Број РВ903-03 · 2004. 4. 26. · крају 2002. године, без адекватног...

ГЛAВНА СЛУЖБА ЗА РЕВИЗИЈУ ЈАВНОГ СЕКТОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

78000 Бања Лука, Бана Милосављевића 8 Република Српска, БиХ Тел: +387 (0 ) 51 / 211 286 Факс:+387 (0)51 / 211 312 e-mail: [email protected]

Извјештај о обављеној ревизији финансијских извјештаја

и пословања ЈКП Централна топлана Приједор

за период 01.01.-31.12.2002. године

Број: РВ903-03

Бања Лука, 31.10.2003. године

Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске

Извјештај Главног ревизора

Извршили смо ревизију финансијских извјештаја Биланса стања ЈКП Централна топлана Приједор, на дан 31.12.2002. године, Биланса успјеха за 2002. годину, те ревизију усклађености пословања Предузећа са важећим законским и другим прописима. За финансијске извјештаје и податке исказане у финансијским извјештајима одговоран је Директор Предузећа. Наша одговорност је да изразимо мишљење, на основу ревизије коју смо обавили, о томе да ли финансијски извјештаји одражавају тачан и истинит приказ пословања током године и стања на крају године, те да ли је поштована важећа законска регулатива.

Ревизију смо извршили у складу са ИНТОСАИ ревизијским стандардима Координационог одбора институција за ревизију БиХ и Стандардима ревизије РС. Ови стандарди нам налажу да ревизију планирамо и извршимо на начин који нам омогућава да се у разумној мјери увјеримо да финансијски извјештаји не садрже материјално значајне погрешне исказе. Ревизија укључује испитивање доказа на бази провјере узорака, који поткрепљују износе објелодањене у финансијским извјештајима.

Ревизија такође укључује оцјену примјене општеприхваћених рачуноводствених начела, усвојених рачуноводствених стандарда, битних рачуноводствених процјена и донесених одлука менаџмента Предузећа у ревидираном периоду. Финансијски извјештаји за 2001. годину нису били предмет ревизије, а упоредни подаци у овом извјештају који се односе на 2001. годину преузети су у износима приказаним у финансијским извјештајима.

Сматрамо да ревизија коју смо извршили обезбјеђује разумну основу за наше мишљење.

Као што је наведено у напоменама под тачкама 3.3.1, 3.3.10 и 3.4.4 Налаза, Предузеће је, уз сагласност Управног одбора, извршило обрачун амортизације сталних средстава у умањеном износу за 50% , што није у складу са рачуноводственим стандардом РС 4, а има за посљедицу мање исказане трошкове амортизације за 106.250 КМ и за исти износ мање исказан губитак текуће године.

Као што је наведено у напоменама под тачком 3.3.3 и 3.4.4 Налаза, годишња потрошња мазута је израчуната на бази количина утврђених на почетку, током и на крају 2002. године, без адекватног мјерења потрошње.

Вриједност залиха је утврђена на бази пописа количина мазута и других материјала на крају године и вредновања по просјечним набавним цијенама. Попис је извршен од стране лица, која су по опису послова задужена за руковање мазутом и другим залихама материјала, те за издавање налога за његове набавке и трошење. С обзиром на наведено и на чињеницу да нисмо били у могућности да присуствујемо попису залиха на крају године, нисмо били у могућности да се другим поступцима ревизије увјеримо у количине залиха и вриједност залиха на крају 2002. године.


Као што смо истакли у напоменама под тачком 3.3.4 Налаза, највећи износ потраживања по основу испоручене топлотне енергије корисницима стамбеног простора (90%) је старије од годину дана. С обзиром на законску одредбу да потраживања за комуналне накнаде од домаћинстава застаријевају за годину дана, Предузеће није извршило исправку вриједности наведених потраживања, те је потраживање по овом основу исказало у прецијењеној вриједности за око 1.600.000 КМ.

По нашем мишљењу, осим за ефекте које на финансијске извјештаје имају примијењене рачуноводствене политике менаџмета, а које се односе на исказане трошкове амортизације, залихе и потраживања од купаца, финансијски извјештаји дају истинит и објективан приказ финансијског стања Предузећа на дан 31.12.2002. године и резултата њеног пословања у 2002-ој години.

Не изражавајући даље резерву у односу на дато мишљење, скрећемо пажњу на напомену под тачком 3.2 Налаза:

- да Предузеће није у свим случајевима примјењивало одредбе Закона о поступку набавке роба, услуга и уступања радова;

- да анализа финансијске позиције Предузећа и необезбијеђени извори финансирања завршетка инвестиције указују на чињеницу да Предузеће није у могућности, да без подршке Владе РС и буџета Општине Приједор заврши реконструкцију и санацију постројења. С обзиром на већ створене обавезе Предузећа и Владе РС према извођачу радова и према потрошачима топлотне енергије, посљедице незавршавања инвестиције доводе у питање обављање основне дјелатности и опстанак Предузећа.

Бања Лука, 31.10.2003. године Главни ревизор

Бошко Чеко


САДРЖАЈ

1 УВОД ................................................................................................................................1

2 ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ОБИМ РЕВИЗИЈЕ..........................................................................2

3 НАЛАЗИ ...........................................................................................................................4

3.1 Рачуноводствени систем и систем интерних контрола .....................................4

3.2 Набавке роба, услуга и уступање радова .............................................................6

3.3 Биланс стања .............................................................................................................9

3.4 Биланс успјеха ......................................................................................................... 18

4 ЗАКЉУЧЦИ ...................................................................................................................23

5 ПРЕПОРУКЕ ..................................................................................................................24


1

1 Увод

Одлуком Скупштине општине Приједор од 16.07.1979. године основана је Комунална радна организација "Централна топлана" Приједор. Одлуком Скупштине општине Приједор од 26.12.1989. године Комунална радна организација "Централна топлана" мијења назив у Јавно комунално предузеће "Централна топлана" Приједор (у даљем тексту Предузеће) под којим називом послује и данас. Предузеће је уписано у судски регистар 29.03.1995. године код Основног суда у Бања Луци.

Функционисање и рад Предузећа опредјељује примјена слиједећих прописа:

- Закона о предузећима (СЛ.ГЛ.РС бр. 24/98 и 62/02)

- Закона о државним предузећима (СЛ.ГЛ.РС бр. 3/95,4/96,21/96 и 03/97)

- Закона о облигационим односима (СЛ.ГЛ.РС бр. 31/93)

- Закона о рачуноводству (СЛ.ГЛ.РС бр. 18/99 и 62/02)

- Закона о поступку набавке роба, услуга и уступању радова (СЛ.ГЛ.РС бр. 20/01)

- Закона о акцизама и порезу на промет (СЛ.ГЛ.РС бр.25/02 и 30/02)

- Закона о порезу на доходак грађана (СЛ.ГЛ.РС бр. 51/01)

- Закона о доприносима (СЛ.ГЛ.РС бр. 51/01)

- Закона о раду (СЛ.ГЛ.РС бр. 38/00,41/00 и 47/02)

- Општег колективног уговора (СЛ.ГЛ.РС бр. 13/98)

- Статута ЈКП Централна топлана

- Правилника о организацији и систематизацији послова и радних задатака у ЈКП Централна топлана

- Правилника о начину и роковима вршењу пописа и усклађивања књиговодственог са стварним стањем (СЛ.ГЛ.РС бр. 37/00)

- Рачуноводствени стандарди Републике Српске (Књига I и II, Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске, Бања Лука 1999.)

