Архитектонски факултет Универзитета у Београду4. Семестар дипломских академских студија, 2011/2012.

Модул 9 – Мастер пројекат; М9.1 Теза пројектаМентор: доц. Иван Куцина;

Студент Татјана Ворински, М-2010/043

испитивање односа локалног становништва према постојећем на/ЗАпуштеном животном окружењу

_мењање перцепције путем интеракције_

Април, 2012.

Апстракт

Овај рад истражује теоријске и суштинске везе човека и простора манифестоване кроз поставке о перцепцији и односима унутар заједништва. Тежиште рада постављено је на разумевању тих односа кроз испитивање првенствено перцепторног поимања простора, односа у друштву који га граде и појаву простора лишених друштвености – напуштени простори. Даље се анализира појам заједништва, пре свега локалног, са освртом на теоријске примере успешно имплементиране у пракси и методе које се користе при разумевању како становништво доживњава простор у коме обитава. На основу изнете аргументације, полазна хипотеза тезе јесте да је однос локалног становништва према девастираном подручју могуће променити потенцирајући првенствено међуљудску интеракцију која би се затим просторно манифестовала. У том смислу, архитектонски акценат није на спектакуларности будућег предложеног решења, већ управо на испитивању која је мера чулности која мора бити задовољена, а која ће као таква бити погодна платформа за акцију/реакцију њуди међусобно, и људи и простора.Циљ је створити препознатљиви карактер саме заједнице, која ће као таква, креативношћу и експресијом, сама стварати просторе који инспиришу али и провоцирају и установити да се емоција коју девастирани простор буди, може изменити догађајем.

Кључне речи: перцепција, напуштени простори, локална заједница, ментално мапирање, реактивација простора, креативна заједница

1

1.Увод.........................................................................................................................................................3

2.Човек / простор.......................................................................................................................................4

2.1.Перцепција простора.......................................................................................................................4

2.2. (Друштвени) простор......................................................................................................................8

2.3.На/запуштени простори..................................................................................................................9

3.Локална заједница................................................................................................................................10

3.1.Просторна интеракција.................................................................................................................11

3.2.Идентитет у прошлости (Савамале)..............................................................................................13

3.3.Идентитет у садашњости...............................................................................................................16

3.3.1.Ментално мапирање – интернет блог...................................................................................16

3.3.2.Ментално мапирање – теренски рад....................................................................................19

4. Оживљавање идентитета – ствараоци јесу корисници.....................................................................20

5.Закључак................................................................................................................................................21

Literatura...................................................................................................................................................22

2

1.Увод

"друштвени простор је производен и репроизводен у синергији са производним снагама ."1

Сведоци смо константног пропадања градских делова/амбијената који су некада били жижне тачке у животу истог. Иако се под овим пропалим, девастираним, напуштеним деловима најчешће подразумевају старе индустријски комплекси, у нашем непосредном окружењу наилазимо и на супротан пример. Савамала поткрепњује тврдњу да напуштеност није одраз само непостојања људске активности и боравка људи, већ може добити сасвим нови призвук узме ли се у обзир мишљење њуди, првенствено оних који у њој станују – локалне заједнице. Локална заједница Сава мале не крије своју огорченост и у то се можемо уверити читајући интернет блогове. Управо су нам они плазна тачка и инпут истраживања.

Перцепцију становништва једног града, у нашем случају конкретног девастираног дела битно је испитати. Полазећи од антике, па све до данашњице, бавимо се питањем форме, конкретније добре форме. У случају напуштених простора, овај епитет је изгубљен, како становништво овакве просторе увек карактерише негативним призвуком. Међутим, узме ли се у обзир истраживање да некада није било тако, поставња се питање не само простора којег је начео зуб времена, већ и односа због којих је до тога дошло – међуљудских односа. Испитивање локалне заједнице и постојања платформе за образовање исте која се огледа у жељи за унапређењем Савамале, одлична су подлога за формирање активности. У том погледу, испитују се могућности у којој мери акција/активност може променити перцепцију девастираног простора.

1 Henry Lefebvre (1991), The Production of Space, Blackwell, Oxford.

3

2.Човек / простор

Одношење човека и простора једно према другом неминовно је посматрати кроз перцепцију. Перцепција је етимолошки кроз прошлост имала разна тумачења, како начина на који оперира тако и доживљаја света који објашњава. Историским прегледом стећи ћемо увид у начин развијања човекове мисли од антике до данашњих дана, али не само начина мишљења, већи свеукупног односа према себи и простору који га окружује. Конекција и интеракција у људским животима не своди се на пуко поимање простора, нити на разумевање себе самих. Оно што нам је често услов схватања квалитетног живљења јесте и веза нас самих са другима, заједништво. Зато ћемо се простором бавити и кроз друштвеност и одговорити на питања који су чиниоци његовог стварања, чији је он производ? На који наин се ствара?И шта се деси када ти исти чиниоци стварања и коришћења који су суштина његовог бивствовања нестану, напусте тај исти простор? Какви су то напуштени простори? Имају ли они изразито негативну конотацију?

2.1.Перцепција простора

Зашто ствари изгледају тако како изгледају? (Кофка, протагониста гешталт филозофије)

Готово су сви антички мислиоци веровали да је чулно сазнање непоуздано тј, да не води правом увиду у суштину ствари већ само мњењу или уверењу о њиховој појединачној егзистенцији (Хераклит, Парменид, демокрит, Сократ, Платон, Аристотел). Било је међутим и филозова који су настојали да покажу како и умно сазнање може бити варљиво (Зенон). Ипак, од Сократа се учвршћује поверење у умно знање, тј, мишљење. Сократ поручује: разум је мера свих ствари, а разум није приватна ствар појединачног човека већ је ствар која егзистира као скуп универзалних правила и категорија.2

Нововековни филозови, задржавајући веру у умно сазнање у исто време покушавајући да докуче механизме деловања основних органа ума, развијају две теорије сазнања које су комплементарне: емпиризам и рационализам, са разликом у фокусу интересовања.

