ПРИВРЕЂИВАЊЕ – ОСНОВНА ТЕХНОЛОГИЈА ДРУШТВА

ПРИВРЕЂИВАЊЕ – ОСНОВНА

ТЕХНОЛОГИЈА ДРУШТВА

International postgraduate schoolof Engineering and Management

предмет:Интелигентно привређивање

Д.ЗеленовићЗ.Тешић

Део 3.

Под појмом ПРИВРЕЂИВАЊЕ подразумевамо скуп поступака потребног и довољног квалитета за остварење основних циљева друштва – квалитета живота становништва, опстанка и развоја процеса корисних делатности и задовољења друштвених потреба / буџета друштва.

ОСНОВНА ОДРЕЂЕЊА ПРОЦЕСА ПРИВРЕЂИВАЊА



Привређивање је, како каже К. Маркс*/ »сврсисходна делатност усмерена на добијање ПОТРЕБНИХ ВРЕДНОСТИ и присвајање природних ресурса за људске потребе што значи да представља ОПШТИ УСЛОВ за размену материје између људских бића и природе, односно вечити ПРИРОДНИ УСЛОВ за живот људи па јесте једнако својствен свим облицима људског друштва.«

*/ К. Маркс, Капитал 1, стр. 137, пасус 2.


Значај привређивања је растућег карактера због:

• раста броја становника / потрошача у резултату природног прираштаја и продуженог животног века људи,

• раста куповне моћи становништва уз раст потребе разноврсности и квалитета производа и

• раста захтева за размену и повезивање са најразвијенијим тржиштима света.

Степен ДОБРОТЕ* процеса привређивања, је мерило снаге друштва у светској заједници и одређује истовремено способност учешћа у светској подели рада

*Основне мере степена доброте процеса привређивања су ПРОДУКТИВНОСТ, КВАЛИТЕТ и ЕФЕКТИВНОСТ дејства радних система.




приказ П1- Квалитет привређувања наведених држава

Држава

Број становника (у 1000)процена за 2006.

Становникана 1 км2

Укупнозапослених (у 1000) 2005.

Укупнапpовршина(1000 ha)

Пољопривредна површина(у 1000 ha)Обрадива СталнеПовршина културе

БДП Номинални(мил USD) 2007.

БДПper capita($ USD) 2007.

Аустрија 8193 98 3825 8386 1399 71 373943 44308

Данска 5451 126 2752 4309 2292 8 311905 57035

Ирска 4062 57 - 7027 1047 2 258574 58883

Мађарска 9981 108 3902 9303 4614 190 138388 13560

Норвешка 4611 14 2289 32376 873 - 391498 79154

Португалија 10606 114 5123 9198 1990 715 223303 20655

Холандија 16491 395 8111 4153 905 33 768704 45429

Чешка Република 10235 130 4764 7887 5076 236 175309 16372

Швајцарска 7524 181 3974 4129 412 24 423938 56711

Србија 7441 96 2733 8836 3318 300 41679 5397

. GDP is defined as the total market value of all final goods and services produced within the country in a given period of time

Приказ П1.

Степен доброте привређивања је одређен величином остварене НОВЕ/ДОДАТЕ ВРЕДНОСТИ која истовремено представља меру укупне ЕФЕКТИВНОСТИ процеса рада радних система у посматрању и који омогућава остварење раније наведених ОСНОВНИХ ЦИЉЕВА предузећа у смислу задовољења потреба:

• КВАЛИТЕТ ЖИВОТА - обезбеђење квалитета живота становништва путем постојаног раста ЗАРАДА запослених,

• ОПСТАНАК И РАЗВОЈ - одржање процеса опстанка и развоја радних система путем сталног у времену унапре- ђења процеса иновирања поступака и средстава рада,

• ЗАДОВОЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ ПОТРЕБА

Задовољења друштвених потреба издвајањем финансијских средстава за БУЏЕТ ДРЖАВЕ и посебне непредвиђене захтеве.




Аутор основног прилаза о задовољењу предметних потреба А. Маслов је сматрао да људи, породица, групе људи, радни колективи и друштво улажу напор и раде да би задовољили потребе и побољшали квалитет живота. А.Маслов је утврдио хијерархију потреба на начин приказан на сл.8.

Сл. 8 Хијерархија потреба човека

КВАЛИТЕТ ЖИВОТА – задовољење скупа потреба појединаца, породице, групе, радног система и друштва/државе




Задовољење потреба према сл. 8, условљава потребу сталног у времену УНАПРЕЂЕЊА ПРОЦЕСА РАДА, у основи, на принципу елиминације уграђених ограничења и пасивних времена у процесима рада.

