Вук и седам јарића и друге приче
DESCRIPTION
Познате приче о вуку и седам јарића, о лаву и мишу, о лисици и роди и другим животињама испричане су на нов, савремен и духовит начин, кроз риме које се брзо и лако памте. Богато илустрована књига мала је ризница басни у стиховима, које представљају дивну прилику за дружење одраслих с малишанима. Због тога, последњи стихови књиге могу да се односе и на ваше личне успомене: О славном скупу и сад се пише, свако је себе спознао више.TRANSCRIPT
прво издање
аутори Симеон Маринковић и Владислав Марковић ■ илустратор Tихомир Челановић уредник Славица Марковић ■ лектор Виолета Бабић ■ ликовни уредник Душан Павлић
издаје: Креативни центар, Градиштанска 8, Београд ■ телефони: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 e-mail: [email protected] ■ www.kreativnicentar.rs
штампа Графипроф, Београд ■ тираж 2.000
CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд
821.163.41-93-1
МАР�ИНКОВИЋ,�Симеон,�1941 Вук и седам јарића и друге приче / Симеон
Маринковић, Владислав Марковић ; илустровао Тихомир Челановић. - 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2013 (Београд : Графипроф).- 59 стр. : илустр. ; 27 cm
Тираж 2.000.
ISBN 978-86-529-0090-91. Марковић, Владислав, 2002 [аутор]
COBISS.SR-ID 204022028
V Mладислав арковићS Mимеон аринковић
Садржај 5
Вук и седам јарића
14Вук и лисица
20 Лисица и рода
26Лав и миш
32Лав и лисица
38Пас и његова сенка
42Цврчак и мрави
48Голуб и пчела
52Чавка и остале птице
5
Далеко од царског друма велика се диже шума.Усред шуме – топли дом: у колиби коза живии јарића седам с њом.
Када пође у шумицуза травицу и водицу, јарићима поручује:„Тихо, да вас вук не чује!Врата добро затворите, само мени отворите!“
Вук и седам јарића
6
Кад се враћа, ето славља, коза им се песмом јавља:„Ој јарићи, ој козлићи, у шумици ја сам билаи хладне сам воде пила,напасла се те травице,сочног лишћа из шумице.Ево мама носи вамапуно виме слатког млека,млеко тече као реканиз ножицу, у травицу.“
Јарићи би отворили и слатко би млеко пили,па се сити ушушкалии уз мајку сви заспали.
Док кроз шуму вук пролази, јаком шапом тихо гази, док кроз шуму ветар дува,све их мама брижно чува.
7
Вук у срцу беше добар, ал’ је био доста стар.Реп му није више цео,изгубио један деокад се тукô или крао –то још нико није знао.
У подне, кад козе нема,стари вук се за лов спрема.Крај колибе он застаде,на јариће мисли младе.Па док њихов мирис њуши,сласт му је у гладној души.
Слушао је песму козе,па крену из исте позе:„Ој јарићи, ој козлићи,у шумици ја сам билаи хладне сам воде пила,напасла се те травице,сочног лишћа из шумице.Ево мама носи вама пуно виме слатког млека,млеко тече као реканиз ножицу, у травицу.“
8
Јарићи се досетилии нису се преварили:„Не превари, не превари,нисмо глупи, вуче стари!Глас ти много другачији, дубљи је и храпавији.“
Једно јаре враголасто,мазно али безобразно,не хтеде да буде фино,већ запева подсмешљиво:„Вуче, вуче, разбојниче,разбојниче и крадљивче,украо си и свој реп, сад си ружан, ниси леп.“
Вук се скљуси, реп савија,иде даље, глад завија.
9
Дође право код ковача, у кога је рука јача:„Направи ми грло, Бранко,кô у козе што је танко.Шта је скупо – не познајем;све што кошта – одмах дајем!“За ковача ово важи,направи му како тражи.
Другог дана, козе нема –вук се опет за лов спрема.Крај колибе козје стаде,на јариће мисли младе.Па док њихов мирис њуши,сласт му је у гладној души.Знао је већ песму козе,па крену из њене позе:
„Ој јарићи, ој козлићи,у шумици ја сам билаи хладне сам воде пила,напасла се те травице,сочног лишћа из шумице.Ево мама носи вама пуно виме слатког млека,млеко тече као реканиз ножицу, у травицу.“
