Српски дијалекти и њихова класификација iii призренско...

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA (¡¡¡)*

P A V L E I V I Ã

UDC 808.61-087

PRIZRENSKO-TIMOÅKA DIJALEKATSKA OBLAST

4.1. Granica prizrensko-timoåke oblasti prema jedinom srpskomdijalektu s kojim se weno podruåje dodiruje, kosovsko-resavskom, skorosvuda je vrlo oštra. Prelazni govori su redak izuzetak. To, uostalom,vaÿi i za granice srodnih bugarskih, odnosno makedonskih govornihtipova prema ostalim govorima tih jezika. Osim toga, sve se te granicenajåešãe ne poklapaju sa geografskim preprekama. One presecaju pla-nine, kotline i reke, što pokazuje da nisu nastale organskim razvojemna licu mesta, veã migracijama koje su stavile u neposredno susedstvopopulacije åiji su se govori razvili pre toga na razliåitim mestima.Analogna konstatacija moÿe se uåiniti i u pogledu granica meðu dija-lektima unutar prizrensko-timoåke oblasti. Jedino su govorni tipoviu Makedoniji, severozapadnoj pa donekle i severoistoånoj, odvojeniplaninskim masivima od prizrensko-juÿnomoravskog dijalekta.

Na prizrensko-timoåkom podruåju moramo raåunati sa dva sukce-sivna talasa migracija. Po svemu sudeãi, u sredwem veku, u periodu ko-ji nije precizno poznat (ali koji oåito nije bio pred sam kraj sredwegveka), kretawe je išlo od severozapada ka jugoistoku: sama prizren-sko-timoåka oblast u celini predstavqa veliku izboåinu zapadnoju-ÿnoslovenskog podruåja, dok je istoånojuÿnoslovenska teritorija kon-kavna. Istorijski uzroci tih davnih pokreta qudstva izmiåu našemznawu. Te uzroke ne objašwava ni poznata pretpostavka da se na tomprostoru u ranijem sredwem veku nalazio romanski ÿivaq, koji su za-padnojuÿnoslovenski došqaci potisnuli, odnosno asimilirali. Trebadodati da je u delovima tog prostora bilo i naseqa s istoånojuÿnoslo-venskim govorom, åiji su tragovi, doduše malobrojniji nego romanski,saåuvani u toponimiji.65 Ostaje zagonetno šta je uslovilo toliku eks-

* Ovo je treãi deo studije akademika P. Iviãa Srpski dijalekti i wihova klasi-fikacija. Prvi je objavqen u XLI/2 (str. 113—132), a drugi u XLII (str. 303—354) kwiziZbornika Matice srpske za filologiju i lingvistiku. Rukopis treãeg, kao i drugog delarasprave, pronaðen je u zaostavštini prof. Iviãa, a za štampu su ga priredili prof. drSlobodan Remetiã, jedan od redaktora rasprava, studija i ålanaka u okviru edicije Celo-kupna dela Pavla Iviãa, od koje je veã osam kwiga izašlo iz štampe, i prof. dr NedeqkoBogdanoviã, redovni profesor na Univerzitetu u Nišu. Postupak redaktora objašwava-mo u tekstu Rezime na kraju ove studije.

65 Aleksandar Loma, Jeziåka prošlost jugoistoåne Srbije u svetlu toponomastike. —Govori prizrensko-timoåke oblasti i susednih dijalekata. Zbornik radova sa nauånog

panzivnost zapadnojuÿnoslovenskog ÿivqa i istovremenu pasivnost is-toånojuÿnoslovenskog. Glavni uzrok onoga što se dogodilo svakako nijebilo silovito širewe nemawiãke Srbije. Doline Timoka i sredweg igorweg toka Nišave, a pogotovu severoistoåni obronci Stare planinenikad nisu bili u sastavu te drÿave. Smemo li zakquåiti da su se, sti-cajem nekih nama nepoznatih okolnosti, delovi zapadnojuÿnosloven-skog etnikuma ranije od istoånih Juÿnih Slovena prilagodili stoåa-rewu u balkanskim gorskim pejzaÿima? Time bi se objasnilo poredostalog stawe u predelima oko današwe srpsko-bugarske granice. Pla-ninski masivi, ukquåujuãi i wihove istoåne padine, imaju stanovni-štvo sa zapadnojuÿnoslovenskim govorima, dok u ravnicama daqe kaistoku gospodare istoånojuÿnoslovenski dijalekti.

Noviji talasi migracija, vezani prvenstveno za doba turske inva-zije i vladavine, ali i za noviji period povlaåewa turske carevine iznaših zemaqa, nosili su qudstvo iz visinskih predela na jugozapadu ijugu, pa i onih na istoku, ka juÿnomoravskoj dolini i daqe ka Pomora-vqu Velike Morave, Šumadiji i beogradskoj okolini. Tok Juÿne Mora-ve obuhvaãen je u celini tim novim naseqavawem; u severnijim prede-lima migranti iz te faze saåuvali su se u etniåkim/govornim oazamaili su podlegli asimilaciji prema okolini.

Graniåna linija prizrensko-timoåkog i kosovsko-resavskog pod-ruåja prelomqena je na dva mesta. Na zemqištu kosovsko-metohijske po-krajine ona ima pravac jugozapad — severoistok, da bi ušavši u tzv.centralnu Srbiju skrenula na sever. Kod Stalaãa ta linija åini novzaokret, ovoga puta ka istoku. Na taj naåin opšti pravac dijalekatskemeðe ostaje jugozapad — severoistok, ali je linija snaÿno ugnuta ka se-verozapadu u predelu doweg toka Juÿne Morave. Ta je izboåina oåitorezultat migracija nosilaca prizrensko-timoåkih govora dolinom tereke ka severu.

4.2. O nesvakidašwoj prirodi prizrensko-juÿnomoravske dijale-katske formacije pisano je mnogo. Meðu autorima koji su se o tome vi-še puta izjašwavali nalazim se i ja. Stoga ãu se ovde pozabaviti samonekim specifiånim pitawima.

Poznato je da su prizrensko-timoåki dijalekti doÿiveli dve vrsteinovacija koje su u osnovnim crtama odredile wihovu fizionomiju, aza koje se smatra da su uglavnom vezane za sukcesivne vremenske slojeve.Prva epoha obeleÿena je zapadnojuÿnoslovenskim razvojem, oliåenim udugom nizu osobina koje ih razgraniåavaju s istoånojuÿnoslovenskomjeziåkom stvarnošãu.66 Noviji sloj saåiwavaju balkanizmi, koji uprkossvom najåešãe neslovenskom poreklu ipak povezuju ove govore i sa bu-garskim i makedonskim jezikom. Vaÿno je, meðutim, naglasiti da su uoba sluåaja prizrensko-timoåki govori saåuvali odreðenu posebnost:

176 PAVLE IVIÃ

skupa (Niška Bawa, juna 1992), Niš (Filozofski fakultet u Nišu, Institut za srpskijezik SANU Beograd, Centar za nauåna istraÿivawa SANU i Univerziteta u Nišu),1994, 107—136, naroåito str. 114—118 i 125—134.

66 Pavle Iviã, Dijalektologija srpskohrvatskog jezika. Uvod i štokavsko nareåje.Drugo izdawe. — Novi Sad (Matica srpska), 1985, 14—21.

nisu usvojili ni sve bitne štokavske inovacije ni sve karakteristiå-ne balkanizme.*2

U prizrensko-timoåkim govorima poluglas, slogovno l i l na krajusloga nisu prošli kroz normalan štokavski razvoj. Ipak treba nagla-siti da ta konstatacija vaÿi u potpunosti jedino za tim. poddij. t-l.dij. odnosno jedino za sudbinu poluglasa. Slogovno l svuda sem u ti-moåkom poddijalektu dalo je u u odreðenim poloÿajima. U preteÿnomdelu govora to se odnosi åak na veãinu primera. Glas l na kraju sloga uprizrensko-juÿnomoravskom dijalektu dao je a, kao u primorskom pojasuštokavske ikavštine. Taj se refleks, doduše, razlikuje od tipiånogštokavskog o, ali je razvoj u naåelu išao istim pravcem: neslogovno lna kraju sloga pretvorilo se u vokal. Naravno, što se tiåe u kao re-fleksa ß, tu je poklapawe sa tipiånom štokavskom glasovnom vredno-šãu potpuno.

Procesu balkanizacije prizrensko-timoåkih govora izmiåe opozi-cija izmeðu nom. jd. na -a i akuzativa jd. (opšteg padeÿa) na -u kod ime-nica druge deklinacije. U tim govorima, dakle, opoziciji izmeðu no-minativa i opšteg padeÿa pripada veoma krupno mesto u deklinacij-skom sistemu, za razliku od stawa u dosledno balkaniziranim sloven-skim govorima, gde ta opozicija, ukoliko postoji, ima samo marginalnomesto. Drugu dalekoseÿnu nepodudarnost na istoj relaciji åini odsu-stvo ålana u velikom delu prizrensko-timoåke oblasti. Åak i tamo gdese upotrebqavaju postpozicije, one najåešãe nisu pravi ålanovi. Sa-mim tim što ih ima tri, one zadrÿavaju i deiktiåna znaåewa. Izgledada od govora na teritoriji Srbije jedino oni od Pirota na istok i se-ver i oni u gorwem toku Påiwe imaju samo jednu postpoziciju, dakleautentiåan ålan. Uostalom, takvog ålana nema ni u trnskom govoru nabugarskoj strani granice, kao ni u govorima prizrensko-timoåkog tipana severozapadu Makedonije.*3 I najzad, saåuvani tragovi u vokalizmumnogih govora prizrensko-timoåkog dijalekta, kao i stawe u govoru Ma-log Izvora u Crnoj Reci, pokazuju da je prozodijski kvantitet u timpredelima izgubqen srazmerno nedavno. U drugim balkanizovanim slo-venskim dijalektima, ukquåujuãi i srpske, takvih tragova kvantitetanema.

4.3. Veze prizrensko-timoåke dijalekatske oblasti sa bugarskim,odnosno makedonskim jezikom ne ograniåavaju se na pomiwane osobinepomenute u t. 4.2.

Nekoliko pojava iz ovog ciklusa obuhvata sve ili bar skoro sveprizrensko-timoåke govore, povezujuãi ih sa bugarskim i makedonskimdijalektima:

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA (¡¡¡) 177

*2 U visini åetiri posledwa reda pasusa prof. Iviã je grafitnom olovkom ispi-sao tekst koji su redaktori išåitali kao: Tri momenta: prodor u štokavicu, prodor u Ru-muniju, susedovawe (ista drÿava).

*3 U visini prvog dela pasusa prof. Iviã je na margini ispisao tekst koji smo miproåitali kao: Ostaci dativa i akuzativa mestimiåno u mnoÿini. Tragovi kvantitetaviše u prizrensko-juÿnomoravskom nego u svrqiško-zaplawskom, više u svrqiško-zaplaw-skom nego u timoåko-luÿniåkom.

1) e na mestu ü u reåi Veligden „Uskrs" i sliånim nazivima pra-znika;

2) metateza u cÍvti „cveta";*4

3) izostanak konsonanta v u fitonimu buka;4) disimilacija r — r u ø — r (a ne r — ø) u fitonimu gabÍr;5) brojne konstrukcije u kojima imenica ima istu formu uz sve

brojeve (što znaåi da nema razlike izmeðu oblika upotrebqenih uz bro-jeve od 2 do 4 i uz one veãe od 4);67

6) imenica prolet, a ne proleã(e);7) nastavak -e u vok. jd. ÿenskih imena, eventualno i nekih dru-

gih, mahom hipokoristiånih imenica ÿenskog roda na -ka (Stojanke);8) enklitika gi u ak. mn. liåne zamenice 3. lica;9) završeci oblika priloga vremena sadašweg koji se svode na

-ejeãi, -ajeãi;10) uopštavawe nastavka -ete u 2. licu mnoÿine imperativa svih

glagola osim onih VI vrste;11) izostanak alternacije po starom jotovawu u trpnom pridevu

glagola VII vrste (slomen);12) izostanak jotovawa u prezentu glagola kao sipem, koji na taj na-

åin prelaze iz pete vrste u drugu;13) prezenti kao iskam i vikam;14) vokal u u infinitivnoj osnovi glagola s prezentom na uje (ku-

puvali);15) proširewe infinitivne osnove u oblicima kao stanula ili

stanala;16) konsonant g u sÍg, tÍg, „sad, tad" (ali d u kÍd);*5

17) dodavawe partikula s elementom j oblicima pokaznih zame-nica;

18)*6 brojni deminutivi sa sufiksom -ka (åaška).68

Skoro sve te osobine su inovacije. Wihov znaåaj nije jednak, ali usvojoj ukupnosti one svedoåe o intenzivnom razvojnom kontaktu. Zadatakda se odredi epoha u kojoj su se te veze stvarale ostaje za buduãa istra-ÿivawa.

Nije verovatno da iznesenom spisku treba dodati izgovor ã i ð soslabqenom frikacijom. S jedne strane nedostaju podaci o tome kolikoje taj izgovor uopšten u prizrensko-timoåkim govorima, a s druge stra-ne nije jasno u kolikoj se meri on podudara s konsonantima þ i õ make-donskih i bugarskih govora. I najzad, timoåko-luÿniåko å i x moglo serazviti samo iz ã, ð sa punom frikacijom.

178 PAVLE IVIÃ

*4 U visini ovoga reda prof. Iviã je na margini ispisao a u kvaåka i tekst stre-licom uputio u prostor ispod drugog reda pod t. 1. Ispod reåi a u kvaåka prof. Iviã jegrafitnom olovkom ispisao reå sliva.

67

*5 Grafitnom olovkom prof. Iviã je na margini ispisao reå istrisam i strelicomje uputio na prostor izmeðu t. 15 i 16.

*6 U visini broja 18 prof. Iviã je na margini ispisao reå lÍÿqa.68

Areali niza osobina ograniåeni su na istoånije predele prizren-sko-timoåke oblasti. Po veliåini ti su areali vrlo nejednaki. Meðuprostranija spadaju podruåja koja obuhvataju ceo ili skoro ceo timoå-ko-luÿniåki dijalekat, a najåešãe i poneke druge predele:

1) åuvawe vokala i u jedinaes;2) ore(h), a ne ora(h);3) konsonantska grupa št u imenici baštá „otac";4) nastavak -ove, a ne -ovi u mnoÿini znatnog dela imenica mu-

škog roda;5) enklitike ni i vi i u akuzativu mnoÿine liånih zamenica 1. i

2. lica;6) zameniåki oblik kakvo (kvo ili sl.) u znaåewu „šta";7) partikula -va dodata oblicima nom. -ak. jd. sredweg roda poka-

znih zamenica (tova);8) promena korenskog e u i kao obeleÿje imperfektivizacije*7 ni-

za glagola (ogribam);9) ÿivejem (a ne ÿivim) i niz sliånih glagola sa -eje- u prezentu

i -eja- u infinitivnoj osnovi;10) vleåem, a ne vuåem ili sl.;11) prilog taka ili teka „tako";12) prošireni oblik predloga kÍm „k, ka";13) sufiks -iåka (vodiåka);14) deminutivne formacije tipa petle;15) sufiks -otija kojim se izvode apstraktne imenice od prideva.Mnogo uÿa podruåja zahvaãena su odreðenim drugim osobinama:1) vokal Í kao refleks Ù u pridevu nedÍgav „koji ima telesni ili

psihiåki nedostatak";2) imenica dÍšti ili sl. „kãi" sa konsonantskom grupom št;3) nom. mn. liånih zamenica nie (mie), vie i sl.4) ÿivejem, a ne ÿivim;5) glagol fane (vane) < hvat-.*8

Ovih pet odlika, kao i prethodno nabrojanih petnaest, nalaze se iu bugarskom jeziku, ali samo neke od wih i u makedonskom. Geografski,wihovi se areali oslawaju na bugarsko jeziåko podruåje. Za neke odwih, pre svega za oblike pod 1 i 2, sa tipiånim bugarskim refleksimapraslovenskih fonema, sigurno je da su unete iz susednih bugarskih go-vora.