Дјелатност Предузећа утврђена је Статутом Предузећа и обухвата:

- производњу и дистрибуцију топлотне енергије

- изградња, доградња, одржавања објеката и постројења од производних погона до потрошача, сервисирање и ремонт пупми за потребе предузећа и потребе трећих лица

- обављање послова и преузимање услуга основним средствима трећим лицима

- извођење, изградња, доградња и одржавање инсталација централног гријања код трећих лица и


2

- вршење надзора над извођењем изградње централног гријања

Статутом Предузећа утврђено је да без уписа у судски регистар Предузеће обавља и друге дјелатности у мањем обиму, које служе дјелатностима уписаним у судски регистар које се уобичајено врше уз те дјелатности или повремено и које доприносе искориштавању капацитета и материјала који се употребљавају за вршење уписаних дјелатности.

Према одредбама Правилника о организацији и систематизацији послова и радних задатака Предузеће је организовано у три организационе цјелине:

- организациона цјелина производно-техничких послова,

- организациона цјелина економско-финансијско рачуноводствених послова и

- организациона цјелина општих послова

Укупна вриједност капитала Предузећа је 2.360.500 КМ. Власничка структура капитала је слиједећа:

- државни капитал 1.500.594 КМ (63,57% основног капитала)

- капитал приватизован ваучер понудом 321.556 КМ (13,62% основног капитала)

- капитал интерних дионичара 216.794 КМ ( 9,18% основног капитала)

- капитал Фонда ПИО 214.371 КМ (9,08% основног капитала)

- капитал Фонда за реституцију 107.185 КМ (4,54% основног капитала)

Предузеће је своје пословање обављало преко жиро рачуна отворених код Развојне банке за југоисточну Европу А.Д, Нове бањалучке банке А.Д, Нове банке А.Д и Кристал банке А.Д.

Извршили смо ревизију финансијских извјештаја и пословања Предузећа зa 2002. годину. За финансијске извјештаје и пословање Предузећа одговоран је менаџмент Предузећа. Наша одговорност је да на основу проведене ревизије изразимо мишљење о финансијским извјештајима и пословању Предузећа. Изражавамо захвалност менаџменту и запосленима у Предузећу на пословности, потпуној и коректној сарадњи приликом обављања ревизије.

2 Предмет, циљ и обим ревизије

Ревизија је планирана и извршена на основу одредби Закона о ревизији јавног сектора Републике Српске (СЛ.ГЛ.РС бр. 18/99 и 39/03). Ревизију смо планирали и извршили у складу са општеприхваћеним стандардима ревизије и ИНТОСАИ стандардима ревизије Координационог одбора институција за ревизију Босне и Херцеговине. Ови стандарди нам налажу да планирамо и извршавамо ревизију на начин који нам омогућава да се у разумној мјери увјеримо да финансијски извјештаји и пословање Предузећа не садрже материјално значајне грешке и да је пословање усклађено са законима и другим прописима. Чињеница да се ревизија обавља провјерама на бази


3

узорака и да постоје инхерентна ограничења у рачуноводственом систему и систему интерних контрола, оставља могућност да поједине материјално значајне грешке могу остати неоткривене.

Предмет ревизије је ревизија финансијских извјештаја Предузећа за 2002. годину и усклађеност пословања Предузећа са законима и другим прописима.

Циљ ревизије је да се омогући ревизору да изрази мишљење о финансијким извјештајима Предузећа и усклађености пословања Предузећа са законима и другим прописима.

Обим ревизије обухвата процјену организације и функционисања рачуноводственог система и система интерних контрола, утврђивање истинитости и реалности приказивања имовинског и финансијског положаја и резултата пословања Предузећа у финансијским извјештајима, усклађеност пословања са законима и другим прописима са посебним освртом на усклађеност провођења набавки роба, услуга и извођења инвестиционих радова на санацији и реконструкцији постројења за производњу и дистрибуцију топлотне енергије. Економска оправданост санације и реконструкције постројења за производњу и дистрибуцију топлотне енергије није обухваћена овом ревизијом.

Ревизија такође укључује оцјену примјене општеприхваћених рачуноводствених начела, усвојених рачуноводствених стандарда, битних рачуноводствених процјена и донесених одлука менаџмента у ревидираном периоду. Финансијски извјештаји за 2001. годину нису били предмет ревизије, а упоредни подаци у овом извјештају који се односе на 2001. годину преузети су у износима приказаним у финансијским извјештајима.

Менаџмент Предузећа је у Законом предвиђеном року доставио своје ставове и мишљења на предложени Извјештај о обављеној ревизији. Ставови менаџмента Предузећа углавном се односе на објашњења и захтјеве да се у складу са датим објашњењима изврше преформулације налаза у извјештају. Главни ревизор је размотрио ставове менаџмента и прихватио став који се односи на комплетност финансијских извјештаја, остали ставови менаџмента нису прихваћени.

Посебну пажњу заслужују ставови менаџмента који се односе на инвестицију. Предузеће је доставило документацију извођача радова којом документује утврђену разлику између вриједности радова у понуди извођача радова и вриједности уговорених радова од 382.742 КМ, међутим наведена документација није потписана и овјерена од стране инвеститора и извођача радова и није јасно да ли је иста постојала код инвеститора у моменту уговорања послова те се не може прихватити као поуздан ревизијски доказ. Предузеће је доставило и документацију извођача радова којим се документује разлика у цијени од 211.567 ЕУРА утврђена у анексу бр.2 основног уговора. Наведена документација не може се прихватити као поуздан ревизијски доказ обзиром да основним уговором није регулисан начин промјене уговорене цјене и што презентовани документи не доказују промјене цјена роба и услуга које опредјељују вриједност инвестиције.

Предузеће је доставило и извјештај о обављеним консултатским услугама који не утиче на налазе ревизије.

Ревизија је обављена уз примјену адекватних метода ревизије у периоду од 15.09. до 15.10.2003. године.


4

3 Налази

3.1 Рачуноводствени систем и систем интерних контрола

Статутом Предузећа дефинисане су надлежности права и обавезе органа Предузећа директора, управног одбора и надзорног одбора. Правилником о организацији и систематизацији послова и радних задатака дефинисане су надлежности организационих јединица, права , обавезе и одговорности непосредних извршилаца укључујући наредбодавце и рачунополагаче. Наведеним актима Предузећа разграничене су надлежности између органа Предузећа, организационих јединица и непосредних извршилаца.

Предузеће нема усвојену и документвану рачуноводствену политику у облику Правилника или Упутства о рачуноводству или рачуноводственој политици који би регулисао одређена правила у рачуноводственом планирању, рачуноводственој контроли, књиговодству (одређена материјано финансијска документа и њихово кретање у оквиру Предузећа), рачуноводственој анализи и рачуноводственом извјештавању и информисању. Недостајући Правилник (рачуноводствене политике) треба да дефинишу рачунодствену политику Предузећа која се односи на процјењивање, приказивање и објелдањивање имовине, капитала, обавеза, прихода и расхода.

Иако Предузеће нема усвојену рачуноводствену политику, оно је процјењивање, приказивање и објелодањивање билансних позиција извршило на следећи начин:

- Финансијски извјештаји Предузећа су састављени примјеном основног рачуноводственог концепта историјског трошка, односно првобитне набавне вриједности увећане за зависне трошкове набавке и ефекте ревалоризације, настале у ранијим годинама.

- Приходи и Расходи Предузећа, из пословних активности, су приказани и објелодањени по основу фактурисане вриједности, уз умањење прихода за укалкулисани порез на промет.

- Остали приходи и расходи рачуноводствено су обухваћени по начелу узрочности прихода и расхода и обухватају приходе и расходе настале у текућем обрачунском периоду, изузев прихода и расхода из ранијих година.

- Набавке основних средстава у току године приказане су по набавној вриједности. Амортизација основних средстава обрачуната је и приказана на бази минималних стопа амортизације прописаних Правилником о номенклатури основних средстава, нематеријалних улагања и стопама амортизације. Амортизација се обрачунава на основицу коју чини набавна, односно ревалоризована вриједност на почетку године, као и на основна средства која су стављена у употребу током године. Због смањеног капацитета производње, трошкови амортизације су, по одлуци менаџмента, умањени за 50%.

