Истраживање и развој

Истраживање и развој

Садржај

1. Cirriculum Vitae.............................................................................................................. 2

2. Мотивационо писмо...................................................................................................... 3

3. Пропратно писмо........................................................................................................... 4

4. „Због чега желим да одем или останем у насељу у коме живим“ ........................... 5

5. Привредна и демографска структура насеља у коме живим..................................... 6

6. Мајкл Портер „Теорија подељених вредности“......................................................... 10

7. Еленор Остром „Управљање природним ресурсима“............................................... 11

8. Научно истраживање..................................................................................................... 18

9. Појам и врста интелигенције........................................................................................ 19

10. Етика и морал............................................................................................................... 21

11. Корелација и регресија................................................................................................ 22

12. Инвестиције.................................................................................................................. 23

13. Важни појмови демографије...................................................................................... 24

14. Прописи који уређују просторно планирање Републике Србије............................ 25

1


1. Cirriculum Vitae

Лични подаци :

Име и презиме : Милош Митровић

Датум рођења : 06.07.1990.

Адреса : Браће Недић 20/б, 14000 Ваљево

Телефон : 061/42-48-643

е-маил : [email protected]

Профил :

Одговоран, амбицозан, комуникативан, вредан, креативан, радан, спреман за тимски рад, отворен ка сталном стицању знања и усавршавања.

Образовање :

Средња Техничка школа, смер електротехничар рачунара, заврсио 2009.год. Висока Пословна школа струковних студија, смер електронско пословање,

дипломирао 2012.год. Факултет за пословну економију - Мегатренд, школовање у току.

Радно искуство :

Рад у угоститељству – кафић, на неодређено време

Способности :

Рад на рачунару :o Microsoft Windows,

o Microsoft Office ( Word, Excel, Power Point, Access, Outlook),

o Коришћење Интернета ,

o Поседујем основно знање у Wеб дизајну, раду са базама података и

програмирању.

Познавање енглеског језика Возачка дозвола Б категорије

2

mailto:[email protected]


2. Мотивационо писмо

Милош МитровићБраће Недић 20/б14000 Ваљевотел: 014/248-643моб:061/42-48-643е-маил: [email protected]

Поштовани,Молим вас да размотрите моју биографију уколико у вашој компанији постоји потреба за запосленима моје струке.

Заинтересован сам да научим нове начине рада и побољшам пословање организације за коју радим. Радо покрћем иницијативу у пословању и релизацији радних задатака. имам жељу за професионалним успехом и мотивише ме успешно пословање и добра организација рада.

Циљ ми је да у послу што више напредујем и да пружим свој максимум, а с друге стране да и Ви као послодавац будете задовољни.

У прилогу вам достављам своју биографију

Молим вас да ме информишете за додатне информације

С поштовањемМилош Митровић

3


3. Пропратно писмо

Компанија „Горење“

Милош МитровићБраће Недић 20/б

+381 14 248 643+381 61 42 48 [email protected]

Поштовани,

Преко Бироа за незапослене сазнало сам да Вам је потребан комерцијалиста. Заинтересован сам за то радно место. Сматрам да су моје квалификације одговарајуће за ивршење свих задатака и прохтева Ваше компаније у тој области.

Сматрам да бих радом у вашој компанији моглао да напредујем и тиме искажем своје способности.Спреман сам да дођем на разговор и покажем вам своју спремност за рад.

Конкурисао сам за овај посао јер желим да радим на пројектима које нуди Ваша компанија и сматрам да могу да испуним све Ваше захтеве.

С’ поштовањем,Милош МитровићУ Ваљеву, 05.05.2013. године

4


4. „Због чега желим да одем или останем у насељу у коме живим“

Пре свега, Ваљево је један од најбољих градова у Србији за живот, и наравнод а желим да останем у њему да оснујем своју породицу и живим наредни период.Разлози за тако нешто су углавном познати и то су углавном гфеографска логација, природна богатства, срдачни људи и историјска знаменитост....

О Ваљеву

Ваљево се налази у западној Србији на непуних 100 километара југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији.

Према попису из 2002. године, градско језгро има 61.035, а цео град има 96.761 становника. Налази се на просечној надморској висини од 185 метара. Током историје српског народа Ваљевци су често имали истакнуту улогу у покретима за национално ослобођење, али, поред војсковођа и народних вођа, знатан је и број значајних књижевника, уметника и научника пореклом из Ваљева.

Истовремено, овај град се сврстава и међу најстарија градска насеља Србије. Име Ваљево се по први пут среће у једном документу сачуваном у Хисторијском архиву у Дубровнику, а датираном на 1393. годину. Од тада насеље има шест стотина година потврђеног континуираног постојања. Ваљево има повољан географски положај који се огледа у близини више важних саобраћајница, као што су Ибарска магистрала и пруга Београд - Бар. Такође, Ваљево се налази на само 100 км од Београда, главног града Србије.

У Ваљеву настаје река Колубара која настаје од река Јабланице и Обнице. У Колубару се, на територији Ваљева, такође уливају реке Љубостиња и Градац.У Петници, на 5 км од Ваљева, налазе се отворени базени и терени за мале спортове, као и вештачко језеро на реци Поцибрави — стециште купача и риболоваца.

Ваљево је данас модеран град, али и град богате историје, традиције и културе, град који окружује нетакнута природа. Красе га музеји, галерије, бројни споменици, аутентична чаршија Тешњар, чувено село Бранковина, прелепа планина Дивчибаре, Петница, река Градац и њен импресивни кањон. Најстарији тргови људског боравка у ваљевском крају нађени су у Петничкој пећини, а помиње се као насеље Градац 1019. године. Први пут се као град помиње 1393. године. Постоји више тумачења како је настало име Ваљево. Најраспрострањеније је оно предање које каже да је Ваљево своје име добило по ваљарицама за израду сукна, које су некада у великом броју постојале дуж Колубаре.

