BELE[KE LUTKARSKOG POMO]NIKA

priru~nik za lutkarstvo

prvo izdawe

Autor Nata{a ^aki} Simi}

Ilustrovali: Boris Kuzmanovi} i Sa{a Mihajlovi}

Urednik An|elka Ru`i}

Likovno oblikovawe Neda Doki}

Dizajn korica Du{an Pavli}

Lektor Aleksandra Markovi}

Priprema za {tampu Marko Huber

Izdaje Kreativni centar

Gradi{tanska 8

Beograd

tel./faks: 011/ 38 20 464,

38 20 483, 24 40 659

Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}

Tira` 3.000

[tampa Grafiprof

Copyright © Kreativni centar 2007

CIP — Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

792.97(035)

^AKI]-Simi}, Nata{a

Bele{ke lutkarskog pomo}nika : priru~nik

za lutkarstvo / Nata{a ^aki}-Simi} ;

[ilustrovali Boris Kuzmanovi} i Sa{a

Mihajlovi}]. – 1. izd. – Beograd :

Kreativni centar, 2007 (Beograd :

Grafiprof). – 103 str. : ilustr. ; 30 cmTira` 3.000. – Registar. – Bibliografija :

str. 101.

ISBN 978-86-7781-533-2

a) Pozori{ne lutke – Izrada – Priru~nici

COBISS.SR-ID 139882764

BELE[KELUTKARSKOGPOMO]NIKA

Boris Kuzmanovi}Sa{a Mihajlovi}

ilustrovali

NATA[A ^AKI] SIMI]

PRIRU^NIK ZA LUTKARSTVO

Mom dragom bratu Jovanu za qubav, pa`wu i zajedni~ko odrastawe

Ovo je kwiga o pozori{nim lutkama, o tome ka ko se one prave. O sastojcima, za~i nima,

do dacima, o mrvicama i sitnicama, {lagovima i tre{wicama, o taj nim receptima,

o ne opho dno stima i potre p{ti nama za dobru lutku. Ovi recepti ima ju svoj `ivot

– mewaju se, rastu, razlivaju, jer je svaki lutkarski podu hvat jedinstven do ga|aj, unikatni

svet stvoren u jednom trenutku. Lutkari svo je tajne prenose s kolena na ko leno,

iz ruke u ruku, iz uha u uho, iz bele`nice u bele`nicu, u po glasa, u ~etiri oka,

{apatom u smiraj dana. Svako pone{to doda,

oduzme, pre}uti, pro meni.

Svako po svom ukusu za~ini,

ukrasi, dotera, izma{ta

i prona|e svoju lutku.

3

Predgovor

Ova kwiga vam ne}e dati gotove recepte, „prava“

re {ewa, ni sve odgovore. Pre }e vas uputiti

u osnove obli kovawa i anatomije lutke, tehnike

i materijale od kojih se lutke prave. Podseti}e

vas na to {ta sve umete da napravite i na {ta ste

sve spremni. Zato pra vo u~ewe po~iwe u radionici

i na sceni, gde tragate za svojom lutkom. Ona

se krije u va{im glavama i prstima, u svakom

predmetu koji je pogo |en va{om smelom idejom.

A smela ideja je kao do bar za~in: daje dobar ukus

i stil, daje {arm i ne odoqivost, vedar duh

i neustra{ivost.

Kakva god da je sudbina recepta,

postoje sastojci koji ga nikad ne

napu{taju, bez kojih se ni{ta

ne po~iwe niti zavr{ava.

Ve~iti sastojci:

_ {to vi{e vrednih prstiju

_ {aka dobre voqe

_ prstohvat strpqewa

_ ma{te kol’ko po|e

_ vremena po potrebi

_ para po ukusu.