- Залихе су приказане и објелодањене на бази обављеног пописа и процјењене вриједности залиха на бази њихове просјечне набавне цијене у току обрачунског периода.

- Потраживања су приказана и објелодањена на основу свих потраживања за извршене услуге купцима у земљи и иностранству. Предузеће не врши директан отпис потраживања по основу испоручене топлотне енергије домаћинствима, старијих од једне године на терет ванредних расхода, нити врши процјену реалне


5

наплативости потраживања. Одлуком Управног одбора, а на основу процјене менаџмета, потраживања од купаца су линеарно отписана за 10%.

Финансијски извјештај Предузећа чине биланс стања, биланс успјеха, и анекс финансијских извјештаја. Уз финансијске извјештаје усљед непостојања рачуноводствених политика недостају: извјештај о новчаним токовима и ноте (напомене) уз финансијске извјештаје.

У Предузећу нема прописаних и документованих политика интерне контроле у смислу дефинисања контролних поступака и процедура чија примјена обезбјеђује заштиту свих облика имовине, података, информација и обављања пословања у складу са законима и другим прописима. Контролни поступци и процедуре су у одређеној мјери присутни у рачуноводству и проводе се кроз рачуноводствени надзор и контролу и као такви нису довољни да обезбједе суштинску, рачунску и формалну контролу уз одсуство примјене контролних поступака и процедура у другим организационим јединицама.

Одсуство примјене контролних поступака и процедура посебно је изражено у дијелу који се односи на управљање, располагање, руковање и трошење залиха енергената. Усљед непостојања капацитета за складиштење енергената исти су ускладиштени у складишним капацитетима ОДП Целпак. Међусобни односи Предузећа и ОДП Целпак регулисани су протоколом који није обухватио многа питања значајна за управљање залихама енергената. Ревизијом је утврђено да је управљање залихама енергената непоуздано и да су могуће злоупотребе са енергентима из слиједећих разлога:

- неспровођење у пракси од стране организационих јединица и непосредних извршилаца послова који се односе на управљање залихама

- потрошња енергената није документована од стране ОДП Целпак

- није сачињена адекватна документација за књиговодствено праћење потрошње енергената

- није обављено усаглашавање стварног и књиговодственог стања залиха енергената у грејној сезони 2001/02 години између Предузећа и ОДП Целпак

- мјерни инструменти који треба да мјере потрошњу енергената и производњу топлотне енергије нису у функцији

- квантитавни пријем енергената се не обавља јер Предузеће не посједује мјерне инструменте а при отпреми квантитативна отпрема се обавља користећи мјерне инструменте других предузећа чија поузданост није провјерована.

Наведени пропусти могу значајно да опредјеле приказивање вриједности залиха у билансу стања и трошкове енергената у билансу успјеха тј. имају утицај на имовински положај и резултате пословање Предузећа.

Попис имовине, новчаних средстава, потраживања и обавеза обављен је на основу рјешења директора Предузећа. Пописне комисије су након обављеног пописа презентовале своје извјештаје који су усвојени и одобрени рјешењем директора Предузећа. Пописну комисију за попис залиха сачињавала су лица која су директно одговорна за управљање залихама (технички директор и руковаоц


6

залиха енергената) што није у складу са чланом 5 Правилника о начину и роковима вршења пописа и усклађивања књиговодственог и стварног стања. Потраживања и обавезе које су предмет пописа нису претходно усаглашене са дужницима и повјериоцима што није у складу са чланом 12 Правилника. Мада су резултати књиговодствено обухваћени, попис залиха, потраживања и обавеза није био у функцији сачињавања биланса стања и успостављања функционалног система интерних контрола.

3.2 Набавке роба, услуга и уступање радова

Законом о поступку набавке роба, услуга и уступању радова прописана су правила, услови, процедуре и поступци који се односе на набавку роба, услуга и уступању радова. Законом је регулисано да су према одредбама овог Закона дужна и поступати и јавна предузећа. Ревизијом активности Предузећа на плану набавки роба и услуга утврђено је да се Предузеће није у свим случајевима придржавало одреби наведеног Закона.

Непоштовање одредби Закона карактеристично је за набавке мазута и услуге превоза мазута. Предузеће је према одредбама Закона обавезно да у процесу набавке роба и услуга примјењује један од начина набавки прописан чланом 4 и 6 Закона. Предузеће није праводило набавке путем јавног надметања, надметања по позиву и прикупљањем понуда. Предузеће је проводило набавке путем директне погодбе, а да при том нису испуњени услови из члана 37-41 Закона. Обзиром да Предузеће није прикупљало понуде у процесу набавки роба и услуга, ревизија се није могла увјерити да ли су изабрани најповољнији добављачи и какав утицај на пословање Предузећа је имао избор добављача који су реализовали испоруке и превоз мазута.

Радови на санацији и реконструкцији постројења за производњу и дистрибуцију топлотне енергије (у даљем текст радови на санацији и реконструкцији) отпочели су 2000-те године на основу Инвестиционог програма, Одлуке Управног одбора Предузећа и Извршног одбора СО Приједор о прихватању инвестиционог програма санације и реконструкције.

На основу наведених аката Предузеће је упутило позив за прикупљање понуда за извођење радова. На позив Предузећа понуде је доставило пет предузећа-потенцијалних извођача радова са простора бивше СФРЈ. Комисија именована од стране директора Предузећа извршила је прикупљање и вредновање понуда и предложила да се за извођача радова изабере предузеће "Монтавар" д.о.о. из Словеније. У току ревизије није нам презентована комплетна анализа приспјелих понуда и критерији за вредновање понуда на основу којих је за извођача радова предложено предузеће "Монтавар" д.о.о. Директор Предузећа је прихватио приједлог комисије и приступио уговарању радова.

Предузеће је са извођачем радова 18.08. 2000. године закључило уговор о радовима на реконструкцији и санацији укупне вриједности 4.597.654 ДМ која је за 382.742 КМ већа од вриједности радова у понуди извођача радова (понуђена вриједност радова је 4.214.912 ДМ). Остали услови из понуде извођача радова укључени су у уговор с тим да је Предузеће уговорило повољније услове у погледу рокова плаћања аванса и отплате девизног кредита у односу на услове дате у понуди . Предузеће је са извођачем радова 24.10.2000. године закључило уговор о девизном


7

кредиту у износу 3.678.123 ДМ, односно са каматом у износу од 4.667.448 ДМ (обрачуната камата је 989.325 ДМ).

Обавезе Предузећа по основу уговора су да у року од 75 дана од дана потписивања уговора уплати извођачу радова аванс у вриједности од 919.531 ДМ и за одобрени износ девизног кредита обезбједи гаранцију "Кристал банке" а.д. или Владе РС. Предузеће у уговореном року није уплатило аванс извођача радова који је отпочео извођење радова на санацији и реконструкцији. Предузеће није обезбједило гаранцију Кристал банке, али је обезбјеђена и извођачу радова и уручена 25.10.2000. године гаранција Владе РС. За дату гаранцију Владе није обезбјеђена сагласност Народне Скупштине РС. Народна Скупштина РС је закључком од 08.05.2003 године дала сагласност за дату гаранцију. Извођач радова је по основном уговору био у обавези да обезбједи гаранцију своје пословне банке за износ уговореног аванса. Извођач радова је обезбједио гаранцију Љубљанске банке и 09.08.2000. године уручио је инвеститору.

Влада РС је у циљу обезбјеђења средстава за уплату аванса донијела 12.12.2000. године Одлуку о одобравању средстава у износу од 1.055.979 КМ на име плаћања трошкова буџетских корисника за грејну сезону 1999/2000 година и аванса трошкова за грејну сезону 2000/2001 година. Ова Одлука Владе РС није реализована.