Како се из наведеног /сл. 8/ може закључити, квалитет живота се заснива на:

• развоју услова за задовољење основних животних потреба - храна, вода, одећа, обућа, стамбени простор,

• постојању сигурносне и социјалне заштите,

• сазнању о сопственом потенцијалу и поступцима потребним за његово искоришћење - знање, искуство, вештине и одговорност.




Исказане потребе развијају у човеку, како пише Е. Фром*/ две основне супротне оријентације - тежњу ка заради, поседовању, гомилању ствари и тежњу ка што интензивнијем стицању знања, коришћењу уграђених у себи потенцијала, развоју личности.

Продубљена изучавања подручја КВАЛИТЕТ живота упућују на прилаз, како сугерише М. Марковић**/ да највиши могући квалитет живота, уз испуњење основних потреба, карактерише осећање стваралачке моћи, унутрашње снаге, рада, блискости са људима, несебичног давања и способности разумевања односа на релацији човек - околина.

*/ Е. Фром, To Have or to Be? World Perspectives 50, New York, 1976.

**/ М. Марковић, Вредности и квалитет живота, САНУ, Београд.




ОПСТАНАК И РАЗВОЈ

je везан за раст напора на развоју системски заснованог и систематски извођеног прилаза УНАПРЕЂЕЊА ПРОЦЕСА РАДА и ДРЖАЊА ПАРАМЕТАРА предметних процеса у границама дозвољених одступања постављене функције циља, у датом времену и датим условима околине.




Границе дозвољених одступања постављене функције циља су пажљиво утврђене пројектом рада у пословном систему, на основу одређења визије, мисије, циљева и политика пословног система у посматрању.

Сл.19. Толерантна зона подручје дозвољених одступања ФЦ

Рас

т кв

али

тета

сре-

дста

вара

да

прои

звод

а и

инв

ест

ицио

них

могу

ћност

и

,

Амортизација

Сл. 20




Одржавање параметара процеса рада у границама дозвољених одступања тражи постојан процес УЛАГАЊА у квалитет људских ресурса, средстава рада, орга-низацију и управљање.

Предметна улагања, обезбеђују раст квалитета производа, сигурност и проширење тржишта, продуктивност процеса и раст амортизације /сл. 20/ и добити предузећа што обезбеђује вишак новчане основе за осавремењавање средстава рада, постојаног унапређења процеса, раст квалитета и виши степен задовољења потреба запослених и укупног квалитета живота и развоја предузећа у посматрању.

ЗАДОВОЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ ПОТРЕБА

обезбеђење средстава за опстанак и развој скупа потреба непроизводних, а друштву потребних, институција.

Преглед предметних потреба је, у основи, дат у прилогу П.2. Обезбеђење и расподела средстава за задовољење предметних потреба се врши на основу одредби ЗАКОНА О БУЏЕТУ, који усваја Парламент / Народна скупштина државе.




приказ П2

Приказ П.2




Процеси привређивања представљају скуп поступака претварања /сл. 21/ расположивих УЛАЗНИХ ВЕЛИЧИНА - материјала, енергије и информација у излазне величине - производ, неутрошену или новодобијену енергију и нову информацију. Трансформација улазних у ИЗЛАЗНЕ ВЕЛИЧИНЕ се врши у путем ПРОЦЕСНИХ ЗАХВАТА / величине РАДА различите врсте, уз коришћење СРЕДСТАВА РАДА и различитих врста енергије, а на основама пројектованог скупа информација.

Слика 21.




Одређење: ПРОЦЕС ПРИВРЕЂИВАЊА

Основни модел трансформације расположивих ресурса у корисне производе




Процес рада / привређивања представља, у општем случају скуп ОПЕРАЦИЈА РАДА чији елементи омогућавају у поступном дејству превођење улазних и процесних величина у ПРОИЗВОД потребног и довољног квалитета за све више захтевна, пробирљива тржишта околине.

Место извођења операције рада је РАДНО МЕСТО /сл. 22/ које чини ОСНОВУ СТРУКТУРУ предузећа. Основни елементи предметне структуре су предмети рада, средства рада и извођачи – ЉУДИ у процесу рада.