4

PRVI DEO

MAGIJA LUTKARSKOG POZORI[TA .. 7

O lutkama .................................................. 8

O tekstu ..................................................... 8

O karakteru .............................................. 9

O izgledu ................................................. 10

O merama ................................................ 11

O kretawu ................................................ 12

O govoru .................................................. 13

DRUGI DEO

LUTKARSKA RADIONICA ................. 15

Pribor, alat, zanat ........................ 16–17

Veliko spremawe .................................. 17

RUKE I RUKAVICE .......................... 18–19

Lutka od ~arape ...................................... 20

GIWOL .................................................... 21

Ro|ak iz Kine ......................................... 21

Glava krpewa~a ................................ 22–23

Vrat lutke ......................................... 22–23

Lice lutke ............................................... 24

Kosa lutke ............................................... 25

[ake lutke .............................................. 25

Telo za giwol ................................... 26–27

Dr`awe lutke i polo`aj prstiju .... 26–27

Telo lutke – pelerina ........................... 28

Pqosnata lutka ...................................... 28

MAPET .................................................... 29

Glava od sun|era ............................. 30–31

Dr`awe lutke .......................................... 32

Telo za mapet lutku ........................... 32–33

Xim Henson ............................................ 34

LUTKA OD [TAPA I PAPIRA ........... 35

Glava od papirne ka{e .................. 36–37

Papirma{e i moda ............................... 37

[ake ....................................................... 37

Telo lutke na {tapu ............................. 38

Telo od fla{e ...................................... 39

Pokretna glava ..................................... 39

Glava ~arapa~a ..................................... 40

Ruke lutke .............................................. 41

Vezivawe dr`a~a .................................. 42

Veseli lutak .......................................... 42

Savitqive lutke na {tapu ................... 43

Dr`awe i animirawe

lutke na {tapu .................................... 44

Bunraku .................................................. 45

Jo{ malo papira – brze maske ..... 46–47

[e{ir ................................................... 47

LUTKA OD KI[OBRANA ...................... 48

Zmaj ................................................... 49–50

Princeza od ki{obrana ....................... 50

Grand giwol od ki{obrana .................. 51

Ki{obrangrad ........................................ 51

LUTKA NA VELIKOM [TAPU ............... 52

Ka{irawe balona .................................. 52

Sadr`aj

5

Ka{irawe modela od gline ................ 53

Jo{ malo ka{irawa

– neobi~ni likovi i oblici .............. 54

Dr`a~i za veliku lutku ...................... 55

Telo za veliku lutku ............................ 56

Dr`awe lutke i animacija ................. 57

GRAND GIWOL ...................................... 58

Glava od table sun|era .................. 59–60

Lepqewe sun|era .................................. 59

Pokretqiva usta .................................... 61

Oja~awe za glavu ................................... 61

No{ewe velike lutke ........................... 62

[ake i stopala velike lutke ................ 63

Robot ....................................................... 64

Stonoga ................................................... 64

Ptica ...................................................... 65

Dodole .................................................... 65

TEATAR SENKI ..................................... 66

Jednostavne senke .................................. 67

Pokretne senke................................ 68–69

Animirawe senki .................................. 69

Senke u boji ............................................ 70

Pokretne senke u boji ........................... 70

Scenografija za senke ......................... 71

Svetlo ..................................................... 71

CRNI TEATAR ................................. 72–73

Oslikavawe predmeta i kostima ....... 74

Zid od svetla ......................................... 75

Ram sa osvetqewem ............................... 75

MARIONETA ......................................... 76

Glava od stiropora .............................. 77

Vrat ........................................................ 77

Telo ........................................................ 78

Ruke, {ake, noge ................................... 79

Noga sa zglobom ................................... 80

Stopalo .................................................. 81

Povezivawe delova .............................. 81

Lutka od marame .................................. 82

Vezivawe marionete ..................... 83–84

Vertikalni kontrolnik ..................... 85

Telo `ivotiwe – kow .................... 86–87

Ptica ..................................................... 86

Kamila ................................................... 87

TRE]I DEO

IZA KULISA ........................................ 89

O pozornici........................................... 90

Postavqawe pozornice ........................ 91

Jednostavne pozornice ........................ 92

Paravani za pozornicu ................. 93–94

Pozornica za giwol,

lutku na {tapu, mapet ....................... 95

Pozornica za marionetu .................... 95

Pozornica za teatar senki .......... 96–97

O svetlu ................................................. 98

O zvuku ................................................... 98

DODATAK

Indeks ................................................. 100

Literatura .......................................... 101

Kqu~ne re~i za pretra`ivawe

na Internetu .................................... 102

MagijaMagija

lutkarskoglutkarskog

pozori{tapozori{ta

Magija

lutkarskog

pozori{ta

Lepo je verovati da lutka postoji oduvek – otkad je qudske mislii potrebe za stvarawem. Na po~etku, a to je bilo davno, qudi su

imali slo`en odnos sa prirodom i svojim bo`anstvima, a lutkaje imala va`no mesto u tim odnosima. Ona je bila izaslanik,

govorila u ime qudi, bila ja~a od zlih duhova. ^ovek joj je dodelio mo} ~udesnog i magi~nog. Tokom razvoja ~ovek jedelimi~no savladao prirodne sile i preuzeo odgovor nostza svoju sudbinu, a lutka je promenila svoju ulogu. Preko

lutkarske ve{tine upoznavale su se razne kulture i narodi,pripovedalo se o dale kim zemqama, prenosila su se znawa.

