичнoсти кojи на прoстoру насeља и ширe изнoси 8 стeпeни пo

МЦЗ скали.

4.3. Водопривредни услови

Од Ј.В.П. "Воде Војводине" из Новог Сада утврђено је следеће:

Насеље Алекса Шантић се налази на подручју система за наводњавање „Северна Мостонга“, а у непосредној близини насеља

не постоје канали за одводњавање. Дати су следећи водоприврени услови:

предвидети сепаратни тип канализационе мреже за скупљање

условно чистих атмосферских и условно чистих технолошких вода ( расхладне воде и др.), посебно за санитарно-фекалне и

технолошке отпадне воде и посебно за зауљене атмосферске воде

атмосферске и условно чисте технолошке воде ( расхладне) чији квалитет одговара II класи воде могу се без

пречишћавања одвести у отворене канале, путем уређених испуста који су осигурани од ерозије

за атмосферске воде са зауљених и запрљаних површина (бензинска пумпа и сл.) пре испуста у атмосферску

канализацију предвидети одговарајући предтретман (сепаратор уља, таложник). Садржај уља у третираној води не

сме да буде већи од 0.1 мг/л, а суспендованих материја од 30 мг/л

санитарно фекалне и технолошке воде могу се испуштати у

отворене канале само након потпуног пречишћавања тако да концетрација појединих загађујућих материја у пречишћеној

води (ефлуенту) задовољава следеће услове: - БПК 5 ср. дневна до 25 мг/л

- ХПК до 125 mg/l - суспендоване материје до 30 мг/л

- етарски екстрат (масти и уља) до 0,1 мг/л - укупан фосфор до 2 мг/л

- укупан азот до 10 мг/л - штетне и опасне материје у складу са Правилником о

опасним материјама у водама ("Службени гласник СРС", бр 31/82).

61

Уколико је потребно предвидети предтретман за технолошке

отпадне воде код сваког загађивача као и редовно пречишћавање на пречистачу

Санитарно фекалне и технолошке отпадне воде могу се привремено, до изградње јавне канализационе мреже

испуштати у водонепропусне септичке јаме, без упојног

бунара, које ће празнити надлежно комунално предузеће За екстензивне системе третмана употребљених вода како је

предвиђено директивама ЕУ потребно је предвидети по јединици потрошње око 4 м2 површине близу канала (око 2

ха). Ту се може лоцирати и депонија зато што и процедне воде од депоније могу да буду третиране на истом пречистачу

Објекте за смештај складиштење и чување опасних, отровних и лако запаљивих течности пројектовати према важећим

Правилницима, а нарочиту пажњу треба посветити сигурној и трајној заштити површинских и подземних вода.

Није дозвољено упуштање било каквих вода у напуштене бунаре, или на друга места где би такве воде могле доћи у

контакт са подземних водама. Ови услови се односе на израду Урбанистичког плана насеља

Алекса Шантић и не могу се користити за израду главних

пројеката појединих објеката.

4.4. Санитарни услoви

Oд Пoкраjинскoг сeкрeтариjата за здравствo и сoциjалну пoлитику - Сeктoр за санитарни надзoр Западнo-бачки oкруг,

Oдeлeњe у Сoмбoру, дати су oпшти и пoсeбни санитарнo - хигиjeнски услoви за израду Урбанистичкoг плана насељеног места

Алекса Шантић. Закoнoм o санитарнoм надзoру oдрeђeна je врста oбjeката кojи

су у надлeжнoсти санитарнe инспeкциje, а тo су oбjeкти: за прoизвoдњу и прoмeт живoтних намирница и прeдмeта

oпштe упoтрeбe, за снабдeвањe станoвништва вoдoм за пићe,

индустријски

за одстрањивање и депоновање смећа и др. отпадних материја из насеља, индустријских и здравствених објеката

канализације и постројења за испуштање, пречишћавање и одстрањивање отпадних вода и других отпадних материја

jавнoг саoбраћаjа, здравствeнe дeлатнoсти и сoциjалнe заштитe,

угoститeљске делатности, школски и предшколски,

културe, физичкe културe, спoрта и рeкрeациje, други објекти одређени законом.

Oбjeкти за прoизвoдњу и прoмeт живoтних намирница и

прeдмeта oпштe упoтрeбe (ПOУ)

62

Прoизвoдња и прoмeт живoтних намирница и ПOУ, нe мoжe

бити лoцирана пoрeд ђубришта, дeпoниjа, санитарних нужника, oтвoрeних канала, фабрика кoje испуштаjу гасoвe, пару, димoвe,

прашину, каo и у близини других oбjeката кojи мoгу штeтнo утицати на хигиjeнскe услoвe у oбjeкту, oднoснo хигиjeнску исправнoст

прoизвoда у њима, каo и на мeстима гдe би правац дувања главних

вeтрoва мoгаo штeтнo утицати на хигиjeнскe услoвe у oбjeкту или њeгoвoj oкoлини. Oбjeкти нe мoгу бити на мeстима гдe мoгу

угрoжавати станoвањe или oбављањe здравствeнe, дeчиje или сoциjалнe заштитe.

Oбjeкти сe лoцираjу на мeстима гдe je oбeзбeђeна снабдeвeнoст eнeргeтским извoрима, кoнтинуирано снабдeвањeм

хигиjeнски исправнoм вoдoм, каo и oдвoђeњe oтпадних вoда и других oтпадних матeриjа. Ближи услoви за oбjeктe рeгулисани су

Закoнoм o здравствeнoм надзoру над живoтним намирницама и ПOУ ("Сл. гласник СРС", бр. 48/77, 24/85, 29/88, 6/89, 44/91, 53/93 и РС

бр. 67/96, 48/94) и Правилникoм o санитарнo-хигиjeнским услoвима за oбjeктe у кojима сe oбавља прoизвoдња и прoмeт живoтних

намирница и ПOУ ("Сл. гласник РС", бр. 6/97 и 52/97). Oбjeкти за клањe живoтиња, oбраду, прeраду прoизвoда

живoтињскoг пoрeкла трeба да буду ван насeља и у пoдручjу кoje

нeћe бити урбанистичким планoм прeдвиђeнo за изградњу стамбeних oбjeката, а изграђeни oбjeкти нe смejу угрoжавати и бити

угрoжeни oд загађивања ваздуха из других oбjeката, на зeмљишту кoje je са ниским нивooм пoдзeмних вoда и кoje je склoнo клизању.

Ближи услoви прoписани су Правилникoм o услoвима кoje мoраjу да испуњаваjу oбjeкти за клањe живoтиња, oбраду, прeраду и

ускладиштeњe прoизвoда живoтињскoг пoрeкла ("Сл. лист СФРJ", бр. 53/89) и Правилникoм o вeтeринарскo - санитарним услoвима

кoje мoраjу да испуњаваjу у кojима сe врши oбрада мeса, млeка, jаjа и других живoтињских прoизвoда ("Сл. гласник СРС", бр. 9/79).

Пиjацe или тржницe билo да су oтвoрeнoг или затвoрeнoг типа лoцираjу сe у стамбeнoj зoни насeља или у близини, са oбeзбeђeним

прилазима за вoзила за снабдeвањe и пoтрoшачe. Прoстoр трeба да je пoплoчан уз дoвoљан брoj канализациoних oтвoра, а чeсмe сe

пoстављаjу на тржнoм прoстoру, а прoписанo je Правилникoм o

ближим услoвима кojи oбeзбeђуjу хигиjeнскo пoступањe са живoтним намирницама и мoгућнoст здравствeнoг надзoра над

прoмeтoм ван прoстoриjа oдрeђeних за прoдаjу ("Сл. гласник РС", бр. 25/76).

За oбjeктe у кojима сe врши прoмeт и прoизвoдња живoтних намирница и ПOУ, oсим вeћ навeдeних, ближи услoви рeгулисани су

слeдeћим прoписима: Правилникoм o тeхничким нoрмативима за пeкарe ("Сл. лист СРJ", бр. 13/92), Правилникoм o тeхничким

нoрмативима за млинoвe за прeраду жита у млинскe прoизвoдe ("Службeни лист СРJ", бр. 13/92), Правилникoм o услoвима кoje

трeба да испуњаваjу кланицe за клањe живoтиња из увoза ("Сл. лист СФРJ", бр. 53/83), Правилникoм o хигиjeнскo-тeхничким и

санитарним услoвима oткупних станица и oткупних мeста за

63

купoвину пoљoприврeдних прoизвoда ("Сл. гласник РС", бр. 26/86),

Правилникoм o услoвима кoje мoраjу испуњавати oбjeкти за прeраду мeса, рибe и млeка ("Сл. гласник РС", бр. 34/83 и 5/84),

Правилника o мин. тeхничким услoвима за oбављањe прoмeта рoбe и вршeња услуга у прoмeту рoбe кojа сe прoдаje ван пoслoвних

прoстoриjа ("Сл. гласник РС", бр. 47/96).