Процеси привређивања у предметним системима су изложени /сл. 21/ сталном дејству утицаја околине у којој функционишу и поремећаја у процесима рада сталног или случајног карактера. Дејства утицаја околине и поремећаја у процесима узрокују раст степена НЕОДРЕЂЕНОСТИ / ЕНТРОПИЈЕ стања у процесима рада што условљава потребу УПРАВЉАЊА.

Сл.22




• Процесе материјалног / опипљивог карактера који у резултату дају материјално / финансијски изражену ДОДАТУ ВРЕДНОСТ

• Процесе нематеријалног / неопипљивог карактера који у резултату дају нематеријално изражену ДОДАТУ ВРЕДНОСТ - знање, искуство, иновацију, вештину и сличне елементе интелектуалног карактера.

Сви процеси привређивања се могу поделити на:

Основа развоја друштва лежи у складном дејству процеса оба предметна облика.




Одређење: ПОСЛОВНИ СИСТЕМ/ПРЕДУЗЕЋЕ

Процеси привређивања се изводе у /сл. 23/ ПОСЛОВНОМ СИСТЕМУ ПРЕДУЗЕЋУ одређеног, потребног и довољног, степена ТЕХНОЛОШКЕ СЛОЖЕНОСТИ неопходног за извођење процеса трансформације улазних у излазне величине у програмираном квалитету.

Сл. 23 Структура пословног система

Структура ПОСЛОВНОГ СИСТЕМА је условљена потребом развоја и извођења:

1. Основних управљачких процеса – визије, мисије, циљева и политике, тржишни услови, расположиви ресурси, финансијски извори,

2. Aнализе тржишта, услова рада у околини и могућности уклапања пословног система у посматрању у захтеве околине,

3. Истраживања карактеристика програма рада - однос структура количине, условa квалитета, развојнe способност, информационих подлога, међународних стандарди, управљања пројектима, система управљања квалитетом.




4. Људских ресурса и ефективности процеса општих послова – утврђивање захтева по врсти рада и степену стручности.

5. Квалитета интегралне системске подршке / логистике, квалитетног одржавања средстава рада у стању У РАДУ и ефикасног враћања средстава рада из стања У ОТКАЗУ у стање У РАДУ.

6. Управљања економско – финансијским токовима пословног система у циљу реализације најбољих остварења компоненти додате вредности,







7. Ефективних и ефикасних односа /сл. 24/ на релацији ДОБАВЉАЧ - ПРЕДУЗЕЂЕ у посматрању - ПОТРОШАЧ у датим условима околине и датом времену. Складан однос на датој релацији омогућава сталан раст компетентности на тржишту.

8. Сталне бриге о развоју људских ресурса – учењу, у смислу да стопа учења увек, у времену, буде већа од стопе промена.

Сл. 24 Основна релација




Основно дејство пословног система/предузећа је усмерено на задовољење утврђених друштвених потреба, а предметно дејство остварују учесници у процесима рада уз помоћ средстава рада и логистичке подршке,

Рад предузећа – ПС остварује се у условима тржишне околине у посматрању – ТОП, која дејствује на предузеће низом утицаја, као што су:




Потребе и утицаји исказани у претходно наведеним ставовима дају основу за структуирање предузећа као СКУПА ФУНКЦИЈА*/ /сл. 25/ које, рационално уграђене,представљају подлогу за организацију предузећа високог степена виталности, квалитета, продуктивности, флексибилности и укупне ефективности процеса рада. */ Д. Зеленовић, Технологија организације индустријских система / предузећа, Научна књига, Београд, 1996.

Слика 25.




Корисно дејство функција је могуће остварити, у систему рационалне организације процеса на принципу ИНТЕГРАТИВНОГ ДЕЈСТВА.

Принцип ИНТЕГРАТИВНОГ ДЕЈСТВА је условљен потребом складног дејства великог броја учесника различитих занимања, гледишта, ставова, знања и хтења / одговорности за остварење основних и посебних циљева пословног система.

Под појмом функција предузећа подразумевамо СКУП СПЕЦИЈАЛИСТА потребног и довољног степена ЗНАЊА, ИСКУСТВА и ВЕШТИНА остварених у систему образовања (чињенично / explicit знање) и добијеног наследно по основу ДНА кода ("скривено" / tacit знање), у процесима практичног рада и у поступцима увежбавања и природних особина неопходних за квалитетан, продуктиван, ефикасан, одговоран и у целини ефективан рад у одређеном предузећу.

Контрола успешности примене и одржавања принципа интегративног дејства у датим условима и у времену је од суштинског значаја и подразумева постојан напор на одржавању процеса рада у границама /сл. 19/ дозвољених одступања постављене функције циља.