Индукција и синтеза: Емпиристи (Бејкон, Хобс, Лок, Беркли, Хјум)се фокусирају на пасивни разум тј, стање духа у коме се чулни утисци уписују као на празну плочу (tabula rasa). Комплексни опажају тако настају слагањем простих сензација које се спонтано повезују, што указује да је

2 С. Марковић (2007),Опажање добре форме, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Београд.

4

основна карактеристика емпиристичких теорија сазнања истицање искуства тј. учења као генератора сазнања. Дакле, ствари изгледају тако зато што смо научили да тако изгледају.

Дедукција и анализа: Рационалисти сматрају с друге стране да перцепција света не потиче из рецепције ( лат. Receptio: прихватање, примање), већ пре из активног разума тј. концепције – схватање поимање. Декарт нуди физиолошки опис опажања истичући да су фактори који управљају формирањем опажаја инхерентни физиолошком функционисању тела.

Покушај мирења рецепције и концепције срећемо код Канта који сматра да су опажаји без концепта слепи а појмови без опажаја празни. Међутим, тек почетком двадесетог века појавом гешталт психологије долази до озбиљнијег проблематизовања опажања форме, која као сложена идеја представља композицију великог броја сензација ( простих идеја ).

Зашто нам неке форме(простор) изгледају боље од других?

Целина: гешталтистички концепт опажања своди се на две базичне претпоставке теорије опажања: теза да се перцептивне целине не могу свести на просте суме делова ( перцептивна целина, односно перцептивни гешталт, садржи неки посебан организациони квалитет – квалитет форме или гешталт квалитет – који не несводив на особине локалних делова или сегмената), док друга претпоставка говори и остепену присуства поменутих организационих квалитета т.ј о нивоу целовитости гешталта ( сегементи феноменолошког опажајног поља теже што чвршћој интеграцији тј повезивању у једноставне, конзистентхе, правилно структуиране перцептивне целине).Форме објеката који посматрамо нису примарно условљене природом елемената од којих су начињене већ начином њихове организације тј. присуством неких глобалних организационих својстава.3

Објективност не постоји – то је грешка искуства

Комплексност целине: Информациони објективистички приступ (метдолошки); дефинисање (добре) форме почива на претпоставци да доживљај (добре) форма зависи од информационе комплексности стимулације ( стимуланси кодирани на једноставнији начин биће доживљени као бољи, док ће информационо комплекснији садржаји бити доживљени као лошији).

Добра форма је и у случају гешталтистичког концепта и у случају информационог приступа уствари субјективна категорија – субјект при посматрању оцењује колико су саджаји добро уређени, организовани, стабилнии сл. Дефинисање добре форме се при истраживањима одвијало двојако, па тиме може бити операционо: директно процењивање добре форме( најчешће на седмочланим скалама ,,лош – добар'', Garner & Clement 1963, Clement 1964, Bell & Handel 1971) или кроз избор ,,боље алтернативе'' при симултаном излагању стимуланса – комплетирање недовршених визулних склопова (Марковић, 2002). Истраживања су увела и појам

3 С. Марковић (2007),Опажање добре форме, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Београд., стр 19.

5

економичности: форме и конфигурације које се лако и ефикасно опажају такође се економично памте, осмишљавају и сл.Естетска димензија добре форме: 1. Доминира тенденција ка повећању задовоњства –

преференција пријатних, хармоничних стимуланса, типичних објеката)2. тенденција ка постизању стања оптималне побуђености – преференција занимњивих, необичних и сложених стимуланса, пренаглашених телесних пропорција)3. тенденција ка постизању естетског доживњаја као изузетног стања свести – фасцинираност појединим естетским објектима

детаљ пре целине: Мерло – Понти (Merelau – Ponty) је упознао филозофију и хумане науке са новим концептом перцепције и њеним чулним односом са светом.4 ,,...да нас подсећа у тенутку увида да смо оно што осећамо морали већ да знамо, али да смо заборавили захваљујући нашој уроњености без промишљања у видљиви свет .''5

Гледати неки предмет значи настанити се у њему и одатле обухватити све ствари према лицу које му оне окрећу... тако је сваки објекат огледало свих других. ...могу, дакле, видети један предмет укоолико предмети творе систем или свет, и уколико сваки од њих распоређује око себе друге као гледаоце својих скривених аспеката и гаранцију њихове трајности.

Мерло Понти закључује да предмет никад није недвосмислен, он то постаје нашом непажњом.6 За њега простор није средина у којој се распоређују ствари већ средство којим постаје могућ положај ствари у њудском искуству. Простор је унуверзална могућност повезаности ствари. Оснос субјекта према овом простору може бити двојак:

1. Нерефлектујући однос - ,,ја живим у стварима и простор нејасно сматрам час средином ствари час њиховим заједничким атрибутом''

2. И рефлектујући однос - ,,проничем простор у његовом извору'', ово је однос субјекта који описује простор.

У првом случају реч је о физичком простору а у другом о геометријском.7 Ми перцепирамо простор тако што ,,урањамо'' у њега, прво опажамо детаље а затим целину. Зато је Понтијева теорија не само феноменолошка већ и егзистенционална – перцепција је егзистенцијална структурација света.

4 Јелић, Маргарета (1967), Фрагментирани поглед, Нолит, стр 19.5 Canman,T i Hansen, M. (2005), The Cambridge Companion ti Merelau – Ponty, Cambridge Univerity Press, New York6 Јелић, Маргарета (1967), Фрагментирани поглед, Нолит, стр 21.7 Јелић, Маргарета (1967), Фрагментирани поглед, Нолит, стр 23.