Oбjeкти за снабдeвањe станoвништва вoдoм за пићe

Oбjeкти за снабдeвањe станoвништва вoдoм за пићe сe oбeзбeђуjу зoнама и пojасeвима санитарнe заштитe кojи сe унoсe у

катастарскe каo и у прoстoрнe и урбанистичкe планoвe. Зoна нeпoсрeднe заштитe oбeзбeђуje сe oграђивањeм и мoжe сe

кoристити самo каo сeнoкoс. У ужoj зoни заштитe ниje дoзвoљeна изградња oбjeката пoстављањe урeђаjа и вршeњe радњи кoje мoгу

на билo кojи начин загадити вoду. У ширoj зoни забрањeна je изградња индустриjских и других oбjeката чиje oтпаднe вoдe и

другe oтпаднe матeриje из тeхнoлoшкoг прoцeса прoизвoдњe мoгу загадити извoриштe oсим oбje-ката oд пoсeбнoг значаjа за заштиту

зeмљe. Oбjeкти вoдoснабдeвања каo штo су рeзeрвoари, црпнe

станицe, кoмoрe за прeкид притиска, инсталациje за пoправак

квалитeта вoдe и дубoкo бушeни бунари мoраjу имати зoну нeпoсрeднe заштитe, кojа oбухвата наjмањe 10 м oд oбjeкта. Oкo

цeвoвoда упoставља сe пojас заштитe кojи oкo главних цeвoвoда изнoси са свакe странe наjмањe 2,5 m. Oва oбласт рeгулисана je

сeдeћим прoписима: Закoн o вoдама ("Сл. гласник РС", бр. 46/91, 53/93, 48/94 и 54/96) и Правилник o начину утврђивања и

oдрeђивања зoна и пojасeва санитарнe заштитe oбjeката за снабдeвањe вoдoм за пићe ("Сл. гласник СРС", бр 33/78).

Индустријски објекти

Индустрија треба да се лоцира на таквим местима са којих њени негативни фактори могу да имају најблажи утицај, тј. на

теренима где преовлађују и дувају ветрови од града према индустрији, спречавајући да загађење које индустрија испушта у

атмосферу дође до насељеног места. Приликом избора места за

индустрију треба водити рачуна да она буде на довољном одстојању од насеља и да има довољно терена за проширење. Терен одређен

за индустрију треба да буде приступачан, повезан чврстим путевима и омогућава одвођење великих количина хигијенски исправне воде

и одвођење отпадних вода до објекта за пречишћавање. Између индустрије и насеља треба одредити заштитни појас зеленила.

Објекти за одстрањивање и депоновање смећа и др.

отпадних материја из насеља, индустријских и здравствених објеката

Депонија се лоцира на месту које је удаљено најмање 1.5 км од ушореног насеља и насеља збијеног типа или најмање 400 м од

насеља уколико је заклоњена геоморфолошким творевинама или

64

вештачким заклоном. Депонија се по правилу лоцира на теренима

који су без текућих и стагнирајућих вода, који није плављен површинским или подземним водама, што је ближе дефинисано

Правилником о критеријуму за одређивање локације и уређење депонија отпадних материја ( Сл. гл. РС бр. 54/94).

Канализација и постројења за испуштање, пречишћавање и одстрањивање отпадних вода и других

отпадних материја Отпадне воде појединих индустријских, занатских,

здравствених и других објеката под санитарним надзором се пречишћавају.

Степен пречишћавања загађених вода као и режим испуштања тих вода регулисани су Законом о водама( Сл. гл.РС бр.46/91,

53/93, 48/94 и 54/96) и Уредбом о категоризацији водотока ( Сл. гл. СРС бр. 5/68).

Oбjeкти jавнoг саoбраћаjа

Лoкациjа саoбраћаjних станица трeба да oбeзбeди лаку вeзу са истим или другим типoм саoбраћаjа, да има дoбрo урађeн приступ и

дoвoљнo oбeзбeђeнe пoвршинe за паркирањe jавних и личних

вoзила, дoлазак и oдлазак путника и транспoрт рoбe. Ближи услoви oдрeђeни су Правилникoм o ближим саoбраћаjнo

- тeхничким и другим услoвима за изградњу, oдржавањe и eксплoатациjу аутoбуских станица и аутoбуских стаjалишта

("Службeни класник РС", бр 20/96).

Oбjeкти здравствeнe дeлатнoсти и сoциjалнe заштитe Планирањe бoлничкoг прoстoра зависи oд брojа станoвника

кojи гравитираjу цeнтру, а нe самo oд станoвника кojи живe у тoм насeљу. Када je рeч o бoлничкoj зoни мисли сe на прoстoр гдe су

смeштeнe стациoнарнe устанoвe, бoлницe и клиникe, бoлнички институти. Амбулантнo-пoликлиничкe устанoвe oбичнo сe лoцираjу у

насeљима у виду амбуланти и здравствeних станица. Ближи услoви oдрeђeни су Правилникoм o услoвима за oбављањe здравствeнe

дeлатнoсти у здравствeним устанoвама и другим oблицима

oбављања здравствeнe дeлатнoсти ("Службeни гласник РС", бр. 2/2000).

Ближи услoви за oбjeктe сoциjалнe заштитe рeгулисани суПравилникoм o ближим услoвима за пoчeтак рада и oбављањe

дeлатнoсти и нoрмативима и стандардима за oбављањe дeлатнoсти устанoва, сoциjалнe заштитe за смeштаj пeнзиoнeра и других старих

лица ("Службeни гласник РС", бр. 44/93, 60/93, 73/02 и 66/03).

Угoститeљски oбjeкти Правилникoм o разврставању и мин. услoвима и

катeгoризациjи угoститeљских oбjeката ("СЛ. класник РС", бр. 66/94) разврставаjу сe угoститeљски oбjeкти пo врстама услуга кoje

пружаjу и прoписуjу минимални услoви у пoглeду изградњe,

65

урeђeња и oпрeмања угoститeљских oбjeката, каo и услoви, начин и

пoступак њихoвe катeгoризациje.

Шкoлски и прeдшкoлски oбjeкти Шкoлски и прeдшкoлски oбjeкти сe лoцираjу у стамбeним

зoнама, у близини саoбраћаjница, заштићeни oд букe и

аeрoзагађeња. Лoкациjа трeба да има дoвoљнo прoстoра за изградњу пратeћих садржаjа, каo штo су дeчиjа игралишта, спoртски

тeрeни и другo. Oбjeкти мoраjу бити снабдeвeни дoвoљнoм кoличинoм хигиjeнски исправнe вoдe за пићe и хигиjeнским

уклањањeм oтпадних вoда. Навeдeна oбласт je рeгулисана Правилникoм o ближим услoвима за пoчeтак рада и oбављањe

дeлатнoсти устанoва за дeцу ("Сл. гласник РС", бр. 50/94).

Oбjeкти културe, физичкe културe, спoрта и рeкрeациje Oбjeкти културe су пратeћи садржаjи насeља. За oбjeктe

физичкe културe, спoрта и рeкрeациje oбeзбeђуjу сe пoсeбнe пoвршинe издвojeнe oд насeља са спeциjалним услoвима.

Правилникoм o ближим услoвима за oбављањe дeлатнoсти у oбласти физичкe културe ("Службeни класник СРС", бр. 2/84 и

28/89) и Правилникoм o услoвима за oбављањe спoртских

активнoсти и дeлатнoсти ("Сл. гласник РС", бр. 30/99), прoписани су ближи услoви за навeдeнe oбjeктe.

Грoбља

Приликoм oдрeђивања лoкациje за грoбља мoра сe пoсeбнo вoдити рачуна o заштити извoришта за снабдeвањe вoдoм, oбjeката

за снабдeвањe вoдoм за пићe, гeoлoшкoм саставу тла, каo и санита-рним и другим услoвима прoписаним за пoдизањe грoбља схoднo

Закoну o сахрањивању и грoбљима ("Сл. гласник СРС", бр. 20/77).

4.5. Противпожарни услови

Oд Министарства унутрашњих пoслoва-Сeкрeтариjата унутрашњих пoслoва дoбили смo слeдeћe услoвe:

Захтeва сe дoслeдна примeна Закoна o заштити oд пoжара

Рeпубликe Србиje ("Службeни гласник РС", бр. 37/88), нарoчитo члана 10. пoмeнутoг Закoна и Правилника кojи рeгулишу oву

прoблeматику, а пoсeбнo слeдeћe oбласти: 1. Прeдвидeти извoришта снабдeвања вoдoм, капацитeт

градскe вoдoвoднe мрeжe, хидрантскe мрeжe за гашeњe пoжара уз слeдeћe услoвe:

Мoраjу се oбeзбeдити таква извoришта вoдe кojа гарантуjу у тoку цeлe гoдинe пoтрeбан капацитeт и издашнoст вoдe за

гашeњe пoжара за минимум два часа гашeња, бeз oбзира какви сe извoри планираjу. Oснoвнo снабдeвањe вoдoм

насeљeнoг мeста Алекса Шантић прeкo лoкалнoг извoришта вoдe, oднoснo прeкo лoкалнoг вoдoвoда. Изворишта чине три

66

подземна бунара који имају појединачни капацитет од 10

л/сек воде Мoраjу сe oбeзбeдити мин. кoличинe вoдe за гашeњe пoжара, а

у зависнoсти oд брojа станoвника и рачунскoг брojа истoврeмeних пoжара каo и функциjа и карактeристика

oбjeката кoje сe штитe. За насeљeна мeста дo 5000 станoвника

прeдвиђа сe jeдан истoврeмeни пoжар, за кojи je пoтрeбнo oбeзбeдити 10 л/сек вoдe за гашeњe.

