7 i УВОД Приручник за запослене на пословима европских...

Македонска 22/VIII11000 БеоградСрбија

Тел: 011 3223 446Факс: 011 3221 215E-mail: [email protected]

www.skgo.orgwww.facebook.com/skgo.sctmwww.twitter.com/skgo_sctm

ПРИРУЧНИК ЗА ЗАПОСЛЕНЕНА ПОСЛОВИМА ЕВРОПСКИХИНТЕГРАЦИЈА У ЛОКАЛНOЈСАМОУПРАВИ

ПРИ

РУЧ

НИ

К З

А З

АП

ОСЛ

ЕНЕ

НА

ПО

СЛО

ВИ

МА

ЕВРО

ПСК

ИХ

ИН

ТЕГР

АЦ

ИЈА

У Л

ОК

АЛ

НО

Ј СА

МО

УПРА

ВИ

Драган ВујчићАлександра Вукмировић

Дра

ган

Вујч

ић А

лекс

андр

а Ву

кмир

овић

ПРИРУЧНИК ЗА ЗАПОСЛЕНЕ

НА ПОСЛОВИМА ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА

У ЛОКАЛНОЈ САМОУПРАВИ

Драган ВујчићАлександра Вукмировић

ПРИРУЧНИК ЗА ЗАПОСЛЕНЕ НА ПОСЛОВИМА ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА У

ЛОКАЛНОЈ САМОУПРАВИ

Београд, 2020.

ПРИРУЧНИК ЗА ЗАПОСЛЕНЕНА ПОСЛОВИМА ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈАУ ЛОКАЛНОЈ САМОУПРАВИ

АуториДраган ВујчићАлександра Вукмировић

ИздавачСталнa конференцијa градова и општина – Савез градова и општина СрбијеМакедонска 22, 11000 Београд

За издавачаЂорђе Станичић, генерални секретар СКГО

ЛектураЉупка Мирковић Дубајић

Дизајн и припрема за штампуАтеље, Београдwww.atelje.rs

ШтампаДосије студио, Београдwww.dosije.rs

Тираж: 300

Место и година изавањаБеоград, 2020.

ISBN 978-86-80480-23-7

Израду ове публикације помогла је Влада Шведске у оквиру програма „Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ – Друга фаза”. Садржај публикације је искључиво одговорност аутора.

Садржај

I УВОД ..........................................................................................................................7

II ПОЈАМ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ ЗА ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ .........................................................9

1. ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ ........................................................................................................9

2. ПОЛИТИКА ПРОШИРЕЊА И ПРОЦЕС ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ ..................11

3. КАКО ЕВРОПСКА УНИЈА И ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ УТИЧУ НА РЕГИОНАЛНЕ ВЛАСТИ И ЛОКАЛНУ САМОУПРАВУ? .....................................173.1. Како се у практичном смислу спроводе прописи ЕУ

у регионима, градовима и општинама? ................................................................................ 183.1.1. Примарно законодавство ЕУ .............................................................................................. 183.1.2. Секундарно законодавство ЕУ ........................................................................................... 18

3.2. Утицај прописа ЕУ на локалне и регионалне власти ......................................................... 19

III ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЛОКАЛНИХ ВЛАСТИ НА ЕВРОПСКОМ НИВОУ ...............................23

1. ФОРМАЛНИ ОБЛИЦИ ............................................................................................................231.1. Комитет региона ЕУ (КОР) ........................................................................................................... 23

1.1.1. ЗКО Републике Србије и Комитет региона ЕУ ................................................................ 251.1.2. Приоритети Комитета региона за период 2020–2025 ........................................... 26

1.2. Конгрес локалних и регионалних власти Савета Eвропе (КЛРВСЕ) ............................. 271.2.1. СКГО и Конгрес локалних и регионалних власти Савета Европе ............................ 28

1.3. Представничке канцеларије регионалних или локалних власти и асоцијација у Бриселу .................................................................... 28

2. НЕФОРМАЛНИ ОБЛИЦИ ........................................................................................................312.1. Савет европских општина и региона (CEMR) ....................................................................... 31

2.1.1. СКГО и CEMR ............................................................................................................................... 332.2. Eurocities ........................................................................................................................................... 332.3. Energy Cities ..................................................................................................................................... 332.4. Европски споразум градоначелника за климу

и енергију (COVENANT OF MAYORS) ......................................................................................... 342.5. Европска асоцијација престоница и градова спорта (ACES Europe) ............................ 342.6. АЛДА – агенција асоцијација локалне демократије .......................................................... 352.7. НАЛАС – мрежа удружења локалних власти

jугоисточне Европе ....................................................................................................................... 36

3. ЕВРОПСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ...............................................................................................38

IV ПРИКАЗ ПРОЦЕСА ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ЊЕГОВИХ ПРОМЕНА И УТИЦАЈА НА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ ......................................................................43

1. ИНСТИТУЦИЈЕ И ТЕЛА НА НАЦИОНАЛНОМ НИВОУ ЗАДУЖЕНА ЗА ПРОЦЕС ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И УПРАВЉАЊЕ ЕУ ФОНДОВИМА ...................................................481.1. Институције и тела значајна за приступне преговоре

Републике Србије и ЕУ ................................................................................................................. 481.2. Институције и тела значајна за управљање програмима

претприступне помоћи ЕУ и програмима ЕУ у Републици Србији ............................... 501.2.1. Структуре за управљање програмима претприступне помоћи......................... 501.2.2. Структура за управљање и спровођење ЕУ програма у Србији ............................. 52

2. СТРАТЕШКА И ПРАВНА АКТА У ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЕУ ОД ЗНАЧАЈА ЗА ЛОКАЛНУ САМОУПРАВУ ...............................53

3. СТАТУС ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У ПРОЦЕСУ ПРИСТУПНИХ ПРЕГОВОРА И УЧЕШЋЕ У КОРИШЋЕЊУ ЕУ ФОНДОВА И ПРОГРАМИМА ............................................................................................553.1. Локалне самоуправе и приступни преговори .................................................................... 553.2. Локалне самоуправе и фондови и програми ЕУ ................................................................. 57

V ПОЛОЖАЈ И УЛОГА ЗАПОСЛЕНОГ НА ПОСЛОВИМА ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА У ОРГАНИМА ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ .........................................................................61