Naravno, u govorima stanovništva bugarske nacionalnosti kojiimaju prizrensko-timoåku osnovicu ima i nešto više osobina ove vr-ste. Oåigledno je da snop izoglosa koji odvaja istoånojuÿnoslovenskood zapadnojuÿnoslovenskog podruåja nije bio prepreka za širewe ino-vacija.

O uzajamnosti izmeðu govora s obe strane tog snopa svedoåe i oso-bine „zapadne boje" zastupqene u predelima istoåno od snopa.


*7 U visini drugog reda pod 8 prof. Iviã je na margini napisao -est?*8 U visini ovoga reda prof. Iviã je na margini napisao: sufiks -est.

Prostrane areale na istoånojuÿnoslovenskom tlu, ponekad sve dosredweg ili åak doweg toka Iskra, ima znatan broj pojava:69

1) protetiåko j- u jagwe (jagne);*9

2) prelaz grupe v + slabi poluglas u u- (s tim da sam predlog uima još širi areal);

3) trag starog jotovawa u obliku zemqa (ili zemwa);4) åuvawe fonema q i w;5) novo jotovawe konsonanata l, n, t i d;6) konsonantska grupa cr-, a ne år- (crn, crevo);7) ujko, ujna bez protetiåkog v-;8) od-, a ne ot-;9) refleks å mesto št u nekim leksiåkim sluåajevima (veåe „veã",

pomoãni glagol åe ili åu);10) mnoÿina kowi sa -i (a ne -e);11) liåna zamenica ja (a ne az ili sl.);12) liåna zamenica on, ona, ono (a ne toj itd.);13) dativ jednine wemu;14) dativ jednine woj (noj);15) zameniåki oblik opšteg padeÿa mnoÿine wih (odn. nih, wi i

sl.);16) dativ mnoÿine wim (nim);17) prisvojna zamenica win (nihÍn i sl.);18) nastavak -m u širokoj upotrebi u 1. licu jednine prezenta;19) 3. lice mnoÿine prezenta bez -t;20) imperfektizovani glagoli oblaåam, izlazam sa korenskim voka-

lom a.Areali ovih osobina na istoånojuÿnoslovenskom zemqištu nisu

jednaki. Neki su åak dvostruko ili trostruko mawi od najveãih, ali seza wih još uvek ne bi moglo reãi da su mali. Takva se kvalifikacija,meðutim, moÿe primeniti na neke druge pojave, åiji areali samo u ne-velikoj meri zalaze na istoånu stranu linije koja deli dve velike sku-pine juÿnoslovenskih govora:

1) poluglas (a ne e, odnosno o) u sÍga (sÍg) „sad", tÍg „tad";70

2) pojedini primeri s refleksom u < Ù (oåu/oþu, neåu/neþu, muka,muško, osudat);71

3) vokal a, a ne e, u saki „svaki";*10

4) pojedini primeri sa þ, õ ili å, x mesto št, ÿd (oþu/oåu, neþu/neåu, meõu/mexu, åerka, gospoxa);

5) w u crešwa;6) metateza vs- u sv- (sve);

180 PAVLE IVIÃ

69

*9 Grafitnom olovkom prof. Iviã je ovlašno precrtao ovaj red a na margini ispi-sao znak za izbacivawe teksta.

70

71

*10 U visini ovoga reda prof. Iviã je na margini napisao reå donos.

7) u mnoÿini imenice ruka mnoÿinski oblik ruke ili sl., a nedvojinski *rÙcý;

8) akuzativi mater i majku u psovkama;9) pokazna zamenica ov- pored t- i on-;

10) finalni akcenat saåuvan u paradigmi prideva tipa zelén, ze-lená;

11) brojne imenice kao dvojica (a ne dvama ili dvamina);12) prezenti na uje, a ne uva (kupuje);13) nastavak -u u 1. licu prezenta odreðenih glagola (oþu/oåu, neþu/

neåu, eventualno i mogu);14) oblici glagola tkajem bez kontinuanta poluglasa izmeðu t i k;*11

15) akcenatska alternacija u 2. i 3. licu jednine aorista (pro-puštíh, ali própušti);

16) meðu mesnim prilozima nalazi se i ovam;17) meðu sufiksima za izvoðewe apstraktnih imenica nalazi se i

-oåa;18) javqa se i sufiks -ojka, doduše samo u imenici devojþa.*12

O razvojnoj povezanosti dveju velikih grupa juÿnoslovenskih govo-ra naroåito reåito svedoåe dijalektizmi åiji se areali proteÿu prekomeðe koja deli te grupe:

1) zamena ß iza labijala vokalom u uz drukåije reflekse u ostalimpoloÿajima;

2) vokal a u prvom slogu imenice matika;3) ð (õ) i ã (þ) na mestu k i g ispred e i i i iza j, q, w;4) afrikata s mesto inicijalnog z ispred v (svezda);5) konsonant k u reåi pazuka i ÿenski rod te imenice;6) mnoÿinski oblici s nastavkom -je tipa muÿje, crvje, gosje;7) mnoÿinski oblici kao ovåare;8) mnoÿinski oblici kao devojåetija;9) jedninski oblici kao kamik, kremik;71

10) dativska enklitika ju (u, vu, õu) „joj";11) prisvojna zamenica wojÍn (noen i sl.);12) aorist vido(h);*13

13) trpni pridev ÿewet;14) reåce eve, ete, ene.15) -iwa (ubaviwa);16) -inka (pravdinka).

*

4.4. Na srpsko-makedonskom pograniåju javqaju se iste vrste odstu-pawa pojedinih izoglosa od osnovne linije velike deobe juÿnosloven-skih dijalekata kao na srpsko-bugarskom pograniåju.


*11 Prof. Iviã je na margini ispisao znak za izbacivawe teksta pod t. 14.*12 U visini ovoga i sledeãeg reda prof. Iviã je na margini napisao tekst koji su

redaktori išåitali kao: ne uvek neakcentovano ispred glagolskog oblika.*13 U visini ovoga reda prof. Iviã je na margini napisao reå proveri.

Od osobina nastalih pod makedonskim uticajem ili åak direktnounesenih migracijama s makedonskog tla neke zauzimaju srazmerno pro-strana podruåja, od bugarske do albanske granice, a na sever do vraw-skog kraja i daqe:

1) Akcenatsko prenošewe, koje u svom umerenijem vidu udaqava ak-cenatski vrhunac od kraja reåi, a u svojim dalekoseÿnijim varijantamateÿi ka fiksirawu akcenta na drugom slogu od kraja reåi ili åak upotpunosti fiksira akcenat na treãem slogu od kraja.

2) Nastavak -iki u mnoÿini znatnog dela imenica sredweg roda(piliki).

3) Završetak -le mesto -li u mnoÿini radnog prideva (sinovi do-šle).

4) Formant na mesto nu u infinitivnoj osnovi glagola III vrste(vrnale).

Mawe delove zemqišta zauzele su neke druge pojave:1) refleks o < æ i e < ü u pojedinim sufiksima (pesok, svetec);2) vokal u na mestu sekundarnog poluglasa u sedum, osum;3) prodor a kao refleksa Ù u pojedinim morfološkim kategorija-

ma (na jedna noga, sa „su" itd.);4) obezvuåewe opstruenata na kraju reåi;5) izgovor tvrdog l ispred zadwih vokala;6) liåna zamenica vie;7) obliåko nerazlikovawe rodova u mnoÿini zameniåko-pridev-

ske promene (naše qudi, naše ÿene, naše sela);8) -te < -hte kao nastavak 2. lica mnoÿine aorista i imperfekta

(dojdote);9) nastavak imperfekta u 3. licu mnoÿine aorista (vidou ili åak

vidoa);10) glagolska enklitika se „su";11) proklitizacija enklitika (su bile pet braãa, ne gu vidi).Dobro je poznato da se nekoliko znaåajnih izoglosa u Makedoniji

uveliko odvaja od meðe izmeðu zapadnojuÿnoslovenskih i istoånojuÿno-slovenskih dijalekata, zahvatajuãi pored ostalog i makedonski kwiÿev-ni jezik (odnosno dijalekte koji su u wegovoj osnovici):

1) refleks u < Ù u nizu leksiåkih primera (kuþa, sud);2) refleks ü, a ne vokal i, u obliku broja eden „jedan";*14

3) refleksi þ i õ (a ne št i ÿd ili sl.) u veãini leksiåkih pri-mera;

4) cr-, a ne år- (crn, creša);5) d (a ne t) u od;6) oblik tuõ (a ne åuÿd ili sl.);7) ovoj meðu pokaznim zamenicama, dakle trojni sistem takvih za-

menica;8) trojni sistem postpozicija, što znaåi da nema „åistog" ålana,

slobodnog od primese deiktiåkih kontrasta;

182 PAVLE IVIÃ

*14 U visini ovoga reda prof. Iviã je na margini napisao reå denes.

9) nema imperfektizovanih glagola tipa ogribam.Prostrani su makedonski areali i nekih drugih pojava, koje se

ipak ne javqaju i u makedonskom kwiÿevnom jeziku:1) grupa v- + slabi poluglas dala je u (unuk; ovaj je refleks najviše

zemqišta zahvatio u predlogu u);2) metateza vs- > sv-;3) åuvawe posebnih oblika dat. jd. kod imenica koje znaåe lica;4) liåna zamenica ja;5) liåna zamenica on, ona, ono.Srazmerno su mawa podruåja nekih drugih osobina, preteÿnim de-

lom zastupqenih na zapadnoj periferiji makedonske jeziåke teritorije:1) a, a ne e, u trava;2) a, a ne e, u oref ili sl.;*15

3) -ite, a ne -ete u mnoÿini imperativa;4) saåuvane prezentske osnove tipa kupuje-;5) sufiks -oþa u apstraktnim imenicama.Treba zabeleÿiti i nekoliko osobina koje nisu zastupqene ni u

srpskom ni u makedonskom kwiÿevnom jeziku, a åiji se areali prostirus obe strane linije koja odvaja istoånojuÿnoslovensku oblast od zapad-nojuÿnoslovenske:

1) metateza zj > jz (lojze);2) palatalni konsonanti na kraju imenica kao kamew, soq, smrã;3) liåna zamenica mie (a ne mi ili nie);4) dativi liånih imena tipa Marko(v)e.Postoji, najzad, na srpsko-makedonskom pograniåju i jedna vrsta

odnosa kojoj nema pandana duÿ srpsko-bugarske jeziåke meðe. Niz izo-glosa preseca snop koji predvaja juÿnoslovensko podruåje, tako da za-padniji makedonski govori idu sa zapadnijim prizrensko-timoåkim, aistoåniji s onima daqe na istoku te dijalekatske oblasti:

1) na zapadu ÿivo åuvawe dativa kod liånih imena, imenica saznaåewem rodbinskih odnosa itd. — na istoku analitiåke konstrukcijes predlogom na;

2) na zapadu nastavak -ovi (na istoku -ove) u mnoÿini imenica mu-škog roda;

3) na zapadu zameniåke enklitike ne, ve u ak. mn. — na istoku nii vi;

4) na zapadu nastavak -ite u mnoÿini imperativa — na istoku-ete.

Dok osobine oznaåene pod 1 i 4 kao zapadne na makedonskom ze-mqištu (pa i na prizrensko-juÿnomoravskom) zahvataju uglavnom rubnegovore na zapadu, odgovarajuãe pojave pod 2 i 3 imaju i u Makedonijiširoke areale. Moÿda nije sluåaj što se svaki put radi o morfo-loškim osobinama. To vaÿi i za izoglosu trojne postpozicije kojasuprotstavqa zapadnije timoåko-luÿniåke govore i zapadnomakedonske


*15 U drugoj verziji rukopisa prof. Iviã je dodatno podvukao reå oref, a na margi-ni napisao: v. ovo.

govore istoånijim govorima na obema stranama. Objašwewe ovog para-lelizma nije teško naãi. U pitawu su, u zapadnoj Makedoniji kao i uistoånoj Srbiji, iviåni areali u kojima se zadrÿalo stawe kad je svakapokazna zamenica imala i postpozitivnu varijantu. Drugim reåima,nije potrebno pretpostaviti neki specifiåan razvojni kontakt izmeðuzapadnomakedonskih i timoåko-luÿniåkih govora (geografskog dodiraionako nema). Zajedništvo evolucije nije neophodno ni za tumaåeweosobine navedene kao zapadne pod t. 1; reå je o periferijskom arhaizmuoslowenom na susedstvo s albanskim jezikom, koji åuva istu osobinu.

Što se tiåe pojava pod 2—4, one zahtevaju sasvim drukåija obja-šwewa, koja se mogu traÿiti samo u opštijem okviru interpretacijenastanka raznovrsnih veza izmeðu istoånojuÿnoslovenskih i zapadnoju-ÿnoslovenskih govora opisanih u t. 4.3 i 4.4. Taj problem zasad nijezreo za rešewe.

4.5. Spone prizrensko-timoåke oblasti sa kosovsko-resavskim di-jalektom još su mnogo snaÿnije od veza sa bugarskim i makedonskimgovorima. Zajedništvu u pogledu osnovnih zapadnojuÿnoslovenskih ištokavskih karakteristika pridruÿuje se veoma visok broj zajedniåkihodlika koje imaju rang dijalektizama:

1) ekavska zamena jata, koja je u prizrensko-timoåkim govorimajoš mnogo doslednija nego u kosovsko-resavskim, a wome su obuhvaãenei sledeãe kategorije:

a) komparativ stareji (koji nije istisnut usvajawem analitiåkekomparacije zato što nema komparativno znaåewe, nego oznaåava osobeu odreðenim godinama s odgovarajuãim statusom u porodici),

b) dat. jd. tipa babe, ukoliko je izmakao nastupawu analitizma udeklinaciji;

v) dat. jd. mene, tebe, sebe;g) infinitivna osnova u glagolskim oblicima kao sedela;d) prilog [g]de;ð) odriåni prezent pomoãnog glagola nesam, nesi itd., s tim što

na ovom podruåju ekavski refleks gospodari i u obliku 3. lica jednineneje;

2) prefiks o- u omijem, omivam;3) elizija vokala u vezama kao d-idem i n-umem;4) vokal a u prvom slogu reåi matika;5) vokal e i u drugom slogu reåcâ eve, ete, ene;*16

6) vokal o u prilogu doleko;*17

7) vokal o u imenici loÿica;8) afrikata s u grupi sv- (svezda, svono) i u nekim drugim prime-

rima;9) svoðewe finalnih grupa -st i -zd na -s i -z;

10) ispadawe t i d iz grupa stj i zdj (lisje, grozje);11) analoško -z u predlogu vrz < vr[h];

184 PAVLE IVIÃ

*16 U visini ovoga reda prof. Iviã je na margini napisao reå kiceqi.*17 U visini ovoga reda prof. Iviã je na margini napisao reå tornik.

12) ispadawe v u glagolima tipa ostaqam;13) nešto slabiji izgovor i åešãe ispadawe glasa j nego u drugim

srpskim dijalektima;14) åuvawe grupe cr- u crešwa;15) åuvawe grupe str u ostro;16) metateza u reåi savne (sÍvne, samne ili sl.);*18

17) nepoznavawe sufiksa -ad kao formanta supletivne mnoÿineimenica sredweg roda;

18) imenica dobo sa -o;19) zameniåke enklitike dativa mnoÿine ni i vi;20) oblici prisvojne zamenice 3. lica ÿenskog roda zasnovani na

dativu woj (wojan, wojzin itd.);21) oblik koj ili kuj u znaåewu „ko" i „koji";*19

22) ÿiv imperfekat;23) nastavak -[h]mo u prvom licu mnoÿine aorista i imperfekta;24) saåuvan imperativ jeði ili sl.;25) prezent uznem, otnem, imperativ uzni, otni;26) prezent kovem;*20

27) aorist otomo, otoste itd., åesto u fakultativnoj upotrebi;28) „podnovqeno jotovawe" u imperfektizovanim glagolima kao

pušãam;*21

29) prezentski akcenti tipa pop®jem;30) izostanak recesivnog akcenta u radnim pridevima tipa po-

p®la;*22

31) izostanak recesivnog akcenta u radnim pridevima kao oræli,drÿæli;

32) partikula -ke u dÍnÍske (danaske), åesto u fakultativnoj upo-trebi;*23

33) oblik brgo „brzo";34) sufiks -iåe (kotliåe).*24

U nekoliko sluåajeva sa kosovsko-resavskim stawem se slaÿe*25 sa-mo ono na zapadu prizrensko-timoåke oblasti, što znaåi u prizren-sko-juÿnomoravskom dijalektu, eventualno i svrqiško-zaplawskom, ujednom sluåaju i u zapadnom pojasu timoåko-luÿniåkog. Ovo se odnosina sledeãe promene:

1) metateza u primerima kao grojze, lojze;*26


*18 Ispod cifre 16 prof. Iviã je ispisao reå garvan.*19 U visni ovoga reda prof. Iviã je napisao reå neki.*20 U visini ovoga reda prof. Iviã je napisao reå snovem.*21 Iza reåi pušãam prof. Iviã je naknadno ispisao znak pitawa, a u visini reåi

pušãam — glagolske oblike misleli i sviri.*22 U visini cifre 30 prof. Iviã je napisao reå vidoh.*23 U visini ovoga reda prof. Iviã je ispisao reå jutre.*24 U visini reda prof. Iviã je na margini napisao: poneki govori.*25 U visini ovoga pasusa prof. Iviã je na margini ispisao tekst koji su redakto-

ri išåitali kao: prvi nema uvek ni deklinaciju ni infinitiv. Iza ove reåenice prof.Iviã je verzalnim štampanim slovima ispisao reåi: IPAK DUBOKE RAZLIKE.