6

Структурализам: Жак Лакан Оснивач структуралистичке психоанализе афирмише структурализам као релативистичку теорију. Он раскида дотадашњи миметички приступ у уметности не интересујући се за верност модела и референце, односно онога што модел инсулира, већ се више фокусира на односе модела у ширем смислу.8

,,...све што је у вези са видљивим је нека врста замке, клопке и све оно што нам оно (гледање) представља манифестовано је као лавиринт''9

,,Вид нас одваја од света, док нас остала чула с њим спајају.''10

Хегемонија вида? Да ли то значи да данас у информационо окренутом свету, инстант живљењу, у ком је хегемонија чула вида оправдана треба с правом тежити буђењу и афирмацији других чула? Чија је превласт, детаља или целине? Појачавамо ли одређена чула значи ли то да аутоматски разбијамо целину? Пример Понтијевог експеримента са столом и стварима на њему, где заправо доказује да свесност о столу као целини и произилази из нашег првенственог поимања детања на њему: свеске, оловке, шоље, ногара. Међутим, изменимо ли детаље, направимо ли контекст који нема нужно везе са столом, и нашим искуственим разумевањем његове функције, поимамо ли сто, простор, амбијент исто? Мењање детаља у Савамалој разбија просторно – амбијенталну целину коју се и садашњи њени становници труде да одрже у животу. И визуелно и функционално главна карактеристика овог простора као трговинско – угоститељско – друштвеног центра просутог на обали реке, временом је ишчезла оставивши рушевине некадашњег сјаја. До тога су свакако и довеле друштвене промене, не само време само по себи, па се морамо осврнути на то, какав је то простор који гради друштво.

8 Шуваковић, М. (2005), Појмовник савремене уметности, Хоретски, Загреб, стр. 5949 Жак Лакан, Четири фундаментална концепта психоанализе10 Pallasmaa, Juhani (1994); The Eyes of the Skin, John Wiley & Sons

7

2.2. (Друштвени) простор

(друштвени) простор је (друштвени) производ.11

(друштвени) Простор обухвата произведене ствари, заокружује њигове међусобне односе стварајући кохеренцију и симултаност – (релативан) ред/ (релативан) неред. Инфилтрира се, чак и напада концепт производње, постајући део (можда чак и најбитнији део) њеног садржаја. Ако су нам у том случају напада на делатност, производња и производ и њихова релација дефинисали друштвени простор онда је свакако његова главна карактеристика – активност. Зашто активност? У времену доколице, шопинг молова и глобалне интернет доминације, вредности које је Савамала почела да губи везане су управо за акцију – интеракцију, реакцију.

Вратимо се сада на просторност. Какав је то друштвени простор? Сам епитет друштвености говори о некој целовитости. То није простор као сваки други. Просторна интегрисаност је константа.

Друштвени простори се међусобно прожимају и/или постају надређени у односу на друге и услед очигледне подређености Савамале, поставља се питање који су механизми који ће извршити тај дисбаланс? Шта је то у данашњем друштву што један простор чини друштвенијим мање или више? Управо горе напоменута активност.

А како се друштвени простор манифестује естетски? Ова категорија се управо и јавила као битна у животу становника Савамале. Рад Џереми Хила12 наводи да у Civilization and its Discontents, Сигмунд Фројд идентификује лепоту, чистоћу и ред као есенцијалне цивилизацијске ствари. Идентификујући комбинацију лепоте и реда код Витрувија, показало се да чистоћа ипак има другу димензију: означава празнину, непостојање отпада, белину. Није ни чудно, дакле, што је лепота архитектуре модернизма често повезивана са јасним формама, елиминацијом декорације, белим зидовима.и такође није чудно да је чистота повезивана са неком врстом моралног реда којим барата архитекта/уметник. Ова тематика провлачи се од Платона – да је прва ствар коју наши уметници морају да ураде јесте да очисте камен темељац/стену/шкриљац друштва и очисте људске навике и да ће после тог првог корака бити у могућности да повуку/скицирају границе друштвеног система. Корбизје: избељена опна– извешћемо морални акт: волети чистоту!..бељење је изузетно морално!.Превидели смо увредљивост припајања визуелне белине/чистоте са социјалном моралношћу. Ипак, међусобна нетрпељивост етничких припадности на Савамалој поставља питање да ли је то стварно увредљиво на нашем примеру? Воде ли сукоби становништва расипању/непостојању друштвеног простора које се одражава и на физичком нивоу?За/Напуштеност.

11 Х, Лефебвре(1984), The production of space, pg 26.12 Till, Ј. (2007), Architecture and Contingency, Field: a free journal for architecture, br.2, str 120-135

8

2.3.На/запуштени простори

Ликовни квалитети традиционалног града засновани су на интимности, разноликости простора, разноликости доживљаја, једном речју – на секвенционалном визуелном контрасту.13

Свакако да је ликовност, естетика простора битан фактор за наше уживање у њему. Шта се онда дешава са просторима отцепљеним од употребне вредности, социјалне комуникације који полако одумиру или су већ замрли? Добијају епитет напуштених простора. У случају наше Савамале ово становиште је истинито из одређеног угла посматрања.Дил Горон14 појашњава да термин напуштен има морални призвук тј. имплицира да је неко намерно оставио нешто(или неког) што је сиромашно и/или деликвентно. Импликација је разумљива имајући у обзир да су места на која се термин обично односи, била места производње која су проглашена непрофитним од стране својих власника, и услед тога затворена док је производња премештена на друго место. Термин запуштен карактерише ове просторе негативном атмосфером.

Међутим, према NLUD and the US Environmental Protection Agency15, напуштено земљиште не мора да буде празно, или лишено сваке употребе. Земља се сматра напуштеном када се интензивно користила у прошлости, на вероватно уносније начине, и када изгледа да има потенцијал за будући развој. У истраживању ставова према таквим просторима, дошло се до резулатата да их јавност често епрципира као јавне просторе.То нас доводи до закључка да се значења речи напуштен и запуштен овде преплићу. У свом раду који се бави оваквим просторима Горон наводи истраживања која је Мори спровео баве се перцепцијом таквих (запуштених/напуштених) простора. У истраживањеу, нарученог од стране Groundwork – а, напуштено земљиште се шире тумачи као ,, урбани индустријски отпад . Може бити упражњено, некоришћено или неефикасно коришћено, или земљиште које занемарено или ружно/непривлачно. Може такође да означава земљиште које тежи да постане било која од наведенх ствари.