1. АНАЛИЗА СТАЊА УЧЕШЋА ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У ПРОЦЕСУ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА ...................................................631.2. Место, улога и задаци запослених на пословима европских

интеграција у јединицама локалне самоуправе................................................................. 661.2.1. Линија комуникације запослених на пословима европских

интеграција у јединицама локалне самоуправе .......................................................... 681.2.2. Обуке за запослене на пословима европских интеграција у ЈЛС ............................ 711.2.3. Мрежа СКГО саветника за ЕУ послове ............................................................................. 72

VI УЛОГА СКГО У ПРОЦЕСУ УСПОСТАВЉАЊА И ИЗГРАДЊЕ МЕХАНИЗМА ЗА ЕУ ПОСЛОВЕ ................................................................73

VII ПРЕПОРУКЕ И ЗАКЉУЧАК ........................................................................................77

VIII СКРАЋЕНИЦЕ ............................................................................................................79

7

I УВОД

Приручник за запослене на пословима европских интеграција у градовима и општинама у Републици Србији је настао као потреба да се помогне саветницима за ЕУ послове и онима који имају жељу да то постану, да на адекватан и свеобух-ватан начин сагледају процес европских интеграција, да препознају место и улогу ЈЛС у овом процесу. Такође, Приручник има за циљ да на кратак и информативни начин информише саветнике за ЕУ послове, као и све друге службенике у оквиру ЈЛС, који као опис свог посла, између осталог, имају и обавезу да као стручњаци у одређеној области прате политике ЕУ од значаја за ЈЛС.

Приручник у првом делу даје кратак преглед појма ЕИ, значај и утицај овог процеса на ЈЛС у Србији. Даље, даје се кратак и хронолошки приказ политике проширења ЕУ и процес приступања у ЕУ, као и како ЕУ и процес ЕИ утичу на локалне и регионалне власти. Приручник обрађује питање природе ЕУ законо-давства, као и које врсте прописа постоје у ЕУ, њихов утицај на локалне и регио-налне власти, као и како се прописи ЕУ у практичном смислу спроводе у регио-нима, градовима и општинама.

У другом делу Приручника указује се на различите облике представљања интереса градова и општина Републике Србије на европском нивоу. Ово укљу-чује приказ формалних организација и тела на нивоу ЕУ и региона од значаја за ЈЛС, као што су Комитет региона ЕУ, Конгрес локалних и регионалних власти Савета Европе, као и представничких канцеларија градова и општина у Бриселу, затим, даје се приказ асоцијација и организација локалних власти у Европи, као и њихов значај у процесу одлучивања у ЕУ, као што су Савет европских општина и региона, Агенција локалне демократије и Мрежа удружења локалних власти Југоисточне Европе и указује се на значај учешћа у европским догађајима и мани-фестацијама попут Европске недеље градова и општина

У трећем делу Приручника хронолошки се обрађује процес европских ин-теграција Републике Србије, где се до сада стигло у овом процесу, шта даље пред-стоји, шта се и како мења у процесу ЕИ и како све поменуто утиче на градове и општине у Републици Србији. У овом делу се даје и приказ институција и тела на националном нивоу задужених за процес ЕИ, њихова улога, делокруг послова и значај у овом процесу, а затим статус ЈЛС у процесу преговора о чланству и упра-вљању ЕУ фондовима.

8 ПРИРУЧНИК ЗА ЗАПОСЛЕНЕ НА ПОСЛОВИМА ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА У ЛОКАЛНОЈ САМОУПРАВИ

У последњем делу Приручника указује се на положај и улоге запослених на по-словима европских интеграција у градовима и општинама, анализирају резулта-ти Упитника за градове и општине с циљем сагледавања постојећег стања учешћа ЈЛС у процесу ЕИ, затим, место, улога и задаци запослених на ЕУ пословима, са препоруком за успостављање унутрашње и спољне линије комуникације. У овом делу Приручника обрађује се тема неопходности успостављања мреже СКГО за обављање ЕУ послова, затим, улога и значај СКГО у процесу успостављања и изградње механизма за ЕУ послове, као и да ли и које врста обука постоје за запослене на ЕУ пословима. На крају се утврђују закључак и препоруке за даље поступање у развоју ових механизама на локалном нивоу.

Жеља нам је да овај Приручник читате са задовољством и са лакоћом стичете нова сазнања!

9

II ПОЈАМ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ ЗА ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

1. ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ

Појам интеграција се у теорији најчешће дефинише као споразум којим се ства-ра организација са способношћу доношења одлука о питањима од виталног зна-чаја за њене чланице. На овај начин организација улази у непосредни контакт с појединцима и ослобођена је контроле националних влада. Европске заједнице засноване су на тзв. функционалној интеграцији, што практично значи да теже обједињавању и стављању под контролу заједнице оних државних делатности код којих се постиже боље остварење заједничких интереса и циљева, као и већа

Потписивање Уговора из Нице Reference 20010126_NICE_TREATY • Copyright© European Union 2000 – EP


ефикасност сарадње. Тиме се не залази у друштвене области где мешање заједнице није пожељно или које још нису сазреле за интеграцију. За појам интеграције од суштинског значаја је начин расподеле надлежности између Европских Заједница – ЕЗ (Европска заједница за угаљ и челик – ЕЗУЧ, Европска заједница за атомску енергију – ЕУРОАТОМ и Европска Економска Заједница – ЕЕЗ) и држава чланица. Интеграција подразумева примарну надлежност ЕЗ у одређеној области или обла-стима, док је надлежност држава чланица изузетак. У супротном, када је надлеж-ност чланица правило, а надлежност ЕЗ ограничена само на посебне области, не ради се о интеграцији већ о сарадњи.

Интеграција у оквиру ЕЗ није била део или последица неког унапред зада-тог плана и програма. Одвијала се онако како су налагали разлози првенствено економске природе. Отуда европске интеграције не треба посматрати као процес који се одликује неком систематичношћу и униформношћу, већ као један неујед-начен и веома разнолик процес. Процес интеграције обично је започињао у од-ређеној области, да би се затим преливао на неке нове области сарадње, и то као практичан и прагматичан одговор на проблеме и захтеве држава чланица.