*26 U visini ovoga reda prof. Iviã je na margini ispisao (dibok).

2) afrikatizacija strujnog suglasnika u grupi ps- (pcuje);*27

3) uprošãavawe grupa sc i šå u c i å;*28

4) maskulinizacija imenica treãe deklinacije;5) enklitike ak. mn. ne, ve (a ne ni, vi).Podruåje istoåno od areala ovih inovacija zadrÿava starije stawe.Posebnu paÿwu privlaåe arhaiåni oblici 3. lica mnoÿine pre-

zenta ote, nete od glagola h t ý t i , koji su zajedniåki kosovsko-resav-skom dijalektu i istoånijem delu prizrensko-timoåke oblasti. Taj pri-vidni paradoks lako se objašwava time što se u meðuprostoru raširioprizrensko-juÿnomoravski dijalekat, koji se odlikuje temeqitim pre-krajawem sistema oblika 3. lica mnoÿine prezenta.

Prirodno je pretpostaviti da su zajedniåke osobine govorâ srp-skog (jugo)istoka nastajale i pre i posle izdvajawa prizrensko-timoå-kih govora iz štokavske razvojne sfere. S druge strane, ta naåelna kon-statacija ne rešava pitawe koje su se zajedniåke odlike razvile u prvoj,a koje u drugoj fazi evolutivne povezanosti.

Migracije relativno novijeg datuma, åiji su se završni åinoviodigrali u XIX veku, podstakle su širewe nekih prizrensko-timoåkihosobina u severne i severoistoåne delove sadašweg podruåja kosov-sko-resavskog dijalekta. Reå je pre svega o ukidawu pojedinih distink-cija u deklinacionom sistemu pod uticajem doseqenika sa analitiåkimstrojem deklinacije. Meðutim, u predelima oko severne meðe prizren-sko-timoåke oblasti, dakle oko linije Stalaã—Zajeåar, pa i severnoodatle, sreãemo i dve pojave zajedniåke nizu govora obaju dijalekatskihtipova, a koje se ne mogu objasniti seobama i unošewem sa strane.Diftongizacija õ > ie i † > uo registrovana je u toj zoni u govorimamnogih naseqa u Aleksinaåkom Pomoravqu i Sokobawskoj kotlini,72

koji pripadaju juÿnomoravskom dijalektu. Ta diftongizacija spada i uosobine prelaznog idioma Malog Izvora kod Boqevca,73 a takoðe i ko-sovsko-resavskih govora u Krivovirskom Timoku,74 u Dowoj Beloj Recikod Bora75 i u Negotinskoj Krajini.76 Prilog ge (reðe gi) „gde" dolazi uSokobawskoj kotlini,77 u Krivovirskom Timoku,78 u Malom Izvoru,79

u Sikirici kod Paraãina,80 u Dowoj Mutnici istoåno odatle,81 u Re-

186 PAVLE IVIÃ

*27 U visini ovoga reda prof. Iviã je na margini ispisao (zemwa).*28 U visini ovoga reda prof. Iviã je na margini napisao -sto.72 Nedeqko Bogdanoviã, Govor Aleksinaåkog Pomoravqa. — SDZb, 1987, XXXIII, 75—77.73 Miodrag Markoviã, Reånik narodnog govora u Crnoj Reci. — SDZb, 1986, XXXII, 247.74 Sofija Rakiã-Milojkoviã, Pastirska terminologija Krivoreåkog Timoka. — SDZb

1993, XXXIX, 13, napomena 2.75 A. Saviãeviã, Govor Dowe Bele Reke. — Razvitak (Zajeåar), 1981, br. 1, 84.76 Radoje Simiã, Skica za dijalektološku kartu severne Srbije. — Jugoslovenski se-

minar za strane slaviste (Beograd), 1980, kw. 31, 110—111.77 Nedeqko Bogdanoviã, Govor Aleksinaåkog Pomoravqa. — SDZb, 1987, XXXIII, 55—57.78 Prema usmenom obaveštewu dr Sofije Miloradoviã.79 Miodrag Markoviã, Reånik narodnog govora u Crnoj Reci. — SDZb, 1986, XXXII, 285.80 Dr Pavle Iviã, Izveštaj o dijalektološkoj ekskurziji po uÿoj Srbiji oktobra

1959. — Godišwak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (Novi Sad), 1959, kw. IV, 398.81 Sofija Rakiã-Milojkoviã, Osnovne fonetske osobine govora Dowe Mutnice (kod

Paraãina). — PPJ, 1987, kw. 23, 47.

savi,82 u srpskim selima na juÿnoj obali Ðerdapa83 i u iseqeniåkom go-voru u Svinici84 na rumunskoj strani te klisure. U oba sluåaja ovakavgeografski raspored ukazuje na znatnu starinu pojave. Pomenuti govorisu meðusobno odvojeni vlaškim stanovništvom, što nas obavezuje danastanak obeju osobina stavimo u period pre naseqavawa Vlaha. U ta-kvom zakquåku još više nas utvrðuje prisustvo priloga ge u govoruSviniåana, iseqenih svakako pre nekoliko stoleãa. Taj je prilog oåitoimao taj oblik u wihovoj ranijoj postojbini u doba wihove migracije.Uostalom, i kosovsko-resavski i prizrensko-juÿnomoravski dijalekatna ovom zemqištu takoðe su uneseni seobama. Najlogiånije je pretpo-staviti da su se pomenute osobine razvile u govoru starog srpskog sta-novništva severoistoåne Srbije, dakle da one potiåu iz dijalekatskogsupstrata.

*

4.6. Prizrensko-timoåka oblast, iako iz perspektive srpskog kwi-ÿevnog jezika i veãine srpskih dijalekata izgleda neobiåna po mnogimodlikama, u stvari ne spada u osobene dijalekatske formacije. Pojavekoje objediwuju sve govore te oblasti po pravilu se mogu naãi i kod su-seda, bilo na jednoj ili na drugoj strani. To daje prizrensko-timoåkojdijalekatskoj oblasti izrazito prelazni karakter. Privid osobenostite formacije poåiva na specifiånoj kombinaciji pojava rasprostrawe-nih šire.

Jedina krupnija osobina zajedniåka svim prizrensko-timoåkim go-vorima a nepoznata susedima jeste vokal Í kao kontinuant poluglasa usvim poloÿajima. Ali i ta je osobina nastala u stvari u preseku dvejupromena sa širim zahvatom. To su izjednaåewe dvaju poluglasa, koje jeobuhvatilo sve zapadnojuÿnoslovenske govore, i vokalizacija wihovogkontinuanta u a, koja je zastala na severozapadnoj meði prizrensko-ti-moåke oblasti.*29

U zajedniåke osobine prizrensko-timoåkih govora — od Ðakovicedo Timoka — spada i srazmerno široka upotreba sufiksa -otiwa, ko-jim se izvode apstraktne imenice od prideva (lošotiwa, lepotiwa). Tuje na sufiks -ota dodato -iwa, takoðe åesto upotrebqavan u prizren-sko-timoåkoj oblasti, ali poznat i delu zapadnobugarskih dijalekata.Inaåe, u bugarskim govorima mesto -otiwa sreãemo srodnu formu -oti-ja. Treba, uostalom, pomenuti da se pojedini primeri sa sufiksom-otiwa mogu naãi i u srpskom kwiÿevnom jeziku: bosotiwa, golotiwa,ali i u nekim prizrensko-timoåkim govorima.*30


82 Asim Peco — Branislav Milanoviã, Resavski govor. — SDZb, 1968, XVII, 279.83 Asim Peco, Govor ðerdapske zone (fonetsko-morfološke osobine). — ZFL, 1972, XV/1, 202.84 Mile Tomiã, Govor Sviniåana. — SDZb, 1984, XXX, 49.*29 U visini ovoga pasusa prof. Iviã je na margini ispisao (jednu ispod druge)

sledeãe reåi: (tovan), (kladanac), sirutka, savní, tegqi, so-, prvwi. Dodatno su ispodponovqeni likovi savni i so- i iza wih — znak ?.

*30 Na posebnoj fiši, prikquåenoj ovoj stranici, prof. Iviã je ispisao tekst kojisu redaktori rašåitali kao: dok je sufiks -iwa nasleðen iz praslovenskog, up. pustini,svetini odn. glasovni ekvivalent u veãini slovenskih jezika (A. Vaillant, Grammaire com-parée des langues slaves, IV, Paris, 1973, 385—387).

Nije iskquåeno da bi upornije traÿewe iznelo na površinu jošponeku zajedniåku specifiånu odliku svih prizrensko-timoåkih govo-ra, ali je malo verovatno da bi se takvih osobina našlo mnogo.

4.7. Beliãeva trojna podela govora prizrensko-timoåke oblasti nazemqištu Srbije (prizrensko-juÿnomoravski, svrqiško-zaplawski itimoåko-luÿniåki dijalekat) ostaje neosporena i neosporna. U tu sepodelu bez problema uklapa glavnina bugarskih govora koji su po svojimosobinama bliski srpskim prizrensko-timoåkim govorima. Ti bugar-ski govori su tesno povezani sa timoåko-luÿniåkim dijalektom.86 Me-ðutim, što se tiåe srodnih govora u Makedoniji, samo jedan mali deowihov odgovara definiciji jednog od pomenutih triju dijalekata, uovom sluåaju prizrensko-juÿnomoravskog. To su govori u Skopskoj Cr-noj Gori i u okolini Kumanova.87 Ostali idiomi severnomakedonskogpojasa razvrstavaju se u dve skupine nejednake po rasprostrawenosti:mawu severozapadnu dowopološku i veãu severoistoånu, koju bismo mo-gli uslovno nazvati kratovskom. Geografskog dodira meðu tim skupina-ma nema, a i po osobinama one se znaåajno razlikuju. To bi znaåilo dase prizrensko-timoåka dijalekatska formacija u svojoj ukupnosti, daklebez obzira na nacionalnu pripadnost nosilaca govora, moÿe podelitina pet jedinica, od kojih dve, prizrensko-juÿnomoravska i timoåko-lu-ÿniåka, zauzimaju relativno prostrana podruåja, a ostale tri, svrqi-ško-zaplawska, dowopološka i kratovska, znatno mawa. Izvan ovdepredloÿene podele ostaju samo govori Karaševaca i Svinice, kao iMalog Izvora u Crnoj Reci, koji zbog svoje male rasprostrawenosti,imaju karakter dijalekatske oaze, sliåno govorima Galipoqskih Srba,Banatske Crne Gore i Rekaša.

PRIZRENSKO-JUŸNOMORAVSKI DIJALEKAT

4.8. Za razliku od prizrensko-timoåke oblasti kao celine,*31 ovajse dijalekat odlikuje i ponekom osobinom koje nema ni u bliÿem ni udaqem susedstvu. Takvi su na primer refleksi lu i qu na mestu slogov-

188 PAVLE IVIÃ

85

86 Pavle Iviã, Dijalektologija srpskohrvatskog jezika. Uvod i štokavsko nareåje.Drugo izdawe. — Novi Sad (Matica srpska), 1985, 119—120. O tome u posledwe vreme uviše radova piše A. N. Soboqev. Up.: Issledovaniä po slavänskoö dialektologii. — Mo-skva, 1988, 100—167; Timoåko-luÿniåki govori u juÿnoslovenskoj Å, X-zoni, — Govori pri-zrensko-timoåke oblasti i susednih dijalekata. Zbornik radova sa nauånog skupa (NiškaBawa, juna 1992), Niš (Filozofski fakultet u Nišu, Institut za srpski jezik SANUBeograd, Centar za nauåna istraÿivawa SANU i Univerziteta u Nišu), 1994, 85—106;Sprachatlas Ostserbiens und Westbulgariens I—III. — Scripta Slavica, Biblion Verlag (Mar-burg/Lahn), 1998.

87 Boÿo Vidoeski, Kumanovskiot govor. — Institut za makedonski jazik, Skopje,1962, str. 1—349 + karta; B. Vidoeski, Severnite makedonski govori. — Makedonski jazik(Skopje), 1905, God. V, Kn. 2 (II Govorot na Skopska Crnogorija), str. 109—198 (sa kartom);Pavle Iviã, Dijalektologija srpskohrvatskog jezika. Uvod i štokavsko nareåje. Drugo izda-we. — Novi Sad (Matica srpska) 1985, 118—120.

*31 U visini poåetka ovoga pasusa prof. Iviã je na margini ispisao tekst: odnosprema svrqiško-zaplawskom.

nog l iza odreðenih konsonanata, -(j)a od neslogovnog l na kraju sloga,zameniåki dativ wum(a) „woj", oblici 3. lica mnoÿine prezenta na-eju, -iju ili -ev, -iv i oblici imperfekta sa prezentskim nastavcimadodatim na formant še (idešemo).

Gustina diferencijacije u govorima prizrensko-juÿnomoravskog di-jalekta veoma je nejednaka. Na potezu od severnih prilaza Vrawu do ju-ÿnih prilaza Aleksincu govor je relativno ujednaåen, što predstavqadokaz više za shvatawe da je ceo taj pojas naseqen iz nevelike matiåneoblasti migracije. Nasuprot ovome, krupne su razlike meðu govorimana jugu, u predelima od izvorišta Påiwe do albanske jeziåke granice.Predeo oko Šar-planine spada, zajedno sa jugozapadnim delom zet-sko-sjeniåkog dijalekta, u podruåja najjaåe diferencijacije na kartisrpskih dijalekata.

Na krajwem jugozapadu, u govoru Prizrena (s kojim se obiåno slaÿegovor Ðakovice) S. Remetiã je našao tri vrste odstupawa od tradicio-nalne slike prizrensko-juÿnomoravskog dijalekta, sazdane na Beliãe-vim nalazima iz doline Juÿne Morave. Najbrojnije su osobine iz togdomena nastale autohtonim razvojem (t. 414 kod Remetiãa), što svedoåio znatnoj izvornoj diferenciranosti govora ovog dijalekta. Druge poja-ve (t. 416) unesene su iz makedonskog jezika, a znatan je i broj struktu-ralnih osobina turskog, odnosno albanskog porekla (t. 420). Buduãi dase ponekad iste osobine javqaju u raznim jezicima, ponekad je teškoodrediti iz kojeg od ovih jezika potiåe neka osobina — ili je za wenousvajawe zasluÿno sadejstvo paralelnih uticaja iz najmawe dva izvora.

