Митровић ВиолетаЈовановић Лукић Неда

Михајловић МајаПатрић Тијана

Томашевић Благица

• Агресивност као друштвено неприхватљив облик понашања, у нашем друштву бележи све већи пораст међу популацијом деце и адолесцената.• Агресивна понашања могу данас видети на улици, телевизији, игрицама, у школи, у новинским чланцима.

• Свакодневни догађаји који допиру до нас са различитих мас – медија, на све млађим узрастима, подстакли су нас истраживање латентне аг-ресивности код адолесцента две средине.

•Разлог због којег смо одабрали Косовску Митровицу и Куршум-лију је тај што су то две општине које су географски близу, стано-вници обе општине су прошли кроз бомбардовање, али се опет и након тога разликују по начину и условима живљења, животном стандарду, условима школовања, запослења, што могу бити разлози агресивног понашања становника, првенствено адолес-цената који су у самом процесу развоја.

• Термин агресивности потиче од латинске речи aggredi што зна-чи приступити некоме, навалити (Клаић, 1990)• Агресивност је сложена појава и стање које се емоционално и акцијски манифестује као нагон, срџба, љутња, непријатељство, посезање и нападање на особу, објекат, територију...• огледа се у чинима нападања на све што спречава или би мог-ло спречити задовољство животних потреба, окрњити друштвени углед, слободу акције, и тд.

• Велики број аутора који су испитивали агресивност сложили су се око тога да је агресивност понашање којим се другој особи на-носи штета било које врсте (Долард,1939; Барон, 1977; Бандура 1983; Жужул,1989) .• Агресивност се може испољавати на два нивоа: манифестну, и латентну – тенденција за нападом на перципирани извор прово-кације.• Жужул(1989) латентну агресивност дефинише као ’’релативно трајну и стабилну карактеристику појединца да у провоцирају-ћим ситуацијама реагује порастом емоционалне тензије и поја-вом тенденције за нападом на извор провокације, или на неке супституирајуће циљеве’’.

• Постоје неколико теорија о агресивности:1) Фројдова торија: агресивност је урођени нагон који сп-

ада у инстикт смрти, а којим се тежи самоуништењу, или униште-њу других.

2) Теорија Ерика Фрома по којој постоје: бенигна – уро-ђена агресивност као одбрамбена реакција, а која је важна за очување јединке, а важи и за људе и за животиње, и малигна – која је биолошки штетна а изазивају је жеља за разарањем и ун-иштењем, а важи само за људе.

3) Теорија Конрада Лоренца по којој се агресивна енерги-ја нагомилава у организму, и када дође до критичне тачке долази до експлозије без обзира да ли је стимулс присутан.

•Испитивање латентне агресивности код адолесцената у Косо-вској Митровици.

• Испитивање латентне агресивности код адолесцената у Куршу-млији.

• Испитивање разлике у испољавању латентне агресивности код адолесцента у Косовској Митровици и Куршумлији.

• Теоријски значај се састоји у унапређивању сазнања о латент-ној агресивности адолесцената у две средине(Косовска Митров-ица и Куршумлија)

• Практични значај се огледа у примени резултата истраживања као у помоћ у усмеравању будућих истраживања и програм за рад са адолесцентима у сузбијању (латентне) агресивности која је све заступљенија, као и могуће указивање на узроке ове врсте агресивности.

•Основни циљ: Испитати ниво изражености латентне агресивности код адолесцената.

• Специфични циљеви:Да ли постоје разлике у испољавању латентне разлике код адолесцената у Косовској Митровици и Куршумлији.

Да ли постоје разлике у испољавању латентне агресивности код адолесцента у односу на контролне варијабле( пол, материјални статус, образовање родитеља, школски успех...)

• Полазна хипотеза: Постоји статистички значајна разлика у испољава-њу латентне агресивности код адолесцената у Косовској Митровици и Куршумлији.

• Посебна хипотеза:Постоји статистички значајна разлика у

испољавању латентне агресивности у односу на контролне варијабле код адолесцената у Косовској Митровици и Куршумлији.

•Независна варијабла: место становања – Косовска Митровица и Куршумлија

• Зависна варијабла:латентна агресивностЖужул(1989) латентну агресивност дефинише као релат-ивно трајну и стабилну карактеристику појединаца, да у провоцирајућим ситуацијама реагује повећаном емоцио-налном тензијом и појавом тенденције за нападом на из-вор провокације, или на неке супституирајуће циљеве.