Процес европских интеграција (ЕИ) почео jе 1951. године са интеграцијом у области производње угља и челика, која је стављена под контролу Европске заједнице за угаљ и челик, основане Париским уговором. Непуних шест година након тога, закључењем Римског уговора, интеграција је проширена на област мирољубивог истраживања и коришћења атомске енергије, с циљем да се пре-ко ЕУРОАТОМ унапреди развој нуклеарне индустрије и обезбеди снабдевање чланица нуклеарном енергијом. Међутим, истим уговором државе су основале Европску економску заједницу (ЕЕЗ) и тако показале спремност да крену путем економске интеграције, са много амбициознијим задатком да се обухвате све привредне гране и главне области економије. Током наредних година управо је ЕЕЗ била главна покретачка снага европских интеграција. Кроз познате етапе у развоју ЕЗ, почевши од Уговора о обједињавању органа из 1965. године, преко усвајања Јединственог европског акта 1985. године, па све до закључења уговора у Мастрихту 1992., Амстердаму 1997., Ници 2001. и Лисабону 2007. године, до-шло се до области интеграције која данас представљају комунитарну тековину. Она обухвата: јединствено унутрашње тржиште, укључујући слободно деловање закона конкуренције, економску и монетарну унију, заједничку саобраћајну по-литику, заштиту животне средине, заједничку пољопривредну политику, со-цијалну политику, држављанство Европске уније, образовање и стручно оспо-собљавање, културу, здравство и омладину, заштиту потрошача, трансевропске мреже, индустрију и индустријску политику, економску и социјалну кохезију, тј. политику регионалног развоја, истраживање и развој, помоћ земљама у развоју (тзв. сарадња за развој), визе, азил, имиграција и друге политике које се односе на кретање лица.

II Појам европских интеграција и њихов значај за јединице локалне самоуправе 11

2. ПОЛИТИКА ПРОШИРЕЊА И ПРОЦЕС ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

Политика проширења1 ЕУ је средство спољне политике Уније, али и средство њене унутрашње изградње. Она подразумева утврђивање критеријума и елеме-ната за пријем нових држава у чланство и зато обухвата аспекте свих других по-литика. Циљ ове политике јесте да припреми земљу кандидата да преузме обавезе из чланства одмах након ступања у чланство. У току овог процеса Комисија по-маже државама које желе приступити ЕУ да испуне потребне економске, поли-тичке и правне критеријуме за чланство (тзв. копенхагеншки критеријуми које је донео Европски савет на самиту у Копенхагену 1993. године), те их подржава у спровођењу економских и демократских реформи и поштовању европских вред-ности. Заправо се од државе кандидата захтева да има:

• стабилне институције које гарантују демократску власт, владавину права, људска и мањинска права и одговарајуће слободе.

• функционалну тржишну економију и способност да се издржи конкурен-ција и притисак тржишта ЕУ

• способност преузимања обавеза из чланства, укључујући посвећеност циљевима политчке, економске и монетарне уније

Овим критеријумима је додат и критеријум апсорпциони капацитет ЕУ (на самиту Европског савета одржаног у Мадриду 1995. године) који означава инсти-туционалну способност ЕУ да прими нове чланице.

Када се испуне сви услови, свака држава чланица као и Европски парламент морају посебно пристати на свако проширење.

1 Чланом 49. Уговора о ЕУ утврђује се правни основ за приступање било које европске државе у ЕУ, а чланом 2. Утврђују вредности на којима се ЕУ темељи.


ХРОНОЛОГИЈА – Историјат ЕУ2

Од 1973. године до данас спроведено је 6 кругова или таласа проширења ЕУ, а 31. јануара 2020. године, након референдума одржаног четири године раније, Велика Британија је на-пустила Европску унију, чиме је број чланица ЕУ смањен на 27

1945-1959 – Период мира у Европи – почеци сарадњеЕвропска унија је основана са циљем окончања ратних дешавања између суседних земаља на тлу Европе, који су кулминирали Другим Светским ратом. Од 1950. године, Европска заједни-ца за угаљ и челик започела је уједињење европских земаља у области економије и политике, а са циљем да се обезбеди трајни мир. 6 земаља оснивача ЕЗЧ су били Белгија, Француска, Немачка, Италија, Луксембург и Холандија. Овај период карактерише „хладни рат“ између ис-тока и запада. 1957. године, Уговор из Рима ствара Европску економску заједницу (ЕЕЗ) или „Заједничко тржиште“.

1960-1969 – период економског растaУ овом периоду развија се економија, с обзиром на то да су европске земље престале са наплатом царинских дажбина у оквиру међусобне трговине. Такође су се споразумеле о заје-дничкој контроли производње хране, како би сви имали довољно.

1970-1979 – прво проширењеДанска, Ирска и В. Британија су приступиле ЕУ 1973. год., повећавајући број чланица на 9 (Прво проширење). Европска регионална политика започела је доделу великих сума новца како би се стварала радна места и инфраструктура у неразвијеним подручјима. Расте утицај Европског парламента и 1979. сви грађани бирају, по први пут, његове чланове директно. Борба против климатских промена се интезивира и ЕУ усваја законе о заштити животне сре-дине, уводећи праксу „загађивач плаћа“ по први пут.

1980-1989 – промена лица Европе – пад Берлинског зидаУ оквиру Другог таласа проширења, Грчка постаје 10. чланица ЕУ, а Шпанија и Португалија 12. и 13. (Треће проширење). Потписан је Јединствени европски акт 1986. године који омо-гућава слободну трговину преко европских граница и креира „Јединствено тржиште“. Пад Берлинског зида 1989. године доводи до отварања граница између Источне и Западне Немачке после 28 година и уједињења Немачке 1990. год.

1990-1999 – Европа без границаДолази до колапса комунизма у Централној и Источној Европи. 1993. године Јединствено тржиште бива допуњено са „4 слободе“: кретање роба, услуга, људи и новца. 1993. усвојен је Мастрихтски споразум тј. Споразум о ЕУ, као и Споразум у Амстердаму 1999. године. На значају даље добија борба за очување животне средине, али и заједничка безбедносна и одбрамбена политика ЕУ. 1995.године, ЕУ постаје богатија за 3 члана - Аустрија, Финска и Шведска (Четврто проширење). Потписује се Шенгенски споразум који даје постепено право људима да путују без провере било каквог документа на граници. Милиони младих људи студирају у другим земљама уз подршку ЕУ. Комуникација је олакшана са растом коришћења интернета и мобилних телефона.