Istoåno od linije Prizren—Ðakovica nailazimo na oblast po-stupnog prelaza prema stawu u juÿnomoravskoj zoni, opisanom u kapi-talnoj Beliãevoj kwizi. O toj postepenosti lako se uveravamo poreðe-wem podataka koje donose Remetiãeva monografija o prizrenskom govo-ru (i Stevanoviãeva o ðakoviåkom) sa Pavloviãevom studijom o jawev-skom govoru, Barjaktareviãevim opisom govora Gwilana88 i Beliãevimmaterijalom iz Vrawa i okoline. Pri tom se iduãi od zapada ka istokupostepeno gube autohtone osobenosti zone Prizren—Ðakovica kao icrte unesene iz albanskog i turskog jezika, ali ne i makedonizmi, barne svi. Naime, makedonska granica nije daleko ni od jednog od pomenu-tih mesta. Prateãi osobine prizrenskog govora sa Remetiãevog spiska,uoåavamo da izoglose desilabizacije slogovnog r (tj. izgovora Ír) i na(a ne nu) kao formanta infinitivne osnove glagola treãe vrste odvajajuprizrenski govor od susednog ðakoviåkog i od onih daqe ka istoku. Fo-nema ü u pozajmqenicama, izjednaåewe å sa ã (i x sa ð), neutralizacijaopozicije l Â q pred predwim vokalima i sinkretizam oblika triju ro-dova u mnoÿini radnog prideva javqaju se i u Ðakovici suprotstavqaju-ãi krajwi jugozapad ostalom podruåju, pa i jawevskom govoru. Jawevskigovor, opet, za razliku od gwilanskog, poznaje nastavak -ite (a ne -ete)u mnoÿini imperativa, ali nema oblik wuma u ak. jd. ÿenskog roda liå-


88 Danilo Barjaktareviã, Govorne osobine Gwilana. — Gjurmime Albanologjike — Al-banološka istraÿivawa, Priština, 1965, IX, 417—435. Preštampano u: Danilo Barjak-tareviã, Dijalektološka istraÿivawa. — Priština (Jedinstvo), 1977, 226—299.

ne zamenice treãeg lica, kao ni imperfekte tipa berešemo. Sudeãi popodacima u literaturi, u jawevskom govoru u 1. licu mnoÿine aoristai imperfekta naporedo s nastavkom -smo dolazi -mo < (h)mo, dok se ugwilanskom takva naporednost javqa u vezi s novim jotovawem labijala.Iduãi daqe ka istoku, zapaziãemo da razlika izmeðu gwilanskog ivrawskog govora nije velika: u Vrawu dosledno izostaje novo jotovawelabijala, a infinitivna osnova glagola treãe vrste izvodi se pomoãuna, a ne nu. To bi vodilo zakquåku da su govori doline Juÿne Moraverelativno jedinstveni, a da se daqe ka zapadu ulazi u podruåje ÿivqediferencijacije i postepene prelaznosti, koja, bar pri sadašwem sta-wu našeg poznavawa toga jeziåkog pejzaÿa, onemoguãuje da se odredi je-dan snop izoglosa kao meða jugozapadnog poddijalekta. Treba ipak doda-ti da kod Priboja i Stubla, petnaestak kilometara severoistoåno odVrawa, Juÿnu Moravu preseca snop izoglosa kojem A. Beliã (DIJS 286)s pravom pripisuje ozbiqan znaåaj. Tu se udruÿuju prenošewe nekada-šweg kratkog akcenta s ultime na penultimu (vóda), morfologizacijakorenskog akcenta u prezentu (séåemo), na u infinitivnoj osnovi glago-la treãe vrste, izgovor tvrdog l osim ispred palatalnih vokala i zavr-šetak -le u mnoÿini radnog prideva svih rodova. U svakom od ovihsluåajeva radi se o uticaju iz Makedonije, mawe ili više oåigled-nom.*32

Ima, dakle, osnova da se prizrensko-juÿnomoravsko podruåje — sadosta rezervi — podeli na jedan juÿni poddijalekat i jedan severni, sagranicom kod Priboja i Stubla. Juÿni poddijalekat bi se, takoðe sadosta ograda, mogao daqe podeliti na jedan severoistoåni pojas u delo-vima Kosova i zoni gorweg toka Juÿne Morave i jedan jugozapadni uslivu Belog Drima, ali i u Siriniãkoj ÿupi, åiju bi osnovnu odlikuåinile izrazite strukturalne inovacije — doduše ne svuda jednake.Treba zabeleÿiti da su govori u tom jugozapadnom pojasu geografskiodeqeni od drugih srpskih govora naseqima s albanskim stanovni-štvom. Ta åiwenica umnogom objašwava osobenost tih govora.

Snaÿnoj diferencijaciji u juÿnim delovima prizrensko-juÿnomo-ravskog podruåja doprinosi još nekoliko znaåajnih pojava.

U Sreteåkoj ÿupi istoåno od Prizrena akcenat je vezan za treãislog od kraja reåi, a u polukruÿnom prstenu oko tog podruåja — u Pri-zrenu, u selima severno od Sreteåke ÿupe, u Siriniãu — akcenat teÿida se veÿe za drugi slog od kraja reåi, doduše bez doslednosti u ostva-rewu te tendencije.*33

190 PAVLE IVIÃ

*32 Iza ove reåenice prof. Iviã je dao znak da tu treba uneti tekst ispisan namargini, a koji su prireðivaåi uglavnom rašåitali i on, po wihovim nalazima, glasi:Oåigledno su za uopštavawe oblika na -le u mnoÿini radnog prideva uslovi bili najpo-voqniji u makedonskim govorima gde mnoÿina liånih zamenica glasi nie, vie, onie, a po-moãni glagol u odgovarajuãim licima sme, ste, se — sve sa završ. -e. U infinitivnojosnovi glagola kao padnal a kao refleks Ù nesumwio je rezultat prirodnog razvoja, a ši-rewe oblika s a podstaknuto je postojawem gotovog odnosa orem : orala kao padnem : padna-la, a takoðe i åiwenicom da je u relativno retko na osnovi sem kod malog broja glagolatreãe vrste.

*33 U visini ovoga pasusa prof. Iviã je na margini napisao: nema prvwi, nema s.

U Sreteåkoj i Siriniãkoj ÿupi na mestu l na kraju sloga izgovarase v (pepev, Sevce). Na drugoj strani Šare, u dowopološkom govoru, utom poloÿaju zadrÿalo se neslogovno ô (kao u kratovskom i gorwopre-spanskom govoru, u slovenaåkom jeziku itd.). Svakako se i u Sreckoj iSiriniãu do vrednosti v došlo kroz fazu ô, tj. -v predstavqa adaptaci-ju ô fonološkom sistemu srpskih govora (na sliåan naåin u prizren-sko-juÿnomoravskom -ô u oblicima kao treseô < treseu po pravilu pre-lazi u -v).

U veãini govora prizrensko-juÿnomoravskog dijalekta na zemqi-štu kosovsko-metohijske pokrajine dugo o i dugo e dali su zatvoreno o izatvoreno e, dok su odgovarajuãi kratki vokali dali otvoreno o i otvo-reno e, åime je fonološka opozicija po kvantitetu zamewena opozici-jom po vokalskom kvalitetu (bÎg : p©p). Areal te pojave ne obuhvata kraj-wi zapad (Prizren, Ðakovica), a takoðe ni Sreteåku ÿupu, pa izgledani Siriniã. S druge strane, ima indicija da areal u blizini Bujanov-ca zahvata i deo terena koji ne pripada Pokrajini. Meðutim, taånaizoglosa zasad nije utvrðena ni na jednom sektoru.

Duÿ istoånog odseka makedonske granice i na sever do vrawskogkraja åuva se stari nastavak -u u 1. licu jednine prezenta (vídu, dónesu).Pri tom ne dolazi do sinkretizma s oblicimna 3. l. mn., koji se tamozavršavaju na -eju (-ev), odn. -iju (-iv) i sl. Podruåje ove pojave nastav-qa se u srodnim govorima u susednom delu Makedonije. Uostalom, i na-stavak -a u istoånomakedonskim govorima i veãini bugarskih svodi sena staro -Ù, samo sa drukåijim refleksom tog praslovenskog vokala.

U govorima na zemqištu Metohije raširen je izgovor a mesto ne-akcentovanog (po pravilu predakcenatskog) o: mal'ítva. Ta je pojavaširoko zastupqena i u kosovsko-resavskim govorima u severnom deluMetohije.

4.9. Govori Vrawske Påiwe, predela severno od istoånog sektorasrpsko-makedonske granice, dosad nisu opisani u literaturi. Postoje,doduše, korisni osvrti na pojedine osobine tih govora,89 ali oni nepruÿaju dovoqnu podlogu za prosuðivawe o mestu govora Vrawske Påi-we meðu srpskim dijalektima. Izneãu stoga ovde nešto podataka iz mo-jih beleÿaka o govoru sela Stajevac istoåno od Trgovišta, naåiwenih7. septembra 1973. godine.90 Informatori su mi bili Qubica Zdravko-viã (r. 1904) i Aleksandar Zdravkoviã (r. 1923).*34

Opšta fizionomija govora Stajevca nedvosmisleno ga uvršãuje uprizrensko-juÿnomoravski dijalekat. Slogovno l tamo obiåno daje u(jábuka, múzev, vúna, kúkovi, gúne), ali iza s dolazi lu (slúnce, slúza,slúbica „lestve"), dok u pridevu dlÜg imamo lÍ. Sonant l na kraju slogaprešao je u -(j)a (bíja, padnája, tråája). U treãem licu mnoÿine prezen-


89 Ronelle Alexander, Torlak Accentuacion. — Slavistische Beiträge, München (Verlag Ot-to Sagner) 1975, Band 94, 307—310; Marina Kostiã, Prvo lice jednine prezenta u govoruGorwe Påiwe. — PPJ 1997—1998, kw. 28/29, 191—203.

90

*34 U novijoj verziji teksta prof. Iviã je na margini poåetka pasusa napisao reåOVO.

ta gospodare oblici kao stánev, tráÿev, prósev. U supletivnoj mnoÿi-ni imenica sredweg roda koje znaåe mlade ÿivotiwe javqa se nastavak-iki (píliki, jagánåiki). Naravno, suglasnici ã i ð, koji se tamo izgo-varaju sa veoma slabom frikacijom, razlikuju se od å i x.

Niz drugih osobina stavqa ovaj govor u opšti okvir prizren-sko-timoåke dijalekatske oblasti. Kontinuant poluglasa pod akcentomje Í (sÜg, uzÜvri, jarÜm, opÜnci, kotÜl, jedÜn, nÜãve), ali se neakcentovanipoluglas izjednaåuje sa a (jáganci, plótat, vólat), dok u reåi loÿícadolazi o. Reåi kváåka, créšwa, gáber, búka, ostáqamo, prólet i rámoimaju takve likove; u prilogu sÜg nalazimo g, a u kÍd imamo d. U upotre-bi su zameniåke enklitike gi (dat. i ak.), gu (ak.) i vu (dat.). U pridevi-ma désan i sréðan javqa se nepostojani vokal. Prvo lice mnoÿine aori-sta završava se na -mo (dojdómo). Karakteristiåni su glagolski obliciúznu, sípemo, díza i íska, tkájemo, kao i akcenatski odnos fáta :fatáli, kao i deminutivno obrazovawe oliåeno u primerima kao ko-tlé. U svetlosti tih åiwenica, oåito je da i sledeãe osobine, inaåešire rasprostrawene, potvrðuju prizrensko-juÿnomoravsku pripadnostgovora Stajevca: uprošãavawe konsonantskih grupa sc i šå (prácite,báåa), mnoÿinski oblici kao gósti, múÿi, ovåári, zatim volóvi, košé-vi, vokal a u orá, orási, grupa mw u zémwa, oblici muškog roda jedninepokaznih zamenica tÜj, ovÜj, onÜj, sredwi rod pokazne zamenice tój (ane tová), prilog takój (a ne taka ili sl.), imenica tátko (a nebaštá).

Za jug prizrensko-juÿnomoravskog dijalekta vezuju se nastavak -u uprvom licu jednine prezenta (úznu, stánu, sípu, ãe se sétu, sédu, stóju,up. i karakteristiåan inicijalni akcenat u oblicima s prefiksom:dónesu, ódvedu, úkaåu, zákrpu, úrabotu). Tu su i oblici kao padnája, on mušÜpna sa formantom na, zatim sa, nesá „jesu, nisu" i završetak -e umnoÿini radnog prideva (Túrci bilé). Meðutim, povlaåewe nekadašwegkratkog akcenta s otvorene ultime ovde je nedosledno ostvareno. S jednestrane imamo primere kao víno, mléko, vóda, zémwa, kósa, a s druge deté,kotlé, åeló, decá, bilá. R. Aleksander (n. d. 140) istiåe da prenesenogakcenta u Trgovištu ima znatno više nego u Stajevcu i Radovnici. Sdruge strane, prema mojim obaveštewima dobivenim od Stajevåana, uRadovnici, nekoliko kilometara daqe ka istoku, neprenesenih akcena-ta ima još više nego u Stajevcu. Tuda, dakle, prolazi izoglosa koja do-lazi od Stubla i Priboja u dolini Juÿne Morave.

Nasuprot navedenim osobinama koje govor Stajevca uvršãuju u pri-zrensko-juÿnomoravski dijalekat stoji mnogo mawi broj pojava koje po-vezuju taj govor s istoånijim dijalektima prizrensko-timoåke oblasti.Tako su grupa jd u najdemo, dojdev i grupa zj u grozje ostale nepromewene.Ima primera za prelaz k ispred e i i u (uglavnom praskavo) ã: ruãe,ãitãe. Ÿivo se upotrebqava postpozitivni ålan (samo oblici s ele-mentom t: volat, kowat, petÍlat, orasite, vrbata, ovcata, sviwata,deteto). Sudeãi po jednom primeru (sedamdese godini) imenice ÿenskogroda mogu imati oblik na -i u brojnim konstrukcijama. Sve je ovo u

192 PAVLE IVIÃ

skladu sa geografskim poloÿajem govora, smeštenog na krajwem istokujuÿnog pojasa prizrensko-juÿnomoravskog dijalekta.

Blisko susedstvo sa makedonskim jezikom ogleda se u dvema osobi-nama kojih inaåe nema u prizrensko-timoåkoj oblasti: u prvom slogureåi jazik dolazi a, a u drugom licu mnoÿine aorista (svakako i im-perfekta) nastavak je -te < hte: dojdóte, icepíte.

Nameãe se zakquåak da govor Stajevca pripada juÿnom krilu pri-zrensko-juÿnomoravskog dijalekta, ali, u skladu sa geografskom situa-cijom, s elementima prelaznosti prema istoånijim govorima i sa tra-govima snaÿnog makedonskog uticaja. Dodaãu da u delovima VrawskePåiwe zapadno od Stajevca oåigledno ima mawe elemenata prelaznostika timoåko-luÿniåkom dijalektu nego u Stajevcu. S druge strane, istoå-no od Stajevca takvih elemenata ima više.

4.10. Prema postojeãoj literaturi izgleda da je glavnina govora se-vernog poddijalekta prizrensko-juÿnomoravskog veoma ujednaåena. Naj-vaÿnije nepodudarnosti tiåu se odnosa izmeðu starije i novije varijan-te nastavaka 3. lica mnoÿine prezenta (-eju, -iju prema -ev, -iv) i izme-ðu tih nastavaka i starijih završetaka -u, odnosno -e. Osim toga kodglagola s prezentskom osnovom na -i tipiåni juÿnomoravski nastavakjavqa se u dva alternativna lika, -iju/-iv i -eju/-ev (ovaj drugi lik na-stao je dodavavawem -ju (-v) na nasleðeni oblik 3. lica mnoÿine s na-stavkom -e). Objavqene studije ostavqaju u senci geografski rasporedtih nastavaka. Nije poznato ni gde se još uvek govore oblici sa jð tipadojðem, koje je Beliã našao u juÿnomoravskoj dolini pre skoro jednogstoleãa, a koje noviji istraÿivaåi ne potvrðuju. Poznato nam je, daqe,da se obliku dlibok, koji dominira na jugu juÿnomoravske doline, u se-vernijim krajevima suprotstavqa oblik dibok.