У Првом и Другом српском устанку, Ваљево и ваљевска нахија имали су истакнуту улогу. Погубљење кнежева Алексе Ненадовића и Илије Бирчанина 1804 био је непосредни повод за избијање устанка у ваљевском крају.

Ретко ко у Србији као ваљевски крај може да се похвали са толиким бројем знаменитих личности. Из ваљевског краја је чувена породица Ненадовић, Алекса и прота Матеја Ненадовић, војвода и сликар Петар Николајевић Молер, Илија Бирчанин, кнежеви Никола и Милован Грбовић, иконописац и духовник Хаџи Рувим Нешковић, правник Божидар Грујовић, владика Николај Велимировић, војвода Живојин Мишић, Јустин Поповић, Десанка Максимовић, Љуба Поповић, Радован Мића Трнавац, Брана Петронијевић. . .

5


5. Привредна и демографска структура насеља у коме живим

Привредна структура Ваљева:

Убрзани темпо индустријализације града Ваљева у другој половини XX века условио је пораст индустријског и укупног нивоа развијености овог подручја, уз акценат развоја на прерађивачки сектор и концентрацију производних капацитета и становништва у урбаном центру, што је изазвало крупне структурне и економске диспропорције у територијалном развоју. До средине 1990-их година, Ваљево се у највећој мери ослањало на неколико великих државних предузећа, првенствено на војно-индустријски комплекс “Крушик” (оружје и артиљеријска муниција, акумулатори за возила, арматура), фабрику намештаја “Стефан Филиповић” касније познату под називом “Стефил”, фабрику за прераду воћа “Србијанка” и више мањих предузећа у области металопрерађивачке и грађевинске индустрије. Период транзиције у Србији утицао је и на привреду Ваљева које пролази кроз изузетно тежак период реструктурисања и приватизације. Пропадање великих државних предузећа која су запошљавала највећи део радне популације узроковао је изузетно високу стопу незапослености (26,5%) као и нестабилност и кризу у више привредних области (примарна производња, грађевинарство, туризам).

Део великих система и средњих предузећа има доста потешкоћа, те је неизвестан облик и начин њиховог даљег пословања, пре свега предузећа Крушик, Србијанка и Стефил, тако да је неопходно наћи одговарајућа решења за покретање бар дела ових фирми (постојећих погона). У ваљевској привреди доминира металски и пољопривредно-прехрамбени комплекс, уз посебно развијен приватан сектор, који се састоји од малих и средњих предузећа и самосталних занатских и трговинских радњи. Процес реструктурирања и приватизације још увек није спроведен у одговарајућој мери и довољноефикасно. Ваљево је и даље претежно пољопривредни крај. Интензивна пољопривредна производња донедавно је углавном била концентрисана у долини реке Колубаре и уском појасу дуж њених великих притока, док је екстензивна пољопривредна производња била карактеристична за обронке и подножје Ваљевских планина где се већина домаћинстава бавила комбинованом делатношћу сточарства, воћарства и нештомање узгоја поврћа. Међутим, у последње време, дошло је до значајнијег раздвајања пољопривредних домаћинстава што је водило интензивнијој и у већој мери специјализованој производњи (узгој воћа: малине, купине, јабуке, крушке; сточарства: узгоју говеда и свиња; перадарских фарми и постепеном повећању рибарства у мањим и средњим рибњацима).

Иако је Ваљево још пре више деценија започело да стимулише и подстиче развој приватног сектора и малих и средњих предузећа, последњих година забележен је озбиљнији напредак у овом сектору производње, али су укупни ефекти у погледу прихода и запошљавања још увек недовољни. У привредном сектору у граду Ваљеву функционише 1039 предузећа од којих 7 великих, 30 средњих и 1002 малих. Такође у граду има 4.635 приватних предузетника од чега је највећи број у области трговине 36,76% и прерађивачке индустрије 18,73%. У предузетничкој структури доминантно место има трговина, затим следи прерађивачка индустрија, саобраћај, складиштење и везе (754), угоститељске делатности (426) као и грађевинарство (306). Садашња економска делатност углавном се базира на приватним предузећима, првенствено активностi компаније “Вујић”, Ваљевске пиваре и једног броја малих и средњих приватних предузећа која у великој мери имају стабилно пословање.

6


Што се тиче страних улагања, присутне су аустријска компанија “Austrotherm”, италијанска компанија “Golden Lady” и словеначка компанија “Горење”).

Ваљево је у лето 2010. године добило кредитни рејтинг од организације „Moodys“ (B1) и има процењени капацитет за задуживање односно прибављање кредита за кофинансирање од око 6,6 милиона € за 2010. годину.

На основу локационо-развојних потенцијала за смештај индустрије, размештаја производних фондова, производних снага, привредног, природног и кадровског потенцијала, инфраструктуре и изграђених друштвених сервиса, положајних и саобраћајних предности за усмеравање привредно-индустријског развоја утврђују се следећи индустријски центри:

велики индустријски центар Ваљево; мали развојни/секундарни центри града, центри заједнице села и поједина

насељакоја имају специфичан локационо-развојни потенцијал за одређене производње и активности.

Демографска структура Ваљева:

Укупан број становника у граду Ваљево према попису из 2002.године износи 96.761. На подручју града Ваљева број становника увећан је у периоду 1948-2002.године са 70.459 на 96.761, односно за нешто више од трећине (индекс 137,3; стопа 5,8%; просечно годишње 487становника). У односу на читаву територију Града Ваљева, градско подручје са приградским насељима бележи знатно интезивнији пораст броја становника. Број становника се у периоду 1948- 2002. године у граду Ваљеву повећао по просечној годишњој стопи од 21,8% (индекс 386,1), у приградским насељима по стопи од 6,4%(индекс 142,1), а на територији Града Ваљева по стопи од 5,8% (индекс 137,3). И у последњем међупописном периоду, иако се становништво општине бројчано смањило, град и приградска насеља бележе пораст (просечна годишња стопа раста у граду 3,1% и 3,3% у приградским насељима). Наиме, у градском и приградском насељу и приградској зони.