^uvali su se istorija i predawa, naslu}ivala bu du} nost, slavilasada{wost. Danas lutka postoji zbog qud ske potrebe za le pim,za igrom i stvarawem. Lutkarstvo je na~in da se ~ovek izrazi,

ono je pozori{na umetnost, jedinstvena kao {to sufilm, slikarstvo ili muzika.

Re~ tekst je latinskog

porekla, od re~i textus, i zna~i

tkawe, pletivo, tkivo. Tekstopisci

su tkaqe i pletiqe. Pisac sedne i

raspreda pri~e, veze detaqe, plete zaplete

i avanture: klot-frket, gore-dole,

levo-desno. Pri~a raste, dobija oblik,

boju, miris. A pri~a mo`e i da se raspara:

frket-klot, frket-klot. Materijal se

propere, osve`i, proluftira, pa ispo~etka:

klot-frket, gore-dole, pa kako padne. Mogu

i da se pome{aju modeli: po~etak jedne

pri~e, sredina odande, kraj iz tre}e.

[ta bi se desilo da je Petar Pan sreo

Sne`anu ili da Uspavana lepotica

pati od nesanice, a Sne`na kraqica

od kijavice? To ne bi bilo

lo{e proveriti.

Davawe `ivota ne`ivom pred metu posebna

je ~arolija ove umetnosti, budi ma{tu gle-

dalaca, a ma{ta lutki daje jo{ `i vo ta. Lut ka

`ivi svoj `ivot na sceni sve dok je u po kretu.

Ona ne glumi, ona je to {to je ste. Ani mator glu -

mi pomo}u lut ke, a ona ga na dahwuje svojim tu -

ma ~ewem lika, jer lutka mo ̀ e biti sve dok naj -

lu |ih ma {tarija koje nisu do stup ne `ivom

glum cu. Lut ka mo`e da leti, mo`e da `on gli ra

sopstvenom glavom, za razliku od glumca,

lutke mogu me|u sobno da razmene noseve,

dok glumci smatraju da to nije higijenski.

Glumac mo`e da glumi zma ja, a lutka zmaj

je zmaj, makar to bio ki{obran.

� Lutka je slo`en predmet na~iwen od drugih

pred meta i raznih ma te rijala. Ona svojom

po ja vom i kretawem naj vi {e iska zuje. Sklad

izme |u re ~i, izgleda i pona{awa vo di }e lutku

na sceni i pru ̀ i }e joj mo gu } nost da i ska ̀ e

svo ju oso be nost, da nam do ~ara lik iz pri ~e.

Da bi se iz radi o nice na scenu po pe la lutka, a

ne stvar, po trebno je obratiti pa`wu na ne ko -

liko va`nih „O“ detaqa.

8 Prvi deo

O lutkama

� Pri odabiru pri~e imajte na umu to da su

izvo|a~i pri~e lutke. One su ne`ne i fine,

ali, poput drugih umetnika, probirqive. Ne -

}e svaka lutka sve da igra i zato joj pa ̀ qivo

oda berite ulogu. Najpre re{ite sve dileme

oko pri~e i likova i tada }ete znati kakva

vam je lutka potrebna, kako treba da izgleda,

{ta treba da radi.

� Ukoliko vam se desi da imate ve} gotovu

lutku, neku koja je ostala bez pri~e, nije

stra {no, de{ava se. Na}i }ete na~ina da joj

se pri la godite. Lutka mo`e sve, ~ak i ona

naj i zbi r qivija.

Lutkarska scena ne trpi previ{e teksta, ali tekst

pred stave treba da sadr ̀ i de taq nu pri~u i uput stva

za rediteqa i animatora, ja sno definisane sukobe i

pa ̀ qivo osmi {qene li kove. Ono {to }e lut ka izgo -

voriti mora bi ti sa`eto i jasno, bez mnogo re~i,

kroz dinami ~ nu radwu i bez dugih dijaloga. Ono

{to ne izgovori lutka }e pokazati pokretom, ge -

stom, pozom.