Обзиром да Предузеће и Влада РС као гарант нису испуниле своје обавезе по основу уплате аванса извођачу радова, 05.06.2001. године закључено је вансудско поравнање између Владе РС и предузећа "Монтавар" по ком ће Влада РС аванс уплатити у пет мјесечних рата до краја 2001. године. Вансудским поравнањем регулисано је да уплатом аванса престају обавезе Владе РС по гаранцији од 25.10.2000. године. Ово вансудско поравнање није реализовано.

Влада РС је 30.05.2002. године донијела Одлуку да се из средстава буџетске резерве обезбједи 1.000.000 КМ на име покрића трошкова гријања буџетских корисника и аванса трошкова гријања буџетских корисника. Влада РС је по наведеној Одлуци обезбједила 900.000 КМ. Дакле остају обавезе Владе РС по овој Одлуци у износу од 100.000 КМ. Ова средства су искориштена за плаћања аванса извођачу радова у складу са динамиком прилива средстава од Владе РС.

Уговорене стране су 25.06.2002. године закључиле анекс број 1 уз основни уговор гдје је уговорена вриједност радова од 4.597.654 ДМ прерачуната у 2.350.743 ЕУРА и уговорена хипотека над објектима Предузећа као вид осигурања девизног кредита. Уговорне стране су 26.06.2002 закључиле анекс број 2 уз основни уговор којим се вриједност радова повећала са 2.350.743 ЕУРА на 2.562.310 ЕУРА (разлика је 211.567 ЕУРА) која се образлаже поскупљењем опреме (што није документовано). Промјене основног уговора морале су да прате и промјене уговора о девизном кредиту тако да је вриједност инвестиције од 211.567 ЕУРА није покривена девизним кредитом а нису пронађени нови извори финансирања.

До краја септембра 2003. године, укупна вриједност реализованих радова на санацији и реконструкцији постројења за производњу и дистрибуцију топлотне енергије, износи 2.710.907 КМ, од којих се 2.247.508 КМ односи на изведене радове и испоручену опрему од стране Монтавар Марибор. Царински и остали трошкови инвестиције износе 438.658 КМ, осигурање кредита 252.687 КМ и консултантске услуге 24.741 КМ. Предузеће је извршило плаћање за изведене радове у укупном износу од 1.635.616 КМ, од чега се на аванс извођачу радова односи 919.530 КМ, а остатак на плаћену царину, трошкове транспорта, пореза, осигурање кредита и консултантске услуге.


8

Укупне обавезе за реализоване радове, према извођачу Монтавар Марибор, износе 1.535.310 КМ. Оцјена менаџмента Предузећа је да инвестиција физички реализована у проценту од 70 до 80 %, док је изведена вриједност радова од стране Монтавара око 50% од уговорене (не рачунајући камате и остале зависне трошкове).

Анализа финансијке позиције Предузећа и необезбијеђени извори финансирања завршетка инвестиције указују на чињеницу да Предузеће није у могућности, да без подршке Владе РС и буџета Општине Приједор заврши реконструкцију и санацију постројења. С обзиром на већ створене обавезе Предузећа и Владе РС према извођачу радова и потрошачима топлотне енергије, посљедице незавршавања инвестиције доводе у питање обављање основне дјелатности и опстанак Предузећа.


9

3.3 Биланс стања

Биланс стања на дан 31. децембра 2002. i 2001. године

Напомена 2002. 2001.

AKTИВА ТРАЈНА СРЕДСТВА

НЕМАТЕРИЈАЛНА УЛАГАЊА 241.172

СТАЛНА СРЕДСТВА 3.3.1 Набавна вриједност 11.825.235 9.498.391Mање: Исправка вриједности (7.560.137) (7.347.637)Неотписана вриједност 4.265.098 2.150.754Укупна трајна средства 4.265.098 2.391.926

ТЕКУЋА СРЕДСТВА Новчана средства 3.3.2 87.418 210.191Залихе 3.3.3 182.139 764.049Потраживања по основу продаје 3.3.4 2.555.866 2.508.061Потраживања за дате авансе добављачима 3.3.5 188.329 77.071Остала текућа потраживања и АВР 3.3.6 347.709 27.868Укупна текућа средства 3.361.461 3.587.240

Губитак преко висине капитала 3.3.10 - Ванбилансна актива 3.3.11 92.656 -

УКУПНА АКТИВА 7.626.559 5.979.166

ПАСИВА ТЕКУЋЕ ОБАВЕЗЕ

Обавезе према добављачима 3 3 7 2.061.407 1.338.069Oбавезе за примљене авансе 3 3 8 2.533.720 1.036.446Краткорочни кредити - -Остале текуће обавезе и ПВР 3 3 9 690.681 637.241

Укупне текуће обавезе 5.285.808 3.011.756ДУГОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ

Остале дугорочне обавезе - -

КАПИТАЛ 3.3.10 Државни капитал 1.500.594 3.076.578Приватни и остали капитал 859.906 311.460Акумулирани губитак до висине капитала (478.314) (125.120)Губитак текуће године (568.974) (353.193)Укупан капитал 2.340.751 2.909.725Ванбилансна пасива 3.3.11 92.656 -

УКУПНА ПАСИВА 7.626.559 5.979.166


10

С обзиром да је предмет ревизије ревизија финансијских извјештаја и пословања Предузећа у 2002-ој години, наведени износи позиција биланса стања са 31.12.2001. године не престављају ревидиране износе, већ износе из биланса стања Предузећа, а које наводимо само ради поређења.

Предузеће је са 31.12.2002. године исказала укупну билансну суму (актива/пасива) у износу од 7.732..809 КМ, која је у односу на крај 2001. године већа за 29% због повећања вриједности инвестиција у току, односно извршених улагања и створених обавеза кроз реализацију пројекта реконструкције котловнице Топлане. Ревизијом је билансна сума умањена за 106.250 КМ, по основу исправке обрачуна амортизације основних средстава, односно корекције садашње вриједности сталних средстава и корекције капитала у односу на исказане вриједности у билансу Предузећа.

3.3.1 Стална средства

Стална средства и промјене на сталним средствима у току 2002. године приказане су како слиједи:

Земљиште и грађевински објекти Опрема и остала ос. средства

Инвестиције у току

Укупно

Набавна или ревал. вр.

Стање 01.јануара 2002. године 3.630.014 5.482.612 384.957 9.497.583

Набавке у току године 1.178 23.405 2.061.897 2.086.480

Пренос са осталих права 241.172 241.172

Пренос са инвестиција у току - - - -

Расходовање у току године -

Процјена основних средстава - - - -

31. децембар 2002. године 3.872.364 5.506.017 2.446.854 11.825.235

Kумулир. исправка вријед,

Стaње 01. јануара 2002.године 2.075.873 5.271.764 - 7.347.637

Aмортизација у 2002-ој години 59.489 46.761 - 106.250

Расходовање у току године - - - 808

Стање 31.децембра 2002. године 2.135.362 5.318.525 - 7.453.887

Неотписана вриједност

31. децембра 2002. године 1.737.002 187.492 2.446.854 4.371.34831. децембра 2001. године 1.795.314 211.655 384.957 2.391.926


11

Почетно стање сталних средстава на дан 01.01.2002. године је утврђено на бази набавне вриједности основних средстава, увећане за све трошкове настале до стављања основног средства у употребу и за ефекте ревалоризације основних средстава по основу раста цијена на мало из ранијих година, закључно са крајем 2000-ите године. Предузеће није у складу са Рачуноводственим стандардом РС 16 вршило процјену вриједности сталних средстава и усклађивање њихове вриједности са тржишном.

Набавка сталних средстава у току 2002. године у укупном износу од 2.086.480 КМ се односи највећим дијелом, у износу од 2.061.897 КМ, на инвестиције у току, које су везане за реконструкцију котловнице Топлане и набавку опреме (измјењивач топлоте, теретно возило), у износу од 23.405 КМ.