7


8


Са просечном стопом наталитета од 13,0‰ у периоду 1981-1991. године и знатно нижом (9,9‰) у периоду 1991-2002. год. становништво на подручју Града Ваљево је ушло у фазу ниског рађања. Овакво смањење броја живорођених и пораст стопе морталитета са 10,1‰ на 13.3‰ резултирало је променом стопе природног прираштаја у општини од позитивне 2,9‰ (1981-1991.) донегативне – 5.6‰ (1991-2007.).

У периоду 1991-2002. године број домаћинстава се повећао са 19.723 на 21.655, тј. за 1932 (индекс 109,8; стопа 8,8%). Просечно домаћинство је 2002. године бројало 2,9 члана (у Ваљеву 2,9 и Белошевцу 3,2). У погледу полне структуре жене су у односу на мушкарце бројније (52,1% : 47,9 %) и то у свим старосним групама, осим у категорији најмлађег становништва (0-19година) где тај однос 48,6%:51,4%.

6. Мајкл Портер „Теорија подељених вредности“

9


Анализирајући разне моделе стварања вредности последњих 30 година проф. Портер, водећи светски пословни стратег са Харвардске пословне школе, указује да се непрестано сужавао временски хоризонт који је био основ за доношење пословних одлука. Превладавала је краткорочна димензија и губљења визије. Усредсређивање енергије само на то како остварити добит у следећих три, шест или девет месеци довела је до тога да се решења траже само кроз подуговарање (оутсоурцинг), оффсхоринг, смањивање запослености и сл. Тако настали огроман притисак довео је пословни свет у ситуацију да испоручују превасходно тренутне резултате.

Портер је, трагајући за решењем како створити економску вредност на друга-чији начин од досадашњег, на Светском економском форуму у Давосу закљу-чио да су нам потребни осмишљенији методи стварања прихода који ће повезивати економску и социјалну вредност и тако пронаћи нову сврху пословања и производа. Подељена вредност је стварање економске вредности уз истовремено стварање социјалне вредности. Економска вредност је већ мерљива, потребно је измерити социјалну вредност: утицај на окружење, употребу средстава, служење интересима друштва, социјалне циљеве као што су здрава исхрана, безбедност, уштеде за здравство...

Појам подељене вредности је деfiнисан као спој политике и практичне мере које јачају конкурентност предузећа уз истовремено јачање економских и социјалних услова у друш-тву у коме послују. Принцип стварања подељене вредности укида традиционалну поделу између одговорности пословања, државе и грађанског друштва. Зато је унапређење конкурентности и продуктивности начело стварања вредности које треба да доведе до најрационалније употребе ресурса у целом друштву, а не само привреди.

Потенцијали за стварање подељене вредности – добити за предузеће и друштвених користи за друштво - значајни су посебно у привредама у транзицији. Значај подељене вредности је изузетно важан за Србију у којој су социјални проблеми високо рангирани на политичкој и друштвеној листи приоритета. Огромни неискоришћени ресурси и бројни развојни потенцијали сврставају Србију у земље са добрим приликама за укључивање и у глобалне процесе стварања подељене вредности. Претпоставка за остваривање овога, а рекли бисмо и убрзавање изласка из кризе, јесте успостављање друштвеног консензуса између политичких, пословних и друштвених елита, обнављање заједнич-ког рада у корист заједничког интереса обезбеђивања индивидуалног и друштвеног просперитета Србије.

10


7. Еленор Остром „Управљање природним ресурсима“

Биографија

Елинор Остром је рођена 7. августа 1933. године у светској метрополи Los Angelesu, где је касније и похађала престижан Универзитет UCLA. Средњу школу завршила је на брдима Beverly Hills-а, како је и њена средња школа и носила име, Beverly Hills High School.

И дан данас Елинор Остром држи сјајне дебате које су одраз њене личности и сјајне вештине која се не виђа код сваког. Међутим она је као тинејџерка имала малу говорну ману, муцала је. Да би се изборила са тим, кренула је у школски дебатни клуб. Брзо је напредовала и ускоро је била једна од бољих. “Дебата је дивна ствар коју сам научила у средњој школи”, каже Остром, “посебно због тога што постоје две стране које се боре око једног проблема. Изузетно је важно да разумеш обе стране”. Све је више слушала истакнуте политичаре и њихове говоре и о њима дискутовала са својом мајком.

Са 18. година уписала је један од најпрестижнијих школа на свету University of California, Los Angeles. Није било изненађујуће када је на UCLA уписала политчке науке. На UCLA-у је добила своју B.A. диплому, Мастерс, као и Ph.D. и то у Политичким Наукама.

Тренутно живи у Bloomingtonu у Индиани где и ради на Indiana Универзитету. На Indiana Универзитету ради као професор за Политичке Науке. Она је и Сениор Истраживачки Директор на Политичкој Анализи и Теорији на самом Универзитету. Такође је оснивачки директор центра за институционалне разлике на Аризона Државном Универзитету. Ради и као професор јавних афера на Indiana Универзитету. Чак и са 76. година Елинор Остром је веома успешна дама која је показала целом свету колико вреди!

Када је дипломирала 1954. године Остром се преселила источно где је провела 3 године као асистент личног менаџера правне фирме у Бостону. Када је почела да ради запослени су били или Протестанти или Католици, али када је напустила ту компанију, етничка различитост и религија су биле очигледне. Изјавила је да не мисли да је она потпуно саставила ову компанију али да је направила позитивну промену. Она се потом вратила у Los Angeles где је почела да ради на Универзитету који је и завршила, UCLA. Одлучила је да добије и Мастерс и то за време док је радила. Ишла је на курс семестрално. Међутим била је одушевљена предавањима да је напустила посао и вратила се у школи. То је било време када жене нису ишле на постдипломске и добијале Мастерсе.

Елинор је дискутовала о битним темама. Једна од најзначајнијих за јужну Калифорнију је несташица воде. 1945. године појединци су приметили у западном Лос Анђелесу да све више воде нестаје и да је то узрок сољи која је пронађена у земљишту. Она је радила на овом пројекту и била је фасцинирања начином на који су успели да поврате воду. Они су попунили земљиште, направили нова правила, направили дискрит за додатну воду, и почели да убацују воду из приобаљних места. Данас, на главном ауто-путу ка ЛА, могу се видети огромне цеви које преносе воду и снабдевају велики проценат Los Angeles популације. Ова тема је доста утицала на њено размишљање и како великих проценат појединци имају у целокупној привреди.

11


На Универзитету за време њених постдипломских студија упознаје свог данашњег мужа, Vincenta Ostroma. Сличан њој самој и он је такође проучавао политичке науке. 1965. године преселили су се у Индиану и када је Винцент добио понуду од Indiana Университy. Остромова је кренула и сама да тражи посао.

1969. године Остромова почиње неформални семинар који се одржава једном недељно (и дан данас се одржава, сваког понедељка), ради дискотовања о различитим занимљивим темама о политичким наукама, економији, социологији, и ради размене идеја. Све више и више људи је било заинтересовано за семинар.

Једно од њених највећих достигнућа је стварање радионице “Workshop in Political Theory and Policy Analysis”. Она и њен муж су остајали у контакту са полазницима ове радионице и тако проширивали алумни мрежу, да би 1981. године Елинор и Винцент отпутовали у Немачку ради интернационалне сарадње. Друго путовање у Немачку било је 1988. године када је овај пут само Елинор отпутовала на позив Нобеловца и економисте Реинхард Селтена.

1988. године иза ње се налазе многобројни пројекти и истраживања базирана на резервним изворима, као што су речна подручја, систем за наводњавање и подручје за пецање. Њена жеља је била да упореди и да нађе правила и начин за успешно одржавање ресурса. Успела је да нађе приватан посед који је функционисао, зејдницу која је функционисала, државни посед који је функционисао, али и сва три типа која су била потпуна катастрофа.

Она је схватила да се морају дефинисати баријере, мора се посматрани као архитектура. 1990. године она је сакупила све податке и објавила у књизи “Governing the Commons” тј. Управљање ресурсима.

1992. године УН за храну и пољопривредну организацију (United Nations Food and Agriculture Organization – FAO), питало је Остромову да ради на пројекту везаном за шумартсво. Од тада она је почела доста времена да посвећује Интернационално Шумарском Ресурс Програму (International Forestry Resources and Institutions - IFRI)

Школовање

Средњу школу је завршила у Los Anđelesu и то на брдима најлуксузнијих вила на свету – Beverly Hills-а. У средњој школи постала је члан дебатног тима и веома брзо је напредовала. Дебатни клуб имао је доста значаја у њеном животу. Кренула је да би уклонила говорну ману – благо муцање, међутим одмах се пробила до позиције „ најбоља у тиму“. Средњу школу је завршича 1951. године.

Уписала је UCLA, и 1954 добила је Б.А. , смер Политичке Науке. За само 3 године завршила је основне студије, и то на једном од најпрестижнијих школа на свету. Кренула је да ради, међутим престала и потпуно се посветила Мастерс студијама, које је добила 1963. године. Мастерс је добила такође на смеру Политичке Науке, да би само три године касније, 1965. године добила Ph.D. то јест завршила је Доктор Студије.

Усавршавање стицала је годинама кроз многобројна истраживања и рад са Аризона Универзитетом, Indiana Универзитетом али и UCLA.

Нобелова награда

12


Ова година је веома значајна за особе женског пола широм света. Први пут после 40 година Нобелова награда за Економију је отишла у руке Елинор Остром, жене са огромним знањем и искуством.

Нобелова награда јој је додељена 8. децембра 2009. године у Аула Маган на Стоцкхолм Универзитету. Она је представљена од стране Бертил Холмлунда, председника комисије за доделу Нобелових награда за економију. Елинор је представљена са темом “Beyond Markets and States: Polycentric Governance of Complex Economic Systems”, што би значило “Ван тржишта и државе: полицентрично управлање коплексним економским системом”. Нобелова награда јој је додељена за животни рад и посвећеност економији и економским системима. После доделе награде,Елинор Остром је посетила Бели Кући у Washintgon D.C.-у где је упознала председника Америке Барак Обаму и водила дискусију са владиним лидерима у пољу науке. Краљевска Академије Науке у Шведској доделила је награду за економију Елинор Остром за “њену анализу економског управљања, посебно за добра и сталеж. Елинор Остром је изазвала уобичајна знања и доказала да су заједнички поседи недовољно организовани, и да треба да буду или централно овлашћена или да буду приватизована”. Ово је доказано према многобројним испитивањим који су се односили на испитивање рибњака, шума, језера, басена, ливада.

Посебну део целокупног њеног рада носи “Tragedy of the Commons” то јест Трагедија општих добара. Међутим њено дело је део много већег истаживачког пројекта. У чему је разлика?

Разлика је у доста ствари али највећи проблем се огледа у моћи обичних људи и у грађанима који поштују своје обавезе и труде се око своје заједнице. Које су разлике? “Цивилно друштво “– волонтерске активности у циљу решавања животних проблема, како би се што мање ослањало на државу. “Политичка психологија” – према Хобсу, социјалне дилеме се једино могу решити врховном влашћу, или према Адаму Смиту, који је то видео као независно тржиште.

Винцент и Елинор Остром и њихови студенти су покушали да споје Хобса и Смита и њихове терије. Елинор и њена теорија о Трагедији добара. Традиционално ту мислимо углавном на добра која су природна и трансормисањем се претварају у приватна добра, као на пример шуме, ливаде, рибњаци… Њена теорија се базира на нестанку “извора” и тих добара. Када имате колективни приступ неком извору који лако нестаје и нико од вас нема иницијативу да обнови тај извор. Свако ће искористити онолико колико му је потребно, а често и више него што му је потребно и уништити његову вредност.

На пример, овца дође и пасе на некој ливади, она можда једе данас али питање је да ли ће имати нешто да једе сутра. Адам Смитова теорија и само – интерес нас води ка “невидљивој руци” а са добрима нас води ка трагедији. Тако да нешто осим само – интереса мора бити испољено како би се ови извори хране, воде сачували. Оно што Елинор проучава су заједнице и њихова правила како да сачувају изворе енергије и хране. Свуда по свету, кроз историју, заједнице су имале своја правила иако нису биле приватна земљишта. У таквим ситуацијама логично би био типичан тржишни одговор – приватизација самих добара и поседа као и њихово дељење.

У ситуацијама где технологија то не дозвољава да се догоди, не постоји ситуација да људи подлегну трагедији о којој је Елинор говорила. Они уместо тога проналазе начин да имају приступ тим добрима и изворима. Проналазе правила. Та

13


правила могу бити одређене норме којих се сви придржавају. Она нам је отворила очи: правила на папиру али и у пракси. Правила на папиру су законска правила која су утемељена. Правила у пракси су у ствари начин како локална заједница разуме та правила.

Када не постоји технологија (не постоје трактори да се пооре њива, или наводњавање) долази да правила која су претходно одређују колика се количина троши да не би дошло до несташице. Та правила доводе до контролисаности и најбоље искоришћених ресурса.

Елинорово истраживање се базира на заједничким правилима целокупне заједнице, није пристрасан колективизму иако је то колективан избор. Морамо направити разлику између овога. Винцент, њен муж је рекао да нас језик спречава да разумемо шта се дешава у свету. Зато ћемо ми покушати на што бољи начин да проучимо њихов живот и рад, како би што боље разумели њихову генијалност.

На уручењу Нобелове награде, она је детаљније објаснила свој животни рад. Изјавила је да је Нобелову награду добила за целокупан рад, па је укратко испричала чиме је добила ову награду. Њен рад је базиран на “commons”. Поменула је да се свет много изменио од када је она студирала. Када је дипломирала (диплома Економије и Политичких Наука) каже да је постојао једноставан свет. Постојао је један тип индивидуалца, два типа оптималне организације и два типа добара. Али када је кренула да ради практичан посао, схватила је да свети и није тако једноставан, шта више много је комплекснији него што сви мисле. Када су почели да раде на “воденом” проблему у Калифорнији, успели су да удвоструче приходе. Веома често је помињала “Поверење” које је по њој кључ свега.

У време када је дипломирала, компликовани системи су били гледани са неверицом и великом критиком. Нацртане су мапе влада и разних јединица у метрополама и оне приказане као доказ бесмисленог и компликованог система. И то се дешавало свуда по свету, не само у Америци. Без доказа, већ само са мапама. Њен муж, V Ostom, Tiebout i Warren. су успели да склопе концепт полицентричних система да би анализирали могућности а не критиковали мапе.

Њиховим истраживањем дошли су до многобројних доказа:

Мали – средњи градови имају ефективнију контролу учинка и трошка Грађани су у могућности да гласају и да бирају систем који има највише

одговора и који је најекономичнији Локалне заједнице могу да склапају уговоре са већим произвођачима и мењају

уговоре ако нису задовољни услугама за време док урбани делови унутар великог града немају право гласа (дају им право гласа)

Истраживала је полицијске установе и њихова вођења и дошла је до податка да ни једна већа метропола није премашила мању у бољем услуживању грађана

Истраживање у 80 метропола, доказало је да комплексност система није исто што и хаос

Извршила је нову подела добара. Нису више јавна и лична (public i private goods), сада се јавља и термин “common – pool resources”. Ту спадају природна богатства као што су шуме, водени системи, рибњаци, глобални атмосферски простор, све од изузетне важности за људски опстанак.

Истраживања у Непалу у вези система за наводњавање, и дошли су до невероватних позитивних резултата.

Основала је “International Forestry Resources and Institutions research program (IFRI)” која се бави проучавањем шума широм света. То је једини дугорочни

14


програм вођен од стране државе, од стране приватних организација и заједница у разним земљама. Сарадња са Африком, Азијом, Латино Америци и Северном Америком. Сви користе исти систем истраживања свуда по свету. Доказали су да су “корнисници” шума они који су заслужни за повећању сечу шума.

Направила је графикон где је објаснила све врсте добара и навела примере:

Тешкоћа искључења

потенцијалних користи

Могућност субституда добараВисока Ниска

“Common – pool “Public goods” тј.resources”: Јавна добра:

Језера,Национална одбрана,

Висока наводњавање, шуме, безбедност, знање,рибњаци, итд. ватрогасни системи,

временска прогноза,итд.

“Private goods” тј. “Toll goods” :Приватна добра:

Позоришта,

приватни

храна,аутомобили

,клубови, вртићи, итд.

Нискаодећа, итд.

Графикон бр. 1 – Објашњење нове поделе врсте добара и њихових примера Извор: http://nobelprize.org/mediaplayer/index.php?id=1223&view=1

15


Такође је представила још један графикон који се односи на њен ради са многобројним колегама. Да би се како је она напоменула што лакше споразумевали створен је систем за анализу институција. Овде је у питању сама структура установа и њиховог рада. На овај начин се може одредити колики ће бити порез.

Биофизичко стање

Атрибути Акција Интеракција

зеједнице

Критеријум заоцењивање

Графикон бр. 2 – Систем за анализу институција који је саставила са колегама

Извор: http://nobelprize.org/mediaplayer/index.php?id=1223&view=1

Остром је поредила претходни пример са “игром”. Имамо неки проблем, и његовом анализом га решавамо. У сваком систему имамо пионе, фигуре који одлучују о следећем потезу (то су на пример посланици у Влади, неке особе са вишом позицијом у том проблему).

Елинор Остром је такође радила на “Meta Analysis of Common – Pool Resources Studies”. Анализа базирана на разлици између приватних поседа и државних. Анализа је обухватала 47 система за наводњавање и 44 рибњака. Преко 72% свих приватних поседа имало је сјајне резултате, док само 42% државних система је било задовољавајућег резултата.

Такође доста пажње је посветила дугорочним институцијама. Њена жеља је била да пронађе јак и стабилан начин за одржавање институција, а не да користи слаб систем. После доста испитивања она је схватила да то није изводљиво.

Своја истраживање доста је базирала на поверењу. Као што је и сама напоменула на додели награде,

16

Правила у Резултатиупотреби

(„Оутцомес)


“Постоји једна реч који бих понављала и понављала и понављала, а то је поверење”!

Тада је дала следећи графикон:

Broader contextual variables (Варијабле које повезују контексте)

Micro situational variables (Микро - ситуационе варијабле)

Learning and Normadopting individuals

(Учење и прихватање одређених норми индивидуалаца)

Levels of trust that other participants and reciprocators

(Ниво поверење између учесника и испитивача)

Levels of cooperation

(Нивои сарадње)

Net benefits

(Зарада)

Графикон бр.3 – Важност поверење и односа међу појединаца

Извор: http://nobelprize.org/mediaplayer/index.php?id=1223&view=1

Тренутно ради на социјално – економском систему и како је напоменула, “Више о томе ћете чути у будућности”. О тој теми, њене колеге раде свуда по Европи и Америци, тако да има још доста да се ради.

17


8. Научно истраживање

Научно истраживање је систематско, планско и објективно испитивање неког проблема, према одређеним методолошким правилима, чија је сврха да се пружи поуздан и прецизанодговор на унапред постављено питање. Свако научно истраживање има више међусобно логично повезаних фаза. Истраживање започиње формулацијом проблема и циљаистраживања, дефинисањем основних варијабли, хипотеза, избора узорка, као и метода и техника истраживања. Крајњи резултат научног истраживања је писани научни рад, чланак или монографија, у којем се на прегледан, обухватан, концизан и прецизан начин саопштавају резултати истраживања и дају објашњења истраживане појаве.

18


9. Појам и врсте интелигенције

Појам интелигенције

Од свих способности, интелигенција је изавала највише интересовања како код психолога, тако и код лаика.То је способност која се високо цени и код других и код себе.Многи људи имају различите представе о томе шта је интелигенција, и многе речи нашег језика представљају различите нивое интелектуалних способности: бистар, оштроуман, промоћуран, промишљен, обазрив...Не постоји универзална дефиниција интелигенције, чак се и даље одвија дебата о томе шта се заправо подразумева под овим појмом; да ли је интелигенција једна општа способност или неколицина самосталних система способности; да ли је то особеност мозга, карактеристика понашања или збир знања и спретности.

Сви научници који су се бавили овом облашћу, давали су различите дефиниције интелигенције. На пример, 1921 године један дневни лист је захтевао од 14 истакнутих психолога и професора да дефинишу интелигенцију.Уочено је да су свих 14 дефиниција биле различите.Слична ситуација се одиграла 1986 када је добијено 25 различитих дефиниција:способност решавања разноврсних проблема у животу; способност апстрактног мишљења; прилагођавања окружењу; могућност сазнаје и поседовања знања; општа могућност независности, оригиналности и продуктивности у мишљењу; способност ресуђивања, схватања и закључивања; урођена општа способност спознаје.

Људи из опште популације имају другачија схватања интелигенције у односу на експерте;то је способност решавања практичних проблема, способност говорништва, заинтересованости за учење.Упрошћено, многи људи сматрају социјалне компетенције битним компонентама интелигенције.Чак се може рећи да се схватања интелигенције разликују од културе до културе.На пример за становнике северне Америке, интелигенција асоцира на математичке и говорничке спретности, док неке поморске културе, конкретно становници острва на југу Пацифика виде сналажење у простору и спретност у управљању чамцем као основна обележја интелигенције. Интелигенција је првенствено термин који се генерално односи на умне способности, способности решавања проблема, апстрактно мишљење, учење и разумевање новог материјала и коришћење старих искустава.Ова способност се изражава у многим аспектима људског живота.Интелигенција обухвата разноврснементалне процесе, укључујући памћење, учење, запажање, одлучивање, мишљење и разумевање.

Темељним истраживањем психолошке литературе,могло би се пронаћи преко педесет дефиниција интелигенције. Неке од тих дефиниција су биолошки обојене,па са тог аспекта интелигенција се дефинише као способност адаптације или прилагођавања .Друге одредбе имају више психолошко значење,и по њима је интелигенција способност учења,способност коришћења старог искуства у новим ситуацијама.Иако нису погрешне,оне не указују на који се начин постиже то сналажење у новим ситуацијама, тј. оне указују на психолошки механизам карактеристичан за интелигентне радње.

19


Врсте интелигенције

Вербална интелигенција. Памет речи. Односи се на речи и језик, спсобност да замислимо и комуницирамо кроз вербалне термине. Бити лексички паметан.Визуелна интелигенција. Памет слика. Заснива се на чулу вида или способности визуелизације; способност да се мисли кроз облике или распореде, да се тумаче симболи и замисле могућности. Уколико имате јаку визуелну интелигенцију, вероватно ћете своје идеје цртати на папиру и представљати сликама.Физичка интелигенција. Памет тела. Односи се на физички покрет: способност да се ‘мисли телом’, да се ствари разумију уз помоћ физичког контакта; сазнање кроз додир.Музичка интелигенција. Музичка памет. Заснована на нечијој могућности да препозна мелодијске мотиве и да музички мисли, да инстинктивно предосети мелодијске, ритмичке и хармонијске ‘догађаје’; да користи звук и ритам за елоквентније изражавање мисли.Математичка и логичка интелигенција. Логичка памет. Некада називана научном интелигенцијом, она се заснива на моћи расуђивања и могућности баратања бројевима и формулама, односно изградње система аргументације.Интерперсонална интелигенција. Друштвена памет. Усмерава наше односе са другим људима; висока емпатија карактеристична је за ову врсту интелекта и помаже нам да се добро односимо према свим типовима људи.Интраперсонална интелигенција. Унутрашња памет. Односи се на нашу способност да гледамо унутар себе и да разумемо себе, своју суштину и осећања. Јак осећај себе.

20


10. Етика и морал

Етика

Етика је знаност о моралу (филозофија морала), која истражује смисао и циљеве моралних норми, основне критерије за морално вредновање, као и уопће заснованост и извор морала. Етика прије свега припада филозофији која проучава људско понашање које је прихваћено под одређеним моралним аспектом. Она је нормативна знаност, а норме одлучују о специфичном карактеру етике и тако ју разликују од других знаности.

Морал

Морал је скуп неписаних правила и обичаја који утврђују међуљудске односе и просуђују што је добро, а што зло. Морал је у некој средини објективан и налази се у облику друштвене свијести, система обичаја, навика, норми. Настао је као захтјева друштва за одређеним понашањем, односно, принципима који одређују какво понашање треба да буде. Он је релативан, није исти у свим друштвеним групама и повијесним периодима. Морал је веома сличан закону, но за разлику од закона он нема политичких ни економских санкција те се ослања на свијест појединца и друштва, а као санкције за неморално понашање јављају се грижа савјести, пријекор или бојкот околине.

21


11. Корелација и регресија

Корелација је стање узајамне или реципрочне повезаности. Корелација представља и образац варирања варијабли у зависности од начина на који су повезане, а који је битно другачији од њихових изолованих својстава или очекиваног начина реаговања.

У социјалном раду се проучавају корелације људских односа и предузетих мера, услуга и резултата. Високе корелације (изражене коефицијентом корелације) добар су показатељ успеха неке активности.

Регресијска анализа значи однос између одабраних вриједности једне варијабле (варијабле X) и с њима повезаних вриједности друге варијабле (варијабле Y). Користимо је када желимо истражити могућност процјене вриједности једне варијабле (варијабла Y) на темељу познате вриједности друге варијабле (варијабле X).

Регресијом и корелацијом анализира се повезаност (асоцијација, однос) две или више варијабли. Корелација подразумева анализу јачине и смера повезаности. Регресија подразумева анализу облика и смера повезаности и анализу у смислу независних/зависних (предиктор/исход) варијабли са циљем предикције. У регресионом моделу познавање вредности независних варијабли омогућава предикцију вредности зависних варијабли. Уопште узев, кад год постоји значајна корелације између две варијабле може се вредност једне варијабле искористити за предикцију вредности друге варијабле

22


12. Инвестиције

Економска категорија инвестиција може се дефинисати на разне нацине. Ипак је највише удомацена она дефиницја у којој под појмом инвестиција у најширем смислу те реци подразумевамо улагања у фиксне и обртне фондове. Према томе можемо реци да инвестиције представљају онај део друштвеног продукта (у изразу друштвеног производа или националног дохотка) који се у процесу његове конацне расподеле и употребе није потрошио (у смислу појединацне, опште и заједницке потрошње), него је употребљен за замену истрошених и дотрајалих и за изградњу нових капацитета.

Ако се под појмом инвестиција разуме не само улагање за замену дотрајалих и расходованих и за изградњу нових капацитета него исто тако улагање за одржавање постојецих потенцијала, то знаци да је у појам инвестиција укљуцена и делатност тзв. инвестиционог одржавања. У том се слуцају и концепт амортизације мора прилагодити тој поставци, што знаци да се укупни амортизациони фонд дели на део који иде на инвестиционо одржавање и део који се троши за замену дотрајалих и расходованих фиксних фондова.

Такво дефинисање појма инвестиција било је прихвацено и спроводено у пракси наше примењене економске анализе и планирања све до 1957год. Средином те године наша је службена статистика напустила такав концепт о инвестицијама и прихватила концепт који су препоруцили економсти методолози из организације Уједињених народа и који је прихватила вецина земаља цланица.

Према том концепту, под инвестицијама се подразумевају само она улагања која су извршена за замену дотрајалих и истрошених и изградњу нових капацитета, док се одржавање постојецих капацитета не сматра инвестиционом делатношцу, вец оно терети трошкове домаце производње.

И поред тога што је питање ужег или ширег третирања појма инвестиција, у крајњој линији, ствар конвенције, ипак се цини да је, с многих аспеката гледано, ужи концепт инвестиција како га препоруцује методологија УН нешто логицнији, па према томе, за економску анализу и планирање и прихватљивији.

Та се логицност и прихватљивост огледа пре свега у цињеници да инвестиционо одржавање нема за последицу ни замену постојецих дотрајалих ни изградњу нових капацитета, што знаци да нема за последицу ни замену ни повецање фиксних фондова, па према томе, и нема по својој суштини прави инвестициони карактер.

Усвајајајуци наведени концепт инвестиција који препоруцује методологија УН, оцигледно би се могло реци да под инвестицијама разумемо онај део друштвеног продукта који је простао након подмирења укупне потрошње (опште, заједницке и лицне) и који је употребљен за замену дотрајалих и расходованих и изградњу нових потенцијала одредене привреде.

23


13. Важни појмови демографије

Општа стопа наталитета, годишњи број живорођених на хиљаду становника средином године посматрања. Пошто ова мера зависи од укупног становништва то је она више мара раста становништва него мера нивоа рађања.

Општа стопа плодности или фертилитета, годишњи број живорођених на 1000 жена у фертилном контигенту (често се узима период од 15. до 49. године старости, али понекад и од 15. до 44. године).

Специфичне стопе фертилитета по старости, годишњи број живорођених (од мајки старих између x до x+n) на 1000 жена у одређеним старосним групама (обично старост по петогодишњим старосним групама 15-19, 20-24 итд.)

Општа стопа смртности или морталитета, годишњи број умрлих на 1000 становника средином периода посматрања.

Стопа смртности одојчади или инфантилног морталитета, годишњи број умрле деце млађе од 1 године на 1000 живорођених.

Очекивано трајање живота, број година које појединац одређене стрости може очекивати да ће доживети из актуелни ниво смртности по старости.

Стопа укупног фертилитета, број живорођених на 1 жену у њеном репродуктивном животу, ако буде рађала по истим специфичним стопама фертилитета по старости као и у години посматрања, то јест то је сума специфичних стопа фертилитета по старости. За просто обнављање становништва потребан је ниво од око 2,14 деце по жени, при ниским морталитетним условима.

Бруто стопа репродукције, број женске деце које ће родити жена у току свог репродуктивног периода по актуелним специфичним стопама фертилитета, а може се израчунати и као производ стопе укупног фертилитета и вероватноће рађања женског детета (0,485).

Нето стопа репродукције, број женске деце које ће родити једна жена по истим специфичним стопама морталитета и стопама фертилитета као у години посматра, то јест ако буде изложена датом распореду рађања и умирања. За просто обнављање становништва потребно је да ова мера буде 1, што би значило да свака жена роди 1 женско дете. Ова мера се може добити и као призвод бруто стопе репродукције и медијане вероватноће доживљења за старост од 50 година.

Да би се елиминисао утицај старосне структуре на израду показатеља морталитетних услова раде се таблице морталитета или живота у којима се за сваку појединачну старосну групу (у потпуним таблицама морталитета) или петогодишњу старосну групу (у скраћеним, апроксимативним таблицама морталитета) приказује ниво смртности. Таблице морталитета, каодемографски модел, су добре јер показују очекивано трајање живота, као сажети податак за компарацију морталитетних и здравствених услова међу државама. Демографски модел таблица морталитета се примењује и у другим наукама, посебно у епидемиологији, осигурању, актуарству...

Осим овог модела врло је познат демографски модел стабилног становништва, који се користи при анализи становништва када су фертилитет и морталитет константни током времена. Познат је и лонгитудинални метод или анализа историје догађаја који користе и друге науке.

24


14. Прописи који уређују просторно планирање Републике Србије

Закон о Просторном плану Републике Србије

Члан 1.Просторним планом Републике Србије од 2010. до 2020. године (у даљем

тексту:Просторни план) утврђују се дугорочне основе организације, уређења, коришћења и заштите простора Републике Србије у циљу усаглашавања економског и социјалног развоја са природним, еколошким и културним потенцијалима и ограничењима на њеној територији.Просторни план одштампан је уз овај закон и чини његов саставни део.

Члан 2.Просторни план састоји се из текстуалног дела и графичких приказа. Графички

прикази чине рефералне карте (Реферална карта 1. "Коришћење земљишта и функционална урбана подручја", Реферална карта 2. "Мрежа урбаних центара и регионална организација", Реферална карта 3. "Транспортна инфраструктура и електронска комуникациона мрежа и опрема", Реферална карта 4. "Енергетска и водопривредна инфраструктура" и Реферална карта 5 "Туризам и заштита животне средине, природног и културног наслеђа") израђене у размери 1:300.000. Графичке приказе из става 2. овог члана, израђене у пет примерака, оверава својим потписом председник Народне скупштине.

Члан 3.Просторни план се разрађује регионалним просторним плановима, просторним

плановима подручја посебне намене, просторним плановима за подручја утврђена Просторним планом, просторним плановима јединица локалне самоуправе, урбанистичким плановима, плановима и програмима развоја, прописима и општим актима донетим за њихово спровођење.Просторни план представља основ за дефинисање стратегија на државном, регионалном и локалном нивоу у мери у којој имају утицај на просторни развој Републике Србије, њених региона и јединица локалне самоуправе.

Члан 4.Ради утврђивања мера и активности за спровођење Просторног плана Влада, на

предлог министарства надлежног за послове просторног планирања, доноси Програм имплементације Просторног плана за период од пет година.

Члан 5.Извештај о остваривању Просторног плана Влада, на предлог министaрства

надлежног за послове просторног планирања, подноси једном годишње Народној скупштини. Усклађивање Просторног плана са стањем друштвеног и привредног развоја Републике Србије, Влада предлаже Народној скупштини на сваких пет година. Усклађивање Просторног плана у смислу става 2. овог члана, Влада предлаже Народној скупштини у року годину дана од дана ступања на снагу измена и допуна прописа којима се уређује територијална организација Републике Србије, одређују подручја и седишта управних округа, односно утврђују статистичке функционалне целине у Републици Србији.Извештај из става 1. овог члана припрема Републичка агенција за просторно планирање на основу индикатора просторног развоја преко којих се мери остваривање циљева просторног развоја утврђених Просторним планом.

25


Члан 6.По један примерак графичких приказа из члана 2. став 2. овог закона чува се

трајно у Народној скупштини, Влади, министарству надлежном за послове просторног планирања, а два примерка у Републичкој агенцији за просторно планирање. Студијска и документациона основа на којој се заснива Просторни план чува се у Републичкој агенцији за просторно планирање.

Члан 7.Право на непосредан увид у графичке приказе из члана 2. став 2. овог закона

имају правна и физичка лица на начин и под условима које ближе прописује министар надлежан за послове просторног планирања.

Члан 8.Текстуални део Просторног плана објављује се у "Службеном гласнику

Републике Србије".

Члан 9.Програм имплементације Просторног плана Влада доноси у року од годину дана

од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 10.Просторни и урбанистички планови, прописи и други општи акти биће

усклађени са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона. Просторни и урбанистички планови донети до ступања на снагу овог закона примењују се у деловима који нису у супротности са Просторним планом.

Члан 11.Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о Просторном плану

Републике Србије ("Службени гласник РС", број 13/96).

Члан 12.Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном

гласнику Републике Србије".

26

Истраживање и развој

Documents