У шестом разреду изучавао/ла си гласовне промене и ситу-ације када до њих долази. Сада научи које се гласовне промене дешавају при промени облика речи.

неПоСтојано аПри промени неких именица по падежима, придева по паде-

жима и родовима уочавамо непостојано а.

Код именица непостојано а ће се појавити у номинативу једни-не, али не увек, оно ће се зато увек појавити у генитиву множине.

Описни придеви у мушком роду једнине обично имају непостоја-

но а које се губи у женском и средњем роду једнине и у множини.Код глаголских облика непостојано а запажамо у радном гла-

голском придеву мушког рода једнине. Међутим, при промени по родовима непостојано а се губи.

Такође, непостојано а постоји само у првом лицу једнине пре-зента помоћног глагола ЈЕСАМ. (ЈЕСаМ, ЈЕСИ, ЈЕСТЕ...). Дакле, при промени овог глагола по лицима, непостојано а се губи.

јеДнаЧеЊе СуГлаСника По звуЧноСти

Обрати пажњу на следеће примере именица и придева:

Гласовне промене при промени облика речи

AГБ В

жима и родовима уочавамо непостојано

РАСТАНаК – РАСТАНКА; ПЕСМА – ПЕСаМА; ПИСМО – ПИСаМА

жАбАЦ – жАПЦА; ШАбАЦ – ШАПЦА; ЈАСТРЕбАЦ – ЈАСТРЕПЦА

МРзАК – МРСКОГ

СлАДАК – СлАтКА, СлАтКО, СлАтКИ, СлАтКЕ, СлАтКА

по родовима непостојано се губи.

ДОШаО – ДОШлА – ДОШлО ДОШлИ, ДОШлЕ, ДОШлА

ХРаБАР – ХРАБРОГ ДУГАЧаК – ДУГАЧКА МИРаН – МИРНА, МИРНО МИРНИ, МИРНЕ, МИРНА

10

45

СибиларизаЦија

Ова гласовна промена је најпрису-тнија при падежној промени име-ница, наравно оних чија се основа завршава задњонепчаним сугласни-цима.

l Утврди у којим ће се падежи-ма именица девојка и момак десити сибиларизација.

Надамо се да си дошао/ла до сле-дећег закључка: сибиларизација се дешава у дативу и локативу једни-не именица женског рода и у свим падежима множине именица муш-ког рода, осим у генитиву и акуза-тиву.

Сибиларизација се дешава и у не-ким облицима глагола чија се основа завршава задњонепчаним сугласни-ком. На основу примера који следе препознај о којим је глаголским об-лицима реч.

ПалатализаЦија

Свакако су ти познати примери типа:

Приликом падежне промене код име-ница мушког рода чија се именичка осно-ва завршава на К, Г, Х, у вокативу испред Е долази до палатализације.

Такође, до палатализације ће у истом случају доћи и у вокативу именица чија се именичка основа завршава на Ц и З (ЗЕЦ – ЗЕЧЕ; ВИТЕз – ВИТЕЖЕ)

Именице ОКО и УХО примери су име-ница код којих у облицима множине долази до палатализације ОкО – ОЧИ, УХО – УШИ.

До ове гласовне промене долази и у појединим глаголским облицима (пре-зенту и аористу) неких глагола.

l Које сугласнике запажаш на крају инфинитивне основе ових глагола?

Код ових именица мушког рода непостојано а (у номинативу) раздвајало је сугласнике различите по звучности. Пошто се оно губи у осталим падежним облицима (изузев у генитиву множине – жабаца), морало је доћи до једначења сугласника по звучност јер су се један поред другог нашла два сугласника различита по звуч-ности.Слична је ситуација и код неких описних придева мушког рода једнине.

= Објасни зашто ће код ових придева и у генитиву множине доћи до једначења по звучности.

l Присети се још неких примера када ће доћи до ове гла-совне алтернације приликом промене облика речи.

ДЕЧАк – ДЕЧАЧЕ

ДРУГ – ДРУЖЕ

СИРОМАХ – СИРОМАШЕ

ВИЧЕМ, ВИЧЕШ...СТРУжЕМ, СТРУжЕШ...МАШЕМ, МАШЕШРЕЧЕ, ИСПЕЧЕ, лЕжЕ, ТРжЕ.

СЕЦИ, ПЕЦИМО, ВУЦИТЕСЕЦИЈАХ, ПЕЦИЈАХ, ВУЦИЈАХ

l Које сугласнике запажаш на крају инфинитивне основе ових глагола?

l Присети се још неких примера када ће доћи до ове гла-совне алтернације приликом промене облика речи.

46

јотоваЊе

Одређени тип именица женског рода, и то оне које се у номина-тиву завршавају на сугласник, у инструменталу ће имати следеће облике:

РАДОСт – РАДОШЋУ (од облика РАДОСтјУ);МАСт – МАШЋУ (од облика МАСтјУ);КРв – КРвЉУ (од облика КРвјУ)

Компаратив придева с наставком -Ј ( -и, -а, -е) испред сугласника који није предњонепчани гласи:

љУт – љУЋИ СТРОГа – СТРОЖА ГРУбо – ГРУбЉЕ

Сви наведени примери показују у којим ситуацијама при промени именица, придева и глагола долази до јотовања.

Промена л у о

Пажљиво погледај примере гла-гола и придева који следе. Они ће ти открити када при промени облика речи долази до промене л у О.

УШАО – УШлА

ВИДЕО – ВИДЕлО

МИСлИО – МИСлИлИ

ДЕБЕО (ДЕБЕлОГ)

ДЕБЕлА – ДЕБЕлО

ЗРЕО (ЗРЕлОГ) – ЗРЕлА – ЗРЕлО

У мушком роду једнине радног глаголског придева.

У номинативу једнине при-дева мушког рода чија се основа завршава на л.

МОГА (мојега – моега – моога – мога), МОМЕ , О МОМЕ.

аСимилаЦија (СаЖимаЊе СамоГлаСника)

Подсетићемо се завршних стихова народне песме Љубавни раста-нак којима девојка свом драгом казује колико силно за њим чезне.

Пак да пишем три године данаНе би моји исписала јада.

Подвучена заменица, чији књижевни облик гласи мојих, у одређеним падежним облицима представља пример асимилације (сажимања самогласника).

Реч је о генитиву, дативу и локативу једнине заменица мој, твој, Свој.

ПИСАТИ – ПИШЕМ, ГлОДАТИ – ГлОђЕМ, ХРАМАТИ – ХРАМљЕМ

Презент глагола:

ВОлЕТИ – ВОљЕН, РОДИТИ – РОђЕН. МАЗИТИ –МАжЕН

Облици трпног глаголског придева глагола:

ГРАДИТИ – ГРАђАХ, НОСИТИ – НОШАХ

Имперфекат глагола:

47