Амортизација сталних средстава, исказана у износу од 106.250 КМ, је израчуната на бази минималних стопа амортизације прописаних Правилником о номенклатури основних средстава, нематеријалних улагања и стопама амортизације и умањена за 50%. Због рада Топлане смањеним капацитетом (свега мјесец и 12 дана) у 2002. години Управни одбор Предузећа је одобрио обрачун амортизације у умањем износу за 50%, што није у складу са Рачуноводственим стандардом РС 4, а има за посљедицу мање исказане трошкове амортизације за 106.250 КМ.

3.3.2 Новчана средства

Новчана средства обухватају: у конвертиб. маркама

2002. 2001.Жиро рачун 86.192 207.428Девизни рачун 1 -Благајна у КМ 1.225 2.763Девизна благајна - -

Стање 31. децембра 87.418 210.191

Средства на жиро рачуну су депонован код: Развојне банке за Југоисточну Европу А.Д. Бања Лука, Нове Бањалучке банке А.Д. Бања Лука, Кристал банке А.Д. HYPO ALPE ADRIA BANK и Нове банке АД Бијењина.

Предузеће има отворене девизне рачуне код Развојне банке за Југоисточну Европу А.Д. Бања Лука и Нове банке АД Бијељина.


12

3.3.3 Залихе

Предузеће је са 31.12.2002. године исказало вриједност залиха мазута, материјала за одржавање и другог материјала у укупном износу од 182.139 КМ.

у конвертибилним маркама

2002. 2001.

Залихе мазута 101.616 689.042Залихе материјала за одржавање и осталог материјала 80.523 75.007 Стање 31. децембар 182.139 764.049

Највећу вриједност залиха престављаjу залихе мазута (200.000 кг) који се налази у резервоарима ''Енергане Целпак''. ПРОТОКОЛОМ о међусобним односима ДП ''Целпак'' и ЈКП ''Централна топлана'' Приједор у вези производње и дистрибуције топлотне енергије у грејној сезони 2001/2002-ој години, дефинисани су услови производње и испоруке топлотне енергије од стране ДП ''Целпак'', те преузимања и дисрибуције потрошачима града Приједора, од стране ЈКП ''Централна топлана'' Приједор, у периоду од 01.12.2001. до 01.03.2002.године. Уговорена накнада за испоручену топлотну енергију је 125 кг мазута за 1 МW топлотне енергије. Ревизијом је утврђено да у грејној сезони 2001/2002 година није вођена књига дневне потрошње мазута због тога што мјерни инструменти у резервоарима Енергане ''Целпак'' нису били у функцији. Годишња потрошња мазута је израчуната на бази разлике количина утврђених пописом 31.12.2001. године, набављених количина, пописа током године и пописом 31.12.2002. године. Записником о количини мазута на крају грејне сезоне 2001/2002. година који је потписан 15.02.2002. године, утврђено је 769.000 кг мазута на залихи. ''Целпак'' је наставио, за своје потребе, да троши залихе мазута ''Централне топлане'' Приједор, тако да је укупно извучена количина мазута из резервоара ''Целпака'' половином септембра 2002. године износила 402.000 кг. Топланна је такође трошила мазут на начин да је вршила физички поврат добављачима, због неизмирених обавеза, као и посуђивање мазута.

Вриједност залиха је утврђена на бази пописа количина мазута и других материјала на крају године и вредновања по просјечним набавним цијенама. Попис је извршен од стране лица, која су по опису послова задужена за руковање мазутом и другим залихама материјала, те за издавање налога за његове набавке и трошење.

Ово указује на неадекватне интерне контроле, што за посљедицу може имати злоупотребе у руковању залихама мазута и других материјала и нереално исказане трошкове истих.

С обзиром на наведено и на чињеницу да нисмо били у могућности да присуствујемо попису залиха на крају године, нисмо били у могућности да се другим поступцима ревизије увјеримо у количине залиха и вриједност залиха на крају 2002. године.


13

3.3.4 Потраживања по основу продаје

Предузеће је у билансу стања са 31.12.2002. године исказало укупна потраживања по основу продаје у износу од 2.555.866 КМ, која се састоје од:

у конвертибилним наркама

2002. 2001.

Потраживања од купаца у земљи 2.517.288 2.473.836Потраживања од купаца у иностранству 38.578 34.225Стање 31. децембра 2.555.866 2.508.061

Потраживања од купаца у земљи се највећим дијелом, у износу од 1.780.140 КМ, односе на потраживања по основу испоручене топлотне енергије корисницима стамбеног простора, потраживања по основу испоручене топлотне енергије привредним субјектима, у износу од 498.477 КМ и буџетским потрошачима у износу од 167.986 КМ. Укупна потраживања за извршене услуге (одржавање инсталација, позајмљивање мазута и сл.) износе 312.345 КМ, од којих се 183.591 КМ односи на потраживање од Фабрике креча ''Хидрат'' Челинац за позајмљени мазут крајем 2000-ите године (Уговор 010-1438/00). С обзиром да Фабрика креча није извршила поврат мазута, нити финансијско обештећење, како је то Уговором о позајмици предвиђено, Предузеће је покренуло судски спор.

Највећа појединачна потраживања од купаца у земљи се односе на сљедеће купце: Борац-Творница конфекције Приједор, у износу од 100.815 КМ, Тргопродаја ДП Приједор, у износу од 83.325 КМ, Дом здравља-медицина рада Приједор, у износу од 57.046 КМ, Хотел Приједор, у износу од 34.565 КМ, Машинска школа Приједор, у износу од 31.990 КМ, Робна кућа Борац Приједор, у износу од 27.909 КМ, Приједорска банка АД Приједор, у износу од 27.041 КМ, Фонд ПИО Приједор, у износу од 22.591 КМ и Спортска дворана Младост Приједор, у износу од 15.265 КМ.

Потраживања од купац у иностранству у износу од 38.578 КМ се у цјелини односе на потраживања од главног извођача радова на реконструкцији котловнице, Монтавар Марибор, настала по основу трошкова смјештаја и исхране радника Монтавара.

Највећи износ потраживања по основу испоручене топлотне енергије корисницима стамбеног простора (90%) је старије од годину дана, а oko 60% потраживања по истом основу је старије од двије године. С обзиром на законску одредбу да потраживања за комуналне накнаде од домаћинстава застаријевају за годину дана, Предузеће је потраживање по овом основу исказало у прецијењеној вриједности за око 1.600.000 КМ.

Менаџмент Предузећа процјењује да би завршетак инвестиције и успостављање редовне испоруке топлотне енергије домаћинствима града омогућио наплату застарјелих потраживања до 50%.


14

Ненаплаћена потраживања, старија од годину дана, по основу испоручене топлотне енергије привредним субјектима и буџетским потрошачима, износе 41% (од привредних субјеката 75%).

Предузеће не врши исправку вриједности потраживања од купаца у земљи и иностранству на бази процјене реалне наплативости или застарјелости потраживања. У складу са Закључком Управног одбора извршен је отпис потраживања од купца за 2002. годину у износу од 10%, што није реално и за посљедицу има мање исказан губитак текуће године. Предузеће не врши резервисања за спорна потраживања (судски спорови у току).

3.3.5 Потраживања за дате авансе добављачима

Потраживња за дате авансе добављачима износе 188.329 КМ.