2 Приређен текст са вебсајта ЕУ. Више на линку https://europa.eu/european-union/about-eu/history_en

https://europa.eu/european-union/about-eu/history_en


ХРОНОЛОГИЈА – Историјат ЕУ

2000-2009 – даље ширењеЕвро постаје нова валута за многе Европљане. Терористички напад на САД доводи до већег акцента на борби против криминала. 10 земаља (Кипар, Чешка Република, Естонија, Мађарска, Летонија, Литванија, Малта, Пољска, Словачка и Словенија) се придружује ЕУ у највећем, Петом таласу проширења (први део) 2004. године, као и Бугарска и Румунија 2007. године (Пето проширење, други део). Финансијска криза глобалне економије 2008. године такође погађа ЕУ. Лисабонски уговор је ступио на снагу 2009., са циљем обезбеђује унапређење рада институција ЕУ. Од њега је принцип локалне и регионалне самоуправе присутан у примарном законодавству ЕУ, а даје већу улогу локалним и регионалним власти-ма и Комитету региона као консултативним телима у законодавном процесу.

2010-2019 – декада изазоваЕкономска криза изазива све теже последице. ЕУ помаже чланицама у опоравку и оснива „Банкарску унију“ како би осигурала сигурније и поузданије банке. 2012. ЕУ добија Нобелову награду за мир. Хрватска постаје 28. чланица ЕУ 2013. године (Шесто проширење).3 Климатске промене су и даље у фокусу. Након европских избора 2014., више евроскептика је изабрано у Европски парлaмент. Нова безбедносна политика је усвојена у освит анексирања Крима од стране Русије. Ратна дешавања на Блиском Истоку и другим регионима доводe до таласа избеглица у ЕУ, што је суочава са предузимањем мера збрињавања, али и са терористичким нападима у земљама ЕУ.

Посебан процес проширења ЕУ утврђен је за земље Западног Балкана и назива се Процес стабилизације и придруживања4 регулисан Споразумом о стабилиза-цији и придруживању (ССП).5 Он подразумева да свака држава испуни критерију-ме за приступање и услове садржане у Процесу стабилизације и придруживања и преузме обавезу постепеног усклађивања домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ. ССП прати Прелазни трговински споразум који се склапа на не-одређено време и регулише односе између ЕУ и придружене државе до ступања на снагу ССП-а. Динамика приступања првенствено зависи од напретка у областима владавине права, основних права, јачања демократских институција, економског управљања и конкуренције, али и унапређења регионалне сарадње и поштовања међународног права. Земље Западног Балкана, кандидати за чланство у ЕУ, које су започеле приступне преговоре јесу Србија (2014), Црна Гора (2012), Албанија, Република Северна Македонија (2020), као и Турска (2005).

3 31. јануара 2020. године, а након референдума одржаног четири године раније, Велика Британија је напустила Европску унију, чиме је број чланица ЕУ смањен на 27

4 На Самиту ЕУ – Западни Балкан у Солуну 2003. године Европски савет потврдио је своју одлу-чност у пружању пуне подршке европској перспективи земљама Западног Балкана, а на Самиту 2006. ЕУ је потврдила да је будућност Западног Балкана у Европској унији.

5 To je уговор, инструмент који уређује посебан облик сарадње између Уније и неке од ових земља све до ступања у чланство. Ови споразуми су специфични за сваку државу с обзиром на њене особености, закључују се на неодређено време, с тим што их свака уговорна страна може раски-нути, и ратификују га све државе чланице Уније.


У оквиру Процеса стабилизације и придруживања могу се уочити следеће фазе:1. Припремна фаза – у овој фази представници власти државе и Европске

комисије прате и оцењују процес реформи у земљи и дају препоруке за праћење европских стандарда. Потом Европска комисија израђује студију изводљивости о томе да ли је држава испунила економске, политичке, ин-ституционалне, административне и правне услове да започне преговоре за закључење ССП-a.

2. Преговори за закључење ССП, закључење ССП и његово спровођење – представници Европске комисије и државе воде преговоре о прелазним роковима и начину креирања зоне слободне трговине, као и о оквирном року за хармонизацију домаћег законодавства са правом ЕУ у приоритет-ним областима. Након завршетка преговора, долази до парафирања ССП, затим се потписује и започиње његово спровођење у периоду који догово-ре Комисија и представници државе током преговора. Затим се спроводи ССП, односно испуњавају се обавезе које су њиме преузете.

3. Подношење кандидатуре за чланство – захтев за пуноправно чланство подноси придружена држава која жели да постане пуноправан члан ЕУ и то када оцени да је спремна за испуњење обавеза из ССП или је већ почела његову примену. Европска комисија даје формално мишљење о спремности државе да отпочне преговоре о чланству (тзв. Оцена ЕК о кандидатури – Авис).

4. Одлука Европског савета о давању статуса кандидата и о почетку пре-говора – Европски савет мора да усвоји мишљење Комисије и потом за-казује званични почетак преговора. Преговори почињу одржавањем Mеђувладине конференције6 на којој учествују представници влада држава чланица ЕУ, Европске комисије и државе кандидата. На овој конферен-цији и ЕУ и држава кандидат представљају своје преговарачке оквире. Међувладина конференција се сазива кад је неко поглавље спремно за от-варање и затварaњe.

5. Преговори о ступању у чланство су преговори о условима приступања једне државе кандидата ЕУ. Састоје се из 2 фазе:5.1. скрининг националног законодавстава представља аналитички пре-

глед и оцену усклађености прописа националног законодавства држа-ве кандидата са правним тековинама ЕУ, како би се утврдиле разлике у сваком од поглавља између законодавства државе кандидата и прав-них тековина ЕУ са којим је потребно ускладити национално законо-давство. Такође се састоји из 2 фазе:

◉ Експланаторни скрининг – у оквиру ове фазе Европска комисија представља држави кандидату правне тековине ЕУ подељене у 35 поглавља које ће бити предмет приступних преговора.

6 Међувладина конференција се одржава два пута годишње на министарском нивоу између члани-ца ЕУ и државе кандидата, на крају сваког председавања Европском унијом и два пута на нивоу главних преговарача.