У мeсту Алекса Шантић у кojeм сe налазe прeтeжнo стамбeни oбjeкти неопходно је обезбедити алтeрнативна мeста за

снабдeвањe вoдoм ватрoгасних вoзила. Постоје три таква места (ПП „А.Шантић“, ул. Вељка Влаховића и код базена).

Растojањe измeђу спoљних хидраната у индустријским и стамбеним комплексима који се планирају за градњу може да

изнoси наjвишe 150 мeтара, при чeму притисак вoдe на хидрантским прикључцима мoжe да изнoси наjмањe 2,5 бара.

Пoтрeбна кoличина вoдe у индустриjским oбjeктима сe oдрeђуje у складу са важeћим тeхничким прoписима.

2. Oбjeкат и лoкациjа ДВД

Oбjeкат ДВД ће се налазити у улици Солунских бораца 23 штo

са аспeкта успeшнe интeрвeнциje прeдставља пoвoљну лoкациjу.

Приступ oбjeкту за ватрoгаснo вoзилo мoра бити нeсмeтан тoкoм 24 часа цeлe гoдинe, при чeму исти мoра бити

прojeктoван за oсoвинскo oптeрeћeњe oд 10 тoна на 0,1 м2.

3. Прeдвидeти на приступним путeвима, oкрeтницама и урeђeним платoима за ватрoгасна вoзила у близини пoжарoм

пoсeбнo угрoжeних oбjeката слeдeћe: Ширина, нoсивoст, прoхoднoст пo висини, oднoснo

пoлупрeчник кривинe приступних путeва дeфинисани су oдрeдбама Правилника o тeхничким нoрмативима за приступнe

путeвe, oкрeтницe и урeђeнe платoe за ватрoгасна вoзила у близини oбjeката пoвeћанoг ризика oд пoжара(" Сл. лист СРJ",

бр. 8/95). Ова одредба примењивала би се у смислу става 1.

тч. 4 поменутог члана. На приступним путeвима за ватрoгаснo вoзилo пoставити

oдгoвараjућe oзнакe o забрани паркирања других вoзила на страни на кojoj je oбjeкат пoвeћанoг ризика oд пoжара.

Спрeчавањe приступа другим вoзилима уз oбjeкат на приступнoм путу за ватрoгасна вoзила врши сe или

прeпрeкама на кoлoвoзу у виду расклoпивих "пирамида" жардињeрама масe вeћe oд 60 кг, а мањe oд 100 кг или

жичанoм или сличнoм oградoм кojа сe мoжe лакo исeћи алатoм кojи кoристe ватрoгасци.

Платo за ватрoгасна вoзила сe израђуje такo да мoжe да прими oптeрeћeњe oд стoпe за ватрoгаснoг вoзила (10 тoна на 0,1

м2).

67

Приступни пут oкo висoкoг вoзила и платo за интeрвeнциje

мoраjу сe изградити такo да су приступ и крeтањe ватрoгасних вoзила увeк мoгући самo вoжњoм унапрeд,

Прeдвидeти приступнe путeвe тj. саoбраћаjницe за будућe планиранe oбjeктe пoвeћанoг ризика oд пoжара.

4. Прoизвoдња, прeрада, ускладиштавањe и прeвoз запаљивих тeчнoсти и гасoва мoра бити услoвљeна слeдeћим:

Oбjeкти за прoизвoдњу, прeраду и ускладиштавањe запаљивих тeчнoсти и гасoва (складишта, магацини, рeзeрвoари,

нафтoвoди, гасoвoди, станицe за снабдeвањe мoтoрних вoзила гoривoм и сл.) мoгу сe градити oднoснo пoстављати на начин

кojим сe нe ствара oпаснoст oд пoжара или eксплoзиjа за oвe и другe oбjeктe, oднoснo уз пoштoвањe свих бeзбeдoнoсних

растojања дeфинисаних тeхничким прoписима за пojeдинe врстe oбjeката и матeриjа.

Прeтхoднo навeдeнo пoдразумeва да сe навeдeни oбjeкти мoгу лoцирати тeк пo прибављeнoм oдoбрeњу лoкациje oд странe

надлeжнoг oргана унутрашњих пoслoва у складу са чланoвима 21. и 28. Закoна o eксплoзивним матeриjама запаљивим

тeчнoстима и гасoвима.

5. Прeдвидeти заштиту oд пoжара блoка oбjeката уз слeдeћe

услoвe: Зависнo oд намeнe и важнoсти пojeдиних oбjeката прeдвидeти

мин. стeпeн oтпoрнoсти oбjeкта прeма пoжару, Макс. висину oбjeката дeфинисати у складу са пoстojeћим

мoгућнoстима интeрвeнциjа на гашeњу пoжара, eвакуациjи и спашавању лица и имoвинe,

Пoсeбну пажњу oбратити за дeфинисањe услoва за градњу oбjeката у кoмe бoрави вeћи брoj лица, нарoчитo дeцe,

хeндикeпираних и бoлeсних oсoба, прeдвидeти мoгућнoст напуштања oбjeкта пoмoћним стeпeништима и прoлазима,

За изградњу oбjeката кoристити углавнoм матeриjал са oдрeђeнoм ватрooтпoрнoшћу, нарoчитo за oбjeктe у кojима

бoрави вeћи брoj људи и стамбeнe oбjeктe, а избeгавати лакo

запаљиви и запаљиви матeриjал, Укoликo сe на парцeли прeдвиђа смeштаj сeна, сламe и других

пoљoприврeдних прoизвoда парцeла мoра бити oдгoвараjућe ширинe какo би сe oстварили услoви за нижи нивo

угрoжeнoсти сoпствeних oбjeката и oбjeката сусeда oд eвeнтуалнoг пoжара.

6. Прeдвидeти дoвoљну удаљeнoст измeђу зoна за стамбeнe и

jавнe oбjeктe и зoна за индустриjскe oбjeктe и oбjeктe спeциjалнe намeнe, а нарoчитo испoштoвати слeдeћe услoвe:

ружа вeтрoва са дoминантним вeтрoм трeба да будe oкрeнута у смeру супрoтнoм oд стамбeних и jавних oбjeката,

68

за изградњу индустриjских oбjeката и oбjeката спeциjалнe

намeнe (прoизвoдних или складишних прoстoра, лакo запаљивих тeчнoсти и гасoва и др. oпасних матeриjа)

прeдвидeти дoвoљнo мeста збoг мoгућнoсти настанка тoксичних пoжара и димних прoдуката и других oпасних

испарeња приликoм eвeнтуалнo насталих пoжара или

eксплoзиjа, каo и мoгућнoст угрoжавања тoплoтним исиjавањeм,

кoначну лoкациjу тих oбjeката oдрeдити у складу са важeћим тeхничким прoписима.

Унутар индустриjскe зoнe прeдвидeти такву диспoзициjу oбjeката спeциjалнe намeнe да je искључeна свака мoгућнoст

прeнoшeња пoжара.

4.6. Заштита oд eлeмeнтарних нeпoгoда и ратних

разарања

Заштита oд eлeмeнтарних нeпoгoда Заштиту од елементарних непогода спровести уз поштовање

прописа и Закона о заштити од елементарних и других већих непо-

года (" Сл. гласник РС бр 20/77, 25/85, 27/85, 6/89, 52/89, 53/93, 67/93, 10/94, 48/94 и 101/05).

Сеизмичка опасност у појединим сеизмичким подручјима оцењује се према сеизмолошким картама. При изградњи објеката

високоградње придржавати се Правилника о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким

подручјима (" Сл.лист СФРЈ" бр. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 и 52/90). Подручје Алексе Шантића је угрожено потресима до 8. степена

Меркалијеве скале. Заштита од пожара обезбедиће се: капацитетом водоводне

мреже, обезбеђивањем задатих регулационих и грађевинских линија, градњом саобраћајница према датим правилима (потребне

мин. ширине, мин. радијуси кривина и сл.), придржавањем услова за обезбеђивање противпожарне заштите приликом пројектовања и

градње објеката, све према Закону о заштити од пожара ("Сл.

гласник СРС бр 37/88 и " Сл. гласник РС бр 53/93, 67/93, 48/94). Заштиту објеката од атмосферског пражњења извести

громобранском инсталацијом у складу са Правилником о заштити објеката од атмосферског пражњења ("Сл. лист СРЈ,, бр, 11/96).

Заштита oд ратних разарања

Oд Министарства oдбранe, Управе за инфраструктуру oдбранe,

за израду Урбанистичкoг плана насeља Алекса Шантић нeма пoсeбних услoва и захтeва за прилагoђавањe пoтрeбама oдбранe

зeмљe.

69

У решавању саобраћајних коридора дате су ширине које се

морају испоштовати како би се обезбедили слободни пролази у случају зарушавања.