• контролне варијабле:- пол испитаника- задовољство материјалним стањем- образовање оца- образовање мајке- школски успех

1) СУБСКАЛА СИГМА ТЕСТА КОН6 (Момировић, Волф, Џа-моња, 1992) за мерење нивоа изражености агресије, односно, тен-денције ка агресивним испољавањима – латентна агресивност. Ска-ла је петостепена и садржи 30 тврњи.

2) УПИТНИК ЗА ИСПИТИВАЊЕ АГРЕСИВНОСТИ ЖУЖУЛ А – 87 намењен је процењивању агрсивног понашања у про-воцирајућим ситуацијама, односно мерењу импилзивне агресије.Састоји се од 15 делова – ситуација где свака ситуација има по 5 могућих реакција а испитаник је дужан да за сваку реакцију да по један одговор. Тих 5 реакција заправо представљају 5 субска-ла, односно вербалну манифестну, физички латентну, индирект-ну, вербалну латентну и физичко манифстну агресивност.

3) СОЦИО – ДЕМОГРАФСКИ УПИТНИК (конструисан за пот-ребе истраживања) а састоји се од питања која се односе на основ-на социо – демографска питања(пол, узраст, место становања, и тд.)

• Узорак истраживања чини 141 испитаник из две гимназије – ’’Радош Јовановић Сеља’’ из Куршумлије где је било 71 ученик треће године и Гимназија у Косовској Митровици са 70 ученика треће године.

графикон 1. однос броја испитаника Графикон 2. Однос броја испитаникапрема полу према месту становања

• Дескриптивна статистика – мод, медијана, аритметичка среди-на, стандардна девијација

• Пирсонов коефицијент корелације

• Т - тест

табела 1. Дистрибуција одговора добијених на Жужуловом упитнику агресивности А -87 (дескриптивна статистика)

Параметри су следећи: у односу на пол: аритметичка средина = 1.54; медијана = 2.00; Мод = 2; стандардна девијација = .50. У односу на место становања: аритметичка средина = 1.50; медијана = 1.00; мод = 1; стандардна девијација = .50.

POL MESTSTAN

N Valid 141 141missing 0 0

Mean 1.54 1.50Median 2.00 1.00

Mode 2 1Std.

deviation.50 .50

табела 2. Дистрибуција одговора на субскали сигма теста КОН6 којимери латентну агресивност (дескриптивна статистика)

Параметри су следећи: аритметичка средина = 81.8; стандардна девијација = 15,2.

N Minimum maximum mean Std. deviacion

Latent. Agresiv.

sigma

141

39.00 120.00 81.084 15.2406

Valid N 141

табела 3. Испољавање укупне агресивности на Жужуловом упитнику агресивнпости А -87 у односу на место становања

табела 3. нам показује ученици треће године гимназије у Куршумлији показују већу укупну агресивност према подацима добијеним на Жужуловом упитнику А -87 у односу на ученике треће године гимназије у Косовској Митровици, али нам такође показује да та разлика није статистички значајна за наше истраживање.

MESTSTAN N mean Std. deviat

ion

Std. error devi.

t df Sig.(2–

taile)

Agres kos.mitr

Zuzul kursum

70

71

163.9143

168.2934

51.3425

40.3448

6.1366

4.7880

-.557 139 .579

табела 4. Испољавање укупне агресивности на Жужуловом

упитнику агрсивности А – 87 у односу на пол (т – тест)

Из приложене табеле 4. види се да по подацима добијеним на Жужуловом упитнику (А – 87), у односу на пол, ученици показују већу укупну агресивност у односу на ученице, показује статистички значајну разлику за наше истраживање.

POL N Mean Std. deviat

i

std. Errordeviat

i

t df Sig. (2 – tailed)

Agres muski

Zuzul zenski

65

75

182.1846

152.3289

48.1667

39.4588

5.9743

4.5262

4.0452

139 .000

табела 5. Испољавања латентне агресивности код адолесцента у односу на место становања – субскала сигма

теста КОН6 (т – тест)

Табела 5. нам показује да ученици треће године гимназије у Куршумлији показују већу латентну агресивност према подацима добијеним на

субскали сигма теста КОН6 у односу на ученике треће године гимназије у Косовској Митровици, али нам такође показује да та разлика није

статистички значајна за наше истраживање.

MESTSTAN N mean Std. deviati

on

Std. error deviation

t df Sig. (2 – tailed)

Lat. Agres kos.mitr

Sigma kursum

70

71

80.8875

82.7042

14.975

15.5741

1.7869

1.8483

-.707

139

.481

Taбела 6. Испољавање латентне агресивности код адолесцената у односу на пол – субскала сигма теста КОН6(т – тест)

Из приложене табеле 6. види се да по подацима добијеним на субскали сигма теста КОН6, у односу на пол, ученице показују већу латентну

агресивност у односу на ученике, али не показује никакву статистички значајну разлику за наше истраживање.