У конвертибилним мaркама

2002. 2001. Дати аванси добављачима 188.329 77.071 Стање 31. децембра 188.329 77.071

Највећи дио потраживања за дате авнсе добављачима у земљи се односи на уплате за набавку мазута: Меркур д.о.о Бања Лука, у износу од 80.000 КМ, Општина Приједор, у износу од 20.000 КМ и Нима д.о.о. Сански мост, у износу од 16.000 КМ. Дио потраживања за дате авансе се односи на унапријед уплаћене топле оброке и позајмице (по уговору) ДП ''Целпак'' Приједор у износу од 32.828 КМ и унапријед плаћене радове Типо-ремонт и котлоградња Приједор на реконструкцији котловнице (које је реализовао Монтавар), у износу од 27.000 КМ. Потраживања од ДП ''Целпак'' Приједор потичу из 2000-ите и 2001. године.

Као и код купаца, Предузеће не врши исправку вриједности за дате авансе на основу процјене реалне наплативости. У току 2003. године (до времене вршене ревизије) затворено је једино потраживање за дати аванс Општини Приједор.

3.3.6 Остала текућа потраживања и активна временска разграничења

Предузеће је на дан 31.12.2002. године исказало остала текућа потраживања и временска разграничења у износу од 347.709 КМ, по сљедећој структури:


15

2002. 2001.

Потраживања од запослених 466 941

Потраживања по основу фактурисања прикључне таксе 330.426 16.220

Остала потраживања 77 -

Потраживања по основу кредита 9.015 10.636

Остала активна временска разграничења 7.725 71

Стање 31. децембра 157.441 27.868

Остала текућа потраживања се највећим дијелом (330.426 КМ) односе на потраживања по основу прикључне таксе фактурисана 31.12.2002. године. Појединачно, највећа потраживања по овом основу су фактурисана Дому пензионера и старих лица Приједор у износу од 185.000 КМ и ПП ''Метро'' Приједор, у износу од 110.000 КМ. До завршетка ревизије ова потраживања нису наплаћена.

3.3.7 Обавезе према добављачима

Обавезе према добављачима су исказане у износу од 2.061.407 КМ, а чине их:

У конвертибилним маркама 2002. 2001. Обавезе према добављачима у земљи 834.370 953.112Обавезе према добављачима у иностранству 1.227.037 384.957 Стање 31. децембра 2.061.407 1.338.069

Обавезе Предузећа према добављачима су се током 2002. године увећале за 54%, што је посљедица неизмирених обавеза за изведене радове и уграђену опрему према извођачу радова на реконструкцији котловнице топлане.

Највеће појединачне обавезе предузећа према добављачима у земљи се односе на: Рафинерију нафте Српски Брод, у износу од 545.384 КМ, РЖР Љубија Приједор, у износу од 89.293 КМ (обавеза за нефактурисани мазут 68.062 КМ) Енергопромет п.т.п Бања Лука, у износу од 50.420 КМ, Бањалучка топлана (за позајмљени мазут), у


16

износу од 24.427 КМ, Превоз Глигић д.о.о Козарска Дубица, у износу од 11.331 КМ и Телеком Приједор, у износу 10.660 КМ.

Предузеће није исказало обавезе према ЗДП ''Петрол'' Бања Лука, пословни центар Приједор, са којим је у спору као тужена страна. Висина дуга утврђена на основу тужбеног захтјева износи 160.919 КМ, док је конфирмацијом потврђено да дуг, увећан за камате, са 31.12.2002. године износи 237.987 КМ. С обзиром да спор није ријешен, а да је менаџмент Предузећа увјерен да је дужник по наведеном спору Дирекција за робне резерве, ревизија није кориговала биланс стања за спорно дуговање. Евентуално рјешавање спора на штету Предузећа повећаће губитак текуће године за 237.987 КМ.

Обавезе према добављачима у иностранству, у износу од 1.227.037 КМ, се односе на обавезе према извођачу радова на рекоснструкцији котловнице топлане, Монтавар Марибор, у износу од 1.202.296 КМ и обавезе према консултанту Златку Дукићу из Љубљане, у износу од 24.741 КМ. Обавезе према Монтавар Марибор су утврђене на бази испостављене три привремене ситуације за изведене радове и испоручену опрему. У јануару 2003. године измирена је обавеза према Дукићу, без релевантне документације о пруженим консултантским услугама.

3.3.8 Обавезе за примљене авансе

Обавезе за примљене авансе у укупном износу од 2.533.720 КМ на дан 31.12.2002. године се односе највећим дијелом на примљене авансе за финансирање инвестиције у току, од: Владе РС, у износу од 1.258.729 КМ, Општине Приједор, у износу од 378.632 КМ и обавеза по издатим гаранцијама Општине Приједор, у износу од 710.224 КМ. Предузеће је за финансирање инвестиције користило кредите Развојне Банке за Југоисточну Европу у укупном износу од 1.000.000 КМ, за које је гаранције о поврату издала Општина Приједор, која и врши отплате главнице дуга у име Предузећа.

Предузеће је такође исказало обавезе за примљене авансе од школа (пољопривредна и угоститељско-економска) у износу од 86.330 КМ, која је настала по основу цесија о уступању потраживања. Предузеће планира да обавезе за примљене авансе од Владе РС, Општине Приједор и наведених школа затвори будућом испоруком топлотне енергије. Из овога произилази да Предузеће има унапријед продату топлотну енергију у вриједности од 1.823.496 КМ, што је за 13% више од фактурисаног прихода од продаје роба и услуга у 2001-ој години, а што ће се значајно одразити на ликвидност Предузећа , а тиме и на сталност правног лица (поготово што извори финансирања инвестиције нису до краја затворени).

3.3.9 Остале обавезе из пословања и пасивна временска разграничења

2002. 2001. Обавезе за нето плате 90.999 75.529

Обавезе за порезе на плате 75.923 50.581Обавезе за доприносе на плате 311.072 211.489


17

Обавезе за порез на промет услуга 95.931 63.092Обавезе за средства солидарности - 6.502Обавезе за доприносе на терет послодавца 6.309 5.812

Обавезе за накнаде запосленим 39.816 19.176

Остале обавезе 5.358 4.482Oбавезе према члановима Управног одбора 6.800 3.026Остала пасивна временска разграничења 58.473 188.045У к у п н о 690.681 637.241

Oбавезе за нето плате обухватају неисплаћене нето зараде радницима за новембар и децембар 2002. године, борачки додатак и неисплаћени дио нето плата из ранијих година.

Обавезе за порезе и доприносе на плату и обавезе за порез на промет у укупном износу од 489.235 КМ обухватају обавезе из ранијих година и обавезе јануар-децембар 2002. године. Одлуком Владе РС 02/1-020-839/03, ове обавезе су репрограмиране на период од пет година, са грејс периодом до 30.06.2004. године. Услов репрогама је да Предузеће уредно измирује све обвавезе утврђене чланом 4. Закона о пореској управи, настале од 01.01.2003. године. Предузеће овај услов није испунило.

Обавезе за накнаде запосленима у износу, од 39.816 КМ обухватају укалкулисане обавезе за регрес, зимницу и огрев за 2002. годину.

Остала пасивна временска разграничења се највећим дијелом, у износу од 46.943 КМ, односе на разграничене приходе по основу потраживања за утрошени мазут топлане, за потребе ''Целпак '' Приједор.

3.3.10 Kапитал

Предузеће је у својим пословним књигама на дан 31.12.2002. године исказало државни капитал у износу од 1.500.594 КМ, приватизовани капитал ваучер понудом, у износу од 231.556 КМ, остали капитал (кога чине капитал интерних дионичара, капитал фонда ПИО и капитал Фонда за реституцију), у износу од 538.350 КМ и ревалоризационе резерве, у износу од 1.027.539 КМ. Промјене у односу на структуру капитала исказану крајем 2001. године су настале по основу корекција, по налогу Дирекције за приватизацију, а у складу са почетним билансом стања у поступку приватизације државног капитала у предузећима и ефеката ваучер приватизације. Ефекти ревалоризације потичу из ранијих година и складно рачуноводственим стандардима, престављају ревалоризационе резерве Предузећа..