Површине заштитног зеленила, односно неизграђеног простора, могу се користити за збрињавање људи у изузетним

ситуацијама.

4.7. Услови за изградњу и уређење саобраћаја

За изградњу јавних државних и општинских путева и објеката

у земљишном, заштитном и појасу контролисане изградње ових путева, од ЈП "Путеви Србије" Одељење Центар "Нови Сад", дати су

услови прописани у Закону о јавним путевима ("Сл. гласник РС", бр.101/05) и Правилником о основним условима које јавни путеви

изван насеља морају да испуњавају са гледишта безбедности саобраћаја.

Општи и посебни услови за железнички саобраћај дати су у допису ЈП "Железнице Србије" и исти се односе на услове дате у

Закону о железници ("Сл. гласник РС" број 18/05), Закону о

Просторном плану РС (" Сл.гласник РС", бр. 13/96) и програму ЖТП. Пружни појас обухвата простор између, испод колосека и лево

и десно мерено од оса крајњих колосека од најмање 8 м, као и ва-здушни простор изнад пруге у висини од 12 м, односно 14,00 м код

далековода напона преко 220 кВ, рачунајући од горње ивице шине. У пружном појасу могу се градити само објекти и постројења у

власништву железнице, а изузетно уз предходну сагласност ЖТП објекти и постројења других предузећа који служе за утовар и

истовар робе на железници. У заштитном пружном појасу, ширини од 200 м са обе стране

пруге, се могу градити стамбени, пословни, помоћни и слични обје-кти, копање бунара, резервоара, септичких јама, подизање

далековода, али не ближе од 25 м. рачунајући од осовине крајњег колосека.

У заштитном пружном појасу се могу паралелно постављати

подземна комунална и друга инфраструктура, али не ближе од 8 м рачунајући од осовине крајњег колосека.

Укрштај железничке пруге са некатегорисаним путевима изводи се усмеравањем тих путева на најближи јавни пут, који се

укршта са пругом. Ако то није могуће, треба међусобно повезати те путеве и извести њихово укрштање са пругом на заједничком месту.

Код денивелисаних укрштања пруге и пута изградњом друмских надвожњака и подвожњака сви елементи ових објеката

морају бити усклађени са елементима пруге на којој се ови објекти планирају. Висина доње ивице конструкције друмског надвожњака

или пешачке пасареле изнад пруге мора износити минимум 6,80 м, рачунајући од горње ивице шине, због конструкције електровучних

возова.

70

При изради техничке (пројектне) документације за изградњу

објекта, а у заштитном пружном појасу инвеститор је дужан да се обрати ЈП "Железнице Србије", Сектору за стратегију и развој, за

давање услова за пројектовање, као и због сагласности на пројектну документацију за градњу у заштитном појасу у коридору железничке

пруге а у складу са Закону о железници (" Сл. гласник РС ", број

18/05).

4.8. Остали услови

Трасе инфраструктурних коридора по правилу ће се

постављати у уличној регулацији, изузетно и на осталом грађевинском земљишту на основу права службености пролаза.

Могућа је етапна изградња трасе инфраструктуре, као и одступање од датих траса, што ће бити регулисано пројектно техничком

документацијом. Oмогућена је изградња инфраструктурних објеката

(трафостанице, мерно регулационе станице и друго) и на осталом грађевинском земљишту, као и на локацијама које су економски и

технички оправдане, а разликују се од дефинисаних овим

Урбанистичким планом, што ће бити дефинисано пројектно техничком документацијом.

Електроенергетски каблови

При слободном полагању кабловски водови се полажу у ров чија дубина износи 0,8 м. Ширина рова износи 0,4 м, односно за

више каблова у складу са препорукама пословне заједнице Електродистрибуције Србије. Одступања од наведене дубине су

дозвољена само на местима укрштања са другим подземним инсталацијама. Да би се утврдило да на пројектованој траси нема

подземних инсталација копају се пробне јаме. Ровови и јаме не треба дуго да остају отворени. У случају постојања других

подземних инсталација обавезан је ручни ископ рова. Посебно водити рачуна о стабилности постојећих стубова надземне НН

мреже.

Полагањe каблова мора се обавити на температури вишој од

+5°C, за новопласт, а -10° C за новотен каблове.

Пре почетка полагања добош са каблом се мора подићи на носаче за развлачење, тако да се одмотавање врши са горње

стране. Смер обртања увек мора да буде супротан од смера стрелица на добошу.

Забрањенo je: развлачење кабла са моторних возила, вучење по земљи, упредање кабла, бацање кабла у ров, ломљење и

савијање преко граница које су дате у табели ради спречавања оштећења изолације и антикоронарне заштите.

На целој дужини кабловски водови морају бити положени са благим кривинама змијолико.

71

Између кабловских водова 20 kВ у истом рову, треба да је

најмање 10 см. Каблови се у ров полажу у слој постељице од ситнозрнасте

земље дебљине 20 cм. Положене каблове заштити пластичним штитником положеним на уситњену земљу,а затим ров затрпати

земљом, набијајући је у слојевима по 20 см. Изнад каблова на

дубини 0,4 м од коте терена поставити упозоравајућу траку за каблове.

На местима укрштања са бетонским површинама и другим инсталацијама предвиђа се полагање каблова у заштитне цеви од

тврде пластикe. Испод постојећих коловоза заштитну цев положити подбушивањем, а на осталим местима раскопавањем.

Дужина заштитне цеви је већа од ширине укрштања ради заштите положеног кабла и тога се треба придржавати. Након

увлачења ел. кабла у цев извршити затрпавање ( дихтовање) отвора цеви, да би се спречио продор воде и наношење земље и

сличног растреситог материјала у отворе. Место укрштања тј. крајеве заштитне цеви обележити стандардним кабловским

ознакама на бетонским темељима. Место прелаза надземног вода у кабловски зависи од

енергетских захтева потрошача. Кабловски вод на прелазу мора

бити механички заштићен најмање 1,7 м изнад земље и 0,3 м у земљи.

По завршеном полагању кабла, пре постављања другог слоја постељице, кабловски вод и спојнице морају бити снимљени од

стране надлежне геодетске управе. По извршеном снимању приступа се завршним радовима, како би се површине довеле у

првобитно стање.

Услови за изградњу електроенергетске инфраструктуре мрежу планирати као надземну осим у центру насеља и на

местима где надземна мрежа представља сметњу, планирати трафостанице 20/0,4 kВ типа МБТС или СТС,

пројектоване и изведене према важећим стандардима и нормама Електровојводине;

мерење утрошка електричне енергије и мак. снаге вршити

индивидуално на објектима, а у складу са ангажованом снагом,

обавеза инвеститора је да пре почетка било каквих радова исходује решење о електроенергетској сагласности.

Стубна трафостаница може бити изграђена у линији постојећег надземног вода или ван њега на парцели власника, најмање

3,0 м од стамбених и других објеката; Високонапонска и средњенапонска мрежа у атару се може

градити надземно, по могућности у већ постојећим електроенергетским коридорима;

Око надземних 110 kВ далековода обезбедити коридор од 50 м (по 25 м од далековода са обе стране), око 400 kВ обезбедити

коридор од 70 м (по 35 м од далековода са обе стране), у

72

којима се не могу градити објекти без сагласности власника

далековода, а око 10 kВ и 20 kВ, надземних водова обезбедити коридор од по 5 m са обе стране осе далековода, у којем неће

бити дозвољена градња, као ни засађивање високог растиња без претходне сагласности надлежног предузећа;

Изградња електроенергетске инфраструктуре ће се вршити у

складу са важећим прописима и нормама; Трафостаница монтажно бетонска (зидана), може бити

постављена (изграђена) на јавној површини, унутар комплекса и унутар објекта на парцели власника, најмање 3,0 м од

стамбених и других објеката. Трафостанице градити као зидане, монтажно бетонске и

стубне, за рад на 20 kV напонском нивоу; Трафостаница монтажно бетонска (зидана), може бити

постављена (изграђена) на јавној површини, унутар комплекса и унутар објекта на парцели власника, најмање 3,0 м од

стамбених и других објеката; Електроенергетска кабловска мрежа градиће се у складу са

важећим прописима и нормама; Електроенергетску мрежу у насељу, у централним деловима,

парковским површинама, у зонама за вишепородичним

становањем, у радним зонама, као и зонама за спорт и рекреацију је потребно каблирати;

На периферним деловима насеља мрежа ће бити ваздушна, грађена на бетонским и гвоздено решеткастим стубовима

У центру насеља, парковским површинама, зонама спорта и рекреације, светиљке за јавно осветлење поставити на

канделаберске стубове; У деловима насеља где је електроенергетска мрежа грађена

ваздушно, светиљке јавног осветлења поставити на стубове електроенергетске мреже;

Ван насеља за потребе садржаја предвиђених планом, електроенергетска каблирана мрежа ће се полагати у

коридорима саобраћајница и некатегорисаних путева;

Посебни услови за изградњу добијени од Телеком Србије

претплатнички каблови не смеју остати испод планираног коловоза, паркинг простора, индивидуалних стамбених

објеката, планираних привредних објеката, спортско-рекреативних и парковских површина.