Још један увид у перцепцију грађана срећемо у ,, Derelict Britain'' Бар тврди да је дефиниција за напуштено земњиште дата од стране државних органа уска и да искључује толико тога што би просечан посматрач сматрао напуштеним... већини нас ,,напуштено земљиште'' значи буквално свако земљиште које је ружно или неатрактивно својом појавом.

13 Др М. Перовић(1989), Београд – људска димензија, Градска конференција ССРН, Београд, стр.79.14 Doron, G.M.( 2007), …badlands, blank space, border vacuums, brown fields,нconceptual Nevada, Dead Zones…, Field: a free journal for architecture, br.1, str 10-2315 http://www.epa.gov/

9

3.Локална заједница

,,Целокупан модерни град представља друштвену машину.''16

Појаснили смо већ везу људи и простора, међутим од значаја је за ову тему испитати и међуљудске односе. Просторност ( интеракција са њом), није једини фактор који утиче на стварање/одржавање заједнице која је солидарна, одржива и толерантна. Ту се враћамо на појам заједништва који се испољава кроз већ поменуте активности/акције, које се касније просторно манифестују. Иако Савамала просторно има карактер локалног заједништва, на друштвеном нивоу то није тако. Ипак, по блоговима/колумнама видимо да свест о бризи за Савамалу постоји као импут у свести појединих грађана. Зато је од изузетног значаја искористити ту иницијалну капсулу и створити платформу за развијање заједништва. Видећемо на неколико примера како се таква акције спроводе у иностранству а онда се вратити у Савамалу и видети који су то моменти (акције/реакције/активности), остали упамћени и забележени као битни некада, а шта је то што данас задовољава/мучи посетиоце а посебно становнике Савамале.

,,Локална заједница је појам који укључује одређену територијалну целину, у којој грађани, посредством властитих и заједничких ресурса задовољавају највећи део својих животних потреба и решавају своје животне проблеме. То укључује и одговарајуће институције и мрежу институција које, у спрези са становништвом, чине мање или више чврсту и трајну везу међусобних односа, узајамности и разноликости облика живота. На основу солидарности и узајамности, могу се развити специфични начини живота који локалној заједници дају посебне квалитете и могу их разликовати од других. Као негативна последица може се јавити изолованост и затвореност неких локалних заједница и стварање „гета” као супротности основним циљевима обогаћивања мреже контаката и сарадње.’’17

16 М. Тафури, Радикална архитектура града , Мислити град, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, стр 179.17 Видановић, И. (2006), Речник социјалног рада, удружење стручних радника социјалне заштите Србије, Асоцијација центра за социјални рад Србије, Београд.

10

3.1.Просторна интеракција

,,Може ли перцепција бити измењена кроз мале акције, слике и идеје?''18

Хејден је у свом раду ,,Развијање партиципаторног дизајна'' дао увид у стратегије истог са нагласком на просторном присвајању које би као тренд могло да се трансформишу у дугорочне и одрживе праксе. Током година више од 100 људи је радило у овом простору кроз везе са пријатељима и колегама ангажованим у радионицама градећи животни стил који су сами дефинисали. Док су први становници простора били већином студенти који су имали више слободног времена да утроше на политичке, социјалне и културне непрофитне активности, данашњи активисти су више окупирани смишљањем начина како да зараде за живот и организацијом колективне свакодневице. Ипак, кроз закуп без шпекулација и непрофитне активности везане за округ/заједницу као што су биоскоп/позориште, студио покрета и плеса, уметнички студио, филмске радионице и радионице које се баве керамиком, дрветом, израдом бицикала, могу да живе по разумној цени животних трошкова. ,,И док се кроз рестаурацију и модернизацију околног комшилука спрофоди велика гентрификација19 коју прати затварање скоро свих дворишта, ,,Зелена Оаза'' као двориште куће К77 остаје отворена и приступачна свима.''20

У овом контексту, одређена архитектура , границе које се преговарају, може бити виђена као социјална, културолошка и просторна манифестација ширег разумевања само – оснаженог простора. Важно је било инсистирање да чак и суочен са растућим интернет друштвом са својим посебним исцепканим димензијама, напор да се гради кроз просторно – привремено ангажовање, тј. локално заузимање за осећај у простору, мора бити схваћен озбиљније него икада.

Још један пример који аутор наводи у свом раду, а који успешно функционише и данас јесте The Community Design Center of Pittsburgh21 који се фокусира на директном планирању и грађењу за и са грађанима пост – индустријских зона које карактерише процес пропадања са великом количином напуштене земње.

18 Prost, Ј.F (2008),Adaptive Actions , Field: a free journal for architecture, br.2, str 139-15419 урбана џентрификација је процес у коме се старе јефтине зграде или читави делови града, најчешће радничка насеља, претварају у скупе зграде за добростојеће припаднике средње класе, који се досељавају уместо оригиналног становништва, које себи не може да приушти повећање дажбина и трошкова живота. http://sr.wikipedia.org/sr/20 Heyden, M. / ISPARA, Evolving Participatory Design: A Report from Berlin, Reaching Beyond , Field: a free journal for architecture, br.2, str 31-4621 http://www.cdcp.org/

11

Прост примећује да је урбано искуство данашњице дефинисано и обухвата низ појава које мењају начин комуникације са градом: мобилна и трансформабилна архитектура, повећање расељавања становништва, ,,генерички град'',... процес се дешава глобално и утиче на перцепцију локалног становништва на околину. Пројекат даје глас маргинализованим узроцима/акцијама и алтернативном урбаном начину живота. Имагинација и лична креативост имају појачан потенцијал да утичу на свакодневицу, поготово у јавним просторима. Adaptive Actions ствара инвентар промена ретко видљивих јавности.