◉ Билатерални скрининг – у овој фази се процењује степен усагла-шености националног законодавства државе кандидата са правним тековинама ЕУ, утврђују оне које нису транспоноване, утврђује на-чин транспоновања и одговорна институција.

Ова фаза се у сваком поглављу завршава Извештајем о скринигу којим се препоручује Савету ЕУ отварање преговарачког поглавља или уколи-ко нису испуњени услови, онда се утврђују почетна мерила која се мо-рају испунити да би се поглавље уопште отворило (opening benchmarks7).

5.2. отварање, ток и затварање преговораОдлуку о отварању преговора у поједином поглављу, у зависности од

оцене спремности државе кандидата, доносе државе чланице у оквиру Савета Европске уније.

Отварањем преговора о поједином поглављу започиње садржинска фаза преговора.

Елементи садржинске фазе: ◉ преговори о условима под којима ће држава да прихвати и приме-

ни правну тековину ЕУ, уз одређивање броја, временског оквира и природе прелазних одредаба за примену одређених категорија правних тековина ЕУ,

◉ утврђивање доприноса државе кандидата буџету ЕУ, ◉ учешће у институцијама ЕУ, ◉ средства која ће држава кандидат моћи да користи из структурних

и кохезионих фондова након приступања ЕУ.У овој фази преговори се воде на основу преговарачких платформи

тј. позиција ЕУ и државе кандидата, за свако поједино поглавље пре-говора на основу резултата скрининга. Преговарачку платформу прва представља држава кандидат у којој одређује на који начин ће преузети и спроводити правну тековину ЕУ у поједином поглављу, уз опис адми-нистративне способности. Заједничку платформу ЕУ, којим се отварају преговори у поједином поглављу, доноси Савет једногласном одлуком, на основу нацрта преговарачке позиције коју предлаже Европска комисија, узимајући у обзир преговарачку платформу државе кандидата. У својој платформи ЕУ одређује и мерила (енгл. closing benchmarks) које држава кандидат мора да испуни пре привременог затварања појединог погла-вља. Оне се могу односити на усклађеност законодавства и резултате у његовој примени, одговарајућу административну или правосудну спо-собност, односно испуњавање обавеза из споразума о придруживању. О платформама се преговара на седницама међувладине конференције, уз које се паралелно одржавају консултације и разговори на стручном ни-воу између представника Европске комисије и државе кандидата.

7 Мерила за отварање преговора најчешће представљају: препоруке за усвајање стратешких и акционих планова; усвајање одређених законских и подзаконских аката; успостављање или унапређење одређених административних и институционалних капацитета


Након постизања договора између ЕУ и државе кандидата о поје-дином поглављу преговора, уз испуњеност предуслова за његово за-тварање, оно се сматра привремено затвореним. Формалну одлуку о томе доноси међувладина конференција на министарском нивоу. Све до склапања Уговора о приступању, ако се у том поглављу правне те-ковине донесу битно нови прописи или ако држава кандидат не ис-пуни предуслове и обавезе које је преузела за то поглавље преговора, постоји могућност његовог поновног отварања.

Тема преговора су све области у којима Унија делује. Због развоја комунитарног права и сложености, ове области су данас класификова-не у 35 поглавља у којима се преговори отварају.

6. Закључење споразума о ступању у чланство на позив Европског савета и ратификација од стране државе кандидата и свих држава чланица ЕУ.

У овој фази, Европски савет доноси једногласно одлуку о потписивању Уговора о пристуању којим се дефинишу услови под којима држава постаје чланциа ЕУ и мора бити ратификован од стране парламента државе кан-дидата, парламената свих држава чланциа ЕУ и Европског парламента. На овај начин држава кандидат постаје чланица ЕУ што је одмах ставља у исти положај са осталим државама чланицама. Обично приступању претходи ре-ферендум грађана државе кандидата на којем се они изјашњавају о присту-пању, али је било и случајева без референдума (Румунија, Бугарска).


3. КАКО ЕВРОПСКА УНИЈА И ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ УТИЧУ НА РЕГИОНАЛНЕ ВЛАСТИ И ЛОКАЛНУ САМОУПРАВУ?

Када говоримо о Eвропској унији, обично нас овај појам асоцира на европс-ке институције смештене у Бриселу, Стразбуру и Луксембургу. Ипак највећи део спровођења свих европских политика је на локалним и регионалним властима. Оне су средиште одвијања живота. У њима грађани ЕУ остварују своје основне животне потребе.

ЕУ утиче на локалне власти пре свега кроз примену правних тековина. У њима се спроводи од 50% до чак 80% правних прописа ЕУ, у зависности од распoдeле надлежности између нивоа власти у датој држави.8 ЕУ зависи од административних капацитета њених држава чланица, које заузврат у великој мери зависе од локалних власти у циљу спровођења политике и права ЕУ. То је тзв. управљање на више нивоа унутар ЕУ. ЕУ доноси прописе, државе их преносе у национална законодавства, а локална самоуправа спроводи.9

Са друге стране, постоје и необавезујуће ЕУ политике релевантне за локални ниво, које помажу њихову реализацију попут социјалне политике, сиромаштва, запошљавања, економског раста, енергетике, климатских промена, становања, здравства, итд. ЕУ има врло ограничену правну надлежност у овим областима и промовише имплементацију у контексту кохезионе политике. Да би се квалифи-ковале за финансирање, локалне власти морају да испуне стриктне захтеве шема ЕУ политика и самим тим су везане за законске одредбе.

Имплементација законодавства и политика ЕУ изазвала је реакције локал-них власти. Ипак, формални приступ локалних власти у вођењу политике ЕУ је ограничен. Локалне власти су у вођењу политике ЕУ заступљене преко свог члана Европског парламента, њихова удружења имају статус посматрача на састанцима Савета министара, али не и канале директног утицаја. Од почетка деведесетих година Комитет региона ЕУ остаје једини формални механизам учешћа локалне самоуправе у институционалној поставци ЕУ.

8 Погледајте Karayigit, M. (2016), The EU and Local Governments, Strategic Public Management Journal, 2 (4), стр. 6-9. У брошури Комитета региона A new treaty: a new role for regions and local authorities, https://cor.europa.eu/en/our-work/Documents/Our-work/lisbon-treaty.pdf наводи се да је то 70% свих прописа ЕУ.