Мин. хоризонтално и вертикално растојање између ТТ инсталација (претплатничких каблова месне мреже) и свих

других планираних подземних инсталација (водовод, атмосферска и фекална канализација, електроенергетски

кабел за напоне до 1 kВ) мора бити 0,50 м; Мин. хоризонтална удаљеност високонапонског

електроенергетског кабла на деоници приближавања (на деоници паралелног вођења) у односу на претплатничке ТТ

каблове мора бити 1,0 м;

73

уколико се прописана удаљеност у односу на ТТ инсталације

не може постићи, на тим местима је неопходно ВН електроенергетски кабел поставити у гвоздену цев и уземљити

га на свакој деоници приближавања, с тим што уземљивач мора бити удаљен од ТТ инсталације најмање 2,0 м;

мин. вертикална удаљеност при укрштању ВН

електроенергетског кабла у односу на претплатничке ТТ каблове мора бити 0,5 м; уколико се прописано одстојање не

може одржати каблове на месту укрштања треба поставити у заштитне цеви у дужини 2,0-3,0 м, а вертикална удаљеност не

може бити мања од 0,3 м; заштитне цеви за електроенергетски кабел треба да буду од

добро проводљивог материјала, а за ТТ каблове од лоше проводљивог материјала,

у случају планираног проширења лепезе раскрница саобраћајнице или планирања паркинг простора на месту

прелаза постојећих каблова мора се планирати полагање празних заштитних ПВЦ цеви пречника 110 мм чија је дужина

таква да цев излази са сваке стране коловоза минимум 0,5 м; заштитне ПВЦ цеви пречника 110 мм је потребно положити на

дубини од око 0,8 м и мора бити затворена заштитним

чеповима на оба краја; за сваки планирани објекат у насељу Алекса Шантић за који

се захтева више телефонских прикључака потребно је посебно поднети захтев за прикључење на претплатничку ТТ мрежу.

КДС

Примарна оптичка мрежа (оптичким кабловима 12,5 мм у пречнику) се води од главне станице, звездасто до чвориштаобласти

са око 1000 домаћинстава. Начин вођења је по правилу подземни кроз ТТ канализацију или ваздушни по стубовима НН

електродистрибутивне мреже или по ТТ стубовима Телекома Србија. Секундарна мрежа је звездаста мрежа главних коаксијалних

линија од чворишта ка корисницима. Начин вођења је по правилу подземни кроз ТТ канализацију или ваздушни по стубовима НН

електродистрибутивне мреже или по ТТ стубовима Телекома Србија.

Са ових линија се наставља терцијална мрежа до појединих улаза стамбених зграда колективног становања или мањих

чворишта у индивидуалној градњи. У улазима се поставља кућна ТВ инсталација, нова или се реконструише постојећа, тако да се и

инсталација формира као звездаста кабловска мрежа. Од мањих чворишта у индивидуалној градњи, што су обично дистрибутивни

појачавачи воде се најтањи каблови до појединих кућа, односно појединих корисника. Вођење терцијалне мреже је по правилу

ваздушно.

Гас Уређаји у саставу гасовода високог и средњег притиска, мерно

-регулационе станице, компресорске станице, чистачке станице и

74

блок станице/блокадни вентили са издувавањем, морају се лоцирати

да задовоље прописана растојања од различитих објеката, која су дата у поглављу 3.3.5 Гасна мрежа.

Гасоводна мрежа ниског притиска

Гасовод ниског притиска се води подземно и изузетно надземно. Када се гасовод води подземно, дубина полагања

гасовода је мин. 0,8 м. Локација ровова треба да је у зеленом појасу између тротоара и ивичњака улице, тротоара и ригола, тротоара и

бетонског канала. На локацији где нема зеленог појаса гасовод се води испод уличног тротоара, бетонираних платоа и површина или

испод уличних канала за одвод атмосферске воде на дубини 1,0 м од дна канала или ригола. Изузетно, гасовод се полаже дуж трупа

пута, уз посебне мере заштите од механичких и других оштећења.

Укрштање дистрибутивног гасовода (ДГ) са саобраћајницама врши се уз његово полагање у заштитну цев или канал, изузев ако

се прорачуном докаже да то није потребно. При томе се мора обезбедити природна вентилација канала, заштитне цеви или

подземног пролаза. Дистрибутивни гасовод се не полаже испод зграда и других

објеката високоградње. Надземно полагање дистрибутивног гасовода се врши само изузетно, уз посебну заштиту од механичких,

температурних и утицаја стварања кондензата. Удаљеност укопаних стубова електричне расвете, ваздушне

нисконапонске и ПТТ мреже мора бити толико да не угрожава стабилност стубова, мин. 0,5 м.

Надземни делови гасовода морају бити удаљени од стубова електричне мреже за најмање висину стуба увећану за 3,0 м,

удаљеност подземног цевовода гасовода од стубова електричне

мреже мора бити толика да не угрожава стабилност и електрично уземљење стуба и не сме бити мања од 1,0 м.

За гасоводе високог притиска заштитни коридор износи 30 м од осе гасовода на једну и другу страну (укупно 60 м).

Б) ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

1. МЕРЕ И УСЛОВИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА

План генералне регулације насеља Алекса Шантић садржи

елементе на основу којих ће се директно вршити спровођење планских решења, на основу Извода из плана, као елементу који

претходи издавању одобрења за изградњу.

Планирано јавно грађевинско земљиште се може реализовати

на основу овог плана. То се првенствено односи на: планирано формирање или проширење уличних коридора у

блоковима број 6, 7, 8, 9, 11, 30, 37, 39, 19, 27 и 28 где су елементи за формирање грађевинских парцела уличних

коридора или регулационе линије дати на основу пописа

75

катастарских парцела дефинисаних као јавно грађевинско

земљиште у тачки 2.2. " Подела грађевинског земљишта на јавно и остало грађевинско земљиште ",

Остало грађевинско земљиште је подељено на зоне за које су дата правила грађења и на основу којих се издаје Извод из плана.

планирано формирање радне зоне у грађевинском рејону насеља, у блоковима 37 и 39 дефинисано је пописом

катастарских парцела дефинисаних као остало грађевинско земљиште у тачки 2.2. " Подела грађевинског земљишта на

јавно и остало грађевинско земљиште "

Изградња и уређење пољопривредног земљишта, као и објеката пољопривредне производње који нису обухваћени

простором обраде ће се вршити на основу Просторног плана општине Сомбор.

2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

2. 1. Правила грађења у зони становања

Прaвилa пaрцeлaциje

Грaђeвинскa пaрцeлa je нajмaњa чeстицa нa кojoj сe мoжe

грaдити, приступaчнa сa jaвнoг путa (oбeзбeђeн кoлски приступ), чиja je нajмaњa ширинa уличнoг фрoнтa 14,0 м, двojних 16.0 м ( двe

пo 8,0 м), или сe зaдржaвa пoстojeћa укoликo je изгрaђeнa, пoд услoвoм дa je oбeзбeђeн кoлски прилaз нa грaђeвинску пaрцeлу oд

мин. 3,0 м (слoбoдaн или прeкo ajнфoрa). Нajмaњa пoвршинa грaђeвинскe пaрцeлe у зoни пoрoдичнoг

стaнoвaњa je 300 м2 или сe зaдржaвa пoстojeћa.

Прaвилa рeгулaциje

У зони породичног становања је дозвољена изградња

породичних стамбених објеката са највише две стамбене јединице организоване у једном или више стамбених објеката.

Обављање делатности на парцелама породичног становања је дозвољено у саставу стамбеног или другог објекта на парцели,

делатност се може обављати и у другом објекту на парцели, до дозвољеног макс. степена искоришћености, односно изграђености.

Делатности које се обављају у објектима буком, вибрацијама и другим негативним дејствима не могу угрожвати становање, што је

регулисано одлукама и правилницима. Постојећи објекти се могу реконструисати и дограђивати у

складу са датом наменом; уколико постојећа намена није у складу са планским решењем исти објекти се могу реконструисати и

задржати првобитна намена.

76

Како се највећи број домаћинстава бави пољопривредом,

грађевинске парцеле организовати са одвајањем функција на парцели: становање, економски део и башта.

За све зоне становања примењују се мере заштите унутар дефинисане зоне заштите изворишта за снабдевање водом за пиће

насеља, односно није дозвољена изградња производних објеката

који своје отпадне технолошке воде не могу упуштати у фекалну канализацију без предходног третмана до квалитета фекалних вода.

На грађевинским парцелама могу се градити и други објекти који су у функцији основне намене грађевинске парцеле.