Није више питање инфилтрирања у јавни простор већ продирања у колективну имагинацију. Због тога, учесници сами постају уроњени у процес инфилтрације и делују као њени агенти. Да би се моменат повезаности десио, он сам мора бити експресија људи као интегалног дела контекста. Али да би се зграде мењале прогресивно, органски, без прибегавања традиционалним великим шемама и гестовима неоопходан је идеолошки обрт. Докле год репрезентативни простори буду доминирали наспрам иновације и истраживања, промена је практично немогућа.

,,Доминантно наглашавање изгледа наспрам искуства, идеја или корисности свакако је једна од највећих препрека у стварању нове и алтернативне архитектуре.''22

Ова два примера потврђују да је интеракција и активност људи неопходна у циљу стварања окружења које њима као становницима одговара. Какво је то окружење у случају Савамале? То је наше следеће питање.

22 Prost, Ј.F (2008),Adaptive Actions , Field: a free journal for architecture, br.2, str 139-154

12

3.2.Идентитет у прошлости (Савамале)

Напоменули смо раније у раду да су одређени периоди живота Савамале имали утицај на мењање како просторне структуре тако и живота у њима. Циклично је Савамала била место живота сиротиње па затим богате класе, свака остављајући за собом трагове. Следе историјски записи и сећања из разних путописа који ће нам дати увид у наведене промене и последице које су за собом оставиле.

,,За време немачке окупације од 1789. до 1791, када је после мира у Свиштову Београд поново враћен Отоманској империји, на Савској јалији било је неколико старих трошних турских брвнара, насељених бостанџијама, лађарима и Циганима. По тим старим трошним кућама назван је тај крај Кавана или Савска јалија. Да би подигао Савску или Српску варош и озидао већи број државних грађевина, кнез Милош је наредио Савамалцима да се одатле иселе.У Савамали постојале су две пијаце: Топчидерска иза артиљеријске касарне и Мала пијаца испод Београдске задруге. На првој се продавала дрва и стока, а на другој све остало.Центар Савамале чиниле су Босанска (данас Гаврила Принципа), Сарајевска и Карађорђева. У тим улицама налазиле су се старе кафане... у којима је струјао весео и бујан живот, јер су Савамалци умели да живе и веселе се.''23

Ево шта пише савесни извештач Ханс Дерншвам, који je посетио Београд у јуну 1553. године: ,,Колико год je Београд чувен, толико je и ружан;''24

О покретању културних и друштвених дешавања тадашњег Београда, тек изашлог из окупације:,,...не памтимо тако ни оне покушаје почетком педесетих година, који су после стишаних буна и преврата, опет чињени да се Народно позориште оживи и подигне и да се уједно сузбију и отерају скитачке немачке трупе, од којих се једна већ бејаше угњездила у Шоповићевој згради у Савамалој.''25

У Савамалој је 1841. Године отворена у то време нова, модерна и технички добро опремљена пивара, чија је власница била књегиња Љубица, а управитељ познати земунски пивар Константин Хадија. О томе како је овај вид доколице која се огледала у испијању пива био једна од првих попришта у којима је култура Београда тог времена почела да се рађа, говори и Коста Христић:,, Ви, на пример, знате како данас изгледају представе, нарочито премијере у нашем позоришту. Знате сјајно осветљену дворану, топлу и угодну. Видели сте публику по ложама и седиштима, раскољне тоалете, блиставе костиме на позорници, нове декорације, пун и снажан оркестар. А пре шездесет година даване су у Кнежевој пивари позоришне представе, бедне, сиромашне и једва осветљене. Једна белешка из године 1864. износи како је 6. јануара те године даван Силом Болесник. Позориште се није грејало а температура је била деветнаест степени Реомирових испод нуле! То се зове бити љубитељ Народног позоришта. А данас се чак чују протести зашто се трамваји не греју и не пале ватре по улицама.''26

23 Јовановић, Ж. (1964), Из старог Београда, Туристичка штампа, Београд.24Канић, Ф. (1987), Србија: земља и становништво, Српска књижевна задруга, Београд, 25 К. Н. Христић (1818 - 1911), Записи старог Београђанина, Нолит, Београд, 1989. стр 283.26 К. Н. Христић (1818 - 1911), Записи старог Београђанина, Нолит, Београд, 1989. стр 489.

13

,,Некада је Београд, много више него данас био окренут рекама, мада је с оне стране нила друга земља – Аустроугарска. Или је то било може бити баш због тога. Са савског пристаништа су полазиле многе лађе. ...омиљена је била шетња малим бродом ,,Морава'' до Земуна и натраг.''27

,,Трамвај бр 2. Није ишао тада од савског пристаништа директно ка железничкој станици. На пола пута био је тада Парансов хан и још ненасут део Баре Венеције, где су деца пловила у коритима веслајући дашчицама. Ту је трамвај обилазио удесно избијајући скоро до Саве, па тек одатле кроз дрваре излазио на Железничку станицу. Овде на обали Саве био је мостић преко канала којим је Бара Венеција била везана са Савом и испод ког се могло проћи чамцем ( цела та површина Баре Венеције је после насута и постављени су железнички колосеци). Мало даље, на обали саве, била су два купатила. ...с доње стране купатила, низводно, седели су на клупици или сандучићу и први пецароши. Ту је река дубока и на дну има разних отпадака из пристаништа...''28

,,... на савском пристаништу било је увек живо.''29

,, На изласку мостића који је спајао купатило са обалом биле су с једне стране вруће погачице а с друге су пливале у врелој масти мекике, као неке слане крофне. Нешто ближе вароши била је уз обалу кафаница пред којом су на жару пржене најмирисније рибице на свету.далеко је и опојно мирисало. Све је то збрисала, после, регулација обале која је ту изведена а са којом и нов озидан кеј...Београд је остао одсечен од својих двеју лепих река, богатства каква мало још вароши имају, а само са неким далеким осећањима да ће се нешто поправити.''30