Укупно исказани капитал Предузећа, у износу од 2.340.751 КМ, је умањен за износ кумулираног губитка претходних година, у износу од 478.314 КМ и губитка текуће године, у износу од 568.974 КМ. Ревизијом је увећан губитак текуће године за 106.250 КМ, за мање обрачунату амортизацију сталних средстава.


18

3.3.11 Ванбилансне евиденције

У оквиру ванбилансне евиденције, у активи и пасиви, Предузеће је на дан 31.12.2002. године исказало 92.656 КМ, што обухвата вриједност расходоване опреме, највећим дијелом демонтираних резервних дијелова у процесу реконструкције котловнице, која је по одлуци Управног одбора комисијски процијењена на евидентирани износ.

3.4 Биланс успјеха

Биланс успјеха

за 2002 и 2001. годину

(у конвертибилним маркама)

Напомена 2002 2001

1. Пословни приходи 3.4.1 999.291 1.619.703

2. Пословни расходи 3.4.4. 1.380.451 2.226.300

3. Резултат из пословних активности (1-2) (381.160) (606.597)

4. Финансијски приходи 3.4.2 91 19.605

5. Финансијски расходи 3.4.5. 61.579 15.116

6. Резултат из активности финансирања (4-5) (61.488) 4.489

7. Остали приходи 3.4.3 143.583 260.737

8. Остали расходи 3.4.6 269.910 14.822

9. Резултат из осталих активности (7-8) (126.327) 245.915

10 Губитак (3+6+9) (568.975) (356.193)

3.4.1 Пословни приходи


19

У билансу успјеха за 2002-у годину приказани су укупни приходи Предузећа у износу од 1.142.965 КМ, а пословни приходи односно приходи по основу обављања основне дјелатности Предузећа у износу од 658.834 КМ. Ревизијом је утврђено да су пословни приходи Предузећа 999.291 КМ и да су већи у односу на приказане у билансу успјеха за 340.457 КМ. Наведени приходи представљају приходе Предузећа по основу прикључне таксе за нове кориснике услуга Предузећа, и приказани су у билансу успјеха као финансијски приходи. Мишљења смо да су наведени приходи резултат пословних а не финансијских активности Предузећа и да треба да се приказују као пословни, а не као финансијски приходи. Наведено мишљење не утиче на укупну висину прихода Предузећа,већ само доводи до структуралних промјена укупних прихода. Пословни приходи имају следећу структуру.

2002 2001

Приход од продаје на домаћем тржишту 475.326 1.619.703

Приход од продаје на иностраном тржишту 4.497 -

Приход од премија, дотација и сл. 179.011 -

Други пословни приходи 340.457 -

УКУПНО 999.291 1.619.703

Упоредни преглед пословних прихода показује да су пословни приходи у 2002-ој години у односу на 2001-у годину мањи за 620.412 КМ и посљедица су не обављања основне дјелатности Предузећа. У структури пословних прихода најзаступљенији су приходи од продаје на домаћем тржишту и односе се на испоруку топлотне енергије за физичка и правна лица. Фактурисање испоруке топлотне енергије обављало се на основу цијена из цјеновника Предузећа из 2000-те године и одредби уговора о испоруци топлотне енергије. Многи уговори о испоруци топлотне енергије нису потписани и овјерени од купца - крајњих корисника топлотне енергије те је упитно да ли купци крајњи корисници прихватају услове из поменутог уговора о испоруци топлотне енергије што може битно да опредјели наплату птраживања и предузимање мјера на плану наплате потраживања.

У структури пословних прихода значајно мјесто заузимају и приходи од премија, дотација и сл, а представљају приходе по основу примљеног мазута од Владе РС по Одлуци Владе РС од 16.02.2000-те године. Дио количина мазута предвиђених Одлуком Владе РС умјесто Предузећу упућен је у Општу болницу Приједор и ОДП "Хидрат" Челинац. Исте године потписани су уговори са Општом болницом Приједор и ОДП "Хидрат" Челинац о посуђивању мазута са обавезом да се мазут врати до 15.04.2001-е године или да се изврши плаћање мазута. Пошто Општа болница Приједор и ОДП "Хидрат" Челинац нису вратили мазут у уговореном року Предузеће је 31.01.2002-е године извршило фактурисање позајмљеног мазута и оприходовало у износу од 179.011 КМ. Из наведеног произилази да је позамљивање мазута и уговарање обављено 2000-те године а фактурисање 2002-е године, те појава ових прихода


20

проистиче из неправовременог фактурисања и приходовања позајмљеног мазута.

3.4.2 Финансијски приходи

У билансу успјеха за 2002-у годину финансијски приходи приказани су у износу од 340.548 КМ. Ревизијом је утврђено да приходи у износу од 340.457 КМ нису резултат финансијских већ пословних активности Предузећа и да се у билансу требају приказати као пословни а не финансијски приходи.

3.4.3 Остали приходи

У билансу успјеха за 2002-у годину остали приходи приказани су у износу од 143.583 КМ. Остали приходи имају слиједећу структуру:

2002 2001

Приход од продаје материјала 6.558 44.076

Приход по основу отписа обавеза 25.597 167.900

Приход од укидања неискориштених дугорочних резервисања 110.238 46.861

Други непоменути приходи 1.190 4.900

УКУПНО: 143.583 263.737

У структури осталих прихода најзаступљенији су приходи од укидања неискориштених дугорочних резервисања. У основи приходи од укидања неискориштених дугорочних резервисања су 57.685 КМ, а приходи од наплаћених отписаних потраживања су 52.553 КМ. Од наплаћених отписаних потраживања један дио се односи на буџетске кориснике који се финансирају из буџета Републике Српске или Општине Приједор. Имајући у виду да буџет Републике Српске и буџет Општине Приједор имају код Предузећа аванс у износу 1.637.361 КМ а да су потраживања Предузећа од буџетских корисника 167.986 КМ, неопходно је да Предузеће у наплати потраживања од буџетских корисника успостави непосредну сарадњу са Министарством финансија-сектор за трезор и органом за финансије Општине Приједор како би се смањила ненаплаћена потраживања и обавезе за примљене авансе.

Остали приходи по основу отписа обавеза односе се на отпис обавеза према добављачима у износу од 4.916 КМ и отписа обавеза према држави у износу од 20.681 КМ на основу Закона о отпису потраживања (СЛ. ГЛ. РС бр. 32/02), који проистичу из одредби Закона о средствима солидарности, Закона о привредној комори, Закона о посебном порезу на промет за финансирање Војске Републике Српске и другим законима.


21

3.4.4 Пословни расходи

У билансу успјеха за 2002-у годину приказани су укупни расходи у износу од 1.605.690 КМ а пословни расходи у износу од 1.274.201 КМ. Ревизијом је утврђено да су пословни расходи Предузећа 1.380.451 КМ и да су за 106.250 КМ већи у односу на приказане у билансу успјеха. Наведени расходи представљају разлику између укупних обрачунатих и прокњижених трошкова амортизације. Структура пословних расхода је следећа:

2002 2001

Трошкови материјала за израду 26.437 58.654

Трошкови осталог материјала 23.429 20.929

Трошкови горива и енергије 598.124 1.171.094

Трошкови нето зарада 183.690 239.073

Трошкови пореза на зараде 25.342 23.359

Трошкови доприноса на зараде 99.582 106.931

Остали лични расходи 19.741 15.562

Трошкови производних услуга 61.931 58.990

Трошкови амортизације 212.500 424.246

Нематеријални трошкови (са порезима и доприносима) 129.675 107.462

УКУПНО: 1.380.451 2.226.300

Поред неправилно приказаних трошкова амортизације, ревизија изражава резерву у погледу приказивања трошкова горива и енергије, обзиром да се утрошци енергената у грејној сезони 2001/2002 година нису документовали адекватном документацијом, да је потршња енергената утврђена на основу разлике између укупних набавки енергената и стања пописа тј. књижење утрошка енергената је обављено на основу резултата пописа који нису и документовани.