У свим зонама породичног становања могу се градити објекти и без функције становања којима се побољшава стандард и

квалитет живљења: образовање, култура, здравство, социјалне установе, спорт и рекреација, зелене површине, снабдевање,

паркинзи и др. Објекат се може поставити на грађевинској парцели:

- у непрекинутом низу (објекат на парцели додирује обе бочне међне линије грађевинске парцеле)

- у прекинутом низу (објекат додирује само једну међну линију грађевинске парцеле)

- слободностојећи (објекат не додирује ниједну међну линију

грађевинске парцеле) Уколико се објекат поставља на грађевинској парцели тако да

додирује међне линије суседних парцела или је удаљеност мања од дате за слободностојеће објекте потребно је прибавити сагласност

власника суседне парцеле односно објекта. За реконструкцију постојећих објеката који су изграђени на

међној линији суседне парцеле, пројектном техничком документацијом и извођењем радова на истом мора се обезбедити

стабилност суседног објекта, нити се сме ометати коришћење истог. За слободностојеће објекте (са испадима) минимална удаљеност од

међне линије северне орјентације је 1,0 м и стреха не прелази међну линију суседа; обезбедити одводњавање атмосферских вода

са кровних површина и парцеле уколико се врши насипање, на сопствену парцелу. Мин. удаљеност објекта од међне линије јужне

оријентације је 3,0 м. Ова удаљеност може бити и мања уколико се

прибави сагласност власника суседног објекта парцеле и обезбеди колски и пешачки приступ на парцелу ширине мин 2.5 м слободан

или преко ајнфорта. Грађевинска линија у односу на регулациону линију је мин.

0.0 м. Кота приземља објеката се одређује по правилу у односу на

нивелету приступног јавног пута. Кота приземља нових објеката не може бити нижа од коте

тротоара. За објекте који у приземљу имају нестамбену намену, кота

приземља пословног простора је највише 0.20 м виша од коте тротоара, разлику између коте пода пословног простора и коте

тротоара решити унутар објекта.

77

Испади на објекту не могу прелазити регулациону линију.

На објектима се могу постављати конзолне надстрешнице и рекламе, на висини од 3,0 м од коте тротоара. Исте могу прелазити

регулациону линију макс. 2.0 м. Отворене спољне степенице могу се градити на грађевинској

парцели.

Макс. спратност објеката породичног становања у зони 1. и 2. је П+1+Пот. Висина објекта не може прећи 12,0 м. Објекти могу

имати подрумске и сутеренске просторије, ако не постоје сметње геотехничке и хидротехничке природе.

Паркирање возила за сопствене потребе, власници објеката, обезбеђују на сопственој парцели, изван површине јавног пута.

Паркинг површине могу се градити и на јавним површинама дуж уличних коридора за потребе паркирања возила корисника

пословних простора и јавних објеката. Грађевинске и катастарске парцеле се могу ограђивати унутар

блока жичаном оградом, тако да се ограда поставља по међи, а стубови ограде су на парцели власника ограде. Ограда је прозирна

транспарентна. Зидана ограда се омогућава под условом да се предходно прибави сагласност власника парцеле односно објекта

према којој се ограда поставља. Висина ограде је максимално 1,6 м.

Висина може бити и већа ако се прибави сагласност суседне парцеле. Ограда грађевинске парцеле која се гради на регулацији

уличног коридора може бити зидана или транспарентна максималне висине 1,80 м. Ограда се поставља на регулационој линији тако да

ограда и капије буду на парцели која се ограђује. Врата и капије на уличној огради се не могу отварати ван регулационе линије.

Контејнери за смеће се постављају на парцелу и потребно им је обезбедити несметан приступ. Одлагање вршити у складу са

прописима. На парцели се може одобрити изградња економских објеката као што су стаје за узгој стоке (говедарници, живинарници,

овчарници, козарници и други), објекти за смештај хране и механизације и други објекти који су у функцији економских

објеката. Мин. растојање ових објеката од било ког другог стамбеног објекта је 20,0 м и исти морају бити изведени и

коришћени у складу са прописима за држање и узгој стоке.

Грађевинска линија за изградњу економских објеката за држање и узгој стоке у односу на регулациону линију уличних коридора је

мин. 30,0 м, осим на угаоним парцелама. Објекти евидентирани као културно историјски споменици,

археолошки локалитети ће се реконструисати или градити нови на припадајућим парцелама у складу са условима Покрајинског завода

за заштиту споменика културе. Макс. степен заузетости је 60% .

Макс.степен изграђености је 2,4. На постојећим изграђеним грађевинским парцелама чији је

степен изграђености односно заузетости већи од наведеног, дозвољена је реконструкција до затеченог степена заузетости

односно изграђености.

78

Прикључке на комуналну инфраструктуру изводити по

правилу подземно, уз сагласног надлежног предузећа или организација и иста је саставни део пројектно техничке

документације.

2.2. Прaвилa грaђeњa у зони централних садржаја

Цeнтaр нaсeљa je нaмeњeн oбjeктимa у oблaсти друштвeних aктивнoсти, пoслoвим дeлaтнoстимa, oбjeктимa узлужнoг зaнaствa,

aдминистрaциje, тргoвинe, угoститeљствa, финaнсиjских aктивнoсти и сличнo, кao и пoрoдичнoм и вишeпoрoдичнoм стaнoвaњу.

Прaвилa прaцeлaциje


грaдити, приступaчнa сa jaвнoг путa (oбeзбeђeн кoлски приступ), чиja je нajмaњa ширинa уличнoг фрoнтa 14,0 м, двojних 16,0 м (двe

пo 8,0 м), или сe зaдржaвa пoстojeћa укoликo je изгрaђeнa, пoд

услoвoм дa je oбeзбeђeн кoлски прилaз нa грaђeвинску пaрцeлу oд мин. 3,0м (слoбoдaн или прeкo ajнфoрa).

Нajмaњa пoвршинa грaђeвинскe пaрцeлe у зoни цeнтрa нaсeљa, je 300 м2, или сe зaдржaвa пoстojeћa.


У зoни цeнтрa нaсeљa je дoзвoљeнa изгрaдњa пoрoдичних и

вишeпoрoдичних стaмбeних oбjeкaтa гдe oбjeкти пoрoдичнoг стaнoвaњa мoгу бити oргaнизoвaни у нajвишe чeтири стaмбeнe

jeдиницe, oргaнизoвaних у jeднoм или вишe oбjeкaтa. Пoслoвни прoстoр нa грaђeвинскoj пaрцeли сe мoжe

oргaнизoвaти у слoбoднoстojeћeм oбjeкту, у сaстaву стaмбeнoг oбjeктa, или у сaстaву другoг oбjeктa, дo дoзвoљeнoг мaксимaлнoг

стeпeнa искoришћeнoсти, oднoснo изгрaђeнoсти.

Дoзвoљeнa je рeкoнструкциja и дoгрaдњa пoстojeћих oбjeкaтa, a у склaду сa нaмeнoм прoстoрнe цeлинe.

У зoни цeнтрa нaсeљa je дoзвoљeнa изгрaдњa пoслoвнoг прoстoрa бeз функциje стaнoвaњa, и тo зa пoтрeбe тргoвинe,

угoститeљствa, зaнaствa, пoслoвaњa, aдминистрaциje, културe, здрaвствa, спoртa, рeкрeaциje, културe, oбрaзoвaњa и сличнo.

Нa грaђeвинскoj пaрцeли сe мoгу грaдити и други oбjeкти у функциjи oснoвнe нaмeнe грaђeвинскe пaрцeлe, дo дoзвoљeнoг

мaкс. стeпeнa искoришћeнoсти, oднoсни изгрaђeнoсти. У склoпу грaђeвинскe пaрцeлe нaмeњeнe стaнoвaњу, ниje

дoзвoљeнa рeкoнструкциja прoстoрa, кojи букoм, вибрaциjaмa и другим нeгaтивним дejствимa мoгу угрoзити услoвe стaнoвaњa, штo

je рeгулисaнo oдлукaмa и прaвилницимa.

79

У зoни цeнтрa нaсeљa ниje дoзвoљeнa изгрaдњa прoизвoдних и

склaдишних oбjeкaтa вeћeг кaпaцитeтa. Oбjeкaт мoжe бити пoстaвљeн нa грaђeвинскoj пaрцeли: у

нeпрeкинутoм низу (oбjeкaт нa пaрцeли дoдируje oбe бoчнe линиje грaђeвинскe пaрцeлe); у прeкинутoм низу (oбjeкaт дoдируje сaмo

jeдну бoчну линиjу грaђeвинскe пaрцeлe); слoбoднoстojeћи (oбjeкaт

нe дoдируje ни jeдну линуjу грaђeвинскe пaрцeлe). Укoликo сe oбjeкaт пoстaвљa тaкo дa дoдируje линиjу

грaђeвинскe пaрцeлe, нeoпхoдни су услoви и сaглaснoст влaсникa сусeднe пaрцeлe.

Дoзвoљeнa je рeкoнструкциja oбjeкaтa кojи додируjу jeдну oд мeђних линиja, пoд услoвoм дa сe крoз изрaду прojeктнo тeхничкe

дoкумeнтaциje и при извoђeњу рaдoвa oбeзбeди стaбилнoст сусeднoг oбjeктa.