,, На Сави, односно Савској, сада Карађорђевој улици, имали су куће и радње најбогатији београдски трговци, који су продавали на велико и на мало сав грађевински материјал, нарочито гвожђутију.''31

,, Пре првог светског рата трговина на велико у Београду била је усресређена на савској пијаци, нарочито у Карађорђевој улици. За слику тога времена, и тадашњих прилика, вредно је истаћи да су непокретна имања (земљишта и зграде) у Карађорђевој улици вредела два до пет пута више него имања на Теразијама. У тој су улици биле начичкане трговине гвожђарске бранше и обојених метала, колонијалне и мануфактурне, затим грађевинског амтеријала, јер су се у истој улици на њеним крајевима налазиле железничка и паробродска станица, што је олакшавало транспорт робе до трговачких магацина и одатле експедовање у унутрашњост земље. У вези са тим, претежан број хотелских објеката био је изграђен у Сава – мали: Национал, Крагујевац, Кичево, Босна, Бристол, Битољ, Петроград, Оријент''

27 А. Дероко (1977), Београд у сећањима, Српска књижевна задруга, Београд, стр 23.28 А. Дероко (1977), Београд у сећањима, Српска књижевна задруга, Београд, стр 26.29 А. Дероко (1977), Београд у сећањима, Српска књижевна задруга, Београд, стр 26.30 А. Дероко (1977), Београд у сећањима, Српска књижевна задруга, Београд, стр 30.31 Нева Стојановић (1977), Београд у сећањима, Српска књижевна задруга, Београд, стр 52.

14

15

3.3.Идентитет у садашњости

,,морамо разматрати не само град као ствар по себи, већ град онакав каквим га виде његови становници.''32

,,...покретни елементи града, а то су посебно људи са својим делатностима, толико су исто значајни, колико и стационарни физички делови. Ми нисмо само обични посматрачи спектакла, већ и сами суделујемо у њему, заједно са осталим учесницима. Наше опажање града најчешће није непрекидно, већ делимично, фрагментално и помешано са другим стварима. Скоро сва наша чула су непрекидно ангажована, па се слика града склапа од свих тих утисака и запажања.''33

Перцепција локалног становништва животног окружења у коме се налазе кључна је тачка при налажењу одговора како оживети Савамалу. Фокус је на стварању амбијента који ће својом просторном манифестацијом и садржајем који нуди унети просперитет првенствено људима који свакодневно ту обитавају, раде, забављају се, па онда и остатку града. Да је Савамала пулсирајућа тачка која нуди културна и забавна дешавања Београђанима видимо како на примеру КЦ Града34, тако и на новоотвореноом ноћном клубу Клуб Бранков35. А шта је са активностима локалног типа? Које добробити становништво Савамале има? Какав је данас однос људи који ту живе, и да ли је и даље у овом делу града увек живо као што смо видели да је некад било?

3.3.1. – Менталномапирање интернет блог

Линч је поставио темеље тематике менталног мапирања, тј процеса сазнавања о простору на основу метода које су у директној интеракцији са људима или простором. Међутим, технолошко доба отворило је нов начин изношења става јавности данас опште распрострањеног – блог. Блог је скраћеница од веблог (weblog), што представља дневник који се често ажурира и који је намењен широким народним масама.36

,,Целом овом урбанистичком делу града потребно је да се врати стари амбијент, да се зграде, саграђене још поцетком XX века, поправе; многе од њих захтевају конзервацију а стручни тимови треба да реконструишу неке од битних културно-историјских зграда којих више нема као нпр Ðумуркану. Нестамбеним објектима требало би доделити културну намену: рецимо реконструисана Ðумуркана могла би бити позориште, обновљена зграда Београдске задруге, која је затворена за јавност и у којој је данас смештен Геозавод, могла би бити музеј, „Златна моруна“, која је “успешно” претворена у кладионицу, могла би бити галерија или књижара, куца Луке Ðеловица алтернативни културни центар, а уређено пристаниште велики рекреациони центар са спортским објектима, клизалиштима… Тај део требало би да буде део у коме су смештене галерије, књижаре, антикварнице, позоришта, бистои, јазз клубови… Тада би

32 К. Линч (1974), Слика једног града, Грађевинска књига, Београд,., стр 4.33 К. Линч (1974), Слика једног града, Грађевинска књига, Београд,., стр 2.34 http://www.gradbeograd.eu/35 http://www.24sata.rs/sou/vesti/vest/bar-u-stubu-brankovog-mosta/22364.phtml36 http://saveti.kombib.rs/BLOG_-_Definicije_osnovnih_pojmova.html

16

цео крај представљало економски потенцијал за развој туризма, угоститељства, услуга... Корист од тога имали би сви Београђани, а нарочито становници Савамале јер би у живели у сређеном и у еколошки чистом крају, на самој води, што је привилегија свих великих градова. Тако би Савски амфитеатар једном заувек постао уредени градски комплекс.''37

,, О Баш бих волела да доживим да се тај део града претвори у културно-рекреативи део; да се шетајући уз реку чују звуци џез музике из малих јазз клубова, да се ту продају старе књиге из антикварница, играју представе неформалних позоришних трупа, да се ту отварају музеји сећња, музике или дугмади .... Потребна је активност самих грађана који не знају да сами морају да се боре за своје потребе, потребно је ангажовање и стручне и интелектуалне јавности да очување оквих амбијантелбних целина у граду не буду само мртво слово на папиру. ..''38

,,Нажалост, блато из којег је узрастао у белог делију данас је крај којим Београђани намерници тек протрче, саблазнути аветињским крајоликом, над којим су се вековима иживљавали бахато време и бахати људи - Савамала, прећутана прича о првој градској елити ... Па, ништа осим прича и није остало, на онима који их слушају јесте да ли ће у њих да поверују или не. Проблем је, међутим, сто се поимање елита променило, па данас људи то поистовећују са китњастим смећем и егзотичним ђубретом од каквог се зида "Модеран Београд", али су елиту некад чиниле мале породичне радње и чувене приземне механе и блатњави сокаци којима се стизало пред виле зидане с укусом и мером, и понајвише и разуме се - ЉУДИ! Крај људи чине елитним, не гротескна архитектура. Може из саксија на прозорима да вири празилук, све док не вири из ... ''39