Слика 19







Функције предузећа, у исказаном смислу скупа специјалиста, су уграђене /сл. 26/ у сваки систем у посматрању и покривају потребе одређене сврхом постојања предузећа различите врсте, од индивидуалних предузетника, предузећа средње величине, сложених предузећа, мултинационалних компанија, влада, невладиних организација, културно / национално / образовних институција и заједница држава.

Слика 26. "Вертикални" хијерархијски прилаз структуирању функција у предузећу

Наша истраживања у подручју одређивања положаја функције у организационој структури предузећа су показала, с обзиром на све веће учешће интелектуалног капитала у укупном капиталу предузећа као и са становишта и утицаја међуљудских односа у процесима рада, да је потребно, круто утврђен састав функција пословног система на начин дат на сл. 26 у "вертикалној" / хијерархијској структури, која генерише услове надређени - подређени, поступно преводити у "хоризонталну" / хетерархијску и интегративно увезану структуру пословног система на начин приказан на сл. 27*/.

*/ Д. Зеленовић, МЕНАЏМЕНТ И КВАЛИТЕТ, ИТЦ - Клиника за ревитализацију / реинжењеринг процеса рада привредних система, 21000 Нови Сад, 2003.




Слика 27 “хоризонтални”

хетерархијски прилазу структуирању функција




Предметни прилаз према сл. 27 указује на виши степен интегративности који побољшава укупно дејство функције предузећа и на тај начин успешније остварује основне, раније наведене циљеве предузећа - КВАЛИТЕТ живота, ОПСТАНАК И РАЗВОЈ предузећа и задовољења ДРУШТВЕНИХ потреба.




Процеси у предузећу




Основу усмеравања пажње на пословне процесе поставио је Michel E. Porter, приказујући концепт предузећа као ланца вредности.

Ланац вредности се састоји од примарних и секундарних процеса.

Примарни процеси почињу набавком за потребе производње, производња, складиштење, дистрибуција, маркетинг и продаја, при чему сваки процес ствара одређену вредност за предузеће.

Секундарни процеси су финансијско-рачуноводствени, општи и правни послови, управљање људским ресурсима, развој, интегрална системска подршка.

И примарни и секундарни процеси морају бити укључени у ланац вредности јер је само тако могуће реално пратити и израчунавати укупне трошкове и остварени профит предузећа.




ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ТРАДИЦИОНАЛНОГ И ПРОЦЕСНО ОРИЈЕНТИСАНОГ ПОСЛОВНОГ СИСТЕМА




Појам ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ се односи на скуп основних дејстава у процесу претварања улазних елемената / материјала, енергије и информација у излазне величине процеса привређивања / производ, нови облик енергије, нове информације, односно, трансформацију расположивих ресурса у НОВУ ВРЕДНОСТ.

Оперативни систем означава у предузећу функцију производње. На основу датог произлази да су ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМИ основне ћелије друштвених и приватних предузећа, држава, заједница држава, света.

ОС су развијени са основним циљем:

-производње корисних материјалних и нематеријалних производа,

-пружања потребних услуга,

-производње знања,

-образовања људи,здравствене заштите, производње културних добара и управљања новчаним токовима.

Одређење: ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ ПРЕДУЗЕЋА




ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ чини скуп учесника у процесима рада / људски ресурси, средства за рад и интегрална системска подршка – логистика, потребна за извођење процеса рада који омогућавају остварење мисије предузећа у околини.

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ – ОС /сл. 28/ је, у пословном систему – ПС /сл. 23/, везан на остале функције предузећа везама различитог степена јачине, правца и смера дејства – информационо / комуникационим ТОКОВИМА.

Пројектовани и изведени токови омогућавају интегративно дејство у процесима рада предузећа, што је од основног значаја за остварење пројектованог степена ефективности предузећа.




Сл. 28 Оперативни систем у склопу систем предузеће/токови носилаца информација/




Сл. 28 а. Оперативни систем у склопу систем предузеће/токови носилаца информација/




Наведена основна структура оперативног система предузећа може бити, у општем случају, постављена на начин приказан на сл. 29, при чему под појмом:

Сл. 29




функционално оријентисан механизам технолошке структуре подразумева делове структуре за:

Ø технолошку припрему процеса рада,

Ø управљање процесима рада,

Ø руковање материјалом и посебним средствима рада,

Ø контрола квалитета,

Ø издвајање података за управљачко рачуноводство,

2. производно оријентисан механизам технолошке структуре подразумева део структуре која изводи директна дејства / операције рада са основним циљем трансформације улазних у пројектоване излазне величине




Основни значај предметног прилаза се састоји у примени принципа ПОНАВЉАЊА једнозначних одређења /сл. 30/ јединица у систему у смеру према горе и смеру према доле све док постоји могућност одржавања независне егзистенције дела структуре.