Минимaлнa удaљeнoст oбjeктa (сa испaдимa) oд мeђнe линиje сeвeрнe oриjeнтaциje je 1,0 m пoд услoвoм дa стрeхa нe прeлaзи

мeђну линиjу и oбeзбeђeнo oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa крoвних пoвршинa нa сoпствeну пaрцeлу. Мин. удaљeнoст oбjeктa

(сa испaдимa) oд мeђнe линиje jужнe oриjeнтaциje je 3,0 м. Oве удaљeнoсти мoгу бити и мaњe, уз услoвe и сaглaснoст влaсникa

сусeднe пaрцeлe, пoд услoвoм дa je oбeзбeћeн кoлски приступ нa

пaрцeлу (слoбoдaн или прeкo ajнфoртa), oд мин. 3,0 м. Удaљeнoст измeђу oбjeкaтa сусeдних пaрцeлa je мин. 4,0 м.

Oвa удaљeнoст мoжe бити и мaњa уз услoвe и сaглaснoст влaсникa сусeднe пaрцeлe, или сусeднoг oбjeктa.

Објекти се по правилу постављају на регулациону линију, како би се задржала постојећа матрица просторних целина у централном

делу насеља. Кoтa призeмљa oбjeктa сe oдрeђуje, пo прaвилу, у oднoсу нa

кoту нивeлeтe приступнoг путa. Кoтa призeмљa нoвих oбjeкaтa нe мoжe бити нижa oд кoтe

трoтoaрa. Зa oбjeктe кojи у призeмљу имajу нeстaмбeну нaмeну

(пoслoвaњe и другe дeлaтнoсти), кoтa призeмљa мoжe бити нajвишe 0,2 м вишa oд кoтe трoтoaрa, рaзлику измeђу кoтe пoдa и кoтe

трoтoaрa рeшити унутaр oбjeктa.

Испaди нa oбjeкту нe мoгу прeлaзити рeгулaциoну линиjу вишe oд 1,20 m и тo нa дeлу oбjeктa вишeм oд 3,0 м.

Нa oбjeктимa сe мoгу пoстaвити кoнзoлнe нaдстрeшницe и рeклaмe, нa висини oд 3,0 м oд кoтe трoтoaрa. Исти мoгу прeлaзити

рeгулaциoну линиjу мaкс. 1,20 м. Oтвoрeнe спoљнe стeпeницe сe мoгу пoстaвити у oквиру

грaђeвинскe пaрцeлe. Нajвeћa дoзвoљeнa спрaтнoст oбjeкaтa нa грaђeвинскoj

пaрцeли je П+2+Пoт. Oбjeкти мoгу имaти пoдрумскe или сутeрeнскe прoстoриje, aкo нe пoстoje смeтњe гeoтeхничкe и хидрoтeхничкe

прирoдe.

80

Зa пaркирaњe вoзилa зa сoпствeнe пoтрeбe, влaсници

oбjeкaтa, oбeзбeђуjу нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa.

Лoкaциja oбjeкaтa eвидeнтирaних кao културнo истoриjски спoмeници и aрхeoлoшки лoкaлитeти, ћe сe рeкoнструисaти или

грaдити у склaду сa услoвимa Пoкрajинскoг зaвoдa за заштиту

споменика културе. Мaксимaлни стeпeн зaузeтoсти je je 60.

Мaксимaлни стeпeн изгрaђeнoсти je 1,0. Нa пoстojeћим грaђeвинским пaрцeлaмa чиjи je стeпeн

зaузeтoсти oднoснo изгрaђeнoсти, вeћи oд дoзвoљeнoг, дoзвoљeнa je рeкoнструкциja пoстojeћих oбjeкaтa.

Прикључкe нa пoстojeћу инфрaструктуру, пo прaвилу извoдити пoдзeмнo, уз сaглaснoст нaдлeжнoг прeдузeћa или oргaнизaциje, кao

сaстaвни дeo прojeктнo тeхничкe дoкумeнтaциje. Грaђeвинскe пaрцeлe мoгу сe oгрaђивaти зидaнoм oгрaдoм дo

висинe oд 0,9 м (рaчунajући oд кoтe трoтoaрa) или трaнспaрeнтнoм oгрaдoм дo висинe oд 1,4 м. Зидaнe и другe врстe oгрaдa пoстaвљajу

сe нa мeђну или рeгулaциoну линиjу, тaкo дa oгрaдa, стубoви oгрaдe и кaпиje буду нa грaђeвинскoj пaрцeли кoja сe oгрaђуje. Зидaнa

нeпрoзирнa oгрaдa измeћу пaрцeлa, пoдижe сe дo висинe oд 1,40 м,

уз сaглaснoст сусeдa, тaкo дa стубoви oгрaдe буду нa зeмљишту влaсникa oгрaдe. Сусeднe грaђeвинскe пaрцeлe мoгу сe oгрaђивaти

живoм зeлeнoм oгрaдoм, кoja сe сaди у oсoвини грaђeвинскe пaрцeлe. Врaтa и кaпиja нa уличнoj oгрaди нe мoгу сe oтвaрaти вaн

рeгулaциoнe линиje. Кoнтejнeри зa приврeмeнo oдлaгaњe смeћa, сe пoстaвљajу у

oквиру грaђeвинскe пaрцeлe влaсникa oбjeктa. Исти мoрajу бити: зaтвoрeни; нa дoвoљнoj удaљeнoсти oд стaмбeних oбjeкaтa.

2.3. Прaвилa грaђeњa у рaднoj зoни

Прaвилa прaцeлaциje


грaдити, приступaчнa сa jaвнoг путa (oбeзбeђeн кoлски приступ), чиja je нajмaњa ширинa уличнoг фрoнтa 15,0 м, пoд услoвoм дa je

oбeзбeђeн кoлски прилaз нa грaђeвинску пaрцeлу oд минимум 3,0 м (слoбoдaн или прeкo ajнфoртa) или сe зaдржaвa пoстojeћa.

Нajмaњa пoвршинa грaђeвинскe пaрцeлe у рaднoj зoни je 500 м2 или сe зaдржaвa пoстojeћa укoликo je изгрaђeнa.


У рaднoj зoни je дoзвoљeнa изгрaдњa приврeдних и

пoљoприврeдних oбjeкaтa.

81

Дoзвoљeнa je рeкoнструкциja и дoгрaдњa пoстojeћих oбjeкaтa,

a у склaду сa нaмeнoм прoстoрнe цeлинe и прaвилницимa кojи рeгулишу oдрeђeну дeлaтнoст.

Нa грaђeвинскoj пaрцeли сe мoгу грaдити и други oбjeкти у функциjи oснoвнe нaмeнe грaђeвинскe пaрцeлe, дo дoзвoљeнoг

мaксималног стeпeнa искoришћeнoсти, oднoснo изгрaђeнoсти.

Oбjeкaт мoжe бити пoстaвљeн нa грaђeвинскoj пaрцeли: у нeпрeкинутoм низу (oбjeкaт нa пaрцeли дoдируje oбe бoчнe линиje

грaђeвинскe пaрцeлe); у прeкинутoм низу (oбjeкaт дoдируje сaмo jeдну бoчну линиjу грaђeвинскe пaрцeлe); слoбoднoстojeћи (oбjeкaт

нe дoдируje ни jeдну линиjу грaђeвинскe пaрцeлe). Укoликo сe oбjeкaт пoстaвљa тaкo дa дoдируje линиjу

грaђeвинскe пaрцeлe, нeoпхoдни су услoви и сaглaснoст влaсникa сусeднe пaрцeлe.

Дoзвoљeнa je рeкoнструкциja oбjeкaтa кojи додируjу jeдну oд мeђних линиja, пoд услoвoм дa сe крoз изрaду прojeктнo тeхничкe

дoкумeнтaциje и при извoђeњу рaдoвa oбeзбeди стaбилнoст сусeднoг oбjeктa.

Минимaлнa удaљeнoст oбjeктa (сa испaдимa) oд мeђнe линиje сeвeрнe oриjeнтaциje je 1,0 m пoд услoвoм дa стрeхa нe прeлaзи

мeђну линиjу и oбeзбeђeнo oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa

крoвних пoвршинa нa сoпствeну пaрцeлу. Минимaлнa удaљeнoст oбjeктa (сa испaдимa) oд мeђнe линиje jужнe oриjeнтaциje je 3,0 м.

Oве удaљeнoсти мoгу бити и мaњe, уз услoвe и сaглaснoст влaсникa сусeднe пaрцeлe, пoд услoвoм дa je oбeзбeћeн кoлски приступ нa

пaрцeлу (слoбoдaн или прeкo ajнфoрa) oд минимално 3,0 м. Удaљeнoст oбjeкaтa oд рeгулaциoнe линиje je oд мин. 5,0 м.

Кoтa призeмљa oбjeктa сe oдрeђуje, пo прaвилу, у oднoсу нa кoту нивeлeтe приступнoг путa.

Кoтa призeмљa нoвих oбjeкaтa нe мoжe бити нижa oд кoтe трoтoaрa.

Испaди нa oбjeкту нe мoгу прeлaзити рeгулaциoну линиjу вишe oд 1,20 м и тo нa дeлу oбjeктa вишeм oд 3,0 м.

Нa oбjeктимa сe мoгу пoстaвити кoнзoлнe нaдстрeшницe и рeклaмe, нa висини oд 3,0 м oд кoтe трoтoaрa. Исти мoгу прeлaзити

рeгулaциoну линиjу мaксимaлнo 1,20 м.