9 Погледајте Guderjan Dr Marius, The External Dimension of Local Governance: Mechanisms and Consequences of Internationalization and Europeanization Local government in the EU: status, impact and response, ECPR General Conference Hamburg, 22-25 August 2018, Centre for British Studies Humboldt-Universität zu Berlin.

https://cor.europa.eu/en/our-work/Documents/Our-work/lisbon-treaty.pdf


3.1. Како се у практичном смислу спроводе прописи ЕУ у регионима, градовима и општинама?

На ово питање није лако дати уопштени одговор. Да би се дао одговор на ово питање, морају се имати у виду разлике које постоје између самих земаља чла-ница ЕУ. Пре свега се мисли на разлике у политичкој структури, организацији власти, политичкој култури, итд. Самим тим није једноставно одредити у којој мери и како ЕУ утиче на локалну и регионалну власт. У земљама ЕУ које су више централизоване по својој организацији власти и политичкој структури, локалне и регионалне власти немају велики простор за самосталније спровођење европ-ских политика. Оне се мање или више спроводе на централном или у најбољем случају на регионалном нивоу. За разлику од њих, ЕУ има много већи утицај на функционисање локалне и регионалне власти у државама чланицама које су по својој структури сложене и у одређеној мери децентрализоване (нпр. СР Немачка). На основу тога оне имају већи степен самоуправности, па самим тим су и самосталније у спровођењу прописа ЕУ.

Постоје два главна правца деловања ЕУ на локалне и регионалне власти. То су право ЕУ и финансирање ЕУ. У даљем тексту фокусираћемо се на утицај права ЕУ.

ЕУ углавном има две врсте прописа. Прво, постоје прописи ЕУ са директном применом. Ова врста прописа се не преноси у национално законодавство члани-ца, већ је директно обавезујућа у примени за све државе чланице. Друго, постоје прописи ЕУ чија примена је обавезна за сваку државу чланицу, али начин на који ће се применити односно начин постизања њеног циља остављен је свакој држави чланици на вољу да сама нађе најбоље решење за њену примену.

3.1.1. Примарно законодавство ЕУ

Обухвата уговоре о оснивању ЕЗ или ЕУ, уговоре о изменама и допунама оснивачких уговора, приступне уговоре, протоколе и анексе приложене уго-ворима и ЕУ повељу о основним правима. Тако нпр. Уговор из Мастрихта јесте од непосредног утицаја на локалну самоуправу јер уређује даљи развој ЕУ, право гласања ЕУ грађана, слободу кретања радне снаге, правила о конкурентности и државној помоћи и сл.

3.1.2. Секундарно законодавство ЕУ

Састоји се из аката усвојених од стране европских институција, међународних уговора и судске праксе Европског суда. Европске институције имају овлашћења/надлежност која су пренета на њих оснивачким уговорима, а резултат овог поступка су секундарни правни акти. Тако секундарно законодавство садржи бројне прописе који се примењују или непосредно (у случају да их национални ниво не транспо-нује у национално законодавство или су мере за транспоновање некомпатибилне са


правом ЕУ, локалне самоуправе су обавезне да их примене, у циљу правилне приме-не европског права10 или посредно, преношењем у национално законодавство – њи-хова примена зависи од расподеле надлежности између националног, регионалног и локалног нивоа власти, а уређују бројне области рада локалне самоуправе (јавне набавке, државна помоћ, животна средина, саобраћај, регионална политика, слобо-да кретања, запошљавање итд.). Врсте секундарних правних аката ЕУ:

• уредба, односи се на све државе чланице и има директну примену,• директива, може се односити на све или само на поједине државе чланице.

Њено спровођење је обавезно, али је остављено свакој држави чланици на коју се односи да сама одабере форму, односно начин њене примене,

• одлука, може се односити на све државе чланице, затим само на поједине, а може се односити на одређена правна или физичка лица. Она је обавезујућа у целини, али само на оне на које се односи,

• препорука/мишљење, односи се на одређене државе чланице, правна или физичка лица. Нема обавезност примене.

3.2. Утицај прописа ЕУ на локалне и регионалне власти

Постоји велики број јавних комуналних услуга које су од виталног значаја за ЈЛС. Пре свега мислимо на ЕУ директиве које регулишу питања коришћења елек-тричне и других видова енергије, коришћење пијаће воде, управљање отпадом и отпадним водама и сл. Ове директиве директно се примењују од стране јавних комуналних предузећа и она су дужна да своје пословање и рад прилагоде и до-веду у склад са овим прописима. Неки примери таквих директива тичу се начина како комунална предузећа морају руковати опасним отпадом (како контролисати прекогранично кретање опасног отпада и његово безбедно одлагање) или како се граде и користе сагоревачи комуналног отпада (где се отпад сагорева). На пољу снабдевања енергијом постоје директиве које прописују транзит енергије, полити-ку цена у смислу да се цене енергије морају одређивати на транспарентан и конку-рентан начин и сл. Такође, област конкуренције и политике унутрашњег тржишта повезане су са овим областима политике, нпр. јавне набавке и субвенције у вези са уговорима о јавним радовима, затим урбано планирање, начин коришћења грађе-винског земљишта, уређење одређених подручја под заштитом државе итд.

Финансирање ЕУ подразумева управљање и уређење јавних финансија које је регулисано прописима ЕУ. На пример, комунална предузећа морају објавити фи-нансијске извештаје како би се процеси финансирања учинили транспарентним. Прописи ЕУ, такође, имају значајну улогу и на пољу управљања људским ресур-сима. Тако нпр. Уговор из Нице прописује слободно кретање људи, као важан сегмент основних слобода ЕУ. То практично значи да је сваки грађанин ЕУ сло-бодан да ради и живи у било којој држави ЕУ, без обзира на држављанство, као и

10 Погледајте Guderjan М., Local Government and European integration-beyond Europeanisation?, Political Perspectives, volume 6*(1) 2012: 105-128, 109-110


да је заштићен од било ког вида дискриминације. Такође, прописи ЕУ прописују управљање људским ресурсима на нивоу ЈЛС у смислу да је загарантован једнак положај и третман жена и мушкараца, тзв. родна равноправност, као и прописи о социјалној заштити.