Sve ovo, naravno, nije niukoliko dovoqno kao osnova za neku po-delu govora u dolini Juÿne Morave. Meðutim, najseverniji govori, oniu Aleksinaåkom Pomoravqu, izdvajaju se nizom osobina. Nedeqko Bog-danoviã, u zakquåku monografije Govor Aleksinaåkog Pomoravqa, SDZbXXXIII, 1987, 268—269, iznosi „neke znatnije razlike" „u odnosu naostale juÿnomoravske govore". Pored ostalog on beleÿi prenošewe ak-centa s otvorene ultime (ÿéna, kao u vrawskom govoru), gotovo redovnuzamenu poluglasa sa a, nepoznavawe lu kao refleksa ß (åime aleksinaå-ki govor odudara od svih ostalih juÿnomoravskih govora), nepoznavaweimperfekatskih tvorbi tipa doðešem (i „uoššte skromnu upotrebu togglagolskog vremena") i nastavak mnoÿine imperativa -ite (kao na jugo-zapadu prizrensko-juÿnomoravskog dijalekta), a ne -ete. Buduãi da jeprizrensko-juÿnomoravski dijalekat u taj najseverniji deo svoje dana-šwe teritorije dospeo migracijama, logiåan je zakquåak da su reåeneosobine primqene u ukrštawu sa zateåenim govorima, ili bar uneseneiz susedstva. U tom smislu pogotovu govore dve pojave koje se javqaju udelovima Aleksinaåkog Pomoravqa: diftongizacija õ i † i prilog ge„gde" (up. t. 4.5). Govori tog sektora doline Juÿne Morave i inaåe suintenzivno razuðeni. Tako se u nekim predelima radni pridev završa-va na -o, a ne na -(j)a, dok na priliåno prostranom zemqištu izostaju


tipiåni juÿnomoravski nastavci -av, -ev, -iv u 3. licu mnoÿine pre-zenta. Sve su to rezultati snaÿnog kontakta sa supstratom ili adstra-tom koji se svojim osobinama ne uklapa u prizrensko-timoåku dijale-katsku oblast. Idiomi na severu od aleksinaåkog kraja, dakle oko Ra-ÿwa sve do Stalaãa, predstavqaju, kako izgleda, mešavinu prizren-sko-juÿnomoravskog i kosovsko-resavskog dijalekta. O tim se govorima,uostalom, priliåno malo zna.

Nedeqko Bogdanoviã, n. d. 269—271, navodi mnogobrojne razlike*35

izmeðu govora Aleksinaåkog Pomoravqa i dvaju dijalekata daqe ka isto-ku, svrqiško-zaplawskog i timoåko-luÿniåkog. Deo tih razlika tiåese specifiånih osobina govora Aleksinaåkog Pomoravqa, dok su drugereprezentativne za odnos celine*36 prizrensko-juÿnomoravskog dijalek-ta i u tom smislu dopuwavaju pregled iznesen u mojoj Dijalektologiji1956. U ovu drugu skupinu spadaju:

1) vokal i u diÿdevnik ili sl.;2) vokal u u surutka (a ne sirutka ili sl.);*37

3) analogijom uneseno š u nom. jd. muškog roda prideva tešak;4) w u kamew;5) w u brašwo;6) zameniåki dativ jednine ÿenskog roda wojze ili wojzi;7) enklitiåki dat. -ak. jd. gu, åesto uz alternativne forme;8) enklitiåki dat. -ak. mn. gi, åesto uz alternativne forme;9) prezent spijem, a ne spim;

10) prezent ÿmijem, a ne ÿmim;11) åesta „jotovawa u glagolskim osnovama" (N. Bogdanoviã), pri

åemu je naroåito izrazit kontrast izmeðu juÿnomoravskih iteratizova-nih glagola sa i u korenu i istovremenim jotovawem na kraju osnove isliånih glagola bez jotovawa u drugim dijalektima prizrensko-timoåkeoblasti (zaliãam, zamiãam prema zalitam, zamitam);

12) baritoneza u mnoÿini imperativa (nósete, a ne noséte).Areali ovih pojava nisu jednaki. U nekim sluåajevima oni obuhva-

taju samo severniji (eventualno i sredwi) deo juÿnomoravske doline,ali tada se åesto (npr. u vezi s t. 2, 4 i 5) ista osobina javqa na kraj-wem jugozapadu (Prizren, Sreteåka ÿupa).

Ovom spisku bi se moglo dodati još nešto, naravno uz ogradu kojavaÿi i za druge sluåajeve, da se u periferijskim govorima mogu oåeki-vati odstupawa od onoga što je tipiåno za dijalekat u celini:

1) izostanak kolektivne tvorbe (supletivne mnoÿine) tipa devojåe-tija;

2) zamenica što, a ne kakvo, kvo ili sl.;3) zameniåke enklitike ne, ve u ak. mn. (a ne ni, vi);4) vokal u (dakle refleks ß) u korenu glagola svuåem i sl. (a ne

svleåem).

194 PAVLE IVIÃ

*35 U visini poåetka ovoga pasusa napisana je reå Sokobawa.*36 Reå celine u rukopisu je naknadno ovlašno podvuåena grafitnom olovkom.*37 U visini cifre 2 na margini je ispisana reå jedanaes.

SVRQIŠKO-ZAPLAWSKI DIJALEKAT

4.11. Podruåje ovog dijalekta odlikuje se neobiånim oblikom. To jetraka, duga oko 120 km, a široka petnaestak kilometara, koja se prote-ÿe, pomalo krivudajuãi, preko mnogih dolina i planinskih masiva,najåešãe bez prirodnih granica. Jedinu konstantu åini odnos premadolini Juÿne Morave: podruåje svrqiško-zaplawskog dijalekta posta-vqeno je paralelno s wenim tokom, i to tako da nigde ne silazi u doli-nu, ali se nigde ni ne udaqava mnogo od we.

Granice ove dijalekatske jedinice jasno su ocrtane, praktiåno bezprelaznih govora. Razlika prema juÿnomoravskom dijalektu poåiva nasledeãim osobinama:

1) lÍ, a ne lu, kao refleks ß iza s i d;2) saåuvano i u jedinaes ili sl.;3) vokal i u sirutka;*38

4) grupa le, bar fakultativno, mesto refleksa slogovnog l u svle-åem i sl.

5) åuvawe l na kraju sloga (bil, a ne bija);6) grupa jd ostaje bez promene (dojde);7) kolektivna mnoÿina tipa devojåetija;8) sufiks -iãi, a ne -iki, u supletivnoj mnoÿini mnogih imenica

sredweg roda;9) åuvawe zameniåkih enklitika ni i vi u akuzativu mnoÿine;

10) dativska enklitika ÿenskog roda voj ili sl. (a ne gu);11) akuzativska enklitika ÿenskog roda ju ili sl. (a ne gu);12) enklitika dat. mn. liåne zamenice treãeg lica im (a ne gi);13) enklitika ak. mn. liåne zamenice treãeg lica i (a ne gi);14) zameniåki dativ ÿenskog roda woj (a ne wojze ili sl.);15) zameniåki akuzativ ÿenskog roda wu (a ne wuma);16) zamenica kakvo ili kvo mesto što;17) nastavak -u, obiåno i -e, u treãem licu mnoÿine prezenta (a ne

-eju/-ev, -iju/-iv);18) ponovo uveden dentalni ploziv u radne prideve kao padla,

sretÍl;19) akcenat na prvom slogu nastavka u mnoÿini imperativa (tip

noséte).Meðu ovde nabrojanim odlikama svrqiško-zaplawskog dijalekta

uveliko preteÿu arhaizmi. Nesumwive inovacije nalaze se samo pod br.7, 16 i 18.

Drugi niz pojava odvaja svrqiško-zaplawski dijalekat od timoå-ko-luÿniåkog:

1) vokal u, a ne ß ili lÍ, kao kontinuant slogovnog l iza velara(kuk, kunem);

2) vokal u, a ne ß ili lÍ, kao kontinuant slogovnog l iza alveopa-latala (ÿut);


*38 Ispred cifre 3 ovlašno je ispisan znak pitawa.

3) vokal a, a ne e, u ora ili sl.;4) ã i ð nisu izjednaåeni sa å i x;*39

5) velari k i g ispred e ili i i iza j, q i w nisu zahvaãeni palata-lizacijom;

6) postpozicija nema ili ih ima malo;7) prilog takój, a ne taká, teká.Ovoga puta izostaje izrazita premoã arhaizama: u taåkama 1—3 ino-

vacija je na strani svrqiško-zaplawskog dijalekta. Ipak, kao opštizakquåak bez sumwe se moÿe istaãi da osnovnu odliku ovog dijalektaåini nepoznavawe najveãeg dela velikih inovacija jednog i drugog su-seda.

Iako srazmerno malobrojne, navedene diferencijalne crte imajukrupan znaåaj sa gledišta dijahronije, odnosno strukture. Treba, uosta-lom, imati u vidu da se, prema rezultatima novijih istraÿivawa, izo-glose pojedinih drugih osobina koje se obiåno vezuju za granicu izmeðusvrqiško-zaplawskog i timoåko-luÿniåkog dijalekta kreãu u stvariistoåno od te meðe (v. t. 4.12).

Oba spiska razlika iznesena u ovoj taåki sadrÿe pojave åija stari-na seÿe duboko u sredwi vek, u åemu se ogleda åiwenica da su govoriprizrensko-timoåke oblasti od samog poåetka heterogeni. To je, uosta-lom, u skladu s veliåinom zemqišta od albanske granice do Stare pla-nine.

Podruåja osobina kojima se svrqiško-zaplawski dijalekat razli-kuje od prizrensko-juÿnomoravskog produÿuju se u timoåko-luÿniåkom(ili bar u wegovim delovima), dok se areali pojava koje odvajaju svrqi-ško-zaplawski od timoåko-luÿniåkog nastavqaju u prizrensko-juÿno-moravskom. Drugim reåima, svrqiško-zaplawski dijalekat praktiånonema obeleÿja koja bi bila samo wegova. Taj dijalekat moÿe sluÿiti kaoškolski primer idioma koji se ne odlikuje osobenošãu („originalno-šãu") i koji se kao entitet odreðuje kombinacijom osobina susednih je-dinica. Tu, meðutim, treba dodati: specifiånom, odreðenom kombina-cijom.

Diferencijacija meðu govorima svrqiško-zaplawskog dijalekta ti-åe se npr. odnosa izmeðu oblika deÿdevnik, diÿdevnik i duÿdevnik, va-rijacije u parovima ÿlÍna — ÿquna, grozje — grojze, psuje — pcuje, po-stojawa ponekog reliktnog oblika dat. mn. imenica i pokaznih zameni-ca, lika muških imena kao Dragiš ili Dragiša, sporadiånog preuzi-mawa zameniåkih enklitika gu i gi iz juÿnomoravskih govora, åuvawaili gubitka arhaiånih oblika 3. lica mnoÿine prezenta ote, nete, im-perfekata kao tresešemo ili treseomo, glagola kretawa tipa ulezne iliulegne i mestimiåne pojave postpozicija, s ograniåenim frekvencijomjavqawa. Tu se po pravilu ne radi o nekom kontrastu izmeðu relativnovelikih areala, jednog severnog i jednog juÿnog, veã o sitnoj lokalnojvarijaciji ili o unošewu poneke pojedinosti iz jednog od susednih di-jalekata, opet na nevelikim podruåjima. Ne treba zaboraviti da je svaka

196 PAVLE IVIÃ

*39 Ispred ovoga reda na margini je ispisano: SC, ŠÅ?.

taåka na teritoriji ovog dijalekta udaqena najviše deset kilometara odgranice jednog ili drugog suseda, što otvara vrata uticajima. Ako se uzto ima u vidu duÿina te teritorije i nemoguãnost neposredne komuni-kacije izmeðu raznih wenih delova, shvatiãe se da je ona ipak srazmer-no jeziåki ujednaåena. Utisku o homogenosti svrqiško-zaplawskog di-jalekta doprinosi i slagawe svih wegovih govora u pogledu niza sitni-jih pojava koje inaåe pokazuju dosta varijacije u prizrensko-timoåkojdijalekatskoj sferi. Tako tu svuda nalazimo Í (odnosno refleks neak-centovanog poluglasa) i u prvom slogu priloga nÍãÍs, vokal o u sedom,osom i u poprika, grupu li u dlibok i svoðewe sekundarne skupine ãs nac u enklitiåkim vezama ãu se, ãe si i sl. (kude ce denem).

Razume se, opisano stawe ne stvara moguãnost za neku nauåno oprav-danu podelu podruåja svrqiško-zaplawskog dijalekta na mawe jedinice.

Jedini naåin da se objasni neobiåni geografski poloÿaj i oblikteritorije ovog dijalekta jeste da se pretpostavi da se on isprva razviou jednom delu juÿnomoravske doline, moÿda od Grdeliåke klisure iliokoline Vladiåinog Hana na sever. Da wegovo prvobitno podruåje nijemoglo biti veoma prostrano, vidimo po relativnoj ujednaåenosti oso-bina wegovih govora. Takvo je stawe odlika idioma raširenih migra-cijama. Krajwa severna taåka mogla je ispoåetka biti negde oko Niša,ali su seobe naknadno pomerile granicu u nizvodnom smeru. Moravskadolina, naroåito na odseku od Niša ka severu, morala je biti privlaå-na za naseqavawe, ali i nepogodna za opstanak. S jedne strane tu je bi-lo dosta plodne zemqe, ali su s druge strane tuda prolazile vojske iz-laÿuãi stanovništvo najrazliåitijim nedaãama. Tako su ratovi pra-znili Pomoravqe, a periodi mira ponovo ga punili, svakako najåešãenovim stanovništvom. Bilo je prirodno i da se ÿiteqi predela okogorweg toka reke spuštaju u plodnije krajeve u dowem toku. Tako se sa-dašwi svrqiško-zaplawski dijalekat proširio daleko na sever, mo-ÿda sve do sastavka dveju Morava, da bi se zatim wegovi nosioci, spa-savajuãi se nevoqa koje je donosio ÿivot kraj carskog druma, povukli ubrda istoåno od juÿnomoravske doline. Novi stanovnici, dolazeãi sjuga i jugozapada, prošli su tom dolinom sve do Stalaãa.91

TIMOÅKO-LUŸNIÅKI DIJALEKAT

4.12. Izoglose koje odvajaju ovaj dijalekat od svrqiško-zaplawskognabrojane su u t. 4.11. Mawe-više su paralelne s tim izoglosama mnogedruge, koje povezuju zapadnije predele timoåko-luÿniåkog sa svrqi-ško-zaplawskim dijalektom:*40

1) na zapadu nastavak -ovi u mnoÿini imenica — na istoku -ove;2) na zapadu mnoÿinski nastavak -i kod niza imenica koje znaåe

stvari ili ÿivotiwe (rukavi) — na istoku -e (rukave);


91 Nedeqko Bogdanoviã, Govor Aleksinaåkog Pomoravqa. — SDZb, 1987, XXXIII, 36.*40 U visini poåetka ovoga pasusa prof. Iviã je na margini ispisao sintagmu: pi-

tawe originalnosti.

3) na zapadu mnoÿina quði — na istoku quðe;4) na zapadu mnoÿina tipa polozi sa z — na istoku oblici sa s

kao polosi;5) na zapadu kamen, na istoku kamik;6) na zapadu maskulinizacija imenica ÿenskog roda na konsonant

— na istoku te imenice zadrÿavaju ÿenski rod;7) na zapadu nom. mn. liåne zamenice mi — na istoku ni, nije;8) na zapadu nom. mn. liåne zamenice vi — na istoku vije;9) na zapadu enklitiåki dativ jd. liåne zamenice treãeg lica

ÿenskog roda voj ili sl. — na istoku vu;10) na zapadu enklitiåki ak. jd. liåne zamenice treãeg lica ÿen-

skog roda ju — na istoku ðu;11) na zapadu zameniåka enklitika ak. mn. ji — na istoku ði;12) na zapadu nom. jd. ÿenskog roda pokazne zamenice taj — na is-

toku taja;13) na zapadu nom. jd. sredweg roda pokazne zamenice toj — na is-

toku tova;14) na zapadu futurska enklitika prvog lica jednine åu — na isto-

ku åe;15) na zapadu prilog de — na istoku deka;16) na zapadu prilog tuj — na istoku tuva ili sl.Navedene izoglose, sve više-mawe morfološke, ne saåiwavaju snop.