O tekstu

Karakter je zbir osobina kojim se neko ili ne{to odlikuje. Priroda, narav, ja ~ina du{e.

Dobro razmislite o karakteru koji lut ka predstavqa na sceni. Uli zicu, la`qivca,

dobricu ili zlicu treba do~arati tako da budu prepo znatqivi ve} samom pojavom. To se pre

svega odnosi na lutkinu glavu, gde je sli ven gotovo ceo wen karakter. Ako lutka nema glavu,

nego je to neki animirani predmet, on tako|e ima „ne{to“ {to gle da u publiku, „ne{to“ ~ime

se obra}a gledaocu. Pre nego {to po~nete da pra vi te lutku, svakako treba da imate ideju o

wenom izgledu. Napra vite skice, odaberite najpre na crte`u {ta je va`no, {ta zaista isti~e

karakter lika za koji ste se odlu ~ili. Te`ite jednostavnosti jer ona osta vqa najboqi utisak.

Budite strpqivi. Kad otkrijete mogu}nosti tehnika i materijala, bi}ete u stawu da re{ite

sve probleme.

Re~ karakter je

gr~kog porekla, nastala od re~i

χαρασσω, {to zna~i usecam, urezujem.

Dakle, stvar je kristalno jasna: lutki treba

urezati, use}i, uvajati, ulepiti,

kako god, karakter. Po`eqno je

napraviti mno{tvo poku{aja:

zakriviti ne{to ravno, porav-

nati krivo. Napraviti u obliku

kru{ke ili okrenuti naopako?

Smawiti nos, isturiti bradu, izbuqiti

o~i? Poja~ati sve. Scena tra`i da sve

bude ja~e, ve}e, upadqivije. Da bude

karakterno.

9Magija lutkarskog pozori{ta

Promenom samo jednog elementa na licu dobija se druga~iji izraz, ~ak i karakter.

O karakteru

10 Prvi deo

� Neophodni za~ini karaktera su ode}a i pokret. Ode}a ne

sme sputavati kretawe lutke, a izbor materijala do pr i ne}e

efektu pri hodawu: svilenkasti materijali pru`aju utisak

da lutka lebdi i la gano se kre}e, mlitavi daju lutki masi vnost,

eleganciju, va ̀ nost, kruti materijali u{togqe nost. Tek pone-

ki stilizovani de taq smesti}e lutku u odre|eni period.

Zato prou~ite malo kostim, ukrase, nakit...

� Kosa lutke tako|e treba da se uklopi u ukupan izgled, pa je dobro oslikati je u vi{e

nijansi, tako da se prepoznaju pramenovi. Druga mogu}nost jeste da na pra vite periku

od razli~itih niti: vunice, ko`e, konca, kanapa, traka... Boje

treba da budu gotovo bez sjaja da bi lutka izgle dala prirodno.

Dovoqna je samo ta~ka odsjaja u oku, mo`da i na usnama, tek

toliko da za~ikava gledaoca.

O izgledu

Izgled lutke uklapa se u wen karakter, pa je preporu~qivo da glava, {ake i stopala budu

uskla|eni u materijalu, obliku i boji; ako je lice zaobqeno, krofnasto, neka takvi budu i

{ake i stopala. Ako je {iqasto, kvrgavo ili o{tro, neka se {ake i stopala uklapaju u taj

izgled. Zato je najboqe praviti ih u isto vreme, kako bi stilski bili ujedna~eni.

O~i se nalaze otprilike na sredini

glave i razmaknute su za du`inu

jednog oka. U{i su u visini o~iju.

11Magija lutkarskog pozori{ta

Lutka je uglavnom napravqena prema qudskim proporcijama, to jest odnosi mera

su, uglavnom, kao kod ~oveka. Ipak, razlika postoji – glava, {ake i stopala

treba da budu ve}i. Glava lutke mo`e da zauzima i tre}inu cele figure.

Laktovi su

u visini struka.

Ru~ni zglob je

u visini prepona.

Vrhovi prstiju dopiru

do sredine butina.

DA NE

DA NE

DANE

Trup je malo

kra}i nego noge.

[aka lutke treba da stane izme|u oka i uveta, dakle

u{i idu pozadi. [irina lica ista je kao dubina.

O merama

Polo`aj u{iju

Pokret je najprisniji lutkin prija teq, naj -

mo} niji na~in da se ona izrazi. A lutka

to ~i ni celim svojim telom, ne samo gla vom.