У Уговору из Нице, у члану 19. гарантује се право гласа на локалним избори-ма. То значи да се може гласати на локалним изборима у држави у којој се живи, иако грађанин нема држављанство те државе. Идеја је да сви грађани имају јед-нака права без обзиран на то у којој држави чланици живе и раде.

Једно од основних начела кохезионе политике ЕУ јесте партнерство, укљу-чујући партнерство између централног и локалног нивоа, по могућству инсти-туционализовано. Од Лисабонског уговора, овај принцип се уноси у економске стратегије ЕУ, те за последицу има повећану улогу локалне самоуправе у пости-зању циљева ЕУ политика.

Следеће подручје које јесте и које ће тек бити од великог утицаја за ЈЛС, а које још увек није интегрисано као јединствена политика ЕУ, јесте питање политике азила. Постоји снажна потреба за усклађивањем ових политика, поготову од из-бегличке кризе 2015. године и огромног прилива азиланата на спољним граница-ма и у самом средишту ЕУ. На нивоу ЈЛС прописи који ће бити од великог утицаја у будућности су критеријуми за испуњавање услова за стицање статуса избегли-це, као и како се и по којим критеријумима додељује социјална помоћ и друге бенефиције за избеглице или питање оних лица који имају привремену дозволу да бораве на територији ЕУ. Сва ова питања су и даље у сфери дебате.

Као што се може приметити у горе наведеним примерима, прописи ЕУ прожи-мају готово све сфере друштвеног живота на нивоу регионалних и локалних власти.

Такође, од значаја је да се наведе да Лисабонски уговор11 који је ступио на снагу 2009. године у доброј мери мења европску перцепцију положаја локалних и реги-оналних власти. Лисабонским споразумом, први пут је право на локалну самоу-праву поменуто у једном од споразума ЕУ (члан 4.2). Овај уговор уводи низ проме-на које се пре свега односе на поштовање регионалних идентитета – посебности, поштовање националног идентитета држава чланица са свим различитостима политичких култура. Ове промене немају посебан значај у пракси, али имају сим-болички, јер наглашавају темеље на којима почива ЕУ. Друго, Уговор проширује и даје већи значај принципу супсидијарности на локалном и регионалном нивоу. То практично значи да ће ЕУ деловати само у оним питањима, односно области-ма када националне владе или локално-регионалне власти не могу дата питања односно области боље регулисати12. Овај нови аспект супсидијарности повезан је

11 Уговор из Лисабона је јединствени назив за „ Уговор о изменама и допунама Уговора о стварању Европске уније (Мастрихтски уговор) и Уговор о стварању Европске економске заједнице (ЕЕЗ) (Римски уговор)“, који су потписани децембра 2007. године, а који су ступили на снагу 1. децем-бра 2009. године.

12 Субсидијарност се у унутрашњем праву држава дефинише као начело да централна власт треба да има субсидијарну функцију, односно да обавља само оне функције и надлежности које се не могу обављати на нивоу регионалних или локалних власти. Субсидијарност је најпознатије на-чело ЕУ и у практичном смислу значи да се одлуке доносе што је могуће ближе грађанима, осим


са реформом деловања Комитета региона који сада има право да покрене поступак пред Европским судом правде ако се принцип супсидијарности који се односи на ло-кални или регионални ниво власти крши или повређује, тј. ако су занемарена ин-ституционална права или права националних, регионалних и локалних власти.13 Даље, дефинишу се области обавезне консултације Комитета региона приликом доношења прописа од стране Европске Комисије (ЕК), Европског Парламента (ЕП) и Европског Савета (ЕС) (више на страни 25), али такође се утврђује да Комитет може бити консултован и о другим питањима, ван утврђених области, на захтев ЕП, ЕК или ЕС. Комитет региона може и на сопствену иницијативу саставити мишљење о неком питању, када то сматра потребним. Иако су у неким случајевима институције обавезане да траже мишљење Комитета, мишљење није обавезујуће, али у пракси га оне уважавају (Годишњи извештаји Европске комисије наводе на-чине на који Комисија уважава мишљења Комитета).

у оним случајевима у којима ЕУ има искључиву надлежност. Дакле ЕУ не предузима никакве ак-ције осим и у случају када је та акција ефикаснија о оне која се предузима на националном, реги-оналном или локалном нивоу. Први пут је уведена чланом 5. Уговора о ЕУ из 1992. године, затим је начело проширено Уговором из Амстердама 1997. године и на крају је Уговором из Лисабона из 2007. године додатно учвршћено као општи принцип и начело деловања ЕУ.

13 Ипак, као што указује Marius Guderjan (2018, 4), Комитет још увек није искористио ово право. Са друге стране, ни Суд правде никада није поништио правни акт због повреде супсидијаритета. Сма-тра се да постоје два разлога због којих Комитет никада није искористио ово право: 1) ризик да, услед неуспеха поступка, изгуби снагу и 2) Комисија узима у обзир мишљење Комитета у поступку припреме законодавног акта да би избегла правне спорове. У том смислу, Комитет ипак бира да утиче као заступник принципа супсидијаритета кроз предлoге, преговоре и консултације.

Потписивање Лисабонског уговора Referencep-013375-00-09h • Photographer Paula Carvalho • Copyright© European Communities, 2007


Приликом предлагања нових прописа ЕУ, ЕК мора имати на уму трошкове и административни терет који они представљају за локалне и регионалне власти, односно да умањи финансијско оптерећење новим прописима и зато свака при-према европског прописа започиње са разматрањем ефекта на локалном и реги-оналном нивоу. Ово даје могућност локалним властима да изнесу своје мишљење по питању развоја права који директно утиче на њих.

Укључивање територијалне кохезије у кључне циљеве ЕУ је такође нови аспект. Територијална кохезија нема једну дефиницију, већ се углавном разуме као допри-нос одрживом развоју. Главна идеја је уравнотежен регионални развој, односно стварање економске и социјалне равнотеже између свих подручја ЕУ. Нови уговор такође препознаје улогу коју локалне и регионалне власти имају у пружању јавних услуга, јавним набавкама итд.

23

III ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЛОКАЛНИХ ВЛАСТИ НА ЕВРОПСКОМ НИВОУ

Учешће локaлних власти у процесу одлучивања у ЕУ и представљање њихових интереса у Бриселу и уопште на европском нивоу може се одвијати путем формал-них механизама и облика и путем неофицијелних тзв. недржавних канала.