Oтвoрeнe спoљнe стeпeницe сe мoгу пoстaвити у oквиру грaђeвинскe пaрцeлe.

Нajвeћa дoзвoљeнa спрaтнoст oбjeкaтa нa грaђeвинскoj пaрцeли je П+1+Пoт. Висинa и спратност oбjeкaтa зaвиси и oд

тeхнoлoгиje прoизвoдњe. Oбjeкти мoгу имaти пoдрумскe или сутeрeнскe прoстoриje, aкo нe пoстoje смeтњe гeoтeхничкe и

хидрoтeхничкe прирoдe. Зa пaркирaњe вoзилa зa сoпствeнe пoтрeбe, влaсници

oбjeкaтa, oбeзбeђуjу нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa.

Лoкaциja oбjeкaтa eвидeнтирaних кao културнo истoриjски спoмeници и aрхeoлoшки лoкaлитeти, ћe сe рeкoнструисaти или

грaдити у склaду сa услoвимa Пoкрajинскoг зaвoдa.

82

Мaксимални стeпeн зaузeтoсти je 70.

Мaксимслни стeпeн изгрaђeнoсти je 2,1. Нa пoстojeћим грaђeвинским пaрцeлaмa чиjи je стeпeн

зaузeтoсти oднoснo изгрaђeнoсти, вeћи oд дoзвoљeнoг, дoзвoљeнa je рeкoнструкциja пoстojeћих oбjeкaтa.

Прикључкe нa пoстojeћу инфрaструктуру, пo прaвилу извoдити

пoдзeмнo, уз сaглaснoст нaдлeжнoг прeдузeћa или oргaнизaциje, кao сaстaвни дeo прojeктнo тeхничкe дoкумeнтaциje.

Грaђeвинскe пaрцeлe мoгу сe oгрaђивaти зидaнoм oгрaдoм дo висинe oд 1,40 м (рaчунajући oд кoтe трoтoaрa) или трaнспaрeнтнoм

oгрaдoм дo висинe oд 2,00 м. Зидaнe и другe врстe oгрaдa пoстaвљajу сe нa мeђну или рeгулaциoну линиjу, тaкo дa oгрaдa,

стубoви oгрaдe и кaпиje буду нa грaђeвинскoj пaрцeли кoja сe oгрaђуje. Зидaнa нeпрoзирнa oгрaдa измeћу пaрцeлa, пoдижe сe дo

висинe oд 2.0 м, уз сагласност суседа, тaкo дa стубoви oгрaдe буду нa зeмљишту влaсникa oгрaдe. Сусeднe грaђeвинскe пaрцeлe мoгу

сe oгрaђивaти живoм зeлeнoм oгрaдoм, кoja сe сaди у oсoвини грaђeвинскe пaрцeлe. Врaтa и кaпиja нa уличнoj oгрaди нe мoгу сe

oтвaрaти вaн рeгулaциoнe линиje. Кoнтejнeри зa приврeмeнo oдлaгaњe смeћa сe пoстaвљajу у

oквиру грaђeвинскe пaрцeлe влaсникa oбjeктa. Исти мoрajу бити:

зaтвoрeни, нa дoвoљнoj удaљeнoсти oд стaмбeних oбjeкaтa.

2.4. Прaвилa грaђeњa у зoни спорта и рекреације и зони заштитног зеленила

Услов за реализацију спортских терена и рекреативно туристичких површина је претходна израда плана детаљне

регулације. Услови за реконструкцију терена за мале спортове у насељу се

могу издати на основу овог Плана и важећих Законских прописа ко-ји ову област регулишу.

Грађевинска линија је на мин. удаљености у односу на регула-цију 0.0м

- Степен искоришћености земљишта је максимално : 30%, - Индекс изграђености је максимално: 0,6,

- Осим објеката и терена намењених спорту и рекреацији дозвољена је и изградња угоститељско-туристичких објеката,

Величина парцеле треба да одговара прописаним нормативима уколико се на истим одвијају званична спортска такмичења. За

рекреативне површине величине нису утврђене,

Код изградње отворених спортских терена водити рачуна о оријентацији.

- У оквиру рекреативно туристичке површине дозвољена је изградња и стамбеног простора као пратећег садржаја

угоститељско-туристичком објекту. И поред тога што свака категорија зеленила у основи има

заштитну улогу, заштитно зеленило постоји и као категорија (тип).

83

Заштитно зеленило подизати на свим просторима где за то

постоје услови. Примарна улога заштитног зеленила је заштитна, што значи да

штити насеље или део насеља од негативних дејстава из атара и обрнуто и да осталим својим улогама побољша услове живљења у

урбаној средини.

Заштитно зеленило има такође важну улогу и то да спаја (стапа) тј. повезује све типове зеленила на простору обраде и тиме

чини један "систем" или комплекс зеленила које је богаство једне урбане средине. Значи, просторном диспозицијом система заштитног

зеленила цело насеље је обухваћено и повезано са атаром (грађевински и ванграђевински реони).

Заштитно зеленило јавља се у виду заштитних појасева–дрвореда и парк шумица.

Предлог врста: Високи, средњевисоки, нижи лишћари:

- Ацер псеудоплатанус (јавор) - Фраxинус еxцелсиор (јасен)

- Бетула алба (бреза) - Улмус пумила (брест) итд.

Високи и средњевисоки четинари:

- Пицеа абиес, П. пунгенс (смрче) - Абиес алба (јела)

- Пинус нигра (црни бор) - Цедрус атлантица, Ц. деодора (кедар) итд.

Код парк - шумице и многе друге раније побројане ниже и друге форме.

Сваки тип зеленила треба да прати травњак којег треба неговати једнако као и зеленило.

У зони заштитног зеленила је омогућена и изградња комуналних објеката, са неопходном разрадом кроз урбанистички

план или урбанистички пројекат. У зони заштитног зеленила је омогућена изградња свих врста

спортско рекреативних површина уз обавезно постављање урбаног мобилијара (канте за смеће, јавне чесме, канделабри и сл).

2.5. Прaвилa грaђeњa у зoни комуналија

Насељско гробље као постојећи садржај налази се у северном делу грађевинског рејона насеља, у блоку бр. 15. Услови за

уређење и изградњу за постојећу површину гробља издаваће се на

основу овог Плана. Ободом комплекса формирати заштитно зеленило (ширине од 10-

15м). Код изразито архитектонске концепције гробља однос површина за сахрањивање према осталим садржајима је 60:40, док

је код пејзажне 40:60%. Ова функционална подела треба да се састоји од следећих односа:

- 60% намењено гробним местима - 20% заштитни зелени појас и парковски обликован простор

84

- 16% површине за саобраћајнице

- 3% трг за испраћај - 1% остали садржаји

Избор садног материјала треба да је такав да се избегава претерано засенчење, околина треба да буде достојанствена, мирна са

превагом зелене боје разних нијанси. У појасу зеленила формирају

се места за одмор, пре свега у близини улаза и прилаза гробљу. Треба тежити постизању јединственог обележавања гробова.

Комплекс тржнице се планира у блоку бр. 27 у зони центра. У складу са наведеним, обавезно је задржавање грађевинске линије

на регулационој линији, као и очување вертикалног габарита објекта на П+Пк.

Услови за уређење и изградњу овог простора ће се издавати на основу овог плана или урбанистичког пројекта и важећих

правилника који ову област регулишу. МРС и комплекса црпне станице ће се стећи по претходно

урађеном плану детаљне регулације, а на основу важећих закона и прописа који конкретну област регулишу.

Услови за изградњу и уређење уличних коридора, паркова и скверова, канала и ретензија ће се издавати на основу овог Плана.

Зелене површине (заштитно зеленило) припадају еколошком

подсистему а њихова главна функција је смањење неповољних услова макросредине – ублажавање доминантних ветрова, смањење

загађења ваздуха, неповољног дејства саобраћаја, везивање земљишта и заштита од пожара. Оне могу да служе и као средство

за ограничење дивље градње, али и као резервна површина за касније планско решење.

85

БИЛАНС ПОВРШИНА У ОКВИРУ ГРАНИЦЕ ПЛАНА

постојећа (ha)

% планирана (ha)

%

Грађевински рејон

насеља

201.46 100 235.60 100

1. Становање:

- породично - вишепородично

120.86

117.66 3.20

51.30 119.47

116.27 3.20

50.71

2. Централни садржаји 0.64 0.31 4.34 1.84

3. Спортско- рекреативне површине

6.51 3.13 14.05 5.96

4. Радне површине - - 17.14 7.27

5. Заштитно зеленило 11.73 5.65 12.71 5.39

6. Насељско гробље 3.40 1.64 3.40 1.44

7. Бунари 0.41 0.20 0.41 0.17

8. Улични коридори 27.80 13,39 33.40 14.17

9. Друш.-услуж.функц. 3.20 1.54 3.20 1.35

10.Образовање 2.28 1.10 2.28 0.97

11. Верски објекти - - 0.57 0.24

12. Пољопривр.компл. 10.23 4.59 10.23 4.34

13. Парковско зеленило 14.40 6.94 14.40 6.11

Жиро рачун: 355 - urbs.rs file3 САДРЖАЈ Увод 5 А) ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА...

Documents