Сл. 30 Принцип понављања једнозначних одређења

Једина разлика која се јавља између основне и прве надређене структуре се одражава у структури индиректног рада, која се проширује на подручје маркетинга, развоја, комерцијалних послова, управљања економско – финансијским токовима, општих послова и дела интегралне системске подршке, као и проширењу веза на околину.




Оперативни систем представља, како показују сл. 21, 28 и 29 скуп делова функционалног механизма и скуп делова производног дејства. Оба скупа делова наведених механизама садрже скупове ТЕХНОЛОШКИХ СРЕДСТАВА РАДА и ЉУДСКИХ РЕСУРСА /сл. 31/ који изводе пројектоване операције рада неопходне за остварење излазних величина.

Сл. 31 Технолошка средства рада и људски ресурси у процесима привређивања




За остварење пројектованих излазних величина / НОВЕ ВРЕДНОСТИ, оперативни систем и средства рада и људски ресурси у њему морају имати карактеристике:




Од посебног значаја, оперативног система и технолошких средстава и људских ресурса, је способност опажања и анализе догађаја у процесу рада и на релацији процес рада – околина, што се постиже:




Одређење: ОКОЛИНА

Под појмом околина пословног система подразумева се простор у коме он дејствује, добавља потребе својих процеса – материјал, људски ресурси, новчана средства, енергију, кооперанте и друге потребе, пласира своје производе, пројекте, знања, искуства и вештине и задовољава потребе квалитета живота. Околина је, на исказан начин, онај део простора континената /сл. 32/ на коме предузеће у посматрању изводи наведена дејства.

Сл. 32 ТОП – Тржишна околина предузећа




· ПОГОДНА / НЕПОГОДНА ОКОЛИНА,

Ако сензорски механизам предузећа, односно неког посебног дела – технолошког система са способношћу одржавања независне егзистенције, омогућава потпун приступ околини и обухвата у потпуности стање у тренутку посматрања, сматрамо да је околина високог степена погодности. И обрнуто!

За обезбеђење успешног дејства предузећа у посматрању у околини потребно је пажљиво проучити понашање околине и јачину, правац и смер дејства утицаја који условљавају квалитет поступака рада у процесима рада предузећа.

На основу предметних изучавања могуће је одредити карактеристичне особине околине у смислу:




· ОДРЕЂЕНА / НЕОДРЕЂЕНА ОКОЛИНА,

У случају да је стање у процесу "и+1" потпуно одређено исходом у пресеку "и“ сматрамо да је степен одређености услова околине потпун, односно да је околина одређена у потребном и довољном квалитету. И обрнуто!




· СТАТИЧКА / ДИНАМИЧКА ОКОЛИНА,

Уколико је степен промена присутан у времену дејства РЈ / ТС система, околина је динамичка што изазива сметње у раду РЈ / ТС јединица. РЈ / ТС – јединице у статичкој околини дејствују са високим степеном поузданости / одређености.

· ПРЕКИДНА / НЕПРЕКИДНА ОКОЛИНА,

У случају да је остварен одређен број јасних, прецизно утврђених опажања и поступака сматрамо да је околина прекидна односно у супротном непрекидна. На примеру РЈ – градски аутобус елементи поступка – брзина, локација, застоји, вожња се смењују у распону непрекидних величина – околина је непрекидна.




Функционисање пословног система и степен доброте остварења циљева су условљени:

. учестаношћу промена на релацији предузеће – околина

. величином и разноврсношћу захтева потрошача

. ограничењима условљеним поремећајима у процесима рада

Одржавање параметара процеса рада у границама дозвољених одступања постављене функције циља у датом времену и датим условима околине /сл. 33/ је мера способности менаџерског механизма да пронађе одговоре на изазове промена условљених утицајима околине, поремећајним појавама и конфликтним стањима у процесима рада предузећа. Слика 33.

као закључак

ПРИВРЕЂИВАЊЕ – ОСНОВНА ТЕХНОЛОГИЈА ДРУШТВА

Documents

ha usd

p1000 ha

final goods

total market value

world perspectives

new york

given period of time