1. ФОРМАЛНИ ОБЛИЦИ

Формални механизми и облици учешћа локалних власти у процесу одлучи-вања у ЕУ одвијају се преко представничких механизама националних органа у институцијама и телима ЕУ, путем учешћа у раду организација које окупљају др-жавне делегације локалних и регионалних власти и путем представничких канце-ларија локалних и регионалних власти и њихових асоцијација, односно учешћем у европским манифестацијама, конференцијама и форумима.

С обзиром на то да за државе кандидате није релевантно учешће у ЕУ институ-цијама, то ће се у даљем тексту приказати само они облици који су за нас адекват-ни и у којима ЛС могу пронаћи своју улогу.

1.1. Комитет региона ЕУ (КОР)

Комитет региона ЕУ14 је основан Споразумом из Мастрихта 1994. године, као саветодавно, помоћно тело Савета ЕУ и Европске комисије које чине представни-ци европских региона и локалних власти, са седиштем у Бриселу. Два су основна разлога стварања Комитета региона15: пошто највећи део европског законодав-ства, око 70% има непосредан утицај на регионалном и локалном плану, то је од

14 Погледајте вебсајт Комитета региона ЕУ https://cor.europa.eu15 Милисављевић Б., Станковић М., Комитет региона – демократска снага Европске уније, Ев-

ропско законодавство, Институт за међународну политику и привреду, број 56-57, Београд, 2016:35-36:37-39

https://cor.europa.eu


изузетне важности да грађани ЕУ буду укључени у изградњу ЕУ и да изабраним властима које су најближе грађанима буде омогућено да изнесу своје ставове у поступку припреме ЕУ законодавства, како би оно уважило специфичности реги-оналног и локалног нивоа, и отклонили се потенцијални проблеми до којих може доћи услед интеграције различитих области.

Од самог настанка КОР је покривао пет области: економска и социјална кохезија, трансевропска мрежа саобраћаја, енергетика и телекомуникације, здравствена за-штита, образовање, питања омладине и култура. Уговор из Амстердама додао је још пет функција овом Комитету, а то су: политика запошљавања, социјална политика, животна средина, стручно образовање и саобраћај (у оквиру држава чланица).

КОР има 329 чланова и исто толико заменика чланова, изабраних представ-ника локалног и регионалног нивоа из 27 држава чланица, које именује Европски савет на предлог држава чланица са мандатом од пет године. Број представника у КОР зависи од величине земље која их номинује, тако по 24 представника имају Немачка и Велика Британија, (Велика Британија је напустила ЕУ, тако да ће се број чланова смањити за 24), док Малта има само пет представника. Груписани су према политичкој партији (пет политичких група16, с тим што постоје чланови који нису ни у једној од ових група) и у националне делегације које успостављају државе чланице према унутрашњој територијалној организацији и рефлектују политички и географски баланс.

16 Група Европске народне партије (EPP), Група Партије европских социјалиста (PES), Група Савез либерала и демократа за Европу (ALDE), Група Европских конзервативаца и реформиста (ECR) и Група Европски савез (EA).

Зграда Комитета регионаTaken on June 17, 2009 • HYPERLINK "https://www.flickr.com/photos/cor-photos/8002447658/in/album-72157631572706375/"

Committee of the Regions - The COR-building | European Committee of the Regions | Flickr

III Представљање локалних власти на европском нивоу 25

КОР има свој Биро који координира рад пленарне седнице и секретаријата, припрема и надзире политички програм. Биро се такође бира на период од две и по године. Чине га председник, први потпредседник, двадесет седам других потпредседника, двадесет шест чланова и председници политичких клубова.

КОР је свој рад поделио у шест комисија, које покривају различиту област де-ловања. То су запошљавање, стручно оспособљавање, економска и социјална ко-хезија, социјална политика, здравство, образовање и култура, заштита животне средине, климатске промене, енергија, превоз и трансевропска мрежа, цивилна заштита и службе од општег интереса.

Комитет региона мора бити консултован приликом доношења свих мера веза-них за следеће теме којима се баве његових шест комисија: запошљавање, стручно оспособљавање, економска и социјална кохезија, социјална политика, здравство; образовање и култура; заштита животне средине, климатске промене, енергија; превоз и трансевропске мреже; цивилна заштита и службе од општег интереса. У другим областима институције ЕУ могу консултовати Комитет региона.

За нас је од важности деловање CIVEX17 Комисије која је одговорна за институ-ционални став о политици проширења ЕУ, промовисање дијалога и сарадње између локалних и регионалних власти у ЕУ са државама које се налазе у статусу кандидата и како би их подржала на њиховом путу ка ЕУ. Ова комисија оснива Заједнички кон-султативни одбор (ЗКО) са циљем успостављања сарадње са локалним и регионал-ним властима земље кандидата за чланство у ЕУ и доприноса припреми представ-ника за чланство у ЕУ, процене утицаја европских политика на локалне и регионал-не заједнице, протока информација о политичким приликама у земљи кандидату и ЕУ и мониторингу преговора, нарочито области релевантних за локални и регио-нални ниво. ЗКО се формира за сваку државу кандидата за чланство посебно и др-жаве су у њима представљене члановима који могу ефикасно да заступају интересе регионалних и локалних власти тих држава. Састављен је од једнаког броја чланова Комитета региона (и заменика) и представника локалних и регионалних власти из партнерске земље. Њима копредседава члан Комитета региона и члан из партнерске земље, а одлуке се доносе заједнички. Састаје се два пута годишње, једном у Бриселу у оквиру манифестације Дани проширења и једном у партнерској земљи.

1.1.1. ЗКО Републике Србије и Комитет региона ЕУ18

Република Србија није члан у КОР, већ посматрач, али има право да именује представнике у ЗКО. Задатак овог комитета је да помогне Републици Србији и ЕУ у циљу промовисања дијалога и сарадње између локалних и регионалних ор-гана власти у ЕУ и Србији и представља место за припрему регионалних и локал-них власти у Србији за учешће у раду КОР по ступању у чланство у ЕУ. ЗКО за Србију је конституисан 2015. године. Део ЗКО са стране Републике Србије има 14

17 Погледајте https://cor.europa.eu/en/our-work/Pages/civex.aspx18 Више на вебсајту СКГО http://www.skgo.org