,, Морамо постати свесни да је овај град страдао једнако од урбанистичких и квазимодернистичких експеримената и да више никада себи не смемо допустити рушење наслеђеног у име модернизације, квазиевропеизације и сличних помодности. То се односи и на покушај измене урбанистичког плана како би се продала заштићена зграда у Карађорђевој 7. На овој локацији не сме се догодити никакав покус, јер је то „акт тероризма“, то је као да исправљате илустрације Мирослављевог јеванђеља јер ви знате како ће да буде боље и лепше. Уосталом, и чувени Ле Корбизије је у тексту о Београду дао најбриткију критику да је Београд град са можда најбољом позицијом у Европи, а уједно један од градова у коме су најмање учинили да то искористе – закључује Царичић додајући да амбијентална целина подразумева културно-историјски амбијент, у коме је историја видљива, где је све уређено и у коме човек, ходајући улицама, осећа део своје прошлости. Целом овом урбанистичком делу града потребно је да се врати стари амбијент.''40

Овим видом мапирања имамо увид у неколико ставки битних првенствено људима који у Савамалој живе, или су некада живели: запуштеност/напуштеност Савамале, непостојање активности, посебно оних које би целом простору дале дозу животности и губитак везе са реком која је некада у прошлости била веома изражена. Ипак, чињеница је да се веза са прошлошћу не сме безпоговорно прихватити. Оне су добра смерница у дефинисању шта је то што данас недостаје, јер је очигледно да постоји жудња за одређеним изгубљеним елементима. Следећи корак је дефинисање који су то елементи, просторни и функционални, у данашњици Савамале.

37 http://blog.b92.net/text/3309/Vratite%20nam%20Savamalu/?page=1#komentari38 http://blog.b92.net/text/3309/Vratite%20nam%20Savamalu/?page=1#komentari39 http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/162126/Tu+se+opanak+nikad+nije+popapu%C4%8Dio.html40 http://www.pravda.rs/2011/11/27/vratimo-savamalu/

17

18

3.3.2. – Менталномапирање теренски рад

,,Увек постоји место где се људи окупљају. Једна генерација не може волети исто место окупљања као и друга генерација. Генерације пре Шопинг молова, виде њих као ружне сам стерилне. Те генерације, које су биле под великим утицајем развоја друштва, осећају носталгију за прошлим временима... Њима недостаје место где могу да седну са другим људима које не познају, да се не обазиру на људе око себе, да не комуницирају, али ипак да осете да нису сами већ са неким.'' (Ерик Богосиан)

Јасно нам је да свака генерација има своје обележје и сви смо свесни мењања начина живота па тим и мењања начина испуњавања истог. Али друштвеност је ставка која се не мења и ставка која Савамалој недостаје. У том смислу, место које би одговарало носталгичним становницима Савамале јесте управо место које је данас животно. Кц Град сам је по себи оличење спајања различитих стилова и начина живота. Таква једна хетерогеност треба да буде осетна и да се ,,разлије'' како би се тај амбијент осетио и постао препознатљив а пре свега и користан становницима истог.Сликовитост је снажан утисак који даје јасну слику. Циљ је ставрање представе која ће својом јасношћу и складом облика задовољити посматрачеву потребу за живахним, сликовитим изгледом. Огорченост код локалног становништва јавља се управо недостатком истог. Девастираност Савамале и огољеност од дешавања направиле су од ње ,, гробље успомена''. Зато је следећи корак пробудити квалитете који постоје. Створити тематски континуум који ће Савамалој дати нови епитет – друштвености уместо девастираности.

Место сећања и успомена: ,, пејзаж игра и социјалну улогу. Једна именована околина, добро позната свима, пружа амтеријал за заједничке успомене и симболе који доприносе повезивању група људи и омогућује им да међусобно комуницирају. Дефинисати заједничке симболе – просторе који буде сећања и стварају осећај припадности.

Квалитет: садржај/изражајност? Чулност? Ритам живота? Стимулативност? Ствари које се морају испитати.

Метода: испитивање узорка локалних грађана о њиховој слици урбане околине Савамале1. Асоцијације са речју ,,Савамала''2. слике, звуци, мириси3. Емотивна везаност за неки део? Чежња за... жеља за...4. Активности постојеће5. Пожељне активности

Анкетирањем будућих корисника простора имаћемо увид које су то карактеристике због којих никад не би отишли из Савамале и које су то активности које би потенцирали или додатно увели. Тиме долазимо до конкретније дефиниције програма.

19

4. Оживљавање идентитета – ствараоци јесу корисници

Мапирање путем интернет блога и историјски осврт на Савамалу као жижну тачку некадашњег Београда, добили смо импут за конкретно лоцирање места које треба да буде место сусрета/интеракције. Ако узмемо у обзир некадашњу животност на обалама Саве, и тежњу данашњице да се овај део града спусти на реке, ако узмемо у обзир да ту у улици Браће Крсмановић одвија културни боом неповезан са самим простором, онда свакако да повезујући простор морамо сместити тамо где има нешто да се повеже. Становници Савамале биће у могућности да остварују конекције не само међусобно већ на нивоу града. Такође, важност овог избора огледа се и у чињеници да је приобални део, индустријски отпадак, место према коме како становници тако и посетиоци осећају највећу нелагодност и одбојност у односу на целу Савамалу. Тензија се повећава дубљим залажењем у улицу Браће Крсмановић.