3.4.5 Финансијски расходи

Финансијски расходи у билансу успјеха приказани су у износу од 61.579 КМ и представљају расходе камата по основу кориштења кредита код пословних банака.


22

Предузеће се у 2002-ој години задуживало са кредитима у укупном износу од 1.600.000 КМ и то од Развојне банке Приједор уз гаранцију Општине Приједор у износу од 1.000.000 КМ и од Нове Бањалучке банке Бања Лука у износу од 600.000 КМ. Задуживање код Нове Бањалучке банке обављено је на основу сагласности Министарства финансија да се Предузеће задужи код Нове Бањалучке банке у условима немогућности реализовања Одлуке Владе РС о одобравању средстава буџетске резерве. Ово задужење код Нове Бањалучке банке произвело је трошкове камата у износу од 17.791 КМ на терет Предузећа.

3.4.6 Остали расходи

Остали расходи у билансу успјеха приказани су у износу од 269.910 КМ . Структура осталих расхода је следећа:

2002 2001

Губици по основу расходовања и отписа осн. сред. 18.083 6.823

Отписи обртних средстава 250.718 1.868

Расходи из ранијих година 799 5.707

Други непоменути остали расходи 310 424

УКУПНО: 269.910

14.822

У структури осталих расхода најзаступљенији су расходи отписа потраживања у износу од 250.718 КМ. Отпис потраживања у наведеном износу извршен је на основу закључка Управног одбора Предузећа. Закључак управног одбора Предузећа налаже да се отпис потраживања изврши у вриједности од 10% застарјелих потраживања. Обзиром да Предузеће нема усвојену рачуноводствену политику која се односи на потраживања, да прије није вршило процјену наплативости потраживања, а да према одредбама Закона о облигационим односима потраживања од купаца правних лица застарјевају за три године а потраживања од физичких лица за годину дана, отписивање потраживања по одредбама Закона о облигационим односима произвела би по процјени ревизора додатних расхода по овом основу око 1.600.000 КМ. Ово јасно указује на постојање прецјењености потраживања с једне стране и потцјењених расхода по основу отписа потраживања с друге стране.


23

3.4.7 Финансијски резултат

У билансу успјеха Предузећа за 2002-у годину приказан је финансијски резултат у виду губитка у износу од 462.725 КМ а посљедица је не обављања основне дјелатности Предузећа. Ревизијом је утврђен финансијски резултат у виду губитка у износу од 568.725 КМ. Више утврђени губитак посљедица је неправилног књиговодственог третмана трошкова амортизације у износу од 106.250 КМ. Ревизија такође изражава резерву у погледу правилности утврђивања и приказивања расхода који се односе на отпис потраживања и трошкове горива и енергије који би могли утицати на повећање губитка.

Услијед мањкавости протокола потписаног између Предузећа и ОДП Целпак међусобне испоруке роба и услуга нису фактурисане и нису књиговодствено обухваћене у оквиру пословних прихода и расхода Предузећа.

4 Закључци

Из наведених налаза призилазе слиједећи закључци:

1. Предузеће нема усвојену рачуноводствену политику и политику интерних контрола којима се регулишу правила, поступци и процедуре управљања, располагања, трошења и контроле трошења материјалних и финансијских ресурса. Посебно је карактеристично непостојање контролних механизама у управљању залихама енергената.

2. Активности Предузећа на плану набавки роба, услуга и уступању радова нису усклађене са одредбама Закона о поступку набавка роба, услуга и уступању радова.

3. Предузеће је у поступку уговарања радова на санацији и реконструкцији постројења уговорило већу вриједност од вриједности радова у понуди извођача радова за 382.742 ДМ, а анексом уговора повећало вриједност радова за 211.567 ЕУРА, тако да инвестиција за наведени износ непокривена девизним кредитом а нису пронађени други извори финансирања.

4. Вриједност изведених радова укључујући и остале трошкове везане за реконструкцију и санацију постројења је 2.710.907 КМ. Обавезе Предузећа према извођачу радова по основу изведених радова су 1.535.310 КМ.

5. Анализа финансијског положаја Предузећа и необезбјеђени извори финансирања инвестиције као и неизвјесност њеног завршетка указују да Предузеће без подршке Владе РС и Општине Приједор неможе започету реконструкцију довести до краја те се поставља питање обављања основне дјелатности и опстанак Предузећа.

6. Због рада Топлане смањеним капацитетом у 2002. години, Управни одбор Предузећа је одобрио обрачун амортизације у умањем износу за 50%, што није у


24

складу са Рачуноводственим стандардом РС 4, а има за посљедицу мање исказане трошкове амортизације и губитак текуће године за 106.250 КМ.

7. Годишња потрошња мазута је израчуната на бази разлике количина утврђених пописом 31.12.2001. године, набављених количина, пописа током године и пописом 31.12.2002. године. Вриједност залиха је утврђена на бази пописа количина мазута и других материјала на крају године и вредновања по просјечним набавним цијенама. Попис је извршен од стране лица, која су по опису послова задужена за руковање мазутом и другим залихама материјала, те за издавање налога за његове набавке и трошење.

8. Предузеће не врши исправку вриједности потраживања од купаца у земљи и иностранству на бази процјене реалне наплативости или застарјелости потраживања. У складу са Закључком Управног одбора извршен је отпис потраживања од купца за 2002. годину у износу од 10%, што није реално и за посљедицу има мање исказан губитак текуће године. Највећи износ потраживања по основу испоручене топлотне енергије корисницима стамбеног простора (90%) је старије од годину дана. С обзиром на законску одредбу да потраживања за комуналне накнаде од домаћинстава застаријевају за годину дана, Предузеће је потраживање по овом основу исказало у прецијењеној вриједности за око 1.600.000 КМ. Предузеће не врши резервисања за спорна потраживања (судски спорови у току).

9. Предузеће планира да обавезе за примљене авансе од Владе РС, Општине Приједор и школа (пољопривредна и угоститељако економска) затвори будућом испоруком топлотне енергије. Из овога произилази да Предузеће има унапријед продату топлотну енергију у вриједности од 1.823.496 КМ, што је за 13% више од фактурисаног прихода од продаје роба и услуга у 2001-ој години, а што ће се значајно одразити на ликвидност Предузећа , а тиме и на сталност правног лица.

10. Предузеће је у 2002. години у билансу успјеха приказало финансијски резултат у виду губитка у износу од 462.725 КМ а ревизијом је утврђен финансијски резултат у виду губитка у износу од 568.975 КМ.

5 Препоруке

На основу напријед наведених закључака препоручује се менаџменту Предузећа слиједеће:

1. Да се успоставе рачуноводствене политике и политике интерних контрола које ће омогућити поуздано управљање, располагање, трошење и контролу трошења материјалних и финансијских ресурса и пословање Предузећа у складу са законима и другим прописима. Посебну пажњу посветити примјени контролних механизама управљању залихама енергената.


25

2. Активности Предузећа на плану набавки роба, услуга и уступању радова усагласити са одредбама Закона о поступку набавке роба, услуга и уступању радова.

3. Да у сарадњи са Владом РС и Општином Приједор изнађу најповољније рјешење које ће обезбједити даљи наставак радова на санацији и реконструкцији постројења и тиме створе услови за обављање основне дјелатности Предузећа.

4. Предузеће је дужно да обрачун амортизације врши у складу са Правилником и усвојеним рачуноводственим стандардом РС број 4.

5. Ради финансијске консолидације Предузећа, неопходно је извршити реалну процјену наплативости потраживања и предузети све поступке да се наплате постојећа потраживања.

Број РВ903-03 · 2004. 4. 26. · крају 2002. године, без адекватног...

Documents