One se široko razilaze preko zemqišta timoåko-luÿniåkog dijalekta,a objediwava ih zajedniåki opšti pravac sever — jug, naravno i tu savarijacijom u detaqima, i povezanost zapadnog areala sa svrqiško-za-plawskim dijalektom. Mawem broju drugih izoglosa, koje imaju isti op-šti pravac, nedostaje ova posledwa osobina. Te se izoglose tiåu post-pozitivnog ålana, koji ne spada u odlike svrqiško-zaplawskog dija-lekta:

1) na zapadu tri postpozicije — na istoku samo jedna (dakle praviålan);

2) na zapadu mnoÿinski oblici na -ti kao voloveti, muÿjeti —na istoku volovete, muÿjete;

3) na zapadu nom. jd. prideva sa dodatim ålanom tipa beliti — naistoku belijat (u sva tri sluåaja istoåna situacija odgovara tipiånomstawu u balkanskoslovenskim govorima sa ålanom, dok se zapadna moÿeshvatiti kao specifiånost periferijske zone).

S ovim sistemom izoglosa ukrštaju se one koje odvajaju*41 severnijegovore od juÿnijih, opet sa mnogo varijacije u pojedinostima. Ponekadje npr. „severna" osobina zastupqena samo u timoåkom slivu, a ponekadje „juÿna" ograniåena na Luÿnicu. U svakom sluåaju opšti pravac ovihizoglosa je (aproksimativno) zapad — istok:

1) na severu se u naåelu dosledno åuva ß — na jugu je uglavnom lÍiza svih konsonanata osim labijala (slÍnce, ÿlÍt, glÍtam);

2) na severu ß i iza labijala — na jugu u (vuna, muzem);

198 PAVLE IVIÃ

*41 U visini poåetka ovoga pasusa prof. Iviã je napisao reå Svrqig.

3) na severu zemqa, na jugu zemwa;4) na severu tÍmno, na jugu tÍvno;5) na severu mnoÿinski oblici tipa ribare — na jugu ribari;6) na severu mnoÿinski oblici tipa gosti — na jugu gosje ili sl.;7) na severu mnoÿinski oblici tipa piliåi — na jugu pilišta

ili sl.;8) na severu mnoÿinski oblici tipa telci — na jugu telåina

ili sl.;9) na severu enklitika dat. jd. liåne zamenice treãeg lica ÿen-

skog roda je — na jugu voj ili sl.;10) na severu saåuvano -e u nom. jd. mekih osnova sredweg roda za-

meniåko-pridevske deklinacije (ovåe) — na jugu tip ovåo.Razume se, sve ovo razbija nekadašwu predstavu (koje sam se i sƒm

drÿao) o slaboj unutrašwoj diferencijaciji timoåko-luÿniåkog dija-lekta. Sada se moÿe reãi da je ta diferencijacija, u srpskim relacija-ma, iznatproseåna, što je i prirodno kod dijalekta koji veã tokom mno-gih vekova stoji na istom mestu.

4.13. Andrej Soboqev, koji je veoma zasluÿan za sagledavawe dife-rencijacije meðu govorima timoåko-luÿniåkog dijalekta u najnovije vre-me,92 predloÿio je podelu tog dijalekta na åetiri jedinice: timoåku,belopalanaåku, pirotsku i luÿniåku.93 Ta se podela uklapa u sistemukrštenih izoglosa opisan u t. 4.12. Timoåki, belopalanaåki i lu-ÿniåki govor pripadaju zapadnoj zoni timoåko-luÿniåkog dijalekta, apirotski istoånoj, što se u oba sluåaja ogleda u osobinama tih govora.Pri tom je timoåki govor smešten najsevernije, belopalanaåki i pi-rotski saåiwavaju središwi pojas, dok luÿniåki zauzima juÿnu pozi-ciju. Takva podela je potpuno prihvatqiva uz napomenu da se radi o åe-tiri jezgra izmeðu kojih po pravilu postoje skale prelaza, a ne o åetiriteritorije oštro omeðene nekakvim snopovima izoglosa. Tako Soboqevnaglašava da su osobine pirotskog govora mnogo potpunije ostvarene uistoånoj i juÿnoj okolini toga grada nego u severnoj i zapadnoj. Arealiniza timoåkih, odnosno belopalanaåkih osobina dopiru do gradskog ha-tara Pirota, a Soboqev primeãuje (O pirotskom govoru… 210) da se åak„govori u Visoku", planinskom predelu severoistoåno od Pirota, „iz-dvajaju nekolikim sitnijim osobinama… koje povezuju Visok sa timoå-


92 Pored radova navedenih u napomeni 86 up. i: Andrej N. Soboqev, O pirotskomgovoru u svetlosti najnovijih istraÿivawa, Pirotski zbornik (Pirot), 1995, kw. 21,195—211 + dve karte; A. N. Sobolev, O dialektologiåeskom atlase Vostoånoö Serbii i Za-padnoö Bolgarii. — Issledovaniä po slavänskoö dialektologii, Institut slavänovedeniäRAN, 1998, kn. 5 (Aktualünœe problemœ slavänskoö lingvogeografii), 100—143 + 23 kar-te; Andreö N. Sobolev, Kategoriä padeÿa na periferii balkanoslavänskogo areala. —ZFL, 1991, kw. XXXIV/1, 93—139; Andrej N. Soboqev, O nekim juÿnoslovenskim govornimoazama u istoånoj Srbiji, zapadnoj Bugarskoj i Rumuniji. — ZFL, 1995. kw XXXVIII/2,183—207; Andrej N. Soboqev, Dijalekatski tekstovi iz sela Vratarnice. — ZFL, 1992,kw. XXXV/1, 237— 251; Andreö N. Sobolev, Govor sela Vratarnica v vostoånoö Serbii vistoriåeskom i arealünom osveøenii (K postanovke problemœ yÿnoslavänskoö å-, x- zonœ).— München (Verlag Otto Sagner), 1994, str. 230 (sa trima kartama).

93 Andrej N. Soboqev, O pirotskom govoru u svetlosti najnovijih istraÿivawa. —Pirotski zbornik (Pirot), 1995, kw. 21, 195—211 + dve karte.

kim govorom". Što se tiåe samog timoåkog govora, on u osam sela za-padno od toka Timoka ima varijetet u kojem izostaje jedna od bitnihosobina timoåko-luÿniåkog dijalekta, umekšavawe k i g ispred pred-wih vokala i iza mekih konsonanata.94

Soboqev istiåe da severna zona (Timok) i juÿna (Luÿnica) pred-stavqaju svojevrsne dijalekatske polove, dok je sredwi pojas (Poniša-vqe, belopalanaåko i pirotsko) „bez izrazitije lingvistiåke fiziono-mije" i odlikuje se „samo svojom specifiånom kombinacijom osobinaprisutnih u okolnim govorima" (n. d. 209). Ta je opservacija taåna, alivaÿi iskquåivo ako ostanemo u okvirima teritorije o kojoj govori So-boqev (tj. timoåko-luÿniåkog podruåja bez vlasinskog kraja na krajwemjugu). Meðutim, ako izaðemo iz granica te oblasti, uoåiãemo da se sko-ro sve specifiånosti timoåkog govora s jedne strane i luÿniåkog sadruge mogu naãi u srpskim dijalektima izvan opisanog prostora.

Soboqev s pravom istiåe da od svih obuhvaãenih govora timoåkiima najviše arhaiånih oblika. „Ovamo najverovatnije spadaju oblicikao ribare, juÿeta, piliåi, telci, 3 ålana, ålan -ti u pluralu m. r.,ålan -jat kod prideva m. r., enkl. ak. ju, zamenice mi, vi, taj, toj, fu-turska partikula 1. l. jd. åu." Ovde bi se moglo dodati dosledno åuvaweslogovnog l, a polazeãi od Soboqevqeve tvrdwe da je timoåki govor naj-arhaiåniji u krugu timoåko-luÿniåkog dijalekta, moÿemo reãi da je tajgovor nesumwivo najarhaiåniji meðu svim govorima prizrensko-timoå-ke oblasti (ako ne uzmemo u obzir umnogome osobene iseqeniåke govoreu Rumuniji).

4.14. Podela koju je uveo Soboqev ne protivreåi staroj podeli na„timoåki" i „luÿniåki" poddijalekat, pri åemu prvi obuhvata i belo-palanaåki i pirotski govor. Granica izmeðu dvaju poddijalekata nalazise juÿno od Nišave, na pirotskom sektoru desetak km od te reke, a nabelopalanaåkom još znatno bliÿe Nišavi. U luÿniåki poddijalekatspada i vlasinski govor na krajwem jugu, koji Soboqevqevo izlagawenije obuhvatilo, a kojem bi verovatno trebalo pripisati, u okviru ju-ÿnog poddijalekta, isti status kao timoåkom, belopalanaåkom i pirot-skom u okviru severnog. Razlozi za takvo tretirawe vlasinskog govoraleÿe u wegovim znatnim odstupawima od govora Luÿnice. Poreðewematerijala u studiji Vilotija Vukadinoviãa Govor Crne Trave i Vlasi-ne95 sa spiskom osobina kod Soboqeva, n. d. 205—206, iznosi na videlosledeãe razlike:

1) Luÿnica znau pored znaju — Vlasina znaju;2) L zemwa — V zevwa;3) L mnoÿinski oblici tipa ribari — V ribare;4) L supletivna mnoÿina telåina — V telci;5) L enklitika ak. jd. ÿ. roda ju — V gu pored ju;6) L enklitika dat. jd. ÿ. r. voj — V ðu pored voj;

200 PAVLE IVIÃ

94 Jakša Diniã, Reånik timoåkog govora. — SDZb, 1988, kw. XXXIV, 12.95 Vilotije Vukadinoviã, Govor Crne Trave i Vlasine. — SDZb, 1996, XLII, 1—317.

7) L liåna zamenica prvog lica mnoÿine mi — V mie i nie po-red mi;

8) L liåna zamenica 2. lica mnoÿine vi — V vie pored vi;9) L pokazna zamenica ÿ. r. jednine taj — V taja i tÍj pored taj;

10) L pokazna zamenica sr. roda toj — V tova;11) L futurska enklitika 1. lica jd. åu — V åe;12) L treãe lice mnoÿine imperfekta beoše — V beše;13) L trpni pridev ÿewen — V ÿewet.Buduãi da ukupan broj pojava razmotrenih u Soboqevqevoj tabeli

iznosi 29, izlazi da je procenat neslagawa na ovoj relaciji 44,8%, štoje npr. daleko više od 17,2%, koliko je Soboqev našao razlika izmeðutimoåkog i belopalanaåkog govora.

Lako se zapaÿa da u nizu sluåajeva vlasinski govor odstupa od lu-ÿniåkog osobinama „istoåne boje", a da je teško naãi primera obrnu-tog odnosa. Ovo daje povoda da se postavi pitawe da li, ako je reå oosovini istok—zapad, vlasinski govor spada u zapadnu grupu, zajedno saluÿniåkim, belopalanaåkim i timoåkim, ili u istoånu, zajedno sa pi-rotskim. Ovom drugom rešewu protive se geografski razlozi — Vlasi-na leÿi gotovo na istom meridijanu kao Bela Palanka ili Kwaÿevac —a i jeziåki: poreðewe vlasinskog i pirotskog po istom metodu daje åak19 nepodudarnosti. Vlasinski se govor, dakle, jednostavno ne uklapa ukoordinatni sistem koji odgovara ostalim govorima istog dijalekta.

Slobodan RemetiãNedeqko Bogdanoviã

SRPSKI DIJALEKTI I WIHOVA KLASIFIKACIJA

— umesto rezimea —

I treãi deo studije Srpski dijalekti i wihova klasifikacija pronaðen je u zaostav-štini akademika P. Iviãa, a za štampu su ga pripremili prof. dr Slobodan Remetiã iprof. dr Nedeqko Bogdanoviã. Samo prvi deo Iviãeve sintetske rasprave imao je sreãuda bude objavqen za autorova ÿivota (ZFL, kw. XLI, 113—132), dok su drugi i treãi naðe-ni u verzijama nejednakog stepena doraðenosti. Drugi deo studije Srpski dijalekti i wi-hova klasifikacija (objavqen u ZFL, kw. XLII, 303—354), koji je za štampu priredio S.Remetiã, imao je u zateåenoj radnoj verziji i apstrakt i tekst fusnota, što, naÿalost,nije sluåaj i sa treãim, završnim delom rasprave, uz koji se mogao oåekivati opšti za-kquåak, odgovarajuãi rezime, kao i spisak izvora korišãenih u radu. Umesto svega togaprireðivaåima je preostala obaveza da åitaoce obaveste o prirodi svoga posla.

Drugi i treãi deo u zaostavštini naðene studije zahtevali su od prireðivaåa u su-štini isti postupak. U oba sluåaja, naime, naðene su po dve verzije tekstova. I na onojstarijoj autor je grafitnom olovkom unosio mawe ili veãe izmene. Original je zatim au-tor fotokopirao i na fotokopiji, takoðe grafitnom olovkom, unosio obiåno sitnije, ana nekoliko mesta i obimnije izmene i dopune. Prireðivaåi su stavqeni pred zadatakišåitavawa teško åitqivog Iviãevog rukopisa. Svesni obaveze da saåuvaju potpunu au-tentiånost naðenih rukopisa, prireðivaåi su uradili sledeãe.

a) Sve nesporno rašåitane dopune i izmene, åije je mesto, autorovom rukom, preci-zno naznaåeno u pripremanom rukopisu, integrisane su u tekst studije. Oni sluåajevi kod


kojih nisu uklowene sve sumwe da je rašåitavawe uspešno izvedeno do kraja, oznaåilismo zvezdicom i ispisali ispod osnovnog teksta rasprave (v. npr.: *30 i *32).

b) Sve sitnije, obiåno pojedinaåne, napomene, znaci pitawa, verovatno Iviãevapodseãawa na liåne obaveze (dorade, dopune, provere) koje je autor ÿeleo (planirao) daizvrši, takoðe su oznaåeni zvezdicom i kurzivom štampani ispod osnovnog teksta stu-dije. Prireðivaåi su odustali od „rašåitavawa" autorovih ideja i u sluåajevima gde bito bilo i moguãe, dakle i tamo gde je bilo lako proniknuti u autorovu nameru, poruku. Nataj naåin prireðivaåi nauånoj javnosti predaju neku vrstu kritiåkog izdawa Iviãevihtekstova. Prireðivaåi su smatrali, a za svoje opredeqewe dobili i punu saglasnostUredništva Zbornika Matice srpske za filologiju i lingvistiku, da je to korektnije ne-go bilo kakvo naše ulaÿewe u tekst profesora Iviãa. Zato su odustali i od pisawa bilokakvog opšteg zakquåka na kraju rada, kao i od rezimea i apstrakta na poåetku treãeg delastudije.

Od opredeqewa za åuvawe pune autentiånosti Iviãevog teksta prireðivaåi su odu-stali pred prazninom zbog nedostajawa fusnota uz treãi deo, ovde štampane, studije. Ot-klawawu tog nedostatka prireðivaåi su prišli na jedini moguãi naåin, dakle — krajweselektivno. Rekonstruisawe fusnota dolazilo je u obzir jedino tamo gde su se uglavnompodrazumevali naslovi radova na koje je autor mislio. Gde god su se prireðivaåi suoåava-li sa iole ozbiqnijim dilemama toga tipa, brojevi fusnota iz osnovnog teksta ostajalisu i ovde bez teksta. Razume se da se iskquåivo tako moralo postupati posebno tamo gdese pretpostavqaju autorova razmišqawa o pojedinim problemima i(li) wegova diskusijasa prethodnicima ili savremenicima o spornim pitawima. Prireðivaåi su primetilida u zateåenim verzijama studije nedostaje broj fusnote 85, kao i to da je dva puta ispisa-na napomena 71, ali su odustali od bilo kakvih „ispravki" u tom pravcu.

Deleãi radost sa ostalim poslenicima iz struke što je profesor Iviã za ÿivotauspeo da posao na toliko znaåajnoj studiji dovede i do ove faze, nadamo se da ãe se u we-govoj zaostavštini pronaãi i svi zasad nedostajuãi tekstovi i da ãe ih åitaoci imatipred sobom u narednim izdawima rada Srpski dijalekti i wihova klasifikacija.

Beograd — Niš, na Boÿiã 2002. g.