Najta na niji pokret mo`e da prenese du boku

poruku i jako ose}awe. Igra lutke mora biti

ubedqiva i gledalac treba da vidi ono {to je

va`no. Glas i pokret moraju biti pove zani,

slobodni, ja sni i odlu~ ni. Kada animirate

lutku, mislite br zo, ali ne `urite se – za sve

ima vremena. ^i n i te jednu stvar u tre nut ku i

napravite je dan po kret za novi doga|aj ili mi -

sao. Uhva tite ritam koji lutka mo`e da prati.

Po sma trajte ra zne na~ine kre ta wa: ka ko ide zec,

a kako medved, kako se kre }e uho da, a kako vitez,

kako leti ~arobni }i lim, a kako ptica. Koje kretwe

izra`avaju tugu, a koje ra do st i koja se raspolo`ewa

mogu predstaviti pokretom.

� U trenucima kad lutka nije u prvom planu, nemojte je za -

boraviti. Neka malim pokretima prati doga|aje na sceni ili

neka nastavi da se bavi svojim „poslom“ u drugom planu. To }e pomo}i i lutki i predstavi,

udahnu}e `i vot svakom prizoru i pomo}i publici da u`i va. Vodite ra~una o ulascima na scenu

i izla scima s we – to je va`no da bi prizori bili skladno pove zani. Veoma je dobro da pri

prvom po ja vqi vawu, na po ~etku predstave, lutka ne{to radi, a ne da govori.

12 Prvi deo

Prilikom kretawa i promene polo`aja glave, senka na licu ili svetlo

mewaju izgled i raspolo`ewe lutke.

A

B

� Lutak koji ima mali

osmeh i oble obrve

iznad o~iju deluje

veselo i nasmejano.

� Kada spusti glavu, o~i

u udubqewu dobijaju

ja~u senku, pa ovaj lutak

deluje setno i tu`no

iako je izraz lica isti.

O kretawu

13Magija lutkarskog pozori{ta

Glas izgovoren u`ivo na lutkarskoj sceni je

mnogo bo qi nego snimqeni govor. Zato

nau~ite tekst i ve`bajte jasan i lep govor. Ako

uloga to za hteva, promenite na~in govora, ali

ne pre terujte. Gledajte u lutku da biste ~uli

wen glas i izaberite onaj koji joj najboqe

pristaje. Tako|e je veoma va`no da gle dalac u

svakom trenutku zna koja lutka govori. Govor

i pokret moraju biti uskla |eni, glasovi ra -

zli~iti i prepoznatqivi za svaki lik.

� Ako ne `elite da se ograni~ite na materwi

ili neki drugi jezik, mo`ete koristiti tako -

zvani bufo-jezik. To je govor u kome se ne ra -

spoznaju re~i nekog jezika. Zato sve {to se

izgovori dobija zna~ewe kroz melodiju glasa,

emocije, pokrete. Za hvaquju}i melodiji,

bufo mo`e da zvu~i kao bilo koji jezik.

Mo`ete govoriti kao Italijan, a da ne znate

nijednu re~ ita lijanskog. Da biste uspe{no

koristili bufo-jezik, morate znati {ta go -

vorite. Dakle, opet sleduje pisawe pri~e i

dijaloga. Zatim tekst „prevedite“ na svoj bufo.

Zapi{ite to ma koliko blesavo izgledalo i

nau~ite novi je zik. Za po ~etak, mo`ete izbaci-

ti samoglasni ke iz re~i: Zdrv! Kk s? H}{ s mnm

n r~k? Ili koristite samo jedan samoglasnik:

Zdri vi! Kiki si? Hi}i{ si mnim ni ri ~ik?

Probajte ne{to drugo, na|ite novi ritam

starim re~ima. Po ve`ite slogove na dru gi

na~in: Zdra voka kosi? Ho }e{sa mno mna ru~ ak?

� Probajte i sa smi{qawem potpuno novih

re~i. Smi{qajte i probajte, smi{qajte i pro -

bajte dok ne pogodite pravi ukus. I ne govorite

previ{e. Ako su potrebna dodatna obja{wewa,

neka to uradi narator. Nemojte vo diti duge

dijaloge i izgovarati duge re ~enice, razbi}ete

magiju predstave i izgubiti ritam. Ne morate

sve re}i. Odr ̀ avajte na petost i o stavite gle -

daocu prostora da ma {ta i tuma~i igru.

Zdrivi! Kiki si?

Hi}i{ si mnim ni ri~ik?

O govoru