Идеја је искористити навике. Устаљеност у коришћењу доводи до лакше имплементираности. Отуд лоцирање код јединог тананог пролаза ка реци. Отуда и конципирање програма. Моменат интезивне интеракције на нивоу Савамале дешава се једино на нивоу дворишта. Колективно или приватно, двориште је једино место где становници директно утичу на простор и односе.

Програм ће проистећи делом из анектирања грађана, а делом анализирајући појам баште као места интеракције. Међутим, оно што свакако морамо да обезбедимо јесте колективност. На нивоу Савамале као локалне заједнице, морају се узети у обзир и друштвено корисне активности којима ће људи бити у стању да промене не само начин живљења појединаца, већ и целу заједницу, образујући групе које ће се конкретно бавити обновом/рециклажом појединих тачака Савамале.

Циљ је стварање јавног центра који ће бити тачка интеракције грађана у којој ће моћи првенствено они сами да се баве решавањем актуелних питања Савамале, и где ће бити у могућности да путем акција, радионица, извођења уобличе Савамалу у креативну заједницу која ће подржавати и подстицати имагинацију, личну креативност и експресију.

20

5.Закључак

Практични рад који следи мора да, у интеракцији са корисницима простора, одговори на питање које су то активности које су њима преко потребне. Сведоци смо промена које време носи са собом, зато је неопходна доза флексибилности. Установљени су механизми од којих се не сме одступити, али се и они морају конципирати на начин који ће и следећим генерацијама омогућити активно суделовање у обнављању и доградњи заједнице и окружења.

Преко је потребно успоставити комфор који приобалном делу Савамале недостаје. Дефинисали смо је као напуштено земљиште. Тезом је установљено да се ниво прилагођености и пријатности стиче услед стварања интеракције корисника и простора који се користи. На примерима из светске праксе установили смо да се стварање овакве заједнице локалног типа успешно спроводи и што је најбитније одржава.Оно што је кључ јесте препознавање локалних карактеристика и њихова имплементација. Показано је како су семењала поимања Савамале кроз исорију, али оно битно што је нестало а чиме се Савамала дичила, јесте животност и друштвеност. Циљ је вратити управо ове особености и створити препознатљиви карактер саме заједнице, која ће као таква, креативношћу и експресијом, сама стварати просторе који инспиришу али и провоцирају и установити да се емоција коју девастирани простор буди може изменити не само пуким чишћењем и фарбањем, већ догађајем.

21

Literatura

Књиге:

_ Брајковић Драгомир (1989), Београд – људска димензија, Градска конференција ССРН, Београд,

_ Дероко, А. (1977), Београд у сећањима, Српска књижевна задруга, Београд

_ Др Перовић, М. (1989), Београд – људска димензија, Градска конференција ССРН, Београд

_ Видановић, И. (2006), Речник социјалног рада, удружење стручних радника социјалне заштите Србије, Асоцијација центра за социјални рад Србије, Београд.

_ Јелић, Маргарета (1967), Фрагментирани поглед, Нолит.

_ Јовановић, Ж. (1964), Из старог Београда, Туристичка штампа, Београд.

_ Канић, Ф. (1987), Србија: земља и становништво, Српска књижевна задруга, Београд,

_ Марковић, С. (2007),Опажање добре форме, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Београд.

_ Стојановић Нева (1977), Београд у сећањима, Српска књижевна задруга, Београд,

_ Христић, К. Н. (1818 - 1911), Записи старог Београђанина, Нолит, Београд,

_ Шуваковић, М. (2005), Појмовник савремене уметности, Хоретски, Загреб

_ М. Тафури, Радикална архитектура града , Мислити град, Архитектонски факултет Универзитета у Београду

_ Canman,T i Hansen, M. (2005), The Cambridge Companion ti Merelau – Ponty, Cambridge Univerity Press, New York

_ Henry Lefebvre (1991), The Production of Space, Blackwell, Oxford.

_ Линч К. (1974), Слика једног града, Грађевинска књига, Београд,

_ Pallasmaa, Juhani (1994); The Eyes of the Skin, John Wiley & Sons, England.

22

Чланци из часописа:

_ Till, Ј. (2007), Architecture and Contingency, Field: a free journal for architecture, br.2, str 120-135

_ Doron, G.M.( 2007), …badlands, blank space, border vacuums, brown fields,нconceptual Nevada, Dead Zones…, Field: a free journal for architecture, br.1, str 10-23

_ Prost, Ј.F (2008),Adaptive Actions , Field: a free journal for architecture, br.2, str 139-154

_ Heyden, M. / ISPARA, Evolving Participatory Design: A Report from Berlin, Reaching Beyond , Field: a free journal for architecture, br.2, str 31-46

Интернет извори:

_ http://www.gradbeograd.eu/

_ http://www.24sata.rs/sou/vesti/vest/bar-u-stubu-brankovog-mosta/22364.phtml

_ http://saveti.kombib.rs/BLOG_-_Definicije_osnovnih_pojmova.html

_ http://blog.b92.net/text/3309/Vratite%20nam%20Savamalu/?page=1#komentari

_ http://www.pravda.rs/2011/11/27/vratimo-savamalu/

_http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/162126/Tu+se+opanak+nikad+nije+popapu%C4%8Dio.html

_ http://www.epa.gov/

_ http://www.cdcp.org/

Фотографије:

_ www.hadarzohar.com, насловна

_ http://lauraminer.com/post/106339754/exploring-with-paul-octavious-cribb, стр 3.

_ http://www.thephotoargus.com/inspiration/30-striking-photos-of-urban-decay-beauty/, стр 9.

_ http://www.lydiaheard.com/cgi-bin/mt/mt-search.cgi?blog_id=7&tag=walking&limit=20, стр 10, 12.

_ http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=406398&page=242, стр 15.

_ http://glenpearson.ca/2012/02/27/right-to-community-our-turn/, стр21.

_ http://edwardboches.com/new-agency-models-and-what-we-can-learn-from-them, стр 21.

_ http://www.writerscafe.org/writing/Sarusai-Hiryu/726558/, стр 23.

23