Slobodan RemetiãNedeqko Bogdanoviã

SERBSKIE DIALEKTŒ I IH KLASSIFIKACIÄ

— V kaåestve rezyme —

I tretüä åastü issledovaniä Serbskie dialektœ i ih klassifikaciä obnaruÿena vnasledstve akademika P. Iviåa; dlä peåati ee podgotovili prof. d-r Slobodan Remetiå iprof. d-r Nedelüko Bogdanoviå. Lišü pervoö åasti sintetiåeskogo nauånogo truda P.Iviåa udalosü vœöti iz peåati pri ÿizni avtora (ZFL, kn. XLI, 113—132), v to vremäkak vtoraä i tretüä obnaruÿenœ v variantah s raznoö stepenüy nezaveršennosti. Vtoraäåastü issledovaniä Serbskie dialektœ i ih klassifikaciä (opublikovannaä v ZFL, kn.XLII, 303—354), podgotovlennaä k peåati S. Remetiåem, v tom raboåem variante, v koto-rom ee zastali, soprovoÿdalasü i abstraktom i tekstom primeåaniö, kotorœh, k soÿale-niy, ne bœlo v tretüeö, okonåatelünoö, åasti soåineniä, gde moÿno bœlo oÿidatüobøiö vœvod, sootvetstvuyøee rezyme, a takÿe spisok istoånikov, ispolüzovanœh v ra-bote. Vmesto vsego çtogo redaktorœ vzäli na sebä obäzannostü soobøitü åitateläm o ha-raktere svoeö rabotœ.

Vtoraä i tretüä åasti obnaruÿennogo v nasledstve soåineniä trebovali ot redakto-rov, po suti dela, odnogo i togo ÿe podhoda. Drugimi slovami, v oboih sluåaäh obnaruÿe-no po dva varianta tekstov. I v tom bolee starom variante avtor karandašom vnosilmenüšie ili bolüšie izmeneniä. Potom avtor sdelal kserokopiy podlinnika i na kse-rokopii, takÿe karandašom, vnosil obœåno melkie, a v neskolükih mestah i bolee krup-nœe izmeneniä i dopolneniä. Zadanie redaktorov sostoälo v tom, åtobœ vœåitatü ne

202 PAVLE IVIÃ

oåenü razboråivuy rukopisü P. Iviåa. Osoznavaä svoy obäzannostü sohranitü polnuyautentiånostü obnaruÿennœh rukopiseö, redaktorœ sdelali sleduyøee.

a) Vse bessporno vœåitannœe dopolneniä i izmeneniä, mesto kotorœh rukoö avtoratoåno otmeåeno v podgotavlivaemoö rukopisi, vnesenœ v tekst issledovaniä. Te sluåai, ukotorœh ne ustranenœ vse somneniä v tom, åto vœåitka uspešno sdelana do konca, mœoboznaåili zvezdoåkoö i priveli pod osnovnœm tekstom soåineniä (sm., napr.: *30 i*32).

b) Vse bolee melkie, obœåno otdelünœe primeåaniä, voprositelünœe znaki, pred-stavläyøie soboö, veroätno, napominaniä P. Iviåa o ego liånœh obäzannostäh (dora-botki, dopolneniä, proverki), kotorœe avtor hotel (planiroval) provesti, takÿe obozna-åenœ zvezdoåkoö i napeåatanœ kursivom pod osnovnœm tekstom issledovaniä. Redaktorœotkazalisü ot „vœåitki" avtorskih ideö takÿe i v sluåaäh, v kotorœh çto bœlo bœ vozmo-ÿno sdelatü, sootvetstvenno, i v teh sluåaäh, v kotorœh bœlo legko proniknutü v avtor-skoe namerenie, v ego mœslü. Takim obrazom, redaktorœ predayt nauånoö glasnosti opre-delennœö vid kritiåeskogo izdaniä tekstov P. Iviåa. Redaktorœ såitali, åto çto boleekorrektno, åem lyboe ih vmešatelüstvo v tekst professora Iviåa, i dlä takogo svoegorešeniä poluåili polnoe soglasie Redakcii Sbornika Maticœ serbskoö po voprosamfilologii i lingvistiki. Poçtomu oni otkazalisü sdelatü kakoö bœ to ni bœlo obøiövœvod v konce rabotœ, a takÿe i rezyme i abstrakt v naåale treteö åasti issledovaniä.

Ot svoego rešeniä sohranitü polnuy autentiånostü teksta P. Iviåa redaktorœ ot-kazalisü po priåine pustotœ, kotoraä suøestvovala iz-za nedostatka snosok v tretüeö åa-sti zdesü publikuemogo nauånogo truda. K ustraneniy çtogo nedostatka redaktorœ podo-šli edinstvennœm vozmoÿnœm obrazom, to estü kraöne vœboroåno. Rekonstrukciä sno-sok bœla vozmoÿna lišü tam, gde, glavnœm obrazom, podrazumevalisü zaglaviä rabot, nakotorœe avtor ukazœval. Vezde, gde redaktorœ stalkivalisü s åutü bolee serüeznœmi di-lemmami dannogo tipa, nomera snosok iz osnovnogo teksta ne soprovoÿdalisü otdelünœmtekstom primeåaniö. Razumeetsä, sledovalo postupatü isklyåitelüno tak, osobenno tam,gde predpolagalisü avtorskie razmœšleniä ob otdelünœh problemah i(li) ego diskussiäs predšestvennikami ili sovremennikami o spornœh voprosah. Redaktorœ zametili, åtov obnaruÿennœh variantah soåineniä otsutstvuet nomer snoski 85, a takÿe i to, åtodvaÿdœ napisano primeåanie 71, no oni otkazalisü ot kakih bœ to ni bœlo „ispravle-niö„ v çtom napravlenii.

Razdelää radostü s ostalünœmi kollegami po specialünosti, åto professor PavleIviå eøe pri ÿizni sumel rabotu nad stolüko znaåitelünœm issledovaniem privesti kçtoö faze, nadeemsä, åto v ego nasledstve budut obnaruÿenœ i vse tekstœ, kotorœh pokane hvataet, i åto oni poävätsä pered åitatelem v sleduyøih izdaniäh nauånogo trudaSerbskie dialektœ i ih klassifikaciä.

Belgrad—Niš, v denü Roÿdestva Hristova 2002 g.

S P I S A K L I T E R A T U R E I S K R A Ã E N I C A

U zaostavštini profesora P. Iviãa dosad nije pronaðen ni spisak rado-va kojima se autor koristio u izradi ove sintetske studije. Åitaoci mogu samopretpostavqati u kakvom obliku je bio zamišqen (ili eventualno na papiruiskazan) Iviãev odnos prema korišãenim izvorima. Jasno je samo to da je ras-prava nastala u kontekstu autorovog detaqnog uvida u dijalektološku literatu-ru objavqenu od vremena štampawa wegovih dveju dijalektologija, dvaju siste-matskih pregleda srpsk(ohrvatsk)ih dijalekata 1956 (1985) i 1958 (1994) godine.Dovedeni u situaciju da biraju izmeðu dveju, sticajem nemilih okolnosti iznu-ðenih solucija: da li da saåine spisak korišãenih, a navedenih (ili nagove-štenih) naslova studija ili da raspravu ostave bez bibliografije, prireðivaåisu se, iako svesni rizika koji neminovno podrazumevaju poduhvati ovoga tipa,ipak odluåili za onu prvu. Spisak radova i skraãenica saåinio je S. Remetiã.U bibliografiju su uneti: a) naslovi priloga koje je prof. Iviã u odgovaraju-ãem bibliografskom obliku sƒm navodio; b) pojedini znaåajni radovi åija je


prepoznatqivost u tekstu studije oåigledna, a vaÿnost nesporna (prilozi M.Popoviãa, P. Skoka, R. Simiãa i sl.); v) radovi koje su prireðivaåi uneli re-konstruišuãi fusnote (naslovi koji su u tekst ušli iskquåivo tim putemštampani su sa zvezdicom u poåetku).

*Ronelle Alexander. Torlak Accentuacion. — Slavistische Beiträge, München(Verlag Otto Sagner), 1975, Band 94.

Radomir Aleksiã i Slavko Vukomanoviã, Osnovne osobine aleksandrovaåkogi bruskog govora. — Anali Filološkog fakulteta, Beograd (Filološki fakul-tet), 1966, kw. 6, 291—319.

Jugoslava Arsoviã, Glavne fonetske osobine govora Blaca i okoline. —PPJ, 1973, kw. 9, 55—77 + karta.

Danilo Barjaktareviã, Govorne osobine Gwilana. — Gjurmime Albanologjike.Albanološka istraÿivawa, Priština, 1965, kw. IX, 417—435. Preštampano u:Danilo Barjaktareviã, Dijalektološka istraÿivawa. — Priština (Jedinstvo),1977, 226—299.

Danilo Barjaktareviã, Akcenat novopazarsko-sjeniåkih govora. — ZFFP,1963, kw. I, 1—148.

Danilo Barjaktareviã, Glasovne i morfološke osobine u govoru sela Åumiãa.— ZFL, 1961—62, kw. IV—V, 12—21.

D. Barjaktareviã, Jeziåke osobine leposaviãke komune. — Glasnik Muzeja Ko-sova i Metohije, Priština, 1964, kw. VII—VIII, 417—434.

Dr Danilo Barjaktareviã, Sredwoibarska govorna zona. — ZFFP, 1964—65,kw. II, 57—113.

Dr Danilo Barjaktareviã, Bihorski govor. Fonetske osobine i akcenat. —ZFFP, 1966, kw. III, 9—79.

Danilo Barjaktareviã, Bihorski govor. Morfološke i sintaksiåke osobine.— ZFFP, 1967, kw. IV, 1—39.

Danilo Barjaktareviã, Novopazarsko-sjeniåki govori. — SDZb, 1966, kw.XVI, I—XIV + 1—177.

Danilo Barjaktareviã, Klasifikacije štokavskih ijekavskih govora. ZFFP,1969, kw. VI, 16—27.

D. Barjaktareviã, Presek razvoja govornih osobina Ibarskog Kolašina. —Vrawski glasnik, Vrawe, 1973, kw. IX, 249—262.

Dr Danilo P. Barjaktareviã, Govor Srba u Metohiji. — Priština (Jedin-stvo), 1979, str. 1—335.

A. Beliã, Dijalekti istoåne i juÿne Srbije. — SDZb, 1905. kw. I, str.I—CXII + 1—715 (sa dvema kartama).

A. I. Beliåæ, Zamýtki po åakavskimæ govoramæ. — Izvýstßä Otdýlenßä rus-skago äzœka i slovesnosti Imperatorskoö Akademßi Naukæ, St. Peterburgæ,1909, XIV/2, 181—266.

Nedeqko Bogdanoviã, Govor Aleksinaåkog Pomoravqa. — SDZb, 1987, kw.XXXIII, str. 7—302.

Marinko Boÿoviã, Govori Sredwega Ibra. — Priština (Univerzitet uPrištini), 1983, str. 1—340.

Marinko Boÿoviã, Govor Ibarskog Kolašina. — Priština (Institut zasrpsku kulturu), 1998, str. 1—204 + dve karte.

Dušanka Bojaniã-Lukaå, O prošlosti Galipoqskih Srba. — Zbornik Mati-ce srpske za društvene nauke, Novi Sad, 1967, kw. 48, 91—94.

Dragan Borisavqeviã, Govor Prokupqa i okoline. — Tok, Prokupqe, 1988,kw. 20—21, 83—122.

204 PAVLE IVIÃ

Dalibor Brozoviã, O problemu ijekavskošãakavskog (istoånobosanskog) dijalekta.— Hrvatski dijalektološki zbornik, Zagreb, 1966, knj. II, 119—208.

Mileta Bukumiriã, Iz ratarske leksike Goraÿdevca (kod Peãi). — PPJ,1983, kw. 19, 71—105.

BHDZb — Bosanskohercegovaåki dijalektološki zbornik, Sarajevo (In-stitut za jezik).

André Vaillant, La langue de Dominko Zlatariã — Travaux publiés par l'Institutd'études slaves, Paris, 1931, knj. VI: Morphologie (II), str. 1—395.

A. V. Vaillant, Grammaire comparée des langues slaves. — Paris, 1973, IV.Viktor Vesku, O poreklu govora „Banatskih Crnogoraca". — ZFL, 1971, kw.

XIV/2, 199—208.Victor Vescu, Govor Banatske Crne Gore. — ZFL, 1976. kw. XIX/1, 115—172.*Boÿo Vidoeski, Kumanovskiot govor. — Institut za makedonski jazik,

Skopje, 1962, str. 1—349 + karta.Boÿidar Vidoeski, Dijalektite na makedonskiot jazik. Tom 1. — Skopje

(Makedonska akademija na naukite i umetnostite), 1998, str. 365 (sa 45 karata).Dragomir Vujiåiã, Govori sjeverozapadne Bosne. — BHDZb, 1979, kw. II, 9—24.Dragomir Vujiåiã, Govori sjeverne i sjeveroistoåne Bosne. Fonetske osobine.

— BHDZb, 1985, kw. 5, 11—170.Dragomir Vujiåiã i Asim Peco, Govori centralne, jugoistoåne i jugozapadne Bo-

sne. — BHDZb, 1990, kw. VI, 13—247.Vilotije Vukadinoviã, Govor Crne Trave i Vlasine. — SDZb, 1996, kw.

XLII, str. 1—317.Milosav Vukiãeviã, O akcentu u vuåitrnskom govoru danas. — Ogledi iz

dijalektoloških istraÿivawa, Priština, 1993, 67—76. Preštampano iz: Ba-ština, Priština (Institut za prouåavawe kulture Srba, Crnogoraca, Hrvatai Muslimana), 1991, sv. 1, 92—101.

Milosav Vukiãeviã, Govori Kragujevaåke Lepenice. — Priština (Univer-zitet u Prištini), 1995, str. 1—248.

Jasmina Grkoviã, Prilog poznavawu dijalekatske leksike Šumadije. — PPJ,1982, kw. 18, 125—153.

Milica Grkoviã, Akcenat imenica u govoru sela Åumiãa. — PPJ, 1967, kw.3, 111—140.

Milica Grkoviã, Akcenat prideva u åumiãkom govoru. — PPJ, 1968, kw. 4,161—167.

Milica Grkoviã, Dijalekatski tekstovi sa Kopaonika. — PPJ, 1971, kw.7, 157—166.

Milorad Dešiã, Zapadnobosanski ijekavski govori. — SDZb, 1976, kw. XXI,str. 1—316 (sa 1 + 4 karte).

Jakša Diniã, Reånik timoåkog govora. — SDZb, 1988, kw. XXXIV, 7—335;Dodatak Reåniku timoåkog govora. — SDZb, 1990, kw. XXXVI, 381—422; Reåniktimoåkog govora (drugi dodatak). — SDZb XXXVIII, 379—586.

Gordana Dragin, Studeniåki govor na zapadnoj ivici kosovsko-resavskog pod-ruåja. — O srpskim narodnim govorima. Nauåni skup, Despotovac, 21—22. 8.1996. Dani srpskog duhovnog preobraÿewa, IV, Despotovac (Narodna biblioteka„Resavska škola"), 1997, 99—104.

Milan Dragiåeviã, Govor liåkih jekavaca. — SDZb, 1986, kw. XXXII, 7—238 + 3 karte.

Milan Dragiåeviã, O sudbini sekvenci cý i cvý u našim ijekavskim govori-ma. — SJ, 1997, kw. II, 97—102.

Petar Ðukanoviã, Govor Dragaåeva. — SDZb, 1995, kw. XLI, 1—240 (sa kar-tom).


Radosav Ðuroviã, Refleksi jata u okolini Priboja. — SDZb, 1980, kw.XXVI, 235—317 + 2 karte.

Radosav J. Ðuroviã, Govor Višegradskog Starog Vlaha u dijalekatskom kom-pleksu Starog Vlaha i jugoistoåne Bosne. — O srpskim narodnim govorima. Na-uåni skup, Despotovac, 21—22. 8. 1996. Dani srpskog duhovnog preobraÿewa, IV,Despotovac (Narodna biblioteka „Resavska škola"), 1997, 209—219.