POL N mean Std. deviation

Std. Erro

r deviatin

t df Sig. (2 – tailed)

Lat. Agres muski

Zuzul zenski

65

76

74.6462

86.2105

14.4983

14.5422

1.7983

1.6681

-3.898

139

.000

табела 7. Резултати Пирсонове корелације на Жужуловом упитнику укупне агресивности(А – 87) у функцији

контролне варијабле просечна оцена

Табела 7. нам показује да контролна варијабла просечна оцена корелира са подацима добијеним на Жужуловом упитнику агресивности (А – 87), али није стаитистички значајно.

PROSOCENA

Agresivnost Zuzul

PROSOCEN Pearson Corelation sig. (2 – tailed) N

1.000.

141

-.133.116141

Табела 8. Резултати Пирсонове корелације на Жужуловом упитнику укупне агресивности(А – 87) у функцији контролне варијабле задовољство материјалним стањем

Табела 8. нам показује да контролна варијабла задовољство материјалним стањем корелира са подацима добијеним на Жужуловом упитнику агресивности (А – 87), али није статистички значајна.

Agresivnost Zuzul

MATSTANJE

Agresivnost Pearson Corelation sig. (2 – tailed)Zuzul N

1.000 

141

.064

.451141

Табела 9. Резултати Пирсонове корелације на Жужуловом упитнику укупне агресивности (А – 87) у функцији контролних

варијабли образовање оца и образовање мајке

Табела 9. нам показује да контролна варијабла образовање оца корелира са подацима добијеним на Жужуловом упитнику агресивности (А – 87) и показује статистичку значајност на 0.01 нивоу, а образовање мајке корелира са подацима добијеним на Жужуловом упитнику агресивности ( А – 87), што није статистички значјно.

Agresivnost

Zuzul

OBRAZOCA

OBRAZMAJK

Agresivnost Pearson Corelation sig. (2 – tailed)Zuzul N

1.000.

141

-.017.844141

.104

.222141

Табела 10Пирсонова корелација разултата добијених на Жужуловом упитнику агреивности (А – 87) и субскала сигма

теста КОН6

Табела 10. показује нам да резултати добијени на Жужуловом упитнику агрересивности (А – 87) негативно корелирају са резултатима на субскали сигма теста КОН6.

Latentna agresivnos

t

Agresivnost Zuzul

Latentna agresivnost Pearson CorrelationSigma sig. (2 – tailed) N

1.000.

141

-.577.000141

Agresivnost Zuzul Pearson Correlation sig. (2 – tailed) N

-.577.000141

1.000.

141

• Овим истраживањем хтели смо да утврдимо да ли постоји разлика у испољавању латентне агресивности код ученика треће године гимназије у Косовској Митровици и ученика треће године гимна-зије у Куршумлији. •Добијени налази истраживања указују на нешто већу укупну агресивност ученика треће године гимназије у Куршумлији у односу на ученике треће године гимназије у Косовској Митровици, и постоји статистички значајна разлика. Ово је у супротности са наше тачке гледишта, јер смо сматрали да ће латентна агресивност бити већа у Косовској Митровици, с обзиром на услове живота, безбедоносну ситуацију, социјално – економске прилике и политичку неизвестност.

• Овим истраживањем смо даље хтели да утврдимо да ли постоји статистички значајна разлика у испољавању латентне агресивнос-ти код адолесцента у односу на контролне варијабле (пол, матери-јални статус, образовање оца и мајке, школски успех).• Налаз истраживања указује на већу укупну агресивност дечака (на Жужуловом упитнику агресивности А – 87) у односу на девојчи-це што је очекивано, али није статистички значајно за наше истра-живање• На субскали сигма теста КОН6 добијени резултати показали су да девојчице испољавају већу латентну агресивност у односу на дечаке, што се могло и очекивати, зато што су физички слабије од дечака, тј. оне су претежно пасивне жртве са боље развијеном вербалном способношћу, из које проистиче латентна а не манифестна агресивност.

• Добијени резултати на Жужуловом упитнику (А – 87) и субскале сигма теста КОН6, уакзали су и на то да контролне варијабле као што су просечна оцена (школски успех), задовољство материјал-ним стањем као и образовање мајке, не корелирају, док контролна варијабла образовање оца корелира са добијеним подацима.

• С обзиром на добијене податке на Жужуловом упитнику агресивности можемо закључити да образовање мајке не утиче на испољавање укупне агресивности код адолесцената, док нижи ниво образовања оца у већој мери утиче, тј. доводи до појаве и испољавања укупне агресивности.