Radosav J. Ðuroviã, O akcentu sela Drenåa (kod Aleksandrovca Ÿupskog) udve verzije: Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Nišu. Serija: Srpski je-zik i kwiÿevnost. — Niš, 1996, 209—232; Šest ogleda o srpskim akcentima.— Uÿice (Kulturno-prosvetna zajednica Uÿice, Uåiteqski fakultet Uÿice),1996, 9—37.

Gl. Elezoviã, Izveštaj sa dijalektološkog putovawa od Vuåitrna do Peãi.— SDZb, 1911, kw. II, 464—473.

Gl. Elezoviã, Reånik kosovsko-metohiskog dijalekta. — SDZb, 1932, kw. IV(I), str. I—XXIII + 1—477; SDZb, 1935, kw. VI (II), str. 1—587.

Feridun Emecen, Istorija jedne migracije s poåetka XVI stoleãa. Sremskiizgnanici na Galipoqu. — Istorijski åasopis (Beograd), 1995—96, XLII—XLIII,237—253.

ZFL — Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad(Matica srpska).

ZFFP — Zbornik Filozofskog fakulteta u Prištini.Dr Pavle Iviã, Dijalektologija srpskohrvatskog jezika. Uvod i štokavsko

nareåje. — Novi Sad (Matica srpska), 1956, str. 216 (sa kartom). Drugo izdawe1985.

*Dr Pavle Iviã, Izveštaj o dijalektološkoj ekskurziji po uÿoj Srbiji ok-tobra 1959. — Godišwak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (Novi Sad),1959, kw. IV, 397—400.

Pavle Iviã, O pitawu smederevsko-vršaåkog dijalekta. — NJ, n. s., 1959,kw. IX, sv. 7—10, 283—290.

Dr Pavle Iviã, Jedna doskora nepoznata grupa štokavskih govora: govori sanezamewenim jatom. — Godišwak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (NoviSad), 1956, kw. I, 146—160.

Dr Pavle Iviã, Mesto banatskog herskog govora meðu srpskim dijalektima.— Novi Sad, 1958 (poseban otisak iz zbornika „Banatske Here"), 326—353.

Pavle Iviã, O govoru galipoqskih Srba. — SDZb, 1957, kw. XII, str. XXI+ 520.

Pavle Iviã i Slobodan Remetiã, Trijebine (OLA 78). — FO, 559—565.Pavle Iviã, Razlike meðu govorima kosovsko-resavskog dijalekta. — O srp-

skim narodnim govorima. Nauåni skup, Despotovac, 21—22. 8. 1996. Dani srp-skog duhovnog preobraÿewa, IV, Despotovac (Narodna biblioteka „Resavskaškola"), 1997, 41—44.

Pavle Iviã, Ÿarko Bošwakoviã, Gordana Dragin, Banatski govori šuma-dijsko-vojvoðanskog dijalekta. — SDZb, 1994, kw. XL, Prva kwiga: Uvod i fone-tizam, str. 1—419; SDZb, 1997, kw. XLIII, Druga kwiga: Morfologija, sintaksa,zakquåci, tekstovi, str. 1—586.

Pavle Iviã, Neoakut na padinama Kopaonika. — ZFL, 1994, kw. XXXVII,239—246.

Pavle Iviã, O kosovsko-resavskom govoru Åobanca blizu Sentandreje. —Sentandrejski zbornik, Beograd (Srpska akademija nauka i umetnosti. Sentan-drejski odbor), 1997, kw. 3, 225—237.

206 PAVLE IVIÃ

Pavle Iviã, O jeziku. U kwizi: Republika Srpska Krajina. — Knin — Beo-grad (Srpsko kulturno društvo „Sava Mrkaq", Topusko. Srpsko kulturno dru-štvo „Zora", Knin), 1996, 143—158.

Pavle Iviã, Ÿupski govor kao najtipiåniji predstavnik kosovsko-resavskogdijalekta. — Zbornik radova sa nauånog skupa o Aleksandrovaåkoj ÿupi, odrÿa-nog u Aleksandrovcu 1997 (u štampi).

Pavle Iviã, Die serbokroatischen Dialekte. Ihre Struktur und Entwicklung. ErsterBand. Allgemeines und die štokawische Dialektgruppe. — Mouton and co., 'S-Graven-hage, 1958, str. 325.

Pavle Iviã, O poreklu ijekavskog govora u benkovaåkom kraju. — Benkovaåkikraj kroz vjekove, Zbornik 1, Benkovac, 1987, 157—170.

Pavle Iviã, Der vokal æ als lebendiges Phonem in den serbokroatischen Mundar-ten. — International Journal of Slavic Linguistics and Poetics ('s-Gravenhage), 1959,I—II. 48—54.

Pavle Iviã, Structure and typology of dialectal differentiation. — Preprints of Pa-pers for the Ninth International Congress of Linguists August 27—31, 1962, Cambrid-ge, Mass., Cambridge, Mass., 1962, 174—179 [tekst objavqen u odgovarajuãem zbor-niku referata 1964. godine].

Stjepan Ivšiã, Iz naše akcentuacije i dijalekatske problematike. — Zbornik radovaFilozofskog fakulteta u Zagrebu (Zagreb), 1951, knj. I.

Dušan Joviã, Trsteniåki govor. — SDZb, 1968, kw. XVII, str. XVI + 238 +karta.

JF — Juÿnoslovenski filolog, Beograd.*Marina Kostiã, Prvo lice jednine prezenta u govoru Gorwe Påiwe. — PPJ,

1997—98, kw. 28/29, 191—203 (sa kartom).Dr Ilse Lehiste i dr Pavle Iviã, Fonetska analiza jedne slavonske akcentu-

acije. — NSSVD, 1977, kw. 6, sv. 1, 67—84.*Aleksandar Loma, Jeziåka prošlost jugoistoåne Srbije u svetlu toponoma-

stike. — Govori prizrensko-timoåke oblasti i susednih dijalekata. Zbornikradova sa nauånog skupa (Niška Bawa, juna 1992), Niš (Filozofski fakultet uNišu, Institut za srpski jezik SANU Beograd, Centar za nauåna istraÿivawaSANU i Univerziteta u Nišu), 1994, 107—136.

Miodrag Markoviã, Reånik narodnog govora u Crnoj Reci. — SDZb, 1986,kw. XXXII, 243—500.

Fahra Matijaševiã, Akcenat glagola u savremenom mostarskom govoru u od-nosu na Vukov i Daniåiãev sistem. — JF, 1963—64, kw. XXVI/1—2, 337—368.

Miloš S. Moskovqeviã, O Iviãevu „smederevsko-vršaåkom dijalektu". —NJ, n. s., 1958, kw. IX, sv. 3—4, 102—107.

M. S. Moskovqeviã, Seãawe na jednu dijalektološku ekskurziju s profeso-rom Beliãem. — NJ, n. s., 1960, kw. X, sv. 3—6, 81—84.

Miroslav B. Nikoliã, Govor sela Gorobiqa (kod Uÿiåke Poÿege). — SDZb,1972, kw. XIX, 619—746.

Miroslav Nikoliã, Govori srbijanskog Polimqa. — SDZb, 1991, kw.XXXVII, str. 548.

NJ — Naš jezik, Beograd.NSSVD — Nauåni sastanak slavista u Vukove dane, Beograd (Meðunarodni

slavistiåki centar Srbije).Dr Milivoj Pavloviã, Govor Jaweva. Meðudijalekatski i miksoglotski pro-

cesi. — Novi Sad (Matica srpska), 1970, str. 209.Radoslav M. Pavloviã, Oblici deklinacije i konjugacije u govoru podruåja

Raåe Kragujevaåke (s posebnim osvrtom na akenat). — SDZb, 1982, kw. XXVIII,7—61.


Dr Dragoqub Petroviã, O govoru Zmijawa. — Biblioteka ZFL, Novi Sad(Matica srpska. Kwiÿevno odeqewe), 1973, str. 214 (s kartom).

Dr Dragoqub Petroviã, Govor Banije i Korduna. — Novi Sad — Zagreb(Matica srpska — Prosvjeta), 1978, str. 205 (sa tri karte).

Asim Peco, Govor istoåne Hercegovine. — SDZb, 1964, kw. XIV, str. 1—200(s kartom).

Asim Peco, Mjesto centralnohercegovaåkog govora meðu ostalim govorimadanašwe Hercegovine. — JF, 1961—62, kw. XXV, 295—328.

Asim Peco, Govori sjeverne i sjeveroistoåne Bosne. Morfologija. — BHDZb,1985, kw. V, 201—336.

*Asim Peco—Branislav Milanoviã, Resavski govor. — SDZb, 1968, kw.XVII, 241—366 + karta.

*Asim Peco, Govor ðerdapske zone (fonetsko-morfološke osobine). — ZFL, 1972,kw. XV/1, 177—210.

Asim Peco, Akcenat sela Ortiješa. — Nauåno društvo NR Bosne i Hercegovine,Graða, X, Sarajevo, 1961, 5—51 (poseban otisak).

Asim Peco, Govori sjeverozapadne Bosne. Morfološke osobine. — BHDZb, 1979,knj. II, 119—157.

Dr Asim Peco, Pregled srpskohrvatskih akcenata. Peto izdanje. — Nauåna knjiga(Beograd), 1991, str. 311.

Mitar Pešikan, Stawe prouåavawa crnogorske govorne zone i daqi zadaci.— ZFL, 1970, kw. XIII/1, 185—194.

Mitar Pešikan, Jedan opšti pogled na crnogorske govore. — ZFL, 1979,kw. XXII/1, 149—169.

Milko Popoviã, Die Betonung in der Mundart von Ÿumberak. — Archiv für sla-vische Philologie Berlin, 1929, VI, 345—363.

Milko Popoviã, Ÿumberaåki dijalekat. — Zagreb, 1938, XXXII + 64 (s kartom).PPJ — Prilozi prouåavawu jezika, Novi Sad (Izdaje Katedra za juÿno-

slovenske jezike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu).Prvoslav Radiã, Crtice o govoru sela Mråe u kuršumlijskom kraju. — SDZb,

1990, kw. XXVI, 1—75.Prvoslav Radiã, O govoru Gorwe Toplice. Rezultati i perspektive istra-

ÿivawa. — O srpskim narodnim govorima. Nauåni skup, Despotovac, 21—22. 8.1996. Dani srpskog duhovnog preobraÿewa, IV, Despotovac (Narodna biblioteka„Resavska škola"), 1997, 55—68.

Ivana Radoiåiã, Fonološki opis govora leposaviãke okoline. — PPJ, 1996, kw.27, 32—52.

*Sofija Rakiã-Milojkoviã, Osnovne fonetske osobine govora Dowe Mutni-ce (kod Paraãina). — PPJ, 1987, kw. 23, 29—61.

*Sofija Rakiã-Milojkoviã, Pastirska terminologija Krivovirskog Timoka.— SDZb, 1993, kw. XXXIX, 7—148.

Sofija Rakiã-Milojkoviã, Osnove morfološkog sistema govora Dowe Mut-nice (kod Paraãina). — SDZb, 1990, kw. XXVI, 75—117.

Slobodan Remetiã, Kula (OLA 70). — FO, 521.Slobodan Remetiã, Drenåa (OLA 81). — FO, 570.Slobodan Remetiã, Govori centralne Šumadije. — SDZb, 1985, kw. XXXI,

str. I—XIX + 1—555.Slobodan Remetiã, Srpski prizrenski govor I (glasovi i oblici). — SDZb,

1996, kw. XLII, 319—614.*A. Saviãeviã, Govor Dowe Bele Reke. — Razvitak (Zajeåar), 1981, br. 1.SDZb — Srpski dijalektološki zbornik, Beograd.Radoje Simiã, Levaåki govor. — SDZb, 1972, kw. XIX, 1—618 + karta.

208 PAVLE IVIÃ

*Radoje Simiã, Skica za dijalektološku kartu severne Srbije. — Jugoslo-venski seminar za strane slaviste (Beograd), 1980, kw. 31, 93—136.

SJ — Srpski jezik, Beograd.P. Skok, Mundartliches aus Ÿumberak (Sichelburg). — Archiv für slavische Phi-

lologie, Berlin, 1911, XXXII, 363—383; 1912, XXXIII, 338—375 (s kartom).A. N. Sobolev, Issledovaniä po slavänskoö dialektologii. — Moskva, 1988,

100—167.*Andrej N. Soboqev, Timoåko-luÿniåki govori u juÿnoslovenskoj å, x-zoni.

— Govori prizrensko-timoåke oblasti i susednih dijalekata. Zbornik radovasa nauånog skupa (Niška Bawa, juna 1992), Niš (Filozofski fakultet u Nišu,Institut za srpski jezik SANU, Beograd, Centar za nauåna istraÿivawa SANUi Univerziteta u Nišu), 1994, 85—106.

Andrej N. Soboqev, O pirotskom govoru u svetlosti najnovijih istraÿiva-wa. — Pirotski zbornik, Pirot, 1995, kw. 21, 195+211 + dve karte.

*A. N. Sobolev, O dialektologiåeskom atlase Vostoånoö Serbii i ZapadnoöBolgarii. — Issledovaniä po slavänskoö dialektologii, Institut slavänovede-niä RAN, Moskva, 1988, kn. 5 (Aktualünœe problemœ slavänskoö lingvogeogra-fii), 100—143 + 23 karte.

*Andreö N. Sobolev, Kategoriä padeÿa na periferii balkanoslavänskogoareala. — ZFL, 1991, kw. XXXIV/1, 93—139.

*Andrej N. Soboqev, O nekim juÿnoslovenskim govornim oazama u istoånojSrbiji, zapadnoj Bugarskoj i Rumuniji. — ZFL, 1995, kw. XXXVIII/2, 183—207.

*Andrej N. Sobolev, Dijalekatski tekstovi iz sela Vratarnice. — ZFL,1992, kw. XXXV/1, 237—251.

*Andreö N. Sobolev, Govor sela Vratarnica v vostoånoö Serbii v istoriåe-skom i arealünom osveøenii (K postanovke problemœ yÿnoslavänskoö å-, x- zo-nœ). — München (Verlag Otto Sagner), 1994, str. 230 (sa trima kartama).

*Andrej N. Sobolev, Sprachatlas Ostserbiens und Westbulgariens I—III. — Scrip-ta Slavica, Biblion Verlag (Marburg/Lahn), 1998.

M. Stevanoviã, Ðakovaåki govor. — SDZb, 1950, kw. XI, IV + 1—152.Igrutin Stevoviã, Šumadijski govor u Gruÿi s osobitim osvrtom na akcen-

te. — SDZb, 1969. kw. XVIII, 401—635 + karta.Milosav Tešiã, Govor Qeštanskog. — SDZb, 1977, kw. XXII, 159—328 (s

kartom).Milosav Tešiã, Fonetske osobine govora azbukovaåkog sela Uzovnice. —

1978, kw. XXXIV, 169—191.*Mile Tomiã, Govor Sviniåana. — SDZb, 1984, kw. XXX, 7—265.Mile Tomiã, Govor Radimaca. — SDZb, 1987, kw. XXXIII, 303—474.Mile Tomiã, Reånik radimskog govora. — SDZb, 1989, kw. XXXV, 1—174.Radmila Triåkoviã, Galipoqski Srbi i Jagodina. — Istorijski åasopis

(Beograd), kw. XXIX—XXX, 1982—1983, 129—142.Drago Ãupiã, Dragoqub V. Koriãanac, Onomastika Bogutovca. — Onoma-

tološki prilozi, Beograd (Srpska akademija nauka i umetnosti), 1997, kw. XIII,575—614.

FO — Fonološki opisi srpskohrvatskih/hrvatskosrpskih, slovenaåkih i makedon-skih govora obuhvaãenih Opšteslovenskim lingvistiåkim atlasom. — Sarajevo (Posebnaizdanja Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, knj. LV. Odjeljenje dru-štvenih nauka, knj. 9), 1981, str. VIII (nepag.) + 828 + karta.

Jovan Cvijiã, Metanastaziåka kretawa. Wihovi uzroci i posledice. —Srpski etnografski zbornik, Beograd (Srpska kraqevska akademija), 1922, kw.XXIV [VIII] + 96 + karta.


Српски дијалекти и њихова класификација iii